NEMAČKO-SRPSKA (SRPSKOHRVATSKA) I SRPSKO

UNIVERZITET U BEOGRADU
FILOLOŠKI FAKULTET
MR DOBRILA BEGENIŠIĆ
NEMAČKO-SRPSKA (SRPSKOHRVATSKA) I SRPSKO
(SRPSKOHRVATSKO)-NEMAČKA STRUČNA
LEKSIKOGRAFIJA U PERIODU 1945-2000
DOKTORSKA DISERTACIJA
BEOGRAD, 2010.
Nemačko-srpska (srpskohrvatska) i srpsko
(srpskohrvatsko)-nemačka stručna leksikografija u periodu
1945-2000
Apstrakt
Rad koji je pred nama bavi se nemačko-srpskohrvatskom (srpskom) stručnom
leksikografijom u periodu 1945-2000 godina. Polazna osnova za izradu ovoga
rada bila je bibliografija stručnih rečnika u kojima je zastupljen jezički par nemački
– srpskohrvatski (srpski), bez obzira na broj zastupljenih jezika, smer i tip rečnika.
U radu se najpre daje teoretski osvrt na dosadašnji razvoj stručne leksikografije
kod nas, kako teoretske tako i praktične, a zatim je urađena leksikološkoleksikografska analiza ovih rečnika. Analiza, koja je urađena po strukama
hronološki, dala je zanimljive rezultate o kvalitetu i kvantitetu stručnih rečnika, u
kojima je zastupljen jezički par nemački i srpskohrvatski (srpski) u drugoj polovini
20. veka.
Nakon toga urađena je analiza jezičkih nivoa, gde je razmotreno u kojoj meri
morfologija, sintaksa, stilistika, tvorba reči i etimologija nalaze svoju primenu u
praktičnoj stručnoj leksikografiji.
Posebna pažnja posvećena je sociolingvističkoj analizi rečnika, gde je utvrđeno u
kojoj meri društvena i politička zbivanja i promene utiču na leksikografiju. Pokazalo
se da su rečnici pod velikim uticajem društvenih i političkih zbivanja i promena, što
je i logično s obzirom na značaj i status jezika u definisanju nacije, a posebno
kada se ima na umu situacija na prostorima bivše Jugoslavije.
Urađena je i tipologija i klasifikacija rečnika, kao i analiza prevodnih ekvivalenata,
a poseban akcenat stavljen je na neprevodivu leksiku, koja je u našem slučaju
prisutna bila samo u rečnicima koji se bave gastronomijom.
Ključne reči: stručna leksikografija, nemačko-srpskohrvatska (srpska)
leksikografija, teoretska leksikografija, praktična leksikografija, bibliografija rečnika,
sociolingvistička analiza rečnika, tipologija rečnika, prevodni ekvivalenti, gramatika
u rečnicima.
2
German-Serbian (Serbo-Croatian) and Serbian (SerboCroatian)-German special lexicography in the period 19452000
Abstract
This work has as its subject German-Serbo-Croatian (Serbian) specialized
lexicography in period 1945-2000.
Initial basis for creating this work was a bibliography of specialized dictionaries
containing language pair German-Serbo-Croatian (Serbian), regardless of the
number of present languages, direction and type of dictionary.
The work initially gives theoretical review of specialized lexicography development
until nowadays, theoretical as well as practical lexicography. Afterwards a
lexicological and lexicographical analysis of these dictionaries was done.
Analysis done chronologically in accordance with specialties gave interesting
results on quality and quantity of specialized dictionaries containing language pair
German and Serbo-Croatian (Serbian) in the second half of the 20th century.
After that the analysis of language levels was done, where it was reviewed in
which degree morphology, syntaxes, stylistics, derivation and etymology find their
implementation in practical specialized lexicography.
Special attention was dedicated to a sociolinguistic analysis of dictionaries, where
it was observed in which degree social and political happenings and changes
influence on lexicography. It turned out that dictionaries are under the huge
influence of social and political happenings and changes. This could be
considered as logical having in mind meaning and status of a language in a
definition (determination) of a nation, especially when it is about a situation on the
area of the former Yugoslavia.
Typology and classification, so as the analysis of translation equivalents was
done, and the special emphasis was put on untranslatable lexica, which in this
case was present solely in dictionaries of gastronomy.
Kew words: specialized lexicography, German-Serbo-Croatian (Serbian)
lexicography, theoretical lexicography, practical lexicography, bibliography of
dictionaries, sociolinguistic analysis of dictionaries, typology of dictionaries,
translational equivalents, grammar in dictionaries
3
Sadržaj
0. Uvod....................................................................................................
strana
7
1.0 Predmet, ciljevi i metode istraživanja............................................. 12
1.1 Predmet istraživanja..................................................................... 12
1.2 Ciljevi istraživanja......................................................................... 15
1.3 Metodološke osnove istraživanja..................................................16
2.0 Leksikografija kao naučna disciplina
........................................... 18
2.1 Uvodne napomene....................................................................... 18
2.2 Istorijski razvoj leksikografije........................................................ 19
2.3 Odnos leksikografije i drugih lingvističkih disciplina......................23
2.3.1 Leksikografija i leksikologija ........................................... 23
2.3.2 Leksikografija i semantika.............................................. 25
2.3.3 Leksikografija i stilistika.................................................. 25
2.3.4 Leksikografija i etimologija.............................................. 26
2.3.5 Leksikografija i tvorba reči.............................................. 27
2.3.6.Leksikografija i morfologija............................................. 28
2.3.7 Leksikografija i sintaksa................................................. 29
2.3.8 Leksikografija i frazeologija............................................ 30
2.3.9 Leksikografija i terminologija.......................................... 31
2.3.10 Leksikografija i nelingvističke discipline....................... 33
2.4 Pojam, definicija i podela rečnika................................................. 34
2.5 Prevodni ekvivalenti......................................................................38
3.0 Nemačko-srpskohrvatska (srpska) stručna leksikografija 1945-2000
- Analiza rečnika po strukama-............................................................ 42
3.1 Uvod............................................................................................. 42
3.2 Rečnici elektrotehnike...................................................................43
3.3 Rečnici tehnike............................................................................. 64
3.4 Rečnici automobilizma i auto-moto saobraćaja............................ 89
3.5 Rečnici gastronomije i ugostiteljstva............................................ 95
3.6 Rečnici medicine i stomatologije.................................................. 110
3.6.1 Rečnici medicine............................................................ 110
3.6.2 Rečnik stomatologije ..................................................... 119
3.7 Rečnici zavarivanja...................................................................... 122
3.8 Rečnici privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih
i pravnih izraza............................................................................ 127
3.9 Rečnici bibliotekarstva..................................................................152
3.10 Vojni rečnici................................................................................ 157
3.11 Rečnici matematičkih termina.....................................................162
3.12 Rečnici iz oblasti šumarstva i prerade drveta............................ 165
3.13 Rečnik staklarstva...................................................................... 175
4
3.14 Rečnici rudarske terminologije................................................... 177
3.15 Industrijski rečnik....................................................................... 180
3.15.1 Rečnik industrijske opreme (mašinski elementi) .......... 181
3.15.2 Rečnik industrijskog i trgovinskog poslovanja.............. 182
3.15.3 Rečnik industrijske opreme (mašine, aparati, uređaji). 183
3.15.4 Rečnik motora, saobraćajnih vozila i opreme............... 184
3.15.5 Rečnik industrijske hemije.............................................185
3.15.6 Rečnik industrijskih materijala...................................... 186
3.15.7 Rečnik industrijske tehnologije......................................188
3.16 Rečnici iz oblasti metalurgije ......................................................188
3.17 Rečnik arhivske terminologije Jugoslavije.................................. 192
3.18 Rečnik osiguranja....................................................................... 194
3.19 Rečnici izdavaštva i štamparstva............................................... 196
3.20 Rečnik lingvističkih naziva......................................................... 199
3.21 Rečnici elektronike..................................................................... 202
3.22 Rečnici informatike, automatizacije, obrade podataka
i programiranja ........................................................................... 204
3.23 Rečnik kartografije...................................................................... 209
3.24 Rečnici sportske terminologije.................................................... 210
3.24.1 Rečnik fudbalske terminologije..................................... 210
3.24.2 Rečnici šahovske terminologije.................................... 212
3.24.3 Rečnici planinarske terminologije................................. 213
3.24.4 Rečnik lovačke terminologije........................................ 215
3.25 Rečnik vatrogasnih izraza.......................................................... 216
3.26 Rečnici iz oblasti geodezije i geohemije..................................... 217
3.27 Rečnici grejanja, hlađenja i klimatizacije.................................... 220
3.28 Rečnici terminologije iz operacionih istraživanja........................ 223
3.29 Rečnici arhitekture, građevinarstva i urbanizma........................ 225
3.30 Rečnici muzičkih termina............................................................ 228
3.31 Rečnik terminologije iz obrade deformisanjem........................... 230
3.32 Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik............................... 233
3.33 Nautički rečnik............................................................................ 237
3.34 Tehnološki rečnici....................................................................... 238
3.35 Rečnici železničke terminologije................................................ 240
3.36 Rečnici tekstilne terminologije.................................................... 243
3.37 Rečnik pivarskih termina.............................................................245
3.38 Rečnik voća, povrća i začina...................................................... 246
3.39 Rečnik poljoprivredne mehanizacije ........................................... 247
3.40 Rečnik pozorišnih termina.......................................................... 249
4.0 Analiza jezičkih nivoa ...........................................................................251
4.1 Morfologija................................................................................... 251
4.2 Sintaksa....................................................................................... 255
4.3 Stilistika........................................................................................ 258
5
4.4 Etimologija................................................................................... 261
4.5 Tvorba reči................................................................................... 263
5.0 Prevodni ekvivalenti............................................................................ 266
6.0 Tipologija rečnika i broj zastupljenih jezika....................................... 271
6.1 Tipologija rečnika......................................................................... 271
6.2 Broj zastupljenih jezika ............................................................... 274
7.0 Sociolingvistička analiza..................................................................... 277
8.0 Zaključak................................................................................................ 285
9.0 Dodatak I – Autorska bibliografija...................................................
293
10. Dodatak II – Hronološka bibliografija.................................................. 307
11. Literatura................................................................................................ 324
6
0. UVOD
Tema rada koji je pred nama je nemačko-srpska (srpskohrvatska) i srpsko
(srpskohrvatsko)-nemačka stručna leksikografija u periodu od 1945. do 2000.
godine. Polazna osnova za izradu ovoga rada je bibliografija stručnih rečnika
objavljenih u drugoj polovini dvadesetog veka, u kojima je zastupljen jezički par
nemački i srpski (srpskohrvatski), bez obzira na tip rečnika, smer i broj
zastupljenih jezika. Urađene su autorska i hronološka bibliografija, koje se nalaze
na kraju rada kao dodaci. Autorska bibliografija je složena abecedno, prema
početnom slovu prezimena autora, odnosno prvog autora ili urednika ili prema
početnom slovu prve reči naslova. Ukoliko rečnik ima do tri autora, poštovano je
bibliografsko pravilo i navođena su sva tri autora, redom kako su navedeni na
knjizi. Ukoliko rečnik ima više od tri autora naveden je prvi i skraćenica et. al. Ako
na rečniku nisu navedeni autori nego samo urednik, rečnik se vodi na urednika i to
se naglašava u zagradi koja stoji iza imena autora (ur.). U slučaju da je reč o
anonimnom delu, što znači da autor rečnika nije poznat, rečnik se vodi na naslov,
a početno slovo naslova određuje njegovo mesto u abecednom nizu. Ovakvi
slučevi su retkost, ali su ipak zabeleženi.
Hronološka bibliografija složena je prema godini izdanja, a u okviru godine
bibliografske jedinice su složene abecednim redom.
Osnova za izradu bibliografije bili su fondovi najvećih biblioteka u našoj zemlji:
Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske, pošto su to biblioteke koje su
dobijale i koje dobijaju obavezni primerak za sve publikacije koje su štampane na
teritoriji Srbije ili u prethodnom periodu na teritoriji SFRJ. Značajnu pomoć pružili
su i fondovi biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerzitetske
biblioteke „Svetozar Marković“ i fondovi velikih biblioteka u zemljama nemačkog
govornog područja: Deutsche Bibliothek iz Frankfurta i Lajpciga, Staatsbibliothek
iz Berlina i Österreichische Nationalbibliothek iz Beča. Od pomoći u izradi
bibliografije bila je i uzajamna baza podataka COBISS.net (http://www.cobiss.net)
7
koja objedinjava fondove svih nacionalnih biblioteka iz bivših jugoslovenskih
republika izuzimajući Hrvatsku. Preko te baze pretraživi su i fondovi većih i
značajnijih javnih i univerzitetskih biblioteka u Srbiji, što je takođe bilo od velike
koristi za ovaj rad. Istraživanje u stranim bibliotekama obavljeno je zahvaljujući
studijskim boravcima u Nemačkoj i Austriji, koje su omogućili Narodna biblioteka
Srbije, Institut za bibliotekarstvo Nemačke i Gete-institut iz Beograda, kojima ovom
prilikom upućujem iskrenu zahvalnost.
Do informacija o svim rečnicima, koji su popisani u bibliografiji, ipak, nije bilo
moguće doći na osnovu fondova gore pomenutih biblioteka. Do podataka o nekim
od njih došli smo sasvim slučajno ili na osnovu takozvanih sekundarnih
bibliografskih izvora, a to su popisi korišćene literature, stručni članci, predgovori
postojećim rečnicima, fusnote i sl. Bibliografski podaci o tim rečnicima nisu
zabeleženi ni u pomenutim bazama podataka, ni u fondovima pomenutih
biblioteka. Do tih rečnika došli smo zahvaljujući pomoći privatnih lica i
kolekcionara, a ponekad i sasvim slučajno obilaskom antikvarnica ili samostalnih
uličnih prodavača knjiga.
Pored bibliotečkih fondova, važan osnov za ovo istraživanje bile su i postojeće
štampane bibliografije: Crnogorska bibliografija, Bibliographie of Croatian
dictionaries, Hrvatska bibliografija, kao i Katalog na jezicima jugoslovenskih
naroda Narodne biblioteke Srbije, koji popisuje publikacije izdate u periodu 18681972. Svi ovi izvori su se, bez obzira na njihov veliki značaj, pokazali kao
nepotpuni.
Bez obzira što je pretražen veliki broj relevantnih izvora i što je istraživanje i
prikupljanje građe trajalo nekoliko godina, verovatno postoji još poneki rečnik koji
je objavljen u ovom periodu, a da do podataka o njemu nismo uspeli doći, pošto
„izrada jedne bibliografije nikada sa sigurnošću ne može biti smatrana apsolutnom
i konačno završenom“ (Petronijević 2002: 10). Problematični su posebno oni
rečnici, koje su izdavala strukovna udruženja, koja, kako pokazuje bibliografska
praksa, uglavnom nemaju sluha da obavezni primerak štampane publikacije
8
dostave nacionalnim bibliotekama, u skladu sa zakonskom obavezom, tako da je
informacija o postojanju takvih publikacija, u našem slučaju rečnika, ostala
nedostupna širem krugu korisnika. Do informacija o takvim rečnicima bilo je
moguće doći samo slučajno ili preko fondova malih specijalnih biblioteka, čiji su
katalozi dostupni ograničenom broju korisnika.
Naziv rečnika navođen je onako kako je naveden na rečniku. Ako je rečnik u
jednom pravcu, naziv je naveden na nemačkom ili srpskom (srpskohrvatskom)
jeziku, u zavisnosti od mesta izdanja: ako je rečnik izdat u Nemačkoj, naziv je
naveden na nemačkom, a ako je rečnik izdat na prostorima bivše Jugoslavije
naziv je naveden na srpskom (srpskohrvatskom) jeziku. Ako je rečnik u oba
pravca, naziv je naveden na oba jezika, a ako je reč o višejezičnom rečniku, naziv
je naveden onako kako je navedeno na rečniku.
Od podataka u bibliografskoj jedinici navodićemo autora/autore ili urednika,
naziv rečnika, jezike koji su zastupljeni i to redom kako su navedeni na publikaciji,
zatim mesto izdanja i broj strana. Ove podatke smo smatrali relevantnim za naše
istraživanje.
Bibliografija i analiza rečnika urađene su de visu, dakle sa knjigom u ruci. Na
osnovu bibliografije biće urađena analiza svih pomenutih rečnika. Najpre će biti
dat teoretski osvrt na dosadašnji razvoj stručne leksikografije kod nas sa
posebnim
osvrtom
na
razvoj
nemačko-srpske
(srpskohrvatske)
stručne
leksikografije, a zatim će biti urađena leksikološko-leksikografska analiza rečnika
po strukama i analiza jezičkih nivoa. U okviru analize jezičkih nivao posmatraćemo
u kojoj meri se u stručnim rečnicima navode informacije vezane za morfologiju,
sintaksu, stilistiku, etimologiju i tvorbu reči.
U okviru morfološke analize posmatraćemo u kojoj meri se u stručnim
rečnicima navode gramatička obeležja, a pre svega ona koja se tiču roda i broja
imenica u nemačkom jeziku, zatim oblika za nepravilne glagole, obeležavanja
vrste reči itd.
9
U okviru tvorbe reči razmatraće se način na koji su složene odrednice u
rečniku, dakle, da li su navođene striktno jedna ispod druge ili su grupisane u
okviru gnezda i ako jesu, na koji način je to urađeno.
Biće razmatrani i različiti stilski nivoi upotrebe, a to znači da ćemo pratiti da li
se beleži kojoj struci pripada određeni termin i na koji način se to radi.
Što se sintaksičke analize tiče, razmatraće se da li su reči navođene u
kontekstu ili su date pojedinačno bez primera i bez konteksta.
Lingvistička disciplina koja je najmanje od svih prisutna u stručnim rečnicima je
etimologija, ali pošto smo imali slučajeve da se navodi poreklo termina,
obratićemo pažnju i na nju.
Analiza svih jezičkih nivoa biće urađena sa stanovišta jezika izvornika (JI) i
jezika cilja (JI), a rezultati svih analiza biće potkrepljeni primerima.
Posebna pažnja biće posvećena prevodnim ekvivalentima i njihovim
tipovima, tj. načinu na koji je prezentovana leksička građa u rečnicima, tipologiji
rečnika i sociolingvističkoj komponenti.
Na kraju ovog poglavlja spomenimo da se ideja za obradom ove teme javila u
toku rada na jednom stručnom rečniku. Reč je o Englesko-srpskom i srpskoengleskom
rečniku
bibliotečkih
termina
(isp.
Kovačević/Injac/Begenišić:
Bibliotekarski terminološki rečnik, Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 2004. str.
645). Brojne dileme koje su se javljale tokom rada na ovom rečniku, a posebno
one koje se tiču oblika i ustrojstva odrednica, prevodnih ekvivalenata, te
gramatičkih podataka, koji treba da budu uneti, pisma (latinica ili ćirilica) u
srpskom delu rečnika, varijante izgovora i sl. podstakle su me da se pozabavim
analizom postojećih stručnih rečnika i da izvedem neke korisne zaključke. Rečnik
je izdat u elektronskoj formi (http://btr.nb.rs) i u klasičnom, štampanom obliku.
Ispoštovan je zahtev autorki da pri pretraživanju rečnika (elektronske forme) budu
zastupljena oba pisma, latinica i ćirilica, i obe varijante izgovora, ekavska i
ijekavska, a cilj takve odluke je bio da se ispoštuje ravnopravnost oba pisma i oba
10
izgovora i da se otkoni stalna dilema o favorizovanju jednog pisma ili jednog
izgovora. Današnji način obrade leksikografske građe, s obzirom na sveobuhvatnu
automatizaciju i kompjuterizaciju poslovanja, to omogućava. Napredak tehnike
omogućio je da se u rečnik unese mnogo više podataka nego dosada i da se
obezbedi pretraživost po različitim parametrima. Upravo to može da bude osnova
za ravnopravan tretman pisama i varijanti izgovora u Srbiji. To bi bio jedan korak
ka očuvanju ćirilice, koja je, očigledno, bar što se leksikografske prakse tiče, u
potpunosti potisnuta.
11
1. PREDMET, CILJEVI I METODE ISTRAŽIVANJA
1.1. Predmet istraživanja
Predmet rada koji je pred nama je nemačko-srpska (srpskohrvatska) i
srpsko (srpskohrvatsko)-nemačka stručna leksikografija u periodu od 1945. do
2000. godine. Radom su obuhvaćeni stručni prevodni rečnici, koji su objavljeni u
navedenom periodu, počevši od 1945. zaključno sa 2000. godinom u kojima se
pojavljuje jezički par nemački i srpski (srpskohrvatski, hrvatskosrpski, hrvatski) bez
obzira na smer, broj zastupljenih jezika u njima i tip rečnika (semasiološki ili
onomasiološki ili pak mešoviti tip), dakle obuhvaćeni su nemačko-srpski
(srpskohrvatski) kao i srpsko (srpskohrvatsko)-nemački rečnici kao i svi višejezični
rečnici, u kojima se kao jezički par pojavljuju ova dva jezika.
Ovaj rad predstavlja mikroprojekat, koji se oslanja na jedan makroprojekat,
koji ima za cilj da popiše i sa različitih aspekata objasni sveukupnu nemačkosrpsku (srpskohrvatsku) leksikografiju 19. i 20. veka. Što se makroprojekta tiče
završene su sledeće faze: istražena je nemačko-srpska (srpskohrvatska)
leksikografija prve polovine XX veka (isp. Petronijević 2002), i opšta i stručna. U
pomenutoj knjizi obrađeni su svi rečnici objavljeni u prvoj polovini dvadesetog
veka, u kojima se kao jezički par pojavljuju nemački i srpski (srpskohrvatski) jezik.
Što se druge polovine dvadesetog veka tiče, najvećim delom je istražena opšta
leksikografija, koja obuhvata jezički par nemački i srpski (srpskohrvatski). Kao
rezultat istraživanja nastala su dva magistarska rada koja se bave ovom
problematikom. Jedan se bavi opštom nemačko-srpskohrvatskom leksikografijom
u peroidu od 1945. do 1971. godine (isp. Marković 2001), a drugi takođe opštom
nemačko-srpskohrvatskom leksikografijom u periodu od 1971. do 1991. godine
(isp. Begenišić 2001). Što se opšte leksikografije ovog jezičkog para tiče, ostao je
neistražen još jedan period 20. veka. Reč je o periodu od 1991. do 2000. godine.
U izradi je rad „koji obuhvata raspon od prvih začetaka nemačko-srpsko-hrvatske
12
leksikografije do kraja 19. stoleća“ (isp. Petronijević 2002: 9). Publikovanjem
ovoga rada i rada koji će obuhvatiti opštu leksikografiju za period 1991-2000
okončaće se pomenuti makroprojekat na kome se radi godinama.
Iz prethodnog pregleda istraživanja nemačko-srpske (srpskohrvatske)
leksikografija druge polovine dvadesetog veka očigledno je da stručna
leksikografija jezičkog para nemački – srpski (srpskohrvatski) do sada nije bila
predmet istraživanja. Zbog velikog značaja ove teme kako za leksikografiju, a
posebno stručnu leksikografiju jezičkog para nemački i srpski (srpskohrvatski),
tako i za teoriju prevodjenja, došlo se na ideju da se ona obradi.
Pre nego što pređemo na detaljan predmet rada, osvrnućemo se kratko na
naziv jezika na prostorima bivše Jugoslavije u posmatranom periodu. Zvanični
jezik na prostorima bivše Jugoslavije nazivan je različito u periodu od 1945. do
1991. godine: srpski, hrvatski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, a sa početkom
građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije dolazi do podele jezika, najpre
nezvanično a potom i zvanično. Jezik sa ovih prostora zvanično ćemo nazivati
srpski (srpskohrvatski), pošto je to zvanični naziv za jezik u Srbiji u posmatranom
periodu (do 1991. srpskohrvatski, a od 1991. srpski). U analizi rečnika koristićemo
onaj naziv koji je upotrebljavan u dotičnom rečniku. O tretmanu jezika biće više
reči u okviru sociolingvističke analize.
Pre same analize biće dat teoretski osvrt na dosadašnji razvoj leksikografije
kao naučne discipline i na njenu povezanost sa drugim lingvističkim disciplinama,
kao i na sadašnje stanje nemačko-srpske (srpskohrvatske) dvojezične i
višejezične leksikografije, sa posebnim osvrtom na stručnu leksiografiju. Nakon
toga, pozabavićemo se leksikološko-leksikografskom analizom rečnika iz ovog
perioda, koja će pokazati u kojoj meri leksikografija dolazi u dodir sa drugim
lingvističkim disciplinama, posebno sa leksikologijom, semantikom, stilistikom,
etimologijom, tvorbom reči, morfologijom, sintaksom, frazeogijom i terminologijom,
odnosno, u kojoj meri ove lingvističke discipline nalaze svoju primenu u
leksikografiji. Pozabavićemo se i povezanošću leksikografije sa nelingvističkim
13
disciplinama:
sociologijom,
sociolingvistikom,
psihologijom,
pedagogijom,
informatikom, statistikom. Uradićemo i tipologiju rečnika, koja će obuhvatiti podelu
na semasiološke, onomasiološke ili mešovite rečnike i podelu prema smeru i broju
zastupljenih jezika.
Analiza će biti urađena po strukama, hronološki, a to znači da ćemo analizu
započeti prvim rečnikom koji se pojavio u ovom periodu, zatim ćemo tu struku
pratiti kroz ceo period i tako redom. U okviru analize daćemo osvrt na svaki rečnik
pojedinačno, a zapažanja će biti potkrepljena primerima. Nakon urađene analize
svih rečnika prema utvrđenom principu, dakle, po strukama pa hronološki,
izvešćemo zaključke vezane za ceo korpus. Zaključci će se odnositi na tipologiju,
broj zastupljenih jezika, gramatiku u rečnicima, etimologiju, stilistiku i prevodne
ekvivalente. Posebna pažnja biće posvećena sociolingvističkoj komponenti ovih
rečnika, gde ćemo analizirati u kojoj meri društvena i politička zbivanja utiču na
leksikografiju, pošto je period, koji je predmet naše analize (1945-2000), posebno
zanimljiv, kako po pitanju odnosa na prostorima tadašnje Jugoslavije tako i po
pitanju odnosa između Nemačke i Jugoslavije. U leksikografiji ovoga perioda na
veoma zanimljiv način mogu se pratiti odnosi na prostorima tadašnje zajedničke
države, politička i društvena zbivanja i previranja, prihvatanje ili odbijanje ideje
jugoslovenstva i zajedništva od strane nekih nacija, usponi i padovi u saradnji
među republikama, secesionističke težnje i favorizovanje jednog jezika. Zanimljiv
je i odnos Nemačke i Jugoslavije, koji karakteriše početna rezervisanost u
posleratnom periodu, zatim dolazi do uspona u saradnji sedamdesetih i
osmadesetih godina, posebno na polju ugostiteljstva, turizma i tehnike, što se
logično, odražava i na leksikografiju, da bi se ovaj period opet završio padom, koji
počinje devedesetih godina posebno u odnosima između Nemačke i Srbije.
14
1.2
Ciljevi istraživanja
Istraživanje na zadatu temu ima više ciljeva, koji se međusobno prepliću, tako
da je uspešno postizanje jednog od njih preduslov za postizanje drugih ciljeva.
Prvi cilj koji smo postavili je da se izradi što kompletnija bibliografija stručnih
rečnika u kojima je zastupljen jezički par nemački i srpski (srpskohrvatski) u
periodu od 1945. do 2000. godine, koja će poslužiti kao korpus za dalje analize.
Nakon toga uslediće leksikografsko-leksikološka analiza čiji rezultati treba da
pruže bitne informacije o kvalitetu i kvantitetu nemačko-srpskih (srpskohrvatskih)
stručnih rečnika izdatih u drugoj polovini dvadesetog veka. U okviru te analize cilj
je da se utvrdi tipologija rečnika, smer i broj zastupljenih jezika u njima. Nakon
toga biće urađena analiza jezičkih nivoa. U okviru te analize razmatraćemo u kojoj
meri morfologija, sintaksa, tvorba reči, etimologija i stilistika dolaze u dodir sa
leksikografijom i u kojoj meri su one značajne u praktičnoj stručnoj leksikografiji.
Nakon toga biće izvršena analiza prevodnih ekvivalenata, kao i način navođenja
odrednica. Ti rezultati, zasnovani na kontrastivnom proučavanju rečnika, treba da
daju doprinos razvoju teorije leksikografije uopšte, a posebno stručne dvojezične i
višejezične,
prevodne
leksikografije
jezičkog
para
nemački
i
srpski
(srpskohrvatski). Pored teoretskog doprinosa leksikografiji, cilj je da se skrene
pažnja na probleme praktične leksikografije i da se daju neke preporuke u daljem
radu.
Odluka da analizu rečnika izvršimo po strukama i pojedinačno za svaki
rečnik ima za cilj da se budućim korisnicima ovih rečnika, a pre svega
prevodiocima, omogući da se jednostavno i brzo snađu u pomenutom korpusu. Cilj
izrade bibliografije je da se dâ informacija o postojanju rečnika određene struke, a
cilj detaljne analize rečnika je da se daju osnovni podaci o samom rečniku,
njegovom obimu i kvalitetu, leksici i užim stručnim oblastima koje su zastupljene u
njemu. Kod onomasioloških rečnika biće navedeni nazivi svih grupa da bi budući
korisnik odmah mogao da vidi da li je zastupljena oblast struke koja njega
15
interesuje i koja mu je potrebna u datom momentu. Na ovaj način daje se doprinos
teoriji prevođenja kao jednoj od veoma značajnih lingvističkih disciplina, koja je
usko povezana sa leksikografijom.
Posebna pažnja u ovom radu biće posvećena sociolingvističkoj analizi
rečnika, gde ćemo razmatrati u kojoj meri društvena i politička zbivanja utiču na
leksikografiju. Taj uticaj se ovde u manjoj meri ogleda u samom korpusu rečnika,
dakle, u negovim odrednicama i prevodnim ekvivalentima, a mnogo više u nekim
formalnim kriterijumima, na primer, u tretmanu i nazivu jezika i pisma, zatim u
teoretskom delu, dakle, predgovorima, iz kojih se veoma jasno mogu čitati
intencije autora.
Na kraju bi se moglo rezimirati, da je generalni cilj ovoga rada da se dâ
teoretski i praktični doprinos razvoju dvojezične i višejezične stručne leksikografije,
koja tretira jezički par nemački i srpski (srpskohrvatski). Time će biti učinjen jedan
korak na putu ka stvaranju metaleksikografije u Srbiji, a posebno stručne i to onog
njenog dela, koji se bavi jezičkim parom nemački i srpski.
1.3
Metodološke osnove istraživanja
Pitanje naučnih metoda, koje se koriste u određenom naučnom radu skoro
uvek je vrlo diskutabilno. Reč metoda potiče od grčke reči „methodos“ što
bukvalno znači ’put, hod, staza, drum‛, a u naučnom radu metodom se naziva
skup raznih postupaka i procesa pomoću kojih se dolazi do naučnih saznanja i
istina (Šamić 1990: 12).
U nauci se razlikuju standardne i posebne naučno-
istraživačke metode.
U izradi ovog rada koristili smo saznanja do kojih su došle naučne discipline
morfologija, leksikologija, leksikografija, sintaksa, stilistika, tvorba reči i etimologija
kao i neke nelingvističke discipline.
Pomenuto istraživanje imalo je multidisciplinarni karakter stoga je u njegovoj
realizaciji korišćeno nekoliko naučnih metoda. Metoda koja je bila od velikog
16
značaja za ovaj rad je metoda analize, pošto je glavni predmet rada analiza
pomenutih rečnika, što je poslužilo kao osnova da se dođe do određenih saznanja.
Druga značajna metoda koja je primenjena je konstrastivna metoda. Neophodno
je bilo izvršiti
kontrastiranje
određenih pojava
u nemačkom
kao
JI
i
srpskohrvatskom kao JC ili obrnuto, da bi se mogli izvesti verodostojni zaključci.
Korišćena je i statistička metoda u sređivanju i analizi korpusa, a to je bibliografija
stručnih rečnika, u kojima je zastupljen jezički par nemački i srpski (srpskohrvatski)
u drugoj polovini dvadesetog veka.
17
2.0 LEKSIKOGRAFIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA
2.1 Uvodne napomene
Svaki pokušaj bavljenja rečnicima sa naučnog i stručnog aspekta
pretpostavlja dobro poznavanje teoretskih osnova leksikografije. Da bismo mogli
objasniti istorijski razvoj leksikografije, precizirati predmet njenog istraživanja i
istražiti sadašnji stepen razvoja na kome se nalazi, nužno je najpre pozabaviti se
odnosom leksikografije i leksikologije, pošto leksikologija predstavlja lingvističku
disciplinu u okviru koje je stasala leksikografija. Pored leksikologije, postoji čitav
niz drugih naučnih disciplina čije je sagledavanje neophodno za uspešno bavljenje
leksikografijom. To su, pre svega, lingvističke discipline kao što su morfologija,
sintaksa,
stilistika,
tvorba
reči,
etimologija
i
terminologija.
Za
uspešan
leksikografski rad od presudnog značaja je međusobni odnos ovih naučnih
disciplina kao i primena njihovih naučnih dostignuća u praktičnoj leksikografiji, od
čega zavisi nastajanje uspešnog rečnika.
Osim gore navedenih disciplina, postoji još veliki broj nauka sa kojima se
prepliće leksikografija, odnosno sa kojima ima uzročno-posledičnu vezu.
Sociolingvistika je nezaobilazna naučna disciplina u proučavanju rečnika, tako da
će povezanosti leksikografije i sociolingvistike u ovom radu biti posvećena
značajna pažnja. Svakome, ko se bavio rečnicima, jasno je da su rečnici uvek
odraz aktuelne društvene situacije, određenog društvenog i političkog momenta.
Jezik je veoma često moćno sredstvo u službi politike, a u pojedinim periodima u
razvoju društva jezik je simbol i garant nacionalnog identiteta i opstanka. Treba
imati u vidu činjenicu, da je u prirodi jezika da se stalno menja (Bugarski 1991: 10)
i da je to samo jedan živi organizam čije su promene uslovljene promenama na
svim nivoima društva. U rečnicima koji su predmet našeg proučavanja moguće je
tačno hronološki pratiti određene društvene i političke promene, kao i odnose
među državama u kojima su nastajali. Za naše istraživanje bitno je kada je došlo
18
do uspostavljanja međunarodne saradnje na polju terminologije i u kojoj meri je
međunarodni rad na terminologiji uticao na terminološka istraživanja u našoj
zemlji. Uticaj Nemačke bitan je u standardizaciji terminologije u Jugoslaviji, jer je
očigledan uticaj nemačkih propisa i standarda u našoj pravnoj regulativi. Poseban
značaj ogleda se u samoj stručnoj leksici, gde su preuzeti brojni termini iz
nemačkog jezika, koji su ostali i do današnjeg dana, posebno iz oblasti tehničkih
nauka.
2.2 Istorijski razvoj leksikografije
Leksikografija je dugo posmatrana u okviru leksikologije i smatrana je samo
jednom oblašću u okviru leksikoloških proučavanja, što je doprinelo zanemarivanju
njenog značaja i usporilo njen razvoj kao samostalne naučne discipline.
Vremenom se leksikografija odvajala od leksikologije i definisala svoj predmet
istraživanja, tako da je ona već sedamdesetih godina dvadesetog veka postala
samostalna naučna disciplina, koja se u potpunosti odvojila od leksikologije
(Lewkowskaja 1968: 266). Danko Šipka (2006: 159) konstatuje da je prekretnica u
razvoju leksikografije nastupila sa pojavom Priručnika leksikografije Ladislava
Zguste koji se pojavio 1971. godine. Osamostaljivanje leksikografije kao naučne
discipline ogleda se u pojavljivanju značajnog broja radova iz te oblasti. Na tu
temu počinju da se organizuju seminari i kongresi, dolazi do pokretanja
specijalizovanih časopisa i do izrade specijalizovanih bibliografija. Leksikografija
se odvajala od leksikologije koristeći njena saznaja kao osnovu, a istovremeno se
povezivala sa drugim naučnim disciplinama, tako da je ona danas zasebna grana
primenjene lingvistike: „Ukratko leksikografija (praktična i teoretska) danas je
zasebna grana prvenstveno primijenjene lingvistike, sa tradicionalno jakim
naslanjanjem na leksikologiju, ali i sa novouspostavljenim vezama sa drugim
oblastima naučnog i stručnog djelovanja, te sa povratnim obogaćivanjem
leksikologije“ (Šipka 2006: 159).
19
U svom istorijskom razvoju leksikografija je razvila i posebna težišta svoga
istraživanja tako da danas možemo govoriti o praktičnoj leksikografiji, koja se bavi
konkretnim
problemima
na
izradi
rečnika
i
teoretskoj
leksikografiji
ili
metaleksikografiji, koja se bavi teoretskim istraživanjima rečnika (Schippan 1992:
53, Hausmann 1989: 5, Wiegand 1989:257). Svaka od ovih poddisciplina ima
svoje polje delovanja u okviru leksikografije, a takođe svaka od njih povezana je
sa drugim naučnim disciplinama u cilju što kompletnijeg ispunjavanja svoga
zadatka. Zahvaljujući takvom razvojnom putu leksikografije, rečnici postaju
predmet naučnog proučavanja kome se pristupa sa praktičnog i teoretskog
aspekta. (Bergenholtz/Schaeder 1994: 3).
Praktična leksikografija povezana je sa morfologijom, sintaksom, stilistikom,
etimologijom, terminologijom i to u domenu praktične primene ovih naučnih
disciplina u rečnicima. Leksikografi su svakodnevno, u praktičnoj izradi rečnika,
zaokupljeni pitanjem informacija koje treba da se unesu u rečnik, a upravo to
spada u polje delovanja gore pomenutih disciplina. Neosporno je da praktični rad
na rečniku predstavlja dragoceno iskustvo za metaleksikografska istraživanja.
Samo leksikografi koji su radili na izradi rečnika mogu postići uspešne rezultate na
polju teoretske leksikografije, tj. metaleksikografije. (Herbst/Klotz 2003: 15)
U domen proučavanja metaleksikografije spadaju:
- istorija i teorija leksikografije
- opis, klasifikacija i evaluacija rečnika
- istraživanje korisnika rečnika i korisničkih potreba
Hausman (1985) metaleksikografiju deli na sledeće oblasti:
-
istorijsku metaleksikografiju, koja prati razvoj leksikografske prakse unutar
određenog vremenskog perioda a za određenu oblast, jezik ili grupu jezika
-
teorijsku metaleksikografiju, koja izdvaja univerzalne ili široko zastupljene
elemente i zakonitosti leksikografskog rada
-
evaluativnu metaleksikografiju, koja se bavi vrednovanjem konkretne
leksikografske produkcije
20
-
statusno-upotrebnu metaleksikografiju, koja se bavi izučavanjem
društvenog statusa i upotrebe rečnika.
(Preuzeto iz: Šipka 2006: 160)
Ako se istraži postojeća naučna literatura, koja se bavi leksikografijom i kada
se ostvari uvid u rečnike, koji su objavljeni, jasno je da je praktična leksikografija
mnogo starija od teoretske (metaleksikografije) i da ima tradiciju koja seže do
antičkih vremena, tako da upravo ta duga tradicija izade rečnika garantuje njen
opstanak i razvoj (Henne 1975: 97). Praksa izrade rečnika stara je vekovima, dok
metaleksikografija
beleži
istorijski
razvoj
od
samo
nekoliko
decenija.
Proučavanjem istorijskog razvoja praktične i teoretske leksikografije dolazi se do
zaključka da je bogata praksa izrade rečnika, koja ima već vekovnu tradiciju,
poslužila kao osnova za razvoj teoretske leksikografije.
Što se teoretske i praktične stručne leksikografije jezičkog para nemački i
srpski (srpskohrvatski) tiče, postoji velika nesrazmera između teorije i prakse.
Praksa izrade stručnih rečnika kod nas veoma je bogata, posebno u drugoj
polovini dvadesetog veka, kada je nastao veliki broj stručnih rečnika. Teoretskih
istraživanja na tu temu skoro i da nema. Radovi koji su do sada objavljeni kod nas
odnose se na pojedinačne projekte. To su izveštaji o radu na pojedinim rečnicima,
prikazi objavljenih rečnika ili razmatranja pojedinih aspekata ove teme u okviru
problema u nastavi stranih jezika. Te radove i njihov značaj ne treba zanemariti
pošto i oni sadrže dragocene informacije koje mogu poslužiti istraživaču, ali njihov
broj je veoma mali, a sa druge strane oni su više informativnog a manje naučnog
karaktera. Postoji određeni broj naučno zasnovanih radova koji se bave nemačkosrpskom (srpskohrvatskom) dvojezičnom leksikografijom, ali su ti radovi posvećeni
opštim rečnicima. Stručnom leksikografijom jezičkog para nemački i srpski
(srpskohrvatski) bavi se delimično rad Nemačko-srpsko-hrvatska leksikografija
prve polovine XX veka (isp. Petronijević 2002), koji obuhvata sveukupnu
nemačko-srpskohrvatsku leksikografiju prve polovine dvadesetog veka, pa time i
21
stručnu. Stručnim rečnicima u ovom radu posvećeno je malo pažnje, srazmerno
malom broju stručnih rečnika koji su objavljeni u ovom periodu.
Oblast stručne leksikografije problematičnom je smatrao i Wiegand (1988: 729)
označavajući je kao „Wildwuchsgebiet“, pozivajući se Weinrich-a, koji kaže „All
diese Fachwörterbücher
gleich
welcher
Qualität,
sind unter linguistisch-
lexikographischen Gesichtspunkten Wildwuchs“ (Weinrich 1975: 365).
Teoretska stručna leksikografija u velikoj meri zaostaje za praktičnom, iako
stručni rečnici imaju veoma značajnu ulogu u okviru leksikografije uopšte
(Bergenholtz/Schaeder 1994: 3). Kao razlog za takvo stanje Wiegand navodi i
činjenicu da ne postoji jasan uvid u stručne rečnike i da se ne zna koliko stručnih
rečnika uopšte ima, ne postoje bibliografije tih rečnika, niti precizna tipologija
(Wiegand 1988: 732). Napredak u razvoju stručne leksikografije počinje
devedesetih godine dvadestog veka u Nemačkoj kada stručnoj leksikografiji
počinje da se posvećuje pažnja. Organizuju se kolokvijumu i izdaju radovi
posvećeni ovoj temi (Bergenholtz/Schaeder 1994, Bergenholtz 1995, Felber/Budin
1989, Felber/Schaeder 1999, Haensch 1991, Wiegand 1988, Hoffmann et. al.
1999).
A ako se leksikografija posmatra sa stanovišta broja jezika, može se
konstatovati da se najviše pažnje posvećuje jednojezičnoj leksikografiji, zatim u
nešto manjem obimu dvojezičnoj, dok se na poslednjem mestu nalazi višejezična
leksikografija (Ponten 1975: 200). Čini se kao da se višejezična leksikografija
utapala u dvojezičnu leksikografiju. Bila je obuhvaćena samo konstrastivnim
istraživanjima i to u okviru studija koje su se bavile dvojezičnom prevodnom
leksikografijom (Hartmann 1975: 187, Ponten 1975: 200). Prema Pontenu
višejezičnoj leksikografiji bi trebalo da se posveti mnogo više pažnje u okviru
lingvistike, te da bi ona, zbog značaja i kompleksnosti, trebalo da bude predmet
proučavanja samostalne naučne discipline, kako teoretske tako i praktične
(Ponten 1975: 200)
22
2.3. Odnos leksikografije i drugih lingvističkih disciplina
Kao što smo već pomenuli, rad na rečnicima uvek je multidisciplinarnog
karaktera. U leksikografskim istraživanjima i praktičnom radu koriste se saznanja
skoro svih lingvističkih disciplina, saznanja velikog broja društvenih i nekih
prirodnih nauka. U tekstu koji sledi razmatraćemo odnos leksikografije i
lingvističkih disciplina, sa kojima je ona usko povezana: leksikologije, semantike,
stilistike, etimologije, tvorbe reči, morfologije, sintakse, frazeologije i terminologije.
2.3.1. Leksikografija i leksikologija
Od svih lingvističkih naučnih disciplina leksikografija je u najvećoj meri
povezana sa leksikologijom. Leksikologija je deo nauke o jeziku koji proučava
značenje reči, kao i sintagmatske, paradigmatske i derivacione veze među rečima
(Dragićević 2007: 17). Reč leksikologija potiče od grče reči lexikos što znači ’ono
što se odnosi na reč‛ i logos što znači ’nauka‛. Predmet leksikologije su, sa jedne
strane, pojedine leksičke jedinice, morfemi, reči i grupe reči, a sa druge strane
celokupan leksički fond jednog jezika i zakonitosti po kojima se taj fond menja i
razvija. Leksikologija istražuje i opisuje leksički fond jednog jezika, njegovo
raslojavanje i strukturu, nastajanje, značenje i funkcionisanje njegovih elemenata
(Schlaefer 2002: 12).
Poveznost leksikografije i leksikologije može se pratiti u više pravaca. Pre
svega to je istorijski razvoj. Kao što smo već rekli, ove dve discipline povezuje
zajednički istorijski razvoj, leksikografija je dugo bila samo jedna poddisciplina u
okviru leksikologije. Njeno osamostaljenje počinje pre nekoliko decenija. U
nemačkoj lingvistici šezdesetih godina dvadesetog veka ulazi u upotrebu pojam
„leksikografija“. Njime se označava ono što sedamdesetih godina postaje predmet
istraživanja naučne discipline koja upravo nosi taj naziv.
Pitanjem leksikografije kao samostalne naučne discipline bavili su se mnogi
autori u to vreme. Prema jednima leksikografija nije naučna disciplina u okviru
23
leksikologije nego je to samostalna nauka (Lewkowskaja 1968: 266), a prema
drugima leksikografija nije nauka (Bahr 1978: 98, Wiegand 1989: 246).
Zajedničko im je i to što su dugo bile zanemareno područje nauke o jeziku
zbog primata morfologije i sintakse. Dok su se na polju morfologije i sintakse vršila
veoma opsežna istraživanja i nastajali brojni radovi iz tih oblasti, objavljivan je
veoma mali broj radova koji su se bavili leksičkom jedinicom. Pomeranje centra
proučavanja sa gramatike ka leksici poslednjih decenija otvorilo je prostor za
naučni procvat ove dve discipline a time i prostor za osamostaljenje leksikografije.
Leksikologiju i leksikografiju povezuje danas, pre svega, predmet njihovog
istraživanja, a to je fokusiranje na leksičke jedinice i leksikon jednog jezika, samo
što je različit ugao njihovog posmatranja. Svaka od njih bavi se određenim
aspektom leksike i leksikona koristeći pri tome sopstvenu metodologiju i dostižući
sopstvene ciljeve.
Leksikon najjednostavije definišemo kao invenatar leksema određenog
jezika strukturisan prema određenom principu (Schippan 1992: 1). Leksikon je
integrativna komponenta jezičkog sistema, koja je podložna stalnim promenama,
te zbog toga valja napomenuti da se leksikologija bavi vokabularom jednog jezika
kao društveno determinisanim inventarom leksičkih jedinica, kao i normama i
pravilima njegovog nastajanja i njegovom upotrebom u komunikaciji (Schippan
1992: 3). Leksikografija se bavi praktičnim aktivnostima oko sastavljanja rečnika,
problemima koji se javljaju pri njihovoj izradi, evaluacijom rečnika, njihovim
korisnicima i sl. U tom radu logično je da se leksikografija oslanja na leksikologiju
ali se bavi i rešavanjem brojnih sopstvenih problema koji nisu interesantni za
leksikološka istraživanja (predstavljanje gramatičkih informacija, ustrojstvo rečnika,
namena, podela rečnika i sl).
24
2.3.2 Leksikografija i semantika
Leksičko značenje je u centru pažnje svakog leksikografa i predstavlja
centralni problem u njegovom radu, stoga je povezanost leksikografije i semantike
od presudne važnosti za uspešan rad leksikografa. Semantika se uopšteno
definiše kao nauka koja se bavi značenjem, a sam pojam značenja je višeznačan
(Schwarz/Chur 1996: 15). Određivanje značenja leksičke jedinice u rečniku,
odnosno navođenje adekvatnog prevodnog ekvivalenta, povezano je sa brojnim
poteškoćama. Nema među lingvistima jedinstvenog stava o tome šta je sâma
priroda leksičkog značenja. „Neki su skloni da ga tumače manje-više psihološkim
terminima, pretpostavljajući da su mentalni procesi uključeni u tu situaciju. Neki
lingvisti shvataju značenje prije kao osobinu samih jezičkih formi, kao njihovu
sposobnost da upućuju na nešto, kao njihovu mogućnost da predstavljaju nešto
drugo. Drugi, opet vide u leksičkom značenju samo pravilnost kojom se riječi
koriste, a neki misle da riječi same za sebe nemaju značenje izvan konteksta u
kojem se koriste“ (Zgusta 1991: 29). Za leksikografa je veoma bitno da posveti
veliku pažnju svim istraživanjima na polju semantike, jer je dobro poznavanje
značenjskih obeležja osnovna pretpostavka za uspešno obavljanje posla.
Semantički odnosi između leksičkih jedinica opšteg jezika i stručnog jezika
bitno se razlikuju, stoga je semantizacija u stručnim rečnicima određena nekim
drugim elementima. Za semantizaciju u stručnim rečnicima bitno je dobro
poznavanje termina, bavljenje standardizacijom terminologije, a u pojedinim
slučajevima bitna je i potpuna preciznost pošto su ponegde granice između opšte i
stručne leksike veoma male (Wiegand 1975: 192, Hartmann 1975: 194)
2.3.3 Leksikografija i stilistika
Stilistika je naučna disciplina u oblasti izučavanja jezika, ali je ona duži
vremenski period ostala skrivena u oblasti retorike (Tošović 2002: 20). Stilistika se
najopštije može odrediti kao istraživanje različitih mogućnosti izbora, koje
društvene grupe i pojedinci prave pri upotrebi jezika. Stil bi se mogao definisati
25
kao izbor između alternativa koje nudi jezički sistem na različitim nivoima
(Bugarski 1991: 154). Udaranje temelja stilistici kao samostalnoj naučnoj disciplini
vezuje se za ime švajcarskog lingviste Šarla Balija dvadesetih godina 20. veka.
Njemu pripadaju posebne zasluge što je ukazao na značaj sinonimije, tako da će
se u nekim istraživanjima sinonimija smatrati glavnim problemom stilistike, a
upravo to je i polje istraživanja koje je značajno za leksikografiju i polje na kome se
prepliću istraživanja leksikografije i stilistike (Tošović 2002: 21).
U rečnicima vrlo često nailazimo na uputstvo za upotrebu leksičkih jedinica,
odnosno na markiranje stila. Takva stilska markiranja proširuju naša znanja o
upotrebi leksema u određenim komunikativnim situacijama, zbog čega se ona
shvataju kao leksičke pomoćne informacije, kao konotacije (Schippan 1992: 52).
Stilske oznake treba da pomognu korisniku rečnika da identifikuje komunikativnu
situaciju i da lakše izvrši odabir leksičke jedinice, pošto je to jedan od načina da se
značenje reči precizira. Što se stilskih nivoa i njihovog obeležavanja tiče, prisutne
su velike razlike između opštih i stručnih rečnika. U opštim rečnicima markiranja
stila uglavnom se tiču stilskog nivoa, stilske obojenost, regionalne ili vremenske
pripadnosti i pripadnosti struci. Za nas je zanimljivo obeležavanje pripadnosti
struci. U opštim rečnicima to je obično samo uopštena napomena koja neku
leksičku jedinicu izdvaja iz opšte leksike, dok je obeležavanje struke u stručnim
rečnicima bitno drugačije i tiče se raslojavanja stručne leksike, odnosno reč je o
markiranju usko stručne oblasti kojoj termin pripada. Česta je pojava da u
rečnicima pronalazimo uputstva o preporučenoj upotrebi ili o restrikcijama u
upotrebi određene reči (Schippan 1992: 52), što je od velikog značaja prilikom
upotrebe rečnika.
2.3.4 Leksikografija i etimologija
Najjednostavnije rečeno etimologija je naučna disciplina koja se bavi
poreklom reči (Šipka 1998: 115). Svoj najveći doprinos nauci o jeziku etimologija
postiže u izradi etimoloških rečnika (Dragićević 2007: 19). Interesovanje za
26
etimologiju rezultiralo je pojavom brojnih etimoloških rečnika, kojima se žele pružiti
bitne informacije o istorijskom razvoju reči. Glavni zadaci etimologije su da otkrije
tragove leksema što dublje u jezičkoj istoriji, da prati njihov razvoj sve do
današnjeg oblika i značenja i da razvija sredstva i metode da bi se to ostvarilo
(Šipka 2006: 138). Etimologija je tesno povezana sa istorijskom lingvistikom,
istorijskom fonologijom, morfologijom i tvorbom reči u praćenju razvoja forme, kao
i istorijskom semantikom u razvoju sadržaja. Da bi etimologija mogla uspešno da
funkcioniše bitno je uspostaviti vezu između različitih faza u razvoju jezika, između
sinhronijskog i dijahronijskog razvoja. Primena etimološkog rada posebno je bitna
za leksikografiju, pošto etimološki podaci predstavljaju sastavni deo mnogih
rečnika (Herbst/Klotz 2003: 62)
2.3.5 Leksikografija i tvorba reči
Lingvistička disciplina koja je posebno značajna kada je u pitanju
leksikografija nemačkog jezika je tvorba reči kao jedan od osnovnih produktivnih
mehanizama za bogaćenje rečnika jednog jezika. Od raspoloživog morfološkog i
leksičkog materijala stvaraju se tvorbene konstrukcije. Elementi tvorbe su nosioci
značenja i kao takvi spadaju u domen leksikografije. Leksikograf se odmah na
samom početku susreće sa problemom izbora odrednica i njihovog slaganja, a to
je usko povezano sa tvorbom reči (Haß-Zumkehr 2001: 24) Zato prvo mora da reši
pitanje da li odrednice slagati striktno abecednim redom jednu ispod druge ili ih
grupisati u gnezda, tako što će složenice i derivate povezivati sa osnovom, te da li
će to povezivanje vršiti uz pomoć tilde ili ponavljanjem odredničke reči. U kojoj
meri je ovaj proces problematičan govori nam praksa, gde ćemo u najvećem broju
slučajeva naići na nedoslednu primenu jednog ili drugog postupka.
Ove dve naučne discipline povezane su i svojim istorijskim razvojem.
Tvorba reči je naučna disciplina koja se razvila u okviru leksikologije ali koja, za
razliku od drugih leksikoloških disciplina, ima veoma visok stepen autonomije.
„Osnovni je zadatak tvorbe da prouči elemente i procese formiranja leksema od
27
onih podleksemskih elemenata koji su u mogućnosti da, iskorištavajući postojeće
lekseme, tvore novu leksičku jedinicu. Ti se podleksemski elementi nazivaju
tvorbene morfeme“ (Šipka 2006: 124).
Centralno pitanje tvorbe je određivanje pravila povezivanja tvorbenih
morfema u lekseme. U poslednje vreme kristališu se dva pristupa: strukturalistički i
generativni. Zbog veoma komplesnog predmeta proučavanja, tvorba reči je
najtešnje povezana sa morfologijom, ali i sa fonetikom i fonologijom te
psiholingvistikom. Posebno je bitna veza između tvorbe i morfologije pošto se i
jedna i druga bave morfemima i zakonitostima njihove raspodele.
2.3.6 Leksikografija i morfologija
Lingvistička disciplina koja je od velikog značaja za leksikografiju i čija
dostignuća leksikograf mora dobro da poznaje je morfologija. Za leksikografa je
naročito bitno uključivanje morfoloških informacija u rečnik i način njihovog
prezentovanja. To je problem sa kojim se leksikograf susreće odmah kada je
sastavio listu odrednica i kada treba da se unesu sve potrebne informacije,
objašnjenja, podaci i komentari (Haß-Zumkehr 2001: 24). Pod gramatičkim
podacima u našem slučaju podrazumevaju se podaci o rodu i broju imenice, o
deklinaciji i konjugaciji glagola, markiranju vrste reči, a kad je nemački jezik u
pitanju i navođenje osnovnih podataka za nepravilne glagole.
Morfološke oznake treba da slede za lemom. Unošenje morfoloških
informacija u rečnik bitno je naročito kod jezika sa razvijenom morfologijom, tako
da će se te informacije najčešće ticati oblika koji se traže, dok će u jezicima sa
siromašnom morfologijom u centru pažnje biti njihova kombinatorika. Karakter i
količina gramatičkih informacija povezana je sa namenom rečnika, te sa
tipologijom i obimom.
Za navođenje gramatičkih informacija u rečnicima koriste se posebni
simboli, odnosno skraćenice koje su smeštene odmah iza leme. To su uglavnom
28
ustaljene skrećenice koje su opštepoznate i koje su po pravilu objašnjene u
spisku skraćenica.
Ovde još treba napomenuti da je pitanje gramatike u rečnicima pitanje koje
opterećuje leksikografa u istoj meri kao i semantizacija i da je to jedno od
centralnih pitanja kojima treba da se pozabavi metaleksikografija.
2.3.7. Leksikografija i sintaksa
Sa sintaksičkog aspekta reč je najmanja jedinica sintaksičke strukture koja
stupa u gramatičke odnose sa drugim takvim jedinicama, tvoreći konstrukcije na
različitim stepenima – sintagme, klauze, rečenice (Bugarski 1991: 117).
Povezanost sintakse i leksikografije najbitnija je opet u onom najosetljivijem delu –
u tumačenju značenja, odnosno u navođenju prevodnih ekvivalenata. Veoma
često je, da bi se uspešno objasnilo značenje neke reči, neophodno navesti
primere, koji su najčešće sintagme ili rečenice, čime se daju informacije o
kombinatornim mogućnostima reči. Najuspešniji primeri su kratke sintagme koje
omogućavaju da se sagledaju kombinatorne mogućnosti reči, pošto rečnik ne
predstavlja samo puki popis reči, nego se u njemu daju i podaci o internoj strukturi
reči, o morfološkim pravilima, kao i njena sintaksička obeležja.
Značaj sintakse u izradi rečnika je izuzetan pošto je potpuno i uspešno
objašnjenje reči u rečniku moguće samo uz korišćenje konteksta, a to znači
pomoću sintaksičkih elemenata (Hartmann 1975: 184). Značenje reči, budući
veoma komplikovana kategorija, nije jednostavno navesti van konteksta, a
navođenje reči u kontekstu već zalazi u domen sintakse. Posebna zasluga
sintaksičkih elementa je tamo gde je nemoguće navesti značenje u jeziku cilju,
dakle kod neprevodive leksike, odnosno u slučajevima nulte ekvivalencije. U tom
slučaju značenje reči se objašnjava, definiše, a to se radi u sintaksičkom
okruženju.
29
Sintaksičko okruženje posebno je bitno u dvojezičnom rečniku, koji služi
kao pomoć u učenju stranog jezika, pošto je jezik najlakše uči u kontekstu,
dijalogu, dakle u rečenicama (Henne 1975: 98).
2.3.8 Leksikografija i frazeologija
Predmet poručavanja frazeologije su višečlane leksičke jedinice, dakle leksičke
jedinice koje su sastavljene od više reči, frezemi, odnosno frazeologizmi.
Frazeologija se, dakle, bavi jednim segmentom leksikona. Centralno pitanje kojim
se bavi frazeologija je šta sve može imati status frazema. Da bi odgovorila na to
pitanje frazeologija se bavi sledećim zadacima: izdvajanje frazema i određivanje
njihovog mesta u leksikonu, klasifikacija frazema, ispitivanje etimologije frazema i
njihovo poređenje sa frazemima u drugim jezicima, posmatranje upotrebnog
statusa frazema. Navedenim pitanjima bave se posebne grane unutar frazeologije:
formalna, koja se bavi klasifikacijom, istorijska koja prati istorijski razvoj leksema,
psiholingvistička koja prati njihovo usvajanje i razumevanje, pragmatička koja
posmatra njihovu upotrebu i uporedna koja suprotstavlja frazeme dva ili više jezika
po tipološkom i konfrontativnom osnovu (Šipka 2006: 133). Prema Zgusti pravi
frazemi imaju određena obeležja, a to su:
-
nezamenljivost i neizmenljivost delova, a to znači da se ne može menjati
padež i predlog a da to ne uslovi i promenu značenja,
-
nemogućnost dodavanja elemenata
-
semantičke karakteristike – upravo to je karakteristika po kojoj se frazemi
odvajaju od ostalih leksičkih jedinica sa više reči. Jer osnovna karakteristika
frazema je da se značenje frazema u celini ne može izvesti iz njihovih
pojedinih delova
-
ograničenje upotrebe elemenata na leksičku jednicu od više reči
-
postojanje jednočlanog sinonima
-
taksonomijski status jednočlane reči
-
postojanje jednočlanog elementa u drugom jeziku
30
-
gramatička i formalna obeležja
-
ista sintaksička i onomasiološka funkcija kao kod jednočlanih reči (Zgusta
1991: 137-152).
Primena frazeološkog rada posebno je prisutna u leksikografiji, a posebno
praktičnoj leksikografiji, pošto su frazemi upravo najčešće kamen spoticanja u
izradi rečnika i izvor najčešćih grešaka. Uključivanje frazema u rečnik, kao i način
njihove obrade i semantizacije predstavlja jedno od centralnih pitanja praktične
leksikografije.
2.3.9. Leksikografija i terminologija
Terminologija je kao nauka nastala tridesetih godina dvadesetog veka. To
je period kada počinje da se shvata značaj rada na standardizaciji terminologije i
period kada počinje rad na normiranju terminologije na internacionalnom nivou.
Terminologija se može definisati kao poddisciplina leksikologije koja se bavi
onim leksičkim jedinicama koje imaju status termina. Definisanje termina nije
nimalo jednostavan posao. Najjednostavnija definicija bi bila ona koju je dao
Felber (1984: 1) „termin je bilo koji konvencionalni simbol koji predstavlja pojam
definisan u predmetnom polju“. Glavne karakteristike prema kojima se termini
razlikuju od netermina su, prema Šipki sledeći: termin mora da bude uklopljen u
određeno predmetno polje, termini nastaju kao rezultat svesne intervencije, bitno
je da postoje precizni odnosi terminološke korelacije između različitih jezika i ono
što je najvažnije u slučaju termina jeste da je bitna sinhronijska dimenzija, dok je
kod ostalih leksičkih jedinica podjednako važna i dijahrona. Da bi neka jedinica
bila termin ne moraju da budu zadovoljeni svi ovi kriterijumi, dovoljno je da to budu
samo neki od njih. Šipka navodi sledeće karakteristike koje treba da zadovolji
termin:
-
transparentnost, kao osobina termina da se već u samom nazivu vide i
određene karakteristike pojma koji je njime izražen
-
internacionalnost, osobina da je termin internacionalno prepoznatljiv
31
-
ustaljenost, tj. osobina da je termin duže vreme prisutan, opštepoznat i
prihvaćen
-
kratkoća, što znači da termin nije glomazan
-
sistemnost, uklopljenost u terminološki sistem
-
nedvosmislenost
-
preciznost
-
nesinonimnost (Šipka 2006: 151)
Ovaj poslednji princip poljuljan je najnovijim istraživanjima jer se sve više dokazuje
da i termini mogu da budu višeznačni zbog njihove stalne podložnosti promenama.
U novijim terminološkim školama termini se proučavaju u tekstu, dinamički,
razvojno, bitna je polisemija i homonimija. „Die Bedeutung eines Termins kann
sich spontan verändern. Neue Erkenntnisse, Verifizierung oder Falsifizierung von
Hypothesen wirken sich auf terminologische Systeme und ihre Elemente aus.
Daher tendieren auch Termini zu Homonymie und Polysemie und auch zur
Synonymie, obwohl das eigentlich dem Streben nach Eindeutigkeit und dem
Wesen terminologischer Arbeit widerspricht“. (Schippan 1992: 231)
U okviru same terminologije razlikuje se opisna ili deskriptivna terminologija
kao nauka koja se bavi upotrebom termina i terminološka poddisciplina koja se
bavi propisivanjem termina - preskriptivna terminologija. Neprekidno pojavljivanje
novih termina ne ostavlja prostor za prekid terminoloških istraživanja. U svakom
predmetnom polju potrebno je stalno uspostavljanje novih termina i njihovo
usklađivanje na internacionalnom nivou.
Jedno od centralnih pitanja kada je o terminologiji reč je standardizacija
terminologije. Standardizacijom se bave međunarodne organizacije pošto se
razlikuje standardizacija na internacionalnom nivou (npr. ISO) i nacionalnom nivou
(JUS za bivšu Jugoslaviju). Postoje i međunarodne organizacije koje se bave
standardizacijom pojedinih oblasti struke (elektronike, tehnike itd.), a svakako su
najvažnije one koje rade pod patronatom UNCESCO-a.
32
Terminološke aktivnosti su brojne: izrada terminološke dokumentacije,
terminološki rečnici (jednojezični, dvojezični, višejezični), izrada terminoloških
baza podataka, seminari, kongresi, savetovanja na teme koje se tiču terminologije.
U kojoj meri rad na terminologiji zaokuplja pažnju naučnika svedoče i
različite škole koje postoje a koje se razlikuju po svom pristupu u proučavanju
terminologije. Značajne terminološke škole su ruska, praška i bečka, ali je bečka
ipak najuticajnija i najuglednija. Njen osnivač je Eugen Wister, a današnji
predstavnik Helmut Felber. Šipka razlikuje tri osnovna terminološka pristupa:
pristup predmetnog polja (stručni pristup), koji je zainteresovan prvenstveno za
specijalističke aspekte one stručne i naučne oblasti kojoj terminologija pripada,
filozofski pristup, koji je okrenut prvenstveno opštim ontološkim i logičkim
zakonitostima konstruisanja predmetnog polja i njegovog označavanja, i
jezikoslovni pristup, koji se zanima za termine kao leksičke jedinice (Šipka 2006:
149). Za naše istraživanje bitan je ovaj jezikoslovni pristup zbog usmeravanja na
leksičke jedinice. Upravo u tom segmentu terminoloških istraživanja terminologija
je interesantna za leksikografiju i leksikologije.
2.3.10 Leksikografija i nelingvističke discipline
„Nije ništa novo reći da se leksikografija i leksikologija kao naučne grane
nauke o jeziku oslanjaju na druge naučne discipline. Filozofija i logika, psihologija i
sociologija, matematika i statistika i nove nauke kao što su psiholingvistika,
sociolingvistika, matematička lingvistika i lingvistička statistika imaju u okviru
svoga rada pojmove kao što su: reč, sadržaj reči, značenje, konotacija, denotacija,
polisemija, homonimija, a i: uzorak reči, broj reči, kvantitativna obeležja reči,
pojmove značajne za leksikografiju i leksikologiju“ (Vasić 1982: 27).
Od gore pomenutih nauka poseban uticaj na leksikografiju imaju sociologija
i
sociolingvistika.
Povezanost
sa
sociologijom
ogleda
se
na
polju
metaleksikografije u onom delu u kome se ona bavi evaluacijom rečnika i
33
istraživanjem korisničkih potreba. Vezi leksikografije i sociolingvistike i njihovom
uzajamnom delovanju posvećeno je dosta pažnje u ovom radu, pošto je, kao što
smo već rekli, uticaj društva i društvenih i političkih promena nezaobilazan faktor u
izradi rečnika. Ovom spektru nauka svakako treba dodati i pedagogiju, s obzirom
na značaj leksikografskih, a time i leksikoloških dostugnuća, za nastavu stranih
jezika.
Leksikografija je povezana i sa nekim prirodnim naukama, kao što su
matematika i informatika te sa graničnim naukama kao što su kompjuterska
lingvistika i lingvistička statistika. Poseban značaj za razvoj leksikografije u
poslednje dve decenije ima kompjuterska tehnologija, koja sve više uzima maha u
praktičnoj leksikografiji. Sve veći broj rečnika izdaje se u elektronskoj formi, sa
različitim mogućnostima pretraživanja, što pruža nove, mnogo veće mogućnosti
kada je izrada rečnika u pitanju. Pojava novih tehnologija zahteva nove
kompetencije od leksikografa. Leksikograf, pored poznavanja velikog broja
naučnih disciplina, mora dobro da poznaje i informatičke nauke i mogućnosti koje
one pružaju.
2. 4. Pojam, definicija i podela rečnika
Primarni
predmet
teoretske
leksikografije
predstavlja
definisanje
i
klasifikacija rečnika. Rečnik predstavlja sređen fond reči ili sređenu leksiku jednog
prirodnog jezika, jednog dijalekta ili jednog stručnog ili posebnog registra. U njemu
se na uređen način korisniku prenose semantičke i gramatičke informacije o
elementima jednog jezika. Osnovnu jedinicu jednog rečnika čini leksema; a
osnovni zadatak jednog rečnika jeste da registruje lekseme jednog jezika i da ih
semantički interpretira. Na taj način on služi proširenju jezičke kompetencije
njegovih korisnika (Đukanović 1995: 9). Značaj rečnika je toliki da su oni danas
neizostavni priručnici u svakodnevnom životu, a posebno za one koji se bave
nekom vrstom naučnog ili stručnog rada.
34
Klasifikacija rečnika nije nimalo jednostavan posao, već veoma složen i
kompleksan poduhvat, jer je u svaki rečnik uključeno mnogo aspekata. Pošto
neizostavno dolazi do ukrštanja i preplitanja tih aspekata, za klasifikaciju mogu da
se koriste različiti kriterijumi, te se shodno tome nijedna podela ne može smatrati
ni potpunom niti u potpunosti sistematičnom. Na klasifikaciju i tipologiju rečnika
utiče i lična odluka leksikografa, pošto posebnu ulogu u izradi rečnika ima
individualni pristup. Značajno je takođe i pitanje korisnika, tj. pitanje kome je rečnik
namenjen, tako će na primer na razlilčit način biti date informacije u rečniku koji je
namenjen govornicima maternjeg jezika, nego ako je rečnik namenjen inostranim
korisnicima (Herbst/Klotz 2003: 22).
Alfabetsko ili sistematsko ustrojstvo odrednica predstavlja osnovu za
podelu rečnika na alfabetske ili semasiološke i onomasiološke, a u praksi se
veoma često može naći i mešoviti tip rečnika (Petronijević 2002: 12).
Karakteristika semasiološih rečnika je da su odrednice u njima složene abecednim
redom prema prvom slovu odrednice. Ovi rečnici su mnogo češći od
onomasioloških. Njihova prednost je u tome što jednostavno može da se nađe
leksička jedinica koja se traži, a nedostatak je što su reči u njima navedene van
konteksta, pošto se u tim rečnicima jedna do druge nalaze reči koje nemaju
nikakve veze. Za razliku od semasioloških, onomasiološki rečnici polaze od nekog
vanjezičkog fenomena ili pojave i navode sve one lekseme koje taj fenomen ili tu
pojavu označavaju. Ti pojmovi i fenomeni su grupisani na osnovu pripadnosti
jednom pojmovnom polju ili oblasti. U to pojmovno polje ugrađuju se sve one
lekseme koje po svom primarnom značenju tu spadaju. „Ovaj tip rečnika polazi
tako od vanjezičkog supstrata tražeći od jezika do jezika različite izražajne
mogućnosti za njihovo označavanje. Zbir formativa kojima se tako na specifičan
način vrši „pridruživanje“ ovom supstratu kao sadržaju stvara skupove različite od
jezika do jezika, jer očito da ne postoje dva jezika koja raspolažu potpuno istim
jezičkim inventarom“ (Petronijević 1992: 51). Statistički posmatrano mnogo je
manji broj onomasioloških nego semasioloških rečnika. Oni su uglavnom
35
karakteristični za stručnu leksikografiju. Problem onomasioloških rečnika je
razgraničenje između grupa, a problem se javlja i prilikom njihovog korišćenja. Da
bi se olakšalo snalaženje u onomasiološkim rečnicima njihov nužan prateći deo su
abecedni registri koji olakšavaju njihovo korišćenje.
Prema perspektivi opisa rečnici se dele na dijahronijske i sinhronijske.
Dijahronijski rečnici se zanimaju za istorijski razvoj leksičkih jedinica, i po pitanju
oblika i po pitanju značenja. Sinhronijski ili deskriptivni rečnici bave se leksikom
nekog jezika na određenom stepenu razvoja. Podgrupom istorijskih rečnika Zgusta
smatra etimološke rečnike, tj. one rečnike koji se fokusiraju na poreklo leksičke
jedinice (Zgusta 1991: 191-194). Etimološki rečnici prate razvoj lekseme od njene
prve posvedočene pojave u nekom pisanom spomeniku u tadašnjem značenju,
kao i sve gramatičke i semantičke promene u toku njenog istorijskog razvoja. Ove
promene obuhvataju morfološku strukturu lekseme, njen pretpostavljeni izgovor i
značenje.
Prema broju jezika rečnici mogu da budu jednojezični, dvojezični ili
višejezični. U jednojezičnim rečnicima odrednica i objašnjenje značenja dati su na
istom jeziku. Kod ovih rečnika u prvom planu je interpretacija leksema, dok su
gramatičke informacije u drugom planu. Dvojezični i višejezični rečnici spadaju u
takozvane prevodne rečnike (Duda 1986). Oni su značajniji za naše istraživanje
od jednojezičnih rečnika. U tim rečnicima konfrontira se leksika jednog jezika sa
leksikom nekog drugog jezika ili drugih jezika, ukoliko je rečnik višejezični.
Višejezični rečnici imaju usku sferu primene, uglavnom u terminologiji i uopšte
tamo gde se može zanemariti prošireni opis značenja (Đukanović 1995: 10).
Prema načinu na koji se interpretira značenje odrednice, rečnici mogu da
se podele na one gde je značenje obrazloženo sinonimima (paradigmatski
postupak), drugu grupu čine rečnici gde je značenje obrazloženo uz pomoć
konteksta, primera i slično, dakle postupkom koji se naziva sintagmatski. Ukoliko
se koristi ovaj postupak, akcenat nije na značenju reči nego na njenoj kombinaciji
sa drugim rečima. Postoji još jedan način interpretiranja leksičke građe, a to je
36
objašnjenje putem definicije. Ovaj postupak naziva se enciklopedijski. Kombinacija
svih ovih postupaka prisutna je veoma često u prevodnim rečnicima, a posebno
kombinacija paradigmatskog i sintagmatskog postupka.
Prema nameni rečnici se mogu podeliti na opše rečnike i rečnike posebne
namene. Opšti rečnici se uglavnom bave opšim jezikom, tj. standardnim
nacionalnim jezikom. Rečnici posebne namene dalje mogu da se dele prema
velikom broju kriterijuma. Na primer, prema teritorijalnom aspektu razlikujemo
dijalekatske ili regionalne rečnike, koji obuhvataju leksiku određenog geografskog
prostora i varijantne rečnike, koji obuhvataju leksiku markiranu pripadnošću
određenoj varijanti standardnog jezika, koja ne mora da bude uslovljena
teritorijalno. Prema funkcionalnom kriterijumu razlikujeme stručne ili terminološke
rečnike, te rečnike profesionalnog i stručnog slenga (žargonske rečnike). Dalje,
razlikujemo rečnike stranih reči, rečnike jezika pisaca, rečnike sinonima, antonima,
homonima. Frazeološki rečnici su ograničeni na pojedine sfere leksikona, u
onomastičkim rečnicima predočena su vlastita imena. Gramatička podela na vrste
reči uslovljava pojavu rečnika vrsta reči (glagola, predloga, sintaksičke rečnike,
rečnike jezičkih nedoumica, ortografske i ortoepske rečnike i sl).
Postoje još neki kriterijumi po kojima je moguće klasifikovati rečnike. Tako
je moguće razlikovati samostalne od aneksnih rečnika, koji su sastavni deo neke
veće celine, na primer udžbenika. Po medijumu na kome je rečnik objavljen
moguće je razlikovati rečnike u klasičnoj štampanoj formi i u novije vreme rečnike
u elektronskoj formi. Štampane rečnike moguće je deliti i po formatu na stone,
džepne i tezauruse, te rečnike koji su urađeni u jednom ili više tomova. Prema
obimu leksičke građe imamo rečnike malog, srednjeg i velikog obima (Šipka 2006:
164).
Na kraju treba napomenuti da je moguće klasifikovati rečnike i prema
mnogim drugim kriterijumima i da je ovo samo osnovna podela.
37
2.5 Prevodni ekvivalenti
„Osnovna svrha bilingvalnog rečnika jeste da uspostavi i objasni
semantičku vezu između leksičkih jedinica (LJ) dvaju prirodnih jezika, koje se po
leksičkom značenju mogu smatrati ekvivalentima‟ (Petronijević 2002: 18). U
uspostavljanju semantičke veze između leksičkih jedinica u JI i JC centralnu ulogu
imaju pojmovi: jezik izvornik (JI), jezik cilj (JC), odrednica, lema. Jezikom
izvornikom se smatra polazni jezik u dvojezičnim ili višejezičnim rečnicima, tj. jezik
na levoj strani rečnika, odnosno jezik odrednice. JC je jezik na desnoj strani
rečnika, odnosno jezik ekvivalenta. U tumačenju i definisanju odrednice i leme u
literaturi se mogu naći različiti pristupi. Prema nekim autorima ta dva pojma imaju
sinimno značenje, ali ipak preovladava stav da je odrednica nadređeni pojam u
odnosu na lemu (Duda 1986, Wiegand 1975, Zgusta 1991, Šipka 2006). „Das
Stichwort ist eine Einheit der nichtlinearen Ebene. Es ist die (meist am Anfang
eines Wörterbuchartikels) durch das Lemma repräsentierte lexikalische Einheit, zu
der im Wörterbuch etwas gesagt wird. Das Lemma ist die Form einer lexikalischen
Einheit (d. h.
des
Stichwortes),
die
in der
Regel
am
Anfang
eines
Wörterbuchartikels steht und das Stichwort repräsentieren soll. (...) Ein Lemma hat
im Unterschied zu der mit ihm formativisch indentischen Wortform keine
lexikalische Bedeutung‟ (Duda 1986: 27). „Po slijedu čitanja prvi elemenat
odrednice jeste lema, unutar koje se daje odrednička riječ, dakle ona riječ čija je
odbrada predmet odrednice i gramatičke naznake o njoj, prozodijske te
morfološke, odnosno morfološko-sintaksičke. Količina gramatičkih podataka
variraće od rječnika do rječnika, a među tim podacima nalazimo sljedeće
elemente, već u zavisnosti od toga o kom rječniku se radi: akcenat, transkripcija
izgovornog oblika (za one jezike gdje je velika nepodudarnost između pisanja i
izgovaranja), podjela na slogove, te sve one naznake pomoću kojih se mogu
identifikovati mofološke osobine: naznaka o vrsti riječi, karakterističan deklinacijski
i konjugacijski oblik. (Šipka 2006: 167)“
38
Kako je ekvivalentnost centralni pojam u translatologiji, to se i rečnici
zasnovani na njoj, dvojezični ili višejezični, u literaturi sve češće nazivaju
prevodnim rečnicima (Duda 1986). Centralni zadatak prevodnih rečnika je
uspostavljanje odnosa između leksičkih jednica JI i leksičkih jedinica JC, a taj
zadatak je veoma komplikovan. S obzirom da se jezici ne poklapaju u broju reči i
njihovoj strukturi, razlikujemo sledeće tipove ekvivalencije:
-
Prema
kvantitativnom
kriterijumu
razlikujemo
monoekvivalenciju,
poliekvivalenciju i nultu ekvivalenciju. O monoekvivalenciji govorimo kada
jednoj LJ u JI odgovara uvek i samo jedna LJ u JC, a samim tim i jedno
značenje. Ova vrsta ekivavalencije nije česta u praksi, osim u stručnim
terminološkim rečnicima. Kod poliekvivalencije jednom formativu u JI
odgovara više formativa u JC. Pri tome oni nisu uvek potpuni sinonimi.
Nulta ekivalencija je prisutna u slučajevima kada jednom formativu u JI ne
odgovara nijedan formativ u JC. Ova vrsta ekvivalencije je najređa.
-
Prema stepenu semantičkog slaganja razlikujemo aspolutnu, parcijalnu i
nultu ekvivalenciju. Apsolutna ekvivalencija podrazumeva odnos izomorfije i
apsolutno preklapanje u broju i vrsti sema. U slučajevima aspolutne
ekvivalencije imamo identičnu semantičku strukturu između LJ u JI i JC.
Primere aposlutne ekivalencije najčešće pronalazimo u stručnim rečnicima,
dok je ona u opštim rečnicima prisutna znatno ređe. Najčešće prisutna u
prevodnoj leksikografiji svakako je parcijalna ekvivalencija, a to je pojava da
jednom formativu u JI odgovara više formativa u JC, pri čemu svaki od
formativa u JC vezuje za sebe semem, po svojoj strukturi identičan delom
onom u JI, ali i sa svojim specifičnostima. Nulta ekvivalencija podrazumeva
nemogućnost da se uspostavi direktna leksička ekvivalencija između dve
LJ. Nulta ekvivlencija je uzrokovana primarno vanjezičkim faktorima, a
vezuje se za reči i pojmove koji su karakteristični za određeno podneblje ili
određeni kulturno-istorijski kontekst. Reč je o sadržajima koje ne poznaje
39
druga zajednica pa samim tim ni JC. Upravo je nulta ekvivalencija problem
koji najviše opterećuje leksikografe, pošto u praktičnoj leksikografiji, tj. u
izradi rečnika postoji velika opasnost da se navede pogrešan ekvivalent
(Herbst/Klotz 2003: 124). U takvim slučajevima mora da se iznađe rešenje
za takve leksičke jedinice. U rešavanju nulte ekvivalencije leksikografi
koriste različita sredstva: posuđenice (adaptirane prema sistemu JC),
objašnjenje ili kombinaciju ova dva postupka, nekada doslovan prevod ili
najbliži parcijalni ekvivalent (Duda 1986: 38-39).
Pošto je većina LJ višeznačna, u definisanju značenja posebnu pažnju
treba obratiti na pojavu polisemije i homonimije. Polisemija i homonimija i njihovo
razgraničenje predstavljaju veliki problem u leksikografskoj praksi. U određivanju
prevodnog ekvivalenta kod polisemnih reči i kod homonima u rečnicima greške se
veoma često javljaju (Schifko 1977: 177). Razlog za to je što ni leksička semantika
nema jedinstvene kriterijume prema kojima bi razlikovala značenja. Pored toga
postavlja se i pitanje koliko značenja treba da se unese u jedan rečnik. Odgovor
na ovo pitanje takođe ne može biti jednostavan pošto to zavisi od svrhe i namene
rečnika (Herbst/Klotz 2003: 39). Polisemija se najjednostavnije definiše kao
višeznačnost leksičkih jedinica, a o homonimiji govorimo kada reči imaju isti oblik,
a različito značenje. Polisemija je pojava koja je češća u opštoj leksici nego u
stručnoj, mada je prisutna i u stručnoj, tako da ni stručni rečnici nisu lišeni ovog
problema.
Kod
termina,
odnosno
stručne
leksike,
reč
je
uglavnom
o
specijalizovanom značenju, a to je termin koji se javlja u nekom specijalizovanom
kontekstu (Zgusta 1991: 65). Jedinstvenog kriterijuma prema kome bi se mogla
uspostaviti jasna granica između pojmova polisemije i homonimije nema. Po tom
pitanju različiti autori imaju različita mišljenja. Prema nekim od njih, o homonimima
govorimo kada leksičke jedinice pripadaju različitim vrstama reči, tvore različite
gramatičke kategorije i imaju različitite gramatičke oblike. U slučajevima regularne
višeznačnosti govorimo o polisemiji (Schippan 1992: 170). Drugi autori, opet,
40
govore o homonimiji kao pojavi postojanja reči istih po glasovnom sklopu, često
istih u pisanju, a različitih po značenju; ako su različita značenja ovakvih reči ipak
vidljivo srodna, tj. izvedena iz zajedničkog osnovnog značenja, najčešće putem
metaforičkog prenosa, to nije homonimija nego polisemija (Bugarski 1991: 140).
41
3.0 NEMAČKO-SRPSKOHRVATSKA STRUČNA
LEKSIKOGRAFIJA 1945-2000
-ANALIZA REČNIKA PO STRUKAMA3.1 Uvod
U tekstu koji sledi analiziraćemo stručne rečnike koji su objavljeni u periodu
od 1945. do 2000. godine. Biće obuhvaćeni svi rečnici iz ovog perioda koji su u
celosti stručni i rečnici mešovitog tipa ako u njima preovladava stručna leksika.
Opšti rečnici i rečnici mešovitog tipa u kojima preovladava opšta leksika neće biti
predmet naše analize pošto su bili predmet istraživanja u dva već pomenuta
magistarska rada (isp. Marković 2001; Begenišić 2001), koja obuhvataju period od
1945. do 1991. godine. Što se tiče klasifikacije rečnika u pogledu preovladavajuće
leksike, nedoumice se javljaju uglavnom kod rečnika i konverzacionih priručnika sa
terminologijom iz oblasti turizma, kojih se u ovom periodu pojavio veliki broj. U
rečnicima sa tom tematikom preovladava opšta terminologija tako da oni neće biti
predmet analize u ovom radu.
Analiza rečnika biće urađena po strukama. Počećemo hronološki od prvog
stručnog rečnika koji se pojavio, a zatim ćemo pratiti razvoj te struke kroz ceo
posmatrani period i tako redom za sve struke. Za ovakvu koncepciju odlučujemo
se iz praktičnih razloga. Cilj je da se budućim korisnicima omogući da lakše dođu
do informacija o stručnim rečnicima u kojima je zastupljen jezički par nemački i
srpski (srpskohrvatski). Na osnovu ove analize budući korisnici će odmah i vrlo
jednostavno moći da se informišu da li postoji rečnik struke koja ih u datom
trenutku interesuje, kao i da dobiju potrebne detaljnije informacije o samom
rečniku, koje se tiču njegovog sadržaja, obima, kvaliteta i njegove upotrebne
vrednosti.
42
Urađena je kvantitativno-kvalitativna analiza rečnika, kao što je već
napomenuto, de visu, znači sa knjigom u ruci. Svi rečnici koji su obuhvaćeni ovom
bibliografijom detaljno su pregledani i analizirani. Analiza obuhvata leksikološkoleksikografsko ustrojstvo rečnika, smer, broj zastupljenih jezika, tipologiju, način
organizovanja
odrednica,
način
prezentovanja
leksičke
građe,
prevodne
ekvivalenate, neprevodivu leksiku i gramatiku u rečnicima. Posebna pažnja
posvećena je sociolingvističkoj komponenti rečnika, gde se utvrđuje na koji način
društveno-politička zbivanja utiču na leksikografiju, što je samo po sebi neizbežno,
pošto se jezik nalazi pod stalnim uticajem društvenih i političkih promena, kako
pozitivnih tako i negativnih. Sve to logično nalazi svoga odraza u leksikografiji, bilo
da to autori rečnika čine svesno ili nesvesno.
Kada je reč o onomasiološkim rečnicima, navodićemo nazive grupa kako bi
budući korisnici koristeći ovaj rad mogli odmah da se informišu da li je i u kojem
rečniku zastupljena oblast ili podoblast koja ih interesuje.
3.2. Rečnici elektrotehnike
1952
Prvi stručni rečnik koji se pojavio u periodu nakon Drugog svetskog rata na
području tadašnje Jugoslavije bio je rečnik
elektrotehnike
tako da će
elektrotehnika biti prva struka koju ćemo razmatrati. To je Njemačko-hrvatski i
hrvatsko-njemački elektrotehnički rječnik čiji je autor Vlatko Dabac (isp. Dabac,
Vlatko 1952: Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches elektrotechnisches
Wörterbuch / Njemačko-hrvatski i hrvatsko-njemački elektrotehnički rječnik,
Zagreb, str. 356). Rečnik je objavljen u Zagrebu 1952. godine u izdanju Školske
knjige. Rečnik je dvojezični, dvosmerni, broji 356 strana, poseduje uporedeni naziv
na njemačkom i na hrvatskom jeziku. U prvom delu JI je njemački, JC hrvatski, a u
drugom delu obrnuto - JI je hrvatski, JC je njemački. Po tipu ovaj rečnik je
semasiološki, odrednice su složene abecednim redom jedna ispod druge bez
43
obzira na tip tvorbe. Dešava se da se oko odrednice prave semantička gnezda. Pri
translaciji koristi se uglavnom paradigmatski postupak, a to znači da se u JC kao
ekvivalenti navode sinonimi, po jedan ili dva, veoma retko tri ili više. U veoma
retkim slučajevima u JC koristi se i sintagmatski postupak. Prevodni ekvivalenti
koji imaju sinonimno značenje odvojeni su zarezom. Ukoliko se radi o polisemnoj
jedinici, prevodni ekvivalenti odvajani su na uobičajeni način, tačkom i zarezom.
Identičan postupak autor koristi i u prvom i u drugom delu rečnika.
Od gramatičkih informacija u rečniku i u njemačkom i u hrvatskom jeziku i u
rečniku jednog i drugog smera navodi se samo obeležje roda uz imenice, a u tu
svrhu koriste se uobičajena oznake f, m, n. Npr.
Ableitvermögen n / odvodna moć f
Ablenkrolle f / otklonski kotur m
Ablenkung f / otklon m
ablesen / očitati
Ableszeit f / razdoblje n čitanja
(str. 3)
Abnehmer m / potrošač m, konzument m, kupac m; oduzimalo n, kliznik m
Abnehmerspitze f / maksimalna potražnja f; vršak m opterećenja
(str. 4)
žarna peć f / Glühofen m
žarno tijelo n / Glühkörper m
žarulja f, cijevna / Röhrenlampe f
žarulja f, cilindrična / Kolbenlampe f
(str. 354)
Abbildung f / slika f; (konformno) preslikavanja n, fantom m
ablösen (die Isolation) / skinuti (izolaciju)
(str. 3)
Karakteristika ovog rečnika je da se u pojedinim slučajevima navode
objašnjenja u uglastim zagradama uz odrednicu ili uz prevodni ekvivalent čime se
povećava njegova upotrebna vrednost. Npr.
44
Auslegungsleistung f / rasporedbena snaga f [snaga za koju se izrađuje
projekat]
auslösen / otkinuti [relej]; izazvati [zbivanje, pojavu]
(str. 10)
Veoma retko navodi se i obeležje uže stručne oblasti kojoj termin pripada,
tako da možemo reći da je ovaj prvi posleratni stručni rečnik zapravo hrabar
iskorak napred u leksikografiji ovoga perioda pošto se u njemu leksika diferencira i
stiliski. Navodi se oznaka pripadnosti određenoj užoj struci, koja se daje u uglastim
zagradama i posle odrednice i posle prevodnog ekvivalenta i u JI i u JC bez obzira
na smer rečnika. Npr.
Arbeit f [Phys] / rad m, radnja f [fiz] (str. 8)
Welle f [Masch] / osovina f [str] (str. 119)
Wertschätzung f [Tar] / ocjena f vrijednosti [tar]
(str. 119)
Jezik se u ovom rečniku tretira kao hrvatski, a uvidom u rečnik jasno je da
se radi o hrvatskom varijetetu. Bilo kakvog pomena zajedničkog naziva jezika
nema, ni u nazivu ni u samom rečniku. Pismo koje se koristi u rečniku je latinica,
što je i logično s obzirom na mesto izdanja.
1957
Godine 1957. izlašao je Slovenski elektrotehniški slovar, Skupina 05,
Osnovne definicije (isp. Mlakar, France (ur.) 1957: Slovenski elektrotehniški
slovar. Skupina 05. Osnovne definicije, Ljubljana, 1957. str. 133). Pošto je ovo
samo prvi deo Slovenskog elektrotehniškog slovara koji je izašao u deset tomova
u izdanju Elektrotehniškog društva Slovenije, najpre ćemo dati generalni osvrt na
ceo rečnik, a potom ćemo analizirati pojedine njegove delove hronološkim redom
kako su izlazili. U svakom od ovih deset delova obrađena je određena stručna
oblast elektrotehnike. Svi delovi urađeni su na isti način i na istoj osnovi. Osnova
45
za izradu ovog rečnika bio je Međunarodni elektrotehnički rečnik (Vocabulaire
Electrotechnique International) koji je izradila Međunarodna elektrotehnička
komisija (I.E.C.). Rečnik je onomasiološko-enciklopedijski, komponovan je tako što
je odrednica data na slovenačkom jeziku, zatim sledi definicija pojma takođe na
slovenačkom jeziku, a potom slede prevodi na srpskohrvatski, francuski, engleski,
nemački i italijanski. Što se prevodnih ekvivalenata tiče, iz Predgovora saznajemo
da su prevodi na francuski, engleski, nemački i italijanski preuzeti iz
Međunarodnog
elektrotehničkog
rečnika
(Vocabulaire
Electrotechnique
International), a da su termini na srpskohrvatskom jeziku preuzeti iz rečnika čiji je
autor Vlatko Dabac, koji je razmatran kao prvi rečnik koji se pojavio u ovom
periodu (isp. Dabac 1952). Ukoliko nije pronađen odgovarajući termin u ovom
rečniku prevodni ekvivalent na srpskohrvatskom nije ni naveden, umesto termina
stavljena je crtica (-).
Sa stanovišta naše analize i jezičkog para koji nas interesuje, dakle srpskog
(srpskohrvatskog) i nemačkog, i jedan i drugi od ta dva jezika ovde spadaju u
grupu jezika koji su JC, prvi u nizu je srpskohrvatski, a četvrti u nizu je nemački.
Uz prevodne ekvivalente ni u jednom ni u drugim jeziku nema nikavih dodatnih
podataka koji bi se ticali morfologije, sintakse, stilistike i sl. U njihovom
prezentovanju koristi se uglavnom paradigmatski postupak, navodi se jedan
prevodni ekvivalent, sinonim ili fraza.
Rečnik na kraju ima i registre na slovenačkom, francuskom, engleskom,
nemačkom i italijanskom jeziku, što olakšava njegovu upotrebu s obzirom na
njegovo onomasiološko ustrojstvo.
Za našu analizu zanimljiv je tretman jezika. Autori insistiraju na
slovenačkom jeziku što se vidi iz predgovora, a i sva teoretska podloga
(predgovor, nazivi grupa, nazivi registara, sadržaj) data je na slovenačkom jeziku.
Tada zvanični jezik u Jugoslaviji tretira se kao srpskohrvatski (srbohrvatski).
Očigledno je da je to za autora jedan jezik iako su termini za taj jezik preuzimani iz
rečnika gde je jezik tretiran kao hrvatski.
46
Nakon što smo naveli osnovne karakteristike koje važe za sve delove
pomenutog rečnika, preći ćemo na analizu pojedinačnih delova hronološkim
redom kako su izlazili. Prilikom analize tih delova navodićemo samo stručnu oblast
koja je zastupljena, pobrojaćemo grupe koje su date u rečniku i to na slovenačkom
jeziku, kao što je u originalu i navešćemo primere iz svakog dela radi ilustracije.
Prvi rečnik koji je izašao u ovoj ediciji obuhvata Skupinu 05, Osnovne
definicije (isp. Mlakar, France (ur.) 1957: Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina
05. Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.)
Rečnik obuhvata sledeće grupe:
Geometrične veličine, Izrazi v zvezi s periodičnimi pojavi, Izrazi v zvezi z
obravnavo valov, Splošni izrazi iz mehanike, Sestava meterije, Elektrostatika,
Elektrokinetika, Izrazi v zvezi z električnim razelektrenjem v plinih, Magnetika,
Elektromagnetika – Elektrodinamika, Enote in merski sistemi, Karakteristični
termini, Izrazi v zvezi s pogoji obratovanja stroja ali aparata, Termini, rabljeni pri
študiju simetričnih komponent in koordinat i Aparati in priprave. Npr.
05-30-035
elektromagnét:
Sestav feromagnetnega jedra in tuljave, ki
proizvaja le neznatne magnetne učinke
(remanenca!), če v tuljavi ni toka
elektromagnet
électroaimant
electromagnet
Elektromagnet
elettromagnete
(str. 52)
Navešćemo i primer za slučaj gde nedostaje ekvivalent na srpskohrvatskom
jeziku. Npr.
05-30-130
Biót-Savárt-ov zákon:
Zakon, ki določa magnetno poljsko
jakost v kaki točki, povzročeno z
neskončno dolgim premim tokom.
-----------------loi de Biot et Savart
Biot and Savart's low
Biot-Savartsches Gesetz
legge di Biot e Savart
(str. 55)
47
1958
Drugi deo Slovenskog elektrotehniškog slovara izlazi 1958. godine. Reč je
o Skupini 10, Stroji in transformatorji (isp. Mlakar, France (ur.) 1958: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 10. Stroji in transformatorji, Ljubljana, str. 119). U
rečniku su zastupljene sledeće grupe: Splošni izrazi, Generatorji, Motorji,
Sestavljeni stroji, Transformatorji, Električni in mehanski deli, Navitja, Delovanje in
preskušanje, Izrazi, ki bliže določajo veličine pri sinhronskih strojih. Npr.
10-40-150
omášni vrtílni momènt (sinhrónskega strôja):
Največji vrtilni moment, ki ga motor še
pri sinhronski hitrosti in pri nazivni
napetosti, frekvenci ter normalnem vzbujanju
synchronous
momenat ispadanja zmore
couple de décrochage
pull-out torque (of a
motor)
Außertrittfallmoment
coppia massima di un
motore sincrono
(str. 57)
1959
Godine 1959. izlazi treći deo Slovenskog elektrotehniškog slovara, Skupina
07, Elektronika (isp. Mlakar, France (ur.) 1959: Slovenski elektrotehniški slovar.
Skupina 07. Elektronika, Ljubljana, str. 171). Teći deo obuhvata sledeće grupe:
Splošno, Sestava snovi, Elektroni v snovi, Radioaktivna in kozmična sevanja,
Naelektreni delci, Luminescenca, Naelektrenost in vzbuditev plina, Ionizacija plina,
Razelektrenje v plinih, Tlilno razelektrenje, Prevodniki, polprevodniki, izolanti,
Zaporna plast, Elektronska emisija, Termoelektronski efekt, Sekundarna emisija,
Fotoelektrični pojav, Splošna klasifikacija elektronk, Sestavni deli elektronk,
Delovni pogoji elektronk, Karakteristične veličine. Razni pojavi, Magnetroni,
Elektronke
na
elektronski
snop,
Plinske
elektronke,
Elektronska
optika,
Polprevodniške priprave, Razne elektronske naprave. Npr.
48
07-30-155
skiatrónski zaslòn.
Zaslon, ki daje točko, temnejšo od
ostale površine.
----------------écran absorbant
dark-trace screen
Dunkelschriftschirm
schermo assorbente
(str. 84)
1960
Godine 1960. izlazi četvrti deo Slovenskog elektrotehniškog slovara,
Skupina 15, Stikalne plošče in aparati (isp. Mlakar, France (ur.) 1960: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 15. Stikalne plošče in aparati, Ljubljana, str. 77).
Ovaj tom obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi, Vrste aparatov po izvedbi in
zaščiti, Sestavni deli, Pogoji delovanja, Karakteristične veličine, Aparati za
vklapljanje iz izklapljanje tokokrogov, Neelektrično proženi avtomatski aparati,
Varovalke, Vtične in natične priprave in okovi, Aparati za zagon in regulacijo,
Aparati za zaščito pred prenapetostmi in prevelikimi toki, Stikalne plošče, stikalne
omare in omarice, Oprema za električne napeljave, Oprema električnih
obratovališč. Npr.
15-55-010
strelovòd:
Zaščitna naprava pred atmosfersim razelektrenjem.
V splošnem sestoji iz palic ali konic, ozemljil in
vodnikov, ki povezujejo te elementi.
gormovod
paratonnere
lightning conductor
Blitzableiter
parafulimine
(str. 38)
1961
Godine 1961. izalazi peti deo Slovenskog elektrotehniškog slovara. Peti
rečnik sadrži dve grupe: grupu 11 (Skupina 11), Statični pretvorniki i grupu 12,
(Skupina 12), Magnetni transduktorji (isp. Mlakar, France (ur.) 19611: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 11. Statični pretvorniki. Skupina 12. Magnetni
49
transduktorji, Ljubljana, str. 61). Deo rečnika Statični pretvorniki (str. 7-42)
obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi, Ionski ventili, Živosrebrni ventili in njihovi
sestavni deli, Vezave in delovni pogoji, Sestavni deli pretvornikov. Npr.
11-22-170
teménska napétost blokíranja:
Maksimalna vrednost napetosti
tjemena vrednost napona blokiranja
med anodo in katodo v dobi blokiranja. crête de tension bloquée
peak blocked voltage
Scheitelwert der positiven
Sperrspannung
cresta di tensione in interdizione
(str. 23)
Deo rečnika koji obuhvata grupu 12, Magnetni transduktorji (str. 43-60)
obuhvata sledeće grupe: Izrazi za konstrukcije elemente, Izrazi za fizikalne
veličine, Načini vzbujanja, Razvrstitev, Način uporabe. Npr.
12-10-055
vhódna časóvna konstánta:
Razlika med celotno časovno konstanto
in lastno časovno konstanto.
ulazna vremenska konstanta
constante de temps d'entrée
input time constant
Eingangszeitkonstante
costante di tempo d'ingresso
(str. 47)
U rečniku su dati i registri, odvojeno za jedan i za drugi deo, a fizički su
smešteni neposredno posle samog uporednog rečnika, a iza dela na koji se
odnose.
Ove godine je izašao još jedan, šesti, deo Slovenskog elektrotehniškog
slovara. To je Skupina 20, Merilni instrumenti (isp. Mlakar, France (ur.) 19612:
Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 20. Merilni instrumenti, Ljubljana, str.
107). Rečnik obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi, Indikatorji, Merilni insturmenti
50
v ožjem smislu, Registrirani instrumenti, Integrirni instrumenti, Merilne naprave in
merilni pribor, Sestavni deli, Karakteristični izrazi i Merilni transformatorji. Npr.
20-40-330
kompenzacíjska metóda:
Opozicijska metoda, pri kateri je
številčna vrednost spremenljivega upora
mnogokratnik merjene napetosti.
kompenzaciona metoda
méthode potentiométrique
potentiometer method
Kompensationsmethode
metodo potenziometrico
(str. 59)
1962
Sedmi deo Slovenskog eletrotehniškog slovara izlazi 1962. godine. U ovom
delu zastupljene su dve grupe: Skupina 35, Elektromehanska uporaba električne
energije i Skupina 40, Elektrotermija (isp. Mlakar, France (ur.) 1962: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 35. Elektromehanska uporaba električne energije.
Skupina 40. Elektrotermija, str. 89). Rečnik ima 90 strana i podeljen je na dva
dela. Prvi deo (str. 7 - 42) obuhvata stručnu oblast Elektromehanska uporaba
električne energije, koja sadrži sledeće grupe: Splošni izrazi, Stroji in aparati za
dviganje, premikanje in transportiranje, Razni porabniki, Električni aparati za
gospodinjstvo, Elektromehanska oprema avtomobilov, Uporaba v poljedelstvu,
Uporaba v urarstvu, Signalne naprave. Npr.
35-20-031
(eléktrični) mešálnik:
+ mikser
Električno gnani aparat za mešanje
živil ali tekočin.
..................
mélangeur
mixer
Mixer
frullatore
(str. 18)
Drugi deo rečnika obuhvata stručnu oblast Elektrotermija (str. 43-90), koja
obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi, Peči in druge električne grelne naprave,
51
Varjanje, trdo in mehko spajkanje in električno rezanje, Električni aprati za gretje
prostorov, Električne grelne naprave za gospodinjske in hišne namene. Npr.
40-15-200
impúlzno varjênje:
Točkovno ali bradavično varjenje, pri
katerem prekinjamo tok, pri čemer pa
elektrode trajno pritiskajo na varjenca.
svarivanje impulzima
sodage par pulsations
pulsation welding
Mehrimpulspunktschweißen
saldatura a impulsi
(str. 61)
I ovde su dati odvojeno registri za oba dela.
1963
Osmi deo Slovenskog elektrotehniškog slovara izlazi 1963. godine i
obuhvata Skupinu 16, Zaščitni releji (isp. Mlakar, France (ur.) 1963: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 16. Zaščitni releji, Ljubljana, str. 7). U ovom delu
sadržane su sledeće grupe: Osnovne definicije, Pojmi v zvezi z delovanjem
relejev, Glavni tipi relejev, Karakteristike delovanja in časa, Izrazi v zvezi s
fizikalnimi principi delovanja, Izrazi v zvezi z vzbujalno veličino releja,
Konstrukcijske karakteristike, Načini napajanja relejev, Osnovne karakteristike
zaščitnih naprav, Osnovni členi zaščitnih naprav, Osnovni načini zaščite, Pojmovi
v zvezi z vzbujalno veličino zaščitne naprave, Pojmi v zvezi z različnimi vrstami
motenj i Vrste delovanja zaščite. Npr.
16-45-010
prikljúčno mésto:
Mesto, kjer so diskriminacijski členi
zaščitne naprave priključeni na postroj.
mesto priključka
point de raccordement
point of connection
Anschlußort
punto di inserzione
(str. 30)
52
1965
Deveti tom Slovenskog elektrotehničkog slovara izlazi 1965. godine. U
ovom delu obrađena je Skupina 08, Elektroakustika (isp. Mlakar, France (ur.)
1965: Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 08. Elektroakustika. Ljubljana, str.
73). Rečnik obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi, Akustični in elektroaktustični
prenosni sistemi, Mikrofoni, Zvočniki in sprejemniki, Zapisovanje in predvajanje,
Različne naprave. Npr.
08-15-115
máskni mikrofón:
Mikrofon za uporabo v dihalni
maski.
mikrofon za masku
microphone de masque
mask microphone
Maskenmikrophon
microfono da maschera
(str. 24)
Zanimljivo je da se ove godine pojavljuje jedan deo ovog rečnika i u srpskoj
varijanti. Rečnik nosi naziv Elektrotehnički terminološki rečnik, a izlazi u Beogradu
u izdanju Tehničke knjige. (isp. Jovanović, Toma (ur.) 1965: Elektrotehnički
terminološki
rečnik.
Grupa-07.
Elektronika:
srpskohrvatski,
slovenački,
makedonski, ruski, engleski, francuski, nemački, Beograd, str. 221). Rečnik je
višejezični, u njemu je zastupljeno sedam jezika. JI je srpskohrvatski, a sa
stanovišta jezičkog para koji mi posmatramo JC je nemački. Rečnik je
onomasiološko-enciklopedijski, podeljen je u 27 grupa: Ošti termini, Sastav
materije, Elektroni u materiji, Radioaktivna i kosmička zračenja, Naelektrisane
(nabite) čestice, Luminescencija, Elektrizacija i pobuđivanje gasa (plina),
Jonizacija
(ionizacija)
gasa
(plina),
Pražnjenje
(izboj)
u
gasu
(plinu),
Luminescentno pražnjenje (izboj), Provodnici (vodiči), poluprovodnici (poluvodiči),
izolatori, Zaprečni (zaporni) sloj, Elektronska emisija, Termoelektronski efekat,
Sekundarna emisija, Fotoelektrični efekt, Opšta klasifikacija elektronskih cevi
(elektronki),
Sastavni
delovi
elektronskih
cevi
(elektronki),
Radni
uslovi
53
elektronskih cevi (elektronki), Karakteristične veličine elektronskih cevi (elektronki)
u električnim kolima (krugovima), Magnetroni, Elektronske cevi (elektronke) sa
elektronskim mlazom, Fotoelektronske cevi (fotoelektronke) i fotoelektrične ćelije,
Gasne
(plinske)
elektronske
cevi
(elektronke),
Elektronska
optika,
Poluprovodničke (poluprovodične) naprave, Razne elektronske naprave.
Uz svaku odrednicu na srpskohrvatskom jeziku data je kratka definicija
pojma a zatim su na desnoj strani navedeni prevodni ekvivalenti na svakom od
zastupljenih jezika. Npr.
07-01-005
elektronika:
grana nauke ili tehnike koja proučava
pojave, električne provodnosti u
vakuumu, kroz gasove i poluprovodnike
i koja koristi naprave zasnovane na
ovim pojavama.
(str. 9)
elektronika
електроника
электроника
electronics
electronique
Elektronik
U prezentovanju leksičke građe autor koristi paradigmatski postupak, a kao
ekvivalent u JC uglavnom je naveden jedan prevodni sinonim ili sintagma, a
veoma retko dva prevodna sinonima ili dve sintagme. Ukoliko su navedena dva
prevodna ekvivalenta, a radi se o sinonimnom značenju, ona su odvajana
zarezom. U pojedinim slučajevima dato je i objašnjenje u zagradi. Npr.
07-40-245
vreme zastoja (kod gasnih usmeračica):
Deo perioda naizmeničog napona, u
kome izvesna putanja luka ne provodi
struju.
doba zaprtja (pri plinski usmerjevalki), kot zaprtja (pri plinski usmejevalki)
време за застојот (кај гасните
насочувачи).
период запирания
idle period
temps de repos (dans un tube
redreseur à gaz)
Sperrzeit
(str. 121)
54
Na kraju rečnika navedeni su registri u kojima su popisani svi termini koji su
sadržani u rečniku za sve jezike uključujući i srpskohrvatski. Npr.
elektronska optika ............07-45-005
elektronski gas ................07-06-030
elektronski top ..................07-30-025
(Indeks termina na srpskohrvatskom jeziku: 139)
Löcherleitung ...................07-15-225
Löscher ............................07-10-075
Luminiszenz .....................07-10-005
(Indeks termina na nemačkom jeziku: 211)
Ni u jednom od zastupljenih jezika nisu navodjena nikakva gramatička
obeležja ni uz jednu vrstu reči. Takođe u rečniku nema nikakvih stilskih obeležja.
Jezik je u ovom rečniku tretiran kao jedan jezik, srpskohrvatski, čak se u
predgovoru navodi da su usaglašavani termini sa predstavnicima komisija iz
Hrvatske i Srbije i da je usaglašen jedinstven termin. U predgovoru se kaže: „Pri
izradi definitivnih srpskohrvatskih termina Komisija je usaglašavala termine
predložene od strane stručnjaka iz Srbije sa predlozima stručnjaka iz Hrvatske
tako da je u većini slučajeva prihvaćen jedinstveni srpskohrvatski termin. Gde to
nije bilo moguće prihvaćena su kao i u Pravopisu srpskohrvatskog jezika dva
potpuno ravnopravna termina“ (Predgovor: 6.). Ovakav postupak je očigledan i iz
samih naziva grupa koje su zastupljene, npr. uz termin naelektrisana čestica stoji
kao ravnopravan pojam i nabita čestica. Moglo bi se reći da se u ovom rečniku
posebno naglašava jugoslovenstvo, pošto u Predgovoru stoji i sledeće: „U želji da
ovaj rečnik dobije opšte jugoslovenski karakter, Komisija je pri izradi ovoga rečnika
angažovala najistaknutije stručnjake iz privrede, sa univerziteta i drugih naučnih
ustanova sa srpskohrvatskog, slovenačkog i makedonskog jezičkog područja“.
(Predgovor: 5)
Pismo je latinica, izgovor ekavski. Značaj ovog rečnika je u tome što se
naslanja na rad međunarodnih terminoloških komisija, čime predstavlja početak
55
saradnje tadašnje SFRJ sa međunarodnim organizacijama koje se bave
terminologijom i standardizacijom u oblasti terminologije. U kratkom Predgovoru
ovoga rečnika navodi se da je u njegovoj izradi učestvovala Komisija za mašinsku
i elektrotehničku terminologiju koju je osnovao Savez mašinskih i elektrotehničkih
inženjera i tehničara Jugoslavije 1958. godine. Takođe se navodi da se ova
Komisija u izradi rečnika oslanjala na Međunarodni elektrotehnički rečnik
(Vocabulaire Electrotechnique International), koji je izradila Međunarodna
elektrotehnička komisija (IEC). Svi ti postupci u izradi rečnika, korišćeni izvori i
literatura, kao i veliki broj kompetentnih stručnjaka, koji su učestvovali u izradi
ovog rečnika, govore o njegovom visokom kvalitetu i svedoče o ozbiljnim
počecima rada na standardizaciji terminologije u saradnji sa međunarodnim
institucijama.
1970
Deseti i poslednji tom Slovenskog elektrotehniškog slovara izlazi 1970.
godine. Rečnik ima 113 strana, obuhvata Skupinu 25, Proizvodnja, prenos in
razdelitev električne energije (isp. Mlakar, France (ur.) 1970: Slovenski
elektrotehniški slovar. Skupina 25. Proizvodnja, prenos in razdelitev električne
energije, Ljubljana, str. 113). Rečnik obuhvata sledeće grupe: Splošni izrazi,
Elektrarne in električne postaje, Omrežja, Električni vodi, Nadzemni vodi, Kabli,
Ozemljitve, Motnje in okvare, Prenapetosti, Udarni pojavi, Koordinacija izolacije,
Obratovanje. Npr.
25-50-060
prelétni vál:
Del potujočega vala, ki nadajuje svojo pot
preko refleksije točke.
prolazni putni val
onde transmise
transmitted wave
durchlaufende Wanderwelle
onda trasmessa
(str. 59)
56
1971
Sledeći rečnik elektrotehničkih termina pojavljuje se 1971. godine u
Beogradu, (isp. Arsenijević, Nada S. 1971: Elektrotehnički rečnik: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 150+3). Rečnik je izašao u izdanju Beogradskog
izdavačkog zavoda.
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski.
Rečniku prethodi kratak Predgovor i popis skraćenica naslovljen kao Skraćenice
osnovnih jedinica (Kurzzeichen der Grundeinheiten). Zatim sledi rečnik, a nakon
rečnika dodatak koji sadrži osnovne merne jedinice po azbučnom redu (ovaj deo
nije paginiran, obuhvata 3 stranice).
Rečnik je po strukturi semasiološki, odrednice su složene striktno jedna
ispod druge abecednim redom. Pri translaciji u JC autor koristi paradigmatski
postupak. Uglavnom se navodi jedan ili više sinonima koji su odvojeni zarezom.
Rečnik sadrži pretežno stručnu terminologiju, a opštu u onoj meri u kojoj je to
neophodno s obzirom na termine koji se preklapaju.
Što se tiče gramatičkih obeležja, samo je uz imenice u nemačkom jeziku
kao JI navedeno obeležje roda uz korišćenje uobičajenih skraćenica (m, f, n, pl).
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, oznaka za jezik je determinativna
složenica, pismo je latinica, ekavska varijanta izgovora. Npr.
Bogenlinie f lučna linija
Bogenrohr n kolenasta cev
Bordantenne f palupska antena, brodska antena
(str. 25)
Kvalitetu ovoga rečnika doprinosi i već pomenuti popis osnovnih mernih
jedinica po azbučnom redu, koji je dat u obliku dodatka na kraju rečnika. Npr.
A
Ampere
B
Bel
Einheit der elektrischen Stromstärke
Amper, jedinica jačine električne struje
Einheit der logaritmischen Verminderung (Verstärkung)
Bel, jedinica za logaritamsko slabljenje (pojačanje)
57
(Grundmaßeinheiten in alphabetischer Ordnung/Osnovne merne jedinice po
ozbučnom redu: 151)
Ove, 1971. godine pojavljuje se još nekoliko rečnika koji se bave
elektrotehničkom terminologijom. Prvi od njih je rečnik tri autora, Ivana Dragovića,
Milana Pavićevića i Petra Vujačića (isp. Dragović, Ivan / Pavićević, Milan /
Vujačić, Petar 1971: Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 864). Rečnik je izašao u izdanju Pivrednog pregleda iz Beograda.
Rečnik ima veoma kratak predgovor, gde se navode osnovni podaci o terminologiji
i oblastima elektrotehnike koje su zastupljene kao i podaci o broju elektrotehničkih
termina koje sadrži ovaj rečnik. U Predgovoru se navodi: „Oko 70.000
terminoloških jedinica koje obuhvata ovaj rečnik su iz oblasti opšte elektrotehnike,
električnih
sistema,
mreža,
električnih
mašina
i
uređaja,
elektroopreme,
automatike, relejne zaštite i telemehanike, kao i iz oblasti merne tehnike i
elektrotehničkih materijala“ (Predgovor, strana nije numerisana).
Rečnik je jednosmerni, dvojezični, JI je nemački, JC je srpskohrvatski, po
tipu rečnik je semasiološki - odrednice su složene abecednim redom. Autor u
slaganju odrednica u JI veoma često koristi semantička gnezda, a kao zamenu za
odredničku reč koristi tildu. Što se navodjenja prevodnih ekvivalenata tiče, koristi
se kombinacija sintagmatskog i paradigmatskog postupka, skoro uvek je
navedeno više prevodnih ekvivalenata koji su odvojeni zarezom.
Uz imenice i u nemačkom i u srpskohrvatskom jeziku navodi se obeležje
roda i to je jedino gramatičko obeležje koje se navodi u ovom rečniku. Jezik se
tretira kao jedan, srpskohrvatski, u upotrebi je determinativna složenica, pismo je
latinica, izgovor ekavski. Npr.
Grobabgleich m gruba kompenzacija f, grubo poravnanje m
Grobabstimmung f grubo podešavanje n
Grobanlauf m direktno uključivanje n na mrežu, puštanje n u pogon bez reostata
Grobblech n debeli lim (čelični) m
(Dragović/Pavićević/Vujačić 1987: 238)
58
Grenzstrom m granična struja f, najmanja struja f (za topljenje osigurača)
~, dynamischer granična struja dinamičke stabilnosti
~, thermischer granična struja termičke stabilnosti
(Dragović/Pavićević/Vujačić 1987: 238)
Nakon ovog rečnika objavljen je Rečnik industrijske elektrotehnike u
Beogradu u izdavačkoj kući Interpres (isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19718: Rečnik
industrijske elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 423 (Industrijski
rečnik nemačko-srpskohrvatski 9) i Opačić Ninoslav (ur.) 19719: Rečnik
industrijske
elektrotehnike:
nemačko-srpskohrvatski,
Beograd,
str.
448,
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 9/1).
Rečnik sadrži 70.000 terminoloških jedinica, podeljenih u dva toma. Prvi
tom sadrži slova A-M, a drugi tom N-Z. Rečnik je jednosmerni, dvojezični, JI je
nemački, JC je srpskohrvatski. Rečnik nema predgovor, nego samo kratku
belešku koja je nazvana Uz rečnik u kojoj autor daje osnovne napomene o ediciji
Industrijski rečnik, u čijem je sastavu objavljen ovaj rečnik kao njen deveti tom
(tom 9 i tom 9/1)1.
Pomenuti Rečnik industrijske elektrotehnike je po tipu semasiološki,
odrednice su složene jedna ispod druge abecednim redom. U prezentovanju
leksičke građe u JC autor koristi kombinovano sintagmatski i paradigmatski
postupak, skoro uvek se navodi više od jednog prevodnog ekvivalenta, koji su
odvojeni zarezom. Ukoliko je reč o polisemnoj jedinici koristi se uobičajeni
postupak (;) za odvajanje polisemnih jedinica. Npr.
Abgleichteil n podešavajući deo m, kompenzacioni deo
abgreifen zahvatiti; oduzimati; odvojiti
Abgriff m odvod, odvojak m, zahvat m, hvatište n
~, auf Sammelschienen – prisajedinjenje na sabirne šine
Abhören n prisluškivanje n, preslišavanje n, ispitivanje n
(Tom 9: 8)
1
U okviru te edicije izašlo je ukupno deset tomova, u svakom od rečnika obrađuje se odgovarajuća
struka. Rečnici koji su objavljeni u okviru ove edicije biće razmatrani u grupama gde se obrađuje
struka kojoj pripadaju, ali i zajedno, tamo gde hronološki pripadaju.
59
Što se gramatičkih obeležja tiče navedena je oznaka roda uz imenice i u
nemačkom i u srpskohrvatskom jeziku (m, n, f, pl). Npr.
Muttersender m glavni (osnovni) predajnik m
Mutterstation f glavna stanica f
Mutteruhr f glavni časovnik m
Mutterwerk n matična elektrana f
Mützenleuchte f glavno osvetljenje n
(Tom 9: 423)
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se determinativna složenica,
pismo je latinica, izgovor je ekavski.
Kao prevodioci rečnika pojavljuju se Ivan Dragović, Milan Pavićević i Petar
Vujačić, koji su autori prethodnog rečnika, ali se iz podataka u rečniku ne može
saznati da li se ovaj rečnik oslanja na rečnik čiji su oni autori. Po odabiru leksike i
leksikografskim postupcima koji su primenjeni povezanost ova dva rečnika je
očigledna.
1987
Godine 1987. pojavljuje se jedno ponovljeno izdanje. Reč je o drugom
izdanju Rečnika industrijske elektrotehnike (isp. Dragović, Ivan / Pavićević,
Milan / Vujačić, Petar 1987: Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačkosrpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864), koje je ostalo potpuno isto kao
prethodno izdanje, samo što su, kako i sami autori u predgovoru drugom izdanju
navode, ispravljene gramatičke i štamparske greške. U impresumu i drugog
izdanja navodi se da rečnik sadrži oko 70.000 terminoloških jedinica, što znači da
je broj odrednica identičan kao u prvom izdanju.
1990
Treće izdanje gore pomenutog Rečnika industrijske elektrotehnike izlazi
1990. godine (isp. Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar 1990:
60
Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str.
864). I ovo izdanje je sadržinski isto kao prethodna dva izdanje, a što se tiče
izmena one su iste kao u drugom izdanju, dakle, ispravljene su gramatičke i
pravopisne greške. Sva tri izdanja rečnika su u suštini identična, kako po broju
termina koji su zastupljeni, tako i po leksikološko-leksikografskom postupku koji je
primenjen u njima.
1991
Poslednji rečnik iz oblasti elektrotehnike, koji se pojavljuje u periodu od
1945. do 2000. godine je Pojmovnik – rečnik elektrotehnike na pet jezika autora
Miljana M. Rašovića, koji je izašao 1991. godine (isp. Rašović, Miljan M. 1991:
Pojmovnik – rečnik elektrotehnike na pet jezika: srpski, ruski, francuski, engleski,
nemački. Definicija pojmova iz elektrotehnike na osnovu IEC, Beograd, str. 127).
Izdavač ovog rečnika je izdavačka kuća Sfairos iz Beograda. Rečnik je
višejezični, u njemu je zastupljeno pet jezika, jezik izvornik je srpski, a nemački je
u ovom slučaju u grupi jezika koji predstavljaju JC. Rečnik ima kratak predgovor i
opširan Uvod. Kako se u predgovoru navodi, rečnik je nastao kao rezultat saradnje
sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom i oslanja se na definicije i
terminologiju dogovorene na širem međunarodnom nivou u okviru IEC
(Međunarodne elektrotehničke komisije). Sa pravom se u predgovoru konstatuje
da su inženjeri elektrotehnike prvi uočili značaj međunarodne standardizacije i
unifikacije, kao i međunarodne saradnje u rešavanju osnovnih naučnih i stručnih
pitanja. O tome svedoči i rezultat našeg istraživanja kojim se potvrđuje da je drugi
stručni rečnik, koji je izašao kod nas, bio upravo rečnik elektrotehnike koji je
takođe nastao kao rezultat saradnje sa Međunarodnom elektrotehničkom
komisijom, koja je osnovana 1906. godine. Kada je posle Drugog svetskog rata
osnovana
Međunarodna
organizacija
za
standardizaciju
(International
Standardising Organisation – ISO), ova komisija postaje njen član zadržavajući
svoju potpunu autonomiju, tako da je CEI na polju elektrotehnike ono što je ISO u
61
ostalim područjima industrije i privrede. SFRJ je sarađivala u ovoj komisiji od
1953. godine.
Rečnik je po tipologiji onomasiološko-enciklopedijski, ali je vrlo specifičnog
ustrojstva. Korišćenje ovog rečnika, koji je na prvi pogled vrlo zahtevan, olakšava
detaljan uvod, gde je obrazloženo ustrojstvo rečnika, njegov cilj i namena. Rečnik
je namenjen određenoj ciljanoj grupi, a to su stručnjaci koji se bave
elektrotehnikom i njenim graničnim oblastima. Rečnik je podeljen u dva dela. Prvi
deo se sastoji iz 13 grupa: Neki matematički pojmovi primenjeni u elektrotehnici,
Neki pojmovi u vezi sa periodičnim veličinama, Neki pojmovi iz oblasti
elektromagnetnih
talasa,
Pojmovi
iz
strukture
materije,
Elektrostatika,
Elektrokinetika, Električno pražnjenje kroz gasove, Magnetizam, Elektromagnetika
i elektrodinamika, Sistem jedinica, Neki karakteristični izrazi, Izrazi koji se odnose
na uslove rada mašina i uređaja, Osnovni uređaji i elementi. Nakon prvog dela
slede abecedni registri na svim zastupljenim jezicima uz koje stoji oznaka koja
upućuje na mesto u rečniku.
Drugi deo sadrži Dodatak A – O nekim osnovnim električnim uređajima koji
služe za pretvaranje, korišćenje i proizvodnju električne energije i Dodatak B –
Neki specifični pojmovi. Zatim slede indeksi vezani za dodatak A i dodatak B.
Potom dolazi Dodatak C – O magnetizmu i indeks vezan za dodatak C. Nakon
toga sledi pet priloga: Konstante, Merne jedinice, Veličine iz elektriciteta i
magnetizma, Primeri relacija u različitim sistemima jednačina i Svetlosne veličine.
Na kraju je dat spisak literature. Specifičnost rečnika je da se uz odrednicu daje
kratka definiciju pojma na srpskom jeziku. Npr.
05-01-005
Srpskohrvatski
- Skalarna veličina
Francuski
- Grandeur scalaire
Engleski
- Scalar Quantity
Nemački
- Skalare Grösse
VELIČINA KOJA JE POTPUNO ODREĐENA SAMO BROJNOM VREDNOŠĆU
NEKE MERNE JEDINICE.
(str. 15)
62
U rečniku se ne navodi ništa od gramatičkih obeležja ni u jednom od
zastupljenih jeziku. Što se prevodnih ekvivalenata tiče, navodi se skoro uvek samo
jedan ekvivalent, a uz objašnjenje pojma na srpskom jeziku, koje je dato u obliku
definicije, ponekad se navode formule, jednačine, crteži ili grafikoni. Npr.
(str. 21)
Pored vrlo specifičnog ustrojstva i dobrog kvaliteta, ovaj rečnik je vrlo
zanimljiv sa stanovišta sociolingvističke dimenzije. Jezik koji je tada još uvek
zvanično nosio naziv srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski ovde se na
naslovnoj strani tretira kao srpski. Međutim autor nije dosledan, u predgovoru
koristi kopulativnu složenicu, srpsko-hrvatski, a u samom rečniku determinativnu
složenicu srpskohrvatski. Ovakvo tretiranje jezika moglo bi se smatrati početkom
razdvajanja jezika i u Srbiji, što je inače proces koji je mnogo ranije otpočeo u
Hrvatskoj. Pismo je latinica, izgovor ekavski. Treba skrenuti pažnju da je godina
kada je izašao ovaj rečnik označila prekretnicu na prostorima bivše Jugoslavije. Te
godine počeo je građanski rat i proces raspadanja države i osamostaljenja
pojedinih republika, a time i proces redefinisanja jezika.
Na kraju analize ovoga rečnika treba skrenuti pažnju na jednu napomenu
autora, koja se tiče stručnjaka koji izrađuju stručne rečnike, potkrepljenu
63
komentarom u Uvodu da stručni rečnici mogu biti uspešni samo ako ih sastavljaju
timovi stručnjaka iz svih zastupljenih oblasti i stručnjaci sa filološkim obrazovanjem
(Uvod: 12).
Ono što u izvesnoj meri baca senku na ovaj rečnik je niz pravopisnih
grešaka, kako u predgovoru, tako i u samom rečniku. Česte su greške i u srpskom
i u nemačkom jeziku. Greška koja se najčešće ponavlja je pisanje nemačkih
imenica malim slovom. Npr.
05-01-085
Srpskohrvatski
- Linije polja; linije sila
Francuski
- Ligne de champ; ligne de force
Engleski
- Line of force
Nemački
- Feldlinie; kraftlinie
LINIJE ČIJE SU TANGENTE U SVIM TAČKAMA, U PRAVCU
ODGOVARAJUĆEG VEKTORA.
Linije koje označavaju pravac i smer dejstva polja odnosno sile u svim tačkama
posmatranog prostora.
(str. 17)
3.3 Rečnici tehnike
Sledeća struka čija je terminologija bila predmet interesovanja leksikografa
bila je tehnika. U okviru ovog poglavlja biće obrađeni rečnici koji sadrže čisto
tehničku terminologiju, kao i rečnici koji su mešoviti ukoliko u njima preovladava
tehnička terminologija. Tako će se ovde naći i neki tehničko-tehnološki rečnici i
privredno-tehnički rečnici, ukoliko je analiza pokazala da u njima preovladava
tehnička terminologija bez obzira na njihov naziv2. Rečnici mešovitog tipa, koji su
obrađeni u grupi tehničkih rečnika, biće pomenuti i tamo gde se obrađuje druga
struka koja je u njima zastupljena. Tako će, na primer, Privredno-tehnički rečnik
biti obrađen među tehničkim rečnicima, a spomenut i u grupi privrednih rečnika
2
Česta je pojava, kad su stručni rečnici u pitanju, da je njihov naziv dosta nepouzdan, a posebno je
to slučaj kod tehničke i privredne terminologije.
64
zbog jednog dela terminologije iz oblasti privrede koja je u njemu zastupljena, sa
upućivanjem na mesto u tekstu gde je detaljno obrađen.
Prvi tehnički rečnici koji su se pojavili sadržavali su opštu tehničku
terminologiju. Tek kasnije, sa odvajanjem pojedinih struka i sa pojavom
multidisciplinarnih istraživanja, javljaju se mešoviti rečnici ili tehnički rečnici za
određene struke (na primer za medicinsku tehniku).
1952
Prvi tehnički rečnik pojavio se 1952. godine kada i prvi elektrotehnički
rečnik. To je Ilustrirani tehnički rečnik, koji je objavljen u Zagrebu u izdanju
Tehničke knjige (isp. Ilustrirani tehnički rječnik 1952: Hrvatski-njemačkiengleski-francuski-talijanski-španjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534).
Rečnik je višejezični, u njemu je zastupljeno sedam jezika, ali nema pravog
konfrontiranja jezičkog para nemački i srpski. Iako se u naslovu rečnika kaže da je
JI hrvatski, iz rečnika je očigledno da je JI nemački, termin se u prvoj koloni navodi
na nemačkom, zatim slede prevodi na engleski, francuski, italijanski, španski i
ruski. Prevoda na hrvatski nema u samom višejezičnom uporednom rečniku. Do
prevoda na hrvatski dolazimo pomoću poglavlja Prijevod po stranicama i
brojevima koje se nalazi na kraju rečnika. U tom poglavlju dat je prevod svih
termina zastupljenih u rečniku na hrvatski. Termini su složeni po stranicama i
brojevima, tako da nije problem doći do originalnog termina.
Po tipologiji rečnik je onomasiološki, podeljen je u 34 grupe: Zatici,
Zakovice, Svornjaci, Narezi, Vijci, Klinovi, Pera (gibnjevi, opruge), Kuke i ušice,
Koturi, Užnice, Remenice, Užni bubnjevi i lančani bubnjevi, Tarnice, Zupčanici i
ozubnice, Užeta, Remeni, Lanci, Remenski pogon, užni pogon i lančani pogon,
Ustavljače i kočnice, Osovine, Vratila, Rukavci, čepovi, Ležaji, stalci ležaja,
Spojke, Ručice, Ekscentri, Zamašnjaci, Cilindri, Stapovi, Brtvenice, Zasuni, Ventili,
Cijevi, Pipci. Pre samog rečnika naveden je sadržaj na svim zastupljenim jezicima
počevši od hrvatskog. Rečnik ima 1632 crteža. Na kraju rečnika dati su registri za
65
sve zastupljene jezike sledećim regosledom: nemački, engleski, francuski,
italijanski, španski i ruski, i na kraju registar za hrvatski. Numeracija u rečniku je
takođe neobična, na svakoj stranici numerisanje počinje od broja jedan, a broj za
upućivanje u registrima sastoji se od broja stranice i broja jedinice na stranici, a ta
dva broja odvojena su tačkom. Npr.
Kerbe (f)
Notch; slot; recess
Encoche (f)
(str. 1)
intaglio (m); intaccatura (f)
entalla (f); entalladura (f);
Muesca (f)
насечка (жр)
13
Prevod za ovaj termin za hrvatski naći ćemo na kraju u poglavlju Prijevod po
stranicama i brojevima, gde stoji
Strana 1
1. zatici
2. dosjedni zatici
3. čunjasti zatik
4. zaobljenje zatika
5. radna (nosiva) dužina zatika
6. točnost izrade radne dužine zatika
7. rascijepljeni čunjasti zatik
8. čunjasti zatik s narezanim čepom
9. valjkasti zatik
10. zatik s urezom
11. na zatik uvaljati urez klinastog oblika
12. zabijen zatik s urezom
13. urez
(str. 479)
Pri translaciji autor uglavnom koristi paradigmatski postupak, samo
ponekad sintagmatski, navodi se najčešće jedan, retko više sinonima. Česta su i
objašnjenja značenja u obliku rečenica, tako da su u ovom rečniku primetni i
elementi sintakse, na osnovu kojih se daje značenje u kontekstu. Npr.
66
12
Verstiftung (f) zur Sicherung
der gegenseitigen Lage von Bauteilen
Collegamento (m) a Spina per
assicurare la Posizione reciproca
di Parti di una Construzione
Pinning for Securing the relative Position
of structural Parts; Pinning or Pin Attachment
to secure mutual Bracing of structural
Members
Enclavijado (m) para Arriostrado
reciproco de Organos
constructivos
Соединение (ср) на штифтах с
целью сохранения или обеспечения
бзаимного положения деталей
Assemblage (m) des Eléments de
Consruction par des Goupilles
(str. 3)
U rečniku nema predgovora, samo se u okviru Sadržaja daje kratak Tumač
znakova, kako ga autor naziva, a zapravo radi se o spisku skraćenica. Već iz tog
spiska vidi se da autor od gramatičkih obeležja koristi oznake za rod imenica u
stranim jezicima osim u engleskom.
Interesantni su u ovom rečniku autorstvo i sociolingvistička komponenta.
Što se autorstva tiče, nigde se u rečniku ne novodi ko je autor. U imresumu, koji je
vrlo kratak, stoji „Za izdavača odgovora: Kuzman Ražnjević“ i „Tehnička redakcija:
Vinko Jurković“.
Sa naslovne strane rečnika saznajemo da je građa obrađena prema izdanju
VDI-Verlag iz 1938. godine „po redakcionoj komisiji sekcije strojara društva
inženjera i tehničara Hrvatske u Zagrebu“ (preuzeto sa naslovne strane).
A što se sociolingvističke komponente tiče, jezik se piše i tretira kao
hrvatski u naslovu rečnika, a posle u sadržaju autor na mestu gde navodi koji su
registri dati koristi izraz hrvatskosrpski, dok na mestu u rečniku gde počinje taj
registar opet stoji hrvatski, što nam govori da je autor nedosledan u upotrebi
naziva jezika.
1960
Osam godina nakon ovog rečnika pojavljuje se u Beogradu Tehnički rečnik
autora Stipe Radića (isp. Radić, Stipe (izd.) 1960: Tehnički rečnik: nemačkosrpsko-hrvatski, Beograd, str. 924).
67
Rečnik je izašao u izdanju Mašinskog vesnika, časopisa za stručno
osposobljavanje metalskih radnika Jugoslavije. Sa naslovne strane saznajemo da
je ovaj rečnik štampan kao dodatak Mašinskom vesniku za 1960. godinu i da je
reč o „jednokratnom rečniku po porudžbinama“. Rečnik ima kratak predgovor iz
koga saznajemo da je objavljivanje rečnika počelo u kratkim izvodima u
Mašinskom vesniku, a da je nakon što su ti izvodi izazvali veliko interesovanje
urađen ovaj rečnik.
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je nemački JC je srpsko-hrvatski.
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim redom jedna ispod
druge, dešava se da se oko odrednice grupišu reči po principu semantičkog
gnezda. Problematično je što se kao odrednica u JI veoma često koriste dva ili
više sinonima što umanjuje vrednost ovog rečnika. Npr.
Abdach, Schrägdach n kosi, nagnuti krov
....
Abdämmung, Absperrung f zajaživanje, zagaćivanje, zatvaranje branom
(str. 4)
Kao prevodni ekvivalent za leksičke jedinice u JI navedeno je više leksičkih
jedinica u JC. Te LJ su odvajane zarezom, bez obzira da li je reč o sinonimima ili
se radi o polisemnoj jedinici. Npr.
Abbruchstelle f mesto lomljenja, prelamanja, prskotine otkopa, rušenje
Abdeckband n traka, kaiš, kolan za pokrivanje
Abdeckung, Decke f pokrivanje, plafon, pokrivač
(str. 4)
Od gramatičkih obeležja samo je navedena oznaka roda uz imenice u
nemačkom jeziku, kao što se može videti iz gore navedenih primera. Ostalih
gramatičkih informacija nema. Što se srpskohrvatskog jezika tiče, za glagole se
navodi svršeni i nesvršeni vid, ali autor nije dosledan u tom navođenju. Npr.
68
abdecken otri(va)ti... ali
abgraben otkopati, odvesti, skrenuti, odvratiti
(str. 4)
Rečnik ima i nekoliko dodataka. Najveći dodatak posvećen je zavarivanju.
Osim toga rečnik sadrži i sledeće dodatke: Važne skraćenice iz međunarodnog
privrednog sveta i Mere i merni sistemi.
Jezik sa prostora tadašnje Jugoslavije smatra se jednim jezikom ali se on u
rečniku nedosledno označava determinativnom ili kopulativnom složenicom,
srpskohrvatski ili srpsko-hrvatski. Pismo je latinica, izgovor ekavski.
1961
Sledeće godine izlaze dva rečnika tehničkih izraza autora Svetomira
Ristića, Nikole Obradovića i Pavla Vasića. Oba su višejezična, iz predgovora ovim
rečnicima saznajemo da se prvo pojavio rečnik gde je JI srpskohrvatski (isp.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) 19611: Rečnik tehničkih
izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, Beograd, str. 612). Rečnik je
izašao u izdanju Tehničke knjige iz Beograda. Rečnik je dakle, četvorojezični,
srpskohrvatski je JI, a nemački je u grupi jezika koji predstavljaju JC. Rečnik je
velikog obima, u njegovoj izradi učestvovala je velika grupa stručnjaka. Autori pre
samog rečnika daju Predgovor i Skraćenice. U predgovoru objašnjavaju da je to
zapravo rečnik iz dva dela, u kojima nije primenjen isti leksikografski postupak.
Prva sveska rečnika predstavlja pravi uporedni višejezični rečnik, gde se daje
prevod srpskohrvatskih izraza na francuski, engleski i nemački jezik, a u drugoj
svesci (isp. Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) 19612:
Rečnik tehničkih izraza: englesko-francusko-nemačko-srpskohrvatski, Beograd,
str. 633) abecednim redom se nabrajaju stručni termini na francuskom, engleskom
i nemačkom bez obzira na jezik i daje se prevod na srpskohrvatski. Druga sveska
je koncipirana tako da su date dve kolone, a zastupljena četiri jezika. Funkciju JI
imaju francuski, engleski i nemački, a JC je srpskohrvatski.
69
U prvoj svesci rečnika odrednice su složene semasiološki, abecednim
redom jedna ispod druge, a zatim su navedeni prevodni ekvivalenti na
francuskom, engleskom i nemačkom jeziku. Uz svaku leksemu navodjena je
oznaka jezika, a pošto je navedena i oznaka za rod imenica za sve jezike stvara
se prilična konfuzija i oko odrednice i među prevodnim ekvivalentima. Npr.
acetat m (s.) – acetate m (fr.); acetate (e.); Azetat n, essigsaures Salz n (d.); so f
sirćetne kiseline (str. 1)
Vrlo često je neki pojam potkrepljen i slikom, a često je i upućivanje. Npr.
alatna torba v. torba za alat
alatničar, inženjer v. inženjer za alat
alatni sanduk v. sanduk za alat
alatno držalje v. drška alata
(str. 3)
(str. 3)
Što se prevodnih ekvivalenata u nemačkom kao JC tiče, navodi se
uglavnom jedan prevodni ekvivalent, a vrlo retko dva. Npr.
aktinski (s.) – actinique (fr.); actinic (e.); aktinisch (d.)
(str. 2)
ali
70
akumulatorska baterija f (s.) – batterie f d’accumulateurs (fr.); accumulator
battery (e.); Sammelbatterie f, Akkumulatorenbatterie f (d.)
(str. 3)
Od gramatičkih oznaka u ovom rečniku dosledno se navodi obeležje roda
uz imenice u svim zastupljenim jezicima za koje je kategorija roda relevantna.
Navodi se i obeležje za vrstu reči, ali nedosledno. Inače nedoslednost u svakom
pogledu je glavna odlika ovoga rečnika. Negde se kao uputnica navodi v. (vidi), a
negde up. (uporedi), nedosledno se navode i oznake uz glagole, kao i druge vrste
reči.
Jezik je tretiran kao jedan, srpskohrvatski, koristi se determinativna
složenica, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Ono što je karakteristično za ovaj rečnik, je da se ponegde navode obeležja
uže stručne oblasti kojoj termin pripada, čime se uvodi i obeležavanje stilskih
nivoa. Skraćenice kojima se označava pripadnost određenoj struci navode se u
spisku skraćenica. Ovo je drugi rečnik u kome se pokušavaju obeležiti nivoi stiske
upotrebe, samo što je to i ovde dosta neprecizno i nedosledno.
U drugoj svesci ovog rečnika, kao što je već rečeno, srpskohrvatski je JC, a
JI su engleski, francuski i nemački svi u jednom nizu. Rečnik je semasiološki,
odrednice su složene abecednim redom, ali pomešano iz svih jezika, samo što se
uz odrednicu navodi iz kog je jezika. Npr. jedna ispod druge navedene su reči
sledećim redom:
aberration f (fr.) – aberacija svetlosti
aberration f chromatique (fr.) – hromatna aberacija
Aberration f des Lichtes (d.) – aberacija svetlosti
aberration f de sphericite – aferna aberacija
aberration on light (e.) – aberacija svetlosti
(str. 1)
71
I u ovom rečniku navedena su obeležja roda uz imenice u stranim jezicima,
i to je sve od gramatičkih obeležja, dok u srpskom jeziku nema nikakvih dodatnih
informacija.
1964
Godine 1964. ova dva rečnika doživljavaju novo, drugo izdanje, koje je
identično prethodnom (isp. Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle
(ur.) 19641: Rečnik tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, 2.
izdanje, Beograd, str. 612) i (isp. Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić,
Pavle
(ur.)
19642:
Rečnik
tehničkih
izraza:
englesko-francuski-nemački-
srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 633). Sve što je u prethodnom tekstu
rečeno za prvo izdanje ovih rečnika važi i za ovo drugo izdanje, nikakvih promena
nema u odnosu na prvo izdanje.
1965
Godine 1965. godine pojavljuje se Tehnički rečnik za brane (isp. Tehnički
rečnik za brane 1965: srpskohrvatski, francuski, engleski, nemački, španski,
italijanski, ruski, Beograd, str. 444) u izdanju Građevinske knjige iz Beograda. Reč
je o uporednom prevodnom višejezičnom rečniku, u kome je zastupljeno sedam
jezika, JI je srpskohrvatski, a nemački je JC. Rečniku prehodi kratak predgovor
koji je dat na svim zastupljenim jezicima, gde se navodi da je rečnik nastao na
osnovu drugog izdanja rečnika Međunarodne komisije za visoke brane, koji je
izdat na engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, portugalskom i
španskom jeziku. Rečnik je onomasiološki, sastoji se iz četiri dela: Opšti deo,
Brane-vodojaže, Drugi radovi i objekti pri podizanju brana i Građenje objekata.
Svaki od ovih delova podeljen je u podgrupe. U okviru grupe Opšti deo date su
sledeće podgrupe: Meteorologija, Hidraulika, Akumulacija voda, Geologija,
Petrografija. U grupi Brane – vodojaže date su sledeće podgrupe: Gravitaciona
brana trouglastog preseka, Ekran po sistemu Levy, Gravitaciona prelivna brana,
Lučna brana, Višelučna brana, Brana sa kontraforima sa kružnom glavom, Brana
72
sa kontraforima i pločama, Kamena brana, Zemljana brana, Drugi tipovi brana,
Oblaganje uzvodnog nagiba, Život brane, Proračun brana. Treći deo, Drugi radovi
i objekti pri podizanju brana sadrži sledeće podgrupe: Evakuacija velikih voda,
Zaštita od podlokavanja, Automatski sifon, Klizna tablasta uputstva, Ustava na
koturima, Ustava tipa Stoney, Ustava na gusenicama, Valjkasta brana,
Segmentna ustava, Sektorska ustava, Ustava na klatno, Automatska ustava,
Cilindrična ustava, Ustava sa ventilom, Klinasti zatvarač, Automatski leptirasti
zatvarač, Prigušna sklopka na donjem ispustu, Kuglasti zatvarač kao zatvarač
turbine, Pogon sa obratnim klipom, Prstenasti zasun, Zasun sa pokretnim
kućištem, Ulazna građevina. Četvrti deo, Građenje objekta sadrži sledeće
podgrupe: Materijali, Beton, Priprema agregata i betona, Organizacija gradilišta,
Drvena oplata, Čelična montažna oplata, Dilatacione spojnice, Topografija,
Osoblje, Ugovori, Radovi i Građevinske mašine. Na kraju rečnika dati su registri za
sve zastupljene jezike.
Što se tiče navodjena prevodnih ekvivalenata, navodi se samo po jedan
sinonim ili fraza, koji su dati u kolonama, a uz svaku odrednicu stoji redni broj koji
tu jedinicu povezuje sa registrima. Npr.
73
Broj
Srpskohrvatski
Français
English
Deutsch
Español
Italiano
Русский
na
Redni
broj
crtežu
METEOROLOGY
METEOROLOGIE
METEOROLOGIJA
METEOROLOGIJA
МЕТЕОРОЛОГИЯ
(f)
(f)
(f)
(f)
clima (m)
clima (m)
климат (m)
1001
clima (m)
clima (m)
континентальный
1002
continental
continentale
климат (m)
aequatoriales
clima (m)
clima (m)
экваториальный
Klima (n)
ecuatorial
equtoriale
климат (m)
METEOROLOGIJA
METEOROLOGIE
(f)
(f)
Klima (f)
climat (m)
climate
Klima (n)
kontinentalna klima
climat (m)
continental
kontinentales
(f)
continental
climate
Klima (n)
ekvatorijalana
climat (m)
equatorial climate
klima (f)
équatorial
1000
1003
74
Kao što se vidi iz ove tabele, gramatička obeležja se navode, ali samo ona
koja se tiču roda imenica i to za sve jezike osim engleskog.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se determinativna složenica,
pismo je latinica, izgovor je ekavski.
1968
Sledeći rečnik koji se bavi tehničkom terminologijom pojavljuje se 1968.
godine. To je Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski autora Velizara Pavlovića i
Stipe Radića, koji je objavljen u Beogradu u izdanju Interpresa (isp. Pavlović,
Velizar / Radić, Stipe 1968: Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski, Beograd,
str. 631).
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski. Po
tipologiji rečnik je semasiološki, odrednice su navedene abecednim redom jedna
ispod druge. Rečnik sadrži 60.000 terminoloških jedinica, nema predgovor, ima
samo Objašnjenje skraćenica.
Uz odrednice u nemačkom jeziku navodi se obležje roda, kao i obeležje
vrste reči, u srpskohrvatskom kao JC navedeno je samo uz imenice obeležje roda.
Autor koristi standardne oznake za obeležje roda: m, f, n, pl. Ono što upada u oči
čim se pogleda ovaj rečnik je obeležje stila kome odrednica pripada, tj. obeleženo
je kojoj struci odrednica pripada, pa ćemo često naći maš (mašinstvo), mat
(matematika), min (mineralogija) itd. Što se prevodnih ekvivalenata tiče, navodi se
najčešće više od jednog, koji su odvojeni zarezom, bez obzira da li je reč o
sinonimima ili polisemnim LJ. Pored toga česta su i objašnjenja koja autori navode
u zagradi posle LJ u JC. Npr.
Abbindgeschwindigkeit f građ brzina f vezivanja (spajanja)
abbinden v povezati, povezivati, sastaviti, sastavljati, (elemente konstrukcije),
(vezivati) (elemenat)
Abbindwärme f građ toplota f koja se izlučuje pri spajanju
abblasen v oduvati, produvati, produvavati, obraditi, obrađivati mlazom peska
(str. 1)
75
Nakon rečnika koji se završava na str. 564 sledi Spisak skraćenica (str. 565587), koji sadrži skraćenice koje se mogu naći u tehničkim tekstovima, koje pružaju
veliku pomoć prevodiocima i ostalim korisnicima rečnika. Npr.
E. gez Eisen gezogenes – vučeno gvožđe
EGKS Europäische Gemeinschaft für Kohle und Stahl – Evropska zajednica
za ugalj i čelik
ehm ehemalig – raniji, bivši
Eig. Eigenschaft – svojstvo
Ekw Eisenbahnkesselwagen – vagon cisterna
El.Zt.Z elektrischer Zeitzünder – električni vremenski upaljač
(str. 570)
Zatim slede Opšte oznake, Matematičke oznake, Jedinice, Oznake u
elektronici i mašinstvu, Oznake za proračun čvrstoće i na kraju slikovni prikaz
različitih vrsta strugova i glodalica, čiji su delovi označeni brojevima, a odmah
pored njih dati su termini na nemačkom jeziku i njihov ekvivalent na
srpskohrvatskom koji su takođe numerisani. Npr. jedinice izgledaju ovako:
Einheiten - jedinice
m Meter
km Kilometer
dm Dezimeter
cm Zentimeter
mm Milimeter
m² Quadratmeter
t Tonne…
(str. 589)
1969
Godine 1969. pojavljuje se još jedno novo, veoma značajno izdanje koje
popisuje tehničku terminologiju. Ovaj put to je prvi deo Tehničkog rječnika čiji je
autor Vlatko Dabac. Rečnik je nastao u izdanju Tehničke knjige iz Zagreba (isp.
Dabac, Vlatko 1969: Tehnički rječnik. 1. dio, njemačko – hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103).
76
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je njemački JC hrvatskosrpski. Rečnik
je velikog obima i predstavlja veoma značajno leksikografsko ostvarenje iz oblasti
tehnike na koje će se kasnije naslanjati mnogi autori. Rečnik poseduje Predgovor,
Predgovor autora i Uvodne napomene, na nemačkom i hrvatskosrpskom jeziku,
zatim popis saradnika, Pregled obrađene građe i Skraćenice. U Predgovoru se
pravi kratak osvrt na dosadašnje rečnike posebno na prvi rečnik koji je bio predmet
naše analize, Elektrotehnički rječnik iz 1952. godine, čiji je autor takođe inženjer
Vlatko Dabac, za koji se konstatuje da je prevaziđen, te da se umesto novog
proširenog izdanja tog rečnika pristupilo izradi tehničkog rečnika. Na ovom projektu
sarađivao je veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti kao i značajan broj profesora i
saradnika sa svih univeziteta u Hrvatskoj, te je kao rezultat tako opsežnog rada
nastalo ovo obimno delo. Ideja da se krene u izradu ovog rečnika potekla je 1963.
godine, a rad na samom rečniku trajao je šest godina. U predgovoru autor navodi
da je na izradi rečnika radilo ukupno 92 saradnika. Reprezentativan nije samo broj
saradnika koji su radili na ovom rečniku nego i izvori koji su korišćeni. Autor
navodi: „preuzet je najvećio dio naziva iz Elektrotehničkog rječnika (1952). Ta je
osnova znatno dopunjena nazivljem iz hrvatskih tekstova u stručnim tehničkim
knjigama i skriptama Sveučilišta u Zagrebu, te u enciklopedijskim izdanjima
Jugoslavenskog leksikografskog zavoda u Zagrebu (naročito u Pomorskoj,
Medicinskoj i Tehničkoj enciklopediji), da spomenem samo najvažnije“. (Uvodne
napomene, strana nije numerisana).
Terminologija koja je obuhvaćena ovim rečnikom obuhvata mnoge oblasti:
„matematiku, fiziku i kemiju, čitavu elektrotehniku, dio tehnike voda i još neke
druge grane tehnike i privrede“ (Predgovor autora, strana nije numerisana).
Pošto je u ovaj rečnik uključena kompletna elektrotehnička terminologija iz
prethodnog rečnika, pre samog rečnika navedene su sve grupe iz Međunarodnog
elektrotehničkog rečnika koje su zastupljene u ovom rečniku. To su:
77
05 Osnovne definicije
07 Elektronika
08 Elektroakustika
10 Strojevi i transformatori
11 Usmjerivači
12 Transduktori
15 Rasklopnice i električni aparati
16 Zaštitni releji
20 Znanstveni i industrijski mjerni instrumenti
25 Proizvodnja, prijenos i razdioba električne energije
30 Električna vuča
35 Elektromehaničke primjene
40 Elektrotermičke primjene
45 Rasvjeta
50 Elektrokemija i elektrometalurgija
70 Elektrobiologija
(str. XXVII)
Zatim je dat spisak skraćenica koje se koriste u rečniku, čime se može
konstatovati da rečnik poseduje kompletnu teoretsku podlogu za uspešno
korišćenje.
A što se samog rečnika tiče, on je jednosmerni, dvojezični, JI je njemački,
JC je hrvatskosrpski, po tipologiji je semasiološki, odrednice su složene abecednim
redom jedna ispod druge. U navođenju prevodnih ekvivalenata, autor koristi
kombinovano sintagmatski i paradigmatski postupak, navodi se najčešće više od
jednog prevodnog ekvivalenta. Ukoliko se radi o sinonimima, oni su odvojeni
zarezom, a ukoliko je jedinica polisemna, koristi se tačka i zarez. Ukoliko je reč o
terminu koji u različitim strukama ima različito značenje, navedena su odvojeno sva
značenja, a u zagradi je data oznaka struke kojoj određeno značenje pripada.
Česta su i grupisanja u okviru semantičkog gnezda oko odrednice. Npr.
Abbau m [B; Ch] / razgradnja f
- [Bgb] / otkop m [radilište]; otkopavanja n [rad]
- [Biol] / razgradnja f, dekompozicija f
- [Entlassung] / otpust m, otpuštanja n
78
- [Geräteabbau] / rastavljanje n, demontaža f [aparata]
- [Preise, Verbrauch] / sniženje n, smanjenje n [cijene, potrošak]
(str. 1)
Zylinderrollelager n / cilindrično-valjkasti ležaj m
- einreihiges / jednoredni cilindrično-valjkasti ležaj m
- mit Außenborden / cilindrično-valjkasti ležaj m s valjkastim naslonima
- mit Innenborden / cilindrično-valjkasti ležaj m s unutrašnjim naslonima
- zweireihiges / dvoredni cilindrično-valjkasti ležaj m
(str. 1103)
Veoma često se uz odrednicu u uglastim zagradama navodi objašnjenje
termina, a ukoliko jedan termin ima više značenja, koja se odnose na različite
struke, u uglastim zagradama je navedena oznaka za oblast kojoj termin pripada,
što olakšava posao korisnicima ovoga rečnika. Npr.
Nebenseite f [Math] / pripadna stranica (str. 599)
Nebenstelle f [Fm] / sporedni (telefonski) aparat m, sporedni telefon m (str. 599)
Od gramatičkih obeležja autor navodi oznaku za rod i u jednom i u drugom
jeziku, a uz glagole, ukoliko je to bitno za njihovu upotrebu, navodi se da li su
tranzitivni ili ne. Veoma često autor navodi i termin na latinskom ili engleskom
jeziku ukoliko je on uobičajen u upotrebi. U rečnik su takođe uključeni i akronimi
koji su važni za oblasti na koje se odnose. Ti akronimi su razrešeni na nemačkom i
dat je njihov prevod na hrvatskosrpski. Npr.
AEG = Allgemeine Elektrizitätsgesellschaft f
preduzeće] (str. 26)
TTS = Teletypesetter m [GI] (str. 934)
/ [njemačko elektrotehničko
Jezik je tretiran kao jedan, koristi se naziv hrvatskosrpski, a očigledno je da
se koristi zapadna varijanta bez bilo kakvih forsiranja hrvatizama. Nakon detaljnog
uvida u rečnik i sve ono što ga prati jasno je da su u izradi ovoga velikog
izdavačkog poduhvata preovladavali samo profesionalni interesi i da je za njegovu
79
realizaciju uložen ogroman trud, koji se sa stanovišta korisnika i isplatio. Svaki
korisnik oceniće ovaj rečnik visokom ocenom, posebno ako ga uporedi sa
postojećim tehničkim rečnicima nemačko-srpskim. Njegov značaj i danas nakon
četredeset godina od objavljivanja je veliki.
1970
Narednu, 1970. godinu obeležilo je još jedno kapitalno delo, naime pojavljuje
se drugi deo ovog rečnika, ovaj put u obrnutom smeru, hrvatskosrpsko-njemački
(isp. Dabac, Vlatko 1970: Tehnički rječnik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemački,
Zagreb, str. 1574).
Ovaj deo rečnika ima iste odlike kao i prvi deo, samo što postoji jedan mali
dodatak nazvan Predgovor autora, gde se autor kratko osvrće na ovaj deo rečnika,
uglavnom rezimirajući rad i zahvaljujući se svim saradnicima.
Reč je o istom korpusu kao u prethodnom rečniku, samo što je sada
promenjen smer, sada je JI hrvatskosrpski, a JC je njemački. Npr.
depolarizator m / Depolarisator m
depolariziran / depolarisiert
depolarizirati / depolarisieren
depolariziranje n / Depolarisieren n, Depolarisierung f
(str. 127)
Iste godine pojavljuje se još jedan izdavački poduhvat koji se bavi tehničkom
terminologijom. Reč je o drugom izdanju rečnika autora Velizara Pavlovića i Stipe
Radića (isp. Pavlović, Velizar / Radić, Stipe 1970: Tehnički rečnik nemačkosrpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 631). Izdanje je potpuno isto kao ono iz
1968. godine, samo je promenjen izdavač, to je ovaj put Privredni pregled.
1971
Godine 1971. nema novih rečnika kada je tehnička terminologija u pitanju.
Pojavljuje se samo još jedno, nepromenjeno izdanje Rečnika tehničkih izraza,
80
autora Svetomira Ristića, Nikole Obradovića i Pavla Vasića. Reč je o trećem
izdanju rečnika (isp. Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle 1971:
Rečnik tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački i engleskofrancusko-nemačko-srpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2
str. 633). Rečnik je isti kao u prethodnim izdanjima, samo što je sada došlo do
formalne izmene. Ovo je sada jedan rečnik štampan u dve knjige, u kojima su dati
rečnici u oba smera: Prvi tom je srpskohrvatsko-englesko-francusko-nemački, a
drugi tom englesko-francusko-nemačko-srpskohrvatski. Sve drugo je isto kao u
prethodnim izdanjima.
1972
Novi izdavački poduhvat pojavljuje se 1972. godine. Reč je o delu Olge
Borote (isp. Borota, Olga 1972: Četvorojezični tehnički rječnik: srpskohrvatskifrancuski-njemački-engleski, Sarajevo, str. 193), koje je izdato u Sarajevu. Ovo je
prvi leksikografski poduhvat na polju stručne leksikografije izdat u Sarajevu.
Izdavač je izdavačka kuća „Svjetlost“ iz Sarajeva. Rečnik je onomasiološki, sastoji
se od sedamnaest poglavlja (grupa) i četiri abecedna registra. Pre samog rečnika
dat je kratak predgovor, zatim sadržaj na sva četiri zastupljena jezika, a potom
rečnik, i na kraju registri. Rečnik sadrži sledeća poglavlja: Opšti izrazi, Preduzeće,
Svojstva i ispitivanje materijala, Dijelovi mašina, Alati i alatne mašine, Tehnika
mjerenja, Metalurgija, Termodinamika i toplotni motori, Elektricitet i elektronika,
Optika, Hemija, Mehanika i mehanika fluida, Matematika, Crtanje, Motorna vozila,
Vazduhoplovstvo i Razno. Poglavlja su označena rimskim, a pojedini izrazi unutar
svakog poglavlja arapskim brojevima. Svako poglavlje počinje rednim brojem
jedan. U registrima uz svaki izraz dat je rimski i arapski broj, čime se označava
kome poglavlju pripada taj izraz i koji je redni broj tog izraza u poglavlju. Npr.
atomski XI 21
autobus XV 109
autogeno zavarivanje V 271
autoklav XI 116
81
automatski strug V 179
automatska sklopka IX 174
automobil XV 107
(Srpskohrvatski abecedni registar: 135)
Unutar rečnika izrazi su navedeni na jednoj stranici u četiri kolone, JI je
srpskohrvatski, a sa stanovišta jezičkog para koji posmatramo JC je nemački, drugi
po redu među jezicima koji predstavljaju JC. Npr.
18 metalografska struktura
21 sastojati se od
32 postotak
34 izdvajanje
la structure metallographique metalographisches Gefüge
consister en
bestehen aus
le pourcentage
der Prozentgehalt
der Prozentsatz
le segregation
die Segregation
die Ausscheidung
die Absonderung
meallografic structure
to consist of
percentage
segregation
(Opšti izrazi: 20)
Kao što se iz gore navedenih primera vidi, uz imenice nemačkog i
francuskog jezika dat je član koji obeležava rod. Što se prevodnih ekvivalenata
tiče, autorka koristi isključivo paradigmatski postupak, dakle navodi sinonime,
najčešće jedan, veoma retko dva. Ukoliko je navedeno više sinonima, a to je što se
stranih jezika tiče uglavnom slučaj sa nemačkim, oni su navedeni jedan ispod
drugog. Autorka u predgovoru navodi da je uz nepravilne glagole u nemačkom i
engleskom jeziku navodila i osnovne oblike, ali nakon uvida u sam sadržaj rečnika
očigledno je da to nije dosledno radila. Tako vidimo da uz glagol bestehen u gore
navedenom primeru autorka ne navodi osnovne oblike, dok na primer uz glagol
gleiten to radi. Npr.
210 kliziti glisser
(str. 46)
gleiten, glitt, geglitten
to slide
I time je to prvi rečnik u ovom periodu koji, osim obeležja roda, navodi još
jednu gramatičku kategoriju, a to je u ovom slučaju navođenje oblika za nepravilne
glagole u nemačkom jeziku.
82
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, terminologija
karakteristična za bosansko-hercegovačko podneblje, izgovor ijekavski.
1973
Godine 1973. izalazi rečnik pod nazivom Poslovni privredno-tehnički rečnik
(isp. Bajić, Branislav / Dunđerović, Aleksandar / Kern, Nikola 1973: Poslovni
privredno-tehnički rečnik: srpskohrvatsko-nemačko-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701). Rečnik je izašao u izdanju Privrednog pregleda iz Beograda. Rečnik ima
Predgovor i Uputstvo za upotrebu na sva četiri zastupljena jezika. Kada je ovaj
rečnik u pitanju, već na prvi pogled javlja se nekoliko dilema. Prva dilema je pitanje
struke kojoj ovaj rečnik pripada. Uvidom u terminologiju konstatuje se da u njemu
ipak preovladava tehnička terminologija. Jedan manji deo termina pripada
ekonomiji i oblasti privrede. Zbog takvog stanja rečnik ćemo obraditi u grupi
tehničkih rečnika, a pomenućemo ga i među rečnicima ekonomije i privredene
terminologije. Druga nedoumica tiče se samih jezika koji su zastupljeni, naime iz
naslova se čini kao da je polazni jezik srpskohrvatski, a zapravo nije, u centralnom
delu rečnika, gde je dat uporedni teminološki četvorojezični rečnik, JI, odnosno
polazni jezik je nemački, a zatim slede prevodi na engleski, francuski i
srpskohrvatski. U drugom delu rečnika dati su registri na srpskohrvatskom,
engleskom i francuskom jeziku. Dakle, uvidom u sam rečnik, konstatuje se da je
rečnik semasiološki, JI je nemački, odrednice su složene abecednim redom jedna
ispod druge. Ispred svake odrednice naveden je broj kojim se odrednica numeriše i
olakšava se kasnije snalaženje u registrima. Uz imenice u nemačkom, francuskom
i srpskohrvatskom jeziku navodi se obeležje roda i to je sve od dodatnih
informacija u rečniku. Npr.
2367
Babbit-Metall (n)
- babbit metal, Britannia metal, white metal alloy;
- métal (m) anglais, métal blanc;
- engleski metal (m), legura belog metala
(str. 85)
83
5497 durchsichtig
- transpartent;
- transparent;
- providan.
(str. 199)
Abecedni registri koncipirani su na uobičajeni način, termini su navedeni jedan
ispod drugog abecednim redom, a zatim je data numerička oznaka koja upućuje na
mesto tog termina u rečniku.
Zanimljivost ovog rečnika je da je kao posebna bibliografska jedinica izašla
Dopuna četvorojezičnom poslovnom privredno-tehničkom rečniku (Slova: Se, Si,
Sk, Sp, St, Su, Sy, Sz). Iz kratke beleške vezane za ovaj rečnik saznajemo da
greškom prilikom štampanja rečnika nije odštampan deo teksta slova S. Reč je o
1854 termina koji su štampani zasebno. I za ovu dopunu štampani su registri za
srpskohrvatski, engleski i francuski jezik. Npr.
22613/1 Sealingpapiere (npl)
- sealing papers;
- papiers (mpl) cachetés;
- zapečaćena hartija (fpl)
(Dopuna: 1)
Što se sociolongvističke komponente tiče, ovaj rečnik ne pokazuje nikakva
odstupanja od uobičajenog trenda u Beogradu u to vreme. Jezik se tretira kao
srpskohrvatski, u predgovoru se kao sinonim za taj naziv navodi i hrvatskosrpski,
pismo je latinica, izgovor ekavski.
Ove, 1973. godine, pojavljuje se još jedno ponovljeno izdanje. Ovaj put to je
treće izdanje Tehničkog rečnika nemačko-srpskohrvatskog, autora Velizara
Pavlovića i Stipe Radića (isp. Pavlović, Velizar / Radić, Stipe 1973: Tehnički
rečnik nemačko-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 631). Ovo izdanje je identično
84
kao izdanje iz 1970. godine, tako da sve ono što je rečeno za izdanje iz 1970.
godine važi i za ovo izdanje.
1981
Nakon pauze od sedam godina pojavljuje se još jedno leksikografsko delo,
reč je o drugom izdanju Tehnološko-tehničkog rečnika autora Stipe Radića (isp.
Radić, Stipe 1981: Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski,
2.
prošireno izd., Beograd, str. 495). Rečnik je objavljen u izdanju Privrednog
pregleda iz Beograda. Na rečniku jasno piše da je to drugo, prošireno izdanje, ali
zapravo nije jasno koji rečnik je poslužio kao osnova za ovo izdanje, i koji je rečnik
zapravo prvo izdanje. Detaljno istraživanje je pokazalo da rečnik pod tim nazivom,
Tehnološko-tehnički istog autora ne postoji. Pretpostavka je da je kao osnova za
ovaj rečnik poslužio Tehnički rečnik iz 1960. istog autora. Kako ni ovaj rečnik na
žalost nema predgovor, nemoguće je bilo to utvrditi. Rečnik ima 40.000
terminoloških jedinica. Recenzent rečnika je Ninoslav Opačić, urednik velike edicije
koja je izašla u periodu 1970-1971 pod nazivom Industrijski rečnik nemačkosrpskohrvatski.
Pre samog rečnika dat je kratak popisa skraćenica. Rečnik je jednosmerni,
JI je nemački, JC je srpskohrvatski, po ustrojstvu rečnik je semasiološki, odrednice
su složene abecednim redom. Uz imenice u nemačkom jeziku navodi se obeležje
roda, a uz druge vrste reči navodi se obeležje vrste reči. Obeležje roda navodi se
takođe i uz imenice u srpskohrvatskom kao JC. Najčešće se navodi više prevodnih
ekvivalenata, česta su i dodatna objašnjenja, koja su navedena u zagradi. Ono što
je još karakteristika ovoga rečnika je, da se, ukoliko je to potrebno, navodi i oznaka
uže stručne oblasti kojoj termin pripada, pa ćemo tako naći ins. (merni instrumenti),
opšt. (opšti izraz), mat. (matematika), teh. (tehnika) i slično. Npr.
Abbausohle f eksploatacioni (radni) horizont m (str. 7)
Abbauverluste mpl gubici rude (pri otkopavanju), eksploatacioni gubici (str. 7)
85
abstechbar adj spreman za ispust iz peći (metal) (str. 18)
Breitung f širenje n, raskivanje n
~, beschränkte – ograničeno širenje
~, freie – slobodno širenje
~, ubehinderte → Breitung, freie
~, verhinderte → Breitung beschränkte
(str. 80)
Na kraju rečnika nalazi se Dodatak koji sadrži Međunarodni sistem jedinica,
Kraći izvod iz DIN listova koji se često koriste, Najčešće privredno-tehničke
skraćenice, Izvod iz UDK klasifikacije, Toksična jedinjenja koja su razvijena u
hemijske agense, Mere i jedinice drugih zemalja.
1986
Godine 1986. pojavljuje se jedan specijalizovani tehnički rečnik, rečnik
medicinske tehnike (isp. Muljević, Vladimir (ur.) 1986: Medicinska tehnika:
engleski-njemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 284). Rečnik je izašao u
ediciji Biblioteka tehničkih rječnika čiji je urednik Vladimir Muljević. Ovo je četvrti
rečnik koji je izašao u toj ediciji. Osim njega izašla su još tri specijalizovana
rečnika: Rashladna i klimatizacijska tehnika (1983), Programiranje i obrada
podataka (1984), Automatizacija (1984). Svaki od ovih rečnika biće razmatran
pojedinačno u poglavlju gde se obrađuje struka kojoj pripada.
Što se rečnika medicinske tehnike tiče, on ima tipski Urednički predgovor
koji je isti za sva četiri izdanja i Predgovor koji je karakterističan samo za ovaj
rečnik. Iz Uredničkog predgovora saznajemo da se cela ova edicija pa time i ovaj
rečnik bazira na višejezičnim rečnicima poznate idavačke kuće VEB Velag iz
Berlina. Rečnici su napravljeni tako što se već postojećim višejezičnim rečnicima,
kako urednik kaže „dodaje i hrvatski“ (Urednički predgovor, strana nije
numerisana).
86
Terminologija
koja
je
obuhvaćena
ovim
rečnikom
odnosi
se
na
biomedicinsku tehniku jer je to „interdisciplinarno područje znanosti koje je u
posljednjem desetljeću doživjelo značajan napredak zahvaljujući ponajviše velikom
napretku elektronike, računalne znanosti i medicine. Dostignuća u navedenim
područjima imala su značajnu primjenu u biomedicinskoj tehnici“ (Predgovor,
strana nije numerisana).
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene striktno abecednim redom
jedna ispod druge. Ispred svake odrednice nalazi se oznaka koja je sastavljena od
slova i rednog broja, za svako slovo numeracija počinje od broja jedan. Ta oznaka
služi za snalaženje u registrima koji su dati na kraju knjige za svaki zastupljeni
jezik.
JI u ovom rečniku je engleski, a što se našeg jezičkog para tiče, nemački i
hrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC.
Od gramatičkih obeležja navedena je samo oznaka roda uz imenice u
nemačkom jeziku. Kao prevodni ekvivalent u skoro svim jezicima dat je uglavnom
jedan sinonim ili jedna fraza. Npr.
A 10
A 17
abscission needle
acoustic impedance
Abszissionsnadel f
akustische Impendanz f
akustischer Widerstand m
apscisna igla
akustička impendacija
A 19
acoustic instrumentation
akustische Geräteeinrichtung f akustička instrumentacija
(str. 9)
Zanimljivost svih rečnika koji su izdati u ovoj ediciji je tretman jezika. Jezik
se smatra hrvatskim, bez ikakvog pominjanja srpskog. Uvidom u rečnik konstatuje
se da se radi o hrvatskom varijetetu bez bilo kakvih preterivanja.
Na kraju svakako treba spomenuti da je ovaj rečnik od izuzetnog značaja
kao i cela ova edicija i da su u momentu kad su izlazili iz štampe predstavljali
izuzetno novinu na polju stručne leksikografije.
87
Godine 1986. pojavljuje se još jedno, treće izdanje Tehnološko-tehničkog
rečnika
(isp.
Radić,
Stipe
19862:
Tehnološko-tehnički
rečnik:
nemačko-
srpskohrvatski, 3. prošireno izd., Beograd, str. 563). Iako na rečniku stoji da se radi
o proširenom izdanju, uvidom u rečnik jasno je da nema nikakvih izmena u odnosu
na drugo izdanje. Isti je broj termina koji su uključeni u rečnik, 40.000. Zapravo,
Dodatak rečniku je proširen novim poglavljima: Prefiksi grčkog i latinskog porekla i
Osnovi savremene tipografije. Poglavlje Osnovi savremene tipografije autor
namenjuje korisnicima Poslovno-privrednog rečnika, iako je ovo Tehnološkotehnički rečnik. Zašto je ovaj prilog štampan i u ovom rečniku, iako ta terminologija
očigledno nije uključena u rečnik ostaje nepoznato. Dodato poglavlje obuhvata 59
strana sa ilustracijama. Autor u kratkom uvodu u ovo poglavlje navodi: „Prilog iz
oblasti grafičke struke namenjen je korisnicima Poslovno-privrednog rečnika kao
pomoć u lakšem odabiranju vrste i veličine slova, linija, raznih znakova, šara i
ukrasa, zatim kako ilustrovati i štampati stvari za potrebe radnih organizacija. (...)
Cilj ovog priloga Rečniku je da širem broju čitalaca približi osnovne pojmove iz
savremene tipografije“. (str. 504)
1990
Sledeće, četvrto izdanje, ovoga rečnika pojavljuje se 1990. godine (isp.
Radić, Stipe 1990: Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 4. izd.,
Beograd, str. 426).
Isti je broj jedinica, isti izdavač i leksikografski postupak. Ovaj rečnik se od
prethodnih razlikuje po tome što uopšte nema dodatke. Nakon analize drugog,
trećeg i četvrtog izdanja može se konstatovati da je veliki propust što nijedan od
ovih rečnika nema predgovor iz koga bi se mogli saznati detalji zanimljivi za naše
istraživanje.
88
Ova izdanja su uključena u grupu tehničkih rečnika zbog toga što u njima
preovladava
tehnička
terminologija.
Terminologija iz
oblasti
tehnologije
i
tehnoloških postupaka čini manji deo rečnika.
3. 4 Rečnici automobilizma i auto-moto saobraćaja
1954
Nakon rečnika elektrotehničke terminologije kojim je započela posleratna
nemačko-srpskohrvatska stručna leksikografija i tehničkih rečnika koji su obrađeni
u prethodnom poglavlju sledeći rečnik koji hronološki stoji za analizu je rečnik
automobilskih izraza (isp. Rječnik automobilskih izraza 1954: na hrvatskom,
njemačkom, engleskom, francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80). Uvidom
u rečnik saznajemo da je izdat u turističke svrhe, u izdanju Turističke komisije
Auto-moto saveza Hrvatske. Rečnik je višejezični, sa stanovišta jezičkog para koji
mi posmatramo hrvatski je JI, nemački se nalazi među jezicima koji su JC.
Ustrojstvo rečnika je veoma neobično, nema direktnog konfrontiranja JI i JC.
Odrednice su navedene na hrvatskom jeziku, označene su rednim brojem, a ispred
rednog broja data je oznaka jezika H, što treba da znači da je to oznaka za hrvatski
jezik, nakon odrednice navedena je slovna oznaka za jezik (D, E, F, I), što bi
trebalo da upućuje na jezike: nemački, engleski, francuski i italijanski i broj koji
upućuje na tu jedinicu u registru. Npr.
H 1 Akcioni radius, D 205, E 288, F 260, I 219 (str. 5)
što znači ako želimo da pronađemo ovaj termin na nemačkom tražimo poglavlje
Njemački nazivi i izrazi u automoblizmu, gde pod oznakom D 205 pronalazimo:
D 205 Reihweite, H 1, H 49 (str. 25)
89
Kao što je iz ovog primera očigledno, ovde se opet upućuje na hrvatski jezik, ali
pošto su navedena dva sinonima na hrvatskom upućuje se i na termin
H 49 Domet (akcioni radius), D 205, E 288, F 260 (str. 7)
Engleski termin tražimo u poglavlju Engleski nazivi i izrazi u automobilizmu
E 288 Range, H 1, H 49 (str. 39)
Francuski termin pronalazimo u poglavlju Francuski nazivi i izrazi u automoblizmu
F 260 Rayon d’action, H 1, H 49 (str. 50)
Kao što se iz primera vidi, ovde nema direktnog konfrontiranja JI i JC, nego je reč o
upućivanju na registre.
Nema navodjenja nikakvih dodatnih informacija ni uz odrednicu ni uz
prevodne ekvivalente, nema gramatičkih podataka, nema elemenata stilistike, niti
etimologije. Za leksičku jedinicu u JI navodi se uglavnom po jedan prevodni
ekvivalent u JC. Leksičke jedinice u JI (uslovno rečeno) složene su abecedno,
odrednica je često i fraza. Npr.
H 268 Sklopka paljenja, D 331, E 187, I 157
H 269 Sklopka prigušivača svijetla, D 2, E 107a, F 171, I 82
H 270 Sklopka prekidača, D 217, E 93, E 341, F 82, I 107
(str. 15)
Rečnik je izdat u Zagrebu, pismo je latinica, izgovor ijekavski. Jezik se
tretira kao hrvatski, bez bilo kakvog pominjanja srpskohrvatskog.
Bez obzira na komplikovano ustrojstvo rečnika, sigurno je da je on u periodu
u kome se pojavio bio veoma značajan priručnik za sve one koji se koriste
automobilizmom i automobilskim saobraćajem.
1960
Godine 1960. pojavljuje se još jedan rečnik automobilskih izraza, ovaj put u
Sarajevu, u izdanju izdavačke kuće Svjetlost (isp. Simić, Dušan 1960: Ilustrovani
90
automobilski rečnik: srpskohrvatski, francuski, engleski, nemački i italijanski,
Sarajevo, str. 166). Rečnik je petojezični, JI je srpskohrvatski, sa stanovišta analize
našeg jezičkog para nemački je JC.
Rečnik ima kratak predgovor u kome autor obrazlaže potrebu da se uradi
ovakav rečnik. Rečnik sadrži više od 1000 naziva. Samo deo termina navedenih u
rečniku je standardizovan, na šta upućuje i sam autor u Predgovoru: „Napominjem
da rečnik sadrži preko 1.000 naziva i da više od polovine naziva nisu bili predmet
razmatranja JUGOSLOVENSKE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU, te se isti
imaju smatrati kao predlozi, odnosno kao najčešće primenjivani nazivi u našoj
stručnoj
literaturi
i
u
automobilskim
krugovima“
(Predgovor,
strana
nije
numerisana). U rečniku su grafički istaknuti svi izrazi koji su usvojeni po JUS-u,
ostali treba da se smatraju predlozima. Npr.
Red. Br.
Srpsko-hrvatski
Français
English
Deutsch
Italiano
1.
Branik
Pare-chocs
Bumper
Stossfänger
Paraurti
2.
Maska hladnjaka
Calandre de radiateur Radiator grille
Kühlverkleidung
Grigli
3.
Far
copriradiatore
Projecteur (Phare)
Readlamp,Head light
Scheinwerfer
Proiettore, Faro
(str. 13)
Rečnik je po tipu onomasiološki, podeljen je u sledeće grupe: Motorna
vozila, Osnovni tehnički podaci, Karoserija, Pregradna stena, pregrada i
instrumentna tabla, Okvir, Motor, Motor, pokretni delovi, Razvodni uređaj,
Rezervoar za gorivo i pumpa za napajanje, Karburator, Pumpa za ubrizgavanje
goriva, Brizgaljka, Pumpa za ulje, prečistač ulja i prečistač vazduha, Usisna cev i
izduvna grana, Sistem za hlađenje vodom, Kvačilo, spojka (spojnica), Menjač,
Uređaj za upravljanje, upravljač, Polužje uređaja za upravljanje, Prednji trap,
prednja osovina, Prenosne osovine, Zadnje vešanje, Zadnji most, Mehaničke
kočnice za uže, hidraulične kočnice, hidrovazdušne kočnice, Hidraulične kočnice,
Vazdušna kočnica, Električni uređaj, Uređaj za paljenje, Akumulator, Dinamo i
91
pokretač, Spoljašnja guma, naplatci ventil gume, Alat, Razno. Svaka grupa je
ilustrovana što doprinosi kvalitetu ovog rečnika. Odrednice su date u pet kolona,
ispred odrednice u JI naveden je broj koji se odnosi na crtež, a istovremeno spaja
tu odrednicu sa rečju u indeksu. U svakoj grupi termini su numerisani počevši od
rednog broja 1.
Na kraju rečnika dati su indeksi sa sve zastupljene jezike koji su označeni
rednim brojem koji upućuje na pojam u rečniku i na sliku. Slika kao prateće
objašnjenje doprinosi povećanju upotrebne vrednosti ovog rečnika. Npr.
centralna cev
centralna elektroda
centralna opruga šipke za pokretanje
centralni stub
centralni zavrtanj
centralno podmazivanje
(str. 121)
15/26
31/18
11/22
3/11
15/30
36/19
Što se gramatičkih obeležja tiče, ne navode se nikave gramatičke oznake ni
u jednom jeziku.
Pri translaciji termina u JC naveden je uglavnom jedan prevodni ekvivalent,
vrlo retko dva, a ako su navedena dva odvojena su zarezom.
Jezik se u ovom rečniku tretira kao srpskohrvatski s tim da se nedosledno
koristi determinativna i kopulativna složenica. Pismo je latinica, izgovor ekavski, što
je neobično s obzirom da je rečnik objavljen u Sarajevu, gde je tradicionalno
zastupljen ijekavski izgovor.
1964
Sledeći rečnik automobilskih izraza pojavljuje se 1964. godine u Zagrebu
pod nazivom Mali auto-moto rječnik (isp. Modly, Josip 1964: Mali auto-moto
rječnik. srpskohrvatski, njemački, francuski, engleski, talijanski, Zagreb, str. 44).
92
Rečnik je petojezični, JI je srpskohrvatski, a nemački spada u grupu jezika
koji predstavljaju JC. Rečnik je semasiološki, odrednice su složene strogo
abecednim redom jedna ispod druge. Uz odrednicu u srpskohrvatskom jeziku
naveden je po jedan prevodni ekvivalent u nemačkom, francuskom, engleskom i
italijanskom jeziku, a ispred svake odrednice naveden je redni broj koji odrednice
povezuje sa registrima. Npr.
Srpskohrvatski
Serbokroatisch
Serbokroate
Serbokroatian
Serbokroato
DIFERENCIJAL
37
38
DIFERENCIJAL
SA UREĐAJEM
ZA
BLOKIRANJE
DIZALICA
DIZEL GORIVO
39
40
(str. 5)
Njemački
Deutsch
Allemand
German
Tedesco
Das
Ausgleichbetriebe
Das
Sperrdifferential
Francuski
Französich
Français
French
Francese
Le différentiel
Talijanski
Italienisch
Italien
Italian
Italiano
Differenziale
Le différentiel
à blocage
Engleski
English
Anglais
English
Inglese
Differential
gear
Pawi
differential
Der Wagenheber
Das Gasöl
Le cric, le vérin
L'huile lourde
Jack
Gasoil
Martinetto
Gasolio
Differenziale
con dispositivo
di blocaggio
Na kraju rečnika dati su registri na nemačkom, francuskom, engleskom i
italijanskom jeziku, a uz svaku odrednicu naveden je broj koji upućuje na mesto u
rečniku.
Što se gramatičkih podataka tiče, autor navodi samo rod, u nemačkom
jeziku navođenjem članova der, die, das.
Jezik se ovde tretira kao jedan, koristi se naziv srpskohrvatski, izgovor je
ijekavski, reč je o hrvatskom varijetetu, pismo je latinica.
1970
Poslednji rečnik automobilskih izraza u ovom periodu izlazi 1970. godine.
Autor rečnika je opet Josip Modly (isp. Modly, Josip 1970: Auto-moto rječnik za
vozače: srpskohrvatski, njemački, francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68).
Rečnik je nešto većeg obima od prethodnog. Ovaj put u rečniku se daje i pregovor
iz koga saznajemo da je i ovaj rečnik izdat u turističke svrhe, sa ciljem da se olakša
93
komunikacija sa turistima na najznačajnijim jezicima. Autor navodi: „rječnik sadrži
najglavnije nazive i izraze iz auto-moto tehnike, potrebne svakom vozaču
automobila i motocikla pri traženju raznih usluga” (Predgovor, strana nije
numerisana).
Rečnik je višejezični, JI je srpskohrvatski, a nemački je među jezicima koji
su JC. Po tipologiji rečnik je semasiološki, ali za razliku od prethodnog ima
drugačiju koncepciju. Reči su sada složene samo u dve kolone, u prvoj se nalaze
odrednice na srpskohrvatskom jeziku, a u desnoj koloni su prevodi na sva četiri
ostala jezika. Autor sa pravom u predgovoru konstatuje da je pronalaženje termina
u ovom rečniku olakšano, pošto su prevodni ekvivalenti navedni odmah jedan
ispod drugog. Npr.
1. Akumulator alkalni
2. Akumulator olovni
3. Alat
Die Nickel-Eisenbatterie
L'accumulateur au ferro-nickel
Nickel-iron battery
Accumulatore ferro-nickel
Die Bleibatterie
L'accumulateur au plomb
Battery
Accumulatore a plombo
Das Werkzeug
L'outil
Tool
Attrezzi
(str. 5)
Uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent, uz imenice u nemačkom
jeziku navodi se oznaka roda. Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se
determinativna složenica, sa prvim delom srpsko, što je neuobičajeno sa obzirom
da je rečnik izašao u Zagrebu. Rečnik je za period u kome se pojavo sigurno bio
značajna novina, dok je sa današnje tačke glediša veoma ograničene upotrebe. Na
kraju rečnika nalaze se registri na nemačkom, francuskom, engleskom i
94
italijanskom jeziku, u kojima su navedeni svi termini koji su navedeni i u rečniku.
Uz termin u registru nalazi se redni broj koji upućuje na odrednicu. Npr.
Umläufe per Minute (24)
Unterbrecher (270)
Unterbrecheramboss (274)
Unterbrecherhammer (273)
(Njemački registar : 52)
Ako pogledamo u rečnik pod tim brojevima, stvari izgledaju ovako:
24 Broj okretaja u minuti
270 Prekidač paljenja magneta
274 Prekidač paljenja nakovnja
Umläufe per Minute
Tours par minute
Revolutions per minute
Numero di giri (str. 7)
Der Unterbrecher
Le rupteur
Contact breaker
Interruttore d'accensione (str. 32)
Der Unterbrecheramboss
Le contact fixe
Adjustable breaker point
Contatto fisso (str. 32)
3.5 Rečnici gastronomije i ugostiteljstva
Hronološki sledeći rečnik koji se pojavio u ovom periodu je rečnik iz oblasti
gastronomije i ugostiteljstva. Treba napomenuti da ovo nije prvi rečnik koji se u
ovom periodu pojavio pod ovakvim nazivom. Pre ovog rečnika izašao je rečnik
autora Rudolfa Frlete (isp. Frleta, Rudolf 1951: Hrvatsko-njemački priručnik za
ugostiteljske namještenike. Zagreb, str. 48), međutim, uvidom u taj rečnik
konstatovano je da u njemu preovladava opšta terminologija i konverzacija
karakteristična za hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam. Taj rečnik je doživeo
95
kasnije nekoliko izdanja, ali on neće biti predmet našega razmatranja budući da je
opredeljenje našeg rada stručna leksikografija.
U periodu od kraja Drugog svetskog rata do 2000. godine izašao je veliki
broj rečnika koji se bave terminologijom iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva. Ti
rečnici izlazili su u turističke svrhe, da bi se olakšao razvoj privredne grane koja je
očigledno u tom periodu bila veoma značajna.
1954
Prvi rečnik u tom nizu, koji se bavi terminologijom iz oblasti gastronomije i
ugostiteljstva je rečnik Lazara Vukova, koji sadrži nazive jela i pića na četiri jezika:
srpskom, francuskom, nemačkom i engleskom jeziku (isp. Vukov, Lazar 1954:
Imenik jela i pića na srpskom, francuskom, nemačkom i engleskom jeziku,
Beograd, str. 159). Rečnik je izašao u izdanju Ugostiteljske komore Beograda.
Rečnik je u svojoj osnovi onomasiološki, ali ima prateći rečnik na kraju koji je
semasiološki tako da se ovaj rečnik može smatrati mešovitim onomasiološkosemasiološkim rečnikom. Što se broja zastupljenih jezika tiče, rečnik je
četvorojezični, JI je srpski, a nemački je jedan od jezika koji predstavljaju JC.
Rečnik je podeljen u 20 grupa: Hladna predjela, Supe, Čorbe, Topla predjela, Jela
od jaja, Ribe (u okviru ove grupe date su tri podgrupe: morske, rečne, ljuskari),
Goveđe meso, Jagnjeće meso, Ovčije meso, Svinjsko meso, Teleće meso, Divljač
(podgrupe: dlakava, pernata), Povrće (podgrupe: variva, testenine), Salate, Umoci
(sosovi), Slatka jela (podgrupe: kremovi, prelivi), Voće i voćna jela, Sladoledi,
Sirevi, Kafa, čaj, kakao i Piće. Na kraju je dat abecedni popis termina, koji autor
naziva Mali pomoćni rečnik sa prevodom na ostale zastupljene jezike. Rečnik ima
kratak pedgovor, gde se navodi da je to prvi rečnik ove vrste kod nas, te njegova
namena i reči zahvalnosti. Značajan za naše istraživanje je osvrt autora u kratkom
predgovoru na neprevodivu leksiku, što posebno dolazi do izražaja u tematici iz
ugostiteljstva i gastronomije. Autor navodi: „Kao što je za izvesna naša jela i za
96
načine njihovog spremanja bilo veoma teško, a ponekad i nemoguće, naći
odgovarajuće ime na stranom jeziku, još je teže bilo za sva strana jela i načine
njihovog spremanja naći odgovarajuće ime u našem jeziku. Trudio sam se da za
sve strane nazive nađem odgovarajuće naše, ali da su našim radnicima razumljivi i
da ih ne mogu dovesti u zabunu. Ukoliko to nisam mogao postići, ostajao sam pri
stranom izrazu, pogotovo ako je on kod nas već odomaćen“. (Predgovor, strana
nije numerisana). Uvidom u sam rečnik vidimo da je autor pitanje neprevodive
leksike rešavao tako što je preuzimao izvorni oblik. Npr.
srpski ....
....
Burek
Burek sa sirom
(str. 14)
nemački
Burek
Burek mit Käse
A što se samog rečnika tiče, onog osnovnog, koji je složen onomasiološki,
navedene su četiri kolone za četiri jezika, polazni jezik je, kao što smo već rekli,
srpski. Odrednice su najčešće sintagme, što je i logično za nazive jela, u prevodu
na strane jezike dat je takođe jedan ekvivalent u obliku sintagme. Odrednice su u
okviru grupa složene abecednim redom. Npr.
Hladna predjela
Cold side dishes Hors-d’oeuvred froids
kalte Vorspeisen
Vorgerichte
Buter, maslac
Džigernjača
Englesko ukiseljeno povrće
Butter
White saousage
Mixed pickels
Butter
Leberwurst
Gemischte Essigfrüchte
Buerre
Saucission blanc
Mixed pickels
(str. 5)
Što se Malog pomoćnog rečnika tiče, odrednice su složene jedan ispod
druge abecednim redom, opet je JI srpski, prevodi na ostale jezike dati su takođe u
kolonama, a navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent. Rečnik nema registre
što otežava njegovo korišćenje i umanjuje njegovu vrednost. Npr.
97
srpski
boca
bola
boranija
brancin
(str. 151)
engleski
bottle
cup (bowl)
French beans
branzino
francuski
bouteille
bol
haricots vents
branzino
nemački
Flasche
Bowle
grüne Bohnen
Branzino
U rečniku nema nikakvih gramatičkih podataka, a što se jezika tiče
upotrebljava se naziv srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
1957
Sledeći rečnik iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva pojavio se tri godine
kasnije, 1957. godine, ovaj put u Hrvatskoj. Autor je Vinko Esih (isp. Esih, Vinko
1957: Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemački, Karlovac, str. 19). Rečnik je
dvojezični, jednosmerni, jezik izvornik je hrvatski, nemački je JC. Rečnik je
onomasiološki, podeljen je u sledeće grupe: Predjela, Juhe (čorbe), Jaja, omleti,
Topla predjela, Gotova jela, Po narudžbi (15-25 minuta), Na žaru (rešetkama,
roštilju i ražnju), Prilozi, variva, Salate, Umaci, Sirevi, Kolači, slastice, Gljive
(pečurke, vrganji), Voće, Kompoti (ukuhano voće), Slatka, ošapi, Ribe, Glavonošce
(sipe, polipi), Morski raci, Riječno-jezerski raci, Ljušture (školjkaši), Kavijari (ikre,
ajvari), Divljač, pernata divljač, Pića, Kruh, pecivo.
U prvoj koloni dat je naziv jela na hrvatskom jeziku, a zatim u sledećoj koloni
njegov prevod na nemački. Npr.
PREDJELA
Hladni narezak
Butina (šunka) s hrenom
Dalmatinski pršut
Suha plećka s hrenom
(str. 3)
VORSPEISEN (FORŠPAIZN)
Kalte Platte (Kalte Plate)
Schinken mit Meerrettich (Šinken Merretih)
Dalmatinischer Rohschinken (D. – Rošinkn)
Pöckelschweinsbug mit Kren (Peklšvajnbug)
Nema nikakvih gramatičkih obeležja ni u jednom od dva zastupljena jezika.
Zanimljivost ovog rečnika je izgovor (u zagradi pored nemačke reči u nemačkom
98
kao JC, dat je izgovor). Time je ovo prvi rečnik u periodu posle Drugog svetskog
rata u kome se navodi izgovor. Npr.
Svinjetina
Schweinefleisch, Schweinsbraten
Pečena svinjetina, S. pečenje
Bijelo svinjsko pečenje
Svinjska jetra na kiselo
(str. 7)
Schweinsbraten (Švajnsbratn)
Weissbraten gebraten (Vajsbratn gebratn)
Schweinsleber sauer (Švajnsleber zauer)
Što se sociolingvističke komponente tiče, jezik se tretira kao hrvatski, bez
bilo kakvog pominjanja zajedničkog jezika, izgovor je ijekavski, pismo latinica.
Zanimljivost ovog rečnika je svakako neprevodiva leksika. Uvidom u sami
rečnik uočeno je dosta nepreciznosti kada je u pitanju leksika koja je neprevodiva.
Autor pokušava opisno da reši taj problem. Npr.
Đuveč
Sarma
Burek, sirnica
(str. 9)
Reistomatenfleisch (Rajstomatenflajš)
Gefülltes Kraut (gefiltes Kraut)
Fleisch, Käse=Strudel (Flajš, Keze-štrudl)
1964
Nakon sedam godina pojavljuje se još jedan rečnik iz oblasti gastronomije i
ugostiteljstva. Godine 1964. pojavljuje se opet u Zagrebu rečnik autorki Zore
Marković i Renate Šulc-Smodek pod nazivom Jela na četiri jezika (isp. Marković,
Zora / Šulc-Smodek, Renata 1964: Jela na četiri jezika. Priručnik za kadrove u
ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198).
Iz podnaslova rečnika vidi se da je to priručnik za kadrove u ugostiteljstvu,
ali se nigde iz naslova ili sa naslovne strane ne može zaključiti koji jezici su
zastupljeni. Tek iz kratkog predgovora saznajemo koji su jezici zastupljeni u ovom
rečniku. Iz predgovora takođe saznajemo da je „ovo prvi priručnik u zbirci
priručnika za hotelijerstvo i ugostiteljstvo, koja izlazi u redakciji Hotelijerske škole u
Zagrebu u nakladi Privrednog vjesnika“ (Predgovor, strana nije numerisana).
99
Rečnik je po tipu onomasiološki, autorke u predgovoru kažu da su „jela
podijeljena u uobičajene skupine prema kulinarskoj praksi‟. A te grupe su date u
sadržaju i glase: Hladna predjela, Juhe, Topla predjela, Jela od jaja, Ribe, Ljuskari,
školjkaši i mekušci, Jela od mesa, Nacionalni specijaliteti, Perad, Divljač, Umaci,
Prilozi, Salate, Slatka jela, Sladoledi, Voće, Sirevi, Kruh i pecivo. Nakon rečnika
sledi Dodatak u kome su dati nazivi pića koji je naslovljen kao Napici i pića. U
okviru svake od ovih grupa navedene su i podgrupe. Npr.
Naresci
Hladni buffet
Hladni narezak
Hladni pladanj
Nacionalna zakuska
Charcuterie
Buffet froid
Hors d’Oeuvre varié
Plat froid assort
Plat froid national
Aufschnitte
Kaltes Büfett
Kaltes Aufschnitt
Kalte Platte
Nationale Kalte Platte
Sliced Cold Meat
Cold Meat Platter
Cold Sliced Meat
Assorted Cold Meats
National Hors d’Oeuvre
(str. 9)
Što se tiče jezičkog para, koji je predmet naše analize, hrvatski je JI, a
nemački je JC. Nazivi su dati bez bilo kakvih gramatičkih, stilskih ili bilo kakvih
drugih obeležja.
Što se prevodnih ekvivalenata tiče, naveden je samo jedan prevodni
ekvivalent u svakom od četiri zastupljena jezika.
I u ovom rečniku posebnu pažnju pobuđuje neprevodiva leksika i njen
status. Taj problem u ovom rečniku rešen je tako što je termin ostavljen u originalu.
Takvo postupanje sa leksikom tog tipa autorke najavljuju i u Predgovoru: „nazivi
jela i pića koji se ne mogu prevoditi a opisni prijevodi bili bi nerazumljivi, unijeti su u
izvornom obliku, npr. Gugelhupf, čevapčići i dr. Našem jeziku prilagođeni strani
nazivi npr. brodet, rižot i dr. ostali su“. (Predgovor, strana nije numerisana).
Što se sociolinvgističke komponente tiče, u rečniku se pominje samo „naš
jezik“, nigde nema pomena naziva, tako da ne možemo ustanoviti kako su autorke
tretirale jezik. Iz same terminologije se vidi da je reč o hrvatskom varijetetu
nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika. Izgovor je ijekavski, pismo latinica.
100
Ono što upada u oči kad je ovaj rečnik u pitanju, je nedostatak registara na
kraju rečnika, što otežava njegovu upotrebu, posebno kada je u pitanju rečnik u
kome je JI strani jezik.
1966
Sledeći rečnik koji se bavi ovom terminologijom pojavio se 1966. godine u
Beogradu. Autorka rečnika je Ema Notaroš (isp. Notaroš, Ema 1966: Nemački u
restoranu. Priručnik za radnike u ugostiteljstvu, Beograd, str. 298).
Iz kratkog predgovora vidi se da je rečnik namenjem radnicima u
ugostiteljstvu. Rečnik se pojavio u izdanju Kolarčevog narodnog univerziteta u
Beogradu. Rečnik je mešovitog tipa, dakle deo rečnika je onomasiološki, a deo
rečnika je semasiološki. Iz kratkog predgovora saznajemo namenu: „Ovaj priručnik
treba da osposobi radnike u ugostiteljstvu za najnužnije razgovore sa gostima,
stranim turistima, u hotelima, restoranima, vagon-restoranima i brodovima. Njime
se mogu služiti oni koji već raspolažu izvesnim znanjem nemačkog jezika“.
(Predgovor: I). Prvi deo ovog Priručnika, kako ga i sama autorka naziva je
konverzacijski rečnik, u kome su date osnovne rečenice na nemačkom jeziku, a
posle svakog tematskog bloka izvučene su osnovne reči koje su upotrebljene u
tekstu i dat je njihov prevod na srpski. Navešćemo primer, iako taj deo rečnika nije
od primarnog značaja za naše istraživanje, pošto je tu upotrebljena svakodnevna,
opšta leksika. Npr.
I GRÜSSE
1. Beim Begrüßen und beim Abschiednehmen sagt man
- Guten Morgen!
- Guten Tag!
- Guten Abend!
Nur beim Abschiednehmen sagt man
- Auf Wiedersehen!
- Gute Nacht!!
- Leben Sie wohl! – Lebt wohl! – Lebe wohl!
101
der Gruß, pozdrav,
beim Begrüßen, pri pozdravljanju
man sagt, kaže se
nur, samo
beim Abschiednehmen, pri opraštanju
(str. 1)
wohl, dobro
der Emfang, prijem, primanje
herzlich, srdačno
willkommen, dobro došao
Tek posle toga sledi spisak jela po grupama (Verzeichnis der Speisen) i
rečnik nemačko-srpskohrvatski označen kao Wörterverzeichnis.
Rečnik je podeljen u 26 grupa. Prve tri grupe su konverzacijski priručnik:
Pozdravi, U trpezariji, U restoranu. Zatim slede grupe koje se bave terminologijom
iz gastronomije: Jelovnik – vinska karta, Predjela – međujela, Meni, Supe – Čorbe,
Jela od mesa - Glavna jela, Povrće, Salate, Dezert – Slatkiši, Dezert – sir – kafa,
Voće, Vinska karta – alkoholna i bezalkoholna pića, Doručak – užina, Večera –
specijaliteti, Jela od testa – Specijaliteti, Ribe, Dijeta. Ova terminologija obuhvata
grupe IV do XIX. Zatim opet sledi konverzacijski priručnik, od grupe XX do grupe
XXVI, koji obuhvata sledeće grupe: Poručivanje jela da se donese u sobu, Suva
hrana, Žalbe na hranu, Žalbe na poslugu, Garderoba, Poručivanje taksija,
Plaćanje. Npr.
2. Kalte und warme Vorspeisen und Zwischenspeisen
Amerikanische poschierte Eier, amerikanska poširana jaja
Kalter Aufschnitt, hladni narezak
Austern, kamenice
Belegte Brötchen, sendviči
Blutwurst, krvavica
Bohnen mit Gerste, ričet
(str. 248)
Odrednice
u
spisku
reči
(Wörterverzeichnis),
koji
je
nemačko-
srpskohrvatski, složene su abecednim redom jedna ispod druge. Odmah iza
odrednice, odvojen zarezom, naveden je ekvivalent na srpskohrvatskom jeziku. Uz
odrednicu na nemačkom jeziku dat je član uz imenicu, a ponegde je dat i nastavak
102
za genitiv jednine i nastavak za nominativ množine. Ako je reč o glagolu naveden
je particip perfekta sa pomoćnim glagolom. Uglavnom se navodi jedan sinonim,
retko dva. Npr.
die Ankunft, die Ankünfte, dolazak
der Anrichtetisch, -e, sto za pripremanje jela
anrühren, hat angerührt, dodirnuti
anscheinend, izgleda
sich anstellen, hat sich angestellt, stati u red
(str. 257)
Generalna ocena rečnika je da je veoma konfuzan, nepregledan i sa
današnjeg aspekta veoma ograničenog dometa.
1967
Sledeća godina u kojoj se pojavljuju leksikografski poduhvati vezani za
terminologiju iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva je 1967. Te godine izlazi drugo
izdanje rečnika Nazivi jela i pića na četiri jezika (isp. Marković, Zora / Smodek,
Renata 1967: Nazivi jela i pića na četiri jezika, 2. popravljeno i dopunjeno izdanje,
Rijeka, str. 274). Rečnik izlazi u sastavu Biblioteke za ugostitelje. Rečnik je isti kao
prethodno izdanje, ovaj put se navodi naziv jezika i to na koricama, jezik se tretira
kao hrvatskosrpski. Rečnik je onomasiološki kao i prethodni, podeljen je na, kako
autorke kažu, uobičajene grupe, kojih je isti broj. Rečnik sadrži i Predgovor drugom
popravljenom izdanju, gde opet autorke napominju njegovu namenu, naime rečnik
je namenjem ugostiteljskim radnicima pri sastavljanju jelovnika, kao i ugostiteljima
koji dolaze u direktan kontakt sa stranim turistima. Ovo izdanje pojavljuje se u
džepnom formatu, što autorke navode i u predgovoru.
103
Ove godine se pojavljuje još jedan rečnik u ponovljenom izdanju. U ovom
slučaju to je izdanje priručnika Eme Notaroš (isp. Notaroš, Ema 1967: Nemački u
restoranu, Beograd, str. 360).
Ovo izdanje rečnika je publikovano u pravom smislu reči, dok je prethodno
zapravo skripta koja je umnožena. Rečnik je inače isto koncipiran, onomasiološki
je i podeljen je na iste grupe kao prethodno izdanje. Razlika između ova dva
izdanja je i u formatu, izdanje iz 1967. je malog formata dok je format iz 1966.
formata A4.
1967. godine izlazi još jedan priručnik. Ova put reč je o novom izdanju.
Rečnik je objavljen u Opatiji u izdanju Saveznog centra za unapređenje
ugostiteljstva. Autori su Krešimir Šajatović i Ivan Marčić (isp. Šajatović, Krešimir /
Marčić, Ivan 1967: Dvjesta menu-a na pet jezika:
hrvatskosrpski, njemački,
francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240).
Rečnik ima kratak Predgovor, gde se vidi da je namenjem ugostiteljskim
radnicima i gde se skreće pažnja na značaj poznavanja stranih jezika u
ugostiteljstvu kao i na pravilno pisanje menija. U predgovoru autor takođe daje
osvrt na neprevodivu leksiku: „Greške će se javiti posebno kod prijevoda nekih
naziva, jer u svim jezicima ne postoje adekvatni izrazi za nazive nekih kulinarskih
proizvoda, ili se javljaju u više varijanata. Molimo čitaoce da to imaju u vidu“
(Predgovor: 3). Posle Predgovora slede kratka poglavlja naslovljena kao Menu i
Menu i menu karta. U ova dva poglavlja dato je kratko objašnjenje šta je to meni,
kao i kako meni treba da izgleda i šta sve treba da sadrži. Nakon ovih poglavlja
dolazi rečnik, koji je onomasiološki i podeljen je u sledeće grupe: Sastav obroka
menu-a (a) Ručak, b) Večera), Hladna predjela, Juhe – čorbe, Topla predjela,
Ribe, Umaci, Teletina, Govedina, Svinjetina, Bravetina – ovčetina, Janjetina,
Perad, Divljač, Razno, Nacionalni specijaliteti, Krumpir, Variva prilozi, Riža
104
tjestenina, Salate, Slatka jela, Slatki prelivi, Sladoled, Uleđene kreme, Voće,
Razno, Nacionalne slastice, Sirevi.
Odrednice u hrvatskosprskom jeziku date su u obliku sintagmi, isti je slučaj i
sa prevodnim ekvivalentom u jezicima koji predstavljaju JC, navodi se uglavnom
jedan sinonim ili fraza. U rečniku nema nikakvih gramatičkih podataka, niti
elemenata stilistike ni etimologije. Npr.
Pladanj sireva
Käseplatte
Plat de fromage
Assorted cheese
Piatto di formaggi assortiti
(str. 206)
Zanimljivost i ovog rečnika je opet neprevodiva leksika, a u tom pravcu
posebno je interesantno poglavlje gde se navode nacionalna jela. Autor za
neprevodivu leksiku koriste termin iz originala. Npr.
Đuveč
Gjuwetsch
Tjouvetch
Gjuwech
Gjuvech
(str. 155)
Nakon onomasiološkog dela dolazi Rječnik: hrvatskosrpski-njemačkifrancuski-engleski-talijanski, koji je semasiološki, gde su dati nazivi voća, povrća i
namirnica. U ovom delu rečnika odrednice su složene abecednim redom striktno
jedna ispod druge. Kao prevodni ekvivalent navodi se jedan sinonim. Nema nikavih
daljih objašnjenja niti obeležavanja. Npr.
Dagnje
Dinja
Divljač
(str. 209)
Miesmuscheln
Melone
Wild
Moules
Melon
Gibier
Missels
Melon
Vension
Mitili
Mellone
Selvaggina
105
Na kraju je dato poglavlje Historijsko porijeklo naziva nekih jela, gde se
novodi poreklo nekih jela. Npr.
Bechamel Marquis de Nointel (ispravnije Louis de Béchameil) visoki činovnik na
dvoru Louis XIV (str. 233)
Sacher Ana, žena Eduarda Sachera (1859-1930) jedna od najpopularnijih
hotelijerki Austrije. Njezin hotel je posjećivala aristokracija austro-ugarske
monarhije (str. 239).
Što se sociolingvističke komponente tiče, jezik se tretira kao hrvatskosrpski,
nema nikavog naglašavanja samo jedne varijante. Leksika pripada hrvatskom
varijetetu, izgovor je ijekavski, pismo je latinica. Uočavamo da se među
nacionalnim specijalitetima nalaze jela iz čitave Jugoslavije, tako da ćemo tamo
naći Bosanski lonac, Ćevapčiće, Somborski kotlet, Srpsku salatu, Dalmatinsku
kremu, Baklavu, Srpsku gibanicu, Šljive na bosanski način, itd.
Nedostatak ovog rečnika je odsustvo registara, što otežava snalaženje i
njegovu upotrebu čini veoma ograničenom.
1974
1974. godine izlazi treće izdanje priručnika čije su autorke Zora Marković i
Renata Smodek (isp. Marković, Zora / Smodek, Renata 1974: Nazivi jela i pića
na pet jezika: hrvatski ili srpski, francuski, talijanski, njemački, engleski, 3.
prerađeno i prošireno izdanje, Rijeka, str. 371). Kao što se i iz samog naziva
rečnika vidi, reč je o trećem izdanju rečnika koji je već bio predmet naše analize.
Ovo izdanje je u odnosu na prethodna dva prošireno. Sada je ovo petojezični
rečnik, uključen je italijanski jezik. Potrebu da se uključi i italijanski jezik autorke
navode u predgovoru prvom izdanju: „S obzirom na strukturu inozemnih turista bilo
bi potrebno da se nazivi jela prevedu i na talijanski jezik“ (Predgovor, strana nije
106
numerisana). U odnosu na prethodna dva izdanja promenjen je i format, ovaj put
rečnik je izašao u džepnom formatu.
Ono što je karakteristika ovoga rečnika, a što ga razlikuje od prethodna dva
izdanja je raspored odrednica, naime na jednoj strani JI je hrvatski ili srpski, a JC
su francuski i italijanski, a na drugoj strani opet je JI hrvatski ili srpski, a JC su
nemački i engleski. Time zapravo nema pravog konfrontiranja ovih pet jezika, nego
imamo odvojeno dva trojezična rečnika. Npr.
Jaje u majonezi
Ogrušano jaje
Punjeno jaje
(str. 10)
Oeuf en Mayonnaise
Oeuf poché
Oeuf farci
Uova in maionese
Uova affogate
Uova farcite
Jaje u majonezi
Ogrušano jaje
Punjeno jaje
(str. 11)
Mayonnaiseei
Verlorenes Ei
Ei gefüllt
Egg Mayonnaise
Poached Egg
Stuffed Egg
1977
1977. godine u Beogradu izlazi još jedan priručnik koji se bavi istom
terminologijom (isp. Šarunac, Vida / Popović, Magdalena 1977: Priručnik za jela i
pića na nemačkom jeziku za ugostiteljsko-turističke radnike, 1. izdanje, Beograd,
str. 83).
Odmah sa naslovne strane saznajemo da je reč o 1. izdanju i da je rečnik
urađen za internu upotrebu. Rečnik ima i kratak Predgovor iz koga saznajemo
namenu ovog rečnika: „Imenik jela i pića namenjen je pre svega studentima viših
ugostiteljsko-turističkih škola kao praktikum za učenje i uvežbavanje stručnih
termina i naziva na nemačkom jeziku. Praktikum može poslužiti učenicima srednjih
škola u iste svrhe‟. (Predgovor: 5)
Rečnik je onomasiološki, podeljen u 21 grupu: Karta doručka, Sokovi od
voća i povrća, Vrste doručaka, Jelovnik, Hladna predjela, Čorbe, Topla predjela,
Ribe i rakovi, Gotova jela, Pečenja, Jela po porudžbini, Jela sa roštilja, Variva i
prilozi, Salate, Sirevi, Poslastice (tople, hladne), Hladne poslastice, Voće, Karta
107
pića, Bela vina stona, Vinska karta. Nakon toga dolazi poglavlje Tehnički nazivi u
usluživanju i Literatura.
Zanimljivo je da se nigde u rečniku ne pominje naziv jezika čak ni u naslovu.
Iz naslova se uopšte ne može zaključiti da se radi o dvojezičnom prevodnom
rečniku. Tek uvidom u samu terminologiju shvata se da je rečnik stručni, sa dosta
elemenata opšte terminologije, da je jednosmerni, prevodni. JI je nemački, JC
srpskohrvatski. Pismo je latinica, izgovor ekavski. Pri translacji koristi se
paradigmatski postupak, uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent. Nema
nikakvih gramatičkih obeležja ni u jednom jeziku. Nema registara termina što
umanjuje vrednost ovoga rečnika. Npr.
FRÜCHTE UND GEMÜSESÄFTE
Ananassaft
Grapefruitsaft
Heidenbeersaft
Orangensaft
Traubensaft
(str. 9)
SOKOVI OD VOĆA I POVRĆa
Sok od ananasa
Sok od grejpfruta
Sok od borovnice
Sok od pomorandže
Sok od grožđa
1989
Nakon pauze od 12 godina pojavljuje se još jedan ugostiteljski rečnik, ovaj
put u Beogradu. Autorke rečnika su Marta Banićević, Magdalena Popović i Jelena
Vulović (isp. Banićević, Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena 1989:
Ugostiteljski rečnik: srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, Beograd, str. 260).
Rečnik je četvorojezični, JI je srpskohrvatski, a ostali zastupljeni jezici u
njemu su nemački, francuski i engleski. JI je srpskohrvatski, JC je nemački. Po tipu
rečnik je onomasiološki, podeljen je u sledeće grupe: Jugoslovenski specijaliteti,
Doručak, Predjela, Supe i čorbe, Jela od jaja, Ribe i ljuskari, Jela od mesa, Živina,
Divljač, Sosovi, Mešavine sa buterom, Povrće, Krompir, Testenine i pirinač, Salate,
Sirevi, Poslastice i sladoledi, Voće, Začini, Alkoholna pića, Bezalkoholna pića,
108
Stručni izrazi. Na kraju rečnika dat je popis literature, ali nema registara što uveliko
otežava upotrebu rečnika. Rečnik ima predgovor, koji je isti za sva izdanja.
Odrednice su navedene na način koji je uobičajen za terminologiju iz oblasti
ugostiteljstva, dakle uglavnom su to sintagme. Specifičnost ovog rečnika je u tome
što uz svaku odrednicu gde je to moguće stoji objašnjenje u zagradi. Objašnjenje
se uglavnom svodi na detaljnije obrazlaganje i navođenje sastava nekog jela ili
pića. Posle odrednice u sledeće tri kolone dati su prevodi na strane jezike. Npr.
Jugoslovenski specijaliteti
Jugoslawische Spezialitäten Spécialités Yougoslaves
Jugoslav specialities
Musaka od plavih patlidžana
(pohovani kolutovi plavog
patlidžana, mleveno meso
preliveno jajima i mlekom
i zapečeni u pećnici;
servirano sa pavlakom ili
kiselim mlekom)
(str. 13)
Auberginen-Mussaka
(gebackene Auberginenscheiben, Hackfleisch, mit
Milich und Eier übergossen,
im Rohr überbacken; mit
Rahm oder Sauermilch
serviert)
(breaded rings of eggplant, minced meat
coated with eggs and
milk and baked in the
oven served with cream
or sour milk)
Moussaka d’aubergines
(rondelles d’aubergines
panés, viande hachée
naprées oeufs et lait,
gratinées au four,
servies lait caillé ou
créme)
U rečniku nema obeležja gramatike, stilistike i sl. Autorke pitanje
neprevodive leksike rešavaju tako što nazive jela daju u originalu uz prilagođen
način pisanja. Npr.
Jugoslovenski specijaliteti
Jugoslawische Spezialitäten Spécialités Yougoslaves
Jugoslav specialities
Burek sa sirom (listovi
testa punjeni posnim
sirom)
Burek mit Käse (dünne Teig Burek au fromage (feuilles
blätter mit Weichkäse gefüllt) de pâte farcies au
fromage maigre)
Burek with cheese
(slices of pastry stuffed with
lean cheese)
Gibanica (tanki listovi
testa punjeni sirom,
jajima i kajmakom,
pečeni u pećnici)
Gibanitza (dünne Teigblätter Gibanica (feuilles
mit Käse, Kajmak und Eiern de pâte farcies de
gefüllt, im Rohr gebacken)
fromage, kaimak
et oeufs, cuites au
four)
Gibanica (slices of pastry
stuffed with cheese, eggs
and kaimak, baked in the
oven)
(str. 10)
1990
Drugo izdanje ovog rečnika pojavljuje se 1990. godine (isp. Banićević,
Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena 1990: Ugostiteljski rečnik:
srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260). Ovo izdanje
je identično kao prvo, isti je broj strana, ista terminologija, isti je i izdavač.
109
3.6. Rečnici medicine i stomatologije
3.6.1. Rečnici medicine
1956
Hronološki sledeća struka čija je terminologija sakupljena u rečnik, u kome
su zastupljeni nemački i srpski jezik, je medicinska. Prvi rečnik ove terminologije
izlazi 1956. godine, a to je ujedno i prvi značajan medicinski rečnik kod nas. Autor
rečnika je Aleksandar Kostić (isp. Kostić, Aleksandar Đ. 1956: Medicinski rečnik:
latinski, engleski, nemački, francuski, srpski. Latinski rečnik 15.000 reči. Engleski
registar-rečnik 5.000 reči. Nemački registar-rečnik 7.000 reči. Francuski registarrečnik 4.200 reči. Srpski registar-rečnik 6.000 reči. Eponimni rečnik 3.800 reči,
Beograd/Zagreb, str. 763). Rečnik je nastao u izdanju Medicinske knjige, kao
mesta izdanja navedeni su Beograd i Zagreb. Autor u predgovoru navodi da je ovaj
rečnik nastao kao rezultat njegovog četrdesetogodišnjeg rada na medicinskoj
terminologiji.
Rečnik ima veoma obimnu teoretsku podlogu. Najpre je to Predgovor u
kome autor daje osnovne podatke o rečniku. Za nas je posebno zanimljiv podatak
da se ovaj višejezični rečnik kod nas pojavljuje u trenutku kada se u Evropi osetila
potreba da se obrađuje medicinska terminologija. U tom trenutku izlaze medicinski
rečnici u Švajcarskoj (Veillon: Medican dictionary) u kome su zastupljena tri jezika,
engleski, nemači i francuski) i u Francuskoj (Clairville: Dictionnaire poygotte des
termes medicaux) na četiri jezika, francuskom, engleskom, nemačkom i latinskom.
Ovaj podatak govori da se potreba za medicinskim rečnikom osetila istovremeno u
celoj Evropu, a da je Srbija išla ukorak sa evropskim radom na terminološkim
rečnicima. Nakon predgovora, slede Napomene o međunarodnoj medicinskoj
terminologiji, zatim poglavlje gde se daje uputstvo za korišćenje rečnika
naslovljeno kao O sklopu rečnika i njegovoj upotrebi, zatim Napomene za latinski
110
rečnik medicinskih naziva, O transkribovanju latinskih, grčkih i stranih reči na naš
jezik.
Što se samog rečnika tiče on, kao što saznajemo sa naslovne strane, sadrži
41.000 reči. Sama struktura rečnika je vrlo neobična, rečnik je sastavljen od pet
zasebnih rečnika uz koje autor dodaje i šesti. Prvi deo rečnika je Latinski rečnik,
koji ima 15.000 termina i to je suštinski osnovni višejezični rečnik. Odrednica je
data na latinskom jeziku, tako da je latinski JI, a zatim slede prevodi na srpski,
engleski, nemački i francuski. Nakon višejezičnog rečnika slede registri na svim
zastupljenim jezicima. A i ti registri su zapravo prevodni rečnici, a tako su i
naslovljeni: Engleski registar – rečnik (5.000 termina), Nemački registar – rečnik
(7.000 termina), Francuski registar – rečnik (4.200), Srpski registar – rečnik
(3.800). Predmet naše analize u ovom veoma kompleksnom leksikografskom
ostvarenju biće najpre prvi rečnik naslovljen kao Latinski rečnik. Kao što smo već
rekli to je zapravo višejezični rečnik, odrednica je data na latinskom jeziku, u
zagradi je navedena i njena etimologija. Ukoliko je poreklo reči iz latinskog
stavljena je oznaka lat, ukoliko reč potiče iz grčkog jezika dat je njen naziv na
grčkom (u originalu) i najpribližniji izgovor. Zatim sledi prevod termina na srpski
jezik, uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent. Ponegde je, ukoliko se to
smatralo potrebnim data i definicija, a ukoliko nema odgovarajućeg termina na
našem jeziku naveden je transkribovani oblik koji je u upotrebi. Zatim slede prevodi
na engleski, nemački i francuski jezik. Ukoliko se u tim jezicima upotrebljavaju
originalni latinski oblici, onda se pored slova dotičnog jezika nalazi znak id
(idem=isto), a ukoliko ne, daje se termin na svakom od tih jezika. Npr.
acidoresistens, entis (lat. acidum + resistens: koji daje otpor, otporan; eng. acidoresistant, acid-fast; nem. säuerfest; fr. acido-résistana): acidorezistentalan –
otporan prema razbojavanju kiselinama (str. 39)
vulnus combustum (lat.; eng. burning wound; nem. Brandwunde; fr. frulure):
opekotina, oparina, ižeg. (str. 404)
vulnus conquassatum (lat.; eng. crushed wound; nem. Quetschwunde; fr. plaie
par écrasement): prskotina (str. 404)
111
Sa stanovišta naše analize mnogo su zanimljiviji registri-rečnici, a posebno
registar nemačkih reči pa ćemo se u daljem tekstu pozabaviti upravo Nemačkim
registrom – rečnikom.
Ovaj registar – rečnik, koji od svih zastupljenih registara ima najviše termina
zbog, kako autor kaže, izuzetne razvijenosti nemačke medicinske terminologije,
zapravo je dvojezični rečnik, gde je JI nemački, a JC srpski, stoga ćemo u daljem
tekstu ovaj registar smatrati rečnikom. Rečnik je semasiološki, odrednice su
složene jedna ispod druge abecednim redom. Uz imenicu na nemačkom jeziku
naveden je rod, a zatim sledi prevod na srpski. Što se prevodnih ekvivalenata na
srpski jezik tiče, uglavnom se navodi jedan sinonim, retko više od jednog.
Karakteristika ovoga rečnika su upućivanja koja su veoma česta, i to upućivanja na
latinski termin. Veoma su česta upućivanja i na engleski ili francuski jezik što na
prvi pogled može da izgleda čudno, ali autor u kratkom uputstvu, koje prethodi
svakom od ovih pojedinačnih rečnika, obrazlaže tu potrebu na sledeći način: „Po
pravilu posle srpske reči i u ovom rečniku se nalazi uput na latinski rečnik. Izuzetno
se, pored toga, nalaze i tumačenja na engleskom, francuskom. Međutim ako za taj
pojam nema latinskog naziva, niti je potrebno da se on sada stvara, pored srpske
reči, nalazi se tumačenje na engleskom (eng.) i francuskom (fr.)”. (Str. 468). Npr.
Abbruch, m: površan prelom, zalom; v. infractio.
Abdecker, m: strvoder; eng. knacker; fr. écorchur, équarisseur.
abdominal-: odrednica koja u složenicama označava da nešto pripada trbuhu
(=abdominalis).
Abgelebtheit, f: preživelost, istrošenost; v. decrepitudo.
(Nemački registar: 469)
Jedini pravi registar u rečniku je registar za srpski jezik, u kome su popisani
svi upotrebljeni termini na srpskom jeziku, a zatim je dat njihov prevod na latinski.
Npr.
112
žmirenje: v. nictatio.
žmiriti: v. nictare
žmula: v. ventusa.
žmurka: v. membrana nictatans.
žmurnjača: v. membrana nictitans
žuč: v. fel. bilis.
žučni: v. bibliosus.
(Srpski registar rečnik: 672)
Zanimljivost ovog rečnika je i dodatak koji autor naziva Eponimni rečnik. To
je rečnik koji sadrži nazive bolesti prema imenima njihovog pronalazača ili autora
ukoliko je neka druga medicinska pojava ili indikacija u pitanju. Rečnik sadrži 4.000
pojmova. Odredice u ovom rečniku predstavljaju nazivi na srpskom jeziku, zatim
nakon toga sledi ime autora ili pronalazača, njegovo poreklo, godina rođenja i
godina smrti, ukoliko autor u to vreme više nije bio živ. Nakon tog kratkog, ali
veoma značajnog biografskog podataka navedena je kratka definicija te bolesti,
pojave, postupka i sl. Npr.
Zagari-eva bolest (Giuseppe, ital. lekar, 1863-1946): xerostomia.
Zangermeister-ov poduhvat (Wilhelm, nem. ginekolog, 1871-1930); jedan
poduhvat pri rađanju deteta glavom.
Zappert-ova komora (Julius, austrij. lekar, 1867-?): aparat za brojanje krvnih
zrnaca.
(Eponimni rečnik: 757)
Nakon ovog prvog izdanja rečnik doživljava još četiri izdanja od kojih je
svako sledeće dopunjeno novom terminologijom koja je u međuvremenu ulazila u
medicinsku nauku, te se u skladu sa tim obim rečnika uvećavao srazmerno broju
zastupljenih termina.
Jezik se u ovom rečniku tretira kao srpski, nigde nema pomena naziva koji
bi upućivao na zajednički jezik. Takav tretman jezika zastupljen je u svim
izdanjima.
113
1971
Drugo izdanje izlazi 1971. godine (isp. Kostić, Aleksandar 1971:
Višejezički medicinski rječnik: latinski-nemački-engleski-francuski-italijanski-ruskisrpski, drugo prošireno izdanje, Beograd, Zagreb, str. 1564). Ovaj rečnik je
proširen za još dva jezika, italijanski i ruski. U predgovoru drugom izdanju autor
pominje uključivanje i španskog jezika koji nije uključen u drugo izdanje zbog
prevelikog obima rečnika, ali napominje da je kartoteka sa španskim terminima
pripremljena.
I broj termina se uvećao, sada ovaj rečnik sadrži preko 120.000 termina.
Ovo izdanje rečnika pojavilo se u godini kada se navršilo pedeset sedam godina
autorovog rada na medicinskoj terminologiji, pa autor u samom predgovoru ovom
izdanju daje kratak osvrt na svoj dosadašnji rad na medicinskoj terminologiji. Iz tog
osvrta saznajemo da je prva kartica sa terminima za ovaj rečnik napisana 1913.
godine kada je autor bio student medicine. Zbog neobične sudbine građe za ovaj
rečnik skrenućemo ukratko pažnju na njen istorijat. Dakle, rad na rečniku započet
je pred Prvi svetski rat. Početkom rata autor biva mobilisan, preživljava sve
strahote rata uključujući i povlačenje preko Albanije. Ni u jednom trenutku nije hteo
da se odrekne svoje karoteke, tako da je i ona preživela povlačenje preko Albanije,
zatim je dospela na Krf a odatle i na Solunski front, i nakon oslobođenja vraćena je
u Srbiju. Posle rata autor, tada student medicine, odlazi u Francusku na dalje
školovanje i nosi građu sa sobom. Nakon završetka studija u Francuskoj vraća se
u Srbiju godine 1921. Građa je ovaj put obogaćena mnogim terminima na drugim
jezicima. U periodu između dva rata materijal se i dalje umnožava. Autor za vreme
Drugog svetskog rata biva penzionisan i udaljen sa fakulteta i u potpunosti se
posvećuje radu na rečniku. Otkupljena je i terminološka građa prof. dr M.
Jovanovića Batuta, tako da je i ona uključena u ovaj rečnik. Sve do 1956. kada se
pojavljuje prvo izdanje rečnika radi se na sređivanju i slaganju građe od koje
114
nastaje rečnik izuzetnog obima i kvaliteta, kako s pravom jedan od autora kasnije
reče „rečnik za institutsku upotrebu“.
1976
Pet godina kasnije, 1976. godine pojavljuje se treće izdanje rečnika (isp.
Kostić, Aleksandar 1976: Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemački-engleskifrancuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701). I ovo izdanje je
dopunjeno novim terminima koji su u međuvremenu ušli u medicinsku nauku, a,
kako autor navodi u predgovoru, izvršena je revizija i svih termina u rečniku. I ovo
izdanje rečnika doživljava veliki uspeh i u kratkom roku biva rasprodato.
1987
Četvrto izdanje izlazi nakon smrti profesora Aleksandra Kostića, 1987.
(Kostić, Aleksandar 1987: Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(str. 1030; 979). Ovo izdanje rečnika izašlo je u dve odvojene knjige i to je jedina
razlika u odnosu na prethodno izdanje. Izdavač ovog izdanja je izdavačka kuća
Nolit iz Beograda.
1993
Godine 1993. izlazi još jedan medicinski rečnik, ali je on manjeg obima i
manjeg kvaliteta od rečnika A. Kostića. Autorka ovog rečnika je Jelisaveta ArneriGeorgijev. Rečnik je izašao u Beogradu u izdanju Savremena administracije,
obima 155 strana (isp. Arneri-Georgijev, Jelisaveta 1993: Medizinische
Ausdrücke für jedermann: nemačko-srpski rečnik za lekare, Beograd, str. 155).
Rečnik je jednosmerni, prevodni, po ustrojstvu onomasiološki, podeljen je u
dve velike grupe, a zatim su te grupe podeljene na podgrupe. Prva grupa ima 14
podgrupa, koje su obeležene arapskim brojevima. To su: 1. Grane medicine i
specijalisti, 2. Medicinsko osoblje, 3. Delovi tela, 4. Glava i lice, 5. Glavne kosti
115
skeleta, 6. Zdravlje, 7. Bolest, 8. Bol, 9. Anamneza, 10. Dijagnoza, 11. Lečenje, 12.
Lekovi, 13. Bolnica, 14. Uobičajene skraćenice u medicini. Podgrupe u delu II nose
nazive:
1.
Kardiologija,
2.
Pulmonalni
sistem,
3.
Endokrinologija,
4.
Gastroenterologija, 5. Jetra i bilijarni trakt, 6. Pedijatrija i genetika, 7. Anestezija, 8.
Hirurgija, 9. Opstetricija, akušerstvo. 10. Ginekologija, 11. Oftalmologija, 12.
Otorinalaringologija, 13. Infektivne bolesti, 14. Dermatologija, 15. Nefrologija i
urologija, 16. Psihijatrija, 17. Neurologija, 18. Alergija, 19. Bolesti kostno-zglobnog
sistema, 20. Hematologija, 21. Ishrana, 22. Zubarstvo. U dodatku nakon toga
navode se i formulari i obrasci koji se koriste u medicini.
Što se prevodnih ekvivalenata tiče, navodi se uglavnom jedan sinonim,
ponekad i dva, koja su odvojena zarezom. Npr.
3. KÖRPERTEILE
DELOVI TELA
der Kopf – glava
der Hals – vrat
die Schulter – rame
der Arm – ruka
die Aschenhöhle – pazuho
(str. 5)
die Akne – akne, bubuljičavost
die Anorexie, die Appetitlosigkeit – anoreksija, nedostatak apetita
die Appendizitis – apendicitis, zapaljenje slepog creva
(str. 71)
U poglavljima Anamneza, Dijagnoza, Lečenje, kao i u poglavlju Uobičajena
pitanja, koja dolaze nakon svake grupe, funkciju odrednice ima tekst, a i prevod se
daje u obliku teksta, reč je zapravo o konverzacijskom priručniku. U tom delu
rečnika prisutni su elementi sintakse. Npr.
Haben Sie Husten? – Da li kašljete?
Haben Sie Auswurf? – Da li nešto iskašljavate?
Haben Sie manchmal geschwollene Beine? – Da li Vam ponekad otiču noge?
(str. 12)
116
Sa stanovišta upotrebne vrednosti ovaj rečnik je veoma ograničen. Rečnik
nema registre što uveliko otežava njegovu primenu i umanjuje njegovu vrednost.
Jedan deo odrednica je nepreveden, formulari su neprevedeni, skraćenice su
razrešene ali samo na nemačkom jeziku, prevoda nema. Rečnik sadrži dosta
opšte terminologije, nije u potpunosti stručni. Od gramatičkih obeležja autorka
navodi samo član uz imenice u nemačkom jeziku i to je sve od dodatnih informacija
u rečniku.
Predmetni rečnik je zanimljiv sa stanovišta sociolingvistike, pošto se pojavio
u jeku građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Jezik se ovde tretira kao srpski, pismo
je latinica, izgovor je ekavski.
1996
Poslednje, peto izdanje Vešejezičkog medicinskog rečnika izlazi 1996. (isp.
Kostić, Aleksandar 1996: Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemački-engleskifrancuski-italijanski-ruski-srpski, 5. izdanje, Beograd, str. 1706). Iz predgovora tom
izdanju saznajemo da je ono urađeno prema trećem izdanju i da je reč o
nepromenjenom izdanju u odnosu na treće.
Kako je to za sada poslednje izdanje ovog rečnika, a i ono je rasprodato i
oseća se potreba za novim izdanjem daćemo kratak ostvrt na sva izdanja ovog
rečnika.
Ovo kapitalno leksikografsko ostvarenje doživelo je pet izdanja u roku od
četrdeset godina. Prvo izdanje bilo je petojezično, a sva izdanja koja su potom
usledila su sedmojezična. U odnosu na prvo izdanje dodata su još dva jezika,
italijanski i ruski, tako da se zbog toga, a i zbog nove terminologije, obim rečnika
uvećao. Analogno uvećanju broja zastupljenih jezika, povećan je i broj registara. U
kojoj meri je želja ovoga autora bila da stvori delo koje će ostaviti duboki trag
svedoči već predgovor prvom izdanju gde autor kaže da su pored latinskog i
117
srpskog potrebna još četiri jezika: engleski, francuski, nemački i ruski. Ali ruski je,
zbog tehničkih problema sa ruskim slovima, morao da bude izostavljen u prvom
izdanju. Takođe iz predgovora prvom izdanju saznajemo da je autor želeo da
uvede još i italijanski, što će biti realizovano u sledećim izdanjima, a takođe i češki i
poljski, što nije realizovano.
1997
Poslednji medicinski rečnik koji se pojavljuje u ovom periodu je rečnik autora
Milorada Simića, Vladana Dodića i Jasmine Simić, koji je izdat u Beogradu 1997.
godine (isp. Simić Milorad / Dodić, Vladan / Simić, Jasmina 1997: Nemačkosrpski priručni rečnik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139).
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, nemačko-srpski, JI je nemački, JC je
srpski. Rečnik sadrži 10.000 termina i preporučuje se za upotrebu širim slojevima a
ne samo medicinskim radnicima. Rečnik ima uvod nazvan Uz nemačko-srpski
priručni rečnik i Predgovor, gde se autori osvrću na medicinsku terminologiju na
srpskom jeziku, koja je prilično oskudna, kao i na novine u medicini koje nisu ušle u
postojeće rečnike medicinske terminologije. Spominje se i kapitalno delo profesora
Aleksandra Kostića i sa pravom se konstatuje da je taj rečnik „za institutske
potrebe‟. Što se tiče terminologije, koja je obuhvaćena ovim rečnikom, autori
objašnjavaju: „Osobenost rečnika je unošenje termina, koji se odnose na
celokupnu medicinu: teorijsku, preventivnu, kurativnu, kliničku, kao i na oblasti
rehabilitacije, odnosno zdravstvene zaštite i delatnosti zdravstva u celini.
Terminologija iz oblasti laboratorijske i druge dijagnostike, higijene, socijalne
medicine i organizacije, balneologije i dr. daje publikaciji uočljivu prednost nad
sličnim publikacijama ove vrste‟ (Uz nemačko-srpski priručni rečnik: 4). Zanimljivo
je da se u Predgovoru kaže je ovo drugi medicinski rečnik kad nas, dakle, pored
rečnika profesora Kostića, koji je jedini te vrste u SFRJ. Međutim to nije tačno.
118
Osim Medicinskog rečnika Aleksandra Kostića, a pre ovoga rečnika pojavio se
rečnik autora Jelisavete Arneri-Georgijev 1993. godine.
Ovaj rečnik je semasiološki, odrednice su složene strogo abecednim redom.
Kao prevodni ekvivalent u JC navodi se jedan ili više sinonima, česta su i
objašnjenja u obliku čitavih sintagmi i rečenica. Uz imenice je naveden rod, a uz
prideve, priloge i glagole stoji oznaka vrste reči (a, ad, v). U rečniku preovladava
stručna terminologija, dok je procenat opšte terminologije veoma mali. Npr.
Entzündung f zapaljenje, lokalna reakcija organizma na štetan nadražaj
Enurese f nevoljno (noćno) mokrenje (pretežno kod dece)
Enzephalogramm n rentgentski snimak kore mozga
Enzymopathie f oboljenje organizma zbog urođenog nedostatka ili poremećaja
funkcije enzima
(str. 39)
3.6.2 Rečnik stomatologije
Godine 1978. izlazi i rečnik sa terminima iz oblasti stomatologije čime se, na
prvi pogled, upotpunjava rad na terminologiji iz oblasti medicinskih nauka. Rečnik
je objavljen u Zagrebu, u izdanju autora, i to je ujedno prvo izdanje stručnih rečnika
u ovom periodu koji predstavljaju tzv. „samizdat“ (isp. Hadžiomeragić, Maid 1978:
Rječnik
stomatologije:
engleski-njemački-hrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski,
Zagreb, str. 527).
Rečnik je višejezični, zastupljena su četiri jezika, polazni jezik je engleski.
Rečnik ima predgovor na svim zastupljenim jezicima. U predgovoru autor
naglašava nužnost za postojanjem upravo rečnika stomatologije kao zasebne
medicinske grane koja ima svoju veoma specifičnu terminologiju poznatu samo
stomatolozima. Autor kaže: „Stomatologija je dio medicine, ali već toliko
osamostaljena i raširena da traži svoju posebnu i specifičnu leksiku. Ona to
zaslužuje i zbog svoje velike naučne aktivnosti, a ona je to i u stanju da napravi“.
(Predgovor: I). Iz predgovora saznajemo da rečnik popisuje 10158 termina, da su
119
termini na srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom isti i da je ovo prvi rečnik
stomatologije u kome je uzet u obzir jedan od južnoslovenskih jezika. Autor u
predgovoru naglašava da kao ekvivalent na hrvatskosrpskom/srpskohrvatskom nije
naveo ni jednu jedinu stranu reč nego da je sve prevodio, te kaže „Takvim radom
sam stvorio u našem jeziku veliki broj novih naziva i riječi, a u ovom rječniku će ih
biti iznijeto oko 2500“ (Predgovor: V), a u kojoj meri mu je to uspelo pokazaće
analiza.
Rečnik je po svome ustrojstvu semasiološki, odrednice su složene jedna ispod
druge abecednim redom, veoma je čest slučaj da je odrednica fraza, samo što se u
redu u abecednom nizu nalazi imenica koja predstavlja nukleus te fraze. Polazni
jezik je engleski, a nemački i srpskohrvatski/hrvatskosrpski spadaju u grupu jezika
koji su JC. Prilikom translacije autor navodi jedan prevodni ekvivalent, najčešće u
obliku fraze. Uz imenice u nemačkom, hrvatskosrpskom i latinskom navedeno je
obeležje roda i to na uobičajeni način (m, f, n), uz druge vrste reči navedeno je
obeležje vrste reči. Npr.
acrodont
Akrodont m
šiljozub m
acrodontus, i m
(str. 5)
abrasive adj
abrasiv
brušen, brusiv
abrasivus, a, um (str. 1)
Posebnu zanimljivost ovoga rečnika predstavlja autorov pokušaj da za svaku
stranu reč da prevod. Taj pokušaj autora završava se neuspehom. Pošto se radi o
terminologiji koja nije opšterazumljiva, a pri tom je navedena na hrvatskom
varijetetu navešćemo samo neke uobičajene termine koji su poznati i široj publici.
Čak je i anatomija dobila svoj naziv na hrvatskom, pa glasi razudija. Npr.
120
anatomy
412
Anatomie f
razudija f
anatomia, ae, f (str. 13)
ili
biology
Biologie f
životija m
bionum, i n (str. 31)
161
bone, lamellar
Knochen, lamelaerer m
ljuskokost f
os lamellare n (str. 33)
251
mesiodens
264
Mesiodens m
srednjozub m
mesiodens, entis m (str. 187)
Skrećemo pažnju na hrvatske nazive razudija, životija, ljuskokost,
srednjozub, a takvih je u ovom rečniku 2500. Pored velikog broja izmišljenih
termina rečnik je prepun i pravopisnih i gramatičkih grešaka, i u hrvatskosrpskom i
u stranim jezicima. Greške su prisutne svuda: i na koričnoj naslovnoj strani, i u
pregovoru i u samom rečniku. Greške su uočljive i u tekstu predgovora koji je na
nemačkom jeziku, glagoli u nemačkom se pišu velikim slovom, itd.
Sve odrednice su numerisane rednim brojem, numeracija počinje od jedan
za svako slovo, a na osnovu toga se olakšava snalaženje u registrima. Rečnik
poseduje registre za nemački, hrvatski i latinski jezik.
Za naše istraživanje pravo bogatstvo izmišljenih reči predstavlja registar za
hrvatski jezik. Tu ćemo naći sledeće pojmove:
121
bljedilo kružoustno P 63 (str. 388)
bolestoznakan P 199 (str. 388)
čeljumiraj G 241 (str. 390)
hrskonezreljak C 436 (str. 395), itd. itd.
Autor ovakav postupak naglašava u predgovoru: „nije upotrijebljena niti
jedna strana ili internacionalna riječ, pa se ovaj stomatološki rječnik na
hrvatskosrpskom jeziku može nazvati apsolutno prevedenim rječnikom. To
predstavlja svojstven kuriozitet.“ (Predgovor: II).
Što
se
sociolingvističke
komponente
tiče,
prisutne
su
razne
kontradiktornosti. Za hrvatskosrpski i srpskohrvatski jezik autor kaže „oba su
naziva ravnopravni“. Autor za naziv jezika nedosledno koristi determinativnu
složenicu hrvatskosrpski i srpskohrvatski, ali i kopulativnu složenicu hrvatskosrpski. Autor se i u predgovoru bavi pitanjem jezika na prostorima tadašnje države:
„Prema sadašnjim principima našeg jezika na području Bosne (i Hercegovine),
bivše istočne i zapadne jezičke varijante nisu više varijante pripadnosti, nego
varijante izražavanja i predstavljaju bogatstvo jezika“. (Predgovor: V) Ovaj njegov
stav je u potpunosti suprotan samom sadržaju rečnika.
Na kraju rečnika nalazimo podatak da je „knjiga oslobođena Osnovnog
poreza na promet na osnovu mišljenja Republičkog sekretarijata za obrazovanje,
nauku, kulturu i fizičku kulturu SRBiH broj 02-413/30 od 3. aprila 1978. god“.
3.7 Rečnici zavarivanja
Sedeća struka kojoj je posvećena posebna pažnja u posleratnom periodu je
oblast zavarivanja. Na terminologiji iz oblasti zavarivanja radili su stručnjaci
Instituta za varilstvo iz Ljubljane u saradnji sa međunarodnim komisijama.
122
1981
Prvi rečnik koji se pojavio 1981. godine posvećen je specijalnim procesima
zavarivanja (isp. Multilingual collection of terms for welding and allied
processes 1981: special welding processes (in sixteen languages): Czech,
Danish, English, Finnish, French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian,
Serbo-Croatian, Slovakian, Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str.
286).
Rečnik ima kratak predgovor na svim zastupljenim jezicima. Iz Predgovora
saznajemo da je rečnik nastao uz finansijsku podršku UNESCO-a. U Uvodu
pronalazimo podatak da rečnik sadrži 950 termina iz oblasti zavarivanja i srodnih
postupaka, te da je na njegovoj izradi radila Komisija za terminologiju
Međunarodnog instituta za zavarivanje.
Po načinu organizovanja leksičke građe rečnik je onomasiološki i sadrži
sledeće grupe: Elektrolučno zavarivanje u zaštitnom gasu ..... plinu, Postupci
zavarivanja kratkotrajnim električnim lukom, Zavarivanje otporom, Zavarivanje
fokusiranom energijom, Zavarivanje u čvrstom stanju.
Prvi deo rečnika, str. 20. do str. 119. je uporedni višejezični rečnik, a zatim
slede registri na svim zastupljenim jezicima. Odrednice su obeležene rednim
brojem a zatim slede prevodi na sve zastupljene jezike. Ispred prevodnog
ekvivalenta data je oznaka jezika. Uz imenice u jezicima koji razlikuju rod
navedeno je obeležje roda. Pri translaciji termina koristi se uglavnom jedna
prevodna fraza ili ekvivalent, a veoma retko dve fraze. Polazni jezik je češki, a
nemački i srpsko-hrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC. Npr.
8109 Cz
Da
De
En
Es
Fr
zúžený oblouk m
indsnøret lysbue
eingeschnürter Lichtbogen m
constricted arc
arco m constricto; - strangulado
arc m contracté; arc m étranglé
123
It
No
Pl
Ru
SH
Sk
Sl
Su
Sv
Tu
(str. 31)
arco m strozzato
innsnevret bue
łuk m zawęzony
сжатая дуга ж
suženi luk m
zúžený oblúk m
zoženi oblok m
kurottu kaari
insnörd ljusbåge
büzülen ark
Generalno posmatrano ovaj rečnik se može smatrati veoma uspelim
leksikografskim poduhvatom. Akcenat je uglavnom na stručnosti i na terminologiji
te na njenom što preciznijem definisanju. Sociolingvistički posmatrano tadašnji
zvanični jezik je smatran srpsko-hrvatskim, autor dosledno koristi kopulativnu
složenicu (na naslovnoj strani Serbo-Croatian). U kojoj meri autori žele da naglase
ravnopravnost jezika može da se vidi i iz registra srpskohrvatskih pojmova koji
autor naslovljava kao Srpsko-hrvatska terminologija, gde ćemo naići na upotrebu i
ekvaskih i ijekavskih oblika, jedan ispod drugog. Npr.
zagrevanje katode (8532)
zagrijavanje katode (8532)
(str. 227)
srednja vrednost (8024)
srednja vrijednost (8024)
(str. 234)
1982
Godine 1982. u izdanju istog izdavača izlazi još jedan rečnik zavarivanja.
Ovaj put reč je o specijalizovanom rečniku koji sadrži termine iz gasnog
zavarivanja (isp. Multilingual collection of terms for welding and allied
processes 1982: gas welding
(in fifteen languages): Czech, English, Finnish,
124
French, German, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, SerboCroatian, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293).
Ovaj rečnik sadrži 697 termina na 15 jezika. I ovaj rečnik je uređen na isti
način kao prethodni. Rečnik je onomasiološki, podeljen je na sledeća poglavlja:
Postupci koji koriste plinski plamen u zavarivanju i srodnim tehnikama, Plinovi
zavarivanja, svojstva i proizvodnja, Acetilenski razvijač, Plinske boce, spremnici,
Sigurnosni uređaji, Regulisanje pritiska, Vrste plamenika, Plamenovi, Radionice za
plinsko zavarivanje, Tehnika rada u zavarivanju, Dodatni materijali, Zaštita očiju.
Polazni jezik je i u ovom rečniku češki, a zatim sledi nemački, a tek dalje u
koloni kao šesti po redu sledi hrvatskosrpski. Uz imenice se obeležava rod u
jezicima u kojima je to relevantna kategorija. Npr.
1115 Cz
výhrevnost f
De
Brennwert m; Heizwert m
En
calorific value; heating value; heat of combustion
Es
poder m calorífique
Fr
pouvoir m calorifique
HS
toplinska vrijednost f; toplotna vrednost f
It
potere m calorifico
Ma
топлинска моќ f
No
brennverdi
Pl
wartość f opalowa
Ru
теплотворная способность ж
Sk
výhrevnost f
Sl
toplotna vrednost
Su
lämpöarvo
Sv
värmevärde
(str. 29)
Kao što iz ovog primera vidimo, ovde je uključen i makedonski jezik.
Posebna zanimljivost je da autor ovde navodi prevodne ekvivalente i na srpskom i
na hrvatskom varijetetu, a takođe promenjen je i naziv jezika. Sada autor taj jezik
naziva hrvatski ili srpski. Pismo je latinica u oba slučaja.
125
Zanimljivost u ovom delu rečnika je i to da se pri translaciji termina navodi
više prevodnih ekvivalenata, a ne kao u prvom rečniku koji se bavi zavarivanjem,
uglavnom jedan izraz ili fraza.
1988
Godine 1988. izlazi još jedan rečnik koji se bavi terminologijom iz oblasti
zavarivanja. Rečnik sadrži opšte pojmove (isp. Multilingual collection of terms
for welding and allied processes 1988: General terms (in twenty languages):
Czech, Danish, Dutch, English, Finnish, French, German, Hungarian, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese, Rumanian, Russian, Serbo-Croate,
Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 505).
Ovaj rečnik sadrži 868 termina na dvadeset jezika, koji se odnose na opšte
zavarivanje i srodne postupke. Ustrojstvo i ovog rečnika je isto kao u prethodna
dva slučaja. Rečnik je onomasiološki i sadrži sledeće grupe: Opći izrazi
zavarivanja i srodnih postupaka, oblici i vrste zavarenih spojeva, Priprema spojeva,
Vrste spojeva, Vrijednost za proračun varova, Izvedba varova – rad zavarivanja,
Način zavarivanja-tehnika rada, Postupak zavarivanja, Postrojenja zavarivanja,
Zaštita na radu, Toplinski i fizikalni učinci – krivljenja, Zamor i mehanika loma,
Greške, Kontrola kvaliteta. Npr.
436
Cz
Da
De
En
Es
Fr
HS
It
Ma
Mg
Ne
No
Pl
plamenové svařování n
gassvejsning
Gasschmelzschweiβen n; Gasschweiβen n
gas welding
soldeo m con gas m
soudage m aux gaz m
plinsko zavarivanje n; gasno –
saldatura f a gas m
гасно заварување n
gázhegesztés
Autogeenlassen
gassveising
spawanie n gazowe
126
Po
Soldadura a gás
Ro
sudare f cu gaze f prin topire f
Ru
Газовая сварка ж
Sk
plameňové zváranie n
Sl
plamensko varjenje n
Su
kaasuhitsaus
Sv
gassvetsning
(str. 110)
3.8 Rečnici privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih i
pravnih izraza
Pred kraj pedesetih godina počinje da se poklanja pažnja i terminologiji iz
oblasti društvenih nauka, tako da počinju da se objavljuju i prvi rečnici terminologije
iz društvenih nauka. Prvi rečnici koji su se pojavili sadržavali su izmešanu
terminologiju iz različitih oblasti. Tek kasnije sa osamostaljivanjem i razvojem
pojedinih struka pojavljuju se i rečnici određenih oblasti, makar se to pokušava
naglasiti njihovim nazivom. Naime, čest je slučaj da određeni rečnik nosi naziv
samo jedne struke a da se u njemu može naći terminologija i iz drugih struka.
Većina rečnika, koji će biti obrađeni u ovom poglavlju, tretira sve gore pomenute
oblasti bez obzira što se neki od njih u samom naslovu ograničavaju samo na
jednu oblast. Upravo zbog toga ćemo sve rečnike koji se bave gore pomenutom
terminologijom grupisati i razmatrati na jednom mestu. Tako će se ovde naći i
rečnici koji sadrže termine iz svih struka pomenutih u naslovu ovog poglavlja, ali i
rečnici koji se bave samo jednom od ovih struka, zbog toga što su granice između
ovih terminologija veoma fleksibilne.
1957
Godine 1957. pojavljuje se rečnik koji se bavi privrednim, komercijalnim,
finansijskim, političkim i pravnim izrazima. (isp. Jovanović, Aleksandar 1957:
Nemačko-srpskohrvatski rečnik privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih i
127
pravnih izraza, Beograd, str. 272). Rečnik je izašao u izdanju Savremene
administracije iz Beograda.
Iz naziva ovog rečnika vidimo da se u njemu nalazi terminologija iz oblasti
prava, ekonomije, finansija, politike i komercijalnih poslova.
Rečnik je prevodni, jednosmerni, po tipu semasiološki, JI je nemački, a JC
je srpskohrvatski. Rečnik ima predgovor u kome autor navodi da je pokušao da
sakupi reči koje se najviše koriste u privrednoj prepisci, štampi i ekonomskoj
literaturi zbog toga što „naš privrednik i ekonomist ne raspolaže ovakvim
pomoćnim sredstvima“. Rečnik ima i popis skraćenica (Skraćenice u rečniku), a
zatim i popis nemačkih skraćenica (Nemačke skraćenice). Rečnik je složen
abecedno, ali autor grupiše reči i fraze ukoliko se radi o složenici, ali to radi
nedosledno. Kao prevodni ekvivalent najčešće se navodi više sinonima koji su
odvojeni zarezom, a ukoliko je jedinica polisemna, tačkom i zarezom. Uz imenice u
nemačkom jeziku navodi se obeležje roda, (m, f, n), navode se i oblici za
nepravilne glagole, ali nedosledno, nema obeležja pomoćnog glagola. Npr.
Abladen n, Abladung f istovar
Ablader m istovarivač; nosač; sopstveni pošiljalac, otpremnik brodskog tovara
Ablage f stovarište; predaja – der Rechnung polaganje računa
ablassen dati popust; sniziti cenu
Ablieferer m isporučilac; nabavljač
abliefern isporučiti, predati
(str. 15.)
absteigen, stieg ab, abgestiegen otsesti, sići (str. 18) ali
absterben odumreti (str. 18), gde se ne daju oblici nepravilnog glagola
U rečniku je u manjoj meri zastupljena i opšta leksika. Npr.
abermalig ponovan
abermals opet, ponovo
abfahren, fuhr ab, abgefahren poći, polaziti
(str. 14)
128
Na pojedinim mestima u ovom rečniku data je etimologija i označena je
pripadnost određenoj struci. Npr.
a conto (it.) na račun; unapred; akonto
a dato (it.) od danas
ad valorem (lat.) po vrednosti (car.)
(str. 19)
Sociolingvistički ovaj rečnik nema nekih posebnih odstupanja, jezik sa naših
prostora tretira se kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski, što je
uobičajeno s obzirom da je mesto izdanja Beograd.
1959
Godine 1959. godine pojavljuje se još jedan rečnik sa istom terminologijom,
istog autora, samo ovaj put višejezični (isp. Jovanović, Aleksandar 1959:
Srpskohrvatsko-englesko-nemačko-francuski
rečnik
privrednih,
komercijalnih,
finansijskih, političkih i pravnih izraza, Beograd, str. 326)
Rečnik je jednosmerni, prevodni, četvorojezični, stručni, JI je srpskohrvatski,
nemački spada u grupu jezika koji su JC. Rečnik ima kratak Predgovor i popis
skraćenica naslovljen kao Skraćenice u rečniku.
Po strukturi rečnik je semasiološki, odrednice su abecedno složene, ali
česta je pojava da se oko odrednice prave semantička gnezda. Autor to i sam kaže
u predgovoru: „U cilju uštede u prostoru i u ovom rečniku široko sam koristio
sistem grupisanja izraza i fraza oko glavnih reči“ ali to povezivanje autor ne koristi
dosledno. Posle odrednice na srpskohrvatskom jeziku dolazi prevod na engleski,
nemački i francuski. U objašnjenju autor koristi uglavnom po jedan prevodni
ekvivalent, vrlo retko više. Ukoliko je navedeno više prevodnih ekvivalenata,
odvojeni su zarezom. Uz imenice na nemačkom jeziku obeležava se rod. Npr.
129
bankovna garancija e bank guarantee, n Bankgarantie f; f garantie de banque f
bankovna knjižica e pass book; n Kontrollbuch n; f carnet de banque m
bankovna menica e bank paper, bank bill; n Bankpapier; f paier da banque m
(str. 13)
Rečnik nema registre što otežava njegovu upotrebu. Umesto toga autor u
predgovoru ovom rečnik upućuje na Englesko-srpskohrvatski, Francuskosrpskohrvatski i Nemačko-srpskohrvatski rečnik čiji je on autor. U predgovoru se
kaže da ova četiri rečnika predstavljaju jedinstvenu celinu.
Što se sociolingvističke komponente tiče, jezik se tretira kao jedan, koristi se
uobičajeni izraz za to doba, srpskohrvatski, uvek i dosledno determinativna
složenica, pismo je latinica, terminologija je uobičajena za srpski varijetet.
Nakon razmatranja ova dva rečnika nastavićemo da razmatramo rečnike
koji se bave terminologijom iz privrede, komercijalnih poslova, finansija, politike i
prava, bilo da se ti rečnici bave samo jednom od navedenih struka ili su
zastupljene dve ili više njih. Razlog za ovakvu odluku je, kao što smo već rekli,
veoma komplikovana granica između terminologija koje pripadaju ovim strukama.
Naime, radi se o terminima koji se najčešće prepliću te je stoga veoma teško
odvojiti leksiku koja pripada samo jednoj od ovih struka, posebno u periodu kada
su ti rečnici počeli da se pojavljuju. Istraživanje je pokazalo da je bilo pokušaja da
se uradi samo rečnik pravne ili samo rečnik ekonomske terminologije, ali detaljna
analiza tih rečnika je pokazala da u svim od tih rečnika postoje i termini koji se tiču
komercijanih poslova, privrede i finansija. Tako se sve svodi na to da su razlike
napravljene samo u nazivu rečnika, a u suštini u samom rečniku terminologija je
izmešana i teško je odvojiti po gore pomenutim strukama.
130
1965
U skladu sa ovakvom odlukom sledeći rečnik koji će biti predmet naše
analize je rečnik političkih i ekonomskih termina koji se pojavljuje u Zagrebu 1965.
godine (isp. Jakić, Blanka / Zidar, Josip 1965: Hrvatskosrpsko-njemački glosar
političkih i ekonomskih termina, Zagreb, str. 79).
Godina izdanja ovoga rečnika nije navedena na samom rečniku. Ali prema
godini inventarisanja i katalogizacije u Narodnoj biblioteci Srbije navodi se da je to
1965., te na osnovu toga podatka zaključujemo da ovaj rečnik spada u period koji
je obuhvaćen analizom u ovom radu.
Rečnik je semasiološki, strogo abecedno ustrojen, JI je hrvatskosrpski
(determinativna složenica), pismo latinica. Rečnik ima i predgovor naslovljen kao
Uvodnik, gde se navodi šta je cilj rečnika, zatim tu je i popis skraćenica, nazvan
Kratice. Odrednice u hrvatskosprskom kao JI složene su abecednim redom jedna
ispod druge, a zatim se u okviru te odrednice pravi gnezdo gde se navode
uobičajeni izrazi u čijem centru se nalazi navedena odrednica. Npr.
akreditiv m Akkreditiv n, – s, - e /bank/; Beglaubigungsschreiben n – s, - ; predati
a-e /akreditivna pisma poslanika/ seine Beglaubigungsschreiben
überreichen; predaja a-e Übergabe der Beglaubigungsschreiben
(str. 1)
Uz leksičku jedinicu u JI navodjena je vrsta reči, uz imenicu rod, uz imenice
u nemačkom jeziku navedeni su osnovni podaci za genitiv jednine i nominativ
množine. Pri translaciji u JC navodi se najčešće više prevodnih ekvivalenata, koji
su odvojeni zarezom.
Što se tadašnjeg jezika na prostorima SFRJ tiče, jezik se naziva
hrvatskosrpski, a suštinski reč je samo o hrvatskom varijetetu.
Ove iste godine pojavljuje se i rečnik privrednih izraza, ovaj put u Nemačkoj,
u Kilu. I to je ujedno prvi stručni rečnik koji se u posleratnom periodu pojavio u
131
Nemačkoj, a koji tretira jezički par koji je predmet našeg posmatranja: nemački i
srpski (isp. Pajević, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wörterbuch wirtschaftlicher
Fachausdrücke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269).
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je srpsko-hrvatski, JC je nemački. Po
nameni rečnik je stručni, privredni, po tipu semasiološki, abecedno složen.
Rečnik ima kratak predgovor na nemačkom jeziku, gde autori navode da
zbog nedostatka prostora u rečniku daju samo privredne izraze u užem smislu, a
kako kažu, leksika iz graničnih oblasti, uprave, prava, robne razmene, nije mogla
biti uzeta u obzir.
Odrednice su, kako autori navode i u predgovoru, navedene abecednim
redom, a zatim su oko odrednice grupisane reči po principu semantičkog gnezda.
Kao vezivni elemenat korišćena je tilda. U pojedinim slučajevima uz odrednicu je
navodjen i njen sinonim, on je u tom slučaju naveden u zagradi.
Što se gramatike tiče, nisu navedena nikakva gramatička obeležja, ni u JI, ni
u JC. Ukoliko je odrednica glagol u srpskohrvatskom jeziku, on je naveden u
svršenom obliku. Autori u predgovoru navode da je to prvi rečnik koji tretira tu
terminologiju, a da je JI srpski. Autori očigledno nisu znali za postojanje rečnika
Aleksandra Jovanovića koji je obrađen u prethodnom poglavlju.
Što se sociolingvističke komponente tiče, jezik se tretira kao jedan, koristi se
kopulativna složenica, pismo je latinica, izgovor ekavski. To autori navode i u
predgovoru. Jedan autor rečnika je Nemac, a jedan je Srbin. Npr.
anketa
anonimno društvo
anonsa
anonsirati
anticipacija
anticipirano plaćanje
arbitar, arbiter
(str. 7)
Erhebung, Untersuchung
Aktiengesellschaft
Anzeige
Anzeige aufgeben, anzeigen
Antizipation, Vorschuss
Vorschusszahlung
Arbiter, Schiedsrichter
132
Što se kvaliteta rečnika tiče, nužno je skrenuti pažnju da su veoma česte
greške u srpskom jeziku. Tako se među odrednicama mogu naći anonimno
društvo, a zapravo reč je o akcionarskom društvu, zatim aribter umesto arbitar i sl.
Očigledno je da autori nisu vladali dobro srpskim jezikom.
1966
Godine 1966. u izdanju Savremene administracije iz Beograd izlazi Mala
politička enciklopedija, na čijoj je izradi radila grupa autora na čelu sa akademikom
Jovanom Đorđevićem (isp. Đorđević, Jovan / et. al. 1966: Mala politička
enciklopedija: srpskohrvatski-makedonski-slovenački-engleski-francuski-nemačkiruski-španski, Beograd str. 1532).
Na izradi ove enciklopedije radio je čitav tim saradnika koji su popisani u
poglavlju koje je naslovljeno kao Saradnici. Dat je i veoma opširan Predgovor u
kojem se daje osvrt na dosadašnji razvoj enciklopedistike, te na najvažnije
enciklopedije koje postoje u svetu. Posebna pažnja skreće se na nepostojanje
političkih enciklopedija zbog delikatnosti same teme. Naglašava se i potreba za
postojanjem jedne takve enciklopedije u Jugoslaviji, kako urednik u Predgovoru
navodi: „Nova borba za samostalan i slobodan socijalistički i nacionalni razvitak,
koju je Jugoslaviji namentuo posleratni zvanični ideološki i politički centar u
radničkom pokretu (oličen u Staljinu) tražila je sopstvena i nova rešenja u izgradnji
socijalizma“. (Predgovor: XII).
Što se našeg istraživanja tiče, ova enciklopedija je zanimljiva u onom delu
koji je rečničkog karaktera, dakle tamo gde su navedeni termini i njihov prevod na
makedonski, slovenački, engleski, francuski, nemački, ruski i španski. Odrednice
su složene abecednim redom, prema semasiološkom principu tako da bi se moglo
reći da je ovaj rečnik/enciklopedija zapravo semasiološko-enciklopedijskog tipa.
Dilemom da li je ovde reč o rečniku ili enciklopediji bavi se i sam urednik u
Predgovoru, gde kaže: „Tako je koncepcija ove knjige negde na sredini između
133
enciklopedije i rečnika. (...) Naša Mala politička enciklopedija je naziv za jedan
poseban spoj enciklopedijskog i rečničkog materijala“. (Predgovor: XV).
Iz Predgovora takođe saznajemo koja terminologija je obuhvaćena ovom
enciklopedijom: „Mala politička enciklopedija je pretežno obuhvatila teorijske
pojmove, osnovne političke principe i osnovne političke sisteme i institucije“
(Predgovor: XVI).
Što se prevodnih ekvivalenata tiče, naveden je uglavnom po jedan sinonim
u svim jezicima, ispred prevoda obeleženo je o kom jeziku je reč. Uz odrednicu ili
prevodne ekvivalente ne daju se nikakve dodatne informacije, koje bi se ticale
gramatike, stilistike, etimologije i sl. U prvom planu u ovom rečniku je sam termin i
njegovo enciklopedijsko objašnjenje, koje sledi posle odrednice i prevoda. Npr.
BRATSTVO I JEDINSTVO – (m. Bратство и единство, s. Bratstvo in enotnost, e.
Brotherhood and unity, f. Unité et fratérnité, n. Brüderlichkeit und Einigkeit, r.
Братство и единство, š. Fraternidad y unidad).
Bratstvo i jedinstvo je jedna od najvažnijih programskih i akcionih parola u
narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji 1941-1945 (v.) formulisana
na osnovu nacionalnog programa Komunističke partije Jugoslavije (v.). (...) (str.
110)
Upravo na ovoj enciklopediji može se pratiti veoma zanimljivo na koji način
društvena i politička zbivanja imaju svoga odraza u leksikografiji, pa u ovom
slučaju i enciklopedistici. Cela ova enciklopedija podređena je tadašnjem društvu i
njegovoj ideologiji. I predgovor je iskorišćen da se objasni neophodnost toga,
napominje se značaj jugoslovenstva, a u enciklopediju su uključeni svi oni izrazi
koji su karakterisali to vreme: narodnooslobodilačka borba, bratstvo jedinstvo,
socijalističko
samoupravljanje,
Azijska
socijalistička
konferencija,
lumpen-
proletarijat,
itd. Za označavanje jezika koristi se determinativna složenica
srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Treba svakako skrenuti pažnju na sami korpus odrednica koje su odabrane
za ovu enciklopediju i na to da je dobar deo leksike u ovoj enciklopediji opšteg
134
karaktera. No zbog specifičnosti ove enciklopedije koja se ogleda u njenoj potpunoj
posvećenosti socijalističkom društvu i samoupravljanju ona je predmet našeg
razmatranja. A kako je terminologija koja pripada tom sistemu i tom vremenu
specifična, može se smatrati ako ne stručnom, onda zasigurno posebnom.
Političkoj enciklopediji priključen je dodatak pod nazivom Savremena
politička karta sveta, gde su popisane sve države sveta za koje su dati nazivi ali
samo u originalu i osnovni podaci koji se tiču površine, stanovništva i društvenopolitičkog uređenja.
1967
Dve godine kasnije pojavljuje se još jedan rečnik čiji su autori Milija Pajević i
Ditrih Frencke (Dieterich Frenzke). Ovaj put to je rečnik pravnih izraza (isp.
Frenzke, Dietrich / Pajević, Milija 1967: Wörterbuch juristischer Fachausdrücke.
Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkürzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394).
Rečnik ima kratku uvodnu napomenu na nemačkom jeziku koja nije
naslovljena. Iz uvoda saznajemo da ovaj rečnik predstavlja na neki način komplet
sa prethodnim rečnikom koji su uradila ova dvojica autora. Pored toga rečnik sadrži
i kratko poglavlje naslovljeno kao Einführung iz koga saznajemo nešto više o
terminologiji koja je zastupljena u rečniku. Tamo stoji: „Das Wörterbuch enthält die
wichtigsten Wörter und Begriffe der serbokroatischen Rechtsterminologie. Sie
wurden in das Wörterbuch ohne Rücksicht darauf übernommen, ob sie in bezug
auf Exaktheit, modernen Ausdruck usw. allen Ansprüchen genügen; denn dieses
Wörterbuch soll die Lektüre auch jenes Schrifttums erleichtern, das für die
Allgemeinheit bestimmt und in populärer Rechtssprache abgefasst ist“ (Einführung:
V).
Rečnik je dakle dvojezični, JI je srpskohrvatski (Serbokroatisch), a JC je
nemački (Deutsch), po tipologiji rečnik je semasiološki, odrednice su složene
striktno abecednim redom osim u slučajevima frazeoloških spojeva. Pojedini izrazi i
135
pojmovi spajani su sa centralnom rečju, to jest sa imenicom kao nukleusom i
nalaze se abecedno tamo gde se nalazi i imenica. U slučaju ponavljanja umesto
imenice koja je sastavni deo fraze navodi se crtica (-).
Česta je pojava da se dva sinonima navode kao odrednica, što je nedostatak ovog
rečnika. Npr.
adekvatna teorija; teorija adekvatne veze
administrativan, administrativni
Adäquanztheorie
administrativ, Administrativ-,
verwaltungsmässig, Verwaltungs-
(str. 1)
Što se prevodnih ekvivalenata tiče, najčešće se navodi više od jednog,
ukoliko je reč o pridevu navodi se i pridev i početni deo složenice koji u nemačkom
može da posluži kao prevod. Veoma često se za jednu imenicu, kao što smo već
rekli, veže više pojmova. Npr.
agent
diplomatski generalni isključivi osiguravajući putujući tajni trgovinski
(str. 3)
Agent, Vertreter; Spitzel
diplomatischer Vertreter
Generalvertreter
Alleinvertreter
Versicherungsagent
Reisevertreter
Geheimagent
Handelsvertreter, Handelsagent
Sinonimna značenja odvojena su zarezom, a ukoliko je reč o polisemnoj jedinici
koristi se tačka i zarez.
Nema navođenja nikavih gramatičkih niti stilskih ili etimoloških ili bilo kakvih
drugih obeležja. Jezik se ovde smatra srpskohrvatskim, koristi se ekavska varijanta
izgovora, pismo je latinica. O odabiru varijante izgovora naći ćemo belešku i u
predgovoru: „Im allgemeinen werden die Wörter nur in ihrer ekawischer Lautung
aufgeführt (also nur dete „Kind“), nicht auch in ihrer jekawischen oder ikawischen
Lautung (also nicht auch dijete und dite)“.
136
Ono što je primetno kada je odabir leksike u ovom rečniku u pitanju je da je
prisutan i priličan broj opštih termina, termina koji bi mogli da se uvrste u opšti
rečnik, tako da to još jednom potvrđuje našu tezu da su upravo ovi termini uvek na
ivici opšti-stručni. U rečniku je prisutan određeni broj termina iz oblasti ekonomije i
finansija.
Na kraju rečnika dat je popis skraćenica (Abkürzungen). To su uglavnom
skraćenice koje se odnose na zakone, uredbe, propise ali i skraćenice koje su bile
aktuelne u to doba, a koje su vezane za socijalističko društveno uređenje, kao npr.
AFŽ, AVNOJ, ASNOM i slično, te skraćenice koje označavaju određena državna
tela, pokrajine i sl. Npr.
AFŽ
AVNOJ
Antifašistički front žena
Antifaschistische Frauenfront
Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije
Antifaschistischer Rat der nationalen Befreiung Jugoslawiens
(str. 377)
KI
Komunistička internacionala
Kommunistische Internationale
Komunistička partija
Kommunistische Partei
KP
(str. 381)
ZKP
Zakon o krivičnom postupku
Strafprozessordnung
Zakon o nasleđivanju
Erbgesetz
ZN
(str. 391)
1969
Dve godine kasnije pojavljuje se još jedan rečnik koji se bavi ekonomskom i
pravnom terminologijom. Autori rečnika su Margita Janković, Radomir Đurović i
Radoslav Janković (isp. Janković, Margita / Đurović, Radomir / Janković,
137
Radoslav 19691: Ekonomsko-pravni rečnik: srpskohrvatsko-francusko-nemački,
Beograd, str. 383.).
Rečnik je trojezični, jednosmerni, JI je srpskohrvatski, nemački spada u
jezike koji su u ovom slučaju JC.
Kao što se iz podataka o rečniku vidi, rečnik je izdat u Beogradu u izdanju
Međunarodne politike. Pre rečnika sledi predgovor i kratak popis skraćenica.
Iz Predgovora saznajemo da rečnik sadrži otprilike 74.000 termina, koji su složeni
abecednim redom i da obuhvata terminologiju iz privrede, ekonomije, prava,
politike, te da je namenjen privrednicima, pravnicima, poslovnim ljudima,
političarima i prevodiocima. Dakle, iako se u naslovu navodi da je to ekonomskopravni rečnik, iz predgovora, a i iz samog sadržaja rečnika vidimo da se tu nalazi i
terminologija iz graničnih oblasti: privrede, politike, trgovinskog poslovanja i sl.
Rečnik je po tipologiji semasiološki, odrednice su složene abecednim
redom, ali ne uvek striktno jedna ispod druge. Vrlo često su dovodjene u vezu i
pravljenja su tzv. gnezda oko odrednice.
Uz imenice na srpskohrvatskom jeziku navedeno je obeležje vrste reči i rod
imenica. I u nemačkom jeziku navedeno je obeležje roda uz imenice, dok se uz
glagole ne navode osnovni oblici. Uz prevodne ekvivalente u nemačkom kao JC
često se navode dva ili više sinonima, koji su odvojeni zarezom. Ukoliko je reč
polisemna, ona je odvojena tačkom i zarezom.
Jezik je tertiran kao jedna, kao srpskohrvatski (determinativna složenica),
pismo je latinica, izgovor ekavski. Npr.
ispitivač m examinateur m – Prüfer m
ispitivanje n examen m, expertise f, enquête f – Prüfung f
ispostava f bureau m – Dienststelle f, Kommissariat n
policijska ispostava commissariat m, bureau m de police,
poste m de police – Polizeidienststelle f, Polizeiwache f
(str. 65)
138
Ove iste godine pojavljuje se još jedan rečnik istih autora (isp. Janković,
Margita / Đurović, Radomir / Janković, Radoslav 19692: Ekonomsko-pravni
rečnik: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 320).
Iz predgovora i sadržaja ovoga rečnika vidi se da je on proizašao iz
prethodnog rečnika. U predgovoru prethodnog rečnika kaže se: „... zato je bilo
nužno da naša pravna i ekonomska nauka i javnost dobiju adekvatan dvojezični
srpskohrvatsko-francusko-nemački pravni i ekonomski rečnik, koji će u isto vreme
biti
i
francusko-srpskohrvatski,
odnosno
nemačko-srpskohrvatski
rečnik“
(Predgovor, strana nije numerisana).
U ovom delu rečnika nemački je JI, srpskohrvatski je JC. I ovaj rečnik je
semasiološki, odrednice su složene abecednim redom, bez bilo kakvog grupisanja
oko odrednice. Uz imenice u nemačkom jeziku navodi se rod, a uz ostale vrste reči
obležje vrste reči. Što se prevodnih ekvivalenata na srpskohrvatskom kao jeziku
cilju tiče navodi se jedan ili više prevodnih ekvivalenata. Ukoliko su sinonimi
odvajaju se zarezom, a ukoliko se radi o polisemnoj jedinici odvojeni su tačkom i
zarezom. Npr.
Anhang m – alonž, dodatak, aneks, prilog
als Anhang beifügen – priložiti (str. 14)
angesehen adj – ugledan (str. 14)
angleichen v – ujednačiti, izjednačiti (str. 15)
Ausstellungstag m – datum isporuke; datum vučenja (menice); datum izdanja
(emisije)
(str. 15)
1973
Godine 1973. izlazi rečnik koji sadrži mešovitu terminologiju (isp. Bajić,
Branislav / Dunđerović, Aleksandar / Kern, Nikola 1973: Poslovni privrednotehnički rečnik: srpskohrvatsko-nemačko-englesko-francuski, Beograd, str. 1701).
Pošto u ovom rečnik preovladava tehnička terminologija on je detaljno obrađen u
139
poglavlju 3.3. Rečnici tehnike, tako da se sve informacije o tom rečniku mogu naći
u tom poglavlju.
1974
Sledeći rečnik koji se bavi ovom terminologijom pojavio se 1974. godine.
Autor rečnika je Franc Šink, a mesto izdanja je Ljubljana, izdavač je ČZ Uradni list
SRS (isp. Šink, Franc 1974: Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:
slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemački, Ljubljana, str. 579).
U naslovu autor kaže da je to rečnik pravnih izraza, ali uvidom u sami rečnik
konstatuje se da se tu nalaze i izrazi iz oblasti ekonomije, privrede, te politička
terminologija, termini iz socijalističke i samoupravne terminologije, pa čak i termini
koji su vezani za vojnu terminologiju.
JI u ovom slučaju je slovenački, a sa stanovišta jezičkog para koji mi
posmatramo JI je srpskohrvatski, a JC je nemački. Rečnik ima Predgovor, Uvod,
Skraćenice. Predgovor i Uvod su samo na slovenačkom jeziku. Skraćenice su
navedene u kolonama na sva četiri zastupljena jezika. Sam rečnik je semasiološki,
abecedno urađen. Prevodni ekvivalenti su navedeni u kolonama. Uz imenice na
nemačkom jeziku navedena su obeležja roda, ali nedosledno. Na kraju rečnika
dolaze registri: Registar srpskohrvatskih pravnih izraza (457-498), Index
afphabetique francais (499-538), Register Deutscher Rechtsausdrücke (539-579).
Zanimljivo je da termini u ovom rečniku nisu numerisani. Iz registara se upućuje na
stranicu na kojoj se termin nalazi, što je vrlo nepraktično prilikom upotrebe i
zahteva veći utrošak vremena. Npr.
ataše, trgovinski
aretacija kaz
ataše trgovinski attaché commercial
hapšenje
arrestation
(str. 18, 19)
avtoritarni režim pol autoritarni režim régime autoritaire
(str. 20, 21)
Handelsattaché
Festnahme, Verhaftung f
autoritäres Regime
140
Uz odrednice je u pojedinim slučajevima navedena i uža oblast struke kojoj
termin pripada. Skraćenice kojima se to označava uredno su popisane u spisku
skraćenica: stat (statistika), voj (vojska), ek (ekonomika), fin (finansije), itd.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, dakle kao jedan jezik, pismo je latinica,
izgovor ekavski.
1975
Sledeće, 1975. godine pojavljuje se Politička enciklopedija (isp. Đorđević,
Jovan / et. al. 1975: Politička enciklopedija: srpskohrvatski-makedonski-engleskifrancuski-nemački-ruski-španski, Beograd str. 1447).
Zapravo Politička enciklopedija predstavlja drugo izdanje Male političke
enciklopedije koja je već obrađena, ali autori kažu da to „nije obično drugo izdanje
Male političke enciklopedije, (...), nego je ona zadržavajući prvobitni koncept, u
znatnoj meri promenila plan, okvir i naučni nivo knjige‟ (Predgovor, strana nije
numerisana). Iz predgovora ovom izdanju saznajemo da su novine ne samo u
ispravljanju propusta iz prvog izdanja, nego i u profilisanju samih odrednica. Autori
kažu: „Politička enciklopedija sadrži skoro isključivo politikološke pojmove, tj. takve
koji, iako po poreklu i značaju društveni, sadrže one elemente kojima se političko
razlikuje od drugih društvenih segmenata i funkcija‟ (Predgovor, strana nije
numerisana). Takođe saznajemo da Enciklopedija „ne obuhvata sve pojmove
društvenih nauka (sociologije, političke ekonomije, antropologije, prava, etnologije,
istorije, itd.) već samo one koji su relevantni za shvatanje političkih sistema,
političkih procesa, akcija i misli‟. Ovo izdanje dopunjeno je novim odrednicama, a
neke stare su izmenjene ili aktuelizovane. Novina je i poglavlje Međunarodne
organizacije, koje sadrži popis međunarodnih organizacija. Što se rečničkog dela
enciklopedije tiče, postupak je identičan kao u prvom izdanju. Bitna je i u ovom
izdanju sociolingvistička dimenzija, pošto se ovde u još većoj meri naglašava
značaj socijalističkog sistema i socijalističkog samoupravljanja.
141
1977
1977. godine pojavljuje se Leksikon društveno-političke i samoupravne
terminologije
(isp.
Strugar,
Novak
1977:
Leksikon
društveno-političke
i
samoupravne terminologije: srpskohrvatski-nemački, Beograd, str. 111).
U naslovu autor kaže da se radi o društveno-političkoj i samoupravnoj
terminologiji, a u predgovoru navodi da su uvrštene i reči koje se odnose na
ekonomsku terminologiju. Leksikon je izašao u okviru biblioteke tj. edicije Aktuelna
pitanja socijalizma. Ovim leksikonom smo dobili još jedan leksikografski poduhvat
koji se bavi aktuelnom društvenom i političkom problematikom.
Ovaj rečnik je jednosmerni, dvojezični, JI je srpskohrvatski, JC je nemački.
Po svom ustrojstvu rečnik je semasiološki, odredice su složene abecednim redom
jedna ispod druge.
Ne navode se nikakva gramatička obeležja ni u JI, niti u JC.
Što se sociolingvističke komponente tiče, značajno je da se jezik tretira kao
jedan, kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski. I iz predgovora i iz
samog rečnika očigledno je da je sve podređeno socijalizmu i zajedništvu. I u ovom
rečnik naći ćemo sledeće izraze: Antifašistički front žena Jugoslavije, Antifašističko
veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, blokovska podela, zadruga, zadrugarstvo,
itd. Treba napomenuti da se u rečniku nalazi i određeni broj opštih termina. Npr.
Banka
- interna
- narodna
Baza
- društvena
- materijalna
- samoupravna
(str. 10)
Bank
- interne B.
- Nationalbank
Basis, Grundlage
- gesellschaftliche B./G.
- materielle B./G.
- Selbstverwaltungsbasis
142
1983
Sledeći rečnik koji se bavi ovom terminologijom pojavljuje se 1983. godine
autora Stipe Radića i Stjepana Vekarića (isp. Vekarić, Stjepan / Radić, Stipe
1983: Poslovno-privredni rečnik nemačko-srpskohrvatski, 2. dopunjeno izd.,
Beograd, str. 736).
Rečnik je prevodni, jednosmerni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski. Prema
podacima sa naslovne strane rečnik sadrži 50.000 terminoloških jedinica. Rečnik je
semasiološki, odrednice su složene abecednim redom, uz korišćenje gnezda po
principu semantičkog polja oko odrednice. Uz odrednice na nemačkom jeziku
navedeno je obeležje vrste reči i obeležje roda. Uz prevodne ekvivalente na
srpskohrvatskom jeziku navedeno je obeležje roda uz imenice, ali ne i obeležje
vrste reči. Obično se navodi jedan ili više prevodnih ekvivalenata, a ukoliko se radi
o polisemnoj jedinici, onda su prevodni ekvivalenti odvojeni tačkom i zarezom.
Termini koji su obuhvaćeni ovim rečnikom odnose se na sledeće struke:
bankarstvo,
carinu,
industriju,
korespondenciju,
organizaciju,
poslovanje.
poljoprivredu, sajamsku terminologiju, saobraćaj, trgovinu, turizam, upravu,
zakonodavstvo, zanatstvo, zdravstvo.
Ostaje nejasno koji rečnik je poslužio kao prvo izdanje ovoga rečnika.
Prema podacima svih relevantnih biblioteka u Srbiji i pretraživanjem centralne baze
podataka, koja povezuje sve bivše jugoslovenske republike, podaci o rečniku koji
nosi takav isti naziv i čiji su autori isti ne postoji. A kako rečnik nema predgovor
ostaje nejasno šta je poslužilo kao osnova za ovo izdanje. Rečnik ima kratak popis
skraćenica i dodatke. Dodaci zauzimaju značajan deo rečnika (str. 565-736).
Rečnik sadrži sledeće dodatke: Osnovi savremene tipografije (str. 565-624), Mali
glosar naučno-tehničke terminologije (str. 625-666), Poslovno-privredna statistika
(str. 666-680), Prefiksi grčkog i latinskog porekla (681-688), Oznake mera na
geografskim kartama, Klimatski uslovi u nekim gradovima sveta, Piktogrami u
železničkom saobraćaju, a na kraju je navedena i Bibliografija radova. Dva dodatka
143
u ovom rečniku ista su kao u Tehnološko-tehničkom rečniku Autora Stipe Radića.
Npr.
Ganzpacht f potpun zakup
ganzseiden adj sav od svile, od čiste svile
Garantiebetrag m garantni iznos m
Garantiefonds m garantni fond m
(str. 262)
Sociolingvistički ovaj rečnik ne pokazuje nikakva odstupanja, jezik se tretira
kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
1984
1984. godine pojavljuje se rečnik ekonomske terminologije koji prati čitanku
za ekonomiste (isp. Mojašević, Milka / Krivokapić, Gudrun 1984: Rečnik uz
nemačku čitanku za ekonomiste: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 38).
Rečnik je nastao u izdanju Ekonomskog fakulteta iz Beograda i urađen je radi
lakšeg praćenja nastavnih programa u nastavi nemačkog jezika na fakultetu.
Kao što se iz samog naziva rečnika vidi, on je dodatak uz čitanku, dakle radi
se o tzv. aneksnom rečniku, koji je posebno štampan kao zasebna bibliografska
jedinica. On je stoga predmet našeg razmatranja u skladu sa zadatkom ovoga rada
koji smo naveli u predgovoru, gde se kaže da će aneksni rečnici iz grupe posebnih,
stručnih biti uvršteni u korpus samo ukoliko su štampani kao zasebna bibliografska
jedinica. Kako ovaj rečnik ispunjava te kriterijume uvršten je u korpus. Rečnik
nema predgovor, uvodna objašnjenja daju se u kratkoj uvodnoj reči nazvanoj
Skraćenice i objašnjenja. Tu su navedene najvažnije skraćenice koje su korišćene
u rečniku, a dati su i osnovni podaci o ustrojstvu samog rečnika i informacijama
koje su u njemu navedene. Rečnik je prevodni, jednosmerni, JI je nemački, JC je
srpskohrvatski, pismo latinica, ekavski izgovor. Rečnik je strogo abecedno složen,
uz imenice su navedeni osnovni podaci o rodu, obliku genitiva jednine i nominativa
144
množine. Uz glagole je naveden pomoćni glagol i osnovni oblici, treće lice jednine
prezenta i podaci o rekciji. Npr.
aufgeben gibt auf, gab auf, aufgegeben; h) D A zadati; A napustiti, odustati od; A
predati (pismo, prtljag); predati se
aufwenden (wandte auf / wendete auf, aufgewandt / aufgewendet; h) a utrošiti,
potrošiti, upotrebiti
Aufstieg, der; -(e)s, -e penjanje; uspon, napredovanje, napredak, karijera
Aufstiegmöglichkeiten, die (pl) mogućnosti za napredovanje
(str. 6)
Ovaj rečnik je vredan upotrebe samo uz udžbenik koji prati, a to mu je i osnovna
namena. O široj upotrebi ovoga rečnika ne može biti reči.
1986
1986. godine pojavljuje se Rečnik političke ekonomije autora Slavoljuba
Novaka i Pribislava Marinkovića, koji je izdala Naučna knjiga iz Beograda (isp.
Novak, Slavoljub / Marinković, Pribislav 1986: Rečnik političke ekonomije:
nemačko-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemački, Beograd, str. 204).
Rečnik je dvosmerni, prevodni, u prvom delu JI je nemački, a JC
srpskohrvatski, a u drugom delu rečnika situacija je obrnuta.
Rečnik je semasiološki, sadrži 8000 odrednica koje su složene abecednim
redom. Uz odrednice na nemačkom jeziku naveden je član kao obeležje roda, uz
prevodne ekvivalente u srpskohrvatskom jeziku nema nikakvih gramatičkih
obeležja. Obično se navodi jedan prevodni ekvivalent. Npr.
Arbeitsgegenstand, der
Arbeitsgemeinschaft, die
Arbeitsgenossenschaft, die
Arbeitsgerät, das
(str. 8)
predmet rada
radna zajednica
radna zadruga
oruđe za rad
145
U drugom delu rečnika JI je srpskohrvatski, odrednice su složene strogo
abecednim redom, uz njih nema nikavih gramatičkih obeležja. Uz prevodne
ekvivalente na nemačkom jeziku opet se navodi obeležje roda uz imenice. Npr.
konvertibilan
konvertibilnost
kooperacija
konvertovati
(str. 136)
konvertibil
Konvertibilität, die
Kooperation, die
umwandeln
Jezik se ovde tretira kao jedan, kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor je
ekavski.
1987
Godine 1987. pojavljuje se rečnik socijalno-pravnih pojmova (isp. Rožić,
Ivan 1987: Njemačko-hrvatski ili srpski rječnik socijalnopravnih pojmova, Zagreb,
str. 93).
Rečnik je izašao u izdanju izdavačke kuće NIRO „Radničke novine‟ iz
Zagreba 1987. godine. Rečnik ima kratku uvodnu napomenu naslovljenu kao Riječ
izdavača kao i Napomene za korištenje rečnika. Iz Riječi izdavača saznajemo da je
rečnik izašao u ediciji Most koju je osnovala izdavačka kuća NIRO „Radničke
novine‟ „u kojoj se objavljuju brošure namijenjene našim ljudima koji rade u
inozemstvu, kao i onim službama i pravnim osobama SRH I SFRJ, te našim
predstavnicima u inozemstvu, kojima je dio djelatnosti vezan uz ostvarivanje prava
tih radnika iz radnog odnosa, mirovinskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja te
ostalih socijalnih prava za njihova boravka u inozemstvu, kao i po povratku u
zemlju‟. (Riječ izdavača, strana nije numerisana).
Ovaj rečnik obuhvata, kako autor kaže „termine iz socijalnopravne
terminologije koji se upotrebljavaju u Saveznoj Republici Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj i Njemačkoj Demokratskoj Republici‟. „Osim pojmova iz socijalnog
146
prava, rječnik dijelom obuhvaća i pojmove iz ostalih pravnih područja (građansko
pravo, radno pravo krivično i procesno prvo i sl.)‟.
Što se samog rečnika tiče on je semasiološki, odrednice su složene strogo
abecednim redom jedna ispod druge. Kao odrednica navedena je jedna reč ili
fraza. Rečnik je jednosmerni, JI je nemački JC je hrvatski ili srpski. Kao prevodni
ekvivalent navodi se jedan ili više sinonima. U pojedinim slučajevima navedeno je i
objašnjenje nakon prevodnog ekvivalenta. Npr.
Abfindung die,-,en – otpremnina; namirenje (jednokratna isplata neke naknade ili
rente, odnosno dijela naknade/rente; najčešće namjenski, radi ostvarivanja trajnih
dobara)
(str. 7)
Altersgeld das, -(e)s, -er – starosna potpora (uglavnom za poljoprivrednike)
(str. 8)
Uz imenice na nemačkom jeziku navedeni su osnovni gramatički podaci
(rod, oblik za genitiv jednine i nominativ množine). Glagoli u nemačkom jeziku
navedeni su u osnovim oblicima, a naveden je i pomoćni glagol. Npr.
anfechten, focht an, h. angefochten – pobijati, napadati, osporavati
Angestelltenversicherung die, - rentno osiguranje namještenika, mirovinsko
osiguranje službenika
(str. 9)
Analizom leksike i samog rečnika konstatuje se da je rečnik malog kvaliteta i
sekundarnog značaja u službama kojima je i namenjen (SIZ-ovi, savetovališta za
naše radnike u inostranstvu, socijalne službe, sindikati, socijalni radnici, advokati,
sudski tumači). U rečniku je zastupljena u prilično velikom procentu i opšta leksika,
koja se koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Stručna leksika čini nešto više od
polovine rečnika, a to su uglavnom termini iz oblasti osiguranja, prava, socijalne
zaštite, nešto malo iz ekonomije.
147
Na kraju rečnika dat je popis nemačkih skraćenica koje se najčešće koriste
u službama kojima je rečnik namenjen. Te skraćenice su složene abecednim
redom, zatim je dat razrešeni naziv na nemačkom jeziku i prevod tog pojma na
hrvatski ili srpski jezik. Spisak skraćenica je od velike pomoći budućim korisnicima
ovog rečnika. Npr.
AA
AHVV
=
=
AnV
=
Arbeitsamt – Ured za zapošljavanje, zavod za zapošljavanje
Verordnung über die Alters- und Hinterlassenenversicherung –
Uredba o starosnom i obiteljskom osiguranju (Švic.)
Angestelltenrentenversicherung – mirovinsko
osiguranje namještenika
(str. 81)
Što se sociolingvističke komponente rečnika tiče, evidentan je uticaj
društvenih i političkih faktora na terminologiju. Upravo su pravo i ekonomija oblasti
gde se na najbolji način mogu posmatrati društveni uticaji. I u ovom rečniku kao u
skoro svakom iz ove grupe evidentan je uticaj socijalističkog društva, tu su
akronimi koji su obeležili taj period, uticaj sindikata, socijalne zaštite, SIZ-ova i sl.
Što se jezika tiče, on se tretira kao hrvatski ili srpski što je naglašeno i u
predgovoru. Uvidom u terminologiju vidi se da je u pitanju hrvatski varijetet. Čini se
da je tretman jezika u drugom planu, rečnik je namenjem svim radnicima u
inostranstvu sa prostora bivše države bez obzira da li su oni Srbi ili Hrvati ili
pripadnici drugih nacija.
1989
Sledeći rečnik koji će biti predmet našeg razmatranja je Njemačkosrpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rječnik izdat u izdanju izdavačke kuće
Svjetlost iz Sarajeva 1989. godine (isp. Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko /
Kapić, Halil 1989: Njemačko-srpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rječnik sa
frazeologijom, skraćenicama i imenima država, Sarajevo, str. 351).
148
Pre samog rečnika dat je kratak predgovor i popis skraćenica. Odmah iz
predgovora saznajemo da rečnik ima širu namenu i da obuhvata širu terminologiju
nego što je to navedeno u naslovu. Dakle, rečnik ne sadrži samo ekonomsku
terminologiju, nego i terminologiju iz oblasti marketinga, trgovine, finansija,
knjigovodstva, ekonomike i organizacije poslovanja.
Rečnik je dvojezični, jednosmerni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski ili
hrvatskosrpski kako autori kažu. Odrednice u nemačkom kao JI složene su
abecedno, uz povremeno pravljenje semantičkih gnezda oko odrednice. Što se
prevodnih ekvivalenata na srpskohrvatskom kao JC tiče, navodi se jedan ili više
prevodnih sinonima koji su odvajani zarezom.
Od gramatičkih informacija u nemačkom kao JI navedeno je obeležje roda,
oblik za genitiv jednine i nominativ množine, uz oznaku preglasa tamo gde on
postoji. Takođe su navedeni osnovni oblici nepravilnih glagola, što treba da
omogući korisnicima sa nižim nivoom nemačkog jezika da bolje upotrebljavaju ove
izraze.
Što se tiče sociolingvističke komponente, jezik se tretira kao jedan, čak su u
cilju ravnopravnosti navedena i oba naziva za tadašnji jezik, i onaj koji je korišćen u
zapadnoj i onaj koji je korišćen u istočnoj varijanti. Pismo je latinica, izgovor je
ijekavski. Npr.
Abhebungsbefugnis, die, -, sse ovlaštenje za podizanje novca
Abholung, die, -, -en odnošenje
Abkommen, das, -s sporazum, nagodba, ugovor
abkommensgemäß shodno sporazumu
(str. 7)
1991
Pred sam građanski rat na prostoru Jugoslavije pojavljuje se Višejezični
pravno-ekonomski rečnik, u izdanju Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca
Srbije, Beograd (isp. Petranović, Josip / et. al. 1991: Višejezični pravno-
149
ekonomski rečnik: srpskohrvatski, slovenački, makedonski, ruski, engleski,
nemački, francuski, italijanski i španski, Beograd. str. 82).
Rečnik je malog obima, svega 82 strane, ima kratak predgovor. Rečnik je
jednosmerni, višejezični, JI je srpskohrvatski, a nemački spada u grupu jezika koji
su JC. Rečnik sadrži 768 termina i izraza iz Zakona o stranim ulaganjima i Zakona
o preduzećima. Iz predgovora saznajemo da je to prvo izdanje Udruženja naučnih i
stručnih prevodilaca Srbije. Rečnik je nastao kao rezultat savetovanja koje je
posvećeno savremenoj terminologiji, koja proizilazi iz jugoslovenskog reformskog
zakonodavstva.
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim redom, često se
kao odrednice nalaze sintagme ili fraze koje su vezane za centralnu odrednicu. Uz
odrednicu na srpskohrvatskom jeziku nema nikavih gramatičkih podataka.
Gramatičkih podataka nema ni uz prevodne ekvivalente u ostalim stranim jezicima.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski. Terminologija
je uobičajena, preovladavaju pravo i ekonomija ali ima dosta i drugih izraza, kao i
opšte tematike. Što se sociolingvističke komponente tiče, nema nikakvog
nagoveštaja rata koji samo što nije počeo. Npr.
BILANS
bilanca
биланц
баланс
balance sheet
Bilanz, Abschluss
bilan bilancio
saldo, balanza (de pagos)
(str. 6)
1996
1996. godine izlazi još jedan rečnik koji se bavi ovom terminologijom, to je
Leksikon finansijskih tržišta autora Dobrivoja Milojevića (isp. Milojević, Dobrivoje
150
1996: Leksikon finansijskih tržišta sa rečnikom na srpskom, nemačkom i
engleskom jeziku, Beograd, str. 507).
Rečnik poseduje Predgovor, Uvod i Uputstvo za korišćenje priručnika kao i
popis skraćenica nazvan Osobite skraćenice primenjene u ovom priručniku na sva
tri jezika koja su zastupljena: srpskom, nemačkom i engleskom. Radi se o
leksikonu, najpre je navedena jedinica na srpskom jeziku, zatim prevod te jedinice
na nemački i engleski, zatim sledi objašnjenje pojma na srpskom jeziku. Pismo je
latinica, uz nemačke odrednice navedena je oznaka roda (m, f, n). To je sve od
dodatnih informacija koje su date u rečniku. Rečnik je strogo abecedno urađen, ali
se zbog načina na koji je objašnjena leksička građa može smatrati rečnikom
mešovitog tipa semasiološko-enciklopedijskim. Pri translaciji korišćeni su sinonimi,
oni su odvajani tačkom i zarezom. Leksičke jedinice su označene brojem, koji služi
za upućivanje iz registara. Dati su registri na nemačkom i engleskom jeziku. Npr.
11 AKCIJE BEZ PRAVA GLASA
n Aktien fpl ohne Stimmrecht; stimmrechtlose Aktien fpl
e non-voting /nonvoting/ share(s)
Akcije koje se izdaju u drugoj ili narednim emisijama, ali tako da se time ne
povećava broj akcionara koji imaju pravo upravljanja društvom. Emituju se kada
a.d. želi da poveća kapital ali da novi akcionari nemaju pravo glasa kod donošenja
odluka o poslovanju tog društva.
Osnivačke akcije mogu biti bez prava glasa, jer se osnivačima mora obezbediti
upravljanje društvom.
(str. 5)
13 AKCIJE KLASE “B”/KLASIFIKOVANE AKCIJE KLASE B
n “B” Aktien fpl; Aktien fpl der Kategorie “B”; Klasse “B” Aktien fpl
e “B” shares
Klasifikovane akcije koje imaju ista prava kao i obične akcije, osim kada je reč o
dividendi koja se na njih ne plaća u gotovom, već u akcijama odgovarajuće
vrednosti. (str. 8)
151
Ovaj rečnik je veoma zanimljiv sociolingvističiki, ali ne po pitanju jezika. Jezik se
smatra srpskim, što je i logično s obzirom na godinu izdanja. Ono što je zanimljivo
je da se ovde nagoveštava novi pristup tržištima i ekonomiji. Autor u Predgovoru
sa pravom konstatuje: „Nije, naime, teško uočiti da dosadašnji rečnici, ekonomski
priručnici i sl. u velikoj meri nose pečat socio-ekonomskog sistema Druge
Jugoslavije. To moramo prihvatiti s razumevanjem, budući da svako vreme ima
svoje enciklopedije‟ (Predgovor: IX). U ovom leksikonu već nailazimo na izraze koji
obeležavaju današnje vreme: tržišna ekonomija, priliv inostranog kapitala,
hipotekarni krediti, berzanska infrastruktura, lizing, hartije od vrednosti. U
Predgovoru se daje osvrt i na tadašnje stanje u kome se zemlja nalazi, pa se kaže
da je to „postembargo faza‟, te „da će uključivanje naše zemlje u međunarodne
finansijske tokove biti izuzetno teško‟, ali da je „dobrodošla činjenica da je
Leksikon terminološki snabdeven i izrazima na engleskom i nemačkom jeziku‟
(Predgovor: XI). Na kraju možemo konstatovati da ovaj rečnik predstavlja dragocen
priručnik u trenutku kada privreda Srbije počinje novu etapu u svom razvoju.
3.9 Rečnici bibliotekarstva
Sledeća
struka
koja
je
našla
interesovanje
leksikografa
bilo
je
bibliotekarstvo, tako da, pored obilja društvenih nauka koje doživaljavaju procvat u
posleratnom periodu, terminologija iz oblasti bibliotekarstva zauzima značajno
mesto. Reč je o višejezičnom rečniku u kome je zastupljen najveći broj jezika do
sada.
1963
Godine 1963. izlazi Dictionarium Bibliothecarii Practicum (isp. Pipics,
Zoltan
(Hrsg.)
1963:
Dictionarium
Bibliothecarii
Practicum
/Ad
usum
internationalem in XX lingui: mađarski, nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
152
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, Budapest, str. 317).
Priređivač rečnika je Zoltan Pipics. Izdanje iz 1963. godine je prvo izdanje, u
njemu je bilo zastupljeno dvadeset jezika. Izdavač rečnika je Akadémia Kiadó iz
Budimpešte. Zanimljivo je da godina izdanja nije navedena na samom rečniku ali je
prema podacima Nemačke nacionalne biblioteke (Deutsche Bibliothek) iz Lajpiciga
ovaj rečnik izdat 1963. godine. Do toga podatka dolazimo i na osnovu informacija
datih u predgovoru narednim izdanjima ovog rečnika. Posle prvog izdanja rečnik
doživljava još šest izdanja koja se razlikuju, pre svega prema polaznom jeziku.
1964
Sledeće, drugo izdanje rečnika izlazi 1964. godine (isp. Pipics, Zoltan
(Hrsg.) 1964: Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX
linguis: mađarski, nemački, engleski, francuski, ruski, španski, bugarski, danski,
finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, švedski,
srpski, slovački, češki, 2. Auflage, Budapest, str. 317). I u ovom izdanju zastupljeno
je dvadeset jezika, a polazni jezik je mađarski kao i u prvom izdanju, oba izdanja
su ista, čak je isti i broj stranica.
1969
Sledeće, treće, popravljeno i prošireno izdanje izlazi 1969. godine (isp.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1969: Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375). I u ovom izdanju zastupljeno je dvadeset jezik, a
proširenje i izmene se ogledaju u proširenju rečnika novim terminima, obim rečnika
je uvećan i sada iznosi 375 strana. Iz predgovora saznajemo da je broj zastupljenih
153
termina u ovom izdanju 364, dok je broj zastupljenih termina u prethodna dva
izdanja bio 300. JI nije više mađarski, nego nemački.
1970
Četvrto izdanje izlazi 1970. godine (isp. Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1970:
Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX linguis:
nemački, engleski, francuski, ruski, španski, bugarski, danski, finski, grčki,
holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački,
češki, mađarski, 4. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 375).
Polazni jezik i u ovom izdanju je nemački i nema nikakvih izmena u odnosu na
prethodno izdanje.
1971
Godine 1971. izlazi peto izdanje (isp.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1971:
Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX linguis:
nemački, engleski, francuski, ruski, španski, bugarski, danski, finski, grčki,
holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački,
češki, mađarski, 5. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 375). I ovo
izdanje isto je kao prethodna dva, polazni jezik je nemački, isti je broj strana,
obrađen je isti broj termina.
1974
Sledeće, šesto izdanje pojavljuje se 1974. godine (isp. Pipics, Zoltan
(Hrsg.) 1974: Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum internationalem in XII
linguis:Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-KroatischTschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-Griechisch-Ungarisch-ItalienischLateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumänisch-Serbisch-SlovakischSchwedisch,6. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 385). Izdanje je
154
prošireno sa još dva jezika, norveškim i portugalskim, a promenjen je i polazni
jezik, sada je to engleski. Autor u predgovoru kaže da se držao stvarne potrebe
kada je broj jezika u pitanju, te da je ovaj put izdanje proširio norveškim i
portugalskim jezikom zbog veoma obimne literature iz oblasti bibliotekarstva koja
postoji na ova dva jezika.
1977
Poslednje, sedmo izdanje, koje je isto kao šesto, pojavljuje se 1977. (isp.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XII linguis: Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch-SpanischBulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-GriechischUngarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSerbisch-Slovakisch-Schwedisch,
7.
verbesserte
und
erweiterte
Auflage,
Budapest, str. 385)
Sva izdanja rečnika prate veoma pregledni registri, koji olakšavaju
korišćenje rečnika. Nema nikakvih elemenata gramatike što je i logično s obzirom
na broj zastupljenih jezika u ovom rečniku. Navođenje bilo kakvih dodatnih
podataka samo bi dodatno komplikovalo upotrebu. Rečnik je u pravom smislu
internacionalni, zastupljeni su i veliki jezici i jezici koji su manje rašireni. Iz
predgovora saznajemo da su u izradi ovog rečnika saradjivale nacionalne
biblioteke zemalja čiji su jezici zastupljeni. U ime Srbije sarađivali su stručnjaci iz
Jugoslovenskog bibliografskog instituta iz Beograda, a iz Hrvatske stručnjaci iz
Nacionalne i sveučilišne biblioteke iz Zagreba.
Što se tiče samog rečnika, u svim izdanjima način organizovanja i
prezentovanja leksičke građe je isti. Rečnik je semasiološki, odrednice su složene
abecedno jedna ispod druge, prevodni ekvivalenti na zastupljenim jezicima dati su
155
u kolonama. Svaka jedinica označena je brojem. Pošto je zastupljen veliki broj
jezika, prevodni ekvivalenti nisu stali na jednu stranu nego su rašireni na po dve ili
tri stranice. Sa stanovišta jezičkog para koji mi posmatramo, nemačkog i srpskog,
srpski je uvek JC, nemački je JI u izdanjima iz 1969, 1970, 1971 godine, dok je u
preostala četiri izdanja nemački takođe JC. U izdanjima iz 1963 i 1964 JI je
mađarski, a u izdanjima iz 1974 i 1977 JI je engleski. Navešćemo primer iz rečnika
gde je nemački polazni jezik, kao i prevodne ekvivalente na srpskom i hrvatskom
jeziku, pošto autor u svim izdanjima te jezike tretira kao dva različita i odvojena
jezika. Npr.
DEUTSCH
1. Abdruck (str. 12)
KROATISCH
otisak, štampa, tisak (str. 14)
6. Ablieferungspflicht
(str. 12)
obaveza dostave tiskanih stvari
(str. 14)
SERBISCH
otisak (отисак)
štampa (штампа) (str. 15)
predaja obaveznog primerka
(предаја обавезног примерка)
(str. 15)
(Primeri su preuzeti iz izdanja iz 1969. godine)
Sa aspekta naše analize zanimljiv je tretman jezika, koji je u doba kada je
ovaj
rečnik
počeo
da
se
pojavljuje
zvanično
nosio
naziv
srpskohrvatski/hrvatskosrpski. Autor ova dva jezika tretira zasebno, odvojena su i u
posebne kolone. Uočava se da je najbitnija razlika između srpskog i hrvatskog
jezika za pismo. U hrvatskom jeziku prisutni su termini karakteristični za zapadnu
varijantu, a u srpskom jeziku termini karakteristični za istočnu varijantu. Takođe su,
kada je srpski jezik u pitanju, termini navedeni na oba pisma: latinici i ćirilici. I to je
prvi stručni rečnik u kome se pojavljuje ćirilica, a autor na tu činjenicu skreće
pažnju i u predgovoru. Zapravo to je, pored izgovora, jedina dinstinkcija koju autor
pravi između srpskog i hrvatskog jezika.
Registri su dati za sve jezike osim polaznog. U izdanjima gde je nemački
polazni jezik dati su registri sa prevodom na nemački, tako da su za našu analizu
značajni upravo registri u tim izdanjima, a to su treće, četvrto i peto izdanje. Među
156
registrima na svim jezicima koji su zastupljeni nalaze se i registri za hrvatski i
srpski, kao i prevodi tih termina na nemački jezik. Razlika između hrvatskog i
srpskog je u pismu i izgovoru, naime za hrvatski jezik koristi se latinica i hrvatski
varijetet, dok se za srpski jezik koriste oba pisma i ekavski izgovor. Što se
prevodnih ekvivalenata na nemačkom jeziku tiče, navodi se samo jedan prevodni
ekvivalenat, koji je najčešće fraza, nema nikavih gramatičkih niti nekih drugih
obeležja. Radi poređenja razlikovanja srpskog i hrvatskog jezika navešćemo iste
primere iz oba registra. Npr.
a, und
abecedirati, alphabetisieren
abecedni raspored, alphabetische Ordnung
abzac, Paragraph
adaptirati, anwenden
(Kroatisch: 299)
322
13/1
13
232
23
a (a), und
alfabetski red, (алфабетски ред) alphabetische Ordnung
abzac (абзац), Paragraph
adaptirati (адаптирати), anwenden
(Serbisch: 341)
322
13
232
23
3. 10 Vojni rečnici
1965
Velika zanimljivost je da se dvadeset godina nakon završetka Drugog
svetskog rata pojavljuje jedan vojni rečnik. Autori ovoga rečnika su prof. Zoran
Konstantinović i Milisava Đ. Perišić (isp. Perišić, Milisav Đ. / Konstantinović,
Zoran V. 1965: Nemačko-srpskohrvatski vojni rečnik, Beograd, str. 853).
Kao što se iz navedenih podataka vidi, rečnik je izdat u Beogradu u izdanju
Vojnoizdavačkog zavoda. Pre samog rečnika dat je Predgovor i spisak skraćenica
naslovljen kao Skraćenice u rečniku.
157
Rečnik je očigledno urađen za potrebe JNA, pošto već iz impresuma
saznajemo: „Rešenjem načelnika Generalštaba, koje je zavedeno u Vojnoidavačkom zavodu pod. br. 3938 od 14. jula 1965. godine, ovaj rečnik može se
koristiti za potrebe JNA“.
Rečnik je jednosmerni, prevodni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski. Po
načinu slaganja građe rečnik je semasiološki, odrednice su složene jedna ispod
druge abecednim redom. U slaganju samih odrednica veoma često su date
sintagme i fraze u čijem jezgru je odrednica. Rečnik sadrži oko 50.000 termina koji
se odnose na sva tri vida oružanih snaga, a nastoji da u potrebnoj meri zahvati
sve rodove vojske i službe. Što se same terminologije tiče, autori u predgovoru
kažu: „Pri odabiranju ovolike leksičke građe težište je vazda ostalo u domenu
isključivo vojne teorije i prakse – taktike, operatike, strategije, fortifikacije, balistike,
tehnike svih grana, kao i ostalih područja vojne delatnosti“ (str. 4). U rečniku ima i
termina iz anglo-američke vojne prakse zbog toga što se oni „u vezi sa snagama
NATO-a često sreću u nemačkoj vojnoj literaturi“. Pri translaciji navedeno je
uglavnom više prevodnih sinonima, odnosno naveden je maksimalan broj
značenja. Veoma česta su i objašnjenja, te informacije o pripadnosti termina
određenoj oblasti oružanih snaga. Sinonimi su odvajani zarezom, a ukoliko je reč
o polisemnoj jedinici njen ekvivalent odvojen je tačkom i zarezom.
Od gramatičkih podataka obeležen je samo rod uz imenice u nemačkom
jeziku. Velika zanimljivost ovoga rečnika je to što se navodi pripadnost svake
odrednice nekom rodu ili tehnici ili drugoj oblasti oružanih snaga. Takođe je dat i
istorijski osvrt ukoliko je reč o nekom terminu koji pripada zastareloj vojnoj
upotrebi. Npr.
abdichten tak. neutralisati prostor
Abdichtungsring m teh. prsten za hermetičko zatvaranje
abdienen odslužiti vojni rok
Abdrängung f uticaj vetra na pravac kretanja broda, vazduhoplova, rakete ili
uopšte balističkog zrna; istiskivanje
158
Abdrift f skretanje sa pravca leta; zanošenje zbog vetra ili vodene struje; v. Abtrift
(str. 9)
Abkommunition f municija spremljena za gađanje sa umetnutim topovskim
cevima.
(str. 13)
Nakon rečnika naveden je spisak skraćenica (Važnije skraćenice), koje su
razrešene u originalu i dat je prevod na srpskohrvatski jezik, što je od velike
pomoći budućim korisnicima rečnika. Navdeno je oko 5.000 skraćenica. Npr.
AAFCE – engl. Allied Air Forces, Central Europe – savezničko vazduhoplovstvo
centralne Evrope (članica NATO)
AAG – Armeeartilleriegrupee – armijska artiljerijska grupa
AAM – engl. Air-to-air missile – raketa tipa vazduh-vazduh
(str. 643)
Nakon skraćenica dolazi poglavlje gde su dati nazivi za delove štabova
(Označavanje delova štabova) i to kako je to izgledalo pre Drugog svetskog rata u
doba Vermahta, a kako od 1945. godine. U poglavlju Primeri upotrebe skraćenica i
vojnih termina u nemačkim zapovestima, date su zapovesti na svim nivoima.
Značajna su takođe i poglavlja koja slede: Topogafski znaci za karte NATO-a,
Skraćenice iz topografije, Taktički znaci, Skraćenice naziva jedinica. Na kraju je
data organizaciona šema nemačkog ministarstva odbrane (Gliederung des
Bundesministeriums für Verteidigung) i organizaciona šema Bundesvera, kao i
organizaciona
šema
kopnene
vojske
i
mornarice,
te
Pregled
činova
zapadnonemačkih oružanih snaga, Pregled činova Nemačke demokratske
republike, Činovi austrijskih oružanih snaga, Činovi švajcarskih oružanih snaga. Na
kraju je uz sve to dat Pregled nemačkih nepravilnih glagola.
Uvidom u ovaj rečnik i njegovom detaljnom analizom može se konstatovati
da se radi o izuzetnom leksikografskom ostvarenju, koje je u tom momentu u
159
potpunosti pokrivalo svu aktuelnu terminologiju iz oblasti oružanih snaga. Poseban
značaj ovog rečnika ogleda se u informacijama koje prate rečnik, koje su navedene
u prethodnom tekstu.
1994
Drugi rečnik koji ćemo razmatrati u grupi vojnih rečnika je rečnik koji se bavi
terminologijom iz oblasti eksplozivnih materija, koji je objavljen 1994. godine (isp.
Hristovski, Metodija 1994: Eksplozivne materije: rečnik srpsko-engleski, srpskofrancuski, srpsko-nemački, englesko-srpski, francusko-srpski, nemačko-srpski,
Beograd, str. 310). Očigledno je da je primarna namena ovoga rečnika vojna. O
tome svedoče i navodi u Predgovoru, a i izdavačka kuća u kojoj je objavljen ovaj
rečnik, a to je Vojna knjiga iz Beograda. Rečnik ima Predgovor, Vodič kroz rečnik,
Uvod (O prirodi eksplozivnih materijala), O fenomenima razlaganja, O prevenciji
rizika i zaštiti i Skraćenice koje su veoma detaljne. Kao što vidimo, rečnik ima
veoma sveobuhvatan teretski deo iz koga saznajemo pojedinosti o samom rečniku.
Iz Pregovora saznajemo da je rečnik namenjen licima koja se sa bilo koga apsekta
bave eksplozivnim materijama: inženjerima, ali i prevodiocima, studentima,
pitomcima vojnih škola, inokorspondentima, tehničkim oficirima itd. Rečnik
obuhvata 600 termina uključujući 170 eksplozivnih materija (jedinjenja i proizvoda),
oko 50 drugih važnih komponenti, kao i najvažnije pojmove, skraćenice, metode,
fizičko-hemijske veličine koje definišu svojstva i performanse eksplozivnih materija
i fenomene koji određuju njihovu primenu.
U uvodu su date osnovne informacije o eksplozivnim materijama, u prvom
delu dati su nazivi i definicije pojmova na srpskom jeziku po abecednom redu i
njihova definicija, a zatim i prevodi na engleski, francuski i nemački jezik. Time bi
se ovaj rečnik mogao smatrati semasiološko-enciklopedijskim. Drugi deo rečnika
sadrži dvojezične rečnike, odnosno samo popis pojmova po abecednom redu na
engleskom, francuskom odnosno nemačkom jeziku sa prevodom na srpski.
160
Suštinski to su dvojezični jednosmerni rečnici u kojima je JI engleski, francuski ili
nemački, a JC srpski. Najpre ćemo se pozabaviti prvim, najobimnijim delom
rečnika, koji je semasiološko-enciklopedijskog karaktera, o čemu svedoči sledeći
primer. Npr.
ADIJABATSKI
Adiabatic
Adiabatique
Adiabatisch
Proces koji se odvija bez razmene toplote sa okolinom. Označava promenu stanja
neke materije u zatvorenom sudu bez razmene toplote između zatvorenog suda i
okoline.
(str. 20)
AEROZIN
Aerozin
Aérozine
Aerozin
Tečno raketno gorivo (diergol) – smeša bezvodnog hidrazna i asimetričnog
dimetilhidrazina (50+50).
(str. 21)
Kao što se iz ovih primera vidi, data je odrednica na srpskom jeziku, zatim
njeni prevodni ekvivalenti na engleskom, francuskom, nemačkom i na kraju
definicija na srpskom jeziku. Nema nikakvnih dodatnih obeležja niti uz odrednicu
niti uz prevodne ekvivalente. Navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent, rečnik
je usko stručni.
Sa stanovišta naše analize zanimljiv je vrlo i nemačko-srpski rečnik, gde su
samo popisani termini na nemačkom jeziku koji su složeni striktno abecednim
redom, a pored njih u sledećoj koloni dati su prevodi na srpski jezik. Ni u ovom
delu rečnika nema nikakvih obeležja gramatike, način prezentovanja leksičke
građe je striktno paradigmatski, u srpskom kao JC navodi se uglavnom jedan
prevodni sinonim koji može biti i fraza. Npr.
Abbrandgeschwindigkeit
Abdeckung
Brzina sagorevanja
Membrana
161
Abschlusseffekt
Absperrzone
Abstecker
(str. 293)
Završni efekat
Zona miniranja
Vrh kumulativnog mlaza
3.11 Rečnici matematičkih termina
1966
Prvi matematički rečnik pojavljuje se 1966. godine u Beogradu u izdanju
Zavoda za izdavanje udžbenika Savezne republike Srbije autora Tadije Pejovića
(isp. Pejović, Tadija 1966: Rečnik matematičkih termina: srpskohrvatski, ruski,
francuski, engleski, nemački, Beograd, str. 284). Rečnik je višejezični, zastupljeno
je pet jezika, JI je srpskohrvatski, a zatim slede ruski, francuski, engleski, nemački.
Nemački, je dakle, u ovom slučaju JC.
Rečnik ima Predgovor, gde saznajemo da je rečnik pripremljen i izdat na
zahtev Matematičkog instituta. Tim za izradu rečnika činili su profesori univerziteta
uglavom prirodno-matematičke struke na čelu sa prof. Tadijom Pejovićem koji je
bio direktor Matematičkog instituta. Rečnik je podeljen u dva dela. Prvi deo
predstavlja uporedni višejezični rečnik, a drugi deo su registri za sve zastupljene
jezike. Odrednice u rečniku u srpskohrvatskom kao JI složene su azbučnim redom,
što je vrlo zanimljivo. Ovo je prvi rečnik u kome su odrednice složene azbučnim
redom. Svi termini su numerisani, da bi taj broj poslužio za upućivanje iz registara.
Uz imenice u nemačkom jeziku dato je obeležje roda i to je jedina
gramatička oznaka u rečniku. Česta su i upućivanja. Uglavnom se navodi jedan
prevodni ekvivalent. Npr.
Српскохрватски
аксиоматика
Русский
аксиоматика
алгебарска
функција
алгебра
(str. 65A)
Français
axiomatique f
English
axiomatics
Deutsch
Axiomatik f
46
алгебраическая fonction f
функция
algébrique
algebraic (al)
function
algebraische
Funktion
60
алгебра
algebra
Algebra f
63
algébrе f
162
Ono što je zanimljivost ovog rečnika je pismo i azbučni poredak odrednica.
Pismo je ćirilica, raspored odrednica je, kao što smo već rekli azbučni, a jezik se
tretira kao srpskohrvatski, ekavska varijanta izgovora.
S obzirom na registre koji su veoma pregledni i na jednostavno ustrojstvo
rečnika, ovaj rečnik je dobrog kvaliteta.
1981
Petnaest godina kasnije pojavljuje se još jedan rečnik koji se bavi
matematičkom terminologijom. Ovaj put rečnik je izdat u Nemačkoj, autor je
Gustav Lerher, izdavač je Necker-Verlag iz Štutgarta (isp. Lörcher, Gustav Adolf
1981: Mathematische Grundbegriffe: Lexikon für die Schulpraxis mit ausländischen
Kindern. Deutsch, Türkisch, Serbokroatisch, Italienisch, Griechisch, Spanisch,
Stuttgart, S. 144). Rečnik je izašao u ediciji Lehren und Lernen. Rečnik ima uvodne
napomene naslovljene kao Einleitung i Vorbemerkung u kojima se daju osnovne
napomene o samom rečniku, zatim se upućuje na izvore koji su korišćeni u izradi
rečnika i daju se osnovna uputstva o školskom sistemu u Turskoj, Jugoslaviji, Italiji,
Grčkoj i Španiji. Iz uvoda saznajemo da je rečnik namenjen za rad u nastavi sa
decom stranaca. Rečnik je kombinovanog tipa, delom je to konverzacijski priručnik,
a delom onomasiološko-semasiološki rečnik. Rečnik je mešovit i po pitanju broja
zastupljenih jezika. Jedan deo rečnika je uporedni višejezični rečnik gde je JI
nemački a zatim slede ostali zastupljeni jezici sledećim redom: turski,
srpskohrvatski, italijanski, grčki i španski. Rečnik sadrži sledeća poglavlja
Hilfsmittel für den Mathematikunterricht (u okviru ove grupe navedene su sledeće
podrupe: Minimalziele, Sprachfreie Hilfsmittel, Sprachbildende Hilfsmittel i
Fremdsprachliche Hilfsmittel), Lehrplanvergleich (Didaktische Hinweise zur Arbeit
mit der Synopse, Hinweise zum Aufbau der Lehrplansynopse, Lehrplansynopse,
Kommentar zum Inhalt der Lehrplansynopse), Mathematisches Wörterbuch,
163
Abweichende Rechenverfahren und mathematische Zeichen i Anhang. U dodatku
se navodi literatura, a dati su i dvojezični materijali, inostrani udžbenici za
matematiku kao i prevod planova iz matematike (Übersetzungen ausländischer
Mathematiklehrpläne) iz Turske, Jugoslavije, Italije, Grčke i Španije.
Za naše istraživanje zanimljivo je poglavlje Mathematisches Wörterbuch
koje sadrži najpre uporedni šestojezični rečnik u kome su zastupljeni jezici naroda
čijih je najveći broj iseljenika na privremenom radu u Nemačkoj boravio u tom
momentu: turski, srpskohrvatski, italijanski, grčki i španski. Taj rečnik je
onomasiološki. U tumačenju značenja koristi se isključivo paradigmatski postupak.
Navodi se po jedan prevodni ekvivalent, bez navođenja bilo kojih drugih podataka
u bilo kom jeziku. Npr.
deutsch
senkrecht
Quadrat
Rechteck
Vieleck
(str. 44)
türksisch
dik
kare
dikdörtgen
çokgen
serbokroatisch
okomit
kvadrat
pravokutnik
mnogokut
italienisch
perpendicolare
quadrato
rettangolo
poligono
Nakon ovog višejezičnog rečnika dolaze dvojezični rečnici u oba pravca koji
su sređeni abecedno: nemačko-turski, tursko-nemački, nemačko-srpskohrvatski,
srpskohrvatsko-nemački, nemačko-italijanski, italijansko-nemački, nemačko-grčki,
grčko-nemački, nemačko-španski, špansko-nemački.
Očigledno je da je ovaj rečnik urađen da bi se olakšalo snalaženje sa
udžbenicima matematike, aneksnog je tipa, terminologija koja je data u njemu
prilagođena je udžbenicima, te je tako i njegova upotrebna vrednost ograničena
samo na nastavu matematike za decu stranaca i to za određeni program.
164
3.12 Rečnici iz oblasti šumarstva i prerade drveta
1966
Među terminološkim rečnicima koji su izašli u periodu posle Drugog
svetskog rata veoma značajno mesto zauzimaju rečnici koji se bave terminologijom
iz oblasti šumarstva, iskorišćavanja šuma, drveta i prerade drveta. Ta terminologija
je obrađena na veoma reprezentativan način i što se tiče kvaliteta i kvantiteta. Prvi
rečnik koji se bavi ovom terminologijom pojavljuje se već 1966. godine (isp.
Radovčić, Ante 1966: Rečnik šumarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,
francuski, nemački, Beograd, str. 350).
Rečnik je višejezični, terminologija je data na četiri jezika, iako autor u
predgovoru pominje i neophodnost da se uključi još jedan jezik, ruski „s obzirom na
bogate naučne tekovine i visok tehnički nivo šumarstva u SSSR-u“. JI je
srpskohrvatski, nemački je JC, po tipologiji rečnik je semasiološki. Rečnik je
objavljen u izdanju Saveza inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije SR
Srbije. Rečnik ima Predgovor i Uvodne napomene i objašnjenja znakova na sva
četiri zastupljena jezika. Već u samom Predgovoru autor naglašava neophodnost
„da zaostalije nacije ulažu maksimalne napore u pravcu stvaranja svojih
nacionalnih fondova, kadrova i znanja“. Iz Predgovora saznajemo da rečnik
obuhvata 9.220 termina iz oblasti šumarstva i industrije drveta. Tom brojkom
obuhvaćeno je i 280 latinskih naziva vrsta drveća i grmlja.
Odrednice su složene po semasiološkom principu, dakle abecednim redom
jedna ispod druge. Ispred svake odrednice nalazi se broj, a numeracija za svako
slovo počinje od broja jedan. Međutim, taj broj ne služi, kako bi se očekivalo, da bi
se njime upućivalo na registre. Rečnik, naime, ne poseduje klasične registre nego
su to rečnici u drugom smeru: Englesko-srpskohrvatski šumarski rečnik (str. 160220), Francusko-srpskohrvatski
šumarski
rečnik (str. 222-279), Nemačko-
srpskohrvatski rečnik (str. 282-340), Latinski nazivi šumskih vrsta (str. 342-350).
165
Zapravo ovaj poslednji deo je latinsko-srpskohrvatski rečnik pošto je uz svaki
termin na latinskom jeziku dat i njegov prevod na srpski.
Rečnik sadrži „čisto stručne šumarske termine iz oblasti uzgoja, zaštite,
iskorišćavanja i uređivanja šuma, tehnologije drveta, lovstva, zatim građevinarstva,
pedologije i geologije, botanike i denrologije, ekonomike i uprave (samo ukoliko se
javljaju u šumarskoj praksi), dok su neki opšti termini dati izuzetno i samo u slučaju
kada se oni teže mogu naći u opštim i specijalizovanim rečnicima i leksikonima“
(Uvodne napomene: XI). Npr.
SRPSKOHRVATSKI
11. Beljika
27. Bor (Pinus sp.)
(str. 4, 5)
ENGLISH
sapwood
pine
FRANÇAIS
aubier m,
pin m
DEUTSCH
Splintholz n
Kiefer f
U rečniku su veoma česta upućivanja. Upućuje se na neki sinonim ili
uobičajeniji termin. Npr.
22. Bodljika → božikovina (str. 4)
Za naše istraživanje zanimljiv je Nemačko-srpskohrvatski šumarski rečnik,
koji je zapravo registar. Odrednice u nemačkom kao JI navedene su strogo
albecednim redom jedna ispod druge, uz imenice je navedena oznaka roda. U
prevodu na srpskohrvatski jezik dato je više prevodnih ekvivalenata, koji su
odvojeni zarezom, a ako je reč o polisemiji prevodni ekvivalenti su odvajani tačkom
i zarezom. Ukoliko se radi o nazivu biljke, pored nemačkog termina naveden je i
latinski naziv. Npr.
Acker m
Ackerland n
Ahorn m
dreilappiger ~
eschenblättriger ~
(str. 283)
njiva, oranica; jutro zemlje
njiva, oranica
javor (Acer sp.)
makljen (A. monspessulanum)
negundovac, pajavac, pajavor (A. negundo)
166
U registru latinskih termina nazvanom Latinski nazivi šumskih vrsta
abecednim redom su složeni svi upotrebljeni latinski nazivi i dat je njihov prevod na
srpskohrvatski.
Rečnik je usko stručni, u njemu je data skoro isključivo stručna
terminologija, jezik se tretira kao jedan, srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor
ekavski.
1969
Tri godine kasnije pojavljuje se još jedan rečnik koji se bavi ovom
terminologijom, ovaj put reč je o specijalizovanom rečniku koji se bavi samo jednim
segmentom, anatomijom drva. Rečnik je izdat u Zagrebu (isp. Špoljarić, Zvonimir
/ Petrić, Božidar / Šćukanec, Velimir 1969: Višejezični rječnik stručnih izraza u
anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski, nemački, italijanski, portugalski,
španski, Zagreb, str. 86). Ovaj rečnik sadrži manji broj termina i manjeg je obima
od prethodnog, ali je zastupljeno više jezika u odnosu na prethodni rečnik. Pored
našeg jezika i uobičajeno nemačkog, francuskog i engleskog ovde su zastupljeni i
italijanski, portugalski i španski jezik. Izdavač rečnika je Poslovno udruženje
šumsko-privrednih organizacija, što još jednom potvrđuje da su se poslovna i
stručna udruženja tih godina intenzivno bavila svojom strukom i pratila
međunarodna dešavanja i razvoj svoje struke. Rečnik poseduje Predgovor (str. 57), gde je dat kratak osvrt na sam rečnik i na razvoj terminologije iz ove oblasti.
Saznajemo da je osnova za ovaj rečnik bio Multilignual Glossary of Terms Used in
Wood Anatomy, koji je izdala Međunarodna asocijacija za anatomiju drva
(International Association of Wood Anatomists, skraćeno IAWA). Jedini slovenski
jezik koji je zastupljen u tom rečniku je hrvatskosrpski, a na izradi rečnika sarađivali
su upravo autori ovog rečnika. Što se samog rečnika tiče, njegova struktura je vrlo
neobična. Najpre imamo Tumačenje pojmova (str. 7-39), koje predstavlja popis
termina iz anatomije drva na srpskohrvatskom i njihovo objašnjenje. Autori kažu:
167
„Tumačenje pojmova sadrži alfabetski poredane izraze anatomije drva. Tumačenje
svakog termina dano je uz osnovni izraz koji je označen brojem u zagradama (1214). Ostali izrazi – sinonimi, zastarjeli, neadekvatni i oni koji se ne preporučuju –
označeni su strelicom koja upućuje na osnovni izraz i odgovarajuće tumačenje
pojma (→). Izrazi bez ekvivalentnog termina i jednoznačnog tumačenja na stranim
jezicima, označeni su crtom (-)“. (Str. 7). Npr.
BJELJIKA DVOSTRUKA. → Bjeljika uklopljena.
BJELJIKA UKLOPLJENA. (2) → U srž uklopljeno drvo sa izgledom i svojstvima
bjeljike. U uklopljenoj bjeljici nema živih stanica kao u normalnoj bjeljici, ali
rezervne tvari mogu preostati. Sin. Bjeljika unutarnja. Sin. bjeljika dvorstruka (ne
prep).
ĆELIJA. → stanica
(str. 9)
Vidimo da ovde autori daju i objašnjenja u vidu skraćenica: sin. (sinonim),
zast. (zastarelo), ne prep. (ne preporučuje se).
Nakon ovog poglavlja dolazi Višejezični rečnik koji „sadrži osnovne izraze u
sedam jezika i termine za oznaku varijacija anatomskih karakteristika“. Svi termini
su numerisani čime se upućuje na tumačenje pojma u prethodnom poglavlju. U
višejezičnom rečniku polazni jezik je srpskohrvatski, a zatim su dati prevodi na
svim zastupljenim jezicima. Rečnik je semasiološki, odrednice su složene
abecednim redom, jedna ispod druge. Ni u JI, ni u jezicima koji predstavljaju JC
nema nikavih gramatičkih oznaka, niti dodatnih objašnjenja. Za svaku od njih
naveden je jedan prevodni ekvivalent (onaj koji je usvojen) u JC. Npr.
2. Bjeljika uklopljena
Included sapwood / Bois luné / Eingeschlossenes
Splintholz / Alburno incluso / Borne incluso / Albura inclusa
(str. 41)
165. Stanica
(str. 55)
Cell / Cellule / Zelle / Cellula / Célula / Célula
168
Nakon ovog dolaze indeksi termina na engleskom, francuskom, nemačkom,
italijanskom, portugalskom i španskom jeziku. Uz termin se nalazi broj koji upućuje
na Objašnjenja i na Višejezični rečnik. Navešćemo nekoliko primera iz registra za
nemački jezik. Npr.
Interzellulargang 92 (str. 71)
Kernholz 164 (str. 71)
Splintholz, Eingeschlossenes 2 (str. 73)
Zelle 165 (str. 74)
Rečnik sadrži i Dodatak gde su dati crteži koji su najznačajniji za anatomiju
drveta. Dato je 95 crteža. Npr.
1980
Godine 1980. izlazi još jedan rečnik sa terminologijom iz oblasti šumarstva.
Ovaj put to je Rečnik iz oblasti iskorišćavanja šuma i šumskih komunikacija (isp.
Bojanin, Svetomir / et. al. 1980: Rečnik iz oblasti iskorišćavanja šuma i šumskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemački-engleski, Ljubljana,
str. 287). Izdavač rečnika je Inštitut za gozdno in lesno gospodarstvo Slovenije,
Ljubljana, a njegovi autori su bili profesori sa šumarskih fakulteta Jugoslavije.
169
Rečnik ima Predgovor i Uputstvo za upotrebu na svim zastupljenim jezicima, čak
posebno na srpskom i hrvatskom, s tim da se i za jedan i za drugi jezik koristi
latinica, razlika je samo u hrvatskom i srpskom varijetetu i izgovoru (ekavski /
ijekavski). U Predgovoru autor kaže: „Ovaj stručni rečnik sadrži izraze na
jugoslovenskim jezicima – srpskom ili hrvatskom, slovenačkom, makedonskom, te
na nemačkom i engleskom jeziku“ (Predgovor: 7). Iz Predgovora takođe
saznajemo da je namera ovog rečnika dvostruka: sa jedne strane usklađivanje
terminologije u Jugoslaviji radi lakše saradnje u ovoj oblasti, stoga su na rečniku
radili stručnjaci iz svih jugoslovenskih republika. Sa druge strane cilj rečnika je
razvijanje međunarodne saradnje, kao i da se olakša upotreba strane literature.
JI u ovom rečniku je srpski ili hrvatski, kao odrednica uneti su najpre
ekavski, a zatim ijekavski izrazi, zatim sledi prevod na slovenački, makedonski,
nemački i engleski jezik. Po tipologiji rečnik je semasiološki, odrednice su složene
strogo abecednim redom jedna ispod druge. Npr.
42 belenica; bjeljenica
= smolina
= belenica
= Harzlachte f
= resin face; resin blaze
(str. 26)
84 briketiranje
= briketiranje
= briketiranje
= Brikettirung f
= briquetting
(str. 27)
Veoma česta su upućivanja, autor u tu svrhu koristi strelicu. Npr.
15 amortizacija → otpis
16 analiza → raščlanjivanje
17 aneroid → merač pritiska
(str. 25)
170
Pri translaciji autor navodi sinonime, ali veoma česte su i sintagme i objašnjenja
koja se navode u zagradi. Npr.
72 brada; čuperak (ostatak prelomnice na oborenom stablu)
= ščetina
=brada (na soboreno steblo)
=Fallkerbbart m
=cutting beard (on felled tree)
(str. 26)
101 brzina kretanja
= gibalna, hitrost, hitrost gibanja
= brzina na dviženje
= Bewegungsgeschwindigkeit f
= motion speed
(str. 27)
Od gramatičkih podataka u rečniku navodi se samo oznaka roda uz imenice
na nemačkom jeziku kao što se može videti iz gore navedenih primera.
Na kraju rečnika nalaze se abecedni registri za slovenački, makedonski,
nemački i engleski jezik.
Rečnik je upotpunjen i poglavljem nazvanim Komentar nekih značajnijih
stručnih pojmova iz oblasti iskorišćavanja šuma, gde su date definicije najvažnijih
pojmova. Npr.
1.1.1. Određivanje smera pada stabla – izbor i određivanje najprikladnijeg smera i
obaranja i pada stabla s obzirom na smer privlačenja drveta, čuvanje okolne
sastojine i samog stabla, koje je predmet seče, od oštećenja, vodeći pri tom računa
i o nagnutosti stabla.
(str. 267)
171
1986
Šest godina kasnije izlazi još jedan rečnik koji se bavi šumarskom
terminologijom, ovaj put u Sarajevu (isp. Beribak, Nihad / Bišćević, Ahmed
1986: Šumarski njemačko-srpskohrvatski rječnik, Sarajevo, str. 238).
Izdavač rečnika je Savez inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu
drveta Bosne i Hercegovine. Rečnik je jednosmerni, JI je njemački, JC je
srpskohrvatski. Rečnik ima i Predgovor iz koga saznajemo da rečnik sadrži 15.000
termina i 600 šumskih vrsta za koje je dat naziv na latinskom (u zagradi posle
odrednice), a potom prevod na srpskohrvatski. Rečnik je semasiološki, odrednice
su složene abecednim redom jedna ispod druge. Od gramatičkih podataka uz
imenice na nemačkom jeziku navodi se rod i to je jedina gramatička kategorija koja
je zastupljena u rečniku. Npr.
Entrindungsbock m – stalak za okoravanje, stalak za koranje
Entrindungsmaschine f mit Schlaghammern – mašina za koranje sa maljevima
entwalden – iskoristiti, posjeći šumu, uništiti šumu
Erdbeere f – jagoda (Fragaria vesca)
(str. 3)
Kao što se iz primera vidi, autor, ukoliko je potrebno, daje i dodatno
objašnjenje uz odrednicu, a kao odrednica veoma često navodi se i sintagma. Pri
translaciji koriste se sinonimi, a veoma često i sintagme i objašnjenja u obliku
rečenice, tako da su u ovom rečniku prisutni elementi sintakse. Npr.
Entzerrung f (Luftbildauswertung)
- rektifikacija (određivanje dužine krivih linija)
Erbförster m – nasljedni šumar (kada šumarska služba prelazi sa oca na sina)
(str. 4)
Jezik se tertira kao jedan, srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ijekavski.
172
1988
Dve godine kasnije isti autori objavljuju još jedan rečnik u izdanju Saveza
inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preredu drveta Bosne i Hercegovine.
Ovaj put reč je o rečniku za drvnu industriju (isp. Beribak, Nihad / Bišćević,
Ahmed 1988: Njemačko-srpskohrvatski rječnik: za drvnu industriju, Sarajevo, str.
191).
Rečnik ima Predgovor gde autor navodi koje oblasti rečnik obuhvata:
„ispitivanje i upotrebu drveta, skladištenje drveta, izradu namještaja i drugih
proizvoda od drveta, pilanarstvo, prirodno i vješačko sušenje drveta, preradu
drveta, greške drveta, marketing, alate i mašine u drvnoj industriji, drvene
konstrukcije i proizvodnju celuloze i papira“ (Predgovor, strana nije numerisana).
Zatim je obuhvaćena terminologiju iz oblasti tehnologije eksploatacije, prerade i
ispitivanja drveta. Ustrojstvo rečnika je isto kao u prethodnom slučaju, rečnik je
semasiološki, odrednice su složene strogo abecedno jedna ispod druge, uz
imenice na nemačkom jeziku navodi se obeležje roda. Npr.
Abfallholz n – otpaci drveta, ostaci drveta, otpadno drvo
Abfallprodukt n – otpadni produkt
abfasen – srubiti, skositi, odrezati koso
(str. 1)
Zwieselstamm m – račvasto stablo
Zwillingsfenster n – dvokrilni prozor
Zwirl m – trozupčasti vrh vretena
(str. 190)
Pri translaciji koriste se uglavnom sinonimi, česte su i sintagme, najčešće
više od jednog / jedne. Ukoliko su značenja sinonimna, odvajana su zarezom, a
ukoliko je reč o polisemnoj jedinici, onda se koristi tačka i zarez. Česta su i
objašnjenja koja se navode u zagradi. Npr.
173
Abfuhr f – odvoz, otprema, izvlačenje (drveta iz šume)
Abfuhrausrüstung f – oprema za odvoz, oprema za izvlačenje
Abfuhrkosten pl – troškovi odvoza, troškovi opreme, troškovi izvlačenja
(str. 1)
U tretiranju jezika nema ništa neobično, isti je slučaj kao u prethodnom
rečniku ove dvojice autora: jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica,
izgovor ijekavski, terminologija uobičajena za Bosnu i Hercegovinu u tom periodu.
2000
I na kraju ovog perioda izlazi još jedan rečnik koji upotpunjuje terminologiju
iz oblasti šumarstva. To je još jedan specijalizovani rečnik, dendrološki (isp. Šijak,
Milorad
2000:
Višejezični
dendrološki
rečnik:
srpsko-englesko-nemačko,
francusko-špansko-ruski, Beograd, str. 313).
Izdavač rečnika je Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Rečnik ima
predgovor na srpskom i engleskom jeziku. Iz Predgovora saznajemo da rečnik
sadrži izraze iz dendroflore (drvenaste i žbunaste vrste), njih je 1332. Odrednica je
data na latinskom jeziku, zatim slede nazivi na srpskom, engleskom, nemačkom,
francuskom, španskom i ruskom jeziku. Uz naziv u zagradi data je oznaka za
familiju kojoj pripada odgovorajuća vrsta (prema botaničkoj sistematici). Rečnik je
semasiološki, odrednice su složene abecednim redom jedna ispod druge. U
rečniku nema nikavih dodatnih gramatičkih podatka ni u jeziku izvorniku ni u jeziku
cilju. Na kraju osnovnog dela rečnika nalazi se popis tih familija sa odgovarajućim
skraćenicama. Rečnikom su obuhvaćene naše autohtone šumske vrste, kao i
izvestan broj alohtonih vrsta, koje se koriste u ozelenjavanju naselja i neke tropske
vrste koje se koriste u drvnoprerađivačkoj industriji. Ukupno je zastupljeno 119
familija. Npr.
174
30. Abies numidica Carr.
s. Alžirska jela
e. Algeria Fir
n. Algier-Tanne / Numidische Tanne
f. Sapin d'Algerie / Sapin de Kabylie / Sapin de Numidie / Sapin des Babors
s. Abeto de Algeria / Pinsapo des Babors
r. Пихта алжирская / Пихта нумидийская
(str. 11)
Na kraju rečnika dati su registri za svaki zastupljeni jezik, čime se olakšava
pronalaženje termina. Reč je o klasičnim registrima, uz termin se navodi broj koji
upućuje na odrednicu u rečniku. Npr.
Aktinidija - 12
Abicija, indijska – 167
Algaroba, bela – 1271
(Registar srpskih imena: 173)
3.13 Rečnik staklarstva
1969
Godine 1969. izlazi rečnik koji ima za cilj da popiše usko stručnu
terminologiju iz oblasti staklarstva. Autor rečnika je diplomirani inženjer Vladimir
Prikić. Rečnik je izašao u izdanju Industrije stakla iz Pančeva (isp. Prikić, Vladimir
1969: Glas-Fachwörterbuch mit 95 Abbildungen / Stručni staklarski rečnik sa 95
ilustracija, Pančevo, str. 212).
Rečnik ima kratak predgovor uz Objašnjenja skraćnica koje su korišćene u
rečniku. Iz predgovora saznajemo da je rečnik namenjen svima koji su
zainteresovani za „proizvodnju, obradu i primenu stakla“.
Rečnik je podeljen u tri dela. Prvi deo je Nemačko-srpskohrvatski rečnik,
drugi deo nazvan je Skraćenice, trgovački nazivi, merne jedinice, tumačenje
pojmova i i sl. i treći deo je Srpskohrvatsko-nemački rečnik. Rečnik je mestimično
ilustrovan i sadrži 95 veoma korisnih ilustracija.
175
Kao što je već rečeno u prethodnom tekstu rečnik je dvosmerni, u prvom
delu JI je nemački, JC srpskohrvatski, u drugom delu JI je srpskohrvatski, JC je
nemački. Odrednice u rečniku su sređene po semasiološkoj tipologiji, složene su
abecednim redom jedna ispod druge. Nema doslednosti u nizanju odrednica,
negde nalazimo reči istog korena složene jedna ispod druge, a negde su one
povezane i grupisane. Ukoliko je odrednica na nemačkom jeziku imenica, uz nju se
navodi obeležje roda i to je jedina gramatička kategorija koja je zastupljena u
rečniku. Veoma često se, posle odrednice, u zagradama navodi objašnjenje, zatim
sledi prevodni ekvivalent. Česta su i upućivanja na drugu odrednicu ili na
ilustraciju. U tu svrhu koristi se znak jednakosti. U JC se navodi se jedan ili više
prevodnih ekvivalenata, koji su odvojeni zarezom. Npr.
Abrechen m (=Brecher) lomač, - strand m s. Abb. 28) lomački pod
abfangen (einen Sprung - ) prekinuti, zaustaviti naprslinu (isecanjem naprslog
dela)
abklotzen (Abb. 2) uglaviti (staklo u okvir)
(str. 9).
Što se drugog dela rečnika tiče, dakle, srpskohrvatsko-nemačkog, ustrojstvo
samog rečnika je isto, odrednice su složene prema semasiološkom kriterijumu,
abecedno jedna ispod druge. U pojedinim slučajevima prisutna su i grupisanja kao
i u prvom delu rečnika, prisutna su takođe objašnjenja kao i upućivanja na
sinonime ili na ilustracije. Npr.
zavarivanje n Schweissen, Schweissung f, autogeno – Gasschweissung f, lučno
– Lichtbogenschweissung f, tačkasto – Punktschweissung f
zavesa f (u peći, v. sl. 81) Schattenwand f, toplotna - Wärmesperre f
(str. 212)
Karakteristika ovog drugog dela rečnika, gde je srpskohrvatski JI, je da se
uz imenice i u srpskom jeziku navodi obeležje roda. Za označavanje jezika koristi
se dosledno determinativna složenica, pismo je latinica, izgovor ekavski.
176
3. 14 Rečnici rudarske terminologije
1970
Godine 1970. pod uredništvom Gojka Nešića izlazi i prvi rečnik koji se bavi
rudarskom terminologijom (isp. Nešić, Gojko (ur.) 1970: Rudarski rečnik. Srpskohrvatski, engleski, francuski, nemački, ruski, Beograd, str. 1292).
Rečnik je nastao u izdanju Rudarskog instituta iz Beograda. U njegovoj
izradi radila je grupa saradnika iz pomenutog Instituta, a rukovodilac rada na
rečniku bio je inženjer Gojko Nešić. Rečnik ima kratku uvodnu napomenu koja nije
naslovljena, Uvodne napomene i Skraćenice. Iz Uvodnih napomena saznajemo da
rečnik beleži 16.500 termina i da „obrađuje procese i opremu vezane za jamsko i
površinsko otkopavanje, pripremu mineralnih sirovina, kao i mehaniku stena i tla.
Geologija, metalurgija, elektrotehnika, matematika sa računskom tehnikom i
građevinarstvo su dati u onoj meri u kojoj su vezani za rudarstvo“ (strana nije
numerisana).
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim redom jedna ispod
druge. Uz odrednicu na srpsko-hrvatskom jeziku nema nikavih gramatičkih
obeležja. Česta je pojava da kao odrednica služi i fraza. Uz odrednicu se nalazi
oznaka koja se sastoji od slovne oznake i broja, koja služi za upućivanje iz
registara. Što se prevodnih ekvivalenata tiče, navedeno je uvek više od jednog u
jezicima koji predstavljaju JC. Sa stanovišta jezičkog para nemački i srpski
(srpskohrvatski), koji je predmet našeg interesovanja, srpskohrvatski je JI, a
nemački je u grupi jezika koji su JC. U nemačkom kao JC obeležava se rod uz
imenice. Npr.
D-438
duboki kraton
deep craton; thalassocraton
croûte (f) océanique; thalassocraton (m)
Tiefkraton (m)
177
океаническая кора
(str. 121)
F-87
filtarsko platno
filter cloth
tissu (m) filtrant
Filtergewebe (n)
фильтрующая ткань
(str. 151)
Ono što je karakteristično za ovaj rečnik je obeležavanje pripadnosti
funkcionalnom stilu. Naime, uz neke odrednice beleži se oznaka uže struke kojoj
termini pripadaju. To je urađeno uobičajenim skraćenicama (buš. – bušenje, el. –
elektrika, geod. – geodezija, itd.). Popis tih skraćenica naveden je pre samog
rečnika. Skraćenice su date na svim zastupljenim jezicima. Npr.
geod.
-
- geodezija
geodesia
géodésia
Geodäsie
геодезия
Rečnik ima registre za sve zastupljene jezike: engleski, francuski, nemački i
ruski. Registri su urađeni na uobičajeni način, bez ikakvih odstupanja.
Jezik se tretira kao srpsko-hrvatski, koristi se kopulativna složenica, dosledno,
pismo je latinica, izgovor ekavski.
1972
Dve godine kasnije pojavio se još jedan rečnik koji se bavi terminologijom iz
oblasti rudarstva, ovaj put u Berlinu u izdanju izdavačke kuće Akademie-Verlag
(isp.
Schmidt,
Gebirgsmechanik:
Helmut
1972:
Dreizehnsprachiges
deutsch,
bulgarisch,
englisch,
Wörterbuch
französisch,
für
polnisch,
178
portugisisch,
rumänisch,
russisch,
schwedisch,
serbo-kroatisch,
spanisch,
tschechisch, ungarisch, Berlin, str. 511).
Rečnik je trinaestojezični, JI je nemački, a srpskohrvatski (Serbo-Kroatisch)
spada u grupu jezika koji su JC. Saradnik na ovom internacionalnom projektu u
ime tadašnje Jugoslavije bio je prof. dr Kobliška sa Rudarsko-geološkog fakulteta
iz Beograda, kome se u Predgovoru upućuju reči zahvalnosti. Rečnik ima
predgovor na svim zastupljenim jezicima. Iz Predgovora saznajemo osnovne
informacije o rečniku. Saznajemo da je osnova za ovaj rečnik bio Rečnik jamskog
pritiska koji su sastavile i izdale na tri jezika, nemačkom, engleskom i francuskom,
vodeće ustanove industrije kamenog uglja Savezne Republike Nemačke, Belgije,
Francuske i Velike Britanije.
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene strogo abecednim redom
jedna ispod druge. JI je nemački, odrednice su numerisane, uz imenice je dato
obeležje roda, a zatim su ispod odrednice navedeni prevodni ekvivalenti na svim
zastupljenim jezicima. Uglavnom se radi o jednom prevodnom ekvivalentu ili frazi.
Uz imenice U JC navedeno je obeležje roda, gde je to bitna kategorija. Rečnik na
kraju ima registre za sve zastupljene jezike pomoću kojih se na osnovu numeracije
jednostavno može naći željeni termin u samom rečniku. Npr.
224 Biegeversuch (m)
1 изпитване (ср) на огъване
2 bending test
3 essai (m) à la flexion
4 próba (f) zginania; próba (f) na zginanie
5 ensaio (m) de flexão
6 încercare (f) la încovoiere
7 испытание (n) на изгиб
8 böjförsök
9 savojno ispitivanje (n)
10 ensayo (m) de flexión
11 zkouška (f) na ohyb; ohybová zkouška (f)
12 hajlító vizsgàlat; hajlító kisérlet
(str. 61)
179
Što se sociolingvističke dimenzije ovoga rečnika tiče, jezik se tretira kao
jedan, za njegov naziv koristi se kopulativna složenica, Serbo-Kroatisch, izgovor je
ekavski, pismo je latinica.
3. 15 Industrijski rečnik
Godine 1970. počinju da se pojavljuju prvi tomovi iz edicije Industrijski rečnik
nemačko-srpskohrvatski. U okviru ove edicije izašlo je deset tomova, u svakom od
njih obuhvaćena je terminologija određene industrijske uže struke. Rečnik je izlazio
u periodu 1970-1971. Pošto ova edicija sama za sebe predstavlja celinu,
obradićemo je posebno, mada će pojedinačni rečnici biti pomenuti i tamo gde se
obrađuje struka kojoj pripadaju.
Izdavač cele edicije je izdavačka kuća Interpress iz Beograda, a na
rečnicima je radio tim pod uredništvom Ninoslava Opačića, tako da ćemo ovaj
rečnik u ovom izdanju voditi upravo na njega. Kasnije će se neki od rečnika iz ove
edicije pojaviti u drugom izdanju, ali i sa izmenjenim autorstvom što će biti
očigledno i na samim rečnicima.
Dva toma iz ove edicijie izašla su 1970. godine, a preostali tomovi 1971.
godine. Čudno je da tomovi iz ove ediciji nisu izlazili redom, nego imamo slučaj da
su se 1970. godine pojavili, tom 3 i tom 10, dok su svi ostali tomovi izašli 1971.
godine.
Svaki od tomova ima kratak predgovor koji je tipski i isti za sve rečnike u
ediciji. U predgovoru se za svaki rečnik daje kratak osvrt od jedne ili dve rečenice.
U svakom od rečnika dat je takođe i kratak popis skaćenica.
Što se leksikografskog postupka, tipologije, sintaksičkih i morfoloških
karakteristika tiče, one su iste u svim rečnicima. Svi rečnici u ovoj ediciji su
jednosmerni i, kao što se vidi iz naziva edicije, JI je nemački, JC je srpskohrvatski.
180
Rečnici su semasiološki, odrednice su složene abecednim redom, uz povremeno
grupisanje u gnezda po semantičkom principu. Što se prevodnih ekvivalenata tiče,
navodi se jedan ili više prevodnih sinonima, sinomi se odvajaju zarezom, a ukoliko
je reč o polisemnoj jedinici koristi se tačka zarez. Neretko se dešava da autori u
zagradi posle prevodnog ekvivalenta daju i dodatno objašnjenje.
Od gramatičkih elemenata u rečnicima navodi se oznaka roda uz imenice i u
nemačkom i u srpskohrvatskom jeziku, a uz ostale vrste reči u nemačkom jeziku
kao JI navodi se i obeležje vrste reči.
Sociolingvistički posmatrano rečnik nema nikakva posebna obeležja, jezik
se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski, što je uobičajeno s
obzirom da je mesto objavljivanja rečnika Beograd.
Prvi rečnik koji će biti predmet našeg razmatranja je Rečnik industrijske
opreme (mašinski elementi) pošto je to prvi rečnik iz ove edicije koji se pojavio.
1970
3.15.1 Rečnik industrijske opreme (mašinski elementi)
Ovaj rečnik pojavio se kao 3. tom u pomenutoj ediciji (isp. Opačić Ninoslav
(ur.) 19701: Rečnik industrijske opreme (Mašinski elementi): nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 214).
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 3)
Rečnik sadrži 17.000 terminoloških jedinica iz oblasti mašinstva i mašinskih
elemenata. Iz podnaslova rečnika saznajemo da se akcenat stavlja na mašinske
elemente. Npr.
Anfahrmoment n polazni momenat m
Anflanschen v spojiti obodima
Angebotszeichnung f crtež m za ponudu proizvoda
Angriffsrichtung f der Kraft smer m dejstva sile
Ankernocken m ojačanje n za fundamentni zavrtanj
(str. 9)
181
Ovaj rečnik doživljava i drugo, fototipsko izdanje 1988. godine. Na izradi
fototipskog izdanja radila je grupa autora na čelu sa Dušanom Vitasom, koji je
inače bio jedan od saradnika na ovom prvom rečniku. (isp. Vitas, Dušan / et. al.
1988: Rečnik industrijske opreme: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 214). Sa
naslovne strane saznajemo da je izdavač ovog rečnika Tehnica Humana, a kao
mesta izdanja navode se Beograd i Frankfurt. Rečnik ima kratak predgovor u kome
se Redakcija osvrće na prethodni rečnik i napominje da se radi o drugom izdanju.
Primećujemo da je ovo izdanje malo izmenjeno što nije uobičajeno za fototipska
izdanja, ali izmene su više formalne i tiču se autorstva, dok je sami rečnik ostao
nepromenjen.
3.15.2 Rečnik industrijskog i trgovinskog poslovanja
Iste godine u okviru edicije Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski izlazi i
Rečnik industrijskog i trgovinskog poslovanja. Rečnik je objavljen kao deseti,
poslednji tom edicije (isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19702: Rečnik industrijskog i
trgovinskog poslovanja: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 575).
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 10)
I ovaj rečnik ima kratak tipski predgovor identičan kao i kod svih deset
tomova. Rečnik sadrži oko 40.000 terminoloških jedinica iz oblasti industrijskog i
trgovinskog poslovanja, rukovođenja, adminstracije, komercijale u širem smislu,
tržišta i trgovine. Npr.
Abgabeneinhebung f naplata f poreza
Abgabenfreiheit f oslobođenje n od plaćanja takse
abgabenpflichtig adj koji (ili na šta) mora plaćati taksu
Abgangsrechung f račun m rastura
(str. 9)
1971
Godine 1971. izlaze svi ostali tomovi Industrijskog rečnika. Prvi tom u toj
ediciji je Rečnik DIN normi, koji nije prevodni te stoga taj rečnik neće biti predmet
182
naše leksikografske analize. Rečnik ćemo svakako pomenuti kao prvi tom u ovoj
ediciji, a i zbog njegovog značaja za ceo ovaj poduhvat. Radi ilustracije šta sadrži
ovaj rečnik navodimo citat iz uvodne napomene nazvane Uz rečnik „Svezak 1.
Rečnik DIN normi sadrži oko 22. 000 terminoloških jedinica. Osnovu građe za ovu
svesku čini zvanično izdanje Pregleda DIN normi sa stanjem 1.1.1970. godine, a
obuhvata sem toga i pregled povučenih DIN listića te zamene za starije norme.
Građa je tako izložena da se u prvom delu koristi prema DK-sistemu; II deo donosi
DIN brojeve redom od 3 do 47. 000, mesec i godinu izdanja, cenovnik i
odgovarajući broj DIN norme iz I dela; III deo je abecedno sređen predmetni indeks
nemačkih termina iz oblasti DIN normi“ (Uz rečnik, strana nije numerisana).
3.15.3 Rečnik industrijske opreme (mašine, aparati i uređaji)
Drugi tom u ovoj ediciji bavi se terminologijom vezanom za mašine, aparate
i uređaje (isp. Opačić, Ninoslav (ur.) 19712: Rečnik industrijske opreme (mašine,
aparati, uređaji): nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 617).
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 2)
Leksikološko-leksikografski posmatrano i za ovaj rečnik važi sve ono što je
rečeno za prethodne tomove. Rečnik sadrži 20.000 terminoloških jedinica vezanih
za alate, aparate, mašine, opremu, uređaje i postrojenja, te proizvodne pogone
(zgrade, zemljišta i materijale). U ovom rečniku česti su i crteži. Ako se to uzme u
obzir za nijansu se ovaj tom razlikuje od prethodnih, baš u tim objašnjenjima putem
slike, što uveliko uvećava njegovu upotrebnu vrednost. Npr.
183
(str. 8)
Abblendering m zaslonski prsten m
Abblendundsschalter m prekidač m za obaranje svetla (auto)
Abbohrer m krunasta glava f (za bušotine)
Abbrandgeschwindigkeit f linearna brzina f sagorevanja
(str. 8)
Ovaj rečnik doživljava još jedno izdanje, 1986. godine (isp. Radić, Stipe
a
1986 : Rečnik industrijske opreme: mašine, aparati: nemačko-srpskohrvatski, 2.
izdanje, Beograd, str. 617). Ovaj rečnik je identičan prethodnom, isti je čak i broj
strana. Promenjeno je samo autorstvo, sada se kao autor ovog rečnika vodi Stipe
Radić.
3.15.4 Rečnik motora, saobraćajnih vozila i opreme
Četvrti tom u ovoj ediciji predstavlja Rečnik motora, saobraćajnih vozila i
opreme (isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19713: Rečnik motora, saobraćajnih vozila i
opreme: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 628).
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 4)
Rečnik ima kratku napomenu iz koje saznajemo da sadrži 50.000
terminoloških jedinica iz sledećih oblasti: motori sa unutrašnjim sagorevanjem
(Dizel i Oto), automobilska tehnika, transportna tehnika (dizalice i prenosilice),
motori za proizvodnju i pretvaranje energije (turbine, kotlovi, pumpe, kompresori).
184
Ovaj tom do sada obrađuje najveći broj terminoloških jedinica, a to je i logično s
obzirom na oblasti koje su obuhvaćene. I za ovaj rečnik važe sve leksikografskoleksikološke i gramatičke karakteristike koje važe generalno za celu ediciju. Novina
je da se uz određene termine navodi obeležje struke kojoj pripadaju. Razlog tome
je verovatno različito značenje određenog termina u zavisnosti od oblasti i veliki
broj različitih oblasti koje su zastupljene u njemu. Npr.
Abfasung f obaranje n ivica
Abfasstahl m nož m za obaranje ivica (maš.)
abfedern v prigušiti udarce; opružno uravnotežiti (aut.)
Abfederung f amortizacija f, prigušivanje n udara, opružno uravnoteženje n (aut.)
(str. 9)
3.15.5 Rečnik industrijske hemije
Sledeći rečnik koji je izašao kao peti tom je rečnik industrijske hemije (isp.
Opačić Ninoslav (ur.) 19714: Rečnik industrijske hemije: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 612).
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 5)
Iz tipskog predgovora saznajemo da rečnik sadrži 45.000 terminoloških
jedinica hemijske industrije i srodnih disciplina. Po svim drugim odlikama rečnik je
isti kao i ostali rečnici u ediciji. Npr.
Abhebern n presipanje n, slivanje n sifonom
Abhitze f toplota f othodnih gasova
Abietat n abietinat m, so f abietinske kiseline
Abirrung f skretanje n, aberacija f
(str. 9)
Ovaj rečnik doživljava i drugo izdanje 1986. godine. Ovaj put se kao njegov
autor potpisuje Božidar Đorđević, koji je sarađivao i na prethodnom rečniku ali kao
prevodilac (isp. Đordjević, Božidar 1986: Rečnik industrijske hemije: nemačkosrpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 612).
185
Ovo izdanje je identično prethodnom, broj termina je isti, 45000, čak je isti i
broj strana. Rečnik ima kratak predgovor iz koga saznajemo da rečnik: „obuhvata
skoro sve materijale i procese poznate u svetu u vreme izdavanja (Nemci takođe
koriste iskustva drugih nacija). Usmeren je prevashodno na hemiju i tehnologiju,
mada treba imati u vidu i to da je hemija svakim danom sve bogatija za desetak
novih proizvoda, kao i tehnologija za proizvodnju istih, pa i rečnički fond iz ovih
oblasti postaje sve brojniji‟. (Predgovor, strana nije numerisana).
Rečnik je namenjen širokom krugu korisnika: tehnolozima, mašincima,
zaposlenim u laboratorijama, nabavnim i prodajnim službama, kao i prevodiocima.
Na istoj, 9. strani ovoga rečnika naći ćemo iste termine koje pronalazimo i u
prethodnom izdanju. Npr.
Abhebern n presipanje n, slivanje n sifonom
Abhitze f toplota f othodnih gasova
Abietat n abietinat m, so f abietinske kiseline
Abirrung f skretanje n, aberacija f
(str. 9)
3.15.6 Rečnik industrijskih materijala
Sledeći rečnik koji se pojavljuje u ediciji je rečnik industrijskih materijala (isp.
Opačić
Ninoslav
(ur.)
19715:
Rečnik
industrijskih
materijala:
nemačko-
srpskohrvatski, Beograd, str. 360). (Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 6).
Isti ovaj naziv nosi i tom 7 (isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19716: Rečnik industrijskih
materijala:
nemačko-srpskohrvatski,
Beograd,
str.
305.
(Industrijski
rečnik
nemačko-srpskohrvatski 7)
Ova dva rečnika, koja nose isti naziv, a radi se o dve odvojene knjige,
sadrže prema predgovoru ukupno 40.000 terminoloških jedinica. Neobično je da je
u dva rečnika skupljena ista terminologija, a ne radi se o dva toma istog rečnika,
nego se radi o dva nezavisna rečnika, koja su abecedno složena. Terminologija u
njima se razlikuje. Što se ovog rečnika tiče, ostaje nejasno zašto nije urađen kao
186
jedan rečnik u dva toma, nego kao dva posebna rečnika, što zbunjuje njegove
korisnike.
Rečnik numerisan brojem 6 ima predgovor koji je isti za sve rečnike, nema
popis skraćenica, a rečnik pod brojem 7 ima predgovor, a ima i popis skraćenica.
U tomu 6 preovladavaju termini koji se tiču goriva, maziva i procesne tehnologije,
hemijskih jedinjenja, dok su u broju 7 zastupljeni termini koji se odnose na mašine i
merne instrumente. Npr.
Apiol n apiol, peršunov kamfor, derivat tetraoksibenzola C12H10O5
Apjohnit m apjohnit m (manganski alauni)
Aponarcein n aponarcein m, dehidratacioni produkt narceina
Apoterpen n apoterpen m derivat terpena
(Tom 6: 25)
I ovaj rečnik doživljava drugo, ali ispravljeno izdanje godine 1988. (isp.
Đordjević, Božidar 1988: Rečnik industrijskih materijala: nemačko-srpskohrvatski,
2. ispravljeno izdanje, Beograd, str. 340). Autor ovog rečnika, Božidar Đorđević,
bavio se očigledno izdavanjem obnovljenih izdanja rečnika čiji je urednik bio
Ninoslav Opačić.
Sa naslovne strane saznajemo da rečnik ima 40.000 terminoloških jedinica,
kao i da je reč o drugom, ispravljenom izdanju. Rečnik poseduje i kratak Predgovor
autora iz koga saznajemo da je rečnik proširen novim terminološkim jedinicama
koje su se nužno pojavile u periodu od prvog izdanja do trenutka objavljivanja ovog
rečnika. Npr.
Zweistoffglas n binarno (dvokomponentno) staklo n
Zwirn m konac m, upredena nit f (staklenog vlakna)
Zwirnfaden m končana nit f, nit f konca
Zwischengut m intermedijarni proizvod
(str. 340)
187
3.15.7 Rečnik industrijske tehnologije
Kao osmi rečnik u ovoj ediciji pojavljuje se Rečnik industrijske tehnologije
(isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19717: Rečnik industrijske tehnologije: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 426) (Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 8).
Iz predgovora saznajemo da ovaj rečnik sadrži 32.000 terminoloških jedinica
iz oblasti tehnologije i inženjerstva. I ovaj rečnik je po ustrojstvu isti kao i svi do
sada obrađeni rečnici iz ove edicije. Npr.
Abbild n kopija f, ilustracija f, crtež m
abbimsen v obrusiti kamenom za brušenje
Abbinden n vezivanje n
(str. 7)
abfeilen v oturpijati
abfetten v skinuti, skidati površinski sloj masti
Abfiltrieren n proceđivanje n
(str. 9)
Tom 9 i 9/1 su Rečnici industrijske elektrotehnike, koji su obrađeni u
poglavlju koje se bavi rečnicima sa terminologijom iz oblasti elektrotehnike.
Detaljnije informacije o ovim rečnicima pogledati u poglavlju 3.2 Rečnici
elektrotehnike.
3. 16 Rečnici iz oblasti metalurgije
1971
Godine 1971. koja je bila izuzetno plodna za stručnu leksikografiju pojavljuje
se i rečnik sa terminima iz metalurgije, odnosno preciznije rečeno, crne metalurgije
(isp. Gaković, Nikola / Božić, Branko 1971: Metalurški rečnik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajućim izrazima na srpskohrvatskom, slovenačkom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707). Rečnik je izašao u izdanju izdavačkog preduzeća Građevinska knjiga iz
188
Beograda. Rečnik je višejezični, polazni jezik je srpskohrvatski, a zatim slede
prevodi na slovenački, makedonski, engleski, francuski, nemački i ruski jezik.
Prema popisu saradnika vidi se da je učestvovao veliki broj stručnjaka u njegovoj
izradi na čelu sa profesorom Nikolom Gakovićem. Rečnik ima kratku uvodnu
napomenu čiji je potpisnik Redakcioni odbor. Rečnik obuhvata oko 8.000 termina,
a kao polazna osnova za njegovu izradu poslužili su strani rečnici sa tom
terminologijom. Rečnik je nastao na inicijativu Odbora za naučno-istraživački rad
Udruženja jugoslovenskih železara, a veliki doprinos pružio je Institut za
metalurgiju iz Siska. Npr.
Srpskohrvatski
Slovenski
Makedonski
English
Français
38 alatni čelik
za rad u toplom
stanju
orodno jeklo алатен челик hot forming acier pour
za delo v
за топла
tool steel, travial à
toplem
обработка,
hot-work
chaud
алатен челик toll steel
за работа во
топла состојба
Deutsch
Русский
Warmarbeitstahl
инструменталъная
сталъ для работы
б тепле
(str. 3)
Odrednice na srpskohrvatskom jeziku složene su abecednim redom, a
prilikom njihovog prevođenja u JC navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent,
često u obliku sintagme. Gramatička obeležja se ne navode uopšte. Jezik se tretira
kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor je ekavski. Svaka odrednica je
numerisana, taj broj služi da bi se odrednica povezala sa registrima. Na kraju
rečnika nalaze se registri za sve jezike osim polaznog, uz odrednice u njima stoji
broj koji upućuje na jedinicu pod tim brojem u rečniku, čime se omogućava veoma
jednostavno korišćenje rečnika.
1980
Devet godina kasnije pojavljuje se još jedan rečnik koji se bavi
terminologijom iz oblasti metalurgije. Ovaj put to je Rečnik termina metalurgije
praha, koji je uradila grupa autora u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti
189
(isp. Kovenski, I. I. 1980: Petojezični rečnik termina metalurgije praha: ruskoenglesko-nemačko-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202).
Treba napomenuti da je izašao i drugi deo ovog rečnika 1983. godine (Isp.
Kovenski I. I. (1983): Petojezični rečnik termina metalurgije praha: srpskohrvatskoruski, englesko-ruski, nemačko-ruski, francusko-ruski, II deo, str. 442), ali on neće
biti predmet naše analize zbog toga što u njemu nema konfrontiranja jezičkog para
nemački – srpski (srpskohrvatski). Stoga ovaj rečnik nije uvršten ni u bibliografiju.
Bez obzira što iz predgovora prvom delu saznajemo da je u pripremi drugi deo
rečnika koji bi, prema najavi, trebalo da ima isto ustrojstvo, tj. da je višejezični,
odstupilo se od te namere i drugi deo je organizovan tako da ga čine četiri
dvojezična rečnika. U Predgovoru prvom delu navodi se: „Rečnik se sastoji iz dva
posebna
dela:
rusko-englesko-nemačko-francusko-srpskohrvatski
(I
deo)
i
englesko-rusko-srpskohrvatski, nemačko-rusko-srpskohrvatski, francusko-ruskosrpskohrvatski
i
srpskohrvatsko-rusko-englesko-nemačko-francuski
(II
deo)“.
(Predgovor: 2).
Sada ćemo se posvetiti analizi prvog dela. Prvi deo ovog rečnika, onaj koji
je izašao 1980. godine predstavlja višejezični uporedni rečnik u kome su navedeni
termini na pet jezika. Polazni jezik je ruski, a zatim slede engleski, nemački,
francuski i srpskohrvatski. Kao što vidimo iz ovog redosleda i nemački i
srpskohrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC. Od teoretskog uvoda, rečnik ima
Predgovor na svim zastupljenim jezicima, kao i poglavlje naslovljeno kao Struktura
rečnika, takođe na svim zastupljenim jezicima.
Iz predgovora saznajemo koje oblasti metalurgije su obuhvaćene rečnikom:
„polazni materijali (prahovi, vlakna: metode, njihove sinteze, obrada, osobine);
tehnološka
oprema
i
tehnološki
procesi
metalurgije
praha
(oblikovanje,
sintetovanje, atmosfera, uticajni faktori); pomoćni procesi u metalurgiji praha;
materijali (njihov sastav, metode dobijanja, stanje, struktura, primena, osobine,
eksploatacione karakteristike); metode ispitivanja i kontrole polaznih i krajnjih
190
produkata; razno“ (Predgovor, strana nije numerisana). Rečnik je nastao kao
rezultat rada na projektu SANU „Fizičkohemijski procesi u tehnologiji savremenih
materijala“, koji se realizovao preko centra za multidisciplinarne studije Univerziteta
u Beogradu i rezultat je međunarodne saradnje u oblasti standardizacije
terminologije, što doprinosi njegovom kvalitetu.
Rečnik je semasiološki, odrednice na ruskom kao polaznom jeziku složene
su azbučnim redom po principu gnezda. Skupove treba tražiti prema reči sa
osnovnim značenjem. Ako imamo termin gde su dve reči nukleusi, on se može
naći na oba mesta. Kao odrednica navodi se pojedinačna reč ili fraza, ispred svake
odrednice nalazi se oznaka koja se sastoji od kombinacije slova i brojeva. Prevodni
ekvivalenti navedeni su u nizu jedan ispod drugog, sa oznakom jezika ispred. U
ruskom, nemačkom, francuskom i srpskohrvatskom jeziku navodi se obeležje roda
posle imenice. Uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent, veoma retko dva.
Npr.
абляция ž
E ablation
D Ablation f
F ablation f
S odstranjenje s, uklanjanje s, ablacija ž
(str. 33)
A1
осаждение с
E deposition, precipitation
D Abscheidung f, Fällung f
F dépot m, précipitation f
S taloženje s, precipitacija ž
(str. 106)
O69
Ono što je veoma neobično kada je ovaj rečnik u pitanju je odsustvo
registara, autori su se verovatno oslonili na drugi deo rečnika koji će uslediti.
Sociolingvistički posmatrano značajan je samo jezik, drugih elemenata
nema, pošto je rečnik usko stručni bez bilo kakvih elemenata opšteg jezika. Jezik
191
se ovde tretira kao srpskohrvatski, a koriste se i latinica i ćirilica. Naslovne strane,
predgovor i uputstva o strukturi rečnika dati su ćirilicom, a prevodni ekvivalenti u
rečniku dati su latinicom. Izgovor je ekavski, reč je o srpskom varijetetu.
3. 17 Rečnik arhivske terminologije Jugoslavije
Godine 1972. izlazi Rječnik arhivske terminologije Jugoslavije (isp. Androić,
Mirko / et. al. 1972: Rječnik arhivske terminologije Jugoslavije: hrvatsko-srpskoslovensko-makedonski, englesko-francusko-njemačko-rusko-talijanski, Zagreb, str.
77).
Rečnik je izašao u izdanju Saveza društava arhivskih radnika Jugoslavije.
Rečnik ima Pregovor i Upute o korištenju termina. Iz Predgovora saznajemo da je
na izradi ovoga rečnika radilo više stručnjaka, zastupljeni su bili predstavnici iz
Makedonije, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske. Osim toga, na rečniku su
sarađivale podružnice i društva arhivskih radnika iz svih republika i pokrajina.
Rečnik je prevodni, jednosmerni, osmojezični, odnosno, ako se srpski i
hrvatski smatraju posebnim jezicima, a očigledno da se smatraju, devetojezični.
Jezikom izvornikom bi se suštinski mogli smatrati hrvatski, srpski, slovenački i
makedonski, koji su poredani paralelno u kolonama iza rednog broja termina.
Nakon termina na jezicima jugoslovenskih naroda, data je definicija koja
objašnjava pojam, a ispod definicije su jedan ispod drugog dodati odgovarajući
arhivski termini na stranim jezima: engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom i
italijanskom. Ispred svake jedinice nalazi se oznaka za jezik (prvo slovo naziva
jezika).
Rečnik je onomasiološki, podeljen je u 4 dela (grupe): I - Opći dio, gde
grupu A sačinjavaju Arhvistika i pomoćne historijske nauke (16 termina) i grupu B
Arhivi i registrature (16 termina); II dio – Arhivska građa, koji se takođe sastoji od
podgrupa A – Vrste arhivske građe i grupe B – Vrste dokumenata; III dio –
192
Arhivska praksa, koja obuhvata sledeće podgrupe: A – Vanjska služba, B –
Stručna obrada arhivske građe, C – Probiranje, D – Evidencijska i obavještajna
sredstva, E – Informativni centar i čitaonica, F – Objavljivanje arhivske građe; G –
Kulturno-prosvjetni rad; IV – Tehničke službe, koji se sastoji od tri podgrupe: A –
Zgrada i oprema, B – Konzervacija i restauracija, C – Reprodukcija dokumenata.
Na kraju su dati registri ali samo za jezike jugoslovenskih naroda. Dato je ukupno
350 termina. Veoma je česta pojava da uz leksičku jedinicu u JI nije naveden
termin na stranim jezicima. Autor to kaže i u Uputama o korištenju termina:
„Internacionalni termini, koji su u potpunosti jednaki našima, a usvojeni su i od
arhivske terminologije u Engleskoj, Francuskoj, Njemačkoj, SSSR-u i Italiji nisu
iskazivani na stranim jezicima‟ (str. VII).
Odrednice na jezicima jugoslovenskih naroda navedene su jedna pored
druge, bez bilo kakvih dodatnih elemenata. Hrvatski i srpski jezik autor razlikuje po
pismu (termini na srpskom jeziku navedeni su ćirilicom), a kao razliku navodi i
varijantne odlike, tipa historija / istorija, kronologija / hronologija. Autoru se ne bi
mogao zameriti manjak jugoslovenstva. Čak se i u predgovoru pominje taj termin
nekoliko puta, pominje se saradnja sa predstavnicima iz svih republika i pokrajina,
stavlja se akcenat na zajednički rad i na zajedničke rezultate rada. Autor i u
predgovoru skreće pažnja na upotrebu ćirilice kad je srpski jezik u pitanju.
Što se prezentovanja leksičke građe tiče, koristi se kombinovani postupak,
enciklopedijski i paradigmatski. O enciklopedijskom postupku svedoče definicije uz
svaki pojam. A što se prevodnih ekvivalenata tiče, dat je uglavnom jedan, ponekad
više i to uglavnom u nemačkom jeziku, koji je dosta bogat kad je ova terminologija
u pitanju.
Nedostatak ovoga rečnika su registri na stranim jezicima, čime je otežano
traženje termina na nekom od ovih jezika. Npr.
10 KRONOLOGIJA ХРОНОЛОГИЈА
KRONOLOGIJA
ХРОНОЛОГИЈА
193
- pomoćna historijska nauka koja proučava sisteme diobe i računanja
vremena prenoseći ih na suvremeni način datiranja.
e – chronology
f – chronologie
nj – Chronologie, Zeitrechnung
r – хронология
t - cronologia
(str. 2)
3. 18 Rečnik osiguranja
Godine 1973. izlazi u Nemačkoj rečnik koji se bavi terminologijom iz oblasti
osiguranja (isp. Müller-Lutz, H. L. 1973: Versicherungswörterbuch: Kroatisch,
Englisch, Französisch, Deutsch, Karlsruhe, str. 292). Rečnik je izašao u
suizdavaštvu dve kuće: Verlag Versicherungswirtschaft, Karlsruhe i Zavoda za
osiguranje i reosiguranje „Croatia“ iz Hrvatske. Rečnik je višejezični, polazni jezik
je hrvatski, rečnik je izašao u džepnom izdanju. Rečnik ima kratak predgovor iz
kojeg saznajemo da je u rečniku obrađeno 1200 termina, kao i da su to uglavnom
specijalni izrazi iz područja tehnike osiguranja. Predgovor je dat na svim
zastupljenim jezicima. Rečnik je semasiološki, odrednice su složene strogo
abecednim redom. Kao odrednica navodi se pojedinačna reč ili fraza. Kao prevodni
ekvivalent uglavnom se navodi jedan izraz ili fraza. Nema nikakvih gramatičkih
obeležja ni u jednom od zastupljenih jezika. Rečnik je podeljen u četiri dela. U
prvom delu polazni jezik je hrvatski, a zatim slede engleski, francuski, njemački.
Npr.
hrvatski
aktivno osiguranje
engleski
insurance in force
francuski
assurance en cours
arbitražni sud
(str. 9)
dodatna premija
court of arbitration
tribunal d'arbitrage
njemački
zur Zeit gültige
Versicherung
Schiedsgericht
additional security
garantie
supplémentaire
zusätzliche
Sicherheit
(str. 15)
194
U drugom delu polazni jezik je engleski, a zatim slede hrvatski, francuski,
nemački. Npr.
english
advance
agency
(str. 83)
croate
predujam
(akontacija)
zastupstvo
french
avance
german
Vorschuss
agence
Agentur
Treći deo je francusko-hrvatsko-englesko-nemački rečnik. Npr.
français
apporteur
aptitude
physique
(str. 155)
croate
pribavljač
osiguranja
sposobnost
za rad
anglais
acquisitions
agent
capacity to
work
allemand
Abschlussvermittler
Arbeitsfähigkeit
Četvrti deo je nemačko-hrvatsko-englesko-francuski rečnik. Npr.
deutsch
Darlehen
(str. 237)
kroatisch
zajam
englisch
loan
französich
prêt
Analizirajući ovaj rečnik primećujemo da se koristi termin hrvatski za jezik na
našim prostorima. Ni u predgovoru, ni u samom rečniku nigde se ne pominje ništa
što bi imalo bilo kakve veze sa Srbima i srpskim jezikom. Značajno je primetiti da
se to dešavalo početkom sedamdesetih godina kada su u Hrvatskoj aktuelni bili
pokreti koji su težili secesiji i osamostaljenju Hrvatske. To je očigledno odmah
našlo odraza u jeziku, a time neizbežno i u leksikografiji.
195
3. 19 Rečnici izdavaštva i štamparstva
1974
U periodu koji je bio predmet našeg istraživanja objavljena su dva rečnika
štamparstva i izdavaštva, jedan u Nemačkoj, jedan u Srbiji. Prvi je objavljen 1974.
u Nemačkoj. To je rečnik na dvadeset jezika u izdanju izdavačke kuće
Dokumentation Verlag iz Minhena i Kiado Akademije iz Budimpešte (isp. Mora,
Imre (izd.) 1974: Wörterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen: DeutschEnglisch-Französisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dänisch-FinnischHolländisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSchwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, München, str. 389).
Rečnik je objavljen u istoj ediciji u kojoj su objavljeni višejezični rečnici
bibliotekarstva koji su već pomenuti u ovom radu. Autor u predgovoru navodi da je
rečnik nastao usled sve većeg uzleta društvenih nauka. Navodi se i podatak
UNESCO da treba da se računa sa 39.000 prevoda godišnje od čega 6.000 na
svetskim jezicima, a svi ostali se pojavljuju na jezicima takozvanih malih naroda.
Objavljivanja tolikog broja prevoda zahteva sklapanje ugovora o autorskim pravima
između izdavačkih kuća. Sve to zahtevalo je saradnju i povezivanje u oblasti
izdavaštva i štamparstva, što je uzrokovalo nastanak ovog rečnika.
Rečnik je, kao što se iz njegovog naslova vidi, višejezični, zastupljeno je 20
jezika, a obuhvata između 900 i 1100 termina, obuhvaćeni su, kako autor u
predgovoru kaže termini „od rukopisa do knjižare“. Iz Predgovora takođe
saznajemo da su na rečniku sarađivali predstavnici za sve jezike, za srpski jezik
bili su to predstavnici iz Matice srpske. Zbog kolona koje se prostiru na četiri strane
mi ćemo samo navesti primere za nemački kao JI, a zatim za hrvatski i srpski jezik.
Npr.
Deutsch
Kroatisch
24 Angang m
dodatak; dopuna (str.20)
(eines Werkes) (str. 18)
Serbisch
додатак; допуна (str. 21)
196
44 Ausgabe f
(Tätigkeit u. Ergebnis)
(str. 22)
издавање; публиковање
издање (str. 25)
izdavanje; opubliciranje
izdanje; opublikacija (str. 24)
Kao što iz ovih primera vidimo, uz odrednicu na nemačkom jeziku daje se
obeležje roda. Veoma česta su i objašnjenja ili upućivanja koja slede nakon
odrednice. Što se tiče razlikovanja hrvatskog i srpskog jezika očigledno je u pitanju
pismo i uobičajene razlike između srpskog i hrvatskog varijeteta. Sa stanovišta
naše analize zanimljivi su registri. Rečnik sadrži registre za sve zastupljene jezike.
Reč je o Registrima-Rečnicima, pošto su to zapravo rečnici u kojima je JI neki od
zastupljenih jezika, a JC je nemački, tako da su to dvojezični rečnici. Za našu
analizu zanimljivi su Hrvatski registar i Srpski registar. Hrvatski registar nosi naziv
Kroatisch-Hrvatskosrpski. Reč je o jednosmernom prevodnom rečniku. JI je, kako
ga autor naziva, Kroatisch-Hrvatskosrpski, odrednice su složene abecednim
redom, a kao odrednica često se pojavljuje i fraza. U nemačkom kao JC navodi se
jedan ili više prevodnih ekvivalenata, nema obeležja roda niti nekih drugih
gramatičkih obeležja. Npr.
arak; ogledni ~ Aushang
autorizirati berechtigen
autorstvo Urheberschaft, Verfasserschaft
(238)
46
74
643, 652
Što se srpskog registra / rečnika tiče autor ga naziva Serbisch – Српскохрватски.
Ovaj registar je složen azbučnim redom i pisan ćirilicom. Npr.
аутентичан authentisch
ауторизација Autorisation
ауторизовани превод autorisierte Übersetzung
(str. 347)
56
60
62
197
1998
Drugi rečnik koji popisuje terminologiju iz oblasti štamparstva i izdavaštva
pojavljuje se 1998. godine u Beogradu u izdanju Udruženja naučnih i stručnih
prevodilaca
Srbije
(isp.
Živojinović-Japanac,
Dragoljub
1998:
Rečnik
štamparstva i izdavaštva: nemačko-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemački;
srpsko-nemačko-engleski, Beograd, str. 642).
Rečnik je zapravo sastavljen od tri trojezična rečnika. Prvi je nemačkosrpsko-engleski, drugi je englesko-srpsko-nemački, a treći je srpsko-nemačkoengleski.
Rečnik ima kratak predgovor, gde se autor osvrće na dosadašnji razvoj
stručne terminologije iz oblasti štamparstva i sa pravom skreće pažnju da je u
našem jeziku usvojen veliki broj termina iz nemačkog jezika s obzirom da je u ovoj
oblasti naša zemlje bila tradicionalno orijentisana na Nemačku. Autor takođe opaža
da je u srpski jezik ušla i terminologija iz engleskog jezika, a to je uzrokovano pre
svega pojavom kompjutera. Stoga su upravo ta dva strana jezika uzeta u obzir
prilikom izrade ovog rečnika. Cilj ovog rečnika je da dovede: „do srpske
normativne terminologije štamparstva i izdavaštva‟ (Predgovor, strana nije
numerisana).
Mi ćemo se u daljoj analizi pozabaviti sa sva tri ova rečnika. Prvi rečnik,
nemačko-srpsko-engleski, zapravo je trojezični prevodni rečnik. Po tipologiji rečnik
je semasiološki, odrednice su striktno složene jedna ispod druge abecednim
redom. Odrednice u nemačkom kao JI su pojedinačne leksičke jedinice, a veoma
često i fraze. Uz imenice se navodi obeležje roda, a uz glagole oznaka vrste reči
(v). U srpskom kao jednom od jezika koji predstavlja JC naveden je uglavnom
jedan prevodni ekvivalent, često fraza ili sintagma. Nisu retka ni objašnjenja koja
su data u zagradi. Uz imenice i u srpskom jeziku dato je obeležje roda. Npr.
Abtastung f
Abweichung f
Abziehlack m
skeniranje n
scanning
odstupanje n, devijacija f, deviation (process)
lak za otiskivanje
stripping varnish (retouching)
198
Achsel f
(str. 5)
rame n (deo slova)
shoulder (part of the letter)
Drugi rečnik u ovom nizu koji je nama zanimljiv je srpsko-nemačko-engleski.
I ovaj rečnik ima ista svojstva kao prethodni. Radi se o istom korpusu odrednica
koje su varirane na tri načina. Odrednice na srpskom jeziku složene su striktno
abecednim redom, česta je pojava da kao odrednica služe dva sinonima, često je
to i frazema. I u srpskom kao JI i u nemačkom kao JC navedeno je obeležje roda
uz imenice. Npr.
agens za sušenje m
additive)
Trockenstoff m
drying
agent
(ink
ahromatska boja f
akcidentični slog m
(papermaking)
(str. 417)
unbunte Farbe f
Akzidenzsatz m
siccative (ink additive)
achromatic colour
digester
3. 20 Rečnik lingvističkih naziva
1969
Godine 1969. godine pojavljuje se jedan veoma zanimljiv rečnik, odnosno
bolje reći enciklopedija. Ovaj put reč je o rečniku iz oblasti društvenih nauka,
filologiji, reč je o Enciklopedijskom rječniku lingvističkih naziva autora Rikarda
Simeona (isp. Simeon, Rikard 1969: Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva na
osam jezika: hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemački, engleski, francuski, talijanski,
španjolski. I-II, Zagreb, str. 1010).
Kako se iz samog naslova vidi, ovaj sa pravom nazvan enciklopedijski
rečnik, je osmojezični, jednosmerni, prevodni. JI je hrvatsko-srpski, a njemački je
spada među jezike koji su JC. Rečnik je urađen u fizički odvojena dva toma (I tom
199
obuhvata slova A-O, II tom obuhvata slova P-Ž). Rečnik je semasiološki, odrednice
su složene strogo abecednim redom. Odmah uz odrednicu sledi prevod na jezike
koji su zastupljeni, a to su latinski, ruski, nemački, engleski, francuski, italijanski i
španski. Tamo gde nedostaje termin za neki jezik stavljena je crtica ( - ). Rečnik je
inače velikog obima i izuzetnog kvaliteta, a kao takav predstavlja i prvenac iz
oblasti lingvističke leksikografije kod nas. Rečnik sadrži Predgovor urednika čiji je
potpisnik Radovan Katičić, zatim sledi veoma obiman Uvod, a nakon toga slede
poglavlja: Kako se služiti rečnikom, Kratice i znakovi, Bibliografija, Rečnik. Na kraju
drugog toma Rečnika dati su indeksi na svim zastupljenim stranim jezicima. U
indeksima je uz sve termine na stranom jeziku dat i prevod na srpski, tako da ti
indeksi mogu da posluže izvanredno kao dvojezični rečnici.
Koje oblasti su obuhvaćene ovim enciklopedijskim rečnikom saznajemo iz
Predgovora: „Sakupljeni su nazivi iz svih znanstvenih disciplina koje imaju veze sa
proučavanjem jezične pojave, od poetike i retorike do patologije govora. (...) Djelo
nije, dakle, samo thesaurus lingvističkih termina nego i njihovih opisa i odredaba.
Definicije i tumačenja preuzimaju se, dakle, iz lingvističke literature a posebno iz
lingvističke leksikografije. Tako je taj rječnik postao svojevrstan lexicon leksikorum i
pruža nam sažet pregled dosadašnjega rada na leksikografiji lingvističkog nazivlja“.
(Predgovor: VII).
Uz odrednicu u hrvatsko-srpskom jeziku navedeno je obeležje roda ukoliko
se radi o imenici, a ukoliko je u pitanju neka druga vrsta reči, navedeno je obeležje
za vrstu reči. Ono što je vrlo bitno kada je ovaj rečnik u pitanju je obeležje
etimologije, koje se navodi neposredno iza same odrednice. Ako se posmatraju
podaci o etimologiji, ovo nije prvi pokušaj da se daju etimološki podaci, ali se ovde
etimologija navodi dosledno i precizno. Npr.
abakanski (абаканский / - / Абакан / абакан / - ) – jezik istočnoturske skupine,
altajske potporodice, uralsko-altajske porodice jezika pg; skupina turskih dijalekata
Hakasa na srednjem i donjem Abakanu mlm.
(str. 1)
200
abevega f < r. абевега, - utvrđeni poredak slova u ćirilici: a, be, ve, ge (osobito u
ruskoj), rijetko upotrebljavani naziv mj. azbuka, afabet Dalj.
Skraćenice poput pg i mlm date su u Bibliografskim kraticama, one
označavaju početno slovo prezimena autora ili grupe autora, tako da se
pronalaženjem tih skraćenica u ovom poglavlju pronalazi broj koji upućuje na
potpunu bibliografsku jedinicu, čime se jednostavno dolazi do izvora na koje se
autor poziva. Način prezentovanja leksičke građe je enciklopedijski, zapravo ceo
rečnik predstavlja veoma uspelu kombinaciju sinagmatskog, paradigmatskom i
enciklopedijskog postupka, dajući na taj način obilje informacija iz oblasti
lingvistike, čime predstavlja izuzetno značajan i za sada na našim prostorima jedini
priručnik ove vrste za sve one koji se bave lingvistikom i filologijom u širem smislu.
Izuzetno značajan izvor informacija za korisnika, a posebno za onoga ko se
bavi prevođenjem iz oblasti lingivističkih disciplina predstavljaju registri. Za naše
istraživanje posebno je zanimljiv bio Njemački registar, gde su abecednim redom
popisani svi nemački termini koji su pominjani u samom rečniku, a pored njih dat je
prevod na hrvatsko-srpski jezik. Uz odrednice na nemačkom jeziku nema nikakvih
dodatnih obeležja niti objašnjenja. Što se prevoda na hrvatsko-srpski tiče, obično
su data dva prevodna ekvivalenta, koja su odvojena zarezom. Npr.
Akkusativ – akuzativ
Akoasma – akoasma
Akrophonie – akrofonija
Akrostichon – akrostih
Aktion – vid, akcija, radnja
Aktionsart – vid
Aktiv (um) – aktivan
Akzentverlust – dezakcentuacija
(Indeksi: Njemački: 851)
201
Sociolingvistički posmatrano jezik se tretira kao hrvatsko-srpski, koristi se
kopulativna složenica, pismo je latinica, hrvatska varijanta izgovora. Rečnik se
fokusira na dostizanje što većeg nivoa stručnosti bez bilo kakvih drugih namera.
3. 21 Rečnici elektronike
1970
Prvi rečnik elektronike izlazi 1970. godine u izdanju Interpress-a iz
Beograda (isp. Opačić Ninoslav (ur.) 19703: Rečnik moderne elektronike:
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 400). Rečnik sadrži 28.000 terminoloških
jedinica, ima kratak predgovor naslovljen Uz rečnik i Skraćenice.
Iz kratkog predgovora saznajemo koje sve oblasti rečnik pokriva i koliko
termina sadži: „Rečnik moderne elektronike nemačko-srpskohrvatski sadrži 28.000
terminoloških jedinica, pretežno iz oblasti tehnologije elektronskih elemenata,
sklopova, jedinica i opreme, zatim iz oblasti merenja, telegrafije, navigacione i
radarske tehnike, matematike, računarskih mašina i nuklearne fizike“ (Uz rečnik,
strana nije numerisana). Saznajemo takođe da je Rečnik moderne elektronike
izašao u četiri knjige. Pored Nemačko-srpskohrvatskog izašli su još i rečnici
englesko-srpskohrvatski, francusko-srpskohrvatski i rusko srpskohrvatski.
Rečnik je jednosmerni, JI je nemački, JC je srpskohrvatski, po ustrojstvu
rečnik je semasiološki, odrednice su složene strogo abecednim redom jedan ispod
druge. Uz odrednice na nemačkom jeziku navedeno je obeležje za vrstu reči, kao i
obeležje roda uz imenice. Najčešće se navodi jedan prevodni ekvivalent u
srpskohrvatskom kao JC, ali nekada i više. Ukoliko je navedeno više sinonima, oni
su odvojeni zarezom. Ukoliko je leksička jedinica polisemna, prevodni ekvivalenti
su odvojeni tačkom i zarezom. Pri prezentovanju prevodnih ekvivalenata koristi se
kombinovano
paradigmatski
i
sintagmatski
postupak.
Uz
imenice
u
sprskohrvatskom kao JC navedeno je obeležje roda. Uvidom u sam rečnik moguće
je konstatovati da je prisutan i određeni procenat opšte leksike kao i leksike koja
202
pripada drugim oblastima: elektrotehnici, mašinstvu ili tehnici u najširem smislu
reči. Npr.
abgezweigt adj. odvojen; razgranat
Abgleich m poravnanje n, izravnanje n, podešavanje n; uravnoteženje n;
izjednačenje n; usklađenje n
(str. 8)
genügen v biti dovoljan
genügend adj. dovoljan; adv. dovoljno
Geochemie f geohemija f
Geophysik f geofizika f
Geradeausempfänger m direktni prijemnik m
Geradeaussteilheit f direktna strmina f
Geradeausverstärker m direktni pojačivač m
(str. 132)
Zanimljivo je da se u ovom rečniku beleži i pripadnost struci. Skraćenice
koje se pri tome koriste navedene su u spisku skraćenica (ant. – antene, av. –
avijacija, el. – elektronika, rel. – relejna tehnika). Sociolingvistički posmatrano
rečnik nema nikakav poseban značaj. Jezik se tretira kao jedan, srpskohrvatski,
pismo je latinica, izgovor ekavski.
1987
Drugo, potpuno identično izdanje kao ovo prvo, pojavilo se 1987. godine
(isp. Dragović, Ivan / Pavićević, Milan 1987: Rečnik moderne elektronike:
nemačko-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400). I u ovom izdanju obrađeno je
28.000 terminoloških jedinica, isti je leksikografsko-leksikološki postupak. Razlika
je samo u autorstvu. Naime, u ovom izdanju kao autori navode se Ivan Dragović i
Milan Pavićević, koji su na prethodnom izdanju bili navedeni kao prevodioci, čime
im je pripadalo sekundarno autorstvo. U ovom izdanju promenjen je i izdavač, sada
je to Privredni pregled.
203
1989
Ovaj rečnik doživljava i treće izdanje koje je potpuno identično sa
prethodnim, drugim izdanje (Dragović, Ivan / Pavićević, Milan 1989: Rečnik
moderne elektronike: nemačko-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400).
3. 22 Rečnici informatike, automatizacije, obrade podataka i
programiranja
1975
Prvi rečnik koji se bavi ovom terminologijom izlazi 1975. izalazi. To je rečnik
iz kibernetske informatike (isp. Tot, Rudolf 1975: Terminološki komparativni
srpskohrvatsko-nemačko-englesko-madjarski rečnik iz kibernetske informatike,
Subotica, str. 224). Rečnik je izdao Ekonomski fakultet iz Subotice, a nastao je u
saradnji sa Fakultetom ekonomskih nauka „Karl Marks“ iz Budimpešte. Rečnik ima
Predgovor i Uputstvo za upotrebu. Iz predgovora saznajemo da je cilj izrade ovog
rečnika bio da se prevlada problem upotrebe engleskog jezika u korišćenju
računara i novih komunikacionih tehnologija. Saznajemo takođe da terminologija
koja je obuhvaćena ovim rečnikom zahvata u najširem smislu reči elektronsku
obradu podataka. Autor skreće pažnju i na problem nestandardizovanosti termina
iz oblasti obrade podataka, a posebno ističe poteškoće koje se tiču nepostojanja
termina na srpskohrvatskom jeziku. Stoga, je kako kaže, u pojedinim slučajevima
bio primoran da preuzme izvorni termin (npr. softver), pošto se on kao takav
odomaćio u našoj praksi. Iz recenzije čiji je autor prof. Simeon Dohčevič
saznajemo osnovne podatke o rečniku: „Ovim rečnikom obuhvaćeno je 3.000
termina, što samo po sebi svedoči o širini zahvata koji je autor morao da savlada.
Posebnu vrednost ovog rečnika predstavlja njegova usmerenost na užu
specijalizovanu oblast, ranije najčešće nazivanu EOP (elektronska obrada
podatka) ili AOP (automatska obrada podataka)“.
204
Rečnik je višejezični komparativni, polazni jezik je srpskohrvatski, zatim
slede nemački, engleski i mađarski jezik. Po tipologiji rečnik je semasiološki,
odrednice su složene jedna ispod druge abecednim redom. Ispred svake
odrednice nalazi se redni broj, za svako slovo brojčane oznake počinju od broja 1.
Kao odrednice navedene su uglavnom fraze, a što se prevodnih ekvivalenata tiče
navodi se jedan, a veoma retko dva ili više. Ukoliko je navedeno više sinonima oni
su odvajani zarezom. Uz imenice u nemačkom jeziku navedeno je obeležje roda.
Npr.
A
110. apsolutna vrednost
117. aplikacija
(str. 17).
D
93. dijagram toka podataka
95. dinamički podprogram
abosoluter Wert m.,
Absolutwert m.
Anwendung f.
absolute value abszolut érték
appllication
Datenflussplan m.
data flowchart
dynamisches Unter- dynamic
programm n.
subroutine
alkalmazás
programfolyamatábra
dinamikus szubrutin
(str. 39)
Na kraju rečnika dat je registar samo engleskih termina. Za ostale jezike registri
nisu navedeni. Npr.
adapt to P 303
adaptation P 304
add S 4
add to S 8
add instruction N 32
add operation O 59
(str. 185)
Ovaj prvi rečnik koji se bavi kompjuterskom terminologijom a u kome su
zastupljeni jezički par nemački i srpskohrvatski predstavlja korektno leksikografsko
ostvarenje, kako po broju tremina tako i po njihovoj obradi. Rečnik je za period u
205
kome je nastao bio vredan priručnik onima koji su se bavili počecima
kompjuterizacije, koja se uglavnom ogledala u automatskoj obradi podataka.
Od dodatnih informacija u rečniku navedene su samo one neophodne,
pošto je očigledno primarni cilj rečnika bio značenje reči. Navedeno je samo
obeležje roda u nemačkom jeziku, drugih informacija, koje bi se ticale stila ili
etimologije, nema.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski što je bio uobičajen naziv za jezik u Srbiji
u periodu u kome je rečnik nastao. Pismo je latinica, izgovor ekavski.
1984
Devet godina posle objavljivanja rečnika iz kibernetske informatike pojavljuje
se još jedan rečnik iz ove oblasti. Ovaj put to je rečnik koji se bavi terminima iz
obrade podataka i programiranja (isp. Muljević, Vladimir (ur.) 19841: Obrada
podataka i programiranje: engleski-njemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str.
385). To je drugi rečnik koji je objavljen u okviru edicije Biblioteka tehničkih rječnika
u izdanju Tehničke knjige iz Zagreba, čiji je urednik bio prof. dr Vladimir Muljević. I
ovaj rečnik kao i preostala tri rečnika iz ove edicije, ima Urednički predgovor u
kome se daju opšte informacije o ediciji, gde saznajemo da su sva četiri rečnika
urađena na osnovu višejezičnih tehničkih rečnika izdavačke kuće VEB Verlag
Technik iz Berlina. Nakon ovih uvodnih napomena sledi Predgovor samom rečniku,
gde autor kaže: „Područje obrade podataka obiluje novim, često osebujnim
nazivima koji su razasuti u pojedinim člancima i djelima, a samo su neki zabilježeni
u dosadašnjim rječnicima. Nekima se od njih značenje u stručnom jeziku bitno
razlikuje od onoga u općem jeziku. Posebnoga rječnika s područja obrade
podataka nije bilo niti se uskoro mogao očekivati iako ga današnje velike potrebe
hitno traže. Zbog toga je bilo potrebno posegnuti za kojim od postojećih stranih
rječnika i pripremiti ga za našu sredinu‟ (Predgovor, strana nije numerisana).
206
Rečnik je petojezični, jednosmerni, JI je engleski, a nemački i hrvatski
spadaju u grupu jezika koji su JC. Po ustrojstvu rečnik je semasiološki, strogo
alfabetski ustrojen. Pismo je latinica, jezik je prema naslovu hrvatski, a i prema
predgovoru, nigde se ne spominje srpski.
U interpretaciji leksike korišćen je paradigmatski postupak, za pojedine
jedinice navodjeni su sinonimi, obično jedan, veoma retko više od jednog.
Ispred jedinica u polaznom jeziku nalazi se oznaka koja je sastavljena od
slova i broja. Uz odrednice u engleskom jeziku nalaze se često upućivanja, takođe
je čest slučaj da se kao odrednica navode dva sinonima, ali se ti sinonimi mogu
naći kao odrednica i tamo gde pripadaju. Npr.
A 11¸
absolute coding
absolute Kodierung
A 13
asbolute eror
absoluter Fehler m
(Verschlüsselung) f
account card,
accaunting card
accounting card
Buchungskarte f
Kontenkarte f
s. account card
apsolutno kodiranje, programiranje
u apsolutnom kodu
apsolutna greška
(str. 9)
A 55
A 64
(str 10)
...
....
kontna kartica
kontna kartica
Uz imenice na nemačkom i na francuskom jeziku navedeno je obeležje
roda. Na kraju su dati registri na nemačkom, francuskom, ruskom i hrvatskom
jeziku.
Jezik se ovde tretira kao hrvatski i taj termin se koristi dosledno i u
predgovoru i u samom rečniku, a reč je zapravo o hrvatskom varijetetu. Ono što je
uočljivo u sva četiri ova rečnika jeste rad na hrvatskoj terminologiji i na definisanju
hrvatskih termina i izbegavanje internacionalizama. Iz Uredničkog predgovora
saznajemo: „Autori hrvatskog dijela tih tehničkih rječnika nastojali su što više
izbjeći neposredan uticaj stranih jezika na oblikovanje naših stručnih naziva“. Ili:
„Osobito smo nastojali izbjeći upotrebu krivo ili loše preuzetih tuđica jer ako koju
tuđicu ne znamo izraziti svojim riječima, osim, dakako, grčih i latinskih, onda je
207
vjerojatno da ne razumijemo i ne znamo njezino pravo značenje ili nismo dovoljno
napregnuli svoje jezičke snage u ikorištavanju svojih jezičkih mogućnosti“
(Predgovor, strana nije numerisana).
Iste ove godine u istoj ediciji izlazi još jedan rečnik koji se bavi
terminologijom iz sfere kompjuterizacije (isp. Muljević, Vladimir (ur.) 19842:
Automatizacija: engleski-njemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 500). I ovaj
rečnik je urađen na isti način kao i svi ostali rečnici u ovoj ediciji. Ima Urednički
predgovor koji je isti za sva četiri rečnika i Predgovor koji je prilagođen svakom
izdanju posebno. Iz predgovora saznajemo kakav zadatak je autor postavio sebi:
„Osnovna je svrha ovoga rječnika da pomogne i olakša proučavanje stručne
literature iz područja tehnike automatizacije, te da potakne i daljnji razvoj ovoga
novog specijaliziranog nazivlja. Rječnik sadrži 13.000 stručnih izraza na
engleskom, njemačkom, francuskom, ruskom i hrvatskom jeziku koji se odnose na
automatizaciju, postupke i mjerne uređaje, regulacijsku tehniku, automatizaciju
proizvodnih procesa u različitim granama industrije kao i u specijalnim područjima
kao što su medicina, privreda, itd.‟ (Predgovor, strana nije numerisana).
Što se same analize rečnika tiče, sve što je rečeno za prethodni rečnik važi i
za ovaj. Npr.
A 29 absolute value
A 34 absorption analysis
(str. 9)
A 82 acceleration space
(str. 10)
absoluter Wert m
Absorptionsanalyse f
apsolutna vrijednost
apsorpcijska analiza
Beschleunigungsraum m područje ubrzanja
208
3. 23 Rečnik kartografije
1977
Godine 1977. izlazi i rečnik termina iz oblasti kartografije (isp. Borčić,
Branko
/ et. al. 1977: Višejezični kartografski rječnik: hrvatsko-englesko-
francusko-njemačko-ruski, Zagreb, str. 442).
Izdavač rečnika je Geodetski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Rečnik je
višejezični, u njemu je zastupljeno pet jezika, polazni jezik je hrvatski. Rečnik je
onomasiološko-enciklopedijskog tipa, podeljen je na deset grupa: Kartografija i
njezina područja, Karta, Matematička kartografija, Načini kartografskog prikaza,
Redakcija i sastavljanje karata, Izrada karata, Umnožavanje i štampanje karata,
Kartografski proizvodi, Upotreba karata, Profesionalna organizacija. Te grupe su
podeljene dalje na podgrupe. Uz svaki termin nalazi se brojčana oznaka grupe,
brojčana oznaka podgrupe i oznaka same odrednice. Upravo ta kombinacija ova tri
broja omogućava da se olakšano nađe prevod sa drugih jezika preko registara, koji
su dati na kraju rečnika za sve jezike koji su zastupljeni.
Odrednice u hrvatskom kao polaznom jeziku najčešće su u obliku sintagme
ili fraze. Nakon odrednice dolazi definicija pojma, a tek nakon toga prevod na
engleski, francuski, nemački i ruski. Često se dešava da za neki termin ne postoji
prevod na neki od ovih jezika. U tom slučaju stavljena je crtica kao znak da taj
temin ne postoji. Od gramatičkih obeležja navedena je samo oznaka za rod uz
imenice na hrvatskom i nemačkom jeziku.
21.50 podatak m o visini naklade
- podatak m o broju odštampanih primjeraka karte.
E: printing note
Nj: Karten(auflagenvermerk) m
F: chiffre m de tirage
R: 21.51. podatak m o povjerljivosti karte
- podatak u izvanokvirnom dijelu karte (21.18) koji upozorava na njenu
ograničenu upotrebu zbog povjerljivog sadžaja; obično se daje u nekoj lako
uočljivoj boji.
209
E: security (classification note)
F: (str. 15)
Nj: Kartenbeschränkungsvermerk m
R: гриф m карты
Rečnik je usko stručni, u njemu je zastupljena usko stručna terminologija
koja se tiče izrade, klasifikacije i obrade geografskih karata. Jezik sa ovih prostora
tretira se kao hrvatski, bez bilo kakvog pominjanja srpskog, a uvidom u sam rečnik
konstatuje se da se radi o hrvatskom varijetetu karakterističnom za period u kome
je rečnik nastao bez bilo kakvih preterivanja. Pismo je latinica.
3. 24 Rečnici sportske terminologije
U ovu grupu rečnika uvrstićemo rečnike koji se bave terminologijom iz
oblasti sporta i razonode u širem smislu reči. Tako da će se ovde naći rečnici
fudbalske terminologije, rečnici šahovskih izraza, rečnici planinarske terminologije i
rečnik lova.
3. 24. 1 Rečnik fudbalske terminologije
1977
Godine 1977. izlazi rečnik u kome su popisani izrazi koji se upotrebljavaju u
fudbalu. Rečnik je izašao u izdanju Fudbalskog saveza Jugoslavije iz Beograda
(isp. Janković, Margita / Stojković, Vasa / Janković, Radosav 1977: Reči i
izrazi u fudbalu. Terms used in Football. Gebräuchliche Fussbal-Ausdrücke. Terms
et expressions du football. Beograd, str. 229).
Rečnik ima kratak Predgovor iz koga saznajemo da najvećim delom sadrži
terminologiju koja je vezana za fudbal, ali pored toga tu je i jedan deo opšte
sportske terminologije, kao i izrazi koji su karakteristični za neke druge vrste
sporta. Rečnik ima Objašnjenja i uputstva u kojima autor pokušava da objasni
210
veoma čudno ustrojstvo samog rečnika. Iz naslova rečnika zaključujemo da su
zastupljeni nemački, engleski i francuski jezik. Uvidom u rečnik postaje jasno da on
nije višejezični, nego dvojezični, jednosmerni. JI predstavljaju sva tri strana jezika,
engleski, nemački, francuski. Naime odrednice su složene abecednim redom bez
obzira na jezik iz koga potiču, pri tome je nakon odrednice navedena oznaka za
jezik (E, F, N). JC je sprskohrvatski. Npr.
abaisser (le pavillon ) F spustiti (zastavu)
abandon m F napuštanje (borbe i sl.), odustajanje
abandonner F napustiti
abattre F srušiti, oboriti (npr. igrača)
abbrechen N prekinuti (npr. igru)
Abbrechen n N prekid
Abdecken n N pokrivanje, „markiranje“
aberkennen N ne priznati (npr. gol)
Abgabe f N dodavanje lopte
Abgabe des Balles mit Platzwechsel N dodavanje lopte sa izmenom
mesta
(str. 5)
Kao što iz navedenih primera vidimo, odrednice su bez obzira iz kog jezika
potiču složene jedna ispod druge abecednim redom, uz imenice u nemačkom i
francuskom jeziku stoji obeležje roda. Što se samog rečnika tiče, on je
semasiološki, odrednice su složene abecednim redom jedna ispod druge. U
rečniku su česta objašnjenja uz prevodni ekvivalent na srpskohrvatskom jeziku.
Pismo je latinica, izgovor ekavski. Rečnik sadrži usko stručnu terminologiju i
od velike je koristi budućim korisnicima, sportskim radnicima, novinarima,
prevodiocima.
211
3. 24. 2 Rečnici šahovske terminologije
1980
Godine 1980. pojavljuje se rečnik šahovske terminologije (isp. Averbakh,
Jurij 1980: Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-špansko-francusko-ruskosrpskohrvatski, Beograd, str. 151).
Rečnik je izašao u izdanju Šahovskog informatora iz Beograda, a njegov
autor je šahovski velemajstor Jurij Averbakh. Iz predgovora saznajemo osnovne
podatke o rečniku: „Mali šahovski rečnik sadrži neophodan minimum termina, reči,
izraza i fraza koji omogućavaju takmičarima, sudijama, organizatorima šahovskih
olimpijada i međunarodnih turnira sporazumevanje na pet osnovnih jezika FIDE –
engleskom,
nemačkom,
španskom,
francuskom
i
ruskom,
kao
i
na
srpskohrvatskom“ (Predgovor: 9)
Rečnik je jednosmerni, prevodni, šestojezični. JI je engleski, nemački i
srpski spadaju u grupu jezika koji su JC.
Rečnik se sastoji iz tri dela: prvi deo čine Osnovni termini, gde su data 72
najvažnija termina vezana za osnovne šahovske pojmove, drugi deo je Rečnik sa
registrma. Rečnik sadrži 600 reči, a nakon toga slede registri na svim zastupljenim
jezicima. Treći deo je konverzacijski rečnik, gde su date najčešće rečenice koje se
koriste na šahovskim turnirima i prilikom razgovora u šahu. Rečnik je semasiološki,
odrednice su složene jedna ispod druge abecednim redom. LJ u JI (u ovom slučaju
u engleskom) obeležene su arapskim brojem, a reči koje su im srodne vezane su
za njih i obeležene su slovima. Nema obeležja gramatike ni u jednom jeziku, a to i
sam autor kaže u Predgovoru, gde navodi da su gramatička obeležja navođena
samo u ruskom jeziku ali i tu retko. U objašnjenju leksičkih jedinica koristi se
pretežno paradigmatski postupak, veoma retko sintagmatski.
Navešćemo primere uz uzimanje u obzir engleskog kao JI, te nemačkog i
srpskohrvatskog.
212
English
1. Accept v
3.Adjourn v
a) adjourned game
b) adjourned position
Deutsch
....
annehmen
abbrechen
Hängepartie
abgebrochene
Partie
Hängestellung
Abbruchstellung
...
.....
Srpskohrvatski
prihvatiti
prekinuti
prekinuta partije
prekinuta pozicija
(str.20)
Iz gore navednih primera vidi se da autor oko odrednice vrši grupisanja
prema semantičkom principu. U tu svrhu koristi slova dok su odrednice obeležene
rednim brojevima.
Na kraju rečnika dati su registri iz kojih se upućuje na termin u rečniku. Kao
dodatak rečniku dat je i konverzacijski deo u kome su navedene najčešće
razgovorne fraze koje se koriste u šahu. Kada se u celini posmatra, ovaj rečnik je
dobar priručnik za sve one koji se bave šahom, a posebno za one koji igraju,
komentarišu ili se bave ovom vrstom sporta iz bilo kog drugog razloga, a pri tome
to rade na internacionalnom nivou.
Rečnik je sam po sebi kombinacija semasiološkog rečnika i konverzacijskog
priručnika.
1988
Ovaj rečnik je doživeo i drugo nepromenjeno izdanje 1988. godine (isp.
Averbakh, Jurij 1988: Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-španskofrancusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151). Ovo izdanje u
potpunosti je identično izdanju iz 1980. godine.
3. 24. 3 Rečnici planinarske terminologije
1978
Godine 1978. pojavio se rečnik alpinističke terminologije u izdanju
Pedagoške akademije iz Rijeke (isp. Gilić, Stanislav 19781: Mali alpinistički
terminološki rječnik: hrvatski-engleski-francuski-njemački-talijanski, Rijeka, str. 48).
213
Za ovaj rečnik je vezan jedan veoma neobičan podatak. Naime iste ove godine
izašlo je i drugo izdanje ovog rečnika samo pod nešto izmenjenim naslovom (isp.
Gilić, Stanislav (19782): Mali planinarski terminološki rječnik: hrvatski-engleskifrancuski-njemački-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48). Ovaj podatak nalazimo i u
impresumu rečnika: „Prvo izdanje tiskano u travnju 1978. Pedagoška akademija
Rijeka; Drugo popravljeno izdanje u srpnju 1978. Općinski planinarski savez
Rijeka‟. I iz ovog podatka saznajemo da je promenjen i izdavač. Autor u
Predgovoru kaže da mu je pri izradi ovog rečnika ideja vodilja bila rečenica koju je
objavio sveučilišni profesor Fran Kušan „... uz pomoć narodnih naziva, naših
stručnjaka i filologa moramo vremenom da izgradimo hrvatsku terminologiju
(planinarsku). Neka nam to bude jedan od naših važnijih kulturnih zadataka‟
(Predgovor prvom izdanju: 3). O broju termina i tematskim oblastima koje su
zastupljene u rečniku autor nas takođe obaveštava: „Ovdje objavljen rječnik sadrži
655 terminoloških pojmova koji „pokrivaju‟ bitne pojave i oblike u planinskoj prirodi,
planinarsku djelatnost u njoj te osnovnu opremu i tehnička pomagala‟ (Predgovor
prvom izdanju: 5). U kojoj meri se ova dva izdanja razlikuju, opet saznajemo iz
Predgovora drugom izdanju: „Od prvog izdanja sadržajno se ovo drugo bitno ne
razlikuje – prestiliziran je jedan od sažetaka i korigirano nekoliko termina‟
(Predgovor drugom izdanju: 7).
Što se samog rečnika tiče, on je višejezični, JI je hrvatski, a prevodni
ekvivalenti na stranim jezicima dati su sledećim redosledom: engleski, francuski,
nemački, italijanski. Uz odrednicu na hrvatskom jeziku navodi se obeležje roda
ukoliko je odrednica imenica. Često se upućuje i na drugi sinonimni termin koji je
uobičajeniji. Npr.
alpinst m
(mountain-) climber;
mountaineer
alpiniste
Alpinist
alpinista
214
bespuće f; v. grada
barrier
barrière
Absperrung, Barriere;
Riegel
barriera
(str. 9)
3. 24. 4 Rečnik lovačke terminologije
1994
Godine 1994. izlazi rečnik koji se bavi terminologijom vezanom za lov (isp.
Hadži-Cenić, Radomir 1994: Nemačko srpski i srpsko-nemački lovački rečnik,
Beograd, str. 207).
Rečnik je izašao u izdanju izdavačke kuće BIGZ iz Beograda. Rečnik je
semasiološki, dvosmerni, prvi deo je nemačko-srpski, drugi deo rečnika je srpskonemački. Ima Predgovor i Popis skraćenica. Iz Predgovora saznajemo da je ovo
prvi specijalizovani rečnik koji se bavi lovstvom kod nas „kao nezamenljivim
hobijem i sportom‟, ali autor naglašava i da je to „značajna privredna i društvena
grana u našoj zemlji koja zaslužuje posebnu pažnju‟. Iz predgovora takođe
saznajemo namenu rečnika: „Rečnik će u svakom slučaju korisno poslužiti svima
koje ova oblast zanima, a pre svega sadašnjim i budućim lovnim stručnjacima,
studentima Šumarskog fakulteta koji se u toku studija opredeljuju za lovstvo kao
profesiju‟ (Predgovor, strana nije numerisana).
Rečnik je po svome ustrojstvu semasiološki, odrednice su složene jedna
ispod druge abecednim redom, uz imenice na nemačkom jeziku navedena je
oznaka roda. Kao prevodni ekvivalenti navode se sinonimi, fraze ili opisne
konstrukcije. Česta su i upućivanja, kao i dodatna objašnjenja. Npr.
abgenicken usmrtiti ranjenu srnu (srndaća) lovačkim nožem
abhalsen = abkoppeln
215
Abkommen n končanica (krst) u optičkom nišanu; des besseren Abkommens
wegen radi boljeg opaljivanja (puške)
(str. 4)
alpski kozorog (Capra ibex ibex) Steinbock m
antilopa (sa rakljastim rogovima koje redovno odbacuje) (Antilocapra americana)
Gabelantilope f
aport! (komanda psu), donesi!
(str. 205)
3. 25 Rečnik vatrogasnih izraza
1977
Godine
1977.
pojavljuje
se
još
jedan
stručni
rečnik
sa
novom
terminologijom. Reč je o vatrogasnim izrazima (isp. Tišma Nada 1977: Rječnik
vatrogasnih izraza: njemačko-hrvatski ili srpski, englesko-hrvatski ili srpski, ruskohrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemački, hrvatsko ili srpsko-engleski,
hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96).
Izdavač rečnika je Centar za unapređenje zaštite od požara pri
Vatrogasnom školskom centru u Zagrebu. Rečnik je nevelikog obima ali za
tadašnje prilike popisuje terminologiju u obimu koji je zadovoljavajući za njegovu
ciljanu grupu. Rečnik ima kratak predgovor (Predgovor) i spisak skraćenica
(Kratice). Rečnik obuhvata terminologiju iz vatrogasne tehnike, te taktike gašenja i
preventivnog suzbijanja požara. Rečnik se zapravo sastoji iz dva dela. U prvom
delu data su tri dvojezična rečnika: Njemačko-hrvatski ili srpski, Englesko-hrvatski
ili srpski i Rusko-hrvatski ili srpski. Drugi deo je zapravo višejezični rečnik:
Hrvatsko ili srpsko-njemački-engleski, ruski.
Zanimljiv za našu analizu je prvi Njemačko-hrvatski ili srpski rečnik. Rečnik
je dvojezični, jednosmerni, semasiološki, odrednice su složene abecednim redom.
Uz nemačke imenice naveden je rod. U hrvatskom ili srpskom kao JC navodi se
216
jedan prevodni ekvivalent, fraza ili sintagma, a ponekad i dva sinonima. Što se
odnosa hrvatski-srpski tiče, jasno je da se radi o hrvatskom varijetetu. Npr.
Alarmierung /f/ = vidi: Alarm /m/
Alarmanlage /f/ = alarmni sistem, uređaj za uzbunu
Asbestanzug /m/ = vatrogasno azbestno odijelo
Atemsack /m/ = vrećica za disanje
(str. 1)
U drugom delu rečnika gde je hrvatski ili srpski JI odrednice su takođe
složene abecednim redom. Kao odrednica veoma često se navodi fraza ili
sintagma. Karakteristika ovog dela rečnika (a to je bilo primetno i u prvom delu ali
ne u ovolikom obimu) je da su česta upućivanja na drugi sinonim. Npr.
alarm /vidi: uzubuna
alarmirati
- alarmieren
- to alarm
- поднятъ тревогу
(str. 44)
Česta je i pojava da se uz jednu odrednicu vežu fraze.
Jezik se u ovom rečniku tretira kao hrvatski ili srpski, pismo je latinica.
3.26 Rečnici iz oblasti geodezije i geohemije
1980
Godine 1980. pojavljuje se i rečnik geodezije (isp. Višejezični geodetski
rečnik 1980: osmojezično izdanje na srpskohrvatskom (hrvatskosrpskom),
slovenačkom, makedonskom, albanskom, francuskom, engleskom, nemačkom i
ruskom jeziku, Beograd, str. 879). Rečnik je izašao u izdanju Saveza geodetskih
inženjera i geometara Jugoslavije iz Beograda. Rečnik je velikog obima, broji 879
strana. Ima Predgovor i Uputstvo za korišćenje višejezičnog geodetskog rečnika na
217
svim zastupljenim jezicima. Iz predgovora saznajemo da je polazna osnova za ovaj
rečnik bio Dictionnaire multilingue de la FIG u kome su bila zastupljena tri jezika:
francuski, engleski i nemački. Saznajemo takođe da je ovaj rečnik nastao zbog sve
veće potrebe za međunarodnom saradnjom. Rečnik sadrži 5.500 odrednica.
Polazni jezik je srpskohrvatski (hrvatskosrpski), zatim slede jezici jugoslovenskih
naroda i narodnosti: slovenački, makedonski, albanski i četiri strana jezika:
francuski, engleski, nemački i ruski. U rečniku je dat i popis termina, u kome je uz
termin često dato i obeležje uže stručne oblasti kojoj termin pripada.
Rečnik je semasiološko-enciklopedijski, odrednice u srpskohrvatskom kao
polaznom jeziku složene su abecednim redom. Nakon odrednice sledi definicija ili
definicije, a zatim jedan ispod drugog prevodi na ostale jezike. Npr.
A4 ABERACIJA
1 (opt.) Deformacija usled koje optički sistemi ne daju besprekorno čiste slike
(likove) niti slične predmetima.
2 (ast) Prividno periodično premeštanje nebeskog tela zbog slaganja kretanja
svetlosti i Zemlje
1 S. optična aberacija f; optični odklon m
M. аберација f
A. aberracion m
F. aberration f
E. aberration
N. Aberration f; Bildfehler m
R. аберрация
2.
S. astronomska aberacija f; astronomski odklon m
M. аберација f
A. aberracion m
F. aberration f
E. aberration
N. Aberration f
R. аберация
(str. 1)
218
Pri translaciji se koriste sinonimi, uz imenice na nemačkom jeziku navedeno
je obeležje roda na uobičajeni način. Jezik se tretira kao srpskohrvatski ili
hrvatskosrpski.
1995
Sledeći rečnik koji će biti predmet naše analize je višejezični geohemijski
rečnik koji je izašao u izdanju Savremene administracije iz Beograda (isp. Jović,
Vidojko 1995: Geohemijski rečnik: srpski, engleski, nemački, francuski, ruski,
Beograd, str. 419).
Rečnik ima Predgovor u kome autor ukratko daje informacije o geohemiji
kao jednoj od najmlađih geoloških disciplina. „Geohemijski rečnik obuhvata ne
samo geohemijske termine nego i termine srodnih nauka (mineralogija,
kristalografija, petrologija, sedimentologija, geologija ležišta mineralnih sirovina,
hidrogeologija, pedagogija, analitička hemija, fizička hemija i dr.)“ (Predgovor,
strana nije numerisana). Rečnik se sastoji iz dva dela. Prvi deo predstavlja
uporedni
srpsko-englesko-nemačko-francusko-ruski
rečnik.
Rečnik
je
semasiološki, odrednice u srpskom kao JI složene su azbučnim redom, ispred
svake od njih nalazi se oznaka koja je kombinacija slova i broja. Drugi deo rečnika
predstavljaju abecedni registri termina na engleskom, nemačkom i francuskom i
azbučni registar na ruskom jeziku. Uz termine na nemačkom jeziku navedena je
oznaka roda i to je sve og gramatičkih obeležja koja se navode u ovom rečniku.
Npr.
A-1
абиогени седименти
e. abiogenic sediments
н. abiogene Ablagerungen f pl
ф. sédiments m pl abiotiques
р. абиогенные атложения
(str. 3)
219
Odrednica na srpskom jeziku najčešće je pojedinačna reč ili fraza. Kao
prevodni sinonim naveden je uglavnom jedan termin, veoma retko dva. Jezik je
ovde srpski, što je i za očekivati s obzirom na godinu izdanja. Ali ono što je zaista
posebnost ovog rečnika i što je retkost u stručnoj leksikografiji ovog perioda je
pismo. Naime pismo je ćirilica, odrednice su složene azbučnim redom.
Na kraju se nalaze registri i veoma detaljan spisak literature.
3. 27 Rečnici grejanja, hlađenja i klimatizacije
1981
Prvi rečnik iz oblasti grejanja, hlađenja i klimatizacije izlazi 1981. godine u
Beogradu (isp. Popović, Mladen 1981: Rečnik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije:
srpsko-hrvatski, engleski, nemački, francuski, ruski, Beograd, str. 747).
Rečnik je izašao u izdanju Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i
tehničara Srbije (SMEITS). Rečnik sadrži oko 7.000 termina iz oblasti grejanja,
hlađenja, provetravanja i klimatizacije. Rečnik ima Predgovor na svim zastupljenim
jezicima. Po ustrojstvu rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim
redom jedna ispod druge, a ispred njih se nalazi oznaka koja označava broj
jedinice. Preko te oznake olakšava se snalaženje prilikom traženja nekog termina
preko registra koji su dati na kraju rečnika. U svim jezicima, osim engleskog uz
imenice je dato obeležje roda. Ukoliko su autori smatrali da je potrebno, u uglastim
zagradama navedena je i uža stručna oblast kojoj termin pripada. Osim toga,
dešava se i da se u okruglim zagradama uz termin navodi i dodatno objašnjenje. U
pojedinim slučajevima u nekom jeziku je za neki pojam navedeno više termina, koji
su sinonimi. Npr.
A 29 agregat m s centrifugalnim kompresorom
cantrifugal refrgerating unit
Kälteagregat n mit Zentrifugalverdichter
220
groupe m frigorifique
центробежный холодилъный агрегат m
(str. 15)
C8
centralni sistem m klimatizacije
central air conditioning system
Zentralklimaanlage f
système m centralisé de conditionnement d'air
централъная система f кондиционирования воздуха
(str. 39)
Rečnik se sastoji iz dva dela. Prvi deo je uporedni višejezični rečnik gde je
polazni jezik sprskohrvatski, a zatim slede engleski, nemački, francuski, ruski.
Drugi deo rečnika čine abecedni registri za strane jezike, posebno za svaki od njih,
u kojima uz svaki termin stoji oznaka rednog broja pod kojim se odgovarajući
pojam nalazi u prvom delu.
Jezik se ovde tretira kao srpsko-hrvatski, autor koristi kopulativnu složenicu,
pismo je latinica, izgovor ekavski.
1983
Dve godine kasnije izlazi još jedan rečnik koji se bavi srodnom
terminologijom. Ovaj put to je rečnik koji obuhvata klimatizaciju i rashladnu tehniku
(isp. Muljević, Vladimir (ur.) 1983: Klimatizacija i rashladna tehnika: engleskinjemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408).
Ovo je prvi rečnik koji je izašao u okviru edicije Biblioteka tehničkih rječnika
koja je izlazila pod uredništvom Vladimira Muljevića. Rječnik sadrži 11000 termina,
polazni jezik je engleski, a slede: nemački, francuski, ruski, hrvatski. Rečnik ima
Predgovor, Uvod i Upute za upotrebu rječnika. Ovo je prvi rečnik koji je izašao u
gore pomenutoj ediciji. Posle toga su usledila još tri rečnika: Obrada podataka i
programiranje, Automatizacija, Medicinska tehnika. Polaznu osnovu za ova četiri
rečnika predstavljao je već postojeći višejezični rečnik poznate izdavačke kuće Veb
Verlag Technik iz Berina, koji je iskorišćen tako što su termini preuzeti iz njega i
221
prevedeni na, kako autor kaže hrvatski jezik (Predgovor, strana nije numerisana).
Odrednice u engleskom jeziku složene su abecednim redom striktno jedna ispod
druge. Što se tiče jezičkog para nemački i srpski koji je predmet našeg
posmatranja, i jedan i drugi spadaju u grupu jezika koji su JC. Npr.
A1 abnormal temperature abnormale Temperatur f nenormalna temperatura
A10 abosolute pressure Absolutdruck m absoluter apsolutni tlak.
Druck m
(str. 2)
Takođe su veoma česta i upućivanja. Npr.
absorbency s. A 17
absorbent
s. A 29
(str. 2)
Uz imenice na nemačkom jeziku navedeno je obeležje roda. Što se jezika
tiče, navodi se da je jezik hrvatski bez bilo kakvog pominjanja srpskog ili
zajedničkog jezika.
Inače rečnik je, kao i cela edicija, izuzetnog kvaliteta, sama izrada rečnika je
dosledno sprovedena, registri su pregledni sa veoma jasnim upućivanjima. Treba
napomenuti još da je u rečniku zastupljena i terminologija iz oblasti grejanja, iako iz
naslova saznajemo da je zastupljena terminologija iz oblasti klimatizacije i
rashladne tehnika. To je dokaz da je terminološki teško odvojiti ove tri oblasti, a
autor to i sam navodi u Uvodu: „Autori hrvatskog dijela ovog rječnika nastavnici su
na Fakultetu strojarstva i brodogradnje u Zagrebu, te su se u svom radu držali
terminologije koja se odomaćila na tom fakultetu u znanstvenom području Nauka o
toplini“ (Predgovor, strana nije numerisana).
222
3. 28 Rečnici terminologije iz operacionih istraživanja
1983
Godine 1983. pojavljuje se rečnik sa terminologijom iz operacionih
istraživanja (isp. Abduli, Ramiz/et. al. 1983: Terminološki rečnik iz operacionih
istraživanja: srpskohrvatski / hrvatski ili srpski, makedonski, slovenački, albanski,
madjarski, engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513).
Rečnik je prevodni, jednosmerni, devetojezični. U rečniku su, kako jedan od
autora u Predgovoru kaže, zastupljeni jezici jugoslovenskih naroda i četiri svetska
jezika. Kako se iz Predgovora vidi ovaj rečnik je razultat zajedničkih napora i
zajedničkog rada u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu. Rečnik je onomasiološki,
podeljen u 15 grupa: Opšti termini, Linearno programiranje, Problem transporta,
Nelinearno programiranje, Celebrojno programiranje, Teorija igara, Mreže i mrežno
planiranje, Upravljanje zalihama, Višekriterijumsko programiranje, Verovatnoća i
statistika, Simulacija, Masovno opsluživanje, Pouzdanost, Održavanje. U okviru
grupa leksičke jedinice su složene abecednim redom, uz svaku od njih stoji
brojčana oznaka, koja se sastoji od broja grupe i broja leksičke jedinice unutar te
grupe.
JI u ovom rečniku je, kako autor navodi, „srpskohrvatski/hrvatski ili srpski“,
dakle u JI navedena je odrednica na srpskoj varijanti (koji autor naziva
srpskohrvatski), a zatim odvojeno kosom crtom na hrvatskoj varijanti (autor taj jezik
smatra srpskim ili hrvatskim). Takav stav o jeziku očigledan je i iz podataka koji su
navedeni u impresumu rečnika. Saznajemo takođe ko su autori za pojedine jezike,
navodi se da je autor za srpskohrvatski profesor dr Jovan Petrić, saradnik iz
Beograda, a autori za hrvatski ili srpski su profesor Ljubimir Martić i profesor
Stjepan Skok, dakle saradnici iz Zagreba. Suštinski, u pitanju su samo varijantne
odlike tadašnjeg jezika. Na kraju rečnika dati su registri za sve jezike, uključujući
223
odvojeno Registar za srpskohrvatski i Registar termina na hrvatskom ili srpskom
jeziku, kao i registri termina na svim ostalim jezicima koji su zastupljeni u rečniku.
Pismo je latinica, kao mesto izdanja rečnika navode se Beograd i Zagreb.
Ravnopravna zastupljenost obe varijante izgovora nije dosledno primenjena. Tako
je u predgovoru, u onom delu koji se odnosi na srpski jezik, čiji je autor Jovan
Petrić, sve napisano ekavski, isti je slučaj i sa sadržajem.
Odrednice i u JI i u JC navedene su bez bilo kakvih gramatičkih obeležja,
uglavnom se navodi po jedan prevodni evivalent. Rečnik je uglavnom stručni, uz
minimum opšte terminologije koja je nužna i u stručnim rečnicima. Npr.
1.11 BRZINA KONVERGENCIJE
м. брзина на конвергенција
s. hitrost konvergence
a. shpejtsia e konvergjencës
m a konvergencia sebessége
(str. 3)
e. speed of convergence
f. vitesse de convergence
n. Konvergenzgeschwindigkeit
r. скорость сходимости
1985
Terminološki rečnik iz operacionih istraživanja doživljava još jedno izdanje,
ovaj put 1985. godine (isp. Abduli, Ramiz/et. al. 1985: Terminološki rečnik iz
operacionih istraživanja: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenački,
albanski, madjarski, engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, str. 263).
Rečnik je prevodni, jednosmerni, devetojezični, u impresumu se navodi da
je to prvo izdanje, iako je po svim parametrima očigledno da se taj rečnik u
najvećoj mogućoj meri naslanja na prethodno izdanje rečnika iz 1983. godine.
Članovi Redakcije i Uredništva su isti, uz proširenje za jednog člana. Što se
urednika za pojedine jezike tiče, ovde, za razliku od prvog izdanja, nema Đorđa
Dugošije, jednog od članova tima za nemački jezik. Razlika je i u mestu izdanja,
ovde se beleži da je to samo Beograd, a ne Beograd i Zagreb kao u prethodnom
izdanju, izdavač je Naučna knjiga. I ovaj rečnik je onomasiološki, podeljen je isto
kao i prethodni u 15 grupa koje nose iste nazive. I ovde su navedene varijantne
224
odlike. Za srpsku varijantu navodi se naziv srpskohrvatski, dok se za hrvatsku
varijantu navodi hrvatskosrpski, za razliku od prethodnog izdanja gde se navodi
hrvatski ili srpski. Primećuje se još da su obe varijante ovaj put zastupljene i u
Sadržaju, dok je autor Predgovora i ovde Jovan Petrić. Ovaj rečnik je znatno
manjeg obima od prethodnog i ima samo 263 stranice. Očigledno je redukovan
broj termina po grupama. Za sve leksičke jedinice navodi se samo po jedan
sinonim, bez bilo kakvog prisustva gramatike u bilo kom jeziku.
3. 29 Rječnici arhitekture, građevinarstva i urbanizma
1984
Godine 1984. u Sarajevu izlazi prvi rečnik koji se bavi terminima iz oblasti
arhitekture, građevinarstva i urbanizma (isp. Čampara, Ešref 1984: Međunarodni
rječnik arhitekture, građevinarstva i urbanizma: hrvatski ili srpski-francuskiengleski-njemački-ruski, Sarajevo, str. 956). Rečnik ima Predgovor, Uvod (na svim
zastupljenim jezicima) i Spisak skraćenica. Iz predgovora saznajemo da je rečnik
nastao kao rezultat dugogodišnjeg prevodilačkog rada autora, a na njegovoj izradi
sarađivali su stručnjaci Arhitektonskog fakulteta u Sarajevu. Nakon teoretskog dela
sledi uporedni višejezični rečnik do str. 579. Rečnik sadrži 12.000 termina, složenih
abecednim redom, što znači da je rečnik semasiološki. Abecedni poredak vršen je
uglavnom po kriterijumu imenica koje predstavljaju nukelus fraze, a veoma retko
kao odrednica pojavljuje se pridev. Polazni jezik je hrvatski ili srpski, kako ga autor
naziva. Uz odrednice na hrvatskom ili srpskom jeziku, francuskom, nemačkom i
ruskom dato je obeležje roda. U tu svrhu koriste se uobičajene skraćenice: n, f, m,
pl. Odrednice su složene tako da je navedena centralna odrednica, a zatim su uz
nju vezane sve fraze koje su uobičajene, a umesto odrednice koristi se tilda.
Nakon toga u kolonama dolaze prevodi na francuski, engleski, nemački i ruski. Kao
225
prevodni ekvivalent navodi se uglavnom fraza. Ispred i iza odrednice naveden je
redni broj koji služi da bi se povezivala odrednica sa registrima. Npr.
Français
1465 DEFORMIRATI
déformer
IZOBLIČITI
1467 DEGAZACIJA (f)
dégazage (m)
OTPLINJAVANJE (n)
1470 DEJSTVO (n)
effect (m)
DJELOVANJE
(str. 78/79)
English
Deutsch
Русский
to deform
деформироватья
degasing
deformieren
verformen
Entgasung (f)
effect
Wirkung (f)
обезгаживание (n)
дегидратация (f)
(воз)действие (n)
Na kraju rečnika dati su indeksi za francuski, engleski, nemački i ruski jezik,
koji su složeni po istom principu kao rečnik, to jest prema, kako autor kaže
„vodećem terminu“, tj. prema nukleusu fraze.
Ono što je posebna zanimljivost ovoga rečnika je i navođenje stilskih nivoa
upotrebe. U tu svhu koriste se uobičajene skraćenice: arh. (arhitekture), ek.
(ekonomija), geol. (geologija), kem. (hemija), itd. Sve te skraćenice navedene su u
spisku skraćenica. Npr.
323 bagerovati (hidr.)
(str. 18/19)
draguer
to dredge
(aus)baggern
черпать
Sociolingvistički posmatrano u ovom izdanju rečnika jezik se tretira kao
jedan, čak se autor u Predgovoru kratko osvrće na tretman jezika, gde kaže da je
kao odrednicu koristio onu koja je uobičajena u Bosni i Hercegovini. Zbog uštede
prostora nije bilo moguće da se kao odrednice navode obe varijante, zbog toga je
taj problem rešen upućivanjem, npr. cesta vidi put.
1998
Godine 1998. ovaj rečnik doživljava još jedno izdanje (isp. Čampara, Ešref
1998: Međunarodni rječnik arhitekture, građevinarstva i urbanizma: bosanskihrvatski-srpski-francuski-engleski-njemački-ruski, Sarajevo, str. 956).
226
Odmah na početku analize treba napomenuti da je ovo jedini rečnik koji je,
nakon konačnog raspada nekada zajedničke države, objavljen van Srbije, a da se
u njemu uopšte spominje srpski jezik. Ako se ovo izdanje rečnika, za koje se jasno
navodi da je drugo, uporedi sa prethodnim izdanjem, postaje jasno da je korpus
rečnika ostao identičan, promenjeni su samo neki formalni kriterijumi. Zanimljiv je
posebno predgovor koji je najvećim delom isti. Razlike se odnose samo na tretman
jezika. Kao što smo već napomenuli, u predgovoru prvom izdanju autor pominje
pitanje jezika i pri tome teži ravnopravnosti, te navodi da su kao osnovne odrednice
navedene one koje su uobičajenije u Bosni i Hercegovini, a da je ponegde taj
problem rešen upućivanjima, tako se na primer sa odrednice cesta upućuje na
odrednicu put. U drugom izdanju rečnika, u prvoj rečenici u Predgovoru pominje se
mirovni proces u Bosni i Hercegovini: „Poznato Vam je da su mirovnim procesom u
Bosni i Hercegovini otvorena mnogobrojna gradilišta. Na većini su uključeni
inozemni investitiori i izvođači. Zbog toga smo se odlučili na drugo izdanje
Međunarodnog rječnika arhitekture, građevinarstva i urbanizma, čije je prvo izdanje
izašlo već daleke 1984. godine“ (Pregovor, stranica nije paginirana). Autor ovde
jezik tretira kao bosanski/hrvatski/srpski. Dakle uvodi se pojam i bosanskog jezika,
međutim ono što je indikativo je da se taj trojni naziv za jezik koristi samo na
naslovnim stranama rečnika, te da je korišćenje tog naziva samo formalne prirode.
Dalje u rečniku nigde se ne vide razlike koje bi taj bosanski jezik odvajale od
srpskog. Na stranici koja uvodi uporedni višejezični rečnik jezik se opet tretira isto
kao u prvom izdanju kao hrvatski ili srpski.
227
3. 30 Rečnici muzičkih termina
1985
Godine 1985. pojavljuje se višejezični rečnik muzičkih termina. Rečnik je
objavljen u izdanju Muzikološkog instituta SANU kao posebno izdanje (isp. Peričić,
Vlastimir 1985: Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski, engleski,
nemački, ruski, češki, Beograd, str. 630).
Rečnik ima uporedni naziv na engleskom i srpskom jeziku, Predgovor i
Uputstvo za upotrebu. Iz Predgovora dobijamo informacije o nameni rečnika,
rečnik je namenjen: “muzičarima od struke i (...) prevodiocima“, te o nameri da ovaj
rečnik bude i svojevrsna enciklopedija muzičkih termina od čega je autor odustao
jer „to bi znatno povećalo obim knjige, čak i da definicije budu najkraće moguće‟,
odustalo se takođe i od „informacija o izgovoru, akcentuaciji i promeni reči: to bi
daleko prevazilazilo kako okvire rečnika ove vrste, tako i kompetencije sastavljača‟
(Predgovor: 3).
Iz predgovora takođe saznajemo zašto se autor odlučio upravo za ove
jezike: „italijanski – kao klasični jezik muzike; francuski, engleski, nemački i ruski –
kao veliki svetski jezici; češki – kao jezik na kome postoji bogata muzička literatura,
i jezik naroda sa kojim smo imali dugotrajne i žive kulturne veze, posebno u oblasti
muzike‟ (Predgovor: 4).
Prvi deo rečnika čini Uporedni rečnik a potom slede registri na svim
zastupljenim jezicima.
Ovaj rečnik je po svom ustrojstvu semasiološki, odrednice su složene strogo
abecednim redom, polazni jezik je srpskohrvatski, a dalje slede prevodi na
italijanski, francuski, engleski, nemački, ruski i češki. Ispred odrednice nalazi se
broj pomoću koga se omogućava korišćenje registara. Autor često koristi i
upućivanja na neki termin koji je uobičajeniji, a dešava se takođe da se u zagradi
iza odrednice nalazi objašnjenje pojma, ali kratko, što svedoči da autor nije baš do
kraja odustao od enciklopedijskog ustrojstvo rečnika. Što se prevodnih
228
ekvivalenata tiče navodi se najčešće jedan, po nekad i dva. Uz imenice u jezicima
gde se razlikuje rod navedeno je obeležje roda. Npr.
27.
akolada, spojnica (zagrada koja spaja linijske sisteme u partituri)
I graffa f, accollatura f
F accolade f
E brace, bracket, accolade
N Akkolade f, Klammer f
R акколада f
Č závorka f, svorka f, spona f
(str. 13)
Veoma su česta i upućivanja i to najčešće sa termina koji je karakterističan za
hrvatski varijetet, na termin koji je uobičajen za srpski varijetet. Npr.
1424. kratice v. skraćenice (str. 152)
1908. nizozemska škola v. flamanska škola (str. 205)
1922. note (pisani ili štampani notni materijal) v. muzikalije (str. 205)
Što se jezika tiče on se ovde tretira kao srpskohrvatski, kao jedan jezik, navode
se svi stručni termini bez obzira da li su iz jednog variteteta ili drugog. Rečnik je
velike upotrebne vrednosti, opremljen je objašnjenjima, upućivanja su dobro
rešena, mogućnost snalaženja u njemu je dobra.
1997
Ovaj rečnik doživljava još jedno izdanje nakon dvanaest godina (isp.
Peričić, Vlastimir 1997: Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemački, ruski, češki, 2. izdanje, Beograd, str. 606).
Rečnik je doživeo promenu što se izdavača tiče, ovaj put nastao je u
suizdavaštvu SANU, Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i Univerziteta
umetnosti. Sve bitne podatke o ovom drugom izdanju saznajemo iz predgovora
drugom izdanju naslovljenog kao Uz drugo izdanje: „S obzirom na veliku potražnju
229
za ovim rečnikom, Srpska akademija nauka i umetnosti, a na inicijativu Odeljenja
likovne i muzičke umetnosti, ljubazno je učinila izuzetak od svog ustaljenog
principa da ne obnavlja svoje edicije i time omogućila ovo, drugo izdanje, za koje
su joj se kao saizdavači pridružili Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, koji je
obezbedio finansijska sredstva i Univerzitet umetnosti u Beogradu. Sastavljač
zahvaljuje pomenutim institucijama i njihovim rukovodstvima. Drugo izdanje se –
izuzev tehničke opreme – ne razlikuje od prvog, s tim što su ispravljene sve
zapažene greške“ (Uz drugo izdanje: 6).
Razlika je i u tretiranju jezika, izbačen je naziv srpskohrvatski, a koristi se
srpski i u predgovoru i u samom rečniku i u registrima. Rečnik je štampan
latinicom, ekavskom varijantom izgovora.
3. 31 Rečnik terminologije iz obrade deformisanjem
1986
Godine 1986. svetlost dana ugledao je i rečnik ili preciznije rečeno
pojmovnik koji se bavi terminima iz oblasti obrade deformisanjem, koji je izdat na
univerzitetu u Novom Sadu u organizaciji Fakulteta tehničkih nauka (isp. Plančak,
Miroslav 1986: Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatsko-nemački,
Novi Sad, str. 147).
Rečnik ima Predgovor na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku. Iz
Predgovora saznajemo razloge za izdavanje ovog rečnika, autor naglašava da
„obrada deformisanjem zauzima sve značajnije mesto u okviru tehnologija
mašinske obrade materijala“. Autor ovim Pojmovnikom pokušava da na neki način
započne standardizaciju terminologije iz oblasti obrade deformisanjem: „Veliki broj
termina iz ove oblasti nastao je odgovarajućim prevođenjem sa stranih jezika ili
pak kao plod manje ili više uspelih sopstvenih jezičkih konstrukcija. U takvoj
situaciji pojavile su se razne nelogičnosti kada je reč o terminologiji iz oblasti
230
obrade deformisanjem: jedan te isti pojam (tehnologija, alat i sl.) nazivaju se
različito u raznim krajevima Jugoslavije što često dovodi ne samo do raznih
nesporazuma nego može ponekad imati i ozbiljnih posledica“. (Predgovor, strana
nije numerisana).
„Ovaj terminološki pojmovnik je prvi pokušaj u našoj zemlji da se na jednom
mestu
sakupe
i
sistematizovano
prikažu
i
definišu
pojmovi
iz
obrade
deformisanjem. Kao takav on može inicirati uvođenje jedinstvene terminologije iz
ove oblasti na celom srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom jezičkom području‟
(Predgovor, strana nije numerisana). Ovaj opširan citat navodimo iz razloga što se
u njemu govori i o terminologiji i namerama autora, a i o stavu autora po pitanju
jezika na prostorima Jugoslavije.
Rečnik je onomasiološki, podeljen u dve velike grupe, a u okviru tih grupa u
podgrupe. Ustrojen je tako da je prvo dat termin na srpskohrvatskom jeziku, pa
prevod na nemački. Nakon toga sledi objašnjenje termina na srpskohrvatskom
jeziku. S obzirom na takvo ustrojstvo možemo konstatovati da je rečnik
onomasiološko-enciklopedijskog tipa. Pored definicije dat je i odgovarajući crtež,
skica, formula ili fotografija čime se upotrebna vrednost ovog pojmovnika uveliko
uvećava.
Pojmovnik je podeljen u dve velike grupe: Teoretske osnove obrade
deformisanjem i Tehnološke metode obrade deformisanjem. U trećem, poslednjem
delu dat je spisak pojmova na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku sa naznakom
broja strana u tekstu na kojoj se dotični pojam definiše. U tom registru za nemački
jezik naveden je rod uz svaku imenicu. Prvo poglavlje, Teoretske osnove obrade
deformisanjem obuhvata sledeće podgrupe: Napon, Deformacija, Odnos napondeformacija, Uslov tečenja, Krive efektivnog napona, Energetski parametri
procesa, Metode analize procesa deformisanja, Deformabilnost, Trenje, Građa
metala. Druga grupa, Tehnološke metode obrade deformisanjem, sadrži sledeće
podgrupe: Sabijanje, Istiskivanje, Hladno utiskivanje, Kovanje, Savijanje, Duboko
231
izvlačenje, Obrada razdvajanjem (koja opet sadrži podgrupe: Razdvajanje
presovanjem,
Fino
razdvajanje
presovanjem,
Razdvajanje
odsecanjem,
Razdvajanje lomljenjem, Razdvajanje seckanjem), Vučenje, Rotaciono tiskanje,
Uvaljivanje površina, Valjanje, Visokobrzinska obrada, Hidrostatička obrada,
Superstatička obrada, Plastična obrada u polju ultrazvuka.
Što se samog rečnika tiče, odrednice su uglavnom fraze ili sintagme, odmah
uz odrednicu naveden je prevodni ekvivalent na nemačkom jeziku a ispod njega
sledi definicija na srpskohrvatskom jeziku. Npr.
Glavna ravan
Hauptebene
Ravan u kojoj su tangencijalni naponi jednaki nuli.
Glavni napon
Hauptspannung
Za svako naponsko stanje postoje tri uzajamno normalne ravni
u kojima ne postoje tangencijalni naponi. Normalni naponi u tim ravnima
nazivaju se glavni naponi.
(str. 3)
Registri u ovom rečniku su takođe veoma pregledni i jednostavni za
korišćenje. Npr.
Debljina zida, 76
Deformabilnost, 29
Deformacija, 10
- apsolutna, 11
- efektivna, 12
- elastična, 1, 40
- glavna, 13
- jedinična, 11
- logaritamska, 12
- plastična, 1, 40
- srednja, 12
- pri odsecanju, 108
- u zoni razdvajanja, 98
(str. 135
232
3. 32 Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik
Sledeći rečnik koji nam hronološki sledi za analizu je Hrvatski ili srpski i
njemački slikovni rječnik koji je izlazio pod uredništvom Vjekoslava Bobana. Prvo
izdanje ovog rečnika pojavilo se 1988. godine (isp. Boban, Vjekoslav (ur.) 1988:
Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik, Manhajm, Ljubljana, str. 677).
Prva dilema koja se javlja kada je ovaj rečnik u pitanju je da li se on može
uvrstiti u našu analizu s obzirom na zadatke koje smo sebi postavili. Dilema se tiče
klasifikacije ovog rečnika, postavlja se pitanje da li se taj rečnik može uvrstiti u
stručne. Nakon detaljne analize rečnika i nakon konstatacije, da on nije bio
predmet analize u pomenuta dva magistarska rada, kao rečnik u kome je velikim
delom zastupljena i opšta terminologija, odlučili smo se da i ovaj rečnik bude
pomenut u analizi zbog toga što je jedan deo leksike u njemu stručnog karaktera,
te da zbog tog dela leksike može poslužiti prevodiocima stručnih tekstova u
svakodnevnom radu.
Izdavači ovog rečnika su Bibliographisches Institut iz Manhajma i
Cankarjeva založba iz Ljubljane.
Rečnik je specifičan po mnogo čemu, a pre svega po načinu na koji je
složena i prezentovana leksička građa. Rečnik je onomasiološki, slikovni, velikog
obima, obuhvata veliki broj raznovrsnih terminoloških grupa, kako onih koje
obuhvataju terminologiju iz svakodnevnog života tako i onih koji se odnose na
različite oblasti struke.
Rečnik ima predgovor iz koga saznajemo da je kao osnova za njega
poslužio nemačko-engleski rečnik koji je izašao u saradnji Bibliografskog instituta
iz Manhajma i Oxford University press-a. Rečnik obuhvata veliki broj oblasti.
Budući da je onomasiološki podeljen je u 11 grupa, koje sadrže ukupno 384
podgrupe „koje obuhvaćaju najrazličitija područja iz svakodnevnog života i
znanstvenog djelovanja“ i obuhvata oko 28.000 predmeta označenih brojevima.
233
Pored predgovora na početku rečnika dat je i popis skraćenica i sadržaj na
hrvatskom ili srpskom i nemačkom jeziku, na kraju su dati registri ili kako ih autori
nazivaju indeksi termina na hrvatskom i nemačkom jeziku. Od 11 poglavlja koja
rečnik sadrži, a čiji se sadržaji odnose na najrazličitije oblasti života, navešćemo
samo one grupe koje bi se mogle svrstati u stručne oblasti. To su: Atom, svemir,
zemlja, Priroda kao okolina, poljodjelstvo i šumarstvo, Obrt i industrija, Grafička
industrija, Promet i komunikacija, informacijska tehnika, Ured, banka, burza,
Životinje i biljke. Ostale četiri grupe odnose se na terminologiju koja je opšta, a to
su: Čovjek i njegova okolina, Javni i društveni život, Slobodno vrijeme, igre, sport i
Zabava, kultura i umjetnost.
U svakoj podgrupi nizanje termina počinje od rednog broja jedan. Polazni
jezik je hrvatski ili srpski kako ga autor naziva. Kao odrednica navedena je
uglavnom sintagma, a odmah ispod nje nalazi se prevod na nemački. Odrednice i
prevodi dati su na levoj stranici dok su na desnoj stranici date slike koje se odnose
na taj termin. Svaki termin objašnjen je i crtežom. Npr.
234
Od dodatnih informacija u rečniku nalazimo samo rod uz imenice u
nemačkom jeziku. Kao prevodni ekvivalent navodi se uglavnom jedna fraza. U
rečniku su česta i objašnjenja koja se daju iza leme u zagradi.
Ono što je karakteristika ovoga rečnika je navođenje stilskih nivoa upotrebe.
Pri tome ne radi se samo o označavanju pripadnosti određenoj užoj stručnoj oblasti
nego se navodi i da li je neki izraz kolokvijalni ili ne, te da li se koristi samo u
usmenoj upotrebi. Za obeležavanje stilskih nivoa u hrvatskom ili srpskom tekstu
koriste se sledeće skraćenice: cult. (kultivirano), kol. (kolokvijalno). U nemačkom
235
jeziku navedena je pripadnost struci. Npr. bergm. (bergmännisch), techn.
(technisch). Ponegde su data i etimološka obeležja, npr. turc. (turcizam), griech.
(griechisch), mitteldt. (mitteldeutsch) i sl.
Na kraju rečnika dati su indeksi za srpski ili hrvatski jezik i za nemački jezik.
Termini u indeksima složeni su abecednim redom, iza svake odrednice naveden je
broj koji tu odrednicu povezuje sa terminom u rečniku. Indeks je napravljen po
principu odrednica i pododrednica. Glavne odrednice su uglavnom imenice, a
pododrednice su fraze vezane za tu imenicu. Poseban značaj posvećen je
homonimima koji se pojavljuju u različitim područjima i sa različitim značenjem. U
tom slučaju uz termin je navedena skraćenica koja označava oblast kojoj termin
pripada, a time i grupu u kojoj se može naći pod tim nazivom. Npr.
abacus 309 77
~ umj. 334 20
adapter 242 34
~ za kameru 112 55
~ za presnimavanje dijapozitiva 115 88
(str. HS 1)
U indeksu nemačkih pojmova reči su takođe složene abecednim redom, i po
istom principu kao u registru hrvatskih ili srpskih termina.
Ovaj rečnik je u periodu do 2000. godine doživeo još dva izdanja, 1990. (isp.
Boban Vjekoslav (ur.) 1990: Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677) i 1991. (Boban Vjekoslav (ur.) 1991:
Hrvatski i njemački slikovni rječnik, 3. izd., Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677)
Sva tri izdanja su identična, isti je čak i broj strana. Jedina razlika je u nazivu
jezika, naime u prvom (1988) i drugom (1990) izdanju jezik se tretira kao hrvatski ili
srpski, a reč je zapravo o hrvatskom varijetetu, pismo je latinica. U trećem izdanju
koje je izašlo u godini kada počinje građanski rat na prostorima bivše Jugoslavije
236
(1991) jezik i zvanično nosi naziv hrvatski, pomena srpskog više nema iako je
sadržaj rečnika identičan.
3. 33 Nautički rečnik
1990
Sledeći rečnik koji će biti predmet naše analize je nautički rečnik autorke
Ksenije Bakrač izdat u Zagrebu u izdanju Radne organizacije za grafičku djelatnost
„Zagreb“ (isp. Bakrač, Ksenija 1990: Nautički rječnik: hrvatski-talijanski-francuskiengleski-španjolski- njemački, Samobor, str. 151).
Rečnik poseduje Sadržaj, Recenziju, koju potpisuje dipl. ing. Mladen Šutej i
Uputstvo za upotrebu rječnika. Iz Uputstva saznajemo da se „Rječnik sastoji od
823 riječi sa područja nautike i jedriličarstva na hrvatskom, talijanskom,
francuskom, engleskom, španjolskom i njemačkom jeziku“. (Predgovor: 11) Rečnik
je višejezični, jednosmerni, semasiološki, odrednice su složene strogo abecednim
redom jedna ispod druge. JI je hrvatsko-srpski, što je očigledno iz primera koji
sledi, iako autorka u nazivu rečnika i u Uputstvu za upotrebu taj jezik tretira kao
hrvatski. Nakon odrednice u hrvatsko-srpskom jeziku slede kolone sa prevodom na
zastupljene strane jezike sledećim redom: italijanski, francuski, engleski, španski i
nemački. Predmet naše anaze biće hrvatsko-srpski kao jezik izvornik na kome su
navedene odrednice i nemački kao JC. Što se odrednica tiče, to su uglavnom
pojedinačne reči ili fraze, ispred odrednice navedena je brojčana oznaka a zatim
slede prevodi na date jezike. U nemačkom kao jeziku naveden je uglavnom jedan
prevodni ekvivalent, nema nikavih dodatnih oznaka ni u jednom jeziku. Npr.
HrvatskoItaliano
srpski
3. Alka za vez
10. Arsenal
11. Astronomska navigacija
12. Atest gradnje broda
Français
English
Español
Deutsch
Anlegering
Arsenal
Astronavigation
Baubrief
237
18. Baciti sidro
den Anker
schlippen
(str. 12)
Zanimljiv je tretman jezika, koji se ovde naziva kao hrvatski, već je to 1990.
godina i za Hrvatsku potpuno jasno opredeljenje ka osamostaljenju jezika.
3. 34 Tehnološki rečnici
1981
Najpre ćemo u ovom poglavlju spomenuti prvi rečnik u kome je zastupljena
terminologija iz oblasti tehnologije, ali u veoma malom obimu (isp. Radić, Stipe
1981: Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 2. prošireno izd.,
Beograd, str. 495). Ovaj rečnik je doživeo izdanja i kasnije 1986. i 1990. Detaljne
informacije o ovom rečniku mogu se pronaći u poglavlju 3.3 Rečnici tehnike, gde je
on detaljno obrađen zbog toga što u njemu preovladava tehnička terminologija.
1991
Početak
devedestih,
odnosno
prelomnu
1991.
godinu
označilo
je
pojavljivanje jednog veoma značajnog tehnološkog rečnika, koji je izdat u
Beogradu (isp. Kostić, Veljko / Kostić, Ljiljana 1991: Tehnološki rečnik engleskofrancusko-nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131).
Rečnik je nastao u suizdavaštvu izdavačkih kuća Grmeč i Privredni Pregled
iz Beograda. Rečnik je četvorojezični, polazni jezik je engleski, a zatim slede
francuski, nemački i srpskohrvatski. Rečnik obrađuje 20.000 terminoloških jedinica,
a „rečnik obuhvata najznačajnije termine iz oblasti osnovnih prirodnih nauka: fizike,
hemije, biologije i odgovarajućih tehnologija [...]. Pored stručnih naziva materijala
koji se najviše koriste u tehnološkim procesima, uvršćeni su i nazivi neophodne
opreme koja se koristi u hemijskoj industriji‟ (Predgovor, strana nije numerisana).
238
Rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim redom prema
engleskom alfabetu s obzirom da je polazni jezik engleski. Rečnik se sastoji iz dva
dela. U prvom delu dat je uporedni četvorojezični rečnik, a u drugom delu dati su
indeksi za francuski, nemački i srpskohrvatski jezik. Odrednice u višejezičnom
rečniku numerisane su oznakom koju čine slovna oznaka i broj, za svako slovo
brojevi počinju od broja jedan. Veoma je česta pojava da se uz neki termin koji se
specifično koristi u nekoj profesiji, odnosno oblasti, pored srpskog prevoda navode
i skraćenice koje objašnjavaju kojoj oblasti termin pripada. Objašnjenje skraćenica,
koje se koriste za obeležavanje nivoa upotrebe, dato je na početku rečnika posle
Predgovora. Od gramatičkih informacija navodi se samo oznaka za rod u
nemačkom jeziku. Npr.
a1
abaca
[...]
Abaka m; Manilahanf m
a 22
abrasion resistent
abriebfest
a 25
abrasive paper
Schleifpapier n
absorption capacity
Absorptionsvermögen n
manila-konoplja
(bot. Mussa textilis)
otporan na habanje;
otporan na trenje
brusna hartija; hartija
za brušenje
(str. 1)
a 48
apsorpciona moć;
sposobnost upijanja
(str. 2)
Kao što se vidi iz gore navedenih primera, polazna jedinica je najčešće
fraza, a prevod u JC, je, kada je nemački u pitanju, obično jedna reč, a kada je
srpski jezik u pitanju, fraza. Navode se obično dva prevodna sinonima. Neobično je
da su ti sinonimi odvojeni tačkom i zarezom, što ne bi trebalo, obično je to oznaka
rezervisana za polisemne jedinice. Ovaj rečnik poseduje i veoma pregledne
registre pomoću kojih se olakšava snalaženje u rečniku. Npr.
Ableitung e683, l251
Ablesung r249
Abnehmer c784
abraspeln r168
(Nemački registar: 966)
239
ili:
adsorbovati a323
adsorpcija e327
aeoroban a352
aerosol a362
(Srpskohrvatski registar: 993.)
Jezik se u ovom prvom izdanju ovog rečnika tretira kao srpskohrvatski, kako
u predgovoru tako i u samom rečniku i registrima, pismo je latinica, izgovor ekavski
što nije nikakva neobičnost s obzirom na mesto izdanja. Vrlo je neobično da se
politička stvarnost iz 1991. kada započinje građanski rat na prostorima bivše
Jugoslavije uopšte ne ocrtava u ovom rečniku. To već nije slučaj sa njegovim
sledećim izdanjem koje će uslediti 1995. godine (isp. Kostić, Veljko / Kostić,
Ljiljana 1995: Tehnološki rečnik englesko-francusko-nemačko-srpski, Beograd,
str. 1131). Ovo drugo izdanje rečnika ostalo je potpuno nepromenjeno kako
sadržinski tako i formalno. Jedina promena koja se beleži je promena u nazivu
jezika, sada se naš jezik tretira kao srpski i to dosledno. Svi ostali parametri ovog
rečnika, koji su objašnjeni prilikom osvrta na prvo izdanje, ostaju nepromenjeni.
3. 35 Rečnici železničke terminologije
Sledeća terminologija kojom su se bavili leksikografi je železnička
terminologija.
1991
Prvi rečnik sa ovom terminologijom pojavljuje se prelomne 1991. godine u
Beogradu u izdanju izdavačke kuće Mrlješ (isp. Vukićević Vida 1991: Nemačkosrpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemački stručni železnički rečnik / Deutschserbokroatisches und serbokroatisch-deutsches Fachwörterbuch für Eisenbahner,
Beograd, str. 140). Rečnik je dvojezični, dvosmerni, u prvom delu JI je nemački, a
JC je srpskohrvatski, u drugom delu JI je srpskohrvatski, JC je nemački. Po
240
tipologiji rečnik je semasiološki, odrednice su složene striktno abecednim redom.
Uz imenice u nemačkom jeziku obeležava se rod na uobičajeni način (m, n, f). Kao
prevodni ekvivalent navodi se obično jedan sinonim, veoma retko dva ili više,
ukoliko je to nužno navodi se i fraza. Uvidom u samu leksiku a i u Predgovor
zaključujemo da je rečnik prilagođen nastavnom gradivu Više želežničke škole,
tako da bi se mogao smatrati aneksnim rečnikom, pošto je njegova upotreba ipak
ograničena na školsko gradivo. Ukoliko se u obzir uzme ta činjenica, rečnik
ispunjava svoju namenu u visokom procenutu. U rečniku je u manjem obimu
zastupljena i opšta terminologija, koja je karakteristična za putovanje vozom. Npr.
Abfahrt (f) – polazak, odlazak
Abfahrtszeit (f) – vreme polaska
Abfertigungsgebühr (f) – taksa za prevoz (otpremanje)
Abhangsbuch (n) – knjiga otpravljanja
(str. 1)
Einschnitt (m) – usek
Einstellung (f) – obustavljanje
einsteigen – ući, popeti se u kola
einwaggonieren – utovariti u vagon
(str. 20)
U drugom delu rečnika JI je srpskohrvatski, i ovaj rečnik je semasiološki,
odrednice su složene abecednim redom, kao odrednica navedena je najčešće
fraza. Uz prevodni ekvivalent na nemačkom kao JC opet je obeležen rod. Npr.
poljska železnica – Feldbahn (f)
pomerljiva osovina – Lenkachse (f)
pomoćni voz – Hilfszug (m)
pomoćni pogon – Hilfsbetrieb (m)
(str. 114)
Ono što je zanimljivost ovog rečnika je da se jezik tretira kao srpskohrvatski,
dakle i dalje se jezik Srba i Hrvata smatra zajedničkim iako je već počeo rat. Pismo
je latinica, izgovor ekavski.
241
1996
Pet godina kasnije izlazi još jedan rečnik železničkih stručnih izraza, ovaj
put u izdanju Međunarodne železničke unije iz Beograd (isp. Knežević, Jasmina
(ur.) 1996: Rečnik železničkih stručnih izraza francusko-nemačko-engleskoitalijansko-špansko-srpski, Beograd, str. 1221). Rečnik ima Uvod, Predgovor
izdanju UIC, Predgovor srpskom izdanju.
Rečnik se sastoji iz tri dela: prvi deo je šestojezični uporedni rečnik, polazni
jezik je francuski, a zatim slede ostali jezici sledećim redom: nemački, engleski,
italijanski, španski i srpski). Drugi deo predstavlja popis inicijala, skraćenica i
akronima koji su navedeni u prvom delu, a treći deo su registri na nemačkom,
engleskom, italijanskom, španskom i srpskom jeziku. Iz Predgovora srpskom
izdanju saznajemo da je ovaj rečnik nastao na osnovu Opšteg leksikona
železničkih stručnih izraza (termina) koje je Međunarodna železnička unija (UIC)
objavila već po četvrti put. Srpsko izdanje nastalo je na osnovu kompletno
prerađenog u tom trenutku najnovijeg izdanja iz 1988. godine.
Rečnik obuhvata 10.205 železničkih stručnih izraza. Želja autora je bila da
ovaj rečnik omogući: „da se sprovede unifikacija i standardizacija termina u raznim
železničkim užim stručnim oblastima (ima ih 25 u ovom izdanju)“ (Predgovor
srpskom izdanju: 5). Na rečniku su sarađivali i stručnjaci iz Jezičkog odeljenja
SANU i iz Saveznog zavoda za standardizaciju, čije su primedbe usvajane što
uvećava kvalitet ovog rečnika.
Odrednice u polaznom jeziku, francuskom, složene su abecednim redom,
ispred odrednice naveden je redni broj koji tu odrednicu povezuje sa registrima.
Pored toga, svaki termin obeležen je jednom ili više dvocifrenih šifara koje ukazuju
na užu stručnu oblast u kojoj se taj termin koristi. Time se u ovom rečniku daju
obeležja stilskih nivoa upotrebe u okviru uže stručne oblasti. Od gramatičkih
informacija u rečniku navodi se samo rod uz imenice u nemačkom jeziku. Npr.
242
Français
Deutsch
Srpski
15 35 about m; dossier m
Stirnwand f
čeona stanica (kola)
19 31 abri m du mécanicien
(str. 8, 9)
Führerstand m
upravljačnica
Na kraju rečnika dati su registri koji ne odstupaju od uobičajenih. Jezik se
tretira kao srpski, što je već bilo i faktičko stanje, izgovor je ekavski, pismo je
latinica.
3. 36 Rečnici tekstilne terminologije
1991
U ovom periodu izlaze i dva rečnika koja se bave stručnom terminologijom
iz oblasti tekstila i tekstilne industrije. Prvi takav rečnik izlazi 1991. godine (isp.
Mekić, Rachel 1991: Trojezični rečnik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije:
nemački-srpskohrvatski-engleski, Novi Sad, str. 285).
Rečnik ima kratak popis skraćenica, a zatim sledi trojezični terminološki
rečnik. JI u ovom slučaju je nemački, zatim sledi srpskohrvatski koji je u našem
slučaju JC, a zatim engleski. Rečnik je po svom ustrojstvu semasiološki, odrednice
su složene strogo abecednim redom jedna ispod druge. Uz imenice u nemačkom
kao JI navedeno je obeležje roda, a to je slučaj i sa imenicama u srpskohrvatskom
jeziku. U srpskohrvatskom kao JC navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalenat,
veoma retko više. Npr.
Deutsch
82 Abnahme (f)
83 Abnahmeleiste (f)
84 Abnahmewalze (f)
98 abquetschen
(str. 9)
Srpskohrvatski
smanjenje (n)
letva(f) za skidanje
valjak (m) za skidanje
cediti
English
reduction
take off rail
take off roller
squeeze; nip; mangle
243
Na kraju rečnika nalaze se registri za srpskohrvatski i engleski jezik.
Zanimljivo je da se jezik tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor
ekavski.
1993
Dve godine nakon ovog rečnika pojavljuje se još jedan rečnik koji se bavi
terminologijom iz oblasti tekstila. Ovaj put to je rečnik koji je izdat u Beogradu u
izdanju Savremene administracije (isp. Radivojević, Mirjana 1993: Rečnik za
tekstil
i
kožu:
englesko-nemačko-srpski,
nemačko-englesko-srpski,
srpsko-
englesko-nemački, Beograd, str. 603).
Rečnik ima kratak Predgovor iz koga saznajemo da je rečnik „sastavljen da
zadovolji potrebu stručnjaka iz oblasti tehnologije tekstila i kože“. Rečnik je
specifičnog ustrojstva, reč je o tri trojezična rečnika: englesko-nemačko-srpski,
nemačko-englesko-srpski i srpsko-englesko-nemački. Rečnik sadrži 6000 termina
iz oblasti tekstila i kože. Sva tri trojezična rečnika napravljena su na isti način,
njihovo ustrojstvo je semasiološko, odrednice su složene abecednim redom jedna
ispod druge, u nemačkom bez obzira da li je JI ili JC navodi se obeležje roda uz
imenice. Ostalih gramatičkih oznaka u rečniku nema. Npr.
Abakafaster f / abaca fibre s / abaka, tvrdo vlakno iz lišća banane
abändern / change, modify v / menjati, promeniti, modifikovati
Abdampf m / exhaust (dead) steam s / izrađena para, odušna para
(str. 257)
U navođenju prevodnih ekvivalenata skoro uvek se navodi više od jednog
prevodnog sinonima, česte su i sintagme i objašnjenja.
Na kraju rečnik sadrži sledeće dodatke: Skraćenice, Podela vlakana, Merne
jedinice, Internacionalne veličine, Vrednosti za izračunavanje postojanosti i
Bibliografiju.
Jezik je srpski, pismo latinica, izgovor ekavski.
244
3. 37 Rečnik pivarskih termina
1992
Godine 1992. izlazi i rečnik koji se bavi terminima iz oblasti pivarske
industrije (isp. Muškatirović, Milica / Mojsilović, Radojka 1992: Rečnik pivarskih
termina: engleski, nemački, srpski, Beograd, str. 444). Rečnik je objavljen u izdanju
Jugoslovenskog urduženja pivara i Savremene administracije iz Beograda. Rečnik
je trojezični; polazni jezik je engleski, a slede nemački i srpski, koji su JC. Od
teoretskog dela rečnik ima Predgovor, Način korišćenja rečnika i Reč o autorima.
Iz Predgovora saznajemo na koje oblasti pivarske industrije se odnosi terminologija
u ovom rečniku, saznajemo da su obuhvaćene „osnovne oblasti proizvodnje slada i
piva – sladara, varionica, podrumi, filtracija, istakanje, sirovine i repromaterijal koji
se najviše koriste, kao i tehnologija vezana za nabavke i promet u pogonima
sladara i pivara“ (Predgovor, strana nije numerisana).
Rečnik je semasiološki, sastoji se iz dva dela. Prvi deo je uporedni rečnik
englesko-nemačko-srpski složen striktno po abecednom nizu. Prevodni ekvivalenti
u nemačkom i srpskom jeziku dati su u kolonama. Svaki od termina numerisan je
rednim brojem. Drugi deo rečnika predstavljaju Registar termina na nemačkom
jeziku i Registar termina na srpskom jeziku. Iz registara se preko rednog broja
upućuje na jedinicu u uporednom trojezičnom rečniku.
Uz prevodne ekvivalente u nemačkom navodi se oznaka roda ukoliko je u
pitanju imenica, a u srpskom nema nikavih gramatičkih obeležja. U srpskom se
navodi jedan ili više sinonima, koji su odvojeni zarezom, a ukoliko je reč o
polisemnoj jedinici koristi se tačka i zarez. Npr.
20
25
27
apsorption capacity
abstract
A/C account
35
acceptance
Absorptionfähigkeit (f)
apsorpciona moć, moć upijanja
Zusammenfassung (f)
izvod
Rechnung (f), Abrechnung (f) račun; obračun
Konto (n)
Annahme (f); Abnahme (f); prihvatanje; preuzimanje;
245
45
accounting
(str. 4)
Akzept (n)
Rechnungswesen (n)
akcept
računovodstvo
Zanimljivost ovog rečnika je da su date kratke biografije autorki, iz kojih
saznajemo da je jedna od njih inženjer tehnologije, dakle upravo iz struke koja se
obrađuje u rečniku, a druga je filolog, prevodilac za nemački jezik.
3. 38 Rečnik voća, povrća i začina
1994
Godine 1994. u izdanju beogradske Prosvete izlazi Višejezični rečnik voća,
povrća i začina (isp. Čobić, Timotej 1994: Višejezički rečnik voća, povrća i začina:
srpsko-latinsko-englesko-francusko-nemačko-špansko-ruski, Beograd, str. 124).
Rečnik ima predgovor iz koga saznajemo da je namenjen svima onima koji
se bave proizvodnjom, preredom i prometom poljoprivrednih proizvoda, kao i
stručnjacima i naučnim radnicima, te nastavnicima poljoprivrednih i tehnoloških
škola i fakulteta. Rečnik je semasiološki, odrednice su složene abecednim redom
jedna ispod druge. Polazni jezik je srpski, a zatim slede latinski, engleski,
francuski, nemački, španski i ruski. Uz odrednicu u srpskom kao JI navedeno je
obeležje roda. Zanimljiv je i prevodni ekvivalent na latinskom jeziku, gde je dat
izvorni naziv na latinskom kao i porodica kojoj pripada neka vrsta voća, povrća i
začina. U nemačkom kao jeziku koji nas interesuje, a koji predstavlja JC, navedena
je oznaka za rod uz imenice. Npr.
3. ananas m.
L. Ananas sativud, fam. Bromeliacea
E. pinaepple
F. ananas m.
D. Ananas f.
ES piña F. ananás m.
Р. ананас m.
(str. 7)
246
9. aršlama f.
L. Allium fistulosum, fam. Liniacea
E. Welsh onion
F. ciboule f.
D. Winterzwiebel f. Hohllauch m.
ES. cebolleta f francesa
Р. лук-татрка m., лук – батун m.
(str. 8)
Svi termini su numerisani rednim brojem, u rečniku je zastupljeno ukupno
369 termina. Na kraju rečnika dati su registri za latinski, engleski, francuski,
nemački, španski i ruski jezik na osnovu kojih je vrlo jednostavno pretražiti termin u
osnovnom rečniku.
Jezik se tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
3.39 Rečnik poljoprivredne mehanizacije
1996
Sledeći rečnik koji će biti predmet naše analize je višejezični rečnik
poljoprivredne mehanizacije autora Timoteja Čobića (isp. Čobić, Timotej 1996:
Višejezički
rečnik
poljoprivredne
mehanizacije:
srpsko-englesko-francusko-
nemački, Beograd, str. 404). Izdavač ovoga rečnika je Poljoprivredni fakultet
Univerziteta u Novom Sadu. Rečnik je četvorojezični, JI je srpski, a zatim slede
engleski, francuski i nemački). Rečnik ima Predgovor na sva četiri zastupljena
jezika, a nakon toga sledi Sadržaj, pa uporedni rečnik i potom registri na
engleskom, francuskom i nemačkom jeziku. Iz Predgovora saznajemo da rečnik
obuhvata izraze iz mašina, uređaja, opreme, alata i instrumenata, koji se koriste u
ratarstvu, povrtlarstvu, livadarstvu sa pašnjarstvom, stočarstvu, voćarstvu,
vinogradarstvu, hortikulturi, zaštiti bilja i stoke i preradi poljoprivrednih proizvoda.
Rečnik je po svom ustrojstvu semasiološki, odrednice su složene striktno jedna
247
ispod druge abecednim redom. Rečnik sadrži ukupno 6.000 termina. Uz imenice u
srpskom kao JI navedeno je obeležje roda, a to je isti slučaj i sa imenicama u
nemačkom kao JC i kao poslednjem jeziku u nizu stranih jezika. Npr.
14
aglomeracija f.;
briketiranje n.
alat
m.,
povrtlarski
alat
m.
za
suzbijanje
korova
alka f. nosna
24
31
33.
agglomeration
garden tool
weeder spud
nose ring
agglomération
Stückigmachen
n
outils
m./pl. Gartengeräte
horticoles
n./pl.
échardonneur
Unkrautstecher
m.
m.
anneau
nasal
m. Nasenring m.
(str. 15)
Kao što se vidi iz ovih primera, kao prevodni ekvivalent najčešće se navodi
samo jedan sinonim ili fraza. Ono što je karakteristično za ovaj rečnik je da je u
njemu skoro isključivo zastupljena stručna terminologija. Opšte terminologije skoro
da nema.
Na kraju rečnika dat je popis skraćenica (Skraćenice), zatim Međunarodne
atomske težine, Konverzija kalorija u džule, Konverzija britanskih i američkih mera i
težina u evropske ekvivalente, Mere i težine, Pretvaranje inča u santimetre i
Pretvaranje stopa i inča u metre. Svi ovi dodaci imaju značaj za korisnike rečnika.
Na kraju rečnika nalaze se registri za engleski, francuski i nemački jezik koji
su brojem povezani sa višejezičnim rečnikom.
Jezik se tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
248
3. 40 Rečnik pozorišnih termina
1997
Poslednji rečnik koji će biti predmet našeg razmatranja je rečnik pozorišnih
termina koji se pojavio 1997. godine u Beogradu (isp. Rej, Kenet 1997:
Internacionalni rečnik pozorišnih termina: srpski, engleski, francuski, nemački,
italijanski, španski, holandski, švedski, Beograd, str. 79).
Rečnik je izdala izdavačka kuća Gea iz Beograda, rečnik je uporedni
višejezični, u njemu je zastupljeno osam jezika. JI je engleski, iako u naslovu stoji
da je JI srpski, a zatim slede francuski, nemački, italijanski, španski, holandski,
švedski i srpski. Dakle nemački i srpski spadaju u grupu jezika koji su JC. Iz
Predgovora saznajemo da ovaj rečnik obuhvata termine koji spadaju u „jezik
pozorišta“. Saznajemo takođe koju terminologiju sadrži ovaj rečnik: „Reči iz
pozorišnog glosara, sa jedne strane čine pozorišnu leksiku, ali sa druge strane
označavaju terminološku neophodnost koja se primenjuje u praksi (pozorišna
produkcija, pisanje pozorišnih dela, pozorišna kritika, istorija pozorišta...)“
(Predgovor: 8). Ovaj rečnik ima i svoju posebnu namenu, na koju se takođe osvrće
pisac predgovora: „Pozorišni glosar je rađen za potrebe teatarskih poslenika, kao
što su: reditelji, upravnici pozorišta, glumci, umetnički direktori, pisci, dramaturzi,
scenografi, kostimografi, inspicijenti (pomoćnici i asistenti), menadžeri, producenti,
organizatori, rekviziteri, scenski radnici, majstori svetla, majstori tona i specijalnih
efekata, pirotehničari, propagandisti, slikarima dekora, pozorišnim kritičarima,
muzičkim saradnicima, i svima koji sa lepom namerom i osmehom ulazite u
pozorište“ (Predgovor: 9).
Odrednice u engleskom kao polaznom jeziku složene su striktno abecednim
redom jedna ispod druge. Uz imenice u nemačkom jeziku navedeno je obeležje
roda i to je sve od gramatičkih informacija u rečniku. U srpskom jeziku naveden je
obično jedan prevodni ekvivalent, veoma retko dva ili više. Radi ilustracije
249
navešćemo primere koji će obuhvatiti polazni jezik, engleski, te redom jezički par
koji nas interesuje, nemački i srpski. Npr.
English
Aron stage Apron
Arc lamp Arc light
Deutsch
Vorbühne f
Bogenlampe f
Asbestos border
(str. 10-11)
Asbeststreifen m
Srpski
Proscenijum
Portalni reflektori;
lučna lampa
Azbestni friz
Treba takođe napomenuti da je ovaj rečnik zapravo nastao prevođenjem
termina, dakle u već postojeći rečnik dodati su termini na srpskom jeziku. Kao
original poslužio je rečnik An International Vocabulary of technical theatre terms, a
prevodilac rečnika je Borivoj Kaćura.
Ono što je veliki nedostatak ovoga rečnika je to što nema registre čime je
faktički njegova upotreba sužena i orijentisana samo na smer engleski – neki drugi
jezik. Pretraživanje prema bilo kom drugom jeziku kao polaznom nemoguće je.
Jezik se u ovom rečniku tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
250
4.0 ANALIZA JEZIČKIH NIVOA
U okviru analize jezičkih nivoa razmatrali smo u kojoj meri se u stručnim
rečnicima posmatranog perioda daju informacije vezane za morfologiju, sintaksu,
stilstiku, etimologiju i tvorbu reči, odnosno u kojoj meri ove naučne discipline
nalaze svoju primenu u praktičnoj stručnoj leksikografiji.
4.1 Morfologija
U okviru ovog istraživanja pratili smo da li se i na koji način u stručnim
rečnicima daju morfološke informacije, te uz koje vrste reči se to najčešće čini.
Posmatrali smo sve vrste reči u nemačkom i srpskohrvatskom (srpskom) jeziku,
bez obzira da li su ti jezici JI ili JC. Osnovnim podacima smatrali smo
obeležavanje vrste reči, rod, broj i relevantne deklinacione podatke kod imenica,
glavne podatke o konjugaciji glagola, njihovoj tranzitivnosti i rekciji.
Analiza je pokazala da u stručnim rečnicima preovladavaju imenice, stoga
će naša analiza biti fokusirana uglavnom na imenice kao vrstu reči. U skladu sa tim
i gramatički podaci, koji se navode, vezani su uglavnom za imenice. Na drugom
mestu po zastupljenosti su glagoli, tako da ćemo i njima posvetiti pažnju u ovom
poglavlju, ali u skladu sa njihovom zastupljenosti, znatno manje. Što se ostalih
vrsta reči tiče, uz njih se ne navode nikakva gramatička obeležja, navodi se samo
oznaka za vrstu reči, ali i to veoma retko.
Analiza posmatranog korpusa je pokazala da veoma mali broj rečnika
obeležava vrstu reči. To su sledeći rečnici: Ristić/Obradović/Vasić (ur.) 19611,
19612, 19641, 19642, 1971 (ali nedosledno), Pavlović/Radić 1968, 1970, 1973,
Radić 1981, 19862, 1990, Simić/Dodić/Simić 1997, Hadžiomeragić 1978, Jakić/
Zidar 1965, Janković/Đurović/Janković 19691, 19692, Vekarić/Radić 1983,
Mojašević/Krivokapić 1984, Opačić (ur.) 19701, 19702, 19703, 19712, 19713,
251
19714, 19715, 19716, 19717, Vitas/et. al. 1988, 19861, Đordjević 1986, 1988,
Živojinović-Japanac 1998, Simeon 1969, Dragović/Pavićević 1987, 1989.
Vrsta reči u ovim rečnicima obeležava se na uobičajeni način, a oznaka za
vrstu reči navodi se odmah iza leme. U tu svrhu koriste se uglavnom uobičajene
skraćenice. Obeležje vrste reči navedeno je samo u JI bez obzira da li je to
nemački ili srpski (srpskohrvatski). Kada su u pitanju imenice u nemačkom jeziku,
oznaka vrste reči se ne navodi eksplicitno pošto se navodi rod, čime se definiše i
vrsta reči.
Kad je reč o obeležavanju vrste reči, moglo bi se zaključiti da je to podatak
koji nije od primarnog značaja u stručnim rečnicima, pogotovo što u tim rečnicima,
kao što je već rečeno, preovladavaju imenice. Obeležavanje vrste reči prisutno je u
35 od ukupno 161 rečnika. U svim rečnicima u kojima je obeležena vrsta reči
obeležen je i rod ili je naveden neki drugi gramatički podatak. Npr.
retrolenta a što je iz očnog sočiva
retronasal a iza nosa, izanosni
retten v spasiti
reversibel a povratan, preobratljiv
Resorption f resorpcija, upijanje, usisavanje
Respiration f disanje
(Simić/Dodić/Simić 1997: 109)
Najzastupljenija gramatička kategorija koja je navedena u rečnicima je
obeležavanje roda uz imenice u nemačkom jeziku. Rod je obeležen u 109 rečnika.
To su: Dabac 1952, Arsenijević 1971, Dragović/Pavićević/Vujačić 1971, 1987,
1990, Opačić (ur.) 19718, Opačić (ur.) 19719, Ilustrirani tehnički rječnik 1952,
Radić (izd.) 1960, Ristić/Obradović/Vasić (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Tehnički rečnik za brane 1965, Pavlović/Radić 1968, 1970, 1973, Dabac 1969,
Borota 1972, Bajić/Dunđerović/Kern 1973, Radić 1981, 19862, 1990, Muljević
(ur.) 1983, 19841, 19842,1986, Notaroš 1966, 1967 (samo u jednom delu), Kostić
1956, 1971, 1976, 1987, 1993, 1996, Arneri-Georgijev 1993, Simić/Dodić/Simić
252
1997, Hadžiomeragić 1978, Multilingual collection of terms for welding and
allied processes 1981, 1982, 1988, Jovanović 1957, Jovanović 1959,
Jakić/Zidar 1965, Janković/Đurović/Janković 19691, 19692, Šink 1974,
Vekarić/Radić 1983, Mojašević/Krivokapić 1984, Novak/Marinković 1986,
Rožić 1987, Sokal/Banjac/Kapić 1989, Perišić/Konstantinović 1965, Pejović
1966,
Radovčić
1966,
Bojanin/et.
al.
1980,
Beribak/Bišćević
1986,
Beribak/Bišćević 1988, Prikić 1969, Nešić (ur.) 1970, Schmidt 1972, Opačić
(ur.) 19701, 19702, 19703, 19712, 19713, 19714, 19715, 19716, 19717, Vitas/et. al.
1988, 19861, Đordjević 1986, 1988, Kovenski, I. I. 1980, Mora (izd.) 1974,
Živojinović-Japanac 1998, Simeon 1969, Dragović/ Pavićević 1987, 1989, Tot
1975, Borčić/et. al. 1977, Janković/Stojković/Janković 1977, Gilić 19781,
19782, Hadži-Cenić 1994, Tišma 1977, Višejezični geodetski rečnik 1980, Jović
1995, Popović 1981, Čampara 1984, 1998, Peričić 1985, 1997, Plančak 1986
(navodi rod ali samo u registrima), Boban (ur.) 1988, 1990, 1991, Kostić/Kostić
1991, 1995, Vukićević 1991, Knežević (ur.) 1996, Mekić 1991, Radivojević
1993, Muškatirović/Mojsilović 1992, Čobić 1994, 1996, Rej 1997.
Rod u nemačkom jeziku markira se navođenjem određenog člana (der, die,
das, die) ispred ili iza imenice, uglavnom u zavisnosti od toga da li je reč o
semasiološkom ili onomasiološkom rečniku. U pojedinim slučajevima rod se
markira i uobičajenim latinskim skraćenicama m, f, n, pl. Npr.
der Astigmatismus – astigmatizam
die Brandwunde – opekotina
die Bronchitis – bronhitis
(Arneri-Georgijev 1993: 70)
Abladen n, Abladung f istovar
Ablader m istovarivač; nosač; sopstveni pošiljalac, otpremnik brodskog tovara
Ablage f stovarište; predaja – der Rechnung polaganje računa
(Jovanović 1957: 15)
253
Oblik za genitiv jednine i nominativ množine naveden je u izuzetno malom
broju
rečnika.
To
su:
Notaroš
1966,
1967,
Jakić/Zidar
1965,
Mojašević/Krivokapić 1984, Rožić 1987 i Sokal/ Banjac/Kapić 1989.
Annahme, die; -, -en, oslanjanje na
Anpassung, die; -, -en prilagođavanje, podešavanje
Anschein, der; -s izgled
(Mojašević/Krivokapić 1984: 4)
Od ovih šest rečnika u kojima se navode oblici za genitiv jednine i nominativ
množine u nemačkom jeziku, četiri su namenjena nastavi, odnosno to su aneksni
rečnici koji prate udžbenike za određene stručne škole. Ta posebna ciljana grupa,
kojoj su namenjeni ovi rečnici, očigledno je razlog za navođenje ovih dodatnih
morfoloških podataka da bi se olakšalo učenje jezika i savladavanje nastavnog
gradiva.
Što se glagola u nemačkom jeziku tiče, posmatrali smo da li su navedeni
osnovni podaci uz nepravilne glagole. Analiza je pokazala da većina rečnika ne
navodi osnovne podatke o oblicima nepravilnih glagola. Samo mali broj rečnika
navodi te podataka. To su: Borota 1972 (ali nedosledno), Notaroš 1966, 1967,
Jovanović 1957 (ali ne i pomoćni glagol), Mojašević/Krivokapić 1984, Rožić
1987, Sokal/Banjac/Kapić 1989. Npr.
abgleichen, glich ab, h. abgeglichen poravnati račune, sravniti
abhalten, hielt ab, h. abgehalten održati
(Sokal/Banjac/Kapić 1989: 7)
Ni u jednom rečniku nismo naišli na označavanje rekcije glagola.
Što se srpskog jezika tiče, imamo jedan rečnik gde se pokušava navesti i
svršeni i nesvršeni glagolski vid, ali nedosledno. To je slučaj sa rečnikom Radić
(izd.) 1960, gde se glagolski vid navodi u srpskom kao jeziku cilju, ali, kao što je
već rečeno, nedosledno. Npr.
254
abdecken otri(va)ti... ali
abgraben otkopati, odvesti, skrenuti, odvratiti
(str. 4)
Iz ovoga što je u prethodnom poglavlju rečeno za navođenje morfoloških
podataka u stručnim rečnicima, moglo bi se zaključiti da se dosledno navodi
veoma mali broj podataka. To je pre svega rod uz imenice u nemačkom jeziku,
zatim u znatno manjem broju slučajeva oznaka za vrstu reči, a sve ostale
kategorije navode se u zanemarljivo malom broju rečnika. Analiza je pokazala
tvrdnje
koje
su
iznete
u
članku
Zehn
Thesen
zur
Fachlexikographie
(Bergenholtz/Schaeder 1994: 45) gde se konstatuje da morfološke informacije u
stručnim rečnicima nisu česta pojava i da nemaju primarni značaj. Centralna
pažnja u ovom tipu rečnika poklanja se semantizaciji tj. prevodnim ekvivalentima.
4.2 Sintaksa
Veliki značaj u izradi rečnika ima uključivanje elemenata sintakse, kao
nauke koja proučava pravila kombinovanja reči u rečenice, ili opštije rečeno,
jedinica u konstrukcije, kao i odnose između elemenata rečenične strukture.
Elementi sintakse u rečnicima olakšavaju njihovu upotrebu, pošto se ona bavi
„procesima izgrađivanja konstrukcija‟ i „polazeći od reči kao osnovne sintaksičke
jedinice posvećuje pažnju formiranju i sastavu viših jedinica sintakse, kao što su
sintagme i rečenice‟ (Bugarski 1991: 117).
U okviru sintaksičke analize razmatrali smo da li se u tumačenju leksičkih
jedinica reči navode izlovano ili se daju u kontekstu, te da li se navode primeri za
njihovu upotrebu. Veoma značajan prateći elemenat svakog rečnika je navođenje
konteksta u kome će se upotrebiti neka reč, pošto veoma često i sva navedena
značenja i svi gramatički podaci ne mogu da nam pomognu da odaberemo pravo
značenje. Upravo iz tih razloga bitno je navođenje konteksta, odnosno navođenje
255
informacija o mogućnosti kombinovanja leksema u sintaksičke celine, pošto se
pravi život jedne lekseme odvija u rečenicama i sintagmama. Savremeni korisnik
od rečnika očekuje više podataka o sintagmatskim odnosima među leksemama i
njihovim kombinatornim mogućnostima. To je izraženo pre svega kod rečnika
opšte namene, ali se značaj tih podataka ne može zanemariti ni kod stručnih
rečnika, utoliko više što su korisnici stručnih rečnika manje filološki obrazovani pa
su im ove informacije od velikog značaja.
„... Leksikograf mora u svom radu težiti što većem uzimanju u obzir
rečenične, odnosno, kontekstualne definicije. Što više postigne u tom pravcu, više
će se približiti idealnoj svrsi rječnika. Rječnik pruža semantičaru razgranatu mrežu
ekvivalencija pomoću kojih on može pokušati vršiti opis i analizu leksema a ti
postupci u semantici odgovaraju morfosintaksičkim operacijama koje su razrađene
u transformacijsko-generativnoj gramatici‟ (Vajs 1982: 25).
Najveći broj rečnika, koji je podvrgnut našoj analizi, ne daje informacije o
mogućnostima kombinovanja leksičkih jedinica. Izbor odgovarajućeg ekvivalenta
prepušta se korisniku i njegovom znanju jezika. U jednom manjem broju rečnika
daju se informacije o kombinatornim mogućnostima reči. I u ovom slučaju valja
imati na umu da se ilustracije značenja ne daju uz svaku odrednicu, nego samo
tamo gde je to autor smatrao neophodnim. Anlizirajući rečnike koji su predmet
našeg rada, zapazili smo da su elementni sintakse u njima prisutni na nekoliko
načina. Jedan od načina je navođenje sintagmi u zagradi, koje služe kao
objašnjenje. To je slučaj sa rečnicima: Pavlović/Radić 1968, 1970, 1973, Dabac
1969, 1970, Banićević/Popović/Vulović 1989, 1990. Npr.
Abbrand m [Kohlenstift; Elektroden] / požeg m, izgorelak m [gubitak izgaranjem ili
zagrijavanjem, npr. metala]
Abbruchspannung f / probojni napon m [referentne diode]
(Dabac 1969: 2)
256
abdestillieren [z. B. ein flüssiges Gemisch] / peći, upariti, destilirati [npr. kapljevitu
smjesu]
(Dabac 1969: 3)
Kontekst kao način da se objasni upotreba prevodnog ekvivalenta navode:
Ilustrirani tehnički rječnik 1952, Perišić/Konstantinović 1965, Averbakh 1980,
1988, Hadži-Cenić 1994, Peričić 1985, 1997. Npr.
2629. retardacija (sinkopirano zakašnjavanje melodijskih tonova / naročito u basu /
za akordima, ili obratno
N nachschlagende Töne m pl, Retardation f
(Peričić 1985: 277)
abbiegen zahoditi, zalomiti krilo; rechts (links) a. okrenuti stroj na desno (levo); a.
von der Strasse skrenuti jedinicu sa puta; okrenuti kolonu na maršu na novi
pravac.
(Perišić/Konstantinović 1965: 7)
abfangen odbiti (udar); einen Angriff a. odbiti napad; mor. držati naređenu dubinu
podmornicom; das Sichaufbäumen des U-Bootes a. izravnati sile potiskivanja na
podmornici pri plovidbi vodom.
(Perišić/Konstantinović 1965: 10)
Treću grupu čine rečnici koji su delom i konverzacijski priručnici u kojima su
prisutne rečenice, te je time sintaksa zastupljena u velikoj meri. To su sledeći
rečnici: Notaroš 1966, 1967, Arneri-Georgijev 1993. Npr.
Wann hat der Husten begonnen? – Kada je počeo kašalj?
Wie ist der Husten? – Kakav je to kašalj?
Seit wann husten Sie? – Od kada kašljete?
(Arneri-Georgijev 1993: 45)
Polazne jedinice u ovom delu rečnika nisu lekseme nego tekst, koji čini
jedna ili više rečenica, a autor u JC tome tekstu pridružuje prevod u obliku
rečenica, tj. opet teksta. U ovom rečniku korišćen je isključivo sintagmatski
postupak.
257
Analiza je pokazala da je navođenje konteksta kao načina da se objasni
prevodni ekvivalent prisutno u veoma malom broju slučajeva kada je stručna
leksikografija u pitanju. Morfologija je svakako u prednosti nad sintaksom, iako je
sintaksu veoma teško odvojiti od morfologije, kao nauke o oblicima reči, s kojom
sintaksa najneposrednije ulazi u gramatiku jezika (Stanković 1982: 299).
Kombinovana primena morfoloških i sintaksičkih elemenata u rečnicima dala bi
najbolje rezultate. To se, kada su stručni rečnici u pitanju, ne bi trebalo odnositi na
svaku leksičku jedinicu, bitno je da se osnovni podaci o kombinatornim
mogućnostima daju uz one lekseme gde bi mogle da se jave nedoumice i gde bi
greške bile veoma čest slučaj. Leksikograf stoga treba da ima sluha kada je odabir
morfoloških i leksičkih podataka u pitanju, u stručnim rečnicima ne sme ih biti
previše, ali ni premalo.
4.3 Stilistika
Predmet naše analize u korpusu rečnika bile su i informacija o stilskoj
diferenciranosti stručne leksike. Iako se naizgled čini da leksikografska stilistika
ima značaja samo u rečnicima opšteg tipa, analiza terminoloških rečnika ipak
pokazuje da je vrlo značajno markiranje stilskih obeležja i u stručnim rečnicima.
Analiza pokazuje da leksikografi imaju različit pristup u markiranju stila, a i način na
koji korisnik dobija informacije o stilskim nivoima je različit. U pojedinim
slučajevima, informacije i uputstva o stilskim obeležjima nalazimo eksplicitno
navedene u predgovoru. Osim predgovora u spisku skraćenica se takođe upućuje
na načine obeležavanja stilske pripadnosti. Ako su podaci o stilskim obeležjima
navedeni i u predgovoru i u spisku skraćenica onda govorimo o dobroj
leksikografskoj praksi (Stanković 1999: 52-53). Češći su, na žalost, slučajevi kada
na osnovu spiska skraćenica moramo da tražimo da li je obeležena stilska
pripadnost ili ne, a informacija u predgovoru nije data. U pojedinim, leksikografski
258
neuspelim slučajevima to moramo zaključiti iz samog rečnika, nikavih napomena o
tome nema ni u predgovoru ni u spisku skraćenica, ili oni pak i ne postoje.
Kako je predmet našeg rada stručna leksikografija, posvetićemo pažnju
obeležavanju stila kod terminološke leksike. Stilsko markiranje terminološke
leksike svakako se bitno razlikuje u rečnicima koji su opšteg tipa od stručnih
rečnika. U opštim rečnicima uglavnom ćemo naići na obeležje „stručni‟, čime se
želi naglasiti da se ta leksika izdvaja iz korpusa opšte, bez daljeg diferenciranja,
dok ćemo u stručnim rečnicima naići na beleženje uže stručne oblasti kojoj termin
pripada, dakle na diferenciranje na naučne, tehničke i uže stručne oblasti. To je
posebno značajno u onim rečnicima koji se bave terminologijom iz više srodnih
struka. Tipičan primer za to je naša grupa rečnika koji se bave privrednom,
ekonomskom i pravnom terminologijom. U opštim rečnicima markiranje stila može
biti rezultat i subjektivnog osećaja, pa ćemo naići na slučajeve da dva autora daju
različita obeležja stila uz istu odrednicu. U stručnim rečnicima izraženija je
preciznost prilikom obeležavanja stila pošto se time želi precizirati kojoj užoj oblasti
struke termin pripada, ili koja značenja ima u kojoj struci. Cilj takvih markiranja je
da se precizira upotreba leksema u određenim komunikativnim uslovima, te se
stoga ona smatraju leksikološkim pomoćnim informacijama. Te informacije treba,
pre svega, da pomognu korisniku rečnika da identifikuje komunikativnu situaciju i
predmet komunikacije koji je merodavan za izbor odrednice u tekstu (Stanković
1999: 60).
Što se tiče rečnika koji su bili predmet naše analize, može se konstatovati
da se u malom broju rečnika navode stilska obeležja. Posmatrali smo da li se
uopšte beleži stil, te ako se beleži da li su o tome date precizne informacije u
predgovoru i spisku skraćenica i na koji način. Pokušaj uvođenja stilskog
diferenciranja leksike pronalazimo već u prvom rečniku koji je objavljan u
posmatranom periodu (isp. Dabac 1952). Markiranje stila nalazimo i u sledećim
259
rečnicima Ristić/Obradović/Vasić (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Pavlović/Radić 1968, 1970, 1973, Dabac 1969, Dabac 1970, Radić 1981, 19862,
1990, Jovanović 1957, 1959, Šink 1974, Perišić/Konstantinović 1965, Šijak
2000, Nešić (ur.) 1970, Opačić (ur.) 19703, Višejezični geodetski rečnik 1980,
Čampara 1984, 1988, Boban (ur.) 1988, 1990, 1991, Kostić/Kostić 1991, 1995,
Knežević (ur.) 1996, Popović 1981. Npr.
abdichten tak. neutralisati prostor
Abdichtungsring m teh. prsten za hermetičko zatvaranje
(Perišić/Konstantinović 1965: 9)
Arbeit f [Phys] rad m, radnja f [fiz] (str. 8)
Welle f [Masch] / osovina f [str] (str. 119)
Wertschätzung f [Tar] / ocjena f vrijednosti [tar] (str. 119)
(Dabac 1969)
Analiza je pokazala da je stilsko markiranje u pomenutim rečnicima
nedovoljno, te da bi ga trebalo drugačije organizovati. Stručni rečnici koji su bili
predmet naše analize različito su teoretski koncipirani i imaju različit pristup stilskoj
markiranosti. To se može videti već iz uvodnih napomena navedenih uz svaki
rečnik ponaosob. Stilska obeležja, i ako se navode, navode se nedosledno i
nepotpuno. Takav različit, odnosno nedefinisan pristup ogleda se i u uvodnim
napomenama i predgovorima, gde autori ponegde daju informacije o stilu. Kod
veoma malog broja rečnika naići ćemo na ukazivanje na termine iz nauke, tehnike,
vojske, ekonomije i njihovo odvajanje.
Pošto stiliske informacije u rečnicima treba da budu u funkciji preciznijeg
tumačenja i semantizacije leksema polaznog jezika (Schippan1992: 52), potrebno
im je posvetiti mnogo više pažnje nego što je to do sada bio slučaj u
leksikografskoj praksi. Praksa pokazuje da je stilistika prilično zanemarena kada je
praktična leksikografija u pitanju. Označavanje stilskih nivoa upotrebe posebno je
260
značajno u stručnim rečnicima i to pri semantizaciji višeznačnih leksema čija
značenja obeležavaju predmete i pojave iz različitih sfera i različitih oblasti struke.
U stručnoj terminologiji bitno je pratiti i tretman stila u različitim izdanjima
jednog rečnika zbog njene stalne tendencije razvoja, te pojave novih podoblasti u
struci, gde se često dešava da jedan termin u novom izdanju poprimi i neko novo
značenje. Upravo u takvim situacijama neophodno je da se markira pripadnost
struci, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom korišćenja.
4.4 Etimologija
Etimologija se najjednostavnije definiše kao nauka koja se bavi poreklom
reči, promenama i razvojem njenih oblika i značenja i njenom povezanošću sa
drugim leksemama. Lingvistička etimologija nastala je u 18. veku (Schippan 1992:
40). Etimologija je posebna lingvistička disciplina koja istražuje razvoj leksičkih
jedinica sežući što je moguće više u prošlost, a pri tome se služi metodama
komparativne lingvistike. Svoj najveći doprinos nauci o jeziku etimologija postiže u
izradi etimoloških rečnika (Dragićević 2007: 19).
Šipka etimologiju smatra leksikografskom disciplinom, a etimološki podaci
se, prema njemu, „odnose ne na upotrebu, nego prije na značenje, mada i na
njega samo posredno“ (Šipka 2006: 167). Rezultati etimoloških istraživanja veoma
su značajni u leksikografskoj teoriji i praksi. Etimološke oznake u rečnicima se po
pravilu daju za reči stranog porekla, a njihovo navođenje varira u zavisnosti od tipa
i namene rečnika. Primena etimologije u praktičnoj leksikografiji kreće se od pojava
gde je to primarni zadatak rečnika, što je slučaj sa etimološkim rečnicima, zatim se
etimologija u nešto redukovanoj meri daje u rečnicima opšte namene, posebno
onim većeg obima i boljeg kvaliteta, a najmanje je zastupljena u stručnim
rečnicima.
261
Predmet naše analize bila je primena etimologije, odnosno navođenje
etimoloških podataka u rečnicima koje smo posmatrali. Rezultati analize pokazali
su da markiranje etimoloških oznaka nije ustaljena praksa u stručnoj leksikografiji.
Od celokupnog korpusa samo tri rečnika navode etimološke podatke. To su:
Kostić 1956, 1971, 1976, 1987, 1993, 1996, Jovanović 1957, 1959 i Simeon
1969. U rečniku medicinske terminologije u predgovoru autor kaže: „Glavni, osnovi
rečnik je latinski, za koji su drugi rečnici vezani. U tom rečniku dajemo za svaki
pojam latinski termin (iz novolatinskog ili starolatinskog jezika), a zatim, u zagradi,
grčku, odnosno latinsku etimologiju tog naziva (...)“ (str. 8). Npr.
accelerans, antis (lat. accelerare: ubrzati;
beschleunigend; fr. accélérant): koji ubrzava.
eng.
accelerating;
nem.
accentuatus, a, um (lat. accentus; eng. acentuated; nem. akzentuiert; fr.
accentué); akcentovan, naglašen.
(Kostić 1956: 37)
U rečnicima Aleksandra Jovanovića podatak o etimologiji naveden je u
malom broju slučajeva i to za reči koje su preuzete iz nekog drugog jezika i koje su
kao takve ušle u upotrebu u nemački i srpski jezik. Npr.
a conto (it.) na račun; unapred, akonto
a dato (it.) od danas
a conto vecchio (it.) na stari račun
ad valorem (lat.) po vrednosti
(Jovanović 1957: 19)
U enciklopedijskom rečniku lingvističkih naziva Rikarda Simeona etimologija
je takođe navedena. Autor u predgovoru kaže: „Etimologija termina objašnjena je
neposredno iza naslova jedinice“ (Kako se služiti rečnikom : V). Etimološke oznake
koje se navode date su i u popisu skraćenica nazvanom Kratice i znakovi, koji je
262
veoma obiman i detaljan. U tom spisku ćemo naći: amer. (američki), ags.
(anglosaksonski), afr. (afrički), arm. (armenski), itd. Npr.
abbize, tal. – abeceda koja se tako zove na Siciliji (koju puk, napisanu, stavlja u
kolijevku i zove je „la santa croce“)
abdomen, lat. – trbuh, trbušna šupljina
(str. 2)
Analiza je pokazala da je etimologija grana lingvistike koja u najmanjoj meri
nalazi svoju primenu u leksikografskoj praksi, koja se bavi stručnim rečnicima.
Zastupljena je samo u leksikografskim delima koja su enciklopedijskog karaktera i
koja obiluju drugim informacijama, pa je u sklopu drugih podataka navedena i
etimologija, kao što je slučaj sa Rečnikom medicinskih termina i Enciklopedijskim
rječnikom lingvističkih naziva.
4. 5 Tvorba reči
Tvorba reči je najvažniji produktivni mehanizam za bogaćenje jednog jezika.
Nove leksičke jedinice nastaju od već postojećih leksičkih jedinica ali uz njihovo
kombinovanje sa raspoloživim morfemskim i leksičkim materijalom. Elementi
tvorbe su nosioci značenja te stoga oni spadaju u domen leksikografije odnosno
rečnika. Od ogromnog broja tvorbenih morfema, neophodno je napraviti odabir
onih afiksa koji pripadaju produktivnom tipu tvorbe i čije je značenje jasno za
korisnike. U rečnicima koji su bili predmet analize autori koriste dva leksikografska
postupka pri obradi leksičke građe: ili se odrednice nižu isključivo abecednim
redom, jedna ispod druge ili složenice i derivati bivaju na određeni način dovedeni
u vezu sa osnovom. To se radi najčešće uz pomoć tilde, a ponekad i ponavljanjem
osnovice. Najčešći je pak slučaj da, autori koji su se opredelili za grupisanje po
principu gnezda ovaj princip ne koriste dosledno, nego koriste čas jedan čas drugi
model.
263
Analiza naših rečnika pokazala je da se autori najčešće odlučuju za nizanje
odrednica prema abecednom nizu bez bilo kakvog povezivanja u gnezda oko
odrednice. To se posebno odnosi na višejezične rečnike gde bi takvo povezivanje
bilo i otežano. Drugi vid leksikografske prakse, takozvana gnezda, izazivaju
poremećaj u abecednom nizu. Grupisanje odrednica u obliku gnezda znači da
pojedine odredničke reči ne počinju u novom redu. U tom slučaju moguća su dva
načina nizanja odrednica, ili se odrednička reč ponavlja ili se umesto nje koristi
neko grafičko obeležje, najčešće tilda. Ovaj način slaganja odrednica koristi se
uglavnom zbog uštede prostora. Tilda zamenjuje reč i u frazama koje su navedene
kao primer da bi se ilustrovalo značenje reči. U tim slučajevima tilda se odnosi na
celu prvu odrednicu.
Najveći broj rečnika iz analiziranog korpusa odrednice niže jednu ispod
druge bez bilo kakvog dovođenja u vezu, bilo da se odrednice striktno nižu jedna
iza druge ili se prave gnezda oko odrednice po semantičkom principu.
Veoma mali broj rečnika pokušava da odrednice složi po principu gnezda
zasnovanog na tvorbi. To je slučaj u sledećim rečnicima: Jovanović 1957 i Prikić
1969.
U slučaju rečnika Aleksandra Jovanovića grupisanje u obliku gnezda
prisutno je samo kada su u pitanju složenice, a drugi vid tvorbe ne služi za ovakva
grupisanja. U skraćivanju autor koristi crticu (-). Npr.
Abfertigung f otpravljanje; otpremanje; prijem (robe) na otpremu; usluživanje; sfrist f rok otpreme; -sgebühren fpl manipulacione takse; -sschein m, sschreiben potvrda o carinjenju; -stelle f otpravilište;
(Jovanović 1957: 15)
ali
abführen f odvoziti; isplatiti
Abführung f odvoz; ispalata
(Jovanović 1957: 15)
264
Prikić postupak grupisanja takođe koristi nedosledno, a kao zamenu za
osnovičku reč koristi takođe crticu (-). Npr.
Abdampf m izrađena para, otpadna para, -rückstand m suvi ostatak (pri
uparavanju), -schale f (Abb. 1) zdela za uparavanje, -verwertung f korišćenje
otpadne pare
(Prikić 1969: 9)
ali
abdichten zaptiti, zaptivati
Abdichten n zaptivanje
Abdichtung f 1. zaptivač, 2. zaptivanje
(Prikić 1969: 9)
Generalni zaključak analize jezičkih nivoa bi bio da se u stručnim rečnicima
u najvećoj meri daju dodatne informacije koje spadaju u morfologiju. Od
morfoloških kategorija najčešće se navodi rod uz imenice u nemačkom jeziku. To
je kategorija koju su sastavljači rečnika smatrali bitnom. Na drugom mestu navodi
se vrsta reči, pa potom oblici za genitiv jednine i nominativ množine. Oblike za
nepravilne glagole daje zanemarljivo mali broj rečnika. Sledeća lingvistička
disciplilna koja nalazi svoju primenu u praktičnoj stručnoj leksikografiji je sintaksa.
U manjem broju rečnika navode se objašnjenja ili kontekst u kome se termin
upotrebljava. Stilistika se nalazi na trećem mestu, mada se informacije o stilskoj
diferenciranosti navode bez nekog pravila, to je više stvar ličnog opredeljenja
autora. Etimologija je naučna disciplina koja je potpuno zanemarena kada je u
pitanju stručna prevodna leksikografija. Ni tvorba reči se ne kotira bolje, čini se da
je ipak strogo abecedno ustrojstvo rečnika odnelo prevagu i da će to činiti i u
budućnosti, zbog jednostavnosti organizacije građe.
265
5.0 PREVODNI EKVIVALENTI
Kako su predmet našeg istraživanja prevodni rečnici nužno se nameće
pitanje prevodnih ekvivalenata.
S obzirom da se rečnici među sobom ne poklapaju u broju i strukturi reči
govorimo o tri tipa ekvivalencije: o apsolutnoj, parcijalnoj i nultoj.
Kod apsolutne ekvivalencije prisutan je odnos izomorfije, to znači da jednom
formativu u JI odgovara jedan formativ u JC sa istim značenjem. Međutim to se
dešava veoma retko, tako da je apsolutna ekvivalencija prisutna u veoma malom
broju slučajeva. Svakako odnos izomorfije i apsolutne ekvivalencije mnogo je češći
u stručnim, terminološkim rečnicima, nego u rečnicima koji sadrže opštu
terminologiju.
Najčešća je parcijalna ekvivalencija, a to znači da između leksema u JI i JC
ne postoji odnos poklapanja u broju sema. Najčešći je slučaj da jednom formativu
u JI odgovara više formativa u JC. Među tim formativima prisutan je odnos
sinonimije ili polisemije.
Ovde ćemo rečnike grupisati prema tome da li je za jedan formativ u JI dat
samo jedan formativ u JC, ili je pak navedeno više formativa koji za sebe vežu i
više značenja i značenjskih nijansi. U najvećem broju rečnika u analiziranom
korpusu za jedan formativ u JI veže se samo jedan formativ u JC. To je posebno
slučaj sa višejezičnim rečnicima, kao i onomasiološkim. Što se višejezičnih rečnika
tiče, jedan od razloga za navođenje samo jednog formativa u jezicima koji su JC je
i prostor. Najčešći postupak u translaciji je paradigmatski, što znači da se kao
prevodni ekvivalenti navode sinonimi. U najvećem broju slučajeva u analiziranom
korpusu naveden je jedan prevodni ekvivalent. Npr.
Kranbahn f staza dizalice
Kranmotor m motor dizalice
Kreisantenne t kružna antena
266
Kreiselgebläse n centrufugalni ventilator
(Arsenijević 1971: 67)
ili
електрицитет
електроника
(Pejović 1966: 45)
электричество
электроник
électricité
électrоnique
electricity
electronics
Elekrizität f
Elektronik f
U manjem broju rečnika navedeno je više od jednog prevodnog ekvivalenta,
najčešće je to sinonim, a ponekad i fraza. Npr.
Melolan n melolan m, melaminske smole za veštačke materije
Melopas n melopas m, pres-mase na bazi karbamid-melamina, smole za lakove i
tehničke smole
(Opačić 19715: 213)
Lokalstrom m lokalna struja f, struja f u lokalnoj mreži
longitudinal adj uzdužni, longitudinalni
Löschdauer f vreme n gašenja, trajanje n luka (topljivog osigurača)
(Dragović/Pavićević/Vujačić 1990: 381)
Na jednoj grupi rečnika iz analiziranog korpusa bilo je moguće analizirati tzv.
nultu ekvivalenciju. O nultoj ekvivalenciji govorimo kada za neku leksičku jedinicu u
JI ne postoji odgovarajuća leksička jedinica u JC. Nulta ekvivalencija uzrokovana je
primarno vanjezičkim faktorima, što je najočiglednije kod reči koje su tipične za
jedan jezik, određeno podneblje ili određeni kulturno-istorijski kontekst. Reč je,
dakle, o pojmovima koje ne poznaje druga govorna zajednica, pa samim tim ni JC.
Pri tome slučaj nulte ekvivalencije ne mora da važi samo za kulture koje se mnogo
razlikuju ili su veoma udaljene, ta situacija može da se desi u bilo kom paru jezika,
koji čak mogu pripadati i istoj porodici.
Slučajevi nulte ekvivalencije javljaju se veoma retko, ali je to jedan od
problema koji spada u veoma delikatne zadatke koje leksikograf treba da reši.
267
U našem istraživanju bavili smo se pitanjem da li je ova pojava bila često
prisutna i ako jeste na koji način je rešavan taj problem. Istraživanje je pokazalo da
je nulta ekvivalencija prisutna samo u rečnicima u kojima je zastupljena
terminologija iz oblasti gastronomije, a vezana je uglavnom za nazive jela.
Već u prvom rečniku koji se bavi ugostiteljstvom i gastronomijom nailazimo
na zanimljivosti kod naziva specifičnih za jednu kulturu (isp. Vukov 1954), gde se
autor čak u predgovoru osvrće na neprevodivu leksiku: „Kao što je za izvesna naša
jela i za načine njihovog spremanja bilo veoma teško, a ponekad i nemoguće, naći
odgovarajuće ime na stranom jeziku, još je teže bilo za sva strana jela i načine
njihovog spremanja naći odgovarajuće ime u našem jeziku. Trudio sam se da za
sve strane nazive nađem odgovarajuće naše, ali da su našim radnicima razumljivi i
da ih ne mogu dovesti u zabunu. Ukoliko to nisam mogao postići, ostajao sam pri
stranom izrazu, pogotovo ako je on kod nas već odomaćen“. (Predgovor, strana
nije numerisana). Uvidom u sam rečnik vidimo da je on ovu leksiku navodio u
izvornom obliku, tj. preuzimao je izvorni oblik. Npr.
srpski ....
....
Kajmak
(str. 5)
Burek
Burek sa sirom
Gibanica sa sirom
(str. 14)
nemački
Kaimak
Burek
Burek mit Käse
Gibanitza mit Käse
Ovakvom postupku pribegavaju i autorke Marković/Šulc-Smodek, a to
objašnjavaju i u predgovoru, gde kažu „nazivi jela koja se ne mogu prevoditi a
opisni prijevodi bili bi nerazumljivi, unijeti su u izvornom obliku, npr. Gugelhupf,
ćevapčići i dr. Našem jeziku prilagođeni strani nazivi npr. brodet, rižot i dr. ostali
su‟ (Predgovor, strana nije numerisana).
268
Problem
nulte
ekvivalencije
rešen
je
na
isti
način
i
u
rečniku
Šajatović/Marčić 1967, koji se na taj problem takođe osvrće u predgovoru:
„Greške će se javiti posebno kod prijevoda nekih naziva, jer u svim jezicima ne
postoje adekvatni izrazi za nazive nekih kulinarskih proizvoda ili se javljaju u više
varijanata‟ (Predgovor: 3). U rečniku Banićević/Popović/Vulović 1989 imamo
primera gde se navodi izvorni slučaj ali i slučajeva gde se pribegava objašnjenjima.
Npr.
Ajvar (paprika, plavi patlidžan
samleveni i dinstani)
(Str. 9)
Serbischer Ajwar (gebratene Paprikaschotten
und Auberginen durch den
Fleischwolf gedreht und geschmort)
Bećar paprikaš (crni luk, paprika,
paradajz, dinstani sa ili bez mesa)
(str. 9)
Bećar-Paprikasch (Zwiebeln, Paprikaschoten,
Tomaten mit oder ohne Fleisch gedünstet)
Gibanica (tanki listovi testa punjeni
sirom, jajima i kajmakom, pečeni u
pećnici)
(str. 10)
Gibanitza (dünne Teigblätter mit Käse,
Kajmak und Eiern gefüllt, im Rohr gebacken)
Postupku objašnjavanja, koje je dosta neprecizno, pristupa autor drugog
rečnika koji se bavi ovom tematikom (Esih 1957). Npr.
Sarma
Burek, sirnica
Podvarak (puran s kupusom)
Cicvara (sir s tijestom)
(str. 9)
Gibanice (rolade)
(str. 14)
Gefülltes Kraut (gefiltes Kraut)
Fleisch, Käse=Strudel (Flajš, Keze-štrudl)
Truthahn mit Weinkraut (Truthan Vajnkraut)
Fondue, Käsesterze (Fondi, Kezešterce)
Ruladen, Rollen (Ruladn, Roln)
Analiza je pokazala da su autori koristili nekoliko mogućnosti da reše ovaj
problem. Bilo je slučajeva gde se leksička jedinica prenosi u originalu u JC, zatim
269
dešavalo se da su autori leksičku jedinicu prenosili opisno ili su navodili definiciju.
Ima i slučajeva da su navedeni i tzv. delimični ekvivalenti.
Analiza pomenutih rečnika pokazala je da je semantizacija jedinica u JI
najveći problemi koji leksikograf treba da reši. Ti problemi su izraženi kod svih
prevodnih rečnika, dakle i kod dvojezičnih, a mnogo više kod višejezičnih. Problem
je mnogo izraženiji ako se leksikografi odluče da konfrontiraju više jezika, tj. da
prave višejezični rečnik. Upravo zbog toga su višejezični rečnici karakteristični za
stručnu terminologiju, gde postoje ograničene mogućnosti navođenja leksičkog
značenja.
„Višejezički rječnici različitih stručnih terminologija visoko su, mada
ograničeno, korisni u svom vlastitom polju: oni obično imaju jaku enciklopedijsku
komponentu i mnogo pomažu tako što garantuju preciznu upotrebu termina u
različitim jezicima“, te „Leksikograf koji namjerava da sastavi takav višejezički
rječnik mora, naravno, biti prvorazredan poznavalac određene naučne grane da bi
imao neophodno enciklopedijsko znanje samih denotata, no mora pokazati ne
manje pažnje i opreza prema opštoj leksikografskoj strani svoga rada“ (Zgusta
1991: 278).
270
6.0 TIPOLOGIJA REČNIKA
JEZIKA
I
BROJ
ZASTUPLJENIH
U okviru ovog poglavlja analiziraćemo rečnike prema tipologiji, dakle
posmatraćemo da li su onomasiološki ili semasiološki, a analiza je pokazala da ima
rečnika koji su mešoviti tako da će i oni biti uzeti u obzir. Zatim ćemo pratiti broj
zastupljenih jezika, kao i pitanje JI i JC sa posebnim osvrtom na višejezične
rečnike gde je JI neki drugi, a nemački i srpski spadaju u grupu jezika koji su JC.
6. 1 Tipologija rečnika
Alfabetsko ili tematsko ustrojstvo rečnika uzima se kao dinstinktivno
obeležje za podelu rečnika na semasiološke ili alfabetske i onomasiološke, a
analiza je pokazala da je u praksi registrovan i mešoviti semasiološkoonomasiološki tip (Petronijević 2002: 12 ).
U okviru ovog poglavlja izvešćemo zaključke analize koja je spovedena na
rečnicima, a koja se odnosi na tipologiju rečnika. Naime, navešćemo u kojoj meri
su zastupljeni semasiološki, a u kojoj meri onomasiološki rečnici u posmatranom
korpusu, te za koje struke je karakteristično koje ustrojstvo rečnika. Semasiološko
ustrojstvo podrazumeva da su odrednice složene abecednim redom jedna ispod
druge, a zatim se navodi njihovo značenje ili značenja. Semasiološki princip izrade
rečnika ima svoje prednosti ali i nedostatke. Prednost ovako urađenih rečnika je u
jednostavnijem pronalaženju potrebne lekseme (Herbst/Klotz 2003: 189), dok je
nedostatak u tome što su lekseme potpuno izolovane, u blizini će se naći lekseme
koje povezuje samo početno slovo, a nemaju nikave druge veze. Upravo ta
izolovanost leksema jeste glavni nedostatak ovih rečnika (Đukanović 1995: 11).
Dakle, u obradi ovi rečnici polaze od jezičkog izraza – lekseme, a zatim se navodi
značenje ili značenja koja ona ima, tj. šta ona označava u vanjezičkoj sredini.
271
Onomasiološki pristup podrazumeva slaganje rečnika prema predmetnim
grupama, a pri tome se polazi od nekog vanjezičkog fenomena ili pojave, a zatim
se oko njega grupišu sve lekseme koje taj fenomen ili tu pojavu izražavaju.
Prednosti su svakako to što su grupisane reči koje se odnose na jednu pojavu ili
temu. Nedostaci ovako koncipiranih rečnika vidljivi su pre svega u njihovom
korišćenju. Da bi korišćenje onomasioloških rečnika bilo kvalitetno potrebni su
precizni i dobro urađeni registri za JI, kao i registri za druge jezike koji su
zastupljeni.
Što se leksikografske prakse tiče, kada je u pitanju dvojezična i višejezična
leksikografija, istraživanja su pokazala da semasiološki tip rečnika u potpunosti
preovladava kod opšte leksikografije. Kod stručne leksikografije situacija je nešto
drugačija. I tu preovladava semasiološki tip, ali je onomasiološki mnogo češći nego
kod opšte leksike.
Od ukupnog broja rečnika objavljenih u ovom periodu objavljeno je 115
semasioloških, 4 semasiološko-onomasiološka (u njima preovladava semasiološki
deo, ali jednim delom su i onomasiološki), 6 semasiološko-enciklopedijskih, 21
onomasiološki, 15 onomasiološko-enciklopedijskih.
Iz ove statistike vidimo da je u nekim slučajevima bilo nemoguće svrstati
neki rečnik u jednu ili drugu grupu, pošto se dešava da imamo i rečnike mešovitog
tipa. Kada je reč o rečnicima mešovitog tipa, mora se naglasiti da su to uglavnom
rečnici ugostiteljstva i gastronomije, koji po pravilu sadrže deo koji je podeljen na
grupe i deo koji je semasiološki rečnik.
U periodu 1945-2000 objavljeni su sledeći semasiološki rečnici: Dabac
1952, Arsenijević 1971, Dragović/Pavićević/Vujačić 1971, 1987, 1990, Radić
(izd.) 1960, Ristić/Obradović/Vasić (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Pavlović/Radić
1968,
1970,
1973,
Dabac
1
1969,
Dabac
1970,
Bajić/
2
Dunđerović/Kern 1973, Radić 1981, 1986 , 1986 , 1990, Muljević (ur.) 1983,
19841, 19842,1986, Rječnik automobilskih izraza 1954, Modly 1964, Modly
272
1970, Kostić 1956, 1971, 1976, 1987, 1996, Simić/Dodić/Simić 1997,
Hadžiomeragić 1978, Jovanović 1957, Jovanović 1959, Jakić/Zidar 1965,
Pajević/Frenzke
19691,
1965,
19692,
Frenzke/Pajević
Šink
1974,
1967,
Strugar
Janković/Đurović/Janković
1977,
Vekarić/Radić
1983,
Mojašević/Krivokapić 1984, Novak/Marinković 1986, Rožić 1987, Sokal/
Banjac/Kapić 1989, Petranović/et. al. 1991, Pipics (Hrsg.) 1963, 1964, 1969,
1970, 1971, 1974, 1977, Perišić/Konstantinović 1965, Pejović 1966, Radovčić
1966, Špoljarić/Petrić/Šćukanec 1969, Bojanin/et. al. 1980, Beribak/Bišćević
1986, Beribak/Bišćević 1988, Šijak 2000, Prikić 1969, Nešić (ur.) 1970, Schmidt
1972, Opačić (ur.) 19701, 19702, 19703, 19711, 19712, 19713, 19714, 19715, 19716,
19717, 19718, 19719, Vitas/et. al. 1988, Đordjević 1986, 1988, Gaković/Božić
1971, Kovenski, I. I. 1980, Müller-Lutz, H. L. 1973, Mora (izd.) 1974,
Živojinović-Japanac
1998,
Dragović/Pavićević
1987,
1989,
Tot
1975,
Janković/Stojković/Janković 1977, Averbakh 1980, 1988, Gilić 19781, 19782,
Hadži-Cenić 1994, Tišma 1977, Jović 1995, Popović 1981, Čampara 1984,
1998, Peričić 1985, 1997, Bakrač 1990, Kostić/Kostić 1991, 1995, Vukićević
1991,
Knežević
(ur.)
1996,
Mekić
1991,
Radivojević
1993,
Muškatirović/Mojsilović 1992, Čobić 1994, 1996, Rej 1997.
Objavljeno je i nekoliko semasiološko-enciklopedijskih rečnika: Đorđević/et.
al. 1966, 1975, Milojević 1996, Hristovski 1994, Simeon 1969, Višejezični
geodetski rečnik 1980. Ovi rečnici su semasiološki prema načinu slaganja
odrednica, ali je uz odrednicu dato i objašnjenje na jeziku izvorniku, čime taj rečnik
poprima elemente enciklopedije.
U posmatranom periodu objavljeno je mnogo manje onomasioloških
rečnika: Ilustrirani tehnički rječnik 1952, Tehnički rečnik za brane 1965,
Borota 1972, Simić 1960, Esih 1957, Marković/Šulc-Smodek 1964, 1967, 1974,
273
Šajatović/Marčić 1967, Šarunac/Popović 1977, Banićević/Popović/Vulović
1989, 1990, Arneri-Georgijev 1993, Multilingual collection of terms for
welding and allied processes 1981, 1982, 1988, Abduli /et. al. 1983, 1985,
Boban (ur.) 1988, 1990, 1991. Svi ovi rečnici, osim jednog, su višejezični.
Objavljeno je i nekolilko onomasiološko-enciklopedijskih rečnika. To su:
Mlakar (ur.) 1957, 1958, 1959, 1960, 19611, 19612, 1962, 1963, 1965, 1970,
Jovanović (ur.) 1965, Rašović M. 1991, Androić/et. al. 1972, Borčić/et. al. 1977,
Plančak 1986.
Najmanje je objavljeno semasiološko-onomasioloških rečnika, samo tri. To
su: Vukov 1954, Lörcher 1981, Notaroš 1966, 1967. U ovim rečnicima u prvom
delu dat je onomasiološki rečnik, a u drugom delu svi izrazi koji su upotrebljeni u
prvom delu složeni su semasiološki, dakle, abecednim redom.
6.2 Broj zastupljenih jezika
U pomenutom periodu izašlo je 55 dvojezičnih jednosmernih rečnika, u
kojima dominira nemački kao JI, koji se pojavljuje u 45 rečnika, zatim je objavljeno
5 dvojezičnih dvosmernih, gde se kao JI smenjuju nemački i srpskohrvatski. U
daljoj analizi ćemo sve rečnike koji imaju više od tri jezika smatrati višejezičnim. U
periodu 1945-2000 izašao je ukupno 101 višejezični rečnik. Što se višejezičnih
rečnika tiče, srpskohrvatski se pojavljuje kao JI u 33 rečnika, hrvatski u 7, srpski u
8, nemački u 9, neki drugi strani jezik (engleski, francuski, mađarski, čak i latinski)
u 43 slučaja, a u jednom rečniku kao JI pojavljuje se srpski/hrvatski/bosanski, i to
je jedini rečnik u kome se nakon 1991. pominje srpski jezik, a koji je izdat van
granica Srbije. Prvi višejezični rečnik koji se pojavio u ovom periodu bio je
Ilustrirani tehnički rječnik 1952: hrvatsko-njemački-engleski-francuski-talijanskišpanjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534, u kome je, kao što se vidi,
274
zastupljeno sedam jezika, a JI je hrvatski. Poslednji višejezični rečnik koji se
pojavio u periodu dok je postojala zajednička država je Rašović 1991: Pojmovnik –
rečnik elektrotehnike na pet jezika: srpski, ruski, francuski, engleski, nemački.
Definicija pojmova iz elektrotehnike na osnovu IEC, Beograd, str. 127., a na
prostoru Srbije Šijak 2000: Višejezični dendrološki rečnik: srpsko-engleskonemačko, francusko-špansko-ruski, Beograd, str. 313, što je i poslednji rečnik
analiziran u ovom periodu.
Da bi višejezični i onomasiološki rečnici imali veću upotrebnu vrednost
neophodno je da ih prate pregledni i jasni abecedni registri. Kada je reč i
višejezičnim semasiološkim rečnicima, potrebno je da ti rečnici poseduju registre
na svim zastupljenim jezicima osim polaznog. Kod onomasioloških rečnika
pozitivna praksa bi trebalo da bude izrada registara na svim jezicima koji su
zastupljeni uključujući i JI.
Analiza rečnika iz posmatranog perioda pokazala je da određeni broj
rečnika nema registre, iako bi to bilo neophodno. Odsustvo registara beležimo kod
sledećih rečnika: Vukov 1954. Ovaj rečnik je onomasiološki, nema klasične
registre, ali ima semasiološki rečnik u kome su abecednim redom složeni svi
termini koji su upotrebljeni u onomasiološkom delu i dat je njihov prevod na sve
zastupljene
jezike.
Na
sličan
način
se
može
okarakterisati
i
rečnik
Šajatović/Marčić 1967, koji je takođe onomasiološki, ali nema registre. Ovaj
rečnik ima semasiološki rečnik, koji sadrži samo nazive voća, povrća i namirnica,
ali ne i sve reči koje su upotrebljene u onomasiološkom delu rečnika. I u
semasiološkom rečniku isti je JI kao i u onomasiološkom, hrvatskosrpski. Registre
nemaju ni sledeći rečnici koji su takođe onomasiološki: Marković/Schulz-Smodek
1964, 1967, 1974, Šarunac/Popović 1977, Banićević/Popović/Vulović 1989,
1990 i Arneri-Georgijev 1993.
Što se tiče rečnika Aleksandra Jovanovića (isp. Jovanović 1959), koji je
četvorojezični, semasiološki, on takođe nema registre, ali umesto toga autor u
275
predgovoru ovom rečniku upućuje na Englesko-srpskohrvatski, Francuskosrpskohrvatski i Nemačko-srpskohrvatski rečnik, čiji je on autor. U predgovoru se
kaže da ova četiri rečnika predstavljaju jedinstvenu celinu.
Registre nema ni Petojezični rečnik termina metalurgije praha (isp.
Kovenski 1980), koji je izašao u izdanju SANU. Pretpostavka je da ovaj rečnik
nema registre zbog drugog dela koji se očekuje a koji je najavljen kao rečnik u
obrnutom pravcu. Registre nema ni rečnik Tot 1975, koji daje samo registre
engleskih termina. Registre nema ni rečnik pozorišnih termina (isp. Rej 1997).
Iz ovoga se može zaključiti da autori nisu imali jasnu koncepciju izrade
rečnika pogotovu kada su u pitanju onomasiološki rečnici, te da je većina rečnika
koji su na taj način urađeni pokazala nedostatke koji u velikoj meri negativno utiču
na njihovo korišćenje.
276
7.0 SOCIOLINGVISTIČKA ANALIZA
Termin sociolingvistika počeo se šire primenjivati tek tokom šezdesetih godina
dvadesetog veka na jednu oblast jezičkih studija koja ima izrazito međudisciplinarni
karakter pošto su za nju zainteresovane i druge humanističke nauke – sociologija,
psihologija i antropologija. Glavna tema sociolingvističkih ispitivanja je relacija jezik
– društvo. Sociolingvistika u užem smislu (ili mikrosociolingvistika) nastoji da
sagleda jezičko ponašanje pojedinca u određenom društvenom ambijentu.
Sociolingvistika u širem smislu (ili makrosociolingvistika) osvetljava odnos jezika i
društva
u
celini
obuhvatajući
komplikovanu
tematiku
jezičkog
razvoja
i
međujezičkih ukrštanja (Ivić 1978: 262). Sociolingvistika jeziku prilazi prvenstveno
sa strane njegove interakcijske, u našem slučaju komunikacijske funkcije
(Radovanović 2003: 145).
U našem istraživanju posebnu pažnju smo posvetili uticaju društvenih i
političkih promena, a posebno konflikata, na jezik na prostorima bivše Jugoslavije.
„Složeno državno ustrojstvo Jugoslavije motivisano je složenom nacionalnom
strukturom stanovništva, koju prate i specifični razlozi geografske, istorijske,
kulturne, verske, političke i društveno-ekonomske vrste. Razumljivo je da se tako
složeno ustrojstvo države (a u okviru njega i složena mapa nacionalnih statusa i
odnosa)
u
društvenim
insititucijama
i
interakcijama,
a
prvenstveno
u
komunikacijskim, obrazovnim i stvaralačkim procesima i kontaktima, reflektuje kroz
sferu jezičkih pojava. Sa stanovišta nauke o jeziku (odnosno jezicima), zato
Jugoslavija u Evropi predstavlja izuzetno zanimljivo tlo, gde se na relativno malom
prostoru ispoljava relativno velika varijacija lingvistički relevantnih fenomena, i sa
mikrosociolingvističkog i sa makrosociolingvističkog plana posmatranja, ali i sa
plana primenjene sociolingvistike‟ (Radovanović 2003: 200-201).
277
Sociolingvističku
komponentu
nemačko-srpskohrvatske
(srpske)
stručne
leksikografije iz perioda od 1945. do 2000. godine prikazaćemo na sledećim
pitanjima:
-
pitanje jezika koji je do 1991. zvanično nazivan
srpskohrvatski/hrvatskosrpski, te način na koji se taj jezik tretira nakon
1991. godine
-
pitanje pisma gde ćemo analizirati u kojoj meri je zastupljena latinica, a u
kojoj meri ćirilica, a sve to u zavisnosti od mesta izdanja
-
pitanje izgovora, tj. da li je zastupljen ekavski ili ijekavski izgovor, sa
posebnim osvrtom na rečnike izdate u inostranstvu.
Tretman jezika u stručnim rečnicima ogleda se, pre svega, u teoretskom delu
rečnika (nazivu, predgovoru, uvodu i sl.), dok to u manjoj meri dolazi do izražaja u
samom korpusu rečnika pošto se radi o terminima čije je značenje obično precizno
definisano i isključuje se subjektivni momenat bar u većini slučajeva. U rečnicima,
koji sadrže opštu leksiku, sociolingvistička komponenta se može analizirati i na
samim odrednicama i njihovom izboru te prevodnim ekvivalentima.
U posmatranom periodu jezik sa prostora tadašnje Jugoslavije nazivan je
različito: srpskohrvatski (hrvatskosrpski), a pri tom je u upotrebi bila kopulativna ili
determinativna složenica, zatim hrvatski, hrvatski ili srpski i mnogo ređe srpski.
Iz posmatranog korpusa rečnika dâ se veoma lako zaključiti gde su težnje za
otcepljenjem bile izraženije, te u kojim delovima bivše zemlje je prihvaćena ideja
zajedništva a u kojima nikada nije. Naime, potpuno je jasno da se u Hrvatskoj
težnja za otcepljenjem nastavila i posle 1945, da bi u jednom periodu splasnula, a
zatim periodično oživljavala i nestajala.
Potvrda toga je i prvi stručni rečnik koji se pojavio u posleratnom periodu a koji
je bio predmet naše analize (isp. Dabac 1952), gde se jezik tretira kao hrvatski bez
bilo kakvog pomena srpskog jezika u nazivu ili predgovoru, a uvidom u sam rečnik
278
postaje jasno da se zapravo radi o hrvatskom varijetetu, bez bilo kakvih
preterivanja.
Statistički posmatrano, od ukupno 161 rečnika u Srbiji je objavljeno 97, od čega
najviše u Beogradu, 93, zatim 1 u Pančevu, 1 u Subotici i 2 u Novom Sadu.
U Hrvatskoj je objavljeno mnogo manje rečnika, ukupno 26, od toga 20 u Zagrebu,
3 u Rijeci, 1 u Karlovcu, i po jedan u Opatiji i Samoboru. U Sloveniji je objavljeno
15 rečnika, svi u Ljubljani. U Bosni i Hercegovini objavljeno je 7 rečnika, svi u
Sarajevu.
Izvan granica tadašnje Jugoslavije objavljeno je ukupno 16 rečnika: 2 u Kilu,
1 u Štutgartu, 1 u Berlinu, 1 u Karlsrueu, 8 u Budimpešti i za tri rečnika se kao
mesto izdanja navode Manhajm i Ljubljana.
Ako se, imajući u vidu ove statistike, posmatra na koji način je tretiran jezik
stvari izgledaju ovako: od ukupnog broja rečnika izdatih u Srbiji do 1991. najčešće
je u upotrebi naziv srpskohrvatski (71 rečnik), naziv srpski upotrebljava se ukupno
23 puta, od toga do 1991. 8 puta, a od 1991. 15 puta. Zanimljivo je da se na
teritoriji Srbije upotrebljavao i paralelni naziv srpskohrvatski/hrvatskosrpski, 3 puta.
Što se Hrvatske tiče, posmatran je period do 1991. pošto se posle toga nije
pojavio ni jedan rečnik koji bi imao bilo kakve veze sa nazivom srpski. Od ukupno
26 rečnika koji su izašli na teritoriji Hrvatske jezik se u 10 rečnika naziva hrvatski, 7
puta hrvatskosrpski, 2 srpskohrvatski, 1 „naš jezik“ i 6 puta hrvatski ili srpski.
Na teritoriji Slovenije objavljivani su rečnici samo u Ljubljani, ukupno 15. U
svim tim rečnicima jezik se tretira kao srpskohrvatski, a koristi se ili kopulativna ili
determinativna složenica.
Na teritoriji Bosne i Hercegovine objavljeno je 7 rečnika. Od toga u 4 rečnika
jezik se naziva srpskohrvatskim, u jednom srpskohrvatski/hrvatskosrpski, zatim po
jednom srpski ili hrvatski i srpski/hrvatski/bosanski.
279
Zanimljivo je posmatrati rečnike koji su izdati u inostranstvu, a pogotovu ako
su im autori stranci. Zanimljiv je njihov stav prema jeziku na prostoru tadašnje
države.
Autori
rečnika koji su izdati u Kilu su jedan Nemac i jedan Srbin (isp.
Pajević/Frenzke 1965 i Pajević/Frenzke 1967) gde se jezik tretira kao jedan. U
prvom rečniku upotrebljava se kopulativna složenica Serbo-Kroatisch, a u drugom
determinativna Serbokroatisch, pismo je latinica, izgovor je ekavski, jer je autor
srpskog dela rečnika poreklom sa prostora gde je ekavski izgovor tradicija. O
odabiru varijante izgovora čak se daje beleška i u predgovoru.
Što se tiče rečnika koji je izašao u Štutgartu (isp. Lörcher 1981), jezik se
takođe tretira kao jedan, kao Serbokroatisch, s tim da je u upotrebi hrvatska
varijanta tadašnjeg jezika, logično ijekavska varijanta izgovora i latinica. Ništa
posebno ne beleži ni rečnik koji je idat u Berlinu (isp. Schmidt 1972), jezik se
tertira kao Serbo-Kroatisch, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Rečnik koji je izašao u Karlsrueu 1973. godine jezik tretira kao Kroatisch
(isp. Müller-Lutz 1973). I u predgovoru i u samom rečniku nigde se ne pominje
ništa što bi imalo bilo kakve veze sa Srbima i srpskim jezikom. Značajno je primetiti
da se to dešavalo početkom sedamdesetih godina kada su u Hrvatskoj aktuelni bili
pokreti za samostalnost. To je očigledno odmah našlo odraza u jeziku, a time
neizbežno i u leksikografiji.
U Budimpešti su izašla dva rečnika u osam izdanja. Rečnik koji se bavi
terminologijom iz oblasti izdavaštva (isp. Mora (izd.) 1974), koji je izdat na
dvadeset jezika i rečnik bibliotekarstva koji je izašao u sedam izdanja (u pet
izdanja zastupljeno je dvadeset jezika, a u poslednja dva dvadesetdva jezika).
Zanimljivo je da se u svim ovim rečnicima hrvatski i srpski jezik tretiraju kao dva
odvojena jezika, oni zauzimaju posebno mesto i u uporednom višejezičnom
rečniku i u registrima. U rečniku izdavaštva za srpski jezik se koristi samo ćirilica i
ekavski izgovor. A u rečniku bibliotekarstva autori za srpski jezik koriste srpsku
280
varijantu, ekavski izgovor, a što se pisma tiče latinicu i ćirilicu, a za hrvatski,
hrvatsku varijantu, ijekavski izgovor i latinicu. Na takav tretman jezika skreće se
pažnja i u predgovoru. I to je prvi stručni rečnik u kome se pojavljuje ćirilica. Npr.
6. Ablieferungspflicht
(str. 12)
obaveza dostave tiskanih stvari
(str. 14)
predaja obaveznog primerka
(предаја обавезног примерка)
(str. 15)
(Primeri su preuzeti iz izdanja iz 1969. godine)
U oba rečnika dati su odvojeno registri za hrvatski i srpski jezik, registri za
hrvatski jezik složeni su abecednim redom i pisani ću latinicom, a registri za srpski
jezik složeni su azbučno i pisani su ćirilicom.
Rečnik za koji se kao mesta izdanja navode Manhajm i Ljubljana izašao je
u tri izdanja (isp. Boban (ur.) 1988, 1990, 1991). Jedina razlika između ova tri
izdanja je u nazivu jezika, naime u prvom (1988) i drugom (1990) izdanju jezik se
tretira kao hrvatski ili srpski, a reč je zapravo o hrvatskom varijetetu, pismo je
latinica. U trećem izdanju, koje je izašlo u godini kada počinje građanski rat na
prostorima bivše Jugoslavije, (1991), jezik se tretira kao hrvatski, pomena srpskog
više nema, iako je sam sastav rečnika identičan i nema nikakvih izmena.
A što se upotrebe pisma tiče, potpuni primat ima latinica bez obzira gde je
rečnik izdat. Pored gore pomenuta dva rečnika, koja su objavljena u ukupno osam
izdanja u Budimpešti ćirilica je zastupljena još u sledećim rečnicima: Pejović 1966,
gde je i redosled odrednica azbučni, što je retkost, dok se jezik u ovom rečniku
tretira kao srpskohrvatski. Zatim tu je i rečnik Jović 1995, gde su odrednice
složene azbučno, a pismo je ćirilica. Npr.
A-1
абиогени седименти
e. abiogenic sediments
н. abiogene Ablagerungen f pl
281
ф. sédiments m pl abiotiques
р. абиогенные атложения
(str. 3)
Zanimljivo je da se i u Rečniku Kovenski 1980, koji je izašao u idanju
SANU koristi delimično ćirlica, naslovne strane i predgovor dati su ćirilicom, a u
samom rečniku koristi se latinica. Specifičan je i Rječnik arhivske terminologije (isp.
Androić/et.al 1972), gde autor pravi razliku između hrvatskog i srpskog jezika i za
srpski jezik koristi ćirilicu.
Što se tiče izgovora, nema nikavih posebnih zanimljivosti, za rečnike izdate
u Srbiji korišćeni je ekavski izgovor, za rečnike izdate u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji
ijekavski, a što se inostranstva tiče, korišćen je ekavski ili ijekavski izgovor u
zavisnosti da li je saradnik na tim rečnicima sa prostora gde se govori ekavski ili
ijekavski.
Zanimljiva je sociolingvistička analiza rečnika koji su obrađeni u grupi 3.8
(Rečnici privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza), pošto su
to oblasti koje obuhvataju terminologiju iz društvenih oblasti, a to je upravo
segment društva koji je u najvećoj meri bio pod uticajem društvenih i političkih
zbivanja i previranja. Iz te grupe posebno bi se mogla izdvojiti Politička
enciklopedija (isp. Đorđević 1966, 1975), gde se čak i iz Predgovora vidi da je
njen nastanak ideološki obojen. Tako ćemo saznati da je „nova borba za
samostalan i slobodan socijalistički i nacionalni razvitak (...) tražila sopstvena i
nova rešenja u izgradnji socijalizma“ (Predgovor, strana nije numerisana), a u
rečniku ćemo naći izraze kao AFŽ, bratstvo i jedinstvo, Komunistička partija,
socijalističko
samoupravljanje,
Azijska
socijalistička
konferencija,
lumpen-
proletarijat, itd. A napominje se i značaj jugoslovenstva, jezik se tretira kao jedan.
282
Na isti način bi se mogao okarakterisati i Leksikon društveno-političke i
samoupravne terminologije (Strugar 1977), koji je izašao u ediciji Aktuelna pitanja
socijalizma, a koji takođe donosi terminologiju karakterističnu za to vreme.
Zanimljivo je bilo analizirati i rečnike ugostiteljstva i gastronomije. U njima
nisu primetne nikave posebne pretenzije, u jelovnike su uključena ravnopravno sva
jela i specijaliteti sa prostora bivše Jugoslavije, iako je većina tih rečnika objavljena
u Hrvatskoj.
Ako se nemačko-srpskohrvatska (srpska) leksikografija, koja je odraz veza i
saradnje između Nemačke i Jugoslavije (Srbije), posmatra hronološki može se
konstatovati je u prvim godinama posle rata vladalo zatišje, do 1952. Zatim dolazi
do uspostavljanja saradnje, pre svega u oblasti tehnike i turizma. Ta saradnja
rezultira i pojavljivanjem prvih rečnika. Saradnja se uspostavlja najpre između
Hrvatske i Nemačke. Zatim ta saradnja doživljava procvat, sarađuje se na polju
tehnike i drugih prirodnih nauka. Beleži se veoma naporan rad naših stručnjaka u
međunarodnim komisijama koje rade na standardizaciji terminologije. Taj rad
prevazilazi saradnju samo sa Nemačkom i biva u pravom smislu internacionalni.
Što se tadašnje Jugoslavije tiče, na tom poslu radilo se ravnopravno u sva tri
centra: u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Iz tog perioda nastaju veoma značajni
rečnici, usklađeni sa međunarodnim normama. Uspon u saradnji traje sve do
sredine osamdesetih godina kada počinje da se beleži pad, kriza se ogleda i u
saradnji među zemljama i na polju leksikografije, pojavljuju se samo obnovljena
izdanja. Početkom devedesetih dolazi do potpunog prekida veza između Srbije i
Hrvatske i Srbije i Nemačke. 1991. godine izlaze poslednji rečnici koji pripadaju
srpskohrvatskom jeziku i koji su rezultat saradnje na prostoru SFRJ.
Zanimljivost
koju
treba
izdvojiti
svakako
je
Rječnik
arhitekture,
građevinarstva i urbanizma, koji je doživeo dva izdanja. Prvo u Sarajevu 1984.
godine, a drugo takođe u Sarajevu 1998. Ovaj rečnik je dobrog kvaliteta, na njemu
su saradjivali stručnjaci sa fakulteta u Sarajevu, a jedini je na prostorima SFRJ koji
283
se bavi terminologijom iz oblasti arhitekture, građevinarstva i urbanizma. Ono što je
zanimljivo kada je ovaj rečnik u pitanju je tretman jezika. Naime u prvom izdanju
jezik se tretira kao srpski ili hrvatski dok se u drugom izdanju, koje je izašlo nakon
završetka građanskog rata, jezik tretira kao bosanski/hrvatski/srpski. A to je izdanje
zapravo isto kao i prethodno, bez bilo kakvih izmena u samom korpusu odrednica.
Jedina razlika je u nazivu jezika. I predgovor je isti, samo je iz njega izbačen osvrt
na jezik, koji je dat u prvom izdanju, gde se naglašava da je reč o jednom jeziku.
Ovaj rečnik je zanimljiv za našu analizu pošto uvažava novu jezički stvarnost na
prostorima Bosne i Hercegovne, gde se potencira tročlani naziv jezika, što je
novina nastala kao rezultat rata na prostorima bivše Jugoslavije i rezultat raspada
države.
Iz ove analize vidi se da istorija rečnika i istorija društva ne neki način teku
paralelno, leksikografi se nalaze po višestrukim uticajem društva. Rečnici sadrže
čak i političku dimenziju, a ona proizilazi iz činjenice da ljudi svoj jezik u pojedinim
periodima u razvoju društva smatraju simbolom i grantom nacionalog identiteta i
opstanka. Istorijska distanca u posmatranju pokazuje da je odnos društva i
leksikografije uzajaman, a ne da samo društvo utiče na leksikografe (Haß-Zumkehr
2001: 1).
284
8.0 ZAKLJUČAK
U periodu od 1945. do 2000. godine izašlo je ukupno 130 rečnika u 161
izdanju. Prvi stručni rečnik u kome je zastupljen jezički par nemački-srpskohrvatski
(srpski) objavljen je 1952. godine u Zagrebu, a poslednji rečnik objavljen je 2000.
godine u Beogradu. Napominjemo da je do 1991. godine u analizu uključena bivša
Jugoslavija i inostranstvo, a od 1991. prostor Srbije i inostranstvo. U periodu 19451951 nije objavljen nijedan rečnik, takođe rečnici nisu objavljivani ni 1953, 1955,
1979, 1999 godine. Po jedan rečnik objavljen je: 1956, 1958, 1962, 1968, 1976,
1982, 1992, 2000, po dva rečnika objavljena su: 1952, 1954, 1959, 1963, 1975,
1985, 1993, 1995, 1988, po tri rečnika objavljena su: 1957, 1960, 1972, 1973,
1978, 1983, 1989, 1994, 1997, po četiri: 1961, 1966, 1967, 1974, 1980, 1981,
1984, 1987, 1996, po pet: 1964, 1990, po šest: 1956, 1977, 1988, 1991, po sedam
rečnika objavljeno je 1969 i 1986, devet rečnika objavljeno je 1970, a najviše,
petnaest, 1971 kada je izašlo deset rečnika u ediciji Industrijski rečnik.
Broj zastupljenih jezika kreće se od dva do dvadeset dva. Dvojezičnih
rečnika objavljeno je 55, od toga nemački kao JI u potpunosti dominira, i pojavljuje
se u 45 rečnika, a srpskohrvatski se kao JI pojavljuje u 10 rečnika. Dvojezičnih
dvosmernih rečnika izašlo je 5, trojezičnih 4, četvorojezičnih 21, petojezičnih 23,
šestojezičnih 18, sedmojezičnih 12, osmojezičnih 4, devetojezičnih 3, po jedan
trinaestojezični, petnaestojezični i šesnaestojezični, 7 dvadesetojezičnih i 2
dvadesetdvojezična. Najviše jezika, 22 zastupljeno je u 6. i 7. izdanju rečnika
Zoltana Pipicsa Dictionarium Bibliotecarii Practicum.
Zanimljivost je da je izašlo nekoliko rečnika koji su višejezični, ali i
višesmerni. Na primer Rečnik za tekstil i kožu Mirjane Radivojević (1993) sastoji se
od tri trojezična rečnika: englesko-nemačko-srpski, nemačko-englesko-srpski,
srpsko-englesko-nemački. Reč je, dakle, o trosmernom trojezičnom rečniku.
285
Zatim imamo Rečnik tehničkih izraza (isp. Ristić/Obradović/Vasić 1971),
koji se u trećem izdanju pojavljuje kao četvorojezični dvosmerni i sadrži rečnike:
srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački i englesko-francusko-nemačkosrpskohrvatski. Zanimljiv je i Rečnik vatrogasnih izraza autorke Nade Tišme u
kome su u opticaju četiri jezika, a zapravo rečnik je koncipiran kao više dvojezičnih
rečnika, pa imamo sledeće rečnike: Njemačko-hrvatski ili srpski, Englesko-hrvatski
ili srpski, Rusko-hrvatski ili srpski i Hrvatsko ili srpsko-njemački, Hrvatsko ili srpskoengleski, Hrvatsko ili srpsko-ruski.
Rečnik štamparstva i izdavaštva autora Dragoljuba Živojinovića-Japanca je
rečnik koji se sastoji od tri trojezična rečnika: nemačko-srpsko-engleski; engleskosrpsko-nemački; srpsko-nemačko-engleski.
U analiziranom periodu zastupljeno je 39 tematski grupisanih struka.
Objavljeno je po 20 rečnika tehnike i elektrotehnike, 18 rečnika privrednih,
komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza, 11 rečnika ugostiteljstva i
gastronomije, 8 rečnika medicine i stomatologije, 1 rečnik bibliotekarstva, koji je
doživeo najviše, 7 izdanja, 6 rečnika iz oblasti šumarstva i prerade drveta, 5
rečnika sportske terminologije, 4 rečnika automobilizma i auto-moto saobraćaja i
industrijske
opreme,
po
3
rečnika
zavarivanja,
elektronike,
informatike,
automatizacije, obrade podataka i programiranja i industrijskih materijala. Slikovni
rečnik je takođe izašao u tri izdanja. Objavljena su 2 vojna rečnika, zatim po dva
rečnika matematičkih termina, rudarske terminologije, metalurgije, izdavaštva i
štamparstva, geodezije i geohemije, grejanja, hlađenja i klimatizacije, terminologije
iz operacionih istraživanja, arhitekture, građevinarstva i urbanizma, muzičkih
termina, po dva tehnološka rečnika, zatim po dva rečnika železničke terminologije,
tekstilne terminologije i industrijske hemije. Po jedan rečnik posvećen je sledećim
strukama: staklarstvu, arhivskoj terminologiji, osiguranju, lingvističkim nazivima,
kartografiji, vatrogasnim izrazima, terminologiji iz obrade deformisanjem, nautičkoj
terminologiji, pivarskim terminima, voću, povrću i začinima, poljoprivrednoj
286
mehanizaciji, pozorišnim terminima, industrijskom i trgovinskom poslovanju,
motorima, saobraćajnim vozilima i opremi, industrijskoj hemiji i industrijskoj
tehnologiji.
U okviru analize jezičkih nivoa posmatrali smo u kojoj meri se u stručne
rečnike unose morfološke, sintaksičke, stilističke i etimološke informacije, te na koji
način tvorba reči dolazi do izražaja u ovim rečnicima. Analiza je pokazala da
gramatičke informacije nisu od primarnog značaja u stručnim rečnicima. Od svih
lingvističkih disciplina najviše je zastupljena morfologija, najčešće se navodi rod uz
imenice u nemačkom jeziku, zatim od morfoloških karakteristika navodi se i
obeležje vrste reči, a drugi podaci tipa nastavaka za genitiv jednine i nominativ
množine kao i oblici za nepravilne glagole navode se u zanemarljivo malom broju
slučajeva. Druga po zastupljenosti je sintaksa, ali i to sporadično, zatim stilistika i
na kraju etimologija.
U okviru tvorbe reči pratili smo način na koji se slažu odrednice u rečnicima
te da li je prisutno njihovo grupisanje u oblik gneza prema tvorbenim obrascima.
Rezultati analize su pokazali da su najčešći rečnici gde se odrednice striktno nižu
jedna ispod druge abecednim redom bez obzira na tip tvorbe. U veoma malom
broju rečnika pokušava se da se grupišu reči oko odrednice po principu tvorbe, ali
svi ti pokušaji su nedosledni. U malom broju rečnika reči oko odrednice grupišu se
po principu semantičkog gnezda.
Posmatranje tipologije rečnika pokazalo je da prevagu i kod stručne
leksikografije imaju semasiološki rečnici, kojih je objavljeno 115, onomasioloških je
znatno manje, 21, 4 rečnika su mešovita i mogu se smatrati semasiološko
onomasiološkim, 6 semasiološko-enciklopedijskih i 15 onomasiološkoenciklopedijskih.
Kod višejezičnih i onomasioloških rečnika logično je da se očekuju registri
kao način da se olakša njihovo korišćenje, poveća njihova upotrebna vrednost i da
287
se sistematizuje građa koja je u njima obrađena. Analiza je, međutim pokazala, da
jedan broj rečnika nema pregledne registre. U nekim onomasiološkim rečnicima
daje se na kraju rečnik koji je složen abecedno, ali na žalost tim rečnikom obično
nije obuhvaćena celokupna terminologija koja je obrađena u onomasiološkom delu.
Sociolingvistička analiza pokazala je takođe brojne zanimljivosti.
Sociolingvističke specifičnosti u rečnicima prisutne su ili neposredno, dakle u
samom rečniku, što je češći slučaj kod opšte leksikografije, ili posredno, dakle u
predgovorima, nazivu jezika itd. što je slučaj sa stručnom leksikografijom. U našoj
analizi zanimljive podatke pronašli smo posredno, u pogovorima i predgovorima, te
u uvodnim napomenama ili na naslovnim stranama, gde autori veoma često izlažu
svoje stavove o nekim problemima. Posebnu ulogu u tome ima naziv jezika, što je
specifičnost bivših jugoslovenskih prostora, gde je naziv jezika bio uslovljen
brojnim vanjezičkim faktorima i gde je jezik često upotrebljavan ili zloupotrebljavan
u političke svrhe. Jezik je periodično bio u funkciji spajanja ili razdvajanja država na
Balkanu, što se može pratiti i u rečnicima analiziranog perioda. U godinama kada
su društvena previranja i konflikti bili aktuelni ni jezik nije bio pošteđen uticaja. To
se dešavalo pre svega u Hrvatskoj. Uvek kada bi se pojačavala politička težnja za
otcepljenjem u Hrvatskoj i jezik je naglašavan kao poseban, kao „hrvatski‟. U Srbiji
je bilo ovakvih težnji, ali u zanemarljivo malom broju slučajeva. U Bosni i
Hercegovini i Sloveniji, kao republikama gde se radilo na stručnoj leksikografiji, nije
bilo ovakvih težnji, bar što se jezika tiče. Što se pisma tiče, situacija je znatno
drugačija. U potpunosti dominira latinica, čak i u rečnicima koji su izdati u Srbiji.
Zanimljivo je da strani leksikografi kao razliku između hrvatskog i srpskog jezika
uzimaju pismo vezujući ćirilicu za srpski jezik, a latinicu za hrvatski. Što se
izgovora tiče, nema nikavih neobičnosti za rečnike izdate na prostorima SFRJ.
Ekavski su urađeni rečnici izdati u Srbiji, a ijekavski rečnici izdati u drugim
republikama. Zanimljivo je da i izgovor strani autori uzimaju kao dinstinkciju između
288
srpskog i hrvatskog jezika, pri čemu su ijekavsku varijantu smatrali odlikom
hrvatskog jezika, a ekavsku odlikom srpskog jezika.
Na kraju bi se generalno moglo zaključiti da je u periodu 1945-2000 godine
objavljen veliki broj stručnih rečnika u kojima je zastupljen jezički par nemački i
srpskohrvatski (srpski), ali te rečnike po pitanju kvaliteta karakteriše velika
neujednačenost. Potpuno svesni da je „leksikografija jedna veoma teška oblast
lingvističkih aktivnosti“ (Zgusta 1991: 21) i da je bavljenje izradom rečnika „veoma
mučan posao“, za koji je potrebno posedovati izuzetna znanja i kompetencije, te da
se autorima rečnika mora ukazati respekt (Weinrich 1975: 347) ipak se moramo
kritički osvrnuti na analizirane rečnike. Analiza stručnih rečnika pokazala je da
kvalitet ne prati kvantitet izdatih rečnika, te da bi se generalno stanje u stručnoj
leksikografiji, koja zastupa jezički par nemački i srpskohrvatski (srpski),
moglo
oceniti sledećim citatom: „Još odmah poslije drugog svjetskog rata preduzimane su
kod nas izvjesne mjere da se otpočne sa organizovanom izradom terminologija za različite oblasti privrednog i društvenog života. Međutim ređi rezultat tih mjera
su kolektivna djela, iza kojih stoji institucionalni organizovani rad. Napravljeno je
najviše nepotpunih terminologija, a najviše je indeksa ili nomenklatura naziva,
odnosno imenovanja pojmova u pojedinim strukama ili granama djelatnosti (...). U
ovoj oblasti ima više desetina naslova, ali reklo bi se da većini nedostaje lingvistički
pristup u obradi, ne daju se puniji podaci o formama i značenjima odrednica, te im
je i normativna i funkcionalna vrijednost umanjena. Zato ima mnogo razloga da se
razmišlja o mogućnostima organizovanja naše lingvistike u cilju obezbjeđivanja
punijeg uticaja na terminološku leksikografiju‟. (Ćupić 1982: 307-308).
Kada je u pitanju stručna leksikografija u periodu 1945-2000 zanimljivo bi
bilo potražiti odgovor na još dva pitanja: 1. Ko su autori stručnih rečnika? i 2. Ko su
bili izdavači stručnih rečnika u periodu 1945-2000? Iako to nije bio primarni
zadatak ovoga rada, ipak ćemo ukratko rezimirati neka zapažanja. Što se tiče
289
autora rečnika, pokazalo se da su to uglavnom stručnjaci za oblast stuke kojoj je
rečnik posvećen. U retkim, nešto uspelijim leksikografskim ostvarenjima radili su
timovi stručnjaka, među kojima i filolozi. Taj timski rad obično se odrazio i na
kvalitet rečnika u pozitivnom smislu. Analiza je pokazala da su rečnici, koje su radili
ljudi iz struke, bez filološkog obrazovanja i bez saradnje sa stručnjacima za
filološke nauke, znatno slabijeg kvaliteta. Da bi nastao uspešan rečnik podjednako
je važno poznavati određenu struku i imati filološko obrazovanje, a potrebno je
posedovati i neka opšta znanja (Henne 1975: 144). Prema Zgusti ispada da
„leksikograf treba da zna sve“ (Zgusta 1991: 21), a to znači odlično poznavanje
stuke za koju se radi rečnik, poznavanje terminologije i rada na njenoj
standardizaciji, zatim poznavanje gramatičkih struktura i jednog i drugog jezika,
kao i kulturnih specifičnosti u određenoj jezičkoj zajednici. Uspešan rad na
praktičnoj leksikografiji podrazumeva, pored odličnog znanja struke, poznavanje
svih naučnih disciplina koje proučavaju leksički sistem: morfologije, sintakse,
stilistike, semantike, leksikografije. Pored poznavavanja lingvističkih disciplina
potrebne su i lične predispozicije i vrline kao što je marljivost, upornost, tačnost,
istrajnost (Weinrich 1975: 347).
Izdavači stručnih rečnika u ovom periodu bili su razni, počevši od uglednih
institucija kakve su akademije nauka, preko velikih poznatih i priznatih izdavačkih
kuća i strukovnih udruženja pa do samih autora.
Pitanja autorstva stručnih rečnika i izdavačkih kuća koje su ih izdavale
predstavljaju veoma zanimljive teme za dalja istraživanja, koja bi sigurno dala
veoma korisne rezultate, te bi im u budućnosti trebalo posvetiti više pažnje.
Zanimljivo je takođe i pitanje standardizacije terminologije, posebno pitanje
u kojoj meri je terminologija, koja je obrađena u stručnim rečnicima u drugoj
polovini dvadesetog veka, zvanično standardizovana od strane nadležnih tela. Da
bi se to procenilo, potrebno je posedovati dodatna znanja i kompetencije iz oblasti
290
standardizacije terminologije. Stoga ćemo zaključke po tom pitanju bazirati na
informacijama koje su date u predgovorima, pogovorima i drugim objašnjenjima
koja prate rečnik. Na osnovu podataka koji su dati u rečnicima stiče se utisak da se
u veoma malom broju rečnika, koji su analizirani, obrađuju termini koji su
standardizovani. Manji broj rečnika je nastao kao rezultat međunarodne saradnje
na terminologiji i samo u malom broju slučajeva autori rečnika bili su učesnici u
radu međunarodnih ili domaćih komisija za standardizaciju ili su pak koristili
rezultate njihovog rada. To su rečnici elektrotehnike, tehnike i medicine. U
pojedinim slučajevima imamo čak i pojavu da autori u predgovoru kažu da su u
rečnik unosili termine koji nisu standardizovani, nego se radi samo o predlozima
(isp. Simić 1960).
Zanimljivo je takođe da veliki broj rečnika nema nikakav predgovor, uvod,
uvodne napomene, objašnjenja, uputstva za korišćenje niti spisak skraćenica. To
bi se moglo smatrati velikim nedostatkom rečnika, zbog čega u pojedinim
rečnicima nismo uspeli da ustanovimo na kojim prethodnim rečnicima su bazirana
aktuelna izdanja, nego je to moglo da bude samo predmet nagađanja i procene.
Pored osnovnih elemenata rečnika, koji se tiču ustrojstva, tipologije i
semantizacije, bitno je takođe da rečnik ima neku vrstu predgovora gde će se
navesti osnovi podaci o samom rečniku i njegovoj nameni i njegovoj ciljanoj grupi.
Ukoliko je reč o ponovljenim izdanjima dobro bi bilo napomenuti i taj podatak, a
ukoliko je reč o značajnijem leksikografskom poduhvatu potrebno bi bilo reći nešto
više o istorijatu rada, kao i o autorima. Rečnik takođe treba da poseduje ujednačen
spisak skraćenica i znakova koji su upotrebljeni u rečniku. Za ovaj segment bitno je
da skraćenice budu standardizovane, lako prepoznatljive i ujednačene u upotrebi.
Veoma bitna stavka je i ona koja se tiče upotrebe gramatike, tj. gramatička skica.
O tome bi takođe trebalo da se autori rečnika pozabave u uvodu ili predgovoru
(Šipka 2006: 164-166, Weinrich 1975: 347).
291
Stručni rečnici treba da sadrže osnovne gramatičke podatke relevantne za
jezike koji su zastupljeni. U nemačkom jeziku to je rod imenica i oznaka vrste reči.
Sa gramatičkim informacijama ne treba preterivati, treba se držati načela
konciznosti i uštede prostora, te izbegavati nagomilavanja teksta oko leme,
posebno ukoliko se rečnik radi u klasičnoj štampanoj formi. Ukoliko se leksikografi
opredeljuju za savremeni način izrade rečnika, mogućnosti su mnogo veće i treba
ih iskoristiti. Kod rečnika u elektronskoj formi pojam prostora nema neki veliki
značaj, što odmah daje šire mogućnosti u organizovanju građe. Elektronska
obrada pruža mnogo veće mogućnosti u pretraživanju građe, pa je u tom slučaju
moguće unošenje većeg broja podataka nego što je to slučaj sa rečnicima u
klasičnoj formi.
Novi
elektronski
medijumi
doneli
su
značajne
novine
na
planu
leksikografske prakse i omogućili jednostavniju primenu osnovnih principa
savremene leksikografije. A osnovni principi, prema T. Prćiću bili bi:
-
naučna zasnovanost, koja podrazumeva primenu najnovijih dostignuća
leksikologije i metaleksikografije, konstrastivne lingvistike i korpusne
lingvistike, čiju zajedničku orijentaciju predstavlja pragmatizacija
-
funkcijska profilisanost rečnika, što znači objedinjavanje pasivne i aktivne
funkcije u jednom istom rečniku
-
okrenutost prema korisnicima rečnika i njihovim potrebama, što se ogleda u
celovitosti, valjanosti i pouzdanosti ponuđenih podataka,
-
predusretljivost prema korisnicima, što podrazumeva detaljno uputstvo s
objašnjenjima primenjenih postupaka u leksikografskoj obradi i prezentaciji,
lako korišćenje, preglednu prezentacija i minimum skraćenica i simbola
-
učenje, negovanje, popularisanje i praćenje efikasnosti upotrebe rečnika
(Prćić 2002: 331-332).
292
9.0 DODATAK I:
AUTORSKA BIBLIOGRAFIJA
Abduli, Ramiz / et. al. (1983): Terminološki rečnik iz operacionih istraživanja:
srpskohrvatski/hrvatski ili srpski, makedonski, slovenački, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513.
Abduli, Ramiz / et. al. (1985): Terminološki rečnik iz operacionih istraživanja:
srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenački, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, str. 263.
Androić, Mirko / et. al. (1972): Rječnik arhivske terminologije Jugoslavije:
hrvatsko-srpsko-slovensko-makedonski, englesko-francusko-njemačko-ruskotalijanski, Zagreb, str. 77.
Averbakh, Jurij (1980s): Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-španskofrancusko-rusko-srpskohrvatski, Beograd, str. 151.
Averbakh, Jurij (1988): Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-španskofrancusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151.
Arneri-Georgijev, Jelisaveta (1993): Medizinische Ausdrücke für jedermann:
nemačko-srpski rečnik za lekare, Beograd, str. 155.
Arsenijević, Nada S. (1971): Elektrotehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 150 +3.
Bajić, Branislav / Dunđerović, Aleksandar / Kern, Nikola (1973): Poslovni
privredno-tehnički rečnik: srpskohrvatsko-nemačko-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701.
Bakrač, Ksenija (1990): Nautički rječnik: hrvatski-talijanski-francuski-engleskišpanjolski- njemački, Samobor, str. 151.
Banićević, Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena (1989): Ugostiteljski
rečnik: srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, Beograd, str. 260.
Banićević, Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena (1990): Ugostiteljski
rečnik: srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260.
293
Beribak, Nihad / Bišćević, Ahmed (1986): Šumarski njemačko-srpskohrvatski
rječnik, Sarajevo, str. 238.
Beribak, Nihad / Bišćević, Ahmed (1988): Njemačko-srpskohrvatski rječnik: za
drvnu industriju, Sarajevo, str. 191.
Boban, Vjekoslav (ur.) (1988): Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik,
Manhajm, Ljubljana, str. 677.
Boban Vjekoslav (ur.) (1990): Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.
Boban Vjekoslav (ur.) (1991): Hrvatski i njemački slikovni rječnik, 3. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.
Bojanin, Svetomir / et. al. (1980): Rečnik iz oblasti iskorišćavanja šuma i šumskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemački-engleski, Ljubljana,
str. 287.
Borčić, Branko / et. al. (1977): Višejezični kartografski rječnik: hrvatsko-engleskofrancusko-njemačko-ruski, Zagreb, str. 442.
Borota, Olga (1972): Četvorojezični tehnički rječnik: srpskohrvatski-francuskinjemački- engleski, Sarajevo, str. 193.
Čampara, Ešref (1984): Međunarodni rječnik arhitekture, građevinarstva i
urbanizma: hrvatski ili srpski-francuski-engleski-njemački-ruski, Sarajevo, str. 956.
Čampara, Ešref (1998): Međunarodni rječnik arhitekture, građevinarstva i
urbanizma: bosanski-hrvatski-srpski-francuski-engleski-njemački-ruski, Sarajevo,
str. 956.
Čobić, Timotej (1994): Višejezički rečnik voća, povrća i začina: srpsko-latinskoenglesko-francusko-nemačko-špansko-ruski, Beograd, str. 124.
Čobić, Timotej (1996): Višejezički rečnik poljoprivredne mehanizacije: srpskoenglesko-francusko-nemački, Beograd, str. 404.
Dabac, Vlatko (1952): Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches
elektrotechnisches Wörterbuch / Njemačko-hrvatski i hrvatsko-njemački
elektrotehnički rječnik, Zagreb, str. 356.
294
Dabac, Vlatko (1969): Tehnički rječnik. 1. dio, njemačko – hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103.
Dabac, Vlatko (1970): Tehnički rječnik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemački, Zagreb,
str. 1574.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1971): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 864.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1987): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1990): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 864.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan (1987): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan (1989): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400.
Đordjević, Božidar (1986): Rečnik industrijske hemije: nemačko-srpskohrvatski,
2. izd., Beograd, str. 612 .
Đordjević, Božidar (1988): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, 2. ispravljeno izdanje., Beograd, str. 340.
Đorđević, Jovan / et. al. (1966): Mala politička enciklopedija: srpskohrvatskimakedonski-engleski-francuski-nemački-ruski-španski, Beograd str. 1532.
Đorđević, Jovan / et. al. (1975): Politička enciklopedija: srpskohrvatskimakedonski-engleski-francuski-nemački-ruski-španski, Beograd str. 1447.
Esih, Vinko (1957): Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemački, Karlovac, str.
19.
Frenzke, Dietrich / Pajević, Milija (1967): Wörterbuch juristischer Fachausdrücke.
Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkürzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394.
295
Gaković, Nikola / Božić, Branko (1971): Metalurški rečnik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajućim izrazima na srpskohrvatskom, slovenačkom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707.
Gilić, Stanislav (19781): Mali alpinistički terminološki rječnik: hrvatski-engleskifrancuski-njemački-talijanski, Rijeka, str. 48.
Gilić, Stanislav (19782): Mali planinarski terminološki rječnik: hrvatski-engleskifrancuski-njemački-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48.
Hadžiomeragić, Maid (1978): Rječnik stomatologije: engleski-njemačkihrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski, Zagreb, str. 527.
Hadži-Cenić, Radomir (1994): Nemačko-srpski i srpsko-nemački lovački rečnik,
Beograd, str. 207.
Hristovski, Metodija (1994): Eksplozivne materije: rečnik srpsko-engleski, srpskofrancuski, srpsko-nemački, englesko-srpski, francusko-srpski, nemačko-srpski,
Beograd, str. 310.
Ilustrirani tehnički rječnik (1952): hrvatsko-njemački-engleski-francuski-talijanskišpanjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534.
Jakić, Blanka / Zidar, Josip (1965): Hrvatskosrpsko-njemački glosar političkih i
ekonomskih termina, Zagreb, str. 79.
Janković, Margita / Đurović, Radomir / Janković, Radoslav (19691):
Ekonomsko-pravni rečnik: srpskohrvatsko-francusko-nemački, Beograd, str. 383.
Janković, Margita / Đurović, Radomir / Janković, Radoslav (19692):
Ekonomsko-pravni rečnik: nemačko-srpskohrvatski, str. 320.
Janković, Margita / Stojković, Vasa / Janković, Radosav (1977): Reči i izrazi u
fudbalu: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 229.
Jovanović, Aleksandar (1957): Nemačko-srpskohrvatski rečnik privrednih,
komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza, Beograd, str. 272.
296
Jovanović, Aleksandar (1959): Srpskohrvatsko-englesko-nemačko-francuski
rečnik privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza, Beograd,
str. 326.
Jovanović, Toma (ur.) (1965): Elektrotehnički terminološki rečnik: srpskohrvatski,
slovenački, makedonski, ruski, engleski, francuski, nemački. Grupa-07.
Elektronika, Beograd, str. 221.
Jović, Vidojko (1995): Geohemijski rečnik: srpski, engleski, nemački, francuski,
ruski, Beograd, str. 419.
Knežević, Jasmina (ur.) (1996): Rečnik železničkih stručnih izraza francuskonemačko-englesko-italijansko-špansko-srpski, Beograd, str. 1221.
Kostić, Aleksandar Đ. (1956): Medicinski rečnik: latinski, engleski, nemački,
francuski, srpski. Latinski rečnik 15.000 reči. Engleski registar-rečnik 5.000 reči.
Nemački registar-rečnik 7.000 reči. Francuski registar-rečnik 4.200 reči. Srpski
registar-rečnik 6.000 reči. Eponimni rečnik 3.800 reči, Beograd/Zagreb, str. 763.
Kostić, Aleksandar (1971): Višejezički medicinski rječnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 2. prošireno i dopunjeno izdanje,
Beograd, Zagreb, str. 1564.
Kostić, Aleksandar (1976): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701.
Kostić, Aleksandar (1987): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(1030; 979 str.).
Kostić, Aleksandar (1996): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 5.izdanje, Beograd, str. 1706.
Kostić, Veljko / Kostić, Ljiljana (1991): Tehnološki rečnik englesko-francuskonemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131.
Kostić, Veljko / Kostić, Ljiljana (1995): Tehnološki rečnik englesko-francuskonemačko-srpski, Beograd, str. 1131.
Kovenski, I. I. (1980): Petojezični rečnik termina metalurgije praha: ruskoenglesko-nemačko-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202.
297
Lörcher, Gustav Adolf (1981): Mathematische Grundbegriffe: Lexikon für die
Schulpraxis mit ausländischen Kindern. Deutsch, Türkisch, Serbokroatisch,
Italienisch, Griechisch, Spanisch, Stuttgart, S. 144.
Marković, Zora / Šulc-Smodek, Renata (1964): Jela na četiri jezika. Priručnik za
kadrove u ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198.
Marković, Zora / Šulc-Smodek, Renata (1967): Nazivi jela i pića na četiri jezika,
2. popravljeno i dopunjeno izdanje, Rijeka, str. 277.
Marković, Zora / Smodek, Renata (1974): Nazivi jela i pića na pet jezika: hrvatski
ili srpski, francuski, talijanski, njemački, engleski, 3. preradjeno i prošireno izdanje,
Rijeka, str. 371.
Mekić, Rachel (1991): Trojezični rečnik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije,
Novi Sad, str. 285.
Milojević, Dobrivoje (1996): Leksikon finansijskih tržišta sa rečnikom na srpskom,
nemačkom i engleskom jeziku, Beograd, str. 507.
Mlakar, France (ur.) (1957): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 05.
Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.
Mlakar, France (ur.) (1958): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 10. Stroji in
transformatorji, Ljubljana, str. 119.
Mlakar, France (ur.) (1959): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 07.
Elektronika, Ljubljana, str. 171.
Mlakar, France (ur.) (1960): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 15. Stikalne
plošče in aparati, Ljubljana, str. 77.
Mlakar, France (ur.) (19611): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 11. Statični
pretvorniki. Skupina 12. Magnetni transduktorji, Ljubljana, str. 61.
Mlakar, France (ur.) (19612): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 20. Merilni
instrumenti, Ljubljana, str. 107.
Mlakar, France (ur.) (1962): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 35.
Elektromehanska uporaba električne energije. Skupina 40. Elektrotermija,
Ljubljana str. 89.
298
Mlakar, France (ur.) (1963): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 16. Zaščitni
releji, Ljubljana, str. 71.
Mlakar, France (ur.) (1965): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 08.
Elektroakustika. Ljubljana, str. 73.
Mlakar, France (ur.) (1970): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 25.
Proizvodnja, prenos in razdelitev električne energije, Ljubljana, str. 113.
Modly, Josip (1964): Mali auto-moto rječnik: srpskohrvatski, njemački, francuski,
engleski, talijanski, Zagreb, str. 44.
Modly, Josip (1970): Auto-moto rječnik za vozače: srpskohrvatski, njemački,
francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68.
Mojašević, Milka / Krivokapić, Gudrun (1984): Rečnik uz nemačku čitanku za
ekonomiste: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 38.
Mora, Imre (izd.) (1974): Wörterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen:
Deutsch-Englisch-Französisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dänisch-FinnischHolländisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSchwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, München, str. 389.
Müller-Lutz, H. L. (1973):Versicherungswörterbuch: Kroatisch-EnglischFranzösisch-Deutsch, Karlsruhe, str. 292.
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1981):
special welding processes (in sixteen languages): Czech, Danish, English, Finnish,
French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovakian,
Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str. 286.
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1982): gas
welding (in fifteen languages): Czech, English, Finnish, French, German, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovak, Slovene,
Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293.
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1988):
General terms (in twenty languages): Czech, Danish, Dutch, English, Finnish,
French, German, Hungarian, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese,
Rumanian, Russian, Serbo-Croate, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana,
str. 505.
299
Muljević, Vladimir (ur.) (19841): Obrada podataka i programiranje: engleskinjemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 385.
Muljević, Vladimir (ur.) (1983): Klimatizacija i rashladna tehnika: engleskinjemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408.
Muljević, Vladimir (ur.) (19842): Automatizacija: engleski-njemački-francuski-ruskihrvatski, Zagreb, str. 500.
Muljević, Vladimir (ur.) (1986): Medicinska tehnika: engleski-njemački-francuskiruski-hrvatski, Zagreb, str. 284.
Muškatirović, Milica / Mojsilović, Radojka (1992): Rečnik pivarskih termina:
engleski, nemački, srpski, Beograd, str. 444.
Notaroš, Ema (1966): Nemački u restoranu. Priručnik za radnike u ugostiteljstvu,
Beograd, str. 298.
Notaroš, Ema (1967): Nemački u restoranu, Beograd, str. 360.
Nešić, Gojko (ur.) (1970): Rudarski rečnik: srpskohrvatski, engleski, francuski,
nemački, ruski, Beograd, str. 1292.
Novak, Slavoljub / Marinković, Pribislav (1986): Rečnik političke ekonomije:
nemačko-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemački, Beograd, str. 204.
Opačić, Ninoslav (ur.) (19711): Rečnik DIN normi nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 560.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 1)
Opačić, Ninoslav (ur.) (19712): Rečnik industrijske opreme (mašine, aparati,
uređaji): nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 617.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 2)
Opačić Ninoslav (ur.) (19701): Rečnik industrijske opreme (Mašinski elementi):
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 214.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 3)
Opačić Ninoslav (ur.) (19713): Rečnik motora, saobraćajnih vozila i opreme:
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 628.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 4)
300
Opačić Ninoslav (ur.) (19714): Rečnik industrijske hemije: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 612.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 5)
Opačić Ninoslav (ur.) (19715): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 360.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 6)
Opačić Ninoslav (ur.) (19716): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 305.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 7)
Opačić Ninoslav (ur.) (19717): Rečnik industrijske tehnologije: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 426.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 8)
Opačić Ninoslav (ur.) (19718): Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 423.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 9)
Opačić Ninoslav (ur.) (19719): Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 448.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 9/1)
Opačić Ninoslav (ur.) (19702): Rečnik industrijskog i trgovinskog poslovanja:
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 575.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 10)
Opačić Ninoslav (ur.) (19703): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 400.
Pajević, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wörterbuch wirtschaftlicher
Fachausdrücke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269.
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1968): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 631.
301
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1970): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
2. izdanje, Beograd, str. 631.
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1973): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
3. izd., Beograd, str. 631.
Pejović, Tadija (1966): Rečnik matematičkih termina: srpskohrvatski, ruski,
francuski, engleski, nemački, Beograd, str. 284.
Perišić, Milisav Đ. / Konstantinović, Zoran V. (1965): Nemačko-srpskohrvatski
vojni rečnik, Beograd, str. 853.
Peričić, Vlastimir (1985): Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemački, ruski, češki, Beograd, str. 630.
Peričić, Vlastimir (1997): Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemački, ruski, češki, 2. izdanje, Beograd, str. 606.
Petranović, Josip / et. al. (1991): Višejezični pravno-ekonomski rečnik:
srpskohrvatski, slovenački, makedonski, ruski, engleski, nemački, francuski,
italijanski i španski, Beograd. str. 82.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1963): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX lingui: mađarski, nemački, engleski, francuski, ruski,
španski, bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, Budapest, str. 317.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1964): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: mađarski , nemački, engleski, francuski, ruski,
španski, bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, 2. Auflage, Budapest, str. 317.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1969): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
302
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1970): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 4. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1971): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 5. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1974): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XXII linguis: Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch-SpanischBulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-GriechischUngarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSerbisch-Slovakisch-Schwedisch, 6. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XXII linguis: Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch- SpanischBulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-GriechischUngarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSerbisch-Slovakisch-Schwedisch, 7. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.
Plančak, Miroslav (1986): Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatskonemački, Novi Sad, str. 147.
Popović, Mladen (1981): Rečnik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije: srpskohrvatski, engleski, nemački, francuski, ruski, Beograd, str. 747.
Prikić, Vladimir (1969): Glas-Fachwörterbuch mit 95 Abbildungen / Stručni
staklarski rečnik sa 95 ilustracija, Pančevo, str. 212.
Radić, Stipe (izd.) (1960): Tehnički rečnik: nemačko-srpsko-hrvatski, Beograd, str.
924.
Radić, Stipe (1981): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 2.
prošireno izdanje, Beograd, str. 495.
303
Radić, Stipe (19861): Rečnik industrijske opreme: mašine, aparati: nemačkosrpskohrvatski, 2. izdanje., Beograd, str. 617.
Radić, Stipe (19862): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 3.
prošireno izdanje, Beograd, str. 563.
Radić, Stipe (1990): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 4.
izdanje, Beograd, str. 426.
Radivojević, Mirjana (1993): Rečnik za tekstil i kožu: englesko-nemačko-srpski,
nemačko-englesko-srpski, srpsko-englesko-nemački, Beograd, str. 603.
Radovčić, Ante (1966): Rečnik šumarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,
francuski, nemački, Beograd, str. 350.
Rašović, Miljan M. (1991): Pojmovinik – rečnik elektrotehnike na pet jezika:
srpski, ruski, francuski, engleski, nemački. Definicija pojmova iz elektrotehnike na
osnovu IEC, Beograd, str. 127.
Rej, Kenet (1997): Internacionalni rečnik pozorišnih termina: srpski, engleski,
francuski, nemački, italijanski, španski, holandski, švedski, Beograd, str. 79.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19611): Rečnik
tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, Beograd, str. 612.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19612): Rečnik
tehničkih izraza: englesko-francusko-nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 633.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19641): Rečnik
tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, 2. izdanje, Beograd,
str. 612.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19642): Rečnik
tehničkih izraza: englesko-francuski-nemački-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd,
str. 633.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (1971): Rečnik tehničkih
izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački i englesko-francusko-nemačkosrpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2 str. 633.
304
Rječnik automobilskih izraza (1954): na hrvatskom, njemačkom, engleskom,
francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80.
Rožić, Ivan (1987): Njemačko-hrvatski ili srpski rječnik socijalnopravnih pojmova,
Zagreb, str. 93.
Schmidt, Helmut (1972): Dreizehnsprachiges Wörterbuch für Gebirgsmechanik:
Deutsch, Bulgarisch, Englisch, Französisch, Polnisch, Portugisisch, Rumänisch,
Russisch, Schwedisch, Serbo-kroatisch, Spanisch, Tschechisch, Ungarisch,
Berlin, str. 511.
Simić Milorad / Dodić, Vladan / Simić, Jasmina (1997): Nemačko-srpski priručni
rečnik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139.
Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva na osam jezika:
hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemački, engleski, francuski, talijanski, španjolski. III, Zagreb, str. 1010.
Simić, Dušan (1960): Ilustrovani automobilski rečnik: srpskohrvatski-francuskiengleski-nemački-italijanski, Sarajevo, 1960, str. 166.
Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko / Kapić, Halil (1989): Njemačkosrpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rječnik sa frazeologijom, skraćenicama i
imenima država, Sarajevo, str. 351.
Strugar, Novak (1977): Leksikon društveno-političke i samoupravne terminologije:
srpskohrvatski-nemački, Beograd, str. 111.
Šajatović, Krešimir / Marčić, Ivan (1967): Dvjesta menu-a na pet jezika:
hrvatskosrpski, nemački, francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240.
Šarunac, Vida / Popović, Magdalena (1977): Priručnik za jela i pića na
nemačkom jeziku za ugostiteljsko-turističke radnike, 1. izdanje, Beograd, str. 83.
Šijak, Milorad (2000): Višejezični dendrološki rečnik: srpsko-englesko-nemačko,
francusko-špansko-ruski, Beograd, str. 313.
Šink, Franc (1974): Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:
slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemački, Ljubljana, str. 579.
305
Špoljarić, Zvonimir / Petrić, Božidar / Šćukanec, Velimir (1969): Višejezični
rječnik stručnih izraza u anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski,
nemački, italijanski, portugalski, španski, Zagreb, str. 86.
Tehnički rečnik za brane (1965): srpskohrvatski, francuski, engleski, nemački,
španski, italijanski, ruski, Beograd, str. 444.
Tišma Nada (1977): Rječnik vatrogasnih izraza: njemačko-hrvatski ili srpski,
englesko-hrvatski ili srpski, rusko-hrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemački,
hrvatsko ili srpsko-engleski, hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96.
Tot, Rudolf (1975): Terminološki komparativni srpskohrvatsko-nemačko-engleskomadjarski rečnik iz kibernetske informatike, Subotica, str. 224.
Vekarić, Stjepan / Radić, Stipe (1983): Poslovno-privredni rečnik nemačkosrpskohrvatski, 2. dopunjeno izd., Beograd, str. 736.
Višejezični geodetski rečnik (1980): osmojezično izdanje na srpskohrvatskom
(hrvatskosprskom), slovenačkom, makedonskom, albanskom, francuskom,
engleskom, njemačkom i ruskom jeziku, Beograd, str. 879.
Vitas, Dušan / et. al. (1988): Rečnik industrijske opreme: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, Frankfurt, str. 214.
Vukov, Lazar (1954): Imenik jela i pića na srpskom, francuskom, nemačkom i
engleskom jeziku, Beograd, str. 159.
Vukićević Vida (1991): Nemačko-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemački stručni
železnički rečnik / Deutsch-serbokroatisches und serbokroatisch-deutsches
Fachwörterbuch für Eisenbahner, Beograd, str. 140.
Živojinović-Japanac, Dragoljub (1998): Rečnik štamparstva i izdavaštva:
nemačko-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemački; srpsko-nemačko-engleski,
Beograd, str. 642.
306
10. DODATAK II
HRONOLOŠKA BIBLIOGRAFIJA
1952
Dabac, Vlatko (1952): Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches
elektrotechnisches Wörterbuch / Njemačko-hrvatski i hrvatsko-njemački
elektrotehnički rječnik, Zagreb, str. 356.
Ilustrirani tehnički rječnik (1952): hrvatsko-njemački-engleski-francuski-talijanskišpanjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534.
1954
Rječnik automobilskih izraza (1954): na hrvatskom, njemačkom, engleskom,
francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80.
Vukov, Lazar (1954): Imenik jela i pića na srpskom, francuskom, nemačkom i
engleskom jeziku, Beograd, str. 159.
1956
Kostić, Aleksandar Đ. (1956): Medicinski rečnik: latinski, engleski, nemački,
francuski, srpski. Latinski rečnik 15.000 reči. Engleski registar-rečnik 5.000 reči.
Nemački registar-rečnik 7.000 reči. Francuski registar-rečnik 4.200 reči. Srpski
registar-rečnik 6.000 reči. Eponimni rečnik 3.800 reči, Beograd/Zagreb, str. 763.
1957
Esih, Vinko (1957): Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemački, Karlovac, str.
19.
Jovanović, Aleksandar (1957): Nemačko-srpskohrvatski rečnik privrednih,
komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza, Beograd, str. 272.
Mlakar, France (ur.) (1957): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 05.
Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.
307
1958
Mlakar, France (ur.) (1958): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 10. Stroji in
transformatorji, Ljubljana, str. 119.
1959
Jovanović, Aleksandar (1959): Srpskohrvatsko-englesko-nemačko-francuski
rečnik privrednih, komercijalnih, finansijskih, političkih i pravnih izraza, Beograd,
str. 326.
Mlakar, France (ur.) (1959): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 07.
Elektronika, Ljubljana, str. 171.
1960
Mlakar, France (ur.) (1960): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 15. Stikalne
plošče in aparati, Ljubljana, str. 77.
Radić, Stipe (izd.) (1960): Tehnički rečnik: nemačko-srpsko-hrvatski, Beograd, str.
924.
Simić, Dušan (1960): Ilustrovani automobilski rečnik: srpskohrvatski-francuskiengleski-nemački-italijanski, Sarajevo, 1960, str. 166.
1961
Mlakar, France (ur.) (1961 ): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 11. Statični
pretvorniki. Skupina 12. Magnetni transduktorji, Ljubljana, str. 61.
1
Mlakar, France (ur.) (19612): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 20. Merilni
instrumenti, Ljubljana, str. 107.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19611): Rečnik
tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, Beograd, str. 612.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19612): Rečnik
tehničkih izraza: englesko-francusko-nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 633.
308
1962
Mlakar, France (ur.) (1962): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 35.
Elektromehanska uporaba električne energije. Skupina 40. Elektrotermija,
Ljubljana str. 89.
1963
Mlakar, France (ur.) (1963): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 16. Zaščitni
releji, Ljubljana, str. 71.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1963): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX lingui: mađarski, nemački, engleski, francuski, ruski,
španski, bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, Budapest, str. 317.
1964
Marković, Zora / Šulc-Smodek, Renata (1964): Jela na četiri jezika. Priručnik za
kadrove u ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198.
Modly, Josip (1964): Mali auto-moto rječnik: srpskohrvatski, njemački, francuski,
engleski, talijanski, Zagreb, str. 44.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1964): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: mađarski , nemački, engleski, francuski, ruski,
španski, bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, 2. Auflage, Budapest, str. 317.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19641): Rečnik
tehničkih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački, 2. izdanje, Beograd,
str. 612.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (ur.) (19642): Rečnik
tehničkih izraza: englesko-francuski-nemački-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd,
str. 633.
309
1965
Jakić, Blanka / Zidar, Josip (1965): Hrvatskosrpsko-njemački glosar političkih i
ekonomskih termina, Zagreb, str. 79.
Jovanović, Toma (ur.) (1965): Elektrotehnički terminološki rečnik: srpskohrvatski,
slovenački, makedonski, ruski, engleski, francuski, nemački. Grupa-07.
Elektronika, Beograd, str. 221.
Mlakar, France (ur.) (1965): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 08.
Elektroakustika. Ljubljana, str. 73.
Pajević, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wörterbuch wirtschaftlicher
Fachausdrücke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269.
Perišić, Milisav Đ. / Konstantinović, Zoran V. (1965): Nemačko-srpskohrvatski
vojni rečnik, Beograd, str. 853.
Tehnički rečnik za brane (1965): srpskohrvatski, francuski, engleski, nemački,
španski, italijanski, ruski, Beograd, str. 444.
1966
Đorđević, Jovan / et. al. (1966): Mala politička enciklopedija: srpskohrvatskimakedonski-engleski-francuski-nemački-ruski-španski, Beograd str. 1532.
Notaroš, Ema (1966): Nemački u restoranu. Priručnik za radnike u ugostiteljstvu,
Beograd, str. 298.
Pejović, Tadija (1966): Rečnik matematičkih termina: srpskohrvatski, ruski,
francuski, engleski, nemački, Beograd, str. 284.
Radovčić, Ante (1966): Rečnik šumarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,
francuski, nemački, Beograd, str. 350.
1967
Frenzke, Dietrich / Pajević, Milija (1967): Wörterbuch juristischer Fachausdrücke.
Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkürzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394.
Marković, Zora / Šulc-Smodek, Renata (1967): Nazivi jela i pića na četiri jezika,
2. popravljeno i dopunjeno izdanje, Rijeka, str. 277.
310
Notaroš, Ema (1967): Nemački u restoranu, Beograd, str. 360.
Šijatović, Krešimir / Marčić, Ivan (1967): Dvjesta menu-a na pet jezika:
hrvatskosrpski, nemački, francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240.
1968
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1968): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 631.
1969
Dabac, Vlatko (1969): Tehnički rječnik. 1. dio, njemačko – hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103.
Janković, Margita / Đurović, Radomir / Janković, Radoslav (19691):
Ekonomsko-pravni rečnik: srpskohrvatsko-francusko-nemački, Beograd, str. 383.
Janković, Margita / Đurović, Radomir / Janković, Radoslav (19692):
Ekonomsko-pravni rečnik: nemačko-srpskohrvatski, str. 320.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1969): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
Prikić, Vladimir (1969): Glas-Fachwörterbuch mit 95 Abbildungen / Stručni
staklarski rečnik sa 95 ilustracija, Pančevo, str. 212.
Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva na osam jezika:
hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemački, engleski, francuski, talijanski, španjolski. III, Zagreb, str. 1010.
Špoljarić, Zvonimir / Petrić, Božidar / Šćukanec, Velimir (1969): Višejezični
rječnik stručnih izraza u anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski,
nemački, italijanski, portugalski, španski, Zagreb, str. 86.
311
1970
Dabac, Vlatko (1970): Tehnički rječnik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemački, Zagreb,
str. 1574.
Mlakar, France (ur.) (1970): Slovenski elektrotehniški slovar. Skupina 25.
Proizvodnja, prenos in razdelitev električne energije, Ljubljana, str. 113.
Modly, Josip (1970): Auto-moto rječnik za vozače: srpskohrvatski, njemački,
francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68.
Nešić, Gojko (ur.) (1970): Rudarski rečnik: srpskohrvatski, engleski, francuski,
nemački, ruski, Beograd, str. 1292.
Opačić Ninoslav (ur.) (19701): Rečnik industrijske opreme (Mašinski elementi):
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 214.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 3)
Opačić Ninoslav (ur.) (19702): Rečnik industrijskog i trgovinskog poslovanja:
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 575.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 10)
Opačić Ninoslav (ur.) (19703): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 400.
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1970): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
2. izdanje, Beograd, str. 631.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1970): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 4. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
1971
Arsenijević, Nada S. (1971): Elektrotehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 150 +3.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1971): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 864.
312
Gaković, Nikola / Božić, Branko (1971): Metalurški rečnik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajućim izrazima na srpskohrvatskom, slovenačkom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707.
Kostić, Aleksandar (1971): Višejezički medicinski rječnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 2. prošireno i dopunjeno izdanje,
Beograd, Zagreb, str. 1564.
Opačić, Ninoslav (ur.) (19711): Rečnik DIN normi nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, str. 560.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 1)
Opačić, Ninoslav (ur.) (19712): Rečnik industrijske opreme (mašine, aparati,
uređaji): nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 617.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 2)
Opačić Ninoslav (ur.) (19713): Rečnik motora, saobraćajnih vozila i opreme:
nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 628.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 4)
Opačić Ninoslav (ur.) (19714): Rečnik industrijske hemije: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 612.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 5)
Opačić Ninoslav (ur.) (19715): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 360.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 6)
Opačić Ninoslav (ur.) (19716): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 305.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 7)
Opačić Ninoslav (ur.) (19717): Rečnik industrijske tehnologije: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 426.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 8)
313
Opačić Ninoslav (ur.) (19718): Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 423.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 9)
Opačić Ninoslav (ur.) (19719): Rečnik industrijske elektrotehnike: nemačkosrpskohrvatski, Beograd, str. 448.
(Industrijski rečnik nemačko-srpskohrvatski 9/1)
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1971): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemački, engleski, francuski, ruski, španski,
bugarski, danski, finski, grčki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, švedski, srpski, slovački, češki, mađarski, 5. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.
Ristić, Svetomir / Obradović, Nikola / Vasić, Pavle (1971): Rečnik tehničkih
izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemački i englesko-francusko-nemačkosrpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2 str. 633.
1972
Androić, Mirko / et. al. (1972): Rječnik arhivske terminologije Jugoslavije:
hrvatsko-srpsko-slovensko-makedonski, englesko-francusko-njemačko-ruskotalijanski, Zagreb, str. 77.
Borota, Olga (1972): Četvorojezični tehnički rječnik: srpskohrvatski-francuskinjemački- engleski, Sarajevo, str. 193.
Schmidt, Helmut (1972): Dreizehnsprachiges Wörterbuch für Gebirgsmechanik:
Deutsch, Bulgarisch, Englisch, Französisch, Polnisch, Portugisisch, Rumänisch,
Russisch, Schwedisch, Serbo-kroatisch, Spanisch, Tschechisch, Ungarisch,
Berlin, str. 511.
1973
Bajić, Branislav / Dunđerović, Aleksandar / Kern, Nikola (1973): Poslovni
privredno-tehnički rečnik: srpskohrvatsko-nemačko-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701.
Müller-Lutz, H. L. (1973):Versicherungswörterbuch: Kroatisch-EnglischFranzösisch-Deutsch, Karlsruhe, str. 292.
314
Pavlović, Velizar / Radić, Stipe (1973): Tehnički rečnik nemačko-srpskohrvatski,
3. izd., Beograd, str. 631.
1974
Marković, Zora / Smodek, Renata (1974): Nazivi jela i pića na pet jezika: hrvatski
ili srpski, francuski, talijanski, njemački, engleski, 3. preradjeno i prošireno izdanje,
Rijeka, str. 371.
Mora, Imre (izd.) (1974): Wörterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen:
Deutsch-Englisch-Französisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dänisch-FinnischHolländisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSchwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, München, str. 389.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1974): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XXII linguis: Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch-SpanischBulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-GriechischUngarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSerbisch-Slovakisch-Schwedisch, 6. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.
Šink, Franc (1974): Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:
slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemački, Ljubljana, str. 579.
1975
Đorđević, Jovan / et. al. (1975): Politička enciklopedija: srpskohrvatskimakedonski-engleski-francuski-nemački-ruski-španski, Beograd str. 1447.
Tot, Rudolf (1975): Terminološki komparativni srpskohrvatsko-nemačko-engleskomadjarski rečnik iz kibernetske informatike, Subotica, str. 224.
1976
Kostić, Aleksandar (1976): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701.
1977
Borčić, Branko / et. al. (1977): Višejezični kartografski rječnik: hrvatsko-engleskofrancusko-njemačko-ruski, Zagreb, str. 442.
315
Janković, Margita / Stojković, Vasa / Janković, Radosav (1977): Reči i izrazi u
fudbalu: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 229.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XXII linguis: Englisch-Französisch-Deutsch-Russisch- SpanischBulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dänisch-Holländisch-Finisch-GriechischUngarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-RumänischSerbisch-Slovakisch-Schwedisch, 7. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.
Strugar, Novak (1977): Leksikon društveno-političke i samoupravne terminologije:
srpskohrvatski-nemački, Beograd, str. 111.
Šarunac, Vida / Popović, Magdalena (1977): Priručnik za jela i pića na
nemačkom jeziku za ugostiteljsko-turističke radnike, 1. izdanje, Beograd, str. 83.
Tišma Nada (1977): Rječnik vatrogasnih izraza: njemačko-hrvatski ili srpski,
englesko-hrvatski ili srpski, rusko-hrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemački,
hrvatsko ili srpsko-engleski, hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96.
1978
Gilić, Stanislav (1978 ): Mali alpinistički terminološki rječnik: hrvatski-engleskifrancuski-njemački-talijanski, Rijeka, str. 48.
1
Gilić, Stanislav (19782): Mali planinarski terminološki rječnik: hrvatski-engleskifrancuski-njemački-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48.
Hadžiomeragić, Maid (1978): Rječnik stomatologije: engleski-njemačkihrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski, Zagreb, str. 527.
1980
Averbakh, Jurij (1980): Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-španskofrancusko-rusko-srpskohrvatski, Beograd, str. 151.
Bojanin, Svetomir / et. al. (1980): Rečnik iz oblasti iskorišćavanja šuma i šumskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemački-engleski, Ljubljana,
str. 287.
Kovenski, I. I. (1980): Petojezični rečnik termina metalurgije praha: ruskoenglesko-nemačko-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202.
316
Višejezični geodetski rečnik (1980): osmojezično izdanje na srpskohrvatskom
(hrvatskosprskom), slovenačkom, makedonskom, albanskom, francuskom,
engleskom, njemačkom i ruskom jeziku, Beograd, str. 879.
1981
Lörcher, Gustav Adolf (1981): Mathematische Grundbegriffe: Lexikon für die
Schulpraxis mit ausländischen Kindern. Deutsch, Türkisch, Serbokroatisch,
Italienisch, Griechisch, Spanisch, Stuttgart, S. 144.
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1981):
special welding processes (in sixteen languages): Czech, Danish, English, Finnish,
French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovakian,
Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str. 286.
Popović, Mladen (1981): Rečnik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije: srpskohrvatski, engleski, nemački, francuski, ruski, Beograd, str. 747.
Radić, Stipe (1981): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 2.
prošireno izdanje, Beograd, str. 495.
1982
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1982): gas
welding (in fifteen languages): Czech, English, Finnish, French, German, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovak, Slovene,
Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293.
1983
Abduli, Ramiz / et. al. (1983): Terminološki rečnik iz operacionih istraživanja:
srpskohrvatski/hrvatski ili srpski, makedonski, slovenački, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513.
Muljević, Vladimir (ur.) (1983): Klimatizacija i rashladna tehnika: engleskinjemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408.
Vekarić, Stjepan / Radić, Stipe (1983): Poslovno-privredni rečnik nemačkosrpskohrvatski, 2. dopunjeno izd., Beograd, str. 736.
317
1984
Čampara, Ešref (1984): Međunarodni rječnik arhitekture, građevinarstva i
urbanizma: hrvatski ili srpski-francuski-engleski-njemački-ruski, Sarajevo, str. 956.
Mojašević, Milka / Krivokapić, Gudrun (1984): Rečnik uz nemačku čitanku za
ekonomiste: nemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 38.
Muljević, Vladimir (ur) (19841): Obrada podataka i programiranje: engleskinjemački-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 385.
Muljević, Vladimir (ur.) (19842): Automatizacija: engleski-njemački-francuski-ruskihrvatski, Zagreb, str. 500.
1985
Abduli, Ramiz / et. al. (1985): Terminološki rečnik iz operacionih istraživanja:
srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenački, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemački i ruski, Beograd, str. 263.
Peričić, Vlastimir (1985): Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemački, ruski, češki, Beograd, str. 630.
1986
Beribak, Nihad / Bišćević, Ahmed (1986): Šumarski njemačko-srpskohrvatski
rječnik, Sarajevo, str. 238.
Đordjević, Božidar (1986): Rečnik industrijske hemije: nemačko-srpskohrvatski,
2. izd., Beograd, str. 612 .
Muljević, Vladimir (ur.) (1986): Medicinska tehnika: engleski-njemački-francuskiruski-hrvatski, Zagreb, str. 284.
Novak, Slavoljub / Marinković, Pribislav (1986): Rečnik političke ekonomije:
nemačko-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemački, Beograd, str. 204.
Plančak, Miroslav (1986): Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatskonemački, Novi Sad, str. 147.
Radić, Stipe (19861): Rečnik industrijske opreme: mašine, aparati: nemačkosrpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 617.
318
Radić, Stipe (19862): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 3.
prošireno izdanje, Beograd, str. 563.
1987
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1987): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan (1987): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400.
Kostić, Aleksandar (1987): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(1030; 979 str.).
Rožić, Ivan (1987): Njemačko-hrvatski ili srpski rječnik socijalnopravnih pojmova,
Zagreb, str. 93.
1988
Averbakh, Jurij (1988): Mali šahovski rečnik: englesko-nemačko-španskofrancusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151.
Beribak, Nihad / Bišćević, Ahmed (1988): Njemačko-srpskohrvatski rječnik: za
drvnu industriju, Sarajevo, str. 191.
Boban, Vjekoslav (ur.) (1988): Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik,
Manhajm, Ljubljana, str. 677.
Đordjević, Božidar (1988): Rečnik industrijskih materijala: nemačkosrpskohrvatski, 2. ispravljeno izdanje., Beograd, str. 340.
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1988):
General terms (in twenty languages): Czech, Danish, Dutch, English, Finnish,
French, German, Hungarian, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese,
Rumanian, Russian, Serbo-Croate, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana,
str. 505.
Vitas, Dušan / et. al. (1988): Rečnik industrijske opreme: nemačko-srpskohrvatski,
Beograd, Frankfurt, str. 214.
319
1989
Banićević, Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena (1989): Ugostiteljski
rečnik: srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, Beograd, str. 260.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan (1989): Rečnik moderne elektronike: nemačkosrpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400.
Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko / Kapić, Halil (1989): Njemačkosrpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rječnik sa frazeologijom, skraćenicama i
imenima država, mesto str. 351.
1990
Bakrač, Ksenija (1990): Nautički rječnik: hrvatski-talijanski-francuski-engleskišpanjolski- njemački, Samobor, str. 151.
Banićević, Marta / Popović, Magdalena / Vulović, Jelena (1990): Ugostiteljski
rečnik: srpskohrvatski-nemački-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260.
Boban Vjekoslav (ur.) (1990): Hrvatski ili srpski i njemački slikovni rječnik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.
Dragović, Ivan / Pavićević, Milan / Vujačić, Petar (1990): Rečnik industrijske
elektrotehnike: nemačko-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 864.
Radić, Stipe (1990): Tehnološko-tehnički rečnik: nemačko-srpskohrvatski, 4.
izdanje, Beograd, str. 426.
1991
Boban Vjekoslav (ur.) (1991): Hrvatski i njemački slikovni rječnik, 3. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.
Kostić, Veljko / Kostić, Ljiljana (1991): Tehnološki rečnik englesko-francuskonemačko-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131.
Mekić, Rachel (1991): Trojezični rečnik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije,
Novi Sad, str. 285.
320
Petranović, Josip / et. al. (1991): Višejezični pravno-ekonomski rečnik:
srpskohrvatski, slovenački, makedonski, ruski, engleski, nemački, francuski,
italijanski i španski, Beograd. str. 82.
Rašović, Miljan M. (1991): Pojmovinik – rečnik elektrotehnike na pet jezika:
srpski, ruski, francuski, engleski, nemački. Definicija pojmova iz elektrotehnike na
osnovu IEC, Beograd, str. 127.
Vukićević Vida (1991): Nemačko-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemački stručni
železnički rečnik / Deutsch-serbokroatisches und serbokroatisch-deutsches
Fachwörterbuch für Eisenbahner, Beograd, str. 140.
1992
Muškatirović, Milica / Mojsilović, Radojka (1992): Rečnik pivarskih termina:
engleski, nemački, srpski, Beograd, str. 444.
1993
Arneri-Georgijev, Jelisaveta (1993): Medizinische Ausdrücke für jedermann:
nemačko-srpski rečnik za lekare, Beograd, str. 155.
Radivojević, Mirjana (1993): Rečnik za tekstil i kožu: englesko-nemačko-srpski,
nemačko-englesko-srpski, srpsko-englesko-nemački, Beograd, str. 603.
1994
Čobić, Timotej (1994): Višejezički rečnik voća, povrća i začina: srpsko-latinskoenglesko-francusko-nemačko-špansko-ruski, Beograd, str. 124.
Hadži-Cenić, Radomir (1994): Nemačko-srpski i srpsko-nemački lovački rečnik,
Beograd, str. 207.
Hristovski, Metodija (1994): Eksplozivne materije: rečnik srpsko-engleski, srpskofrancuski, srpsko-nemački, englesko-srpski, francusko-srpski, nemačko-srpski,
Beograd, str. 310.
321
1995
Jović, Vidojko (1995): Geohemijski rečnik: srpski, engleski, nemački, francuski,
ruski, Beograd, str. 419.
Kostić, Veljko / Kostić, Ljiljana (1995): Tehnološki rečnik englesko-francuskonemačko-srpski, Beograd, str. 1131.
1996
Čobić, Timotej (1996): Višejezički rečnik poljoprivredne mehanizacije: srpskoenglesko-francusko-nemački, Beograd, str. 404.
Knežević, Jasmina (ur.) (1996): Rečnik železničkih stručnih izraza francuskonemačko-englesko-italijansko-špansko-srpski, Beograd, str. 1221.
Kostić, Aleksandar (1996): Višejezički medicinski rečnik: latinski-nemačkiengleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 5.izdanje, Beograd, str. 1706.
Milojević, Dobrivoje (1996): Leksikon finansijskih tržišta sa rečnikom na srpskom,
nemačkom i engleskom jeziku, Beograd, str. 507.
1997
Peričić, Vlastimir (1997): Višejezični rečnik muzičkih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemački, ruski, češki, 2. izdanje, Beograd, str. 606.
Rej, Kenet (1997): Internacionalni rečnik pozorišnih termina: srpski, engleski,
francuski, nemački, italijanski, španski, holandski, švedski, Beograd, str. 79.
Simić Milorad / Dodić, Vladan / Simić, Jasmina (1997): Nemačko-srpski priručni
rečnik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139.
1998
Čampara, Ešref (1998): Međunarodni rječnik arhitekture, građevinarstva i
urbanizma: bosanski-hrvatski-srpski-francuski-engleski-njemački-ruski, Sarajevo,
str. 956.
Živojinović-Japanac, Dragoljub (1998): Rečnik štamparstva i izdavaštva:
nemačko-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemački; srpsko-nemačko-engleski,
Beograd, str. 642.
322
2000
Šijak, Milorad (2000): Višejezični dendrološki rečnik: srpsko-englesko-nemačko,
francusko-špansko-ruski, Beograd, str. 313.
323
11. LITERATURA
Agricola, Erhard (1975): Semantische Relationen im Text und System. Halle.
Banićević, Marta (1996): Primena leksikografskih principa u izradi rečnika.
U: Strani jezik struke, Beograd, str. 107-113.
Bahr, Joachim (1978): Ist Lexikographie eine Wissenschaft?
In: Zeitschrift für germanistische Linguistik 6, 1978, 97-98.
Begenišić, Dobrila (2001): Nemačko-srpskohrvatska leksikografija. Mag. rad,
Beograd.
Belić, Aleksandar (1958): O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku, Beograd.
Belić, Aleksandar (1998): Opšta lingvistika, Novi Sad.
Bergenholtz, Henning (1994): Zehn Thesen zur Fachlexikographie.
In: Fachlexikographie. Fachwissen und seine Repräsentation in Wörterbüchern.
Tübingen, str. 285-304.
Bergenholtz, Henning/Schaeder, Burkhard (1994): Fachlexikographie.
Fachwissen und seine Repräsentationen in Wörterbüchern. Tübingen.
Bergenholtz, Henning (1995): Wodurch unterscheidet sich Fachlexikographie von
Terminographie?
In: Lexicographica 11, S. 50-59.
Bergenholtz, Henning/Pederson, Jette (1999): Fachwörterbücher als Hilfsmittel
bei der Übersetzung von Fachtexten.
In: Hoffmann, Lothar et.al. (Hrsg.): Handbücher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 14. S. 1884-1889.
Brborić, Branislav (2000): Srpski jezik u BiH – povezan sa bošnjačkim i hrvatskim
zajedništvom jezičkih činjenica ali ne vrednosnih stanovišta.
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, God. 43, Novi Sad, str. 73-81.
Brozović, Dalibor (1982): O sadržaju pojma norma u leksikologiji i leksikografiji.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 15-20.
324
Brozović, Dalibor (1989): Uz javnu raspravu o imenu jezika u Ustavu SR
Hrvatske.
U: Republika: časopis za književnost, God. 45, br. 1/2, Zagreb, str. 164-175.
Bugarski, Ranko (1983): Lingvistika o čoveku, Beograd.
Bugarski, Ranko (1984): Jezik i lingvistika, Beograd.
Bugarski, Ranko (1986): Jezik u društvu, Beograd.
Bugarski, Ranko (1986): Lingvistika u primeni, Beograd.
Bugarski, Ranko (1990): Jezik sa oba pisma.
U: Politika, 18. avgust, 1990, Beograd, str. 26.
Bugarski, Ranko(1991): Uvod u opštu lingvistiku, Beograd.
Bugarski, Ranko (1994): Jezik od mira do rata, Beograd.
Conrad, Rudi (Hrsg.) (1988): Lexikon sprachwissenschaftlicher Termini, Leipzig.
Crnogorska bibliografija (1989), Tom 1-10, Cetinje.
Czichocki, Siegelinde / Mrazović, Pavica (1983): Lexikologie der deutschen
Sprache, Novi Sad.
Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove
(2002): međunarodni naučni skup o leksikografiji i leksikologiji: Beograd.
Dešić, Milorad (1984): Kriterijumi za određivanje frazeologizama u rječnicima
savremenog srpskohrvatskog jezika.
U: Leksikografija i leksikologija, Novi Sad, Beograd, str. 53-67.
Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1964).
U: Bibliotekar, XVI, 5-6 (1964), Beograd, str. 305-315.
Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1964).
U: Bibliotekar, XVII, 5-6 (1964), Beograd, str. 318-324.
Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1965).
U: Bibliotekar, XVII, 3-4 (1965), Beograd, str. 113-117.
325
Dragićević, Rajna (2007): Leksikologija srpskog jezika, Beograd.
Drosdowski, Günther (Hrsg.)(1984): Duden: Grammatik der deutschen
Gegenwartssprache, Bd. 4, Mannheim / Wien / Zürich.
Duda, Walter / et. al. (1986): Zu einer Theorie der zweisprachigen Lexikographie.
Überlegungen zu einem neuen russisch-deutschen Wörterbuch.
In: Linguistische Studien /ZISW/. Reihe A: Arbeitsberichte 142, Berlin, str. 1-121.
Duda, Walter / Müller, Bärbel / Müller, Klaus (1981): Fragen der Darstellung des
deutschen Wortschatzes in einem zweisprachigen Wörterbuch.
In: Fremdsprachen, Leipzig, 1/1981, str. 42-44.
Duden (1989): Deutsches Universalwörterbuch, Mannheim, Leipzig, Wien, Zürich.
Đorđević, Radmila (1994): Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd.
Đukanović, Jovan / et.al. (1979): Deutsch-serbokroatisches Wörterbuch,
Beograd.
Đukanović, Jovan / Žiletić, Zoran (1983): Gramatika nemačkog jezika, Beograd.
Đukanović, Jovan (1985): Morfologija savremenog nemačkog jezika, Beograd.
Đukanović, Jovan (1991): O gramatičkoj terminologiji.
U: Živi jezici, Vol. XXX, Beograd, str. 5-10.
Đukanović, Jovan (1995): Rečnici: njihova izrada, vrste i primena u nastavi
stranih jezika.
U: Glossa, God. I, broj 2, Beograd, str. 9-17.
Engel, Ulrich / Mrazović, Pavica (1986): Kontrastive Grammatik DeutschSerbokroatisch, Novi Sad.
Engel, Ulrich (1988): Deutsche Grammatik, Heidelberg.
Engel, Ulrich (1994): Syntax der deutschen Gegenwartssprache, Berlin.
Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim.
Erben, Johannes (1975): Zur deutschen Wortbildung.
326
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 301-348.
Erben, Johannes (2000): Einführung in die deutsche Wortbildungslehre, Berlin.
Fekete, Egon (2002): Upotrebna vrednost leksema i leksikografska definicija.
U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 83-89.
Felber, Helmut (1984): Allgemeine Terminologielehre, Wissenslehre und
Wissenstechnik, Wien.
Felber, Helmut/Budin, Gerhard (1989): Terminologie in Theorie und Praxis,
Tübingen.
Felber, Helmut/Schaeder, Burkhard (1999): Typologie der Fachwörterbücher.
In: Hoffmann, Lothar et.al.:Handbücher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 14. S. 1725-1743.
Fišer-Popović, Ana (1984): Klasifikacija terminoloških rečnika.
U: Prevodilac, God III, br. 2 (1984), Beograd, str. 19-21.
Fišer-Popović, Ana (1985): Leksikografski kontekst u dvojezičnom stručnom
rečniku.
U: Kontekst u lingvistici i nastavi jezika, Zbornik radova, Društvo za primenjenu
linvistiku Srbije, Beograd, 1985.
Fleischer, Wolfgang / Michel, Georg /Günther Starke (1975): Stilistik der
deutschen Gegenwartssprache, Leipzig.
Fleischer, Wolfgang (1982): Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache,
Tübingen.
Franolić, Branko (1985): Bibliographie of Croatian dictionaries. Paris.
Girnth, Heiko (2002): Sprache und Sprachverwendung in der Politik, Tübingen.
Gortan-Premk, Darinka (1982): O semantičkom sadržaju leksikografske definicije.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 49-50.
Grickat, Irena (1973): Profesor dr Aleksandar Đ. Kostić: Višejezički medicinski
rečnik.
327
U: Južnoslovenski filolog, knj XXIX, sv. 3-4, Beograd, str. 569-583.
Grickat-Radulović, Irena (1991): Leksikografija – veliki intelektualni izazov.
U: Politika God. 88, br. 27746, Beograd, str. 13.
Haensch, Günther (1991): Die zweisprachige Fachlexikographie und ihre
Probleme.
In: Hausmann, Franz Josef et.al. (Hrsg.): Handbücher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 5, S. 2937-2949.
Hartmann, Reinhard (1975): Über die Grenzen der konstrativen Lexikologie
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 181-199.
Haß-Zumkehr, Ulrike (2001): Deutsche Wörterbücher – Brennpunkt von Sprachund Kulturgeschichte, Berlin.
Hausmann, Franz Josef (1989): Wörterbuchtypologie.
In: Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft. Ein internationales
Handbuch zur Lexikographie. 1. Teilband, S. 968-981.
Henne, Helmut (1975): Prinzipien einsprachiger Lexikographie.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 95-116.
Herbst, Thomas / Klotz, Michael (2003): Lexikographie, Paderborn.
Hlebec, Boris (1989): Opšta načela prevođenja, Beograd.
Hoffmann, Lothar et.al. (Hrsg.) (1999): Handwörterbücher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 14. Berlin.
Igla, Birgit / Petkov, Pavel / Wiegand, Ernst (2005): Kontrastive Lexikologie und
zweisprachige Lexikographie, Hildesheim.
Ivić, Milka (1982): O „regularnoj polisemiji“ u leksikološkoj teoriji i leksikografskoj
praksi.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 77-81.
Ivić, Milka (1983): Lingvistički ogledi, Beograd.
328
Ivić, Milka (2001): Pravci u lingvistici, Beograd.
Ivić, Milka (2002): Neka razmišljanja o leksikografsko-leksikološkim problemima.
U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 23-29.
Ilić, Miloš (1994): Naučno istraživanje: opšta metodologija, Beograd.
Ivir, Vladimir (1984): Teorija i tehnika prevođenja, Novi Sad.
Ivir, Vladimir (1978): Ekvivalencija u prevođenju.
U: Godišnjak saveza društava za primenjenu lingvistiku 2, Beograd, str. 101-109.
Ivić, Pavle (Ur.) (1993): Sto godina leksikografskog rada u SANU, Beograd.
Jäger, Gert (1972): Konfrontation und Translation.
In: Deutsch als Fremdsprache 4, Leipzig, S. 233-243.
Jäger, Gert / Neubert, Albrecht (1983): Semantik und Übersetzungswissenschaft,
Leipzig.
Jezik i nacionalni odnosi: naučni skup (1984), Sarajevo.
Jocić, Mirjana (1991): Leksikografija u Vojvodini.
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXIV/2, Novi Sad, str. 145-157.
Jovanović, Ksenija (1985): Primer u leksikografiji.
U: Prevodilac, God IV, br. 4 (1985), Beograd, str. 10-14.
Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda (1868-1972), Tom I – XIV,
Beograd.
Klajn, Ivan (2002): Rečnik jezičkih nedoumica, Beograd.
Klajn, Ivan/Šipka, Milan (2006): Veliki rečnik stranih reči i izraza, Novi Sad.
Klajn, Ivan / Šipka, Milan (2008): Veliki rečnik stranih reči i izraza: izmene i
dopune, Novi Sad.
Kuba, Li / Koking, Džon (2003): Metodologija izrade naučnog teksta, Podgorica.
Leksikologija i leksikografija (1982): zbornik referata, Beograd, Novi Sad.
329
Leksikologija i leksikografija (1984): zbornik radova, Novi Sad.
Leksikografija i leksikologija (1988): zbornik radova, Sarajevo.
Lewkowskaja, X. A. (1968): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,
Moskau.
Mamić, Mile (1982): Stručni nazivi u općim rječnicima.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 109-115.
Marković, Kristina (2001): Nemačko-srpskohrvatska leksikografija (1945-1971).
Mag. rad, Beograd.
Marojević, Radmilo (1987): Konfrontativna (kontrastivna) lingvistika i teorija
prevođenja kao naučne discipline.
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Vol. XXX/2, Novi Sad, str. 27-32.
Marojević, Radmilo (1990): Dvojezični rječnici srpskoga jezika: ruski rječnici.
U: Zadužbina, 9 (1990), Beograd, str. 3.
Matijašević, Jelka (1982): O sinonimiji i sinonimima.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 115-130.
Mihajlović, Mladen (1987): Dvojezični rječnik kao konstrastivna gramatika.
U: Živi jezici, Vol. XXIX, br. 1-4, Beograd, str. 112-116.
Mrazović, Pavica / Vukadinović, Zorka (1990): Gramatika srpskohrvatskog jezika
za strance, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Mršević, Dragana (1984): Etimologija frazeološke jedinice i leksikografska praksa.
U: Leksikografija i leksikologija, Novi Sad, Beograd.
Müller, Bärbel (1983): Benutzersituationen im Verhältnis zu unterschiedlichen
Typen von Wörterbücher.
U: Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti, 5 (1983), Novi Sad, str.
227-241.
Müller, Bärbel (1984): Zu einigen spezifischen Besonderheiten unterschiedlicher
Wörterbuchtypen.
U: Fremdsprachen, 4/1984, Leipzig, str. 236-239.
330
Müller, Barbara (1986): Zu einigen Entwicklungstendenzen in der synchronischen
einsprachigen Lexikographie.
U: Zbornik radova za strane jezike i književnosti, sveska 7, Novi Sad, str. 131-150.
Müller, Wolfgang (1980): Wortbildung und Lexikographie.
U: Germanistische Linguistik 3-6, Hildesheim, str. 153-188.
Muráth, Judith (2002): Zweisprachige Fachlexikographie, Budapest.
Mršević, Dragana (1984): Etimologija frazeološke jedinice i leksikografska praksa.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik radova, Novi Sad, str. 104-108.
Ostojić, Branislav (1992): Iz crnogorske leksikografije I leksikologije, Nikšić.
Otašević, Đorđe (1988): Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija i
radova o terminologiji (1).
U: Prevodilac, God. VII (1988), Beograd, br. 1, str. 64-91
Otašević, Đorđe (1988): Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija I
radova o terminologiji (2).
U: Prevodilac, God. VII (1988), br. 2, Beograd, str. 51-68.
Otašević, Đorđe (1988): Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija I
radova o terminologiji (3).
U: Prevodilac, God. VII (1988), br. 3, Beograd, str. 62-77.
Otašević, Đorđe (1989): Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija I
radova o terminologiji (4).
U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 1, Beograd, str. 68-79.
Otašević, Đorđe (1989): Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija I
radova o terminologiji (5)
U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 2, Beograd, str. 60-72.
Penjkos, Ježi (1989): O strukturi i sadržaju terminoloških rečnika.
U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 3, str. 11-17.
Petronijević, Božinka (1992): Onomasiološki rečnici nemačkog i srpskohrvatskog
jezika – dometi i granice.
U: Anali filološkog fakulteta, sveska 19, Beograd, str. 51-66.
Petronijević, Božinka (1995): Značenje i stil.
331
U: Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 23/2, Beograd, str. 33-39.
Petronijević, Božinka (1997): Sociolingvistička komponenta nemačkosrpskohrvatske leksikografije 1918-1933.
U: Srpski jezik, broj 1-2, God. II, Beograd, str. 312-334.
Petronijević, Božinka (1998): Srpsko-hrvatsko-nemačka leksikografija na prelazu
iz 19. u 20. vek do 1918.
U: Srpski jezik, br. 3/1-2, God. III, Beograd, str. 425-442.
Petronijević, Božinka (1999): Jezik i moć – primer jednog kontinuiteta.
U: Srpski jezik, broj 4/1-2, God. IV, Beograd, str. 643-658.
Petronijević, Božinka (2002): Nemačko-srpsko-hrvatska leksikografija: kulturnoistorijski transfer, Beograd.
Pešikan, Mitar / Jerković, Jovan / Pižurica, Mato (2002): Pravopis srpskoga
jezika, Novi Sad.
Picht, Heribert / Schmitz, Klaus-Dirk (2001): Terminologie und Wissensordnung,
Wien.
Ponten, Jan-Peter (1975): Das Übersetzungswörterbuch und seine linguistischen
Implikationen.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 200-210.
Probleme der Lexikologie und Lexikographie (1976), Düsseldorf.
Prćić, Tvrtko (2002): Dvojezična leksikografija i englesko-srpski / srpsko-engleski
opšti rečnik: potrebe i zahtevi novog veka
U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove, Novi
Sad, str. 331-342.
Radovanović, Milorad (2003): Sociolingvistika, Novi Sad.
Radović-Tešić, Milica (1988): Milorad Radovanović: Sociolingvistika (prikaz
knjige).
U: Južnoslovenski filolog, knj. XLIV, Beograd, str. 101-106.
Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika (1967-1976), I-VI, Novi Sad, Zagreb
332
Rehder, Peter (1995): Standardsprache. Versuch eines dreistufigen Modells.
In: Die Welt der Slawen, Jg. XL, S. 352-366.
Rode, Matej (1982): Frazeologija u dvojezičnim rečnicima.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 275-279.
Sibinović, Miodrag (1983): O prevođenju, Beograd.
Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, I-II, Zagreb.
Sosir, Ferdinand de (1989): Opšta lingvistika, Beograd.
Srdić, Smilja (2008): Morphologie der deutschen Sprache, Beograd.
Stanković, Bogoljub (1999): Leksikografski ogledi, Beograd.
Stanojčić, Živojin / Popović, Ljubomir / Micić, Stevan (1989): Savremeni
srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja, Beograd, Novi Sad.
Stepanowa, Maria D. / Fleischer, Wolfgang (1985): Grundzüge der deutschen
Wortbildung, Leipzig.
Stevanović, Mihailo (1964): Savremeni srpskohrvatski jezik (uvod, fonetika,
morfologija), Beograd.
Stevanović, Mihailo (1991): Savremeni srpskohrvatski jezik (sintaksa), Beograd.
Stevanović, Mihailo (1982): Sintaksa u leksici.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 289-296.
Scharnhorst, Jürgen (Hrsg.) (2004): Sprachkultur und Lexikographie: von der
Forschung zur Nutzung von Wörterbüchern, Frankfurt a. Main.
Schifko, Peter (1977): Aspekte einer strukturalen Lexikologie, Bern.
Schippan, Thea (1972): Einführung in die Semasiologie, Leipzig.
Schippan, Thea (1992): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,
Tübingen.
Schippan, Thea (2002): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,
Tübingen.
333
Schlaefer, Michael (2002): Lexikologie und Lexikographie: eine Einführung am
Beispiel deutscher Wörterbücher, Berlin.
Shrouf, Naser A. (2006): Sprachwandel als Ausdruck politischen Wandels,
Frankfurt am Main.
Schubert, Gabriella (2000): Sprache, Identität, Sprachwechsel.
In: Soziolinguistica – Internationales Jahrbuch für Europäische Soziolinguistik, 14,
S. 137-141.
Schwarz, Monika/Shur, Jeannette (1996): Semantik, Tübingen.
Šamić, Midhat (1990): Kako nastaje naučno djelo, Sarajevo.
Šimečkova, Alena (2004): Erfahrungen in der Benutzung von Wörterbüchern
„Deutsch als Fremsprache“.
In: Sprachkultur und Lexikographie, Frankfurtam am Main. S. 233-247.
Šipka, Danko (2006): Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, drugo, izmijenjeno i
dopunjeno izdanje, Novi Sad.
Šipka, Danko (1998): Homonimija i polisemija u Vrančićevom, Habdelićevom i
Della Bellinom rječniku.
U: Leksikografija i leksikologija. Zbornik radova. Sarajevo, str. 155-165.
Škiljan, Dubravko (1980): Pogled u lingvistiku, Zagreb.
Tafra, Branka (1982): Sinonimija.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 297-300.
Tošić, Borisav (1990): Mnogoznačnost i hominimija kao leksikografski problem.
U: Slavist, God. I, br. 1 (1990), Sarajevo, str. 65-72.
Tošić, Borisav (1989): Leksikografija kao lingvistička disciplina.
U: Književni jezik, God. 18, br. 3, Sarajevo, str. 157-172.
Tošović, Branko (2002): Funkcionalni stilovi, Beograd.
Vajs, Nada (1982): O leksikografskoj definiciji.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 21-26.
334
Vasić, Smiljka (1982): Doprinos drugih nauka leksikografiji.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 27-32.
Vencl, Ljubica (1986): Višejezični tematski mini-tezaurus iz oblasti vanjske
trgovine.
U: Prevodilac, God. 35(1986), Beograd, str. 5-12.
Vinaver, Nadežda (1996): Strani jezik struke: zbornik radova, Beograd, 1996.
Виноградов, Виктор Владимирович (1977): Лексикология и лексикография
(избарнные труды), Москва.
Vujaklija Milan (2004): Leksikon stranih reči i izraza, Beograd.
Vuković, Gordana (2002): Opšta i terminološka leksika u leksikografskoj praksi.
U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 273-277.
Wahrig, Gerhard (1986): Deutsches Wörterbuch. Mit einem Lexikon der
deutschen Sprachlehre, München.
Weinrich, Harald (1975): Die Wahrheit der Wörterbücher.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 347-368.
Wiegand, Herbert Ernst (1975): Synonymmie und ihre Bedeutung in der
einsprachigen Lexikographie.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 118-160.
Wiegand, Herbert Ernst (1988): Was eigentlich ist Fachlexikographie?
In: Haider-Munske, Horst et. al. (Hrsg.): Deutscher Wortschatz. Lexikologische
Studien, Berlin, S. 729-790.
Wiegand, Herbert Ernst (1989): Der gegenwärtige Status der Lexikographie und
ihr Verhältnis zu anderen Disziplinen.
In: Handbücher zur Sprach- und Kommunikationwissenschaft, 1. Teilband, S. 246280.
Wort und Spache (1981): Beiträge zu Problemen der Lexikographie und
Sprachpraxis, Berlin.
335
Wunderlich, Dieter / Schwarze, Christoph (1989): Handbuch der Lexikologie,
Bodenheim.
Zabarah, Dareg (2008): Das Bosnische auf dem Weg zur Standardsprache: eine
synchrone und diachrone Analyse der Sprachsituation in Bosnien und
Herzegowina, Saarbrücken.
Zgusta, Ladislav (1991): Priručnik leksikografije, Sarajevo.
336
npMnor 1.
lt13jaBa 0 ayropcray
nOTnIllCaHIII-a 6ereHMwMl'I Ao6pMna
na je AOKTOpCKa AIIICepTal.-'lIIja nOA HaCJlOBOM
HeMa"lKO-CpnCKa (cpncxoxpaarcka) Mcpncxo (cpncsoxpaercsoj-aeesavxa
cTpy"lHa neKcMKorpaepMja y nepMoAY 1945-2000
•
pe3YJlTaT concrseaor IIICTpa>KIIIBa"lKOr paaa,
•
na npennoxesa AIIICepTal.-'lIIja y I.-'eJlIllHIII Hili y AeJlOBIIIMa HlIIje 6l11Jla npennoxeua
aa A06l11jal-be 6l11JlO xoie AlIInJlOMe npeua CTYAlIIjCKIIIM nporpaaava APyrlllx
BIIICOKOWKOJlCKIIIX YCTaHOBa,
•
na cy pe3YJlTaTlII KOpeKTHO HaBeAeHIII III
•
na HIIICaM KpWIIIO/Jla ayropcxa npaaa III KOPIllCTIIIO IIIHTeJleKTyaJlHY CBOjlllHY
APyrlllx naua.
Y 5eorpaAY,
4(.J, I j.
au 13.
npMnor 2.
~3jaBa 0 KOpMWlietby
OBnawnyjeM YHlt1Bep3lt1TeTCKY 6lt16nlt10TeKY .Cseroaap MapKOBlt1n" na y ,[J,lt1rlt1TanHlt1
pen03lt1TOplt1jyM YHlt1Bep3lt1TeTa y 6eorpaAY yHece MOjy AOKTOPCKY Alt1CepTa~lt1jy nOA
HacnOBOM:
HeMal.lKo-cpncka (cpncxoxpaarcxa) M cpncxo
cTpyl.lHa neKcMKorpact>Mja y nepMoAY 1945-2000
(cpncxoxpaarcaoj-neua-uca
Koja je Moje ayropcxo neno,
,[J,lt1CepTa~lt1jy
ca CBlt1M nplt1n03lt1Ma npenao/na caM y eneKTpOHCKOM epopMaTY norOAHOM
sa rpaiao apxaeapa-se.
Mojy AOKTOpCKy Alt1CepTa~lt1jy noxpa-seay y ,[J,lt1rlt1TanHlt1 penosaropajya YHlt1Bep3lt1TeTa
y 6eorpaAY MOry na KOplt1CTe CBlt1 KOjlt1 nourryjy OApeA6e CaAP>KaHe Y OAa6paHOM Tlt1ny
naueuue Kpearuaae 3ajeAHlt1~e (Creative Commons) aa KOjy caa ce onnyxao/na.
1. AyTOpCTBO
2. AYTOpCTBO d).YTOPCTBO-
4. AYTOpCTBO -
HeKOMep~lt1janHo
HeKOMep~lt1janHo HeKOMep~lt1janHo
6e3 npepaAe
- Aenlt1Tlt1 nOA lt1CTlt1M ycnOBlt1Ma
5. AYTOpCTBO - 6e3 npepaae
6. AYTOpCTBO - Aenlt1Tlt1 nOA lt1CTlt1M YCIlOBlt1Ma
(MOIllt1MO na aaoxpyxare caao jeAHy OA uiecr nOHyf]eHlt1X
Illt1~eH~lt1 AaT je aa nOIlef]lt1Hlt1 nacra).
Illt1~eH~lt1,
«paras onnc
nOTnMC
Y 6eorpaAY,
r1 CJ •( f)
r
/)-c:?1 $.
1. AyrOpCTBO - .Q03BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AVlCTPVl6YL\Vljy VI jasao caonurrasa-se
nena, VI npepane, aKO ce aaaene VlMe ayropa aa Ha4V1H OApel')eH OA crpaue ayropa
VlJlIfl AaBaOL\a JlVlL\eHL\e, 4aK Ifl y KOMepL\lfljaJlHe cspxe. GBO je HajcJl060AHIflja OA CBIflX
JlVlL\eHL\Ifl.
2. AyrOpCTBO - HeKOMepL\lfljaJlHo. .Qo3BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AIflCTPIfl6YL\lfljy Ifl jasao
caonurrasau,e nena, Ifl npepaae, aKO ce aaaene IflMe ayropa Ha Ha41flH oApel')eH OA
crpaae ayropa IflJlVl AaBaOL\a nuueaue. GBa JlVlL\eHL\a He A03BOJbaBa KOMepL\VljaJlHY
ynorpeoy nena.
3. AyrOpCTBO - HeKOMepL\VljaJlHO - 6e3 rtpepane. Iloasorsaeare YMHO)/{aBal-be,
AVlCTPVl6YL\lfljy VI jasuo caonurraaarse nena, 6e3 npoaeaa, npeoonaxoeau,a IflJlIfl
ynorpefie nena y CBOM AeJlY, aKO ce aasene IflMe ayropa Ha Ha41flH oApel')eH OA
crpase ayropa IflJlVl AaBaOL\a nauesue. GBa JlVlL\eHL\a He A03BOfbaBa KOMepL\lfljaJlHY
ynorpeoy nena. Y OAHOCy Ha CBe OCTaJle nauesue, OBOM JlIflL\eHL\OM ce orpaaasasa
HajBenVl 061flM npaaa «opnuiheu,a nena,
4. AyrOpCTBO - HeKOMepL\VljaJlHO - AeJlVlTVI nOA IflCTVlM YCJlOBIflMa. Iloasorsaaare
YMHO)/{aBal-be, AIflCTPIfl6YL\lfljy Ifl jaaao caonurrasarse nena, Ifl npepane, aKO ce aasene
VlMe ayropa Ha Ha4V1H onpehea OA crpase ayropa IflJlIfl AaBaOL\a nauesue Ifl aKO ce
npepaaa AIflCTplfl6ylflpa nOA VlCTOM IflJlVl CJlVl4HOM JlIflL\eHL\OM. GBa nnueaua He
A03BOfbaBa KOMepL\VljaJlHY ynorpetiy nena Ifl npepaaa.
5. AyrOpCTBO - 6e3 npepaae . .Q03BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AVlCTPIfl6YL\lfljy Ifl jasao
caonurraea-se nena, 6e3 npoueua, npeoertaxoeau,a IflJlIfl ynorpetie nena y CBOM AeJlY,
aKO ce HaBeAe IflMe ayropa Ha Ha4V1H oApel')eH OA CTpaHe ayropa IflJlVl AaBaOL\a
nnueuue. GBa nuueaua A03BOfbaBa KOMepL\li1jaJlHY ynorpe6y nena.
6. AyrOpCTBO - AeJlVlTIfl nOA IflCTIflM YCJlOBIflMa. Iloaaorsaaare YMHO)/{aBal-be,
AVlCTPIfl6YL\lfljy Ii1 jaaao caonurraaa-se nena, VI npepane, aKO ce aasene VlMe ayropa Ha
Ha4V1H oApel')eH O,Q crpaae ayropa IflJlVl AaBaOL\a JlIi1L\eHL\e Ifl aKO ce npepaaa
AIflCTplfl6yli1pa nOA IflCTOM IflJlIfl CJllfl4HOM JlIflL\eHL\oM. GBa nnueaua noaeorsasa
KOMepL\lfljaJlHY ynorpetiy nena Ifl npepaaa. CJllfl4Ha je coqrraepcsan JlIi1L\eHL\aMa,
OAHOCHO JlVlL\eHL\aMa orsopeaor KOAa.