Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 1.qxd

Dr Vojislav [e{eq
DOSMANLIJSKI
SEJMENI NA
PRAVNOM FAKULTETU
Srpska radikalna stranka
Beograd 2002.
Dr Vojislav [e{eq
DOSMANLIJSKI SEJMENI
NA PRAVNOM FAKULTETU
Recenzenti
Dr Marko Atlagi}, vanredni profesor Filozofskog fakulteta,
Pri{tinski univerzitet
Dr Milijan Popovi}, redovni profesor Pravnog fakultetau u Novom Sadu
Glavni i odgovorni urednik
Sa{a Radovanovi}
Tehni~ki urednik
Branka Iva~ko
Redakcija
Ivana Borac, Milica Gogi},
Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica,
Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi}.
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Beograd, Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
“Etiketa”, Bole~
Za {tampariju
Milenko Dramli}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
[E[EQ, Vojislav
Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu /
Vojislav [e{eq. – Beograd : Srpska radikalna
stranka, 2002 (Bole~ : Etiketa) . – 1024 str. ; 21 cm
Tira` 1000.
ISBN 86-83451-17-8
a) Srbija – Politi~ke prilike
COBISS–ID 98056460
PREDGOVOR
Ve} punih dvadeset godina, kroz pedesetak sudskih procesa, borim se
za osnovne principe modernog pravnog poretka, na~ela ustavnosti i zakonitosti. Borbu sam po~eo protiv titoista, do`ivev{i da me odstrane sa
nastavni~ke katedre na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu i osude na
vi{egodi{wu robiju, ali i slom wihove vlasti, nespretnu vladavinu postitoista koji su mukotrpno sricali azbuku demokratije, da bih do~ekao
uspostavqawe re`ima neotitoista u formi dosmanlijskog mafija{kog bezakowa, samovoqe i brutalnosti.
Glavno mafija{ko ~edo Zoran \in|i}, kao nesumwivi inspirator, organizator i prikriva~ ogromnog broja gangsterskih likvidacija, ubica sa
prepoznatqivim dijaboli~nim licem, beskrupulozni prevarant i nemilosrdni razbojnik, monopoli{e sve poluge vlasti, mo}i i uticaja. Ukinuo
je Ustavni sud da bi nesmetano gazio Ustav i mafija{ke obrasce pona{awa ustoli~io kao najvi{u dru{tvenu vrednost. Wegovi banditi, poput
Stanka Suboti}a Caneta, Filipa Ceptera, Dragoquba Markovi}a “Krmivoprodukta”, Jovice Stani{i}, Mihaqa Kertesa, Milorada Lukovi}a
Legije, Borislava Pelevi}a, ^edomira Jovanovi}a, Gorana Vesi}a, Sretena Luki}a i Gorana Radosavqevi}a Gurija, `are i pale Srbijom. Ubijaju, otimaju i ucewuju na sve strane, a prolaze neka`weno jer u pravosu|u
glavnu re~ vode gwide i prostitutke poput Leposave Karamarkovi} i Vide Petrovi} [kero.
U Srbiji se desilo ono {to nikada nijedna evropska dr`ava nije do`ivela. Zemqom upravqa mafija, koja je do kraja instrumentalizovala sve
institucije pravnog, politi~kog i ekonomskog sistema. Toj mafiji se o{tro
i energi~no suprotstavqam na svakom koraku. Jo{ me nisu ubili, a kad }e
ne zna se.
Ali, zato su se zdu{no prihvatili svih vrsta progona i {ikanirawa,
misle}i vaqda da }e me upla{iti i pokolebati. Kako se u mladim danima nisam pla{io Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a, Hamdije Pozderca ili Raifa Dizdarevi}a, sigurno me ne mo`e upla{iti ni gwida od Zo rana \in|i}a. Sistematsko plasirawe la`i i intriga preko dosmanlijskih medija \in|i}u uop{te ne poma`e. Me~ku pla{i re{etom.
Godinu i po dana me izbacuje sa Pravnog fakulteta. Uspeo je, ali samo privremeno. U ovoj kwizi, pod simboli~nim naslovom “Dosmanlijski
sejmeni na Pravnom fakultetu”, raskrinkavam jezikom ~iwenica i sudskih
dokumenata |in|i}evske metode obnavqawa kriterija ideolo{ko-poli3
ti~ke podobnosti na srpskim univerzitetima. Ba{ lepo. Da samo vidimo,
kad \in|i} uskoro padne sa vlasti i zaglavi u zatvoru, koji }e to ~lan Demokratske stranke, Gra|anskog saveza ili Demohri{}anske stranke Srbije uspeti da zadr`i profesorski status na bilo kom dr`avnom fakultetu. Te{ko da }e ijedan.
Kroz ovu kwigu prolazi cela galerija dosmanlijskih karikaturalnih
likova. Po~iwe s ~uvenim plagijatorom Stevanom Lili}em u ~iju je odbranu ustao sav beogradski prozapadni intelektualni {qam. Tim izrodima i olo{u nije problem {to je Stevan Lili} lopov, nego {to je obelodawena wegova kra|a. Nastavqa se s notornim alkoholi~arem i probisvetom Ga{om Kne`evi}em. Samo takav pokvarewak je mogao postati perjanica Gra|anskog saveza koji predvodi notorni policijski denuncijant Goran Svilanovi}.
Zaista je tragi~na srpska istorijska sudbina kad se takvim govnima,
kao {to su Ga{o Kne`evi}, Goran Svilanovi}, Du{an Mihajlovi}, Vladan Bati}, Zoran @ivkovi}, Branislav Le~i}, Dragan Domazet, Bo`idar
\eli}, Aleksandar Vlahovi}, Dragan Veselinov, @arko Kora}, ukazala
{ansa da postanu ministri. Ovu kwigu sam i sklopio da budu}im pokolewima pru`im dodatno svedo~anstvo na{e sada{wice, neverovatne istorijske kataklizme, dosmanlijske stihije koja ru{i sve tradicionalne vrednosti, uspostavqaju}i nemoral, neznawe i ne~ove{tvo kao glavno sredstvo
i vrhunski ciq dru{tvenih procesa i politi~kog delovawa.
U Beogradu, 29. marta 2002. godine
4
Dr Vojislav [e{eq
Prvi deo
STEVAN LILI] KAO PODLI
I PRQAVI PLAGIJATOR
Kao predsednik Redakcionog odbora za izdavawe sabranih dela prof.
dr Laze M. Kosti}a i autor monografije o wegovom emigrantskom opusu,
nastavio sam da prou~avam Kosti}eve teorijske radove i wihov uticaj na
savremenu srpsku pravnu i politi~ku nauku. Posebnu pa`wu sam posvetio
prvom srpskom uybeniku iz oblasti upravnog prava koji je Kosti} objavio
u tri toma, u produkciji “Izdava~ke kwi`arnice Gece Kona” iz Beograda, pod naslovom “Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije”. Prvi tom, “Ustrojstvo uprave”, objavqen je 1933. godine, drugi, “Delatnost
uprave”, 1936. i tre}i, “Nadzirawe uprave” 1939. godine. U tom smislu sam
ostvario detaqniji uvid u uybenike upravnog prava koji su posle Drugog
svetskog rata objavqivani u Srbiji, radi pore|ewa s Kosti}evim i izvla~ewa zakqu~aka o Kosti}evom idejnom uticaju na ~itavu plejadu mla|ih
upravnopravnih teoreti~ara.
Moje je zaprepa{}ewe bilo ogromno kad sam otkrio da izvesni autori,
ne samo da su u~ili od Kosti}a, nego su ga i bukvalno pokrali beskrupulozno prepisuju}i delove wegovog teksta i la`no ih u javnosti predstavqaju}i kao svoje. Nedvosmisleno sam utvrdio da je takav autor-lopov dr Stevan
Lili}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Kosti}ev tekst je
doslovno pokrao i ugradio ga u svoju kwigu “Upravno pravo”, koju je ve} u dva
izdawa {tampala beogradska “Savremena administracija”. Da bi plasti~nije i uverqivije dokazao kakva je lopu`a Stevan Lili}, ovde }u s Kosti}evim izvornim tekstom porediti delove iz drugog izdawa Lili}eve kwige.
Tako, na primer, u prvom odeqku tre}eg toma “Administrativnog prava” dr Lazo Kosti}, u 14. paragrafu pod naslovom “Pojam i poreklo administrativnog sudstva”, pi{e:
Sam administrativni nadzor nije mogao da pru`i dovoqno obezbe|ewe na~ela zakonitosti uprave; jo{ mawe je on bio u stawu da ujem~i za{titu prava pojedinaca od nepravilnih zahvata upravne vlasti. Me|u upravnim organima, ma na kojoj lestvici jerarhije se oni nalazili, postoji so5
lidarnost, postoji prili~no ujedna~ewe gledi{ta, istim su duhom zadahnuti, iste imaju rukovodne misli i jednako shvatawe upravnih ciqeva. Ni`i upravni organi su u krajwoj zavisnosti od vi{ih. Oni rade obi~no ono
{to im vi{i savetuju i sugeri{u, re{avaju prema wihovim uputstvima i
cirkularima. Otkuda se onda mo`e o~ekivati da }e se ti vi{i organi desolidarisati od svojih pot~iwenih, da }e savesno ispitati i re{iti `albe protiv wihovih postupaka, da }e pru`iti sigurno zadovoqewe povre|enog prava? Normalno, administrativni nadzor, sam po sebi, nije zadovoqavao. Trebalo je onda za{titu tra`iti na drugom mestu, od drugih organa i vlasti.
Kod Lili}a na 485. strani, u odeqku “Nastanak i razvoj upravnog spora”, stoji:
Isto­rij­ski­po­sma­tra­no,­raz­lo­ge­za­uvo­|e­we­uprav­nog­spo­ra,­pre­sve­ga,­tre­ba­tra­`i­ti­u­okol­no­sti­ma­{to­ad­mi­ni­stra­tiv­na­kon­tro­la
upra­ve­kao­ta­kva­ni­je­mo­gla­u­do­voq­noj­me­ri­da­ga­ran­tu­je­ostva­ri­va­we­na­~e­la­za­ko­ni­to­sti­u­ra­du­upra­ve,­a­jo{­ma­we­da­ga­ran­tu­je­ostva­re­we­i­za­{ti­tu­pra­va­gra­|a­na­od­ne­za­ko­ni­tih­po­stu­pa­ka­i­od­lu­ka­upra­ve.­Ka­ko­se­is­ti­~e­(N.­Stje­pa­no­vi})12,­...­me­|u­uprav­nim­or­ga­ni­ma,­ma­na
ko­joj­le­stvi­ci­hi­je­rar­hi­je­se­oni­na­la­zi­li,­po­sto­ji­pri­li~­no­ujed­na­~e­we­gle­di­{ta,­istim­su­du­hom­za­dah­nu­ti,­ima­ju­iste­ru­ko­vod­ne­mi­sli­i
jed­na­ko­shva­ta­ju­uprav­ne­ci­qe­ve.­Ni­`i­uprav­ni­or­ga­ni­su­u­kraj­woj­za­vi­sno­sti­od­vi­{ih;­oni­ra­de­obi~­no­ono­{to­im­vi­{i­sa­ve­tu­ju­i­su­ge­ri­{u,­re­{a­va­ju­pre­ma­wi­ho­vim­uput­stvi­ma­i­cir­ku­la­ri­ma.­Nor­mal­no,
ad­mi­ni­stra­tiv­na­kon­tro­la,­sa­ma­po­se­bi,­ni­je­za­do­vo­qa­va­la.­Tre­ba­lo
je­on­da­tra­`i­ti­za­{ti­tu­na­dru­gom­me­stu,­kod­dru­gih­or­ga­na­i­kod­dru­gih­vla­sti.
Dakle, Lili} prvu re~enicu parafrazira, pa se na~elno poziva na N.
Stjepanovi}a, ne navode}i nikakav citat, pa onda doslovno prepisuje Lazu Kosti}a, uop{te i ne navode}i Kosti}evo ime ili izvorno delo. Nigde nikakvih znakova navoda, a u fusnoti 12. Lili} ~itaoca upu}uje na Stjepanovi}evu kwigu “Upravno pravo”, izdatu u Beogradu 1973. godine. Kao,
mi{qewe mu je podudarno sa Stjepanovi}evim, ali ni Stjepanovi}a nigde ne citira. Iz Kosti}evog teksta izbacuje konstataciju da “postoji solidarnost me|u upravnim organima”, a onda kao malo stilski doteruje, is pusti poneku re~enicu i izmeni red re~i. Tako daqe pratimo Kosti}ev
tekst i upore|ujemo sa Lili}evim. Kosti} ka`e:
Ukoliko je jo{ u pitawu ocena oportunosti jednog upravnog akta ili
upravne radwe, ta za{tita nije mogla biti poverena nikakvoj vlasti van
same uprave. Jedino {to jo{ parlamenti vr{e u dr`avama parlamentarnih re`ima, jednu posrednu i ne uvek uspe{nu kontrolu u tom pravcu. Ina~e sva kontrolna delatnost oportuniteta upravnih radwi mora da ostane
kod vi{ih upravnih organa. Tu se o radi shvatawu javnog interesa i dr`avnog razloga u danom trenutku, a wih su zaista jedino vode}i dr`avni organi u stawu da utvrde. Oni }e ih naj~e{}e shvatati jednako kao ni`i organi, ali ponekad i druk~ije. To druk~ije shvatawe bi}e, obi~no, i pravilnije. Jer najvi{i upravni organi sami odre|uju sadr`inu javnog interesa
i osnovu dr`avnog razloga u pojedinim momentima.
6
Sad vi{e Lili} ne pomiwe ni Stjepanovi}a, nego samo prepisuje, “ispravqa” i “doteruje” Kosti}a:
Kon­tro­la­upra­ve­od­stra­ne­dru­gih­or­ga­na­(su­do­va),­me­|u­tim,­po­seb­no­je­otvo­ri­la­pi­ta­wa­u­ve­zi­sa­kon­tro­lom­ce­lis­hod­no­sti,­od­no­sno­za­ko­ni­to­sti­aka­ta­uprav­nih­or­ga­na.­Ta­ko,­...­uko­li­ko­je­u­pi­ta­wu­oce­na
ce­lis­hod­no­sti­jed­nog­uprav­nog­ak­ta­ili­uprav­ne­rad­we,­ta­za­{ti­ta
ni­je­mo­gla­bi­ti­po­ve­re­na­ni­ka­kvoj­vla­sti­iz­van­sa­me­upra­ve.­Jo{­sa­mo
par­la­men­ti­vr­{e­po­sred­nu­i­ne­ba{­uspe­{nu­kon­tro­lu­u­tom­prav­cu.­Po­red­to­ga,­kon­tro­la­ce­lis­hod­no­sti­uprav­nih­de­lat­no­sti­mo­ra­da­osta­ne­kod­vi­{ih­uprav­nih­or­ga­na.­Tu­se­ra­di­o­shva­ta­wu­jav­nog­in­te­re­sa­i
dr­`av­nog­raz­lo­ga­u­da­tom­tre­nut­ku,­a­wih­su­za­i­sta­u­sta­wu­da­utvr­de­je­di­no­vo­de­}i­uprav­ni­or­ga­ni­(npr.­mi­ni­stri­u­svoj­stvu­~la­no­va­vla­de).­Oni­}e­ih­naj­~e­{}e­shva­ti­ti­jed­na­ko­kao­i­ni­`i­or­ga­ni,­ali­po­ne­kad­i­druk­~i­je,­{to­ima­za­po­sle­di­ce­da­vi­{i­or­ga­ni­mo­ra­ju­ima­ti­na­~i­ne­i­sred­stva­da­sta­vo­ve­i­od­lu­ke­ni­`ih­or­ga­na­u­od­re­|e­nim­slu­~a­je­vi­ma­iz­me­ne.­Zbog­to­ga­se,­prin­ci­pi­jel­no­gla­da­no,­oce­na­ce­lis­hod­no­sti
ne­mo­`e­po­ve­ri­ti­dru­gim,­osim­vi­{im­uprav­nim­or­ga­ni­ma.
U jednom trenutku se izgleda Lili} umorio od napornog i dosadnog “doterivawa”, pa nastavqa da doslovno prepisuje Kosti}evu kwigu u slede}em delu, koji u izvorniku na strani 55. i 56. glasi:
[to se ti~e ocene zakonitosti upravnih akata, svaki poku{aj poveravawa te funkcije vi{im upravnim organima ostajao je bez uspeha. Istina je da ukoliko je upravni organ vi{i, sve ve}i broj ima funkcionera sa
pravni~kim obrazovawem; ti pravnici treba da su solidnije spreme i ve}e savesnosti nego oni ni`i. Ali ni ovi ne mogu nikad ostati na ~istom
terenu prava; pravne momente }e uvek uzimati u obzir i me{ati zajedno
sa momentima celishodnosti, koja ima je bila rukovodna ideja celog dotada{weg wihovog poslovawa. Opasnost je velika da pravne obzire ne `rtvuju delimi~no ili u potpunosti obzirima politi~kim. Formirani mentalitet upravnog ~inovnika ne mo`e se napre~ac i po potrebi mewati. Ideja administratora-sudije ili ministra-sudije, kako se to u`e ozna~uje, nije nigde s uspehom mogla biti realisana.
Istini za voqu moramo ista}i da je Lili} tu uneo i ne{to svoje, originalno. Na primer, re~ “me|utim”, koju je ubacio ispred prethodnog Kosti}evog pasusa. Izbacio je Kosti}evo insistirawe na “solidnijoj spremi” i “ve}oj savesnosti” pravnika. Kao da ga je u tom trenutku ne{to zabolelo, pa osaka}eni Kosti}ev tekst u Lili}evoj ukradenoj verziji na 485.
i 486. strani wegove “kwige” sadr`i:
Me­|u­tim,­{to­se­ti­~e­oce­ne­za­ko­ni­to­sti­uprav­nih­aka­ta,­sva­ki
po­ku­{aj­po­ve­ra­va­wa­te­funk­ci­je­is­kqu­~i­vo­vi­{im­uprav­nim­or­ga­ni­ma
ostao­je­bez­uspe­ha.­Isti­na­je­da­uko­li­ko­je­uprav­ni­or­gan­vi­{i­uto­li­ko­ima­sve­ve­}i­broj­funk­ci­o­ne­ra­sa­prav­ni~­kim­obra­zo­va­wem.­Ali,­ni
oni­ne­mo­gu­ni­ka­da­osta­ti­na­~i­stom­te­re­nu­pra­va:­prav­ne­mo­men­te­}e
uvek­uzi­ma­ti­u­ob­zir­i­me­{a­ti­sa­mo­men­ti­ma­ce­lis­hod­no­sti,­ko­ja­je­bi­la­ru­ko­vod­na­ide­ja­ce­log­wi­ho­vog­do­ta­da­{weg­po­slo­va­wa.­For­mi­ra­ni
men­ta­li­tet­uprav­nog­slu­`be­ni­ka­ne­mo­`e­se­na­pre­~ac­i­po­po­tre­bi­me­wa­ti.­Ide­ja­ad­mi­ni­stra­to­ra-su­di­je­ili­mi­ni­stra-su­di­je,­ka­ko­se­to
u`e­ozna­~a­va,­nig­de­ni­je­s­uspe­hom­mo­glo­bi­ti­re­a­li­zo­va­na.­
7
U Lili}evu ume{nost u prepisivawu i svojevrsnu originalnost ne treba ni sumwati. Smeta mu Kosti}evo upozorewe na opasnost da se kroz postupak ocene zakonitosti upravnih akata “pravni obziri” ne `rtvuju politi~kim. Stevan Lili} ne priznaje ni pravne ni moralne obzire. On ima
samo politi~ke, kad verno slu`i neprijateqima svoga naroda i dr`ave, ali
i ~isto kriminalne kad poku{ava svoj lopovluk da sakrije. Kad Kosti} ka`e “ozna~uje”, Lili} ispravqa u “ozna~ava”. Gde Kosti} pi{e “realisana”, Lili} mewa u “realizovana”. Naredni Kosti}ev pasus, iako po sadr`aju logi~ki odeqen, on prikop~ava na silu prethodnom. Kod Kosti}a on
izgleda ovako:
Ostalo je onda da se ocena zakonitosti upravnih akata poveri drugim
vlastima, nezavisnim od uprave. Koje to vlasti mogu da budu? Zakonodavna svakako ne, jer je ona jo{ vi{e anga`ovana politi~kim obzirima nego
i sama uprava. Ni po svom sastavu ni po atmosferi koja u woj vlada, nije
ona pogodna za tu vrstu poslova. Pored toga, nelogi~no je i kontradiktorno da zakonodavna vlast uti~e uop{te na izvr{avawe zakona; ona zakone
donosi, drugi organi imaju da ih primewuju i bdiju nad primewivawem. Preostaje jo{ tre}a, sudska vlast. Ona je zaista u stawu da oceni pravnu stranu upravne delatnosti, da ispita i re{i je li uprava postupala saobrazno
zakonu, da li je i ukoliko povredila neku pozitivnu pravnu normu. I mnoge su dr`ave poverile taj zadatak ve} postoje}im, redovnim sudovima.
Ovaj Kosti}ev pasus Lili} iz krajwe nerazumqivih razloga deli na
dva dela, pa prvi prikop~ava prethodnom, a drugi narednom. Prvom delu
dodaje i oznaku za fusnotu broj 13.
Osta­lo­je­on­da­da­se­oce­na­za­ko­ni­to­sti­uprav­nih­aka­ta­po­ve­ri­dru­gim­or­ga­ni­ma,­ne­za­vi­snim­od­upra­ve.­To­ne­mo­gu­da­bu­du­za­ko­no­dav­ni­or­ga­ni­jer­su­oni­jo{­vi­{e­an­ga­`o­va­ni­po­li­ti~­kim­ob­zi­ri­ma,­da­kle­raz­lo­zi­ma­ce­lis­hod­no­sti,­ne­go­i­sa­ma­upra­va.­Ni­po­svom­sa­sta­vu,­ni­po­at­mos­fe­ri­ko­ja­u­wi­ma­vla­da,­oni­ni­su­po­god­ni­za­tu­vr­stu­po­slo­va.13
U fusnoti se opet iz nerazumqivih razloga poziva na Stjepanovi}evu kwigu, iako ne navodi nikakav wegov citat, niti uop{te koristi navodnike. Prof. Lazo Kosti} Nikolu Stjepanovi}a uop{te tu ne pomiwe, pa
Lili}, po svoj prilici, uno{ewem zabune poku{ava prikriti tragove svog
nepo~instva. Centralnu re~enicu iz Kosti}evog pasusa o kontradiktornosti uticaja zakonodavne vlasti na izvr{ewe zakona Lili} sasvim izbacuje, pa delimi~no mewa nastavak teksta, daju}i mu slede}i izgled:
Ove­okol­no­sti­su­do­ve­le­do­sta­no­vi­{ta­da­su­sa­mo­su­do­vi­za­i­sta
u­sta­wu­da­oce­ne­prav­nu­stra­nu­uprav­ne­de­lat­no­sti,­da­is­pi­ta­ju­i­re­{e­da­li­je­upra­va­po­stu­pi­la­sa­o­bra­zno­za­ko­nu,­da­li­je­i­ko­li­ko­po­vre­di­la­ne­ku­po­zi­tiv­nu­prav­nu­nor­mu.­U­tom­smi­slu,­...­ne­ke­su­dr­`a­ve­po­ve­ri­le­taj­za­da­tak­ve}­po­sto­je­}im­su­do­vi­ma.­
Te dve re~enice Lili} lepi za slede}i Kosti}ev pasus:
U mnogima su, opet, istaknuti krupni razlozi protiv ovakvog re{ewa. U~iweni su prigovori i na~elne i prakti~ne (pravno-politi~ke) prirode. Sudska kontrola uprave poremetila bi ako ne i sasvim zbrisala princip podele vlasti koji u pro{lom veku niko nije hteo da `rtvuje. Uprava
ne bi onda bila pot~iwena samo zakonodavnoj nego jo{ i sudskoj vlasti. [ta
8
bi ostalo od wene samostalnosti? Prakti~no bi bilo nezgodno poveriti redovnim sudovima tu funkciju, jer sudije malo i znaju administrativne propise, ne razumeju duh uprave i okolnosti pod kojima ona dela, suvi{e civilisti~ki nastrojeni (vaspitani u duhu civilnopravnih teorija)
te{ko ulaze u posebne probleme administrativnog prava i s velikim protivqewem usvajaju naro~ite javnopravne institute. Ako je bilo potrebno osnovati naro~ite trgova~ke sudove zbog posebnih kondicija trgova~kog `ivota, jo{ pre }e biti potrebni naro~iti administrativni sudovi,
jer su pravni odnosi u administraciji posve druk~iji nego u privatnoj sferi gra|ana.
Lili} ne bi bio tako ugledan profesor univerziteta kad na tu|e ne
bi bio u stawu da nakalemi i ne{to svoje. Kad Kosti} ka`e “u mnogima”,
Lili} ga ispravqa, pa pi{e “u nekima”. Kod Kosti}a stoji “ovakvog re{ewa”, a kod Lili}a “takvog re{ewa”. Kosti}evo “jo{“ Lili}u je suvi{no. On kao kiberneti~ar zna da racionalno {tedi re~i. Tamo gde Kosti}
ka`e “administrativno pravo”, Lili} ispravqa u “upravno pravo”. Uosta lom, i nazivi kwiga im se razlikuju, zar ne!? Kosti} pi{e ispravno “s velikim”, a Lili} pogre{no mewa u “sa velikim”. Re~ je o “protivqewu”, a
ne o onoj bezobraznoj stvari. Kosti} koristi izraz “kondicije”, a Lili}u je to staromodno, pa ga transformi{e u “uslove”. Tako isto i administrativne sudove u “upravne”. Tako je sada uobi~ajeno. Da je samo pokojni
Lazo Kosti} `iv, pa da mu i li~no zahvali {to je wegovo nau~no delo tako doterao, da taj pasus ovako izgleda:
U­ne­ki­ma­su,­opet­is­tak­nu­ti­krup­ni­raz­lo­zi­pro­tiv­ta­kvog­re­{e­wa.­U~i­we­ni­su­pri­go­vo­ri­i­na­~el­ne­i­prak­ti~­ne­(prav­no-po­li­ti~­ke)­pri­ro­de.­Sud­ska­kon­tro­la­upra­ve­po­re­me­ti­la­bi,­ako­ne­i­sa­svim­zbri­sa­la
prin­cip­po­de­le­vla­sti,­ko­ji­u­pro­{lom­ve­ku­ni­ko­ni­je­hteo­da­`r­tvu­je.­Upra­va­on­da­ne­bi­bi­la­pot­~i­we­na­sa­mo­za­ko­no­dav­noj,­ne­go­i­sud­skoj
vla­sti.­[ta­bi­osta­lo­od­we­ne­sa­mo­stal­no­sti?­Prak­ti~­no­bi­bi­lo
ne­zgod­no­po­ve­ri­ti­re­dov­nim­su­do­vi­ma­tu­funk­ci­ju­jer­su­di­je­ma­lo­zna­ju­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­pro­pi­se,­ne­raz­u­me­ju­duh­upra­ve­i­okol­no­sti­pod­ko­ji­ma­ona­de­la;­su­vi­{e­ci­vi­li­sti~­ki­na­stro­je­ni­(vas­pi­ta­ni­u­du­hu­ci­vil­no-prav­nih­te­o­ri­ja),­te­{ko­ula­ze­u­po­seb­ne­pro­ble­me­uprav­nog­pra­va­i­sa­ve­li­kim­pro­ti­vqe­wem­usva­ja­ju­po­seb­ne­jav­no­prav­ne­in­sti­tu­ci­je.­Ako­je­bi­lo­po­treb­no­osno­va­ti­na­ro­~i­te­tr­go­va~­ke­su­do­ve­zbog­po­seb­nih­uslo­va,­jo{­pre­}e­bi­ti­po­treb­ni­na­ro­~i­ti­uprav­ni­su­do­vi­jer
su­prav­ni­od­no­si­u­upra­vi­sa­svim­druk­~i­ji­ne­go­u­pri­vat­noj­sfe­ri­gra­|a­na.
Po{to je Lazo Kosti} decenijama bio proskribovan od strane komunisti~kog re`ima, `iveo u materijalnoj bedi surovih emigrantskih pri lika i umro u jednom {vajcarskom stara~kom domu, nadao se Stevan Lili}
da je rodona~elnik upravnopravne nau~ne discipline u Srbiji ve} uveliko zaboravqen. Ili je mislio da niko `iv ne}e smeti da zaviri u wegove
pra{wave kwige.
Mo`da je taj prevejani plagijator o~ekivao da }e prosta transkripcija sa }irilice na latinicu biti dovoqna brana od lovaca na nau~ne falsifikatore. Ili je verovao da je u obiqu publicisti~ke produkcije lako
9
zavarati tragove, kao kad se vratolomno, u letu prebacuje iz jedne politi~ke partije u drugu, u ~emu je, tako|e, pravi stru~wak. Uostalom, u kojoj je
on danas stranci? U Gra|anskom savezu, Novoj demokratiji ili Demokratskoj alternativi? Isto je to. Sve lopov do lopova.
Kosti} se potucao od nemila do nedraga, na silu razdvojen od porodice i u stalnoj `ivotnoj opasnosti. Lili}, kao razma`eno dete komunisti~kog establi{menta sva{ta je sebi mogao priu{titi. Ali, moralu i ~asti
ga niko nije podu~avao. On ne zna {ta je to intelektualno po{tewe, ne razume se u principe akademskog dostojanstva.
I ko je kriv Lazi Kosti}u {to je toliko kwiga napisao! Kad mu se malo teksta odvoji, skoro da se ne}e ni primetiti. A kome bi jo{ palo na pamet da danas {tampa Kosti}eva sabrana dela! Sve su to bile prividno logi~ne pretpostavke koje su Stevanu Lili}u ulile dovoqno hrabrosti da se
upusti u lopovluk kakav odavno nije vi|en na Beogradskom univerzitetu.
Neverovatno je, ali istinito, da je u iznenadnoj provali velikodu{nosti Stevan Lili} ostavio Lazi Kosti}u cela dva slede}a odlomka, naravno, Kosti}eve kwige, pa zato i oni zaslu`uju da se ovde navedu. A mo`da
bi nam bilo lak{e da samo prona|emo one delove Kosti}evog teksta koje
Lili} nije ukrao, poput slede}eg:
Zbog toga se do{lo do ideje ustanovqewa posebnih administrativnih
sudova. To bi bili magistrati kao i svi drugi ~ija bi delatnost bila potpuno prilago|ena delatnosti gra|anskih sudova, ali ~lanovi wihovi mogli bi se uzimati i iz redova administratora koji bi prekinuli svaku vezu sa aktivnom administracijom. Ti sudovi ne bi imali nikakvu drugu funkciju sem administrativno-sudske, bili bi organizatorno u okviru administracije ali u svom poslovawu potpuno nezavisni od ove. Imaju}i za glavni i jedini zadatak pravnu kontrolu upravnih akata, oni bi se tom pitawu celi posvetili i uspeli bi da vr{e istinski upliv na odr`avawe prava u okviru uprave. Praksa i judikatura tih sudova imala bi neosporan uticaj na razvoj administrativnog prava svake pojedine zemqe. Sve to redovni sudovi, preoptere}ni drugim i glavnim poslovima, ne bi bili u stawu
da u~ine.
Polako je prodirala ova ideja, jo{ sporije je bila realisana. Po~etak
wenog ostvarivawa pada oko polovine XIX veka. Re~ je o wenom realisawu na evropskom kopnu. Anglosaksonske zemqe su jo{ ranije poveravale redovnim sudovima ispitivawe zakonitosti rada upravnih organa. Pri tome
su one ostale jo{ i danas. Otuda se razlikuju dva sistema kontrole upravnih akata: inzularni i kontinentalni. Samo na Kontinentu, ustanovqavaju se posebni upravni sudovi. Oni postepeno razvijaju i {ire svoju nadle`nost i utvr|uju svoju praksu. I one zemqe koje su ispo~etka podra`avale engleski sistem (Italija i Belgija) u toku vremena su ga napustile.
Ta dva Kosti}eva pasusa Lili} samo prepri~ava, i to na slede}i na~in:
Upo­re­do­sa­uprav­nim­spo­rom,­raz­vi­ja­ju­se­i­po­seb­ne­sud­ske­in­sti­tu­ci­je­i­prav­ni­in­sti­tu­ti,­pre­sve­ga,­uprav­ni­sud­i­uprav­no­sud­stvo.­Ta­ko,­...­ve}­sa­mo­iz­raz­uprav­ni­sud­(tri­bu­nal­ad­mi­ni­stra­tif,­ad­mi­ni­stra­ti­ve­tri­bu­nal,­Ver­wal­tung­sge­richt)­ka­zu­je­nam­da­se­ne­ra­di­o­uprav­nom­or­ga­nu­ko­ji­su­di,­ve}­o­po­seb­nom­sud­skom­or­ga­nu­ko­ji­re­{a­va­iz­ve­sne­ma­te­ri­je­uprav­10
nog­pra­va.­Su­do­va­we­pu­tem­raz­vi­je­nih­uprav­nih­su­do­va­je­gra­na­sud­skog
de­lo­va­wa,­obr­nu­to­sud­skoj­upra­vi­ko­ja­je­gra­na­upra­ve­ko­ja­se­sta­ra­o­su­do­vi­ma.15
U fusnoti se Lili} poziva na kwigu Ive Krbeka “Pravo javne uprave III”, objavqenu u Zagrebu 1962. godine. Ali, opet bez vidqivog razloga
i direktnog citirawa. Sti~emo utisak da je sporadi~no ubacivawe fusnote samo da bi kwiga dobila spoqa{wa obele`ja nau~nog dela, a ne zato {to
se to materijalno-problemski uklapalo zbog pore|ewa razli~itih mi{qewa ili autorovog kriti~kog prihvatawa nekog od wih. Nova `rtva Lili}evog plagirawa je slede}i Kosti}ev pasus sa 56. strane:
Sve {to je ranije na Kontinentu poku{avano u pravcu kontrole uprave nema nikakve veze sa ustanovom upravnih sudova u XIX veku. Mnogi pisci poku{avaju, i u Francuskoj i u Nema~koj, da u ranijim dr`avnim tipovima pronalaze precedente i samog upravnog sudstva. Ali nijedan od primera koji navode nema genetsku vezu sa modernim upravnim pravosu|em. Ono
je tvorevina pro{log veka, i to prete`no druge polovine pro{log veka.
Ono je nastalo u liberalisti~ko-idealnim koncepcijama izazvanim Francuskom revolucijom da za{titi prava pojedinca prema dr`avi i javnoj vlasti uop{te. Ono je izgra|eno u pravnoj dr`avi kao wen krov i zavr{na faza wene konstrukcije. Ono je plod dr`avnopravnih teorija i politi~kog
iskustva posle 1848. godine. Niti se mo`e na}i neka veza sa pro{lo{}u
niti je pak ono presa|eno iz Engleske kao ostale politi~ke institucije
toga vremena.
Sudbinski, gotovo predodre|en da zaglavi u Lili}evoj prepisiva~koj
retorti, taj pasus i nije pretrpeo zna~ajnije promene. Reklo bi se, samo stilska poboq{awa prema shvatawu plagijatora i potpuno izbacivawe posledwe re~enice. - I, zamalo da zaboravim. Uz upe~atqiv dodatak “Sa druge strane”, na samom po~etku odlomka, a ina~e pri dnu 486. strane.
Sa­dru­ge­stra­ne,­...­sve­{to­je­ra­ni­je­na­kon­ti­nen­tu­po­ku­{a­va­no­u
prak­si­ko­tro­le­upra­ve­ne­ma­ni­ka­kve­ve­ze­sa­usta­no­vom­uprav­nih­su­do­va­u­XIX ve­ku.­Mno­gi­pi­sci­po­ku­{a­va­ju,­u­Fran­cu­skoj­i­Ne­ma~­koj,­da­u­ra­ni­jim­dr­`av­nim­ti­po­vi­ma­pro­na­la­ze­pre­ce­den­te­i­sa­mog­uprav­nog­sud­stva.­Ali,­ni­je­dan­od­pri­me­ra­ko­je­na­vo­de­ne­ma­ge­net­sku­ve­zu­sa­mo­der­nim­uprav­nim­pra­vo­su­|em.­Ono­je­tvo­re­vi­na­pro­{log,­tj.­XIX ve­ka,­i­to
pre­te­`no­dru­ge­po­lo­vi­ne­pro­{log­ve­ka.­Uprav­no­sud­stvo­je­na­sta­lo­kao
po­sle­di­ca­li­be­ra­li­sti~­ko-in­di­vi­du­a­li­sti~­kih­shva­ta­wa­ko­ja­su­na­ro­~i­to­do­{la­do­iz­ra­`a­ja­po­sle­Fran­cu­ske­bur­`o­a­ske­re­vo­lu­ci­je,­a­u
ci­qu­za­{ti­te­pra­va­po­je­di­na­ca­pre­ma­dr­`a­vi­i­jav­noj­vla­sti­uop­{te.
Uprav­no­sud­stvo­je­iz­gra­|e­no­u­prav­noj­dr­`a­vi,­kao­wen­krov­i­za­vr­{na
fa­za­we­ne­kon­struk­ci­je.­Ono­je­plod­dru­{tve­no-eko­nom­skih­uslo­va,­dr­`av­no-prav­nih­te­o­ri­ja­i­po­li­ti~­kog­is­ku­stva­po­sle­1848.­go­di­ne.16
Lili}ev stvarala~ki doprinos usavr{avawu Kosti}evog dela ovde se
sastoji u precizirawu da je pro{li vek zapravo XIX vek, kako povodom toga ne bi bilo nikakve zabune. I umesto drugi put da se upotrebi “ono”, Lili} dokazuje da je shvatio {ta Kosti} misli pod “ono” pa prevodi da je re~
o upravnom sudstvu. I nije to sudstvo vi{e nastalo “u liberalisti~ko-individualnim koncepcijama izazvanim Francuskom revolucijom”, nego “kao
11
posledica liberalisti~ko-individualisti~kih shvatawa koja su naro~ito do{la do izra`aja posle Francuske bur`oaske revolucije”. Da, umalo
zaboravih. Kao odani i ube|eni marksista Lili} nije odoleo da i “dru{tveno-ekonomske uslove” naglasi kao jedan od najzna~ajnijih faktora nastanka upravnog sudstva, jer mu dr`avno-pravne teorije i politi~ko iskustvo
ne izgledaju kao dovoqni razlozi. A Kosti}eva konstatacija iz posledwe
re~enice da se ne mo`e “na}i neka veza sa pro{lo{}u” Lili}u je izgledala kao antimarksisti~ko svetogr|e, pa je wu jednostavno izbacio.
S te 58. strane Lili} krade jo{ jednu Kosti}evu re~enicu, pa joj dodaje i jednu svoju. Kosti} ka`e:
Pored op{tih upravnih sudova, pojedine zemqe su ustanovile mestimi~no i specijalne upravne sudove za re{avawe upravnih predmeta samo
jedne vrste (radni~ko osigurawe, zavi~ajnost, patenti itd.).
Kod Lili}a to ovako izgleda:
Po­red­op­{tih­uprav­nih­su­do­va,­po­je­di­ne­ze­mqe­su­usta­no­vi­le­i­spe­ci­jal­ne­uprav­ne­su­do­ve­za­re­{a­va­we­uprav­nih­pred­me­ta­sa­mo­jed­ne­vr­ste
(so­ci­jal­no­osi­gu­ra­we,­po­re­zi,­pa­ten­ti­i­ta­ko­da­qe).­Ti­za­seb­ni­uprav­ni­su­do­vi­usta­no­vqa­va­ju­se­po­sled­wih­ne­ko­li­ko­de­ce­ni­ja­u­pri­li~­nom­bro­ju­i­u­Ve­li­koj­Bri­ta­ni­ji­i­SAD,­te­se­na­ve­de­ne­raz­li­ke­si­ste­ma­uprav­nog­sud­stva­ti­me­sma­wu­ju.
I slede}i Kosti}ev pasus do`iveo je izvesnu transformaciju u Lili}evoj obradi. Original se nalazi na 58. strani kwige Laza Kosti}a i glasi:
Prva je Francuska, jo{ 1801, stvorila posebne vlasti za za{titu javnih prava i kontrolu uprave u vidu oblasnih (prefekturskih) saveta i Dr`avnog saveta. Wima je poverila re{avawe sporova izme|u javne uprave
kao takve i gra|ana. To su administrativni sporovi (le­con­ten­ti­e­ux­ad­mi­ni­stra­tif). Ta ustanova se tamo razvijala bez poreme}aja i dala vanredne rezultate. Bilo je, istina poku{aja wenog ukidawa (1849, 1865), ali su ti poku{aji osuje}eni. Nove reforme (posledwa od 1872) samo su u~vrstile i
podigle ugled administrativnog pravosu|a Francuske. Ono je slu`ilo kao
model organizaciji upravnih sudova u svim ostalim zemqama Evrope. Razvitak administrativnog prava u Francuskoj ima najvi{e, ako ne i iskqu~ivo, da zablagodari bogatoj, raznovrsnoj i pravno-teoriski vrlo solidno fundiranoj praksi francuskog Dr`avnog saveta.
Lili}evim aqkavim prepisivawem vidno se ovaj odlomak istumbao, a
deluje i pomalo ugruvano. Kosti}, na primer, ka`e “zablagodari”, a Lili}
ga ispravqa u “zahvali”. Ali, ako pravo ve} mo`e nekome da blagodari za
svoj razvoj, kako mo`e sam razvoj da zahvaquje? U Lili}evoj kwizi, na 488.
strani, doslovno stoji:
Po­seb­ne­in­sti­tu­ci­je­za­sud­sku­za­{ti­tu­jav­nih­pra­va­gra­|a­na­i­kon­tro­lu­upra­ve­pr­va­je­u­Evro­pi­stvo­ri­la­Fran­cu­ska,­jo{­1801.­go­di­ne,­u
vi­du­ob­la­snih­(pre­fek­tur­skih)­sa­ve­ta­i­Dr­`av­nog­sa­ve­ta.­Wi­ma­je­po­ve­re­no­re­{a­va­we­spo­ro­va­iz­me­|u­jav­ne­upra­ve­i­gra­|a­na.­To­su­ad­mi­ni­stra­tiv­ni­spo­ro­vi­(le­con­ten­ti­e­ux­ad­mi­ni­stra­tif).­Ta­usta­no­va­se­u­Fran­cu­skoj
raz­vi­ja­la­bez­po­re­me­}a­ja­i­da­la­je­do­bre­re­zul­ta­te.­Bi­lo­je,­isti­na,­po­ku­{a­ja­we­nog­uki­da­wa­1849.­i­1865.­go­di­ne,­ali­su­ti­po­ku­{a­ji­osu­je­}e­ni.­Re­for­me­od­1872.­go­di­ne­sa­mo­su­se­u~vr­sti­le­i­po­di­gle­ugled­ad­mi­12
ni­stra­tiv­nog­pra­vo­su­|a­Fran­cu­ske.­Ono­je­slu­`i­lo­kao­mo­del­or­ga­ni­za­ci­ji­uprav­nih­su­do­va­u­svim­osta­lim­ze­mqa­ma­Evro­pe.­Ad­mi­ni­stra­tiv­no­pra­vo­u­Fran­cu­skoj­za­svoj­raz­voj­ima­naj­vi­{e­da­za­hva­li­bo­ga­toj,
ra­zno­vr­snoj­i­te­o­rij­ski­vr­lo­so­lid­no­fun­di­ra­noj­prak­si­fran­cu­skog­Dr­`av­nog­sa­ve­ta,­naj­vi­{eg­uprav­nog­su­da.­
Kosti} ka`e “tamo”, a Lili} ka`e “u Francuskoj”. Pa da ne bude ba{
sve identi~no. I vajni partijski saborac Dragoquba Mi}unovi}a da poka`e neku originalnost. Pa navedene godine osloba|a zagrada, izbacuje
re~ “nove”, za francuske reforme iz 1872. godine, jer mu one izgledaju iz
sada{we perspektive suvi{e vremenski udaqene.
Ali, pratimo daqe Kosti}ev tekst.
U Nema~koj je jo{ u prvoj polovini pro{log veka nastalo razlikovawe izme|u “~istih administrativnih predmeta” i “administrativnopravnih predmeta”. Samo ovi posledwi su mogli biti objekat pravnog razmatrawa vi{e instancije; samo su oni bili “sporni upravni predmeti” ili
“administrativno-kontenciozni predmeti”. Prvi put se oni predavaju su|ewu vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine. Uskoro zatim i ostale nema~ke dr`ave uvode, jedna za drugom, poseban postuapk za
re{avawe tih predmeta i osnivaju zasebne upravne sudove. Ali sve do svr{etka rata, kontenciozni predmeti su bili taksativno nabrojani; van wih
nije bilo upravnosudske za{tite. Prete`no su to bili predmeti finansijske prirode (poreske i t. sl.). U novoj Nema~koj (nacionalsocijalisti~koj), zadr`avaju se upravni sudovi; postoji namera da se ustanovi vrhovni upravni sud za ceo Rajh. Samo {to prirodu tih sudova, i odgovorni dr`avnici (ministar Frik) i pravni teoreti~ari novog re`ima, druk~ije
shvataju. Nisu to sudovi ni za za{titu individua ni za kontrolu uprave,
ve} posebna upravna delatnost za osigurawe novostvorenog pravnog poretka. Nije to su|ewe upravi ve} u okviru uprave.
U vreme kad je Kosti} pisao svoju kwigu o administrativnom pravu Hitlerova Nema~ka je bila “nova Nema~ka”, i on je otvoreno kritikuje zbog
ru{ewa pravnog poretka. Lili}u to vi{e nije aktuelno, pa te ~etiri posledwe re~enice jednostavno izbacuje, prisvajaju}i sve ostale.
U­Ne­ma~­koj­je­jo{­u­pr­voj­po­lo­vi­ni­pro­{log­ve­ka­na­sta­lo­raz­li­ko­va­we­iz­me­|u­~i­stih­ad­mi­ni­stra­tiv­nih­pred­me­ta­i­ad­mi­ni­stra­tiv­no-prav­nih­pred­me­ta.­Sa­mo­su­ovi­dru­gi,­kao­tzv.­spor­ni­uprav­ni­pred­me­ti­(tj.­kao­ad­mi­ni­stra­tiv­no-kon­ten­ci­o­zni­pred­me­ti)­mo­gli­bi­ti
objekt­prav­nog­raz­ma­tra­wa­ne­ke­vi­{e­uprav­ne­in­stan­ce,­od­no­sno­ka­sni­je­su­do­va.­Spor­ni­uprav­ni­pred­me­ti­pr­vi­put­se­pre­da­ju­su­|e­wu­vla­sti
van­ak­tiv­ne­ad­mi­ni­stra­ci­je­u­Ba­de­nu­1863.­go­di­ne.­Usko­ro­za­tim­i­osta­le­ne­ma~­ke­ze­mqe­uvo­de­jed­na­za­dru­gom­po­se­ban­po­stu­pak­za­re­{a­va­we
tih­pred­me­ta­i­osni­va­ju­za­seb­ne­uprav­ne­su­do­ve.­Ali,­sve­do­svr­{et­ka
Pr­vog­svet­skog­ra­ta­kon­ten­ci­o­zni­pred­me­ti­su­bi­li­tak­sa­tiv­no­na­bro­ja­ni,­ta­ko­da­van­wih­ni­je­bi­lo­uprav­no-sud­ske­za­{ti­te.­Pre­te­`no
su­to­bi­li­pred­me­ti­fi­nan­sij­ske­pri­ro­de­(po­re­ske­i­sli~­no).­
I tu vragolasti Lili} malo doteruje ukradeni tekst. Umesto “ovi posledwi” on ka`e “ovi drugi”, pa onda i nepotrebno komplikuje celu re~e nicu neprimereno mewaju}i redosled re~i. Kosti} u starinskom stilu pi13
{e “predavaju”, a modernista Lili} to prepravqa u “predaju”. A i poneku
svrsishodnu Kosti}evu zapetu bezrazlo`no izbacuje, kako izgleda, samo za
qubav isticawa sopstvene originalnosti. Kad Kosti} koristi skra}enicu “i t. sl.”, Lili} u svojoj transkripciji odlu~no i mu{ki ka`e “i sli~no”, bez izbacivawa susednog slova i ne {tede}i hartiju.
Posle francuske i nema~ke obrade, gde nam je Lili} kao intelektualni kasapin izazvao pravo divqewe, sledi austrijska i ma|arska.
Kod Kosti}a je to, kako }emo videti iz narednog ise~ka, ne{to op{irnije obra|eno na 58. i 59. strani:
U Austriji prve za~etke administrativnog sudstva sadr`i Zakon o sudskoj vlasti od 1867. U wemu stoji da }e onaj koji tvrdi da je jednom odlukom
upravne vlasti povre|en u svojim pravima mo}i tra`iti za{titu pred
upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj }e u~estvovati i pretstavnik
tu`ene upravne vlasti. Sve to ima da reguli{e poseban zakon. Taj zakon
je izdan 1875. On predvi|a za sve austrijske zemqe jedan Upravni sud u Be~u ~ije je poslovawe normirano slede}e godine. Male su izmene potom u~iwene: u organizaciji 1905, u poslovawu 1907. Austrisko upravno pravosu|e zami{qeno je iskqu~ivo u ciqu za{tite subjektivnih javnih prava. Ono
nije ograni~eno samo na jednu upravnu oblast (policiju), ve} su na~elno
svi upravni predmeti mogli biti od suda razmatrani ukoliko je kod wihovog dono{ewa upravna vlast povredila jedan materijalni ili formalni pravni propis.
U Ma|arskoj je tek 1883. osnovan finansijski upravni sud, a 1896. op{ti Upravni sud, koji je preuzeo agende dotada{weg finansijskog suda. Ovaj
je dobio ne samo pravo da kasira ve} i da reformira upravne akte; rasprave su uvek usmene, ~iweni~no stawe utvr|uje, gde je potrebno, sud sam. Upravni predmeti koji mogu biti napadani taksativno su pobrojani; protiv ministarskih odluka tu`ba je retko kad dozvoqena.
Lili} je u svojoj prepisiva~koj raboti mnogo efikasniji i racionalniji. Uostalom, za{to da cepidla~i sa detaqima. Iz originalnog teksta
izbaci ono {to ne zna, izbaci ono {to ne razume, izbaci ono {to ne odgovara wegovim nau~nim afinitetima, a zadr`i i prisvoji onaj deo tu|eg
rada koji mu izgleda kao da ga je on sam pisao. Prosto mu priawa za istra`iva~ki usmerenu du{u i akademski dignitet. I pokojni Lazo Kosti} bi
se verovatno radovao kad bi video kako mu je Lili} ne samo ukrao tekst,
nego ga i dodatno ulep{ao.
U­Austri­ji­pr­ve­za­~et­ke­ad­mi­ni­stra­tiv­nog­sud­stva­sa­dr­`i­Za­kon
o­sud­skoj­vla­sti­od­1867.­U­we­mu­sto­ji­da­}e­onaj­ko­ji­tvr­di­da­je­od­re­|e­nom­od­lu­kom­uprav­ne­vla­sti­po­vre­|en­u­svo­jim­pra­vi­ma­mo­}i­tra­`i­ti­za­{ti­tu­pred­uprav­nim­su­dom­na­usme­noj­ras­pra­vi­na­ko­joj­}e­u~e­stvo­va­ti­i­pred­stav­nik­tu­`e­ne­uprav­ne­vla­sti­i­to­}e­re­gu­li­sa­ti­po­se­ban­za­kon.­Taj­po­se­ban­za­kon­do­net­je­1875.­go­di­ne­i­pred­vi­|a­za­sve
austrij­ske­ze­mqe­je­dan­Uprav­ni­sud­u­Be­~u.­U­Ma­|ar­skoj­je­(od­pre­Dru­gog­svet­skog­ra­ta)­tek­1883.­go­di­ne­osno­van­fi­nan­sij­ski­uprav­ni­sud,­a
1896.­go­di­ne­op­{ti­uprav­ni­sud,­ko­ji­je­pre­u­zeo­nad­le­`nost­do­ta­da­{weg
fi­nan­sij­skog­su­da.
14
Ono {to je Stevan Lili} u~inio objavquju}i “svoj” uybenik iz upravnog
prava, mo`e se nazvati jednim od najnemoralnijih postupaka univerzitetskog
profesora, pri ~emu je o~igledno da je re~ i o povredama zakonitosti.
Poznati beogradski profesor upravnog prava Nikola Stjepanovi}
ostavio je iza sebe obiman uybenik upravnog prava. Posledwe izdawe je iza{lo 1978. godine, obima 895 strana. Stevan Lili}, verovatno u nemogu}nosti da samostalno stvori tako ne{to, uzima sebi za pravo 1991. godine da
bude koautor sa mrtvima ~ovekom! Naime, te godine je Stevan Lili} koautorski (?) sa odavno mrtvim profesorom Stjepanovi}em (!) objavio uybenik iz upravnog prava, a u uvodu te kwige napisao da je to u~inio sa plemenitim namerama, da bi odr`ao uspomenu na pokojnog profesora i sl. Da je
to `eleo, Stevan Lili} je mogao samo da a`urira tekst profesora Stjepanovi}a i da to napi{e u predgovoru, ali ne i da sebe stavqa kao koautora. Postavqa se pitawe kako je mrtav ~ovek mogao da se saglasi da bude koautor sa nekim? Pri~a se da je udovica profesora Stjepanovi}a na to pristala, ali ona sigurno u tom slu~aju nije bila svesna posledica. Pitawe je
da li je to ta~no, a ako je ta~no, trebalo bi precizno videti sa ~ime se saglasila: da li sa time da Lili} a`urira kwigu wenog pokojnog mu`a (ve rovatno!) ili da Lili} kwigu skrati i a`urira, a onda sebe dopi{e kao koautora!? Uostalom, sve i da se saglasila, na to nije imala pravo jer je ona
naslednik materijalnih autorskih prava, ali ne i moralnih.
S druge strane, postavqa se pitawe morala i etike ~oveka koji postaje koautor sa mrtvim profesorom, pri ~emu je wegov “doprinos” vi{e nego mizeran. Kwiga objavqena 1991. godine je u su{tini skra}ena (416 strana) i a`urirana kwiga Nikole Stjepanovi}a, a doprinos Stevana Lili}a je u tome {to je iz we izostavio brojne delove i naveo nove propise. Pri
tome je tu dodao i neke svoje ranije objavqene ~lanke, koji, ina~e, potpuno odudaraju od stila izvornih delova kwige Nikole Stjepanovi}a.
Ovim, me|utim, nije kraj nemoralnom i nezakonitom postupawu Stevana Lili}a. On 1995. godine objavquje “samostalan” uybenik iz upravnog
prava!? Nema vi{e Nikole Stjepanovi}a, koji mu je o~igledno poslu`io
samo kao prelazno re{ewe. U “novoj” kwizi nema ozna~enog recenzenta!?!
Mogu}e je da uop{te ni ne postoji recenzent ({to bi predstavqalo drugu nezakonitost) ili da je u pitawu propust u {tampawu (ni u drugom izdawu iz 1998. nema recenzenta). Mogu}a je i tre}a varijanta... mo`da Stevan Lili} smatra da je dovoqno {to je postojao recenzent za Stjepanovi}evu kwigu, po{to je “wegova” ina~e nastavak te kwige!?
Lili} se potrudio i da licemerje podigne do vrhunca. U predgovoru
kwige pi{e, ni mawe ni vi{e, nego da je posve}uje “profesoru Nikoli Stjepanovi}u u znak po{tovawa {to je na{e upravno pravo ukqu~eno u tokove evropske i svetske pravne i upravne nauke”!? Ako je to mogu}e, Nikola Stjepanovi} se sigurno vrteo, a ne okrenuo u grobu! ^ovek koji ga bestidno zloupotrebqava i potkrada jo{ mu svoj lopovluk posve}uje u znak
po{tovawa! To ne mo`e svako!
Ono {to ovakvo postupawe Stevana Lili}a ~ini jo{ apsurdnijim, jeste ~iwenica da je plagirani Stjepanovi} tako|e plagijator. Naime, on
je brojne stranice kwige Laza M. Kosti}a Administrativno pravo Kra15
qevine Jugoslavije, prepisao bez korektnog citirawa, tako {to je posle
du`ih neozna~enih citata na kraju u zagradi pisao da je u pitawu kwiga Laza Kosti}a. Stevan Lili} je u “koautorskoj” kwizi iz 1991. godine te zagrade izbacio, tako da je ono {to je on kasnije u~inio plagijat plagijata.
Od u~iteqa je nau~io i ovu tehniku. I on preuzima duga~ke odlomke tu|ih
tekstova bez znaka navoda ({to je obavezno!) i povremeno globalno (posle
celih pasusa!) u fusnoti ozna~ava izvor. To ~itaocu sigurno ne mo`e biti jasno, jer ne postoji oznaka po~etka i kraja tu|eg teksta, {to je tako|e
obavezno. S druge strane, povremeno Lili} “zaboravqa” i da na ovakav (potpuno nekorektan) na~in obele`i izvor!
[ta je, u stvari, “nova kwiga” Stevana Lili}a (drugo izdawe je objavio 1998. godine). On sam se hvali kako je to moderan pristup upravi, evropska orijentacija i sl., a u su{tini se nije mnogo udaqio od kwige Nikole
Stjepanovi}a. Dodao je dosta svojih ~lanaka, posebno u prvim delovima kwige koji su posve}eni pojmu uprave i upravnog prava. Me|utim, u svim ostalim delovima je zadr`ao sr` onoga {to je napisao Nikola Stjepanovi},
kojeg, me|utim, ne ozna~ava vi{e kao koautora. Istina, izvorne re~enice i re~i Nikole Stjepanovi}a je dosta ve{to ispreme{tao, tako da nije
uvek lako u}i u trag lopovluku. ^esto je dodavao po jednu ili dve re~i Stjepanovi}evoj re~enici, da se ne bi prepoznao original, tra`io sinonime,
skra}ivao ili produ`avao. Negde je to ~inio i u karikaturalnoj formi.
Tako npr. re~enica Nikole Stjepanovi}a (Upravno pravo, 1978, str. 137)
glasi: “Subordinaciona struktura ide od vrha organizacije do dna”, a u “samostalnom” uybeniku Stevana Lili}a (str. 59) “Linijski put prote`e se
od vrha do dna (top­to­bot­tom)...”. Ono “top to botom” je verovatno nova, mo derna, evropska orijentacija, a prethodno je tradicionalan, zastareo pristup. Pri tome, treba re}i da je i kra|a tu|ih radova tako|e tradicionalan, a ne moderan pristup.
Re}i da je kwiga Stevana Lili}a u celini direktan plagijat nije mogu}e. No, Stjepanovi}evi redovi se svuda prepoznaju. Svaki deo Lili}eve
kwige koji postoji i kod Stjepanovi}a pisan je po Stjepanovi}evom modelu. Negde je parafrazirao Stjepanovi}a, negde je mewao red re~i, negde je
ne{to dodavao ili skra}ivao, a negde je i direktno prepisao ~itave stranice Stjepanovi}eve kwige. Negde je ~ak zadr`ao i Stjepanovi}eve primere iz dalekih sedamdesetih godina, koji vi{e nikakve veze nemaju sa pozitivnim pravom (str. 163-164). Verovatno nije mogao sam ni aktuelni primer da prona|e. To je, verovatno, tako|e “moderan”, “evropski” pristup
upravnom pravu!?!
Brojni su primeri koji ove tvrdwe ilustruju, pri ~emu bi za potpun sud
bilo neophodno dugotrajno i pa`qivo paralelno ~itawe. Ono {to je do
sada u~iweno, jeste rezultat onoga {to se moglo u~initi za relativno krat ko vreme. Lili} je ve{t lopov. Ve{to zame}e tragove i prebacuje tekstove sa jednog kraja na drugi, tako da ga nije uvek lako uhvatiti.
S druge strane, Lili} se slu`i i drugim (`ivim) autorima, tako da
Stjepanovi} nije izuzetak. Stjepanovi} mu je poslu`io kao gra|a, a ku}u
je popunio i ciglama drugih autora. Kao ilustraciju upotrebe tu|ih ra16
dova dat je deo kwige u kojima koristi kwigu Dragana Milkova, Organizacija uprave, koju istina spomiwe ponekad u fusnoti, ali potpuno nekorektno, tako da ~italac ne mo`e da oceni u kojoj meri je ova kwiga kori{}ena (bez znaka navoda ~itavi pasusi ili ~itav smisao celokupne lekcije u skra}enoj verziji ili ~ak i bez oznake!). Isto tako, za ilustraciju
je dat i mali deo kwige Slavoquba Popovi}a “Nauka o upravqawu”. To pokazuje da Lili}u nije strano ni da koristi `ive autore. Ono {to je on napisao je u su{tini upotreba tu|eg modela i kompilacija brojnih autora.
Originalnog dela Stevana Lili}a, skoro da nema u ovoj kwizi. Sigurno
bi precizna analiza pokazala da je na isti na~in kao {to je to ~inio sa
Nikolom Stjepanovi}em, radio i sa drugim autorima. No, to bi bio dugotrajan i mukotrpan posao.
Sve u svemu, Stevan Lili} predstavqa potpuno jalovog autora, koji je
u stawu samo da sam sebe hvali kako je moderno, evropski orijentisan. On,
me|utim, nije u stawu da i{ta originalno u~ini i time doprinese nauci.
Ve{to koristi tu|e autore i spaja ih u “svoju” kwigu i to mu je verovatno jedini “kvalitet”.
Opet }emo Lili}eve lopovluke ilustrovati. Na 18. strani navedene
kwige Nikole Stjepanovi}a stoji:
Upravno pravo vidno se razlikuje od gra|anskog prava kako po svom
predmetu, tako jo{ vi{e po metodu regulisawa. Naime, predmet gra|anskog prava su imovinski odnosi, dok upravnom pravu, iako ono donekle obuhvata i imovinske odnose, ti odnosi nisu glavni predmet regulisawa. Uo~qiva razlika izme|u upravnog i gra|anskog prava - i onda kada se podudaraju u predmetu - jeste u metodu regulisawa, boqe re}i u prirodi odnosa.
Naime, gra|ansko pravo se zasniva na “autonomiji voqa” u~esnika u gra|ansko-pravnom odnosu, dok kod upravnopravnog odnosa nemamo “autonomiju voqa” u~esnika u odnosu, nego se jedan od u~esnika (dr`avni ili drugi javni organ) pojavquje sa ja~om voqom (na primer, rekvizacija, eksproprijacija, razrez poreza, doprinosi, takse, carine). Iako dakle, postoji
navedena osetna razlika izme|u upravnog i gra|anskog prava, ne treba misliti da izme|u wih postoji nepremostiv jaz. Naprotiv, oni se dodiruju
i ~ak dopuwuju. Treba ista}i da su dr`ava i druge javne organizacije najsli~nije u poslu pojedincu svojom upravnom delatno{}u. Dr`ava ima monopol sudske funkcije, a i pojedinac upravqa svojim imawem, porodicom,
poslovima, preduzimaju}i mere za zadovoqewe svojih potreba kao i dr`ava i druge javne organizacije. Dr`avni i drugi javni organi ne upotrebqavaju uvek pravo zapovedawa kao put i na~in za zadovoqewe potreba dr`ave i dru{tva, nego se ~esto slu`e istim na~inom kao i pojedinac, te se tom
prilikom nalaze prema pojedincu ili prema drugim dr`avnim ili dru{tvenim organima u odnosu sa ravnopravnim subjektom. Pored toga, de{ava se
da je jedan gra|ansko-pravni odnos osnova za zasnivawe i postojawe upravno-pravnog odnosa (na primer, prodaja izvesnog proizvoda, kupoprodaja izvesnog nepokretnog dobra mo`e imati za posledicu, pored gra|ansko-pravnih obaveza, du`nost pla}awa poreza na promet). De{ava se, daqe, da se
izvesne ustavnopravne nov~ane obaveze mogu izvr{iti samo u formi gra17
|ansko-pravnog posla: putem virmana ili putem ~ekovne uplate. Postoji
~ak slu~aj da jedna ista pravna ustanova ima elemente i gra|anskog i upravnog prava. To je slu~aj sa ugovorima o nabavkama i uslugama koje organi uprave zakqu~uju sa pojedincima. Ovde imamo, donekle, upravni postupak za zakqu~ewe ugovora i gra|ansko-pravni karakter ugovornog odnosa.
Pored svega ovog dodirivawa, ~ak i ukr{tawa upravnog prava sa gra|anskim, propisi gra|anskog prava koji se ukr{taju sa upravnim ili ga dopuwuju ne spadaju u upravno pravo, nego u gra|ansko pravo, i prema tome nisu predmet na{e pravne discipline.
Kad prepisuje od Stjepanovi}a Lili} je neverovatno drzak, ~ak familijaran, pa navodi autora i preuzima tekst bez ikakvih navodnika. Mo`da
je znao da je i Nikola Stjepanovi} tako|e plagijator, pa, ko veli, wegovi
su plagijati ve} postali javno dobro. Usput je i promenio poneku re~, a od
dva izvorna pasusa napravio jedan jer mu je drugi iz izvornika izgledao suvi{e kratak. Tako ukradeni deo teksta na Lili}evoj 113. i 114. strani izgleda ovako:
Ka­ko­is­ti­~e­pro­fe­sor­Ni­ko­la­Stje­pa­no­vi},­pred­met­gra­|an­skog­pra­va­su­imo­vin­ski­od­no­si,­dok­u­uprav­nom­pra­vu,­iako­ono­do­ne­kle­ob­u­hva­ta­i­imo­vin­ske­od­no­se,­ti­od­no­si­ni­su­glav­ni­pred­met­re­gu­li­sa­wa.­Uo~­qi­va­raz­li­ka­iz­me­|u­uprav­nog­i­gra­|an­skog­pra­va,­i­on­da­ka­da­se­po­du­da­ra­ju­u­pred­me­tu,­je­ste­u­me­to­du­re­gu­li­sa­wa,­bo­qe­re­}i­u­pri­ro­di­od­no­sa.­Na­i­me,­gra­|an­sko­pra­vo­se­za­sni­va­na­“auto­no­mi­ji­vo­qa”­u~e­sni­ka­u­gra­|an­sko-prav­nom­od­no­su,­dok­kod­uprav­nog-prav­nog­od­no­sa­ne­ma­mo­auto­no­mi­ju­vo­qa­u~e­sni­ka­u­od­no­su,­ne­go­se­je­dan­od­u~e­sni­ka­(dr­`av­ni­or­gan­ili­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­vr­{i­jav­na­ovla­{}e­wa)­po­ja­vqu­je­sa­ja­~om­vo­qom­(npr.­kod­re­kvi­zi­ci­je,­eks­pro­pri­ja­ci­je,­raz­re­za­po­re­za,­do­pri­no­sa,­tak­sa,­ca­ri­na­i­sl.).­Iako­da­kle,­po­sto­ji­na­ve­de­na­oset­na­raz­li­ka­iz­me­|u­uprav­nog­i­gra­|an­skog­pra­va,­ne­tre­ba­mi­sli­ti­da­iz­me­|u­wih
po­sto­ji­ne­pre­mo­stiv­jaz.­Na­pro­tiv,­ona­se­do­di­ru­ju­i­~ak­do­pu­wu­ju.­Po­je­di­nac­upra­vqa­svo­jim­ima­wem,­po­ro­di­com,­po­slo­vi­ma,­pred­u­zi­ma­ju­}i
me­re­za­za­do­vo­qe­we­svo­jih­po­tre­ba,­kao­{to­ra­di­i­dr­`a­va­u­slu­~a­ju­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­je­vr­{e­jav­na­ovla­{}e­wa.­Dr­`av­ni­or­ga­ni­i­or­ga­ni­za­ci­je
ko­je­vr­{e­jav­na­ovla­{}e­wa­ne­upo­tre­bqa­va­ju­uvek­pra­vo­za­po­ve­da­wa­kao
put­i­na­~in­za­za­do­vo­qe­we­po­tre­ba­dr­`a­ve­i­dru­{tva,­ne­go­se­~e­sto­slu­`e­istim­na­~i­nom­kao­i­po­je­di­nac,­te­se­tom­pri­li­kom­na­la­ze­pre­ma­po­je­din­cu­ili­pre­ma­dru­gim­dr­`av­nim­ili­dru­{tve­nim­or­ga­ni­ma­u­od­no­su­kao­sa­rav­no­prav­nim­su­bjek­tom.­Po­red­to­ga,­de­{a­va­se­da­je­je­dan­gra­|an­sko-prav­ni­od­nos­osno­va­za­za­sni­va­we­i­po­sto­ja­we­uprav­no-prav­nog
od­no­sa­(npr.­pro­da­ja­iz­ve­snog­pro­iz­vo­da:­ku­po­pro­da­ja­iz­ve­snog­ne­po­kret­nog­do­bra­mo­`e­ima­ti­za­po­sle­di­cu­po­red­gra­|an­sko-prav­nih­oba­ve­za,­du­`nost­pla­}a­wa­po­re­za­na­pro­met­i­sl.).­De­{a­va­se,­da­qe,­da­se­iz­ve­sne
uprav­no-prav­ne­nov­~a­ne­oba­ve­ze­mo­gu­iz­vr­{i­ti­sa­mo­u­for­mi­gra­|an­skoprav­nog­po­sla­-­pu­tem­vir­ma­na­ili­pu­tem­~e­kov­ne­upla­te.­Po­sto­ji­~ak
slu­~aj­da­jed­na­ista­prav­na­usta­no­va­ima­ele­men­te­i­gra­|an­skog­i­uprav­nog­pra­va.­To­je­slu­~aj­sa­ugo­vo­ri­ma­o­na­bav­ka­ma­i­uslu­ga­ma­ko­je­or­ga­ni
upra­ve­za­kqu­~u­ju­sa­po­je­din­ci­ma.­Po­red­na­ve­de­nog­do­di­ri­va­wa,­~ak­i­ukr­{ta­wa­uprav­nog­pra­va­sa­gra­|an­skim,­pro­pi­si­gra­|an­skog­pra­va­ko­ji­se
18
ukr­{ta­ju­sa­uprav­nim­ili­ga­do­pu­wu­ju,­ipak­ne­spa­da­ju­u­uprav­no­pra­vo,
ne­go­u­gra­|an­sko­pra­vo,­i­pre­ma­to­me­ni­su­pred­met­na­{e­prav­ne­di­sci­pli­ne.303
U fusnoti 303. Lili} navodi kwigu Nikole Stjepanovi}a “Upravno
pravo”, izdawa iz 1973. godine, upu}uju}i na stranu 9. Dobronamernom ~itaocu bi izgledalo da se poziva na Stjepanovi}a zato {to su im stavovi
podudarni ili zato {to parafrazira wegove misli. Ko bi i pomislio da
je re~ o ~istom prepisivawu i delimi~nom “prepravqawu”.
Kako Lili} beskrupulozno kroji i tumba tu|e delo pokazuje i op{irnije pore|ewe Stjepanovi}evog teksta sa 15. i 16. strane wegove kwige i
117. i 118. iz Lili}eve. Kod Stjepanovi}a nalazimo:
Upravnopravni odnos karakteri{e se slede}im oznakama:
a) [to je jedna strana u odnosu uvek dr`avni ili neki op{tedru{tveni (javni) organ ili organizacija; nema upravnopravnog odnosa izme|u dva
gra|anina, pojedinaca; iako mo`e biti takvih pravnih odnosa izme|u gra|ana koje, u slu~aju spora, raspravqaju organi uprave, ipak se tu upravnopravni odnos stvara tek re{ewem organa uprave.
b) Dr`avni ili drugi javni organ, organizacija, istupa u ime dr`ave,
odnosno u ime druge u`e dru{tveno-politi~ke zajednice ili organizacije, deluju}i u granicama ovla{}ewa, i pojavquju se prema drugom u~esniku
u odnosu, sa ja~om voqom, vr{e}i javna ovla{}ewa. Re{ewa, nare|ewa organa u upravnopravnom odnosu obavezna su, ako su zakonita, i izvr{na; za zasnivawe upravnopravnog odnosa nije naj~e{}e potrebna saglasnost obeju
strana u odnosu. Dakle, po pravilu, ovaj odnos nastaje jednostrano. Mo`e ponekad upravnopravni odnos nastati i saglasno{}u voqa u~esnika u odnosu,
ali i tada je wegova karakteristika da se ostvarewe, odnosno razvijawe odnosa vr{i u atmosferi podre|enosti voqe drugog u~esnika u odnosu na voqu nadle`nog dr`avnog ili drugog javnog organa ili organizacije.
U upravnopravni odnos mogu stupati: 1) dr`avni ili drugi javni organi izme|u sebe; 2) dr`avni organi sa radnim organizacijama (privrednim organizacijama i ustanovama), drugim samoupravnim organizacijama,
kao i dru{tvenim organizacijama (udru`ewima, dru{tvima); 3) dr`avni
ili drugi javni organi sa pojedinim gra|anima.
c) Navedena su dva bitna elementa upravnopravnog odnosa. Me|utim,
u dr`avama u kojima ne postoje upravnosudski sporovi kao poseban, redovan na~in pravne kontrole rada uprave, ima jo{ jedna, iako ne bitna, ali
redovna karakteristika upravnopravnog odnosa. Ta karakteristika se sastoji u slede}em: sporovi nastali u upravnopravnim odnosima re{avaju
se po pravilu u upravnom, a ne sudskom postupku; samo izuzetno upravnopravni sporovi re{avaju se i u sudskom postupku. Ovo je bila karakteristika i upravnog prava nove Jugoslavije do 9. V 1952. godine, to jest do stupawa na snagu Zakona o upravnim sporovima. Ovaj zakon, naime, ustanovquje kao pravilo da se mo`e voditi upravni spor protiv upravnih akata dr`avnih organa kod posebnih ve}a vrhovnih sudova, a u ciqu za{tite prava gra|ana i u~vr{}ewa zakonitosti u radu dr`avnih organa, tako da se
sporovi iz upravnog odnosa ne raspravqaju samo u upravnom postupku, nego i upravnosudskom.
19
Lili}evim majstorijama to je poprimilo slede}i oblik:
Pre­ma­na­{em­va­`e­}em­uprav­nom­za­ko­no­dav­stvu,­ka­ko­je­to­for­mu­li­sao­pro­fe­sor­Stje­pa­no­vi},­uprav­no-prav­ni­od­nos­ka­rak­te­ri­{e­se­sle­de­}im­ozna­ka­ma­(ele­men­ti­ma):312
a)­Jed­na­stra­na­u­od­no­su­uvek­je­dr­`av­ni­or­gan,­od­no­sno­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­vr­{i­jav­na­ovla­{}e­wa.­Iako­mo­`e­bi­ti­ta­kvih­prav­nih­od­no­sa­iz­me­|u­gra­|a­na­ko­je,­u­slu­~a­ju­spo­ra,­ras­pra­vqa­ju­or­ga­ni­upra­ve,­ipak
se­ta­da­uprav­no-prav­ni­od­nos­stva­ra­tek­re­{e­wem­or­ga­na­upra­ve.
b)­Dr­`av­ni­or­gan­ili­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­vr­{i­jav­na­ovla­{}e­wa,­istu­pa­u­ime­dr­`a­ve,­od­no­sno­u­ime­dru­ge­u`e­te­ri­to­ri­jal­no-po­li­ti~­ke­za­jed­ni­ce­ili­or­ga­ni­za­ci­je,­de­lu­ju­}i­u­gra­ni­ca­ma­ovla­{}e­wa,­i­po­ja­vqu­je
se­pre­ma­dru­gom­u~e­sni­ku­u­od­no­su­sa­ja­~om­vo­qom,­vr­{e­}i­jav­na­ovla­{}e­wa.­Re­{e­wa­or­ga­na­u­uprav­no-prav­nom­od­no­su,­ako­su­za­ko­ni­ta,­oba­ve­zna
su­i­iz­vr­{na.­Za­za­sni­va­we­uprav­no-prav­nog­od­no­sa­ni­je­naj­~e­{}e­po­treb­na­sa­gla­snost­obe­ju­stra­na­u­od­no­su.­Da­kle,­po­pra­vi­lu,­taj­od­nos­na­sta­je­jed­no­stra­no.­Po­ne­kad­uprav­no-prav­ni­od­nos­mo­`e­na­sta­ti­i­sa­gla­sno­{}u­vo­qa­u~e­sni­ka­u­od­no­su,­ali­i­ta­da­je­we­go­va­ka­rak­te­ri­sti­ka­da
se­ostva­re­we,­od­no­sno­raz­vi­ja­we­od­no­sa­vr­{i­u­at­mos­fe­ri­pod­re­|e­no­sti­vo­qe­dru­gog­u~e­sni­ka­u­od­no­su­na­vo­qu­nad­le­`nog­dr­`av­nog­or­ga­na
ili­or­ga­ni­za­ci­je­ko­ja­vr­{i­jav­na­ovla­{}e­wa.
c)­Na­ve­de­na­su­dva­bit­na­ele­men­ta­uprav­no-prav­nog­od­no­sa.­Me­|u­tim,­u­dr­`a­va­ma­u­ko­ji­ma­ne­po­sto­je­uprav­no-sud­ski­spo­ro­vi­kao­po­se­ban,­re­do­van­na­~in­prav­ne­kon­tro­le­ra­da­upra­ve,­ima­jo{­jed­na,­iako­ne
bit­na,­ali­re­dov­na­ka­rak­te­ri­sti­ka­uprav­no-prav­nog­od­no­sa.­Ta­ka­rak­te­ri­sti­ka­se­sa­sto­ji­u­sle­de­}em:­spo­ro­vi­na­sta­li­u­uprav­no-prav­nim­od­no­si­ma­re­{a­va­ju­se­po­pra­vi­lu­u­uprav­nom,­a­ne­u­sud­skom­po­stup­ku.­Sa­mo­iz­u­zet­no­uprav­no-prav­ni­spo­ro­vi­re­{a­va­ju­se­i­u­sud­skom­po­stup­ku.
To­je­bi­la­ka­rak­te­ri­sti­ka­i­uprav­nog­pra­va­po­sle­rat­ne­Ju­go­sla­vi­je­do
1952.­go­di­ne,­tj.­do­stu­pa­wa­na­sna­gu­Za­ko­na­o­uprav­nim­spo­ro­vi­ma.­Taj
Za­kon,­na­i­me,­usta­no­vqu­je­kao­pra­vi­lo­da­se­mo­`e­vo­di­ti­uprav­ni­spor
pro­tiv­uprav­nih­aka­ta­dr­`av­nih­or­ga­na­kod­po­seb­nih­ve­}a­vr­hov­nih­su­do­va,­a­sa­ci­qem­za­{ti­te­pra­va­gra­|a­na­i­u~vr­{}e­wa­za­ko­ni­to­sti­u
ra­du­dr­`av­nih­or­ga­na.­Da­kle,­spo­ro­vi­iz­uprav­nog­od­no­sa­ne­ras­pra­vqa­ju­se­sa­mo­u­uprav­nom,­ve}­i­u­uprav­no-sud­skom­po­stup­ku.­Ka­sni­jim­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­tog­Za­ko­na­pred­vi­|e­na­je­mo­gu}­nost­da­se­sud­ska­za­{ti­ta­tra­`i­i­pro­tiv­uprav­nih­aka­ta­ko­je­do­no­se­or­ga­ni­za­ci­je­ko­je­u­vr­{e­wu­jav­nih­ovla­{}e­wa­re­{a­va­ju­o­pra­vi­ma­i­oba­ve­za­ma­u­po­je­di­na~­nim
uprav­nim­stva­ri­ma.­Isto­vre­me­no,­pro­pi­si­va­we­nad­le­`no­sti­su­do­va­ko­ji­re­{a­va­ju­o­za­ko­ni­to­sti­uprav­nih­aka­ta­pre­pu­{te­no­je­re­pu­bli­ka­ma,
{to­su­one­i­u~i­ni­le­do­no­{e­wem­za­ko­na­o­(re­dov­nim)­su­do­vi­ma.
Pre­ma­ovom­shva­ta­wu,­po­la­ze­}i­od­u~e­sni­ka­u­uprav­no-prav­nom­od­no­su,­u­uprav­no-prav­ne­od­no­se­mo­gu­stu­pa­ti:­1)­dr­`av­ni­or­ga­ni­ili­or­ga­ni­za­ci­je­ko­je­vr­{e­jav­na­ovla­{}e­wa­iz­me­|u­se­be;­2)­dr­`av­ni­or­ga­ni­sa
dru­gim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­(npr.­pred­u­ze­}i­ma,­udru­`e­wi­ma,­dru­{tvi­ma­i­sl.);
3)­dr­`av­ni­or­ga­ni­sa­slu­`be­nim­li­ci­ma­ko­ja­ras­po­la­`u­od­re­|e­nim­ovla­{}e­wi­ma­i­od­go­vor­no­sti­ma­u­okvi­ru­tog­or­ga­na­i­4)­dr­`av­ni­or­ga­ni­ili
or­ga­ni­za­ci­je­ko­je­vr­{e­jav­na­ovla­{}e­wa­sa­po­je­di­nim­gra­|a­ni­ma.­Po­la­20
ze­}i­od­ova­kvog­sta­no­vi­{ta­ne­ma,­da­kle,­uprav­no-prav­nog­od­no­sa­iz­me­|u­gra­|a­na,­od­no­sno­iz­me­|u­su­bje­ka­ta­ko­ji­ne­ras­po­la­`u­jav­nim­ovla­{}e­wi­ma.
U obiqu ukradenih mo`emo zapaziti i dve Lili}eve “originalne” re~enice. A mo`da je i wih odnekud ukrao, ali jo{ nismo prona{li odakle.
Kad je neko notorni lopov ni{ta mu se ne mo`e verovati. Da bi mu “originalnost” bila {to ubedqivija i metodolo{ki postupak te`e proverqiv Lili} jednostavno mewa redosled pasusa, a samo su ga iznenadne zakonske izmene naterale da ubaci i svoje dve re~enice u ukradeno {tivo.
Pogledajmo sada kako je Lili} od Stjepanovi}a prepisao odeqak o obi~ajnom pravu, preformulisav{i naslov u “Obi~ajno pravo kao izvor upravnog prava”. Kod Stjepanovi}a na 85. strani stoji:
Mada obi~ajno pravo nema kao izvor upravnog prava neki ve}i zna~aj,
ipak ono nije kao izvor potpuno iskqu~eno. Obi~ajnim pravom nazivamo
ona pravila pona{awa u dru{tvu koja su nastala stalnim i jednoobraznim
vr{ewem ili uzdr`avawem u odre|enim okolnostima propra}enim sve{}u o obaveznosti takvog vr{ewa, odnosno uzdr`avawa. Iako je obi~ajno pravo po svom postanku, po svom materijalnom izvoru, dru{tveno, jer
je neposredan i postepen proizvod dru{tvene pravne svesti date sredine
u odre|eno vreme, ipak je ono s obzirom na svoje va`ewe dr`avno: va`i samo ako je i ukoliko je sankcionisano od dr`ave; ako nema sankcija dr`ave, obi~ajno pravilo pona{awa nije obi~ajno pravo, nego obi~aj, i tada ne
spada u pravna pravila, nego u druga dru{tvena pravila.
Obi~ajno pravo je kod nas dopunski pravni izvor, pored zakona i drugih normativnih akata dr`avnih organa. Ono dolazi u obzir kao pravni
izvor samo onda kada ne postoji pravno pravilo doneto od dr`avnog organa. Ono se, dakle, mo`e primeniti samo kada postoje praznine u propisima koje je donela dr`ava. I tada se obi~ajno pravo mo`e primeniti samo u slu~aju ako to zakon i drugi dr`avni pravni propisi izri~no ne zabrawuju i ako obi~ajna pravila nisu protivna duhu i na~elima od dr`ave propisanim pravnih pravila.
U Lili}evoj prera|enoj varijanti to poprima delimi~no izmewen i
koncizniji oblik, bez ikakvih fusnota:
Ma­da­obi­~aj­no­pra­vo­kao­iz­vor­uprav­nog­pra­va­u­na­{em­prav­nom­si­ste­mu­ne­ma­ve­}i­zna­~aj,­ipak­ono­ni­je­kao­iz­vor­pot­pu­no­is­kqu­~e­no.­Obi­~aj­no­pra­vo­~i­ne­pra­vi­la­po­na­{a­wa­ko­ja­su­na­sta­la­stal­nim­i­jed­no­o­bra­znim­vr­{e­wem­ili­uz­dr­`a­va­wem­od­vr­{e­wa­od­re­|e­nih­rad­wi­u­od­re­|e­nim­okol­no­sti­ma.­Za­obi­~aj­no­pra­vo­od­po­seb­nog­je­zna­~a­ja­i­svest
o­oba­ve­zno­sti­ne­kog­po­na­{a­wa,­od­no­sno­uz­dr­`a­va­wu­od­tog­po­na­{a­wa.
Za­obi­~aj­no­pra­vo­kod­nas­se­mo­`e­re­}i­da­pred­sta­vqa­do­pun­ski­iz­vor
(uprav­nog)­pra­va,­jer­we­go­va­pri­me­na­do­la­zi­u­ob­zir­sa­mo­u­slu­~a­ju­ka­da
po­sto­ji­tz.­prav­na­pra­zni­na,­tj.­ka­da­ne­po­sto­ji­od­go­va­ra­ju­}i­prav­ni
pro­pis.
Na sli~an na~in, sa iste strane, Lili} je ukrao i Stjepanovi}ev odeqak “Pomo}ni, posredni izvori upravnog prava”, kojem je naslov promenio u “Tehni~ka pravila i standardi kao izvori upravnog prava”. Stjepanovi}ev tekst glasi:
21
Mo`e se desiti da izvesna tehni~ka ili druga dru{tvena pravila dobijaju posredno dejstvo pravnog izbora. Neki teoreti~ari takve izvore nazivaju “fakta sa posrednim dejstvom pravnih propisa”. U praksi zakon i
drugi pravni propisi mogu da izvesnim ~iwenicama daju snagu da uti~u na
re{ewe konkretnog pravnog pitawa, da budu - pored zakona - baza jednog
pravnog akta. Na primer, zakon mo`e propisati da se jedno pitawe ima re{iti: po na~elima nauke, po uobi~ajenom redu u jednom mestu ili krugu lica, po pravilima neke ve{tine i sl. U tom slu~aju ta na~ela, uobi~ajeni
red, pravila ve{tine, dru{tveno shvatawe dobijaju snagu pravnih izvora,
te se pravni akti kojima treba da se neko pitawe re{i moraju da zasnivaju, pored zakona, i na tim na~elima, uobi~ajenom redu ili drugom.
Radi ilustracije, mo`emo navesti, kao primer, Pravilnik o tehni~kim merama i uslovima za za{titu ~eli~nih konstrukcija od korozije (“Sl.
list SFRJ”, br. 32/70), koji u ~lanu 108. predvi|a da “za za{titu od korozije ~eli~nih konstrukcija mogu se primeniti i sistemi za{tite koji nisu navedeni u ovom pravilniku, ako se teoretski i eksperimentalno doka`e da se wihovom primenom obezbe|uje za{tita od korozije najmawe u stepenu propisanom ovim pravilnikom”. A primer uobi~ajenog reda u jednom
mestu mo`emo na}i u ~lanu 2. Zakona o suzbijawu poqske {tete (“Sl. list
SAPV”, br. 19/72), u kojoj odredbi je predvi|eno da se slu`ba za za{titu
poqoprivrednih imawa organizuje u skladu sa potrebama i mesnim obi~ajima.
Ne trepnuv{i, Lili} prepisa i primer koji je bio aktuelan daleke 1970.
godine. Opet sve bez ijedne fusnote ili navodnika, osim onih koji su postojali ve} kod Stjepanovi}a:
Mo­`e­se­de­si­ti­da­iz­ve­sna­teh­ni~­ka­ili­dru­ga­pra­vi­la­i­stan­dar­di,­kao­“fak­ta­sa­po­sred­nim­dej­stvom­prav­nih­pro­pi­sa”,­po­sred­no­do­bi­ja­ju­dej­stvo­prav­nog­iz­bo­ra.­Me­|u­tim,­da­bi­se­teh­ni~­ka­i­dru­ga­pra­vi­la­ja­vi­la­kao­po­mo}­ni­ili­do­pun­ski­iz­vor­pra­va,­po­treb­no­je­da­ih­za­kon­i­dru­gi­prav­ni­pro­pi­si­kao­ta­kve­na­zi­va­ju.­Na­pri­mer,­za­kon­mo­`e
pro­pi­sa­ti­da­se­jed­no­pi­ta­we­mo­`e­re­{i­ti­pri­me­nom­prin­ci­pa­lex­ar­tis,­tj.­po­pra­vi­li­ma­stru­ke,­ili­pre­ma­“na­~e­li­ma­na­u­ke”,­“po­uobi­~a­je­nom­re­du”­u­jed­nom­me­stu­i­sli~­no.­U­tom­slu­~a­ju,­pra­vi­la­stru­ke,­na­~e­la­na­u­ke,­uobi­~a­je­ni­red­itd.,­do­bi­ja­ju­sna­gu­prav­nih­iz­bo­ra,­a­prav­ni
ak­ti­ko­ji­ma­tre­ba­da­se­re­{i­ne­ko­pi­ta­we­mo­gu­se­za­sni­va­ti­na­tim
stan­dar­di­ma.­Ta­ko­su­pre­ma­jed­nom­ra­ni­jem­pro­pi­su­(Pra­vil­nik­o­teh­ni~­kim­me­ra­ma­i­uslo­vi­ma­za­za­{ti­tu­~e­li~­nih­kon­struk­ci­ja­od­ko­ro­zi­je,­1970)­bi­la­pred­vi­|e­na­“pra­vi­la­stru­ke”­u­ve­zi­sa­re­gu­li­sa­wem­po­je­di­nih­pi­ta­wa,­po­seb­no­da­se­“...­za­za­{ti­tu­od­ko­ro­zi­je­~e­li~­nih­kon­struk­ci­ja­mo­gu­pri­me­ni­ti­i­si­ste­mi­za­{ti­te­ko­ji­ni­su­na­ve­de­ni­u­ovom
pra­vil­ni­ku,­ako­se­te­o­ret­ski­i­eks­pe­ri­men­tal­no­do­ka­`e­da­se­wi­ho­vom
pri­me­nom­obez­be­|u­je­za­{ti­ta­od­ko­ro­zi­je­naj­ma­we­u­ste­pe­nu­pro­pi­sa­nom­ovim­pra­vil­ni­kom”.­Kao­pri­mer­mo­`e­se­na­ve­sti,­ta­ko­|e­pre­ma­jed­nom­ra­ni­jem­pro­pi­su­(Za­kon­o­su­zbi­ja­wu­poq­ske­{te­te,­1972),­pri­me­na
stan­dar­da­“onog­{to­je­uobi­~a­je­no”,­u­smi­slu­da­se­“slu­`ba­za­za­{ti­tu­po­qo­pri­vred­nih­ima­wa­or­ga­ni­zu­je­u­skla­du­sa­po­tre­ba­ma­i­me­snim
obi­~a­ji­ma”.
22
Kod Stjepanovi}a je to na 85. i 86. strani, a kod Lili}a na 163. i 164.
Me|utim, sa 136. i 137. Stjepanovi}eve strane direktnom kra|om i izvesnim preformulacijama Lili} popuwava svoju 48. i 49. stranu. Kod Stjepanovi}a ~itamo:
Obele`je kolegijalnih organa sastoji se u tome da se kod wih akti donose ravnopravnim u~e{}wem vi{e lica, u kolegijumu. Rukovodilac jednog kolegijalnog organa nije {ef, stare{ina, nego predsednik. Mada ovde vi{e lica u~estvuju u dono{ewu akata, ipak se posti`e jedinstvo na taj
na~in {to se akt donet ve}inom glasova kolegijuma smatra kao akt celog
kolegijuma, a ne kao akt pojedinih ~lanova koji su ga izglasali. Li~ni sastav kolegijuma i wegove promene ne mewaju prirodu kolegijalnog organa, naravno ukoliko se promenom sastava nije promenio iz osnova nosilac vlasti.
Primeri kolegijalnih organa javne uprave kod nas su: saveti, komiteti, komisije; kolegijalni izvr{ni organi pojedinih ustanova dru{tvenih slu`bi (odbori, uprave i drugo). Ne postoje neki op{ti, zajedni~ki
propisi o radu, sastavu i ostaloj problematici svih kolegijalnih organa uprave, nego organizacioni propisi pojedinih vrsta kolegijalnih organa ili o pojedinim odre|enim kolegijumima sadr`e odredbe ne samo o
nadle`nosti nego i o sastavu i radu i sli~no. Da}emo jedan op{ti pogled
na tu problematiku, a docnije, kada se budemo susreli s nekom vrstom kolegijalnih organa ili s pojedinim od wih, ukaza}emo na wegove specifi~ne oznake.
^lanom kolegijuma postaje se na razne na~ine: izborom, postavqewem
ili imenovawem, delegirawem, po polo`aju. Pored toga, mogu}e je i kooptirawe; to je na~in postanka ~lanom kolegijuma izborom od strane samog kolegijuma ~iji se ~lan postaje. Kooptirawe je nekad uslovqeno odobrewem vi{eg organa. Mogu}e su ~ak i kombinacije ovih na~ina postanka ~lanom kolegijuma kod istog kolegijuma. Obnavqawe kolegijuma mo`e
biti poptuno ili delimi~no.
Za kolegijume, kada re{avaju, ka`e se da dr`e sednice, po{to po pravilu kolegijumi nisu stalno na okupu. Kod sednice je od interesa slede}e: sazivawe (ko i kad), dnevni red (predmet re{avawa), broj ~lanova potreban za mogu}nost re{avawa uop{te, broj ~lanova za dono{ewe pojedinih zakqu~aka kolegijuma. Ako je red sednica unapred utvr|en, onda se svaka takva sednica naziva redovna; sednice izvan tog reda zovu se vanredne.
Skup sednica kod ve}ih kolegijuma u odre|enom periodu vremena naziva
se zasedawe, koje tako|e mo`e biti redovno i vanredno.
Broj ~lanova za re{avawe kolegijuma zove se kvorum. Ima dve vrste kvoruma: kvorum prisutnih i kvorum glasa~a. Kvorum prisutnih je broj ~lanova kolegijuma potreban za re{avawe, uop{te (za po~etak i rad sednica).
Kvorum glasa~a je broj ~lanova kolegijuma potreban da se punova`no donese pojedini zakqu~ak kolegijuma. Po{to kolegijum ~ine svi ~lanovi, ako
organizacionim propisima nije druk~ije propisano, logi~no bi bilo da
je kvorum prisutnih: svi ~lanovi. Me|utim, prakti~ni razlozi (mogu}nost
rada kolegijuma i u slu~aju spre~enosti pojedinih ~lanova) govore protiv
ovakvog re{ewa. Kvorum glasa~a je, po pravilu, ve}ine prisutnih, i to ap23
solutna ve}ina prisutnih. Ta apsolutna ve}ina mo`e biti obi~na i kvalifikovana. Obi~na ve}ina je polovina vi{e jedan prisutnih. Kvalifikovana je svaka ve}ina, ve}a od obi~ne: dve tre}ine, tri ~etvrtine prisutnih,
polovina vi{e jedan od celokupnog broja ~lanova kolegijuma i sli~no.
De{ava se da se pri odlu~ivawu glasovi podele na ravne delove. U tom
slu~aju, ako organizacionim propisima nije druk~ije propisano, ima se smatrati da predlog u pitawu nije primqen, jer nema ve}inu koja je po principu kolegijalnog re{avawa nu`na za odluku kolegijuma. U slu~aju da se
neki ~lanovi kolegijuma uzdr`e od glasawa, ima se smatrati, prilikom ocewivawa da li je usvojen predlog, ako nije druk~ije propisano, da su protiv
predloga, jer nisu za wega.
Kod lopu`e Stevana Lili}a sve to nekako lep{e izgleda:
Ka­rak­te­ri­sti~­no­za­or­ga­ne­for­mi­ra­ne­po­ko­le­gi­jal­nom­prin­ci­pu­je
to­da­se­ak­ti­do­no­se­rav­no­prav­nim­u~e­{}em­vi­{e­li­ca.­Po­{to­kod­ko­le­gi­ju­ma­vi­{e­li­ca­u~e­stvu­je­u­do­no­{e­wu­aka­ta,­akt­do­net­ve­}i­nom­gla­so­va­~la­no­va­ko­le­gi­ju­ma­sma­tra­se­ak­tom­ko­le­gi­ju­ma,­a­ne­ak­tom­ko­ji
su­do­ne­li­po­je­di­ni­we­go­vi­~la­no­vi.­Osim­to­ga,­ka­rak­te­ri­sti~­no­za­ko­le­gi­jum­je­i­to­da­pro­me­ne­u­li~­nom­sa­sta­vu­ko­le­gi­ju­ma­ne­uti­~u­na­ko­le­gi­jal­ni­or­gan­kao­ta­kav,­a­li­ce­ko­je­ru­ko­vo­di­ko­le­gi­ju­mom­ni­je­ino­ko­sni­sta­re­{i­na­ko­le­gi­ju­ma,­ve}­we­gov­pred­sed­nik­ili­pred­se­da­va­ju­}i­(“pr­vi­me­|u­jed­na­ki­ma”).­^la­nom­ko­le­gi­ju­ma­po­sta­je­se­na­raz­ne­na­~i­ne­(npr.
iz­bo­rom,­po­sta­vqe­wem,­ime­no­va­wem,­de­le­gi­ra­wem,­po­po­lo­`a­ju),­ali­i
po­osno­vu­ko­op­ti­ra­wa­(tj.­iz­bo­rom­od­stra­ne­sa­mog­ko­le­gi­ju­ma­~i­ji­se
~lan­po­sta­je).­Osnov­ni­na­~in­ra­da­ko­le­gi­ja­ma­je­na­sed­ni­ca­ma.­Sed­ni­ca­ma­ru­ko­vo­di­pred­sed­nik­(sa­zi­va,­od­re­|u­je­dan­i­me­sto,­utvr­|u­je­kvo­rum
i­dnev­ni­red,­for­mu­li­{e­na­crt­od­lu­ka­itd.).­Sed­ni­ca­ko­ja­je­una­pred
utvr­|e­na­na­zi­va­se­re­dov­na,­a­sed­ni­ca­ko­ja­se­za­ka­zu­je­zbog­po­seb­nih­raz­lo­ga­na­zi­va­se­van­red­na.­Skup­sed­ni­ca­kod­ve­}ih­ko­le­gi­ju­ma­u­od­re­|e­nom
pe­ri­o­du­na­zi­va­se­za­se­da­we,­ko­je­ta­ko­|e­mo­`e­bi­ti­re­dov­no­i­van­red­no.­
Broj­~la­no­va­ko­ji­je­po­tre­ban­da­bi­ko­le­gi­jum­kao­te­lo­po­sto­jao­zo­ve­se­kvo­rum.­Po­sto­je­dve­osnov­ne­vr­ste­kvo­ru­ma:­a)­kvo­rum­pri­sut­nih
i­b)­kvo­rum­gla­sa­~a.­Kvo­rum­pri­sut­nih­je­broj­~la­no­va­ko­le­gi­ju­ma­po­tre­ban­za­po­sto­ja­we­i­rad­ko­le­gi­ju­ma,­kao­i­za­do­no­{e­we­od­lu­ka.­Po­{to­ko­le­gi­jum­~i­ne­svi­~la­no­vi,­lo­gi~­no­je­da­kvo­rum­pri­sut­nih­~i­ne­svi­~la­no­vi­ko­le­gi­ju­ma.­Me­|u­tim,­iz­prak­ti~­nih­raz­lo­ga­(npr.­spre­~e­nost­po­je­di­nih­~la­no­va­da­pri­su­stvu­ju­sed­ni­ci),­ako­pro­pi­si­ma­o­ko­le­gi­ju­mu­(npr.
po­slov­ni­kom­o­ra­du)­ni­je­druk­~i­je­pro­pi­sa­no,­uzi­ma­se­da­ko­le­gi­jum­po­sto­ji­i­da­mo­`e­od­lu­~i­va­ti­uko­li­ko­je­na­sed­ni­ci­pri­sut­na­ve­}i­na­~la­no­va­ko­le­gi­ju­ma.­Ve­}i­na­mo­`e­bi­ti­obi~­na­(po­lo­vi­na­plus­je­dan)­ili­kva­li­fi­ko­va­na­(npr.­dve­tre­}i­ne,­tri­~e­tvr­ti­ne­i­sl).­Kvo­rum­gla­sa­~a­je
broj­~la­no­va­ko­le­gi­ju­ma­po­tre­ban­da­se­pu­no­va­`no­do­ne­se­od­lu­ka­ko­le­gi­ju­ma.­U­ve­zi­sa­utvr­|i­va­wem­kvo­ru­ma­gla­sa­va­`e­sli~­na­pra­vi­la­kao
i­kod­utvr­|i­va­wa­kvo­ru­ma­pri­sut­nih.­Da­bi­se­do­ne­la­pu­no­va­`na­od­lu­ka­ko­le­gi­ju­ma,­za­wu­se­mo­ra­iz­ja­sni­ti­ve­}i­na­pri­sut­nih.­I­u­ovom­slu­~a­ju­ve­}i­na­mo­`e­bi­ti­obi~­na­ve­}i­na­(po­lo­vi­na­pri­sut­nih­plus­je­dan)
ili­kva­li­fi­ko­va­na­(npr.­dve­tre­}i­ne,­tri­~e­tvr­ti­ne­pri­sut­nih­i­sl).
U­od­re­|e­nim­slu­~a­je­vi­ma­mo­`e­se­pro­pi­sa­ti­jed­no­gla­snost,­{to­zna­~i
24
da­se­svi­pri­sut­ni­mo­ra­ju­opre­de­li­ti­za­tu­od­lu­ku.­U­slu­~a­ju­da­je­ma­kar­i­je­dan­~lan­ko­le­gi­ju­ma­pro­tiv­od­lu­ke­ona­se­ne­mo­`e­do­ne­ti.­To­isto­vre­me­no­zna­~i­da­u­ovom­slu­~a­ju­po­sto­ji­tzv.­pra­vo­ve­ta,­tj.­pra­vo­jed­nog­~la­na­da­spre­~i­do­no­{e­we­ne­ke­od­lu­ke.­Po­sto­je­i­po­seb­na­pra­vi­la­u
slu­~a­ju­da­se­pri­od­lu­~i­va­wu­gla­so­vi­po­de­le­na­jed­na­ke­de­lo­ve,­kao­i­da
se­u­ta­kvoj­si­tu­a­ci­ji­ne­ki­~lan­uz­dr­`i­od­gla­sa­wa.­U­tom­slu­~a­ju,­ako
pro­pi­si­ma­o­ra­du­i­od­lu­~i­va­wu­ni­je­dru­ga­~i­je­od­re­|e­no,­sma­tra­se­da­od­lu­ka­ni­je­do­ne­ta,­jer­uz­dr­`a­ni­ni­su­bi­li­za­wu.
Slede}i lopovluci Stevana Lili}a mnogo su vi{e kamuflirani. Razbojnik se izve{tio, ali on nama vi{e nikada ne mo`e uma}i. Iz slede}eg
Stjepanovi}evog teksta Lili} je ukrao ta~no devet pro{irenih re~enica. Stjepanovi} pi{e na 137. i 138. strani:
Linijska organizacija. Najstariji oblik organizacije je linijska organizacija, koja predstavqa najjednostavniji tip vertikalne organizacije i zasniva se na principu apsolutne hijerarhije. Ona tra`i neposrednu
li~nu odgovornost i kontrolu u direktnoj liniji. Weno je obele`je da je
svaki ~lan radnog kolektiva podre|en samo jednom rukovodiocu.
Ona je tip organizacione centralizacije. Naredbodavni put od najvi{e instancije sve do posledweg izvr{uju}eg mesta i organa kao primaoca
nare|ewa osigurava jedinstvo prijema naloga. Subordinaciona struktura
ide od vrha organizacije do dna, a pojedini stepeni zavise samo od vrha.
Nare|ewa treba da prolaze punim naredbodavnim putem (naredbodavni put je put koji odre|uje ko mo`e kome izdavati nare|ewa i u kojim stvarima); svako radno mesto ima samo jedno nadre|eno mesto od kojeg prima
nare|ewa.
U linijskoj organizaciji mo`e se potpuno utvrditi samo naredbodavni put. Ovaj oblik organizacije ima svojih nedostataka ako se naredbodavni put posmatra kao iskqu~ivi saobra}ajni put, ali se to mo`e donekle
ukloniti ako se primene pored wega i putevi predloga i saop{tewa (to
jest putevi preko kojih se u organizaciji ~ine predlozi i daju saop{tewa,
a koji su razli~iti od puta preko kojih dolaze nare|ewa). Vrsta i na~in
kako se reguli{e naredbodavni put mo`e poslu`iti kao kriterijum za razlikovawe osnovnih oblika organizacije.
Linijska organizacija ima, uglavnom, ova obele`ja: jednostavnost, fiksirani autoritet i odgovornost. Prava, du`nosti i odgovornost svakog pojedinca precizno su utvr|ena, trvewa i nesporazumi izbegavaju se, jer je
kompetencija svakog ~oveka ta~no utvr|ena. Svaki rukovodilac, bez obzira na kojem se stepenu hijerarhijske lestvice nalazio: raspola`e svim
funkcijama koje se odnose na rukovo|ewe radnim qudima koji su mu podre|eni; podre|en je samo jednom vi{em rukovodiocu; snosi punu odgovornost za sektor rada koji mu je poveren na rukovo|ewe.
Prednosti linijske organizacije su: (1) nesmetano odvijawe poslova;
(2) ona je jednostavna i ~vrsta; (3) izvr{ena je jasna podela autoriteta i
odgovornosti; (4) disciplina se mo`e lako odr`avati. To je bitni preduslov za rukovo|ewe velikim brojem qudi, woj se moraju svi bez razlike
podvr}i, jer svi moraju po{tovati du`nosti koje imaju kako bi se odluke
sprovele brzo i pravilno.
25
Nedostaci linijske organizacije. - Organizacija je prekruta. Bori se
s pote{ko}ama kod utvr|ivawa podele rada i ra{~lawavawa organa na odeqewa. Rukovodioci odeqewa mogu samostalno donositi odluke koje ~esto
mogu odgovarati wihovom raspolo`ewu i `eqama, a podlo`ne su naglim
promenama. Ima za posledicu konzervativnost sa autoritativnim i birokratskim tendencijama, tako da se mogu u woj odoma}iti neracionalni i
necelishodni postupci. Nedovoqno uti~e na uzdizawe kadrova i ko~i specijalizaciju. Gubitak jednog ili dvojice sposobnih qudi mo`e osakatiti
ili ugroziti rad celokupne organizacije.
Fayol i Carlioz izgradili su linijsku organizaciju i nastojali su na
razne na~ine da je modernizuju i prilagode novim uslovima. Budu}i da je
ona predstavqala preo{tru centripetalu kao tip organizacione centralizacije, trebalo je potra`iti nove oblike koji }e zadovoqiti nove potrebe i zahteve.
Funkcionalna organizacija Taylorov funkcionalni oblik organizacije predstavqa suprotnost Fayolovoj linijskoj organizaciji. Osnovna koncepcija funkcionalne organizacije je u tome da delovi organizacije treba da se osnivaju na funkcijama ili vrstama radova. U svojoj osnovi
ona nastoji da po mogu}nosti {to potpunije iskoristi stru~na iskustva
pojedinaca. Pojedini organi nisu u tolikoj meri optere}eni kao kod linijske organizacije vi{estrukim zadacima, oni se mogu boqe usredsrediti na svoje podru~je i specijalizovati. Princip podele rada provodi se do
krajwih granica. Funkcionalna organizacija zasniva se na principu neposrednog saobra}ajnog puta. (Pod saobra}ajnim putevima podrazumevaju
se veze koje se odr`avaju putem nare|ewa, predloga, saop{tewa datih usmeno, pismeno ili znacima, me|u nosiocima zadataka odnosno rada ili funkcionalnim nosiocima). Mesto vi{eg stepena ne mo`e izdavati nare|ewa
mestu ni`eg stepena u nekom drugom odeqewu zbog principa jedinstva prijema nare|ewa i odgovornosti u sopstvenoj kompetenciji nare|ivawa. U
tom slu~aju dolazi do neposrednog saobra}ajnog puta. Izdavati nare|ewa
mo`e samo ono mesto koje mo`e donositi odluke po odre|enom zadatku. U
svom ~istom obliku ona deluje centrifugalno i predstavqa tip decentralizacije i specijalizacije.
Pored tih devet re~enica koje }e strpqivom ~itaocu biti lako prepoznatqive iz slede}eg teksta, koji je uzet sa 58. i 59. strane Lili}eve kwige, Lili} je doslovno ukrao i naslov odeqka “Linijska, funkcionalna i
citatsko-linijska organizacija”.
Naj­sta­ri­ji­ob­lik­or­ga­ni­za­ci­je­je­tzv.­li­nij­ska­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­ujed­no­pred­sta­vqa­i­naj­jed­no­stav­ni­ji­tip­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­for­mi­ra­ne­na­prin­ci­pi­ma­cen­tra­li­za­ci­je­i­stro­ge­hi­je­rar­hij­ske­sub­o­r­di­na­ci­je.­Li­nij­ska­or­ga­ni­za­ci­ja­pod­ra­zu­me­va­ne­po­sred­nu­li~­nu­od­go­vor­nost
i­kon­tro­lu­na­osno­vu­jed­ne­di­rekt­ne­ko­mand­ne­li­ni­je­~i­je­je­obe­le`­je­da
sva­ko­li­ce­u­or­ga­ni­za­ci­ji­bu­de­pod­re­|e­no­sa­mo­jed­nom­ru­ko­vo­di­o­cu.­Za­li­nij­sku­or­ga­ni­za­ci­ju­ka­rak­te­ri­sti­~an­je­tzv.­li­nij­ski­na­lo­go­dav­ni­put,
tj.­je­din­stve­na­li­ni­ja­ko­man­di­i­kon­tro­le,­ko­jim­se­ta~­no­de­fi­ni­{e
ovla­{}e­no­li­ce­ko­je­mo­`e­iz­da­va­ti­na­lo­ge­i­ko­man­de­za­iz­vr­{e­we­za­da­26
ta­ka­i­po­slo­va­i­ko­je­mo­`e­vr­{i­ti­kon­tr­o­lu­iz­vr­{e­wa,­kao­i­li­ce­ko­je­je­du­`no­da­te­na­lo­ge­i­ko­man­de­iz­vr­{a­va.­Li­nij­ski­put­pro­te­`e­se
od­vr­ha­do­dna­(top­to­bot­tom),­tj.­od­naj­vi­{e­do­naj­ni­`e­in­stan­ce
u­okvi­ru­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re.­Kao­osnov­ne­pred­no­sti­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je­u­te­o­ri­ji­se­na­vo­de:­jed­no­stav­nost­u­ru­ko­vo­|e­wu­i­or­ga­ni­za­ci­o­na­~vr­sti­na,­efi­ka­sno­iz­vr­{e­we­za­da­ta­ka­i­po­slo­va,­ja­sna­po­de­la
iz­me­|u­ovla­{}e­wa­i­od­go­vor­no­sti­i­efi­ka­sno­odr­`a­va­we­rad­ne­di­sci­pli­ne.­Me­|u­tim,­kao­osnov­ni­ne­do­sta­ci­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je­na­vo­de­se:
or­ga­ni­za­ci­o­na­kru­tost,­sa­mo­vo­qa­ru­ko­vo­di­o­ca­i­kon­zer­va­tiv­nost.­Kru­tost­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je­na­sta­je­kao­po­sle­di­ca­te­{kog­pri­la­go­|a­va­wa­no­voj­po­de­li­i­ko­or­di­na­ci­ji­ra­da­(npr.­kod­spe­ci­ja­li­za­ci­je),­kao­i­usled
or­ga­ni­za­ci­o­nih­te­{ko­}a­u­ve­zi­sa­di­fe­ren­ci­ra­wem­po­sto­je­}e­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­(npr.­kod­stva­ra­wa­no­vih­unu­tra­{wih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­je­di­ni­ca).­Sa­mo­vo­qa­ru­ko­vo­di­la­ca­na­sta­je­kao­po­sle­di­ca­{i­ro­ke
pri­me­ne­hi­je­rar­hij­skog­prin­ci­pa­ko­ji­do­vo­di­do­si­tu­a­ci­je­u­ko­joj­od­lu­ke­ru­ko­vo­di­la­ca­~e­sto­za­vi­se­od­wi­ho­vog­tre­nut­nog­ras­po­lo­`e­wa­i­li~­nih­`e­qa.­Sa­dru­ge­stra­ne,­gu­bi­tak­jed­nog­ili­dvo­ji­ce­spo­sob­nih­qu­di
mo­`e­ugro­zi­ti­rad­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je,­pa­~ak­do­ve­sti­i­do­we­ne­“or­ga­ni­za­ci­o­ne­smr­ti”.­Po­seb­no­op­{te­obe­le`­je­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je­je
we­na­kon­zer­va­tiv­nost,­ko­ja­u­kom­bi­na­ci­ji­sa­auto­ri­ta­tiv­nim­i­bi­ro­krat­skim­ten­den­ci­ja­ma­ko­je­na­sta­ju­u­okvi­ru­we­la­ko­do­vo­di­do­ne­ra­ci­o­nal­nih,­ne­ce­lis­hod­nih,­pa­~ak­i­ne­za­ko­ni­tih­po­stu­pa­ka.­Osim­to­ga,­u­li­nij­skim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­~e­sto­do­la­zi­do­ra­znih­de­for­ma­ci­ja­(tzv.
dis­funk­ci­ja),­kao­{to­su­od­stu­pa­we­od­ostva­re­wa­pr­vo­bit­no­po­sta­vqe­nog­ci­qa,­ra­sip­ni­{tvo,­ko­rup­ci­ja­i­sl.157 Li­nij­ska­or­ga­ni­za­ci­ja­ka­rak­te­ri­sti~­na­je­za­voj­ne,­ver­ske­i­po­je­di­ne­po­li­ti~­ke­or­ga­ni­za­ci­je,­kao
i­za­po­je­di­ne­dr­`av­ne­or­ga­ne­(mi­ni­star­stva,­tu­`i­la­{tva­i­sl).­
Funk­ci­o­nal­na­or­ga­ni­za­ci­ja­na­sta­je­kao­po­sle­di­ca­po­tre­be­da­se­ot­klo­ne­osnov­ni­ne­do­sta­ci­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je.­U­tom­smi­slu,­funk­ci­o­nal­na­or­ga­ni­za­ci­ja­se­od­re­|u­je­kao­ona­or­ga­ni­za­ci­ja­kod­ko­je­se­or­ga­ni­za­ci­o­na­struk­tu­ra­te­me­qi­na­po­de­li­na­unu­tra­{we­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­pre­ma­sli~­no­sti­funk­ci­ja,­tj.­ak­tiv­no­sti­ko­je­se­oba­vqa­ju.158­Osnov­no­obe­le`­je­funk­co­nal­ne­or­ga­ni­za­ci­je­je­u­to­me­{to­se,­ume­sto­li­nij­ske­ or­ga­ni­za­ci­o­ne­ struk­tu­re,­ uvo­di­ funk­ci­o­nal­na­ or­ga­ni­za­ci­o­na
struk­tu­ra­ko­ja­na­sta­je­kao­po­sle­di­ca­od­re­|i­va­wa­po­je­di­nih­funk­ci­ja,­od­no­sno­rad­nih­ope­ra­ci­ja­i­po­slo­va­ko­ji­se­u­okvi­ru­or­ga­ni­za­ci­je­oba­vqa­ju.­Funk­ci­o­nal­na­or­ga­ni­za­ci­ja­na­sto­ji­da­mak­si­mal­no­is­ko­ri­sti
stru~­na­is­ku­stva­po­je­di­na­ca­i­pred­no­sti­teh­no­lo­gi­je­ra­da.­Zbog­to­ga­u`e­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­(npr.­or­ga­ni)­u­funk­ci­o­nal­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­ni­su,­kao­kod­li­nij­ske­or­ga­ni­za­ci­je,­op­te­re­}e­ne­is­kqu­~i­vo­iz­vr­{e­wem
za­da­ta­ka­i­po­slo­va­na­osno­vu­na­lo­ga­vi­{e­in­stan­ce,­ve}­pa­`wu­mo­gu­po­sve­ti­ti­pi­ta­wi­ma­sop­stve­nog­ra­da­i­spe­ci­ja­li­za­ci­je.­U­funk­ci­o­nal­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­spro­vo­di­se­prin­cip­de­cen­tra­li­za­ci­je­i­spe­ci­ja­li­za­ci­je,­a­po­de­la­ra­da­pre­ma­od­go­va­ra­ju­}im­funk­ci­ja­ma­(tj.­vr­sta­ma­po­sla)­do­vo­di­se­do­kraj­wih­kon­se­kven­ci.­Ru­ko­vo­|e­we­u­funk­ci­o­nal­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­po­~i­va­na­prin­ci­pu­tzv.­ne­po­sred­ne­ko­mu­ni­ka­ci­je­(ne­po­sred­27
nog­sa­o­bra­}aj­nog­pu­ta),­pre­ma­ko­jem­na­lo­ge­mo­`e­iz­da­va­ti­sa­mo­li­ce­ko­je­je­ovla­{}e­no­da­iz­vr­{a­va­od­re­|e­ne­za­dat­ka­a­ne­bi­lo­ko­ja­vi­{a­in­stan­ca­u­od­no­su­na­bi­lo­ko­ju­ni­`u­in­stan­cu­(kao­{to­je­slu­~aj­kod­li­nij­ske
or­ga­ni­za­ci­je).
Cele re~enice prepisuje sa 47, 48. i 49. strane Stjepanovi}eve kwige,
i to slede}e:
Ustav je neposredno izvor prava za organe uprave kada ovi mogu i moraju svoje akte da zasnivaju direktno na pojedinim odredbama ustava. To je
slu~aj samo onda kada ustav izri~no daje ovla{}ewe ili odre|uje du`nosti organa uprave.
Ustav se tako|e posredno pojavquje kao izvor upravnog prava i na takav na~in {to su organi uprave prilikom primene zakona i drugih na ustavu i zakonu zasnovanih propisa du`ni da te zakone i druge propise tuma~e i primewuju u duhu na~ela i odredaba ustava.
Zakon je prakti~no najva`niji i primaran izvor upravnog prava.
U pogledu vremenskog dejstva zakona va`i interpretativno pravilo
da on obavezuje samo unapred za slu~ajeve pojavqene posle wegovog dono{ewa, ako u samom zakonu nije izri~no druk~ije propisano. To zna~i da zakoni, drugi propisi i op{ti akti organa dru{tveno-politi~kih zajednica ne mogu imati povratno dejstvo. Jedino kad to zahteva op{ti interes
zakonom se mo`e odrediti da pojedine wegove odredbe mogu va`iti retroaktivno (~lan 211. Ustava SFRJ i odgovaraju}e odredbe republi~kih i pokrajinskih ustava).
Zakoni i drugi propisi i op{ti akti organa dru{tveno-politi~kih
zajednica objavquju se pre nego {to stupe na snagu, a stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavqivawa.
[to se ti~e odnosa izme|u op{teg i posebnog ili specijalnog zakona u pogledu primene na odre|eni odnos ili pitawe, va`i pravilo da
}e se primeniti specijalan zakon ako ga ima, a ako ga nema - onda op{ti
zakon.
Nalazimo ih na 150, 151. i 152. strani lopovske kwige Stevana Lili}a.
Ustav­je­ne­po­sred­ni­iz­vor­pra­va­za­or­ga­ne­upra­ve­ka­da­oni­mo­gu­i­mo­ra­ju­da­za­sni­va­ju­svo­je­ak­te­di­rekt­no­na­po­je­di­nim­od­red­ba­ma­usta­va.
To­je­slu­~aj­sa­mo­on­da­kad­ustav­iz­ri­~i­to­usta­no­vqa­va­or­ga­ne­upra­ve,
da­je­ovla­{}e­we­i­od­re­|u­je­wi­ho­ve­du­`no­sti,­kao­i­ka­da­od­re­|u­je­ob­li­ke­kon­tro­le.­
Po­sred­no,­ustav­se­mo­`e­ja­vi­ti­kao­iz­vor­uprav­nog­pra­va­ka­da­pro­pi­su­je­da­su­or­ga­ni­upra­ve­u­svom­ra­du­du­`ni­da­za­ko­ne­i­dru­ge­pro­pi­se
tu­ma­~e­i­pri­me­wu­ju­u­skla­du­sa­du­hom­i­na­~e­li­ma­usta­va.­
Kao­iz­vor­uprav­nog­pra­va,­za­kon­se­ja­vqa­kao­pri­mar­ni­i­naj­va­`ni­ji­for­mal­ni­iz­vor­uprav­nog­pra­va.­
Ta­ko,­u­po­gle­du­od­no­sa­op­{teg­i­po­seb­nog­za­ko­na,­va­`i­pra­vi­lo­da
se­u­slu­~a­ju­da­po­sto­ji­i­op­{ti­i­po­se­ban­za­kon­u­od­re­|e­noj­ma­te­ri­ji­pri­me­wu­je­po­se­ban­za­kon,­pre­ma­tra­di­ci­o­nal­noj­prav­noj­mak­si­mi­­lex­spe­ci­a­lis­de­ro­gat­le­gi­ge­ne­ra­li.­Sa­dru­ge­stra­ne,­od­no­sno­uko­li­ko­po­seb­nim
za­ko­nom­ne­ko­pi­ta­we­ni­je­re­gu­li­sa­no,­pri­me­wi­va­}e­se­op­{ti­za­kon­kao
“sub­si­di­jer­ni”,­tj.­kao­do­pun­ski.­
28
U­po­gle­du­vre­men­skog­dej­stva­za­ko­na­va­`i­pra­vi­lo­da­za­kon­ne­mo­`e­ima­ti­po­vrat­no­dej­stvo,­pre­ma­prin­ci­pu­za­bra­ne­re­tro­ak­tiv­no­sti
za­ko­na.416 To­zna­~i­da­za­kon­oba­ve­zu­je­sa­mo­una­pred­za­slu­~a­je­ve­ko­ji­su­na­sta­li­po­sle­we­go­vog­do­no­{e­wa.­Me­|u­tim,­od­ovog­pra­vi­la­ima­i­ne­kih
ogra­ni­~e­nih­iz­u­ze­ta­ka,­jer­se­po­vrat­no­dej­stvo­za­ko­na­mo­`e­od­no­si­ti
sa­mo­na­ne­ke­we­go­ve­od­red­be­(a­ne­na­za­kon­u­ce­li­ni).­Ta­ko,­po­je­di­ne­od­red­be­za­ko­na­mo­gu­ima­ti­po­vrat­no­dej­stvo­sa­mo­u­slu­~a­ju­da­je­to­iz­ri­~i­to­pred­vi­|e­no­sa­mim­za­ko­nom­i­uko­li­ko­to­zah­te­va­op­{ti­in­te­res­ko­ji­je­utvr­|en­za­ko­nom.­Osim­to­ga,­pre­stu­pa­wa­na­sna­gu­za­kon­mo­ra­bi­ti­ob­ja­vqen­u­od­go­va­ra­ju­}em­slu­`be­nom­gla­si­lu­(slu­`be­nom­li­stu).­
Te vrste prepisivawa, u kojoj se ogleda sva Lili}eva prefiwenost i
delikatnost ima jo{ mnogo. Lili} otima i slede}e re~enice i pasuse iz
Stjepanovi}eve kwige, sa strane 332, 333, 334. i 335. delimi~nim ispravkama ulivaju}i im i svoj li~ni pe~at:
Primenom hijerarhijskog na~ela na organizaciju uprave dobija se jedan piramidalni sistem u kome se od ve}eg broja ni`ih, pot~iwenih organa, ide ka mawem broju vi{ih, pretpostavqenih organa, sa zavr{etkom najvi{eg organa. Karakteristi~no je kod ovog na~ela da je ono na~elo pravnog odnosa pojedinih organa, odnosno slu`benih lica u okviru organa odnosno unutra{we organizacione jedinice i odnosa pojedinih organizacionih jedinica. Bitno je kod hijerarhijskog odnosa da je to odnos vi{ih, pretpostavqenih i ni`ih pot~iwenih organa i slu`benih lica u okviru jedne upravne organizacije ili izme|u upravnih organizacija. Na osnovu hijerarhijskog odnosa pretpostavqeni organi odnosno organizacije imaju izvesna ovla{}ewa prema pot~iwenim, ovla{}ewa karakteristi~na za hijerarhijski odnos. Ta ovla{}ewa naj~e{}e su: 1) pravo kontrole akata, kako u pogledu zakonitosti, tako i u pogledu celishodnosti. Ovo se pravo manifestuje u mogu}nosti odobravawa, ni{tewa i mewawa akata pot~iwenih
organa. Redovno, pretpostavqeni organ nema pravo avokacije ili supstitucije (uzimawe nadle`nosti pot~iwenog organa) ako u pojedinim slu~ajevima nije izri~no druk~ije propisano; 2) pravo izdavawa konkretnih nare|ewa i op{tih uputstava; 3) pravo disciplinskog ka`wavawa u izvesnoj
meri (za disciplinsku neurednost), to jest lak{e povrede radne du`nosti;
4) pravo re{avawa sukoba nadle`nosti izme|u pot~iwenih organa.
Subordinacija. To je kod hijerahijski organizovanih jedinica du`nost
pot~iwenih da izvr{avaju konkretna nare|ewa svojih pretpostavqenih. Ova
je du`nost korelativ ovla{}ewa pretpostavqenih da mogu izdavati nare|ewa pot~iwenim. Po strogo shva}enom na~elu subordinacije, imao bi pot~iweni izvr{avati svako slu`beno nare|ewe pretpostavqenog, bez obzira
da li je zakonito ili ne. Me|utim, u dr`avama gde va`i na~elo zakonitosti
u radu uprave, gde je uprava vezana pravom, to je druk~ije regulisano. S obzirom na na~elo zakonitosti, u teoriji se uzima da pot~iweni mo`e ispitivati nare|ewe pretpostavqenog i staviti prigovor nezakonitosti kad god
to nije zabraweno. Pot~iweni ovom prilikom mo`e da ispituje: 1) da li je
nare|ewe od nadle`nog izdato; 2) da li je wemu kao nadle`nom pot~iwenom
upu}eno; 3) da li je u propisanoj formi izdato i 4) da li je po svojoj sadr`ini zakonito.
29
U na{em pozitivnom pravu treba razlikovati op{ti re`im subordinacije i posebni re`im subordinacije.
Po op{tem re`imu subordinacije, radnik u organu uprave du`an je izvr{avati nare|ewa, (naloge) nadle`nog stare{ine i postupati po wima.
Ako smatra da je nare|ewe (nalog) stare{ine nezakonito ili protivno dru{tvenim interesima, du`an je da upozori stare{inu koji je nare|ewe (nalog) izdao. Posle upozorewa, radnik }e nare|ewe (nalog) zadr`ati od izvr{ewa. Ponovqeno pismeno nare|ewe (nalog) stare{ine radnik je du`an
da izvr{i i u tom slu~aju oslobo|en je odgovornosti za posledice koje proizvode izvr{ewe nare|ewa (naloga).
Radnik je du`an da i ponovqeno pismeno nare|ewe (nalog) stare{ine zadr`i od izvr{ewa, ako bi to izvr{ewe predstavqalo krivi~no delo. U ovom slu~aju radnik je du`an da odmah obavesti neposredno vi{eg stare{inu odnosno nadle`ni nadzorni organ. Ako ovakvo nare|ewe (nalog)
izvr{i, radnik odgovara zajedno sa stare{inom koji je nare|ewe (nalog)
izdao.
S obzirom na ulogu i polo`aj podru~nih, perifernih organa prema centralnim i najvi{im - centralizam mo`e imati slede}a dva oblika: kruti (strogi) centralizam, s jedne strane i dekoncentraciju, s druge strane.
Dekoncentracija. To je takav oblik centralizma, kod koga je pravo odlu~ivawa o {to ve}em broju upravnih predmeta preneto na podru~ne, sredwe i ni`e organizacione jedinice.
Kod Lili}a to prepoznajemo na stranama 50, 51. i 53. Istina, na dva mesta, u fusnoti 135. i 142. pomiwe Stjepanovi}a i wegovu kwigu, ali uz de love teksta koje nije direktno prepisao, o ~emu svedo~e slede}i inserti:
Pri­me­na­hi­je­rar­hij­skog­prin­ci­pa­for­mi­ra­wa­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­i­or­ga­ni­za­ci­o­nog­po­ve­zi­va­wa­na­or­ga­ni­za­ci­ju­ima­za­po­sle­di­cu­stva­ra­we­tzv.­hi­je­rar­hij­ske­pi­ra­mi­de­u­ko­joj­se­od­ve­}eg­bro­ja­pot­~i­we­nih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­ce­li­na­(npr.­or­ga­na),­ide­na­vi­{e­ka­ma­wem­bro­ju­nad­re­|e­nih­sta­re­{i­na,­sve­do­naj­vi­{eg,­vr­hov­nog­sta­re­{i­ne­ko­ji­u­okvi­ru­svo­jih­ovla­{}e­wa­kon­zu­mi­ra­sva­ovla­{}e­wa­svih­ni­`ih­su­bje­ka­ta­(npr.­vr­hov­ni­ko­man­dant­u­voj­sci,­mi­ni­star­u­mi­ni­star­stvu,­glav­ni­in­spek­tor
u­in­spek­to­ra­tu­i­sl).­
Za­hi­je­ar­hij­ski­prin­cip­da­nas­su­ka­rak­te­ri­sti~­na­ka­ko­od­re­|e­na­hi­je­rar­hij­ska­ovla­{}e­wa­sta­re­{i­ne­pre­ma­pot­~i­we­nim,­ta­ko­i­po­sto­ja­we­tzv.­gra­ni­ce­sub­or­di­na­ci­je­pod­re­|e­nog­pre­ma­sta­re­{i­ni.­Ka­rak­te­ri­sti~­na­hi­je­rar­hij­ska­ovla­{}e­wa­sta­re­{i­ne­pre­ma­pot­~i­we­nom­naj­~e­{}e­ob­u­hva­ta­ju:­a)­pra­vo­kon­tro­le­aka­ta­ko­je­pot­~i­we­ni­do­no­si­(u­smi­slu­da­i­sta­re­{i­na­mo­`e­odo­bri­ti,­po­ni­{ti­ti,­uki­nu­ti­ili­iz­me­ni­ti­uko­li­ko­pro­ce­ni­da­su­ne­za­ko­ni­ti­i­ne­ce­lis­hod­ni);­b)­pra­vo­iz­da­va­wa­op­{tih­uput­sta­va­i­kon­kret­nih­na­re­|e­wa­za­rad­pot­~i­we­nog­(u­smi­slu­pro­pi­si­va­wa­op­{tih­smer­ni­ca­i­in­struk­ci­ja­za­rad­pot­~i­we­ni­ma
ili­iz­da­va­wa­na­lo­ga­ka­ko­pot­~i­we­ni­u­kon­kret­nom­slu­~a­ju­tre­ba­da­po­stu­pi);­­c)­pra­vo­di­sci­plin­skog­ka­`wa­va­wa­pot­~i­we­nih­zbog­po­vre­de­rad­ne­du­`no­sti­(u­smi­slu­iz­ri­ca­wa­san­cki­je­za­ne­za­ko­nit,­ne­pra­vi­lan­i­ne­u­re­dan­rad­pot­~i­we­nog);­4)­pra­vo­re­{a­va­wa­su­ko­ba­nad­le­`no­sti­iz­me­30
|u­pot­~i­we­nih­(u­smi­slu­da­pot­~i­we­ni­od­bi­je­da­iz­vr­{i­ne­ke­za­dat­ke
i­po­slo­ve­zbog­to­ga­{to­sma­tra­da­on­ne­tre­ba­da­ih­oba­vqa­ili­zbog
to­ga­{to­vi­{e­pot­~i­we­nih­sma­tra­da­ba{­oni­tre­ba­da­ih­oba­ve).135
Kao­ko­re­la­tiv,­od­no­sno­kao­dru­ga­stra­na­hi­je­rar­hij­skog­prin­ci­pa
ja­vqa­se­sub­or­di­na­ci­ja,­ko­ja­pred­sta­vqa­oba­ve­zu­i­du­`nost­pot­~i­we­nog­da­iz­vr­{a­va­kon­kret­na­na­re­|e­wa­pret­po­sta­vqe­nog­sta­re­{i­ne.­Pre­ma­sta­ri­jem­shva­ta­wu,­sub­or­di­na­ci­ja­pod­ra­zu­me­va­oba­ve­zu­i­du­`nost
pot­~i­we­nog­da­iz­vr­{a­va­sva­ko­na­re­|e­we­pret­po­sta­vqe­nog,­pa­~ak­i­ono
ko­je­je­o~i­gled­no­ne­za­ko­ni­to­(npr.­da­fal­si­fi­ku­je­slu­`be­nu­is­pra­vu).­Me­|u­tim,­pre­ma­sa­vre­me­ni­jim­shva­ta­wi­ma­ko­ja­su­na­sta­la­sa­uvo­|e­wem
prav­ne­dr­`a­ve,­po­sto­ji­tzv.­gra­ni­ca­sub­or­di­na­ci­je,­tj.­prav­no­utvr­|e­na­gra­ni­ca­do­ko­je­sta­re­{i­na­mo­`e­iz­da­va­ti­kon­kret­ne­na­lo­ge­pot­~i­we­nom.­U­tom­smi­slu,­gra­ni­ca­sub­or­di­na­ci­je­pod­ra­zu­me­va­da­sta­re­{i­na­pot­~i­we­nom­ne­mo­`e­iz­da­va­ti­na­lo­ge­ko­ji­su­ne­za­ko­ni­ti.­Od­no­sno,
uko­li­ko­pret­po­sta­vqe­ni­iz­da­ne­za­ko­nit­na­log­pot­~i­we­nom,­pot­~i­we­ni­ima­pra­vo­da­ulo­`i­tzv.­pri­go­vor­ne­za­ko­ni­to­sti.­Pri­go­vor­ne­za­ko­ni­to­sti­mo­`e­da­se­od­no­si­na­nad­le­`nost­(da­li­je­sta­re­{i­na­pre­ma
pro­pi­si­ma­nad­le­`an­da­ta­kav­na­log­iz­da­i­da­li­je­pot­~i­we­ni­nad­le­`an­da­ta­kav­na­log­iz­vr­{i),­na­for­mu­na­lo­ga­(da­li­je­na­log­iz­dat­u­pro­pi­sa­noj­for­mi)­i­sa­dr­`i­nu­na­lo­ga­(da­li­je­na­log­po­svo­joj­sa­dr­`i­ni­za­ko­nit).
U­te­o­ri­ji­i­za­ko­no­dav­stvu­raz­li­ku­je­se­op­{ti­i­po­seb­ni­re­`im­sub­or­di­na­ci­je.­Dok­op­{ti­re­`im­sub­or­di­na­ci­je­ge­ne­ral­no­va­`i­za­sve­uprav­ne­or­ga­ne­u­vr­{e­wu­uprav­ne­de­lat­no­sti­(npr.­u­or­ga­ni­ma­upra­ve),­do­tle
po­seb­ni­re­`i­mi­sub­or­di­na­ci­je­va­`e­za­po­je­di­ne­uprav­ne­or­ga­ne­ko­ji­oba­vqa­ju­spe­ci­fi~­ne­za­dat­ke­i­po­slo­ve­(npr.­po­li­ci­ja,­in­spek­to­ra­ti­i­sl).
Pre­ma­op­{tem­re­`i­mu­sub­or­di­na­ci­je,­pot­~i­we­ni­je­du­`an­da­iz­vr­{a­va­sa­mo­za­ko­ni­te­na­lo­ge­i­na­re­|e­wa.­U­slu­~a­ju­da­je­sta­re­{i­na­pot­~i­we­nom­iz­dao­ne­za­ko­nit­ili­ne­pra­vi­lan­na­log,­pot­~i­we­ni­je­du­`an­da
na­to­upo­zo­ri­sta­re­{i­nu,­na­kon­~e­ga­mo­`e­da­ob­u­sta­vi­iz­vr­{e­we­ta­kvog­na­lo­ga.­Me­|u­tim,­po­po­no­vqe­nom­pi­sme­nom­na­lo­gu­sta­re­{i­ne,­pot­~i­we­ni­je­oba­ve­zan­da­ta­kav­na­log­iz­vr­{i,­ali­}e­bi­ti­oslo­bo­|en­od­go­vor­no­sti­zbog­iz­vr­{e­wa­ne­za­ko­ni­tog­ili­ne­pra­vil­nog­na­lo­ga.­Pre­ma­po­seb­nim­re­`i­mi­ma­sub­or­di­na­ci­je,­pot­~i­we­ni­je­du­`an­da­iz­vr­{a­va­sve
na­lo­ge­sta­re­{i­ne,­ko­ji­su­iz­da­ti­sa­ci­qem­vr­{e­wa­slu­`be,­bez­ob­zi­ra
da­li­su­na­lo­zi­za­ko­ni­ti­­ili­ne.­Po­se­ban­re­`im­sub­or­di­na­ci­je­pro­pi­su­je­se­po­seb­nim­za­ko­ni­ma­i­pra­vi­li­ma­slu­`be­(npr.­u­po­li­ci­ji­i­voj­sci)
i­prav­da­se­spe­ci­fi~­nim­za­da­ci­ma­i­po­slo­vi­ma­ko­je­tre­ba­ostva­ri­ti.
Me­|u­tim,­i­u­okvi­ru­op­{teg­i­u­okvi­ru­po­seb­nih­re­`i­ma­sub­or­di­na­ci­je,­ap­so­lut­na­gra­ni­ca­sub­or­di­na­ci­je­po­sto­ji­u­slu­~a­ju­da­iz­vr­{e­we­na­lo­ga­pred­sta­vqa­kri­vi~­no­de­lo.­U­slu­~a­ju­da­iz­vr­{e­we­na­lo­ga­pred­sta­vqa­kri­vi~­no­de­lo,­pot­~i­we­ni­je­du­`an­da­ob­u­sta­vi­na­log­od­iz­vr­{e­wa­i­da­oba­ve­sti­pret­po­sta­vqe­nog­sta­re­{i­nu.­Me­|u­tim,­ako­pot­~i­we­ni­ipak­iz­vr­{i­na­log­ko­ji­pred­sta­vqa­kri­vi~­no­de­lo,­ne­}e­bi­ti­oslo­bo­|en­od­go­vor­no­sti­za­we­go­vo­iz­vr­{e­we,­ve}­}e,­za­jed­no­sa­sta­re­{i­nom
ko­ji­je­ta­kav­na­log­iz­dao,­kri­vi~­no­od­go­va­ra­ti.
31
Cen­tra­li­za­ci­ja­mo­`e­ima­ti­raz­li­~i­te­mo­da­li­te­te,­u­smi­slu­da
mo­`e­po­sto­ja­ti­sla­bi­ji­ili­ja­~i­ste­pen­cen­tra­li­za­ci­je.­Or­ga­ni­za­ci­o­na­struk­tu­ra­us­po­sta­vqe­na­na­osno­vu­naj­ja­~eg­ste­pe­na­cen­tra­li­za­ci­je­na­zi­va­se­kru­ti­(bi­ro­krat­ski)­cen­tra­li­zam­i­ka­rak­te­ri­sti~­na­je­za
re­la­tiv­no­jed­no­stav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­(npr.­voj­ska,­po­li­ci­ja,­ve­li­ke­kor­po­ra­ci­je,­jav­na­pred­u­ze­}a­i­sl).­U­si­ste­mu­kru­tog­cen­tra­li­zma,­ne­cen­tral­ni­pod­ru~­ni­or­ga­ni­ja­vqa­ju­se­kao­pro­sti­iz­vr­{i­o­ci­na­lo­ga­cen­tral­nog
or­ga­na,­ko­ji­u­sva­ko­do­ba­mo­`e­ne­ke­za­dat­ke­i­po­slo­ve­na­wih­pre­ne­ti
ili­ih­od­wih­pre­u­ze­ti.142 Bla­`i­ob­lik­cen­tra­li­za­ci­je­na­zi­va­se­de­kon­cen­tra­ci­ja­i­pod­ra­zu­me­va­si­stem­u­ko­jem­se­iz­vr­{e­we­od­re­|e­nih­za­da­ta­ka­i­po­slo­va­traj­no­pre­no­si­na­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­ni­`eg­i­sred­weg
ni­voa,­~i­me­se­cen­tar­oslo­ba­|a­vr­{e­wa­pre­ve­li­kog­bro­ja­po­slo­va.
Ali, umalo da izgubimo iz vida da je jo{ ~itav niz prepisivawa gde se
Stjepanovi} uop{te ne pomiwe, a preuzete su slede}e wegove re~enice i
pasusi sa strana 115, 116. i 117.
Pod zadatkom u organizacionom smislu podrazumeva se samo ona grupa povezanih poslova koju jedan ~ovek nije u stawu sam da izvr{i. Sve dok
su u pitawu poslovi koje mo`e obaviti jedno jedino lice, organizacija, kao
pojava vezana za povezani rad ve}eg broja qudi, nije potrebna. Tek kada su
u pitawu poslovi koji zahtevaju uskla|ewe rada ve}eg broja lica, javqa se
nu`nost nastanka organizacije. Minimum povezanih poslova koji povla~i nu`no stvarawe organizacije nazivamo zadatkom, pa prema tome, organizacije ostvaruju zadatke, a poslove koji ~ine zadatak obavqaju pojedini qudi.
Postoji dowa granica ra{~lawavawa ciqeva na pojedine zadatke. Minimum delatnosti koje obuhvata jedan zadatak treba da prevazilazi radne
mogu}nosti jednog ~oveka, {to zna~i da zadatak obuhvata poslove za ~ije
je izvr{ewe nu`an rad bar trojice qudi. Razli~iti poslovi mogu spadati u okvir istog zadatka. Me|utim, ono {to ih uprkos wihovoj raznovrsnosti ~ini sastavnim delovima jednog istog zadatka, to je wihova me|usobna povezanost. Tek izvr{ewem svih poslova u sastavu istog zadatka mo`e
se taj zadatak ostvariti.
Da bi jedan posao bio izvr{en, potrebno je preduzeti odre|eni broj
radwi, to jest grupa sukcesivnih telesnih pokreta. Daqe ra{~lawavawe
pokreta od interesa je za nau~nu organizaciju rada, racionalizaciju, mehanizaciju i automatizaciju.
Postoje dve osnovne grupacije lica koja rade u upravnim organizacijama. Prva je grupacija upravnih slu`benika, radnika u upravi, to jest qudi koji obavqaju rad na upravnoj organizaciji trajno, profesionalno i pla}eno kao svoje stalno zanimawe. Drugu grupaciju ~ine lica koja su na ovaj
ili onaj na~in ukqu~ena u rad u upravnim organizacijama, ali ne trajno
ili profesionalno. To su politi~ki funkcioneri, na primer, ~lanovi delegacije i delegati u skup{tini, ~lanovi kolegijalnih organa u upravi i
sli~no; ili privremeni saradnici, to jest qudi koji rade u upravnim organizacijama privremeno zbog vremenski ograni~enog ciqa koji organizacija treba da ostvari ili {to poslovi koje takvi saradnici vr{e nemaju profesionalni karakter.
32
Kad se sve to ubaci u Lili}evu retortu dobija se slede}a kobasica:
Pod­za­dat­kom­se­pod­ra­zu­me­va­ona­gru­pa­po­ve­za­nih­rad­nih­ope­ra­ci­ja­ko­ju­je­dan­~o­vek­ni­je­u­sta­wu­sam­da­iz­vr­{i.­Sve­dok­su­u­pi­ta­wu­rad­ne­ope­ra­ci­je­ko­je­mo­`e­oba­vi­ti­jed­no­li­ce,­or­ga­ni­za­ci­ja­kao­ta­kva­ni­je­po­treb­na.­Tek­ka­da­su­u­pi­ta­wu­rad­ne­ope­ra­ci­je­ko­je­zah­te­va­ju­uskla­|e­nost­ra­da­ve­}eg­bro­ja­li­ca,­ja­vqa­se­po­tre­ba­za­or­ga­ni­za­ci­jom.­U­tom
smi­slu,­za­da­ci­pred­sta­vqa­ju­mi­ni­mum­po­ve­za­nih­rad­nih­ope­ra­ci­ja­po­treb­nih­za­ostva­re­we­ci­qa­or­ga­ni­za­ci­ja.­
Za­da­ci­se­da­qe­ra{­~la­wu­ju­na­po­slo­ve.­Sa­sta­no­vi­{ta­qu­di­ko­ji
te­za­dat­ke­tre­ba­da­re­a­li­zu­ju,­kon­kret­ne­rad­ne­ope­ra­ci­je­pred­sta­vqa­ju­po­slo­ve,­ta­ko­da­raz­li­~i­ti­po­slo­vi­mo­gu­spa­da­ti­u­okvir­istog­za­dat­ka.­Po­sto­ji­tzv.­do­wa­gra­ni­ca­ra{­~la­wi­va­wa­za­da­ta­ka­na­po­je­dine
po­slo­ve,­u­smi­slu­da­mi­ni­mum­rad­nih­ope­ra­ci­ja­ko­je­ob­u­hva­ta­je­dan­za­da­tak­tre­ba­da­pre­va­zi­la­zi­rad­ne­mo­gu}­no­sti­jed­nog­~o­ve­ka.­U­tom­smi­slu,­za­da­tak­ob­u­hva­ta­po­slo­ve­za­~i­je­je­iz­vr­{e­we­nu­`an­rad­bar­tro­ji­ce­qu­di.­Za­da­tak­se­mo­`e­ostva­ri­ti,­tek­iz­vr­{e­wem­svih­po­slo­va
u­sa­sta­vu­istog­za­dat­ka.
Da­bi­je­dan­za­da­tak­bio­ostva­ren,­tj.­da­bi­je­dan­kon­kre­tan­po­sao
bio­iz­vr­{en,­po­treb­no­ga­je­da­qe­ra{­~la­ni­ti­na­od­re­|e­ni­broj­rad­wi
i­te­le­snih­po­kre­ta­qu­di­ko­ji­oba­vqa­ju­kon­kret­ne­po­slo­ve.­Da­qe­ra{­~la­wi­va­we­rad­wi,­kao­te­le­snih­po­kre­ta­qu­di,­ni­je­ovom­pri­li­kom­od
ne­po­sred­nog­in­te­re­se,­jer­se­ti­me­ba­ve­di­sci­pli­ne­kao­{to­su­na­u~­na­or­ga­ni­za­ci­ja­ra­da,­ko­ja­ima­za­pred­met­ostva­ri­va­we­ra­ci­o­na­li­za­ci­je,
auto­ma­ti­za­ci­je,­efi­ka­sno­sti­i­auto­ma­ti­za­ci­je­rad­nog­pro­ce­sa.­
Sa­sta­no­vi­{ta­vr­ste­uprav­nih­ka­dro­va,­po­sto­je­dve­osnov­ne­gru­pa­ci­je­li­ca­ko­ja­ra­de­u­uprav­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma.­Pr­vu­~i­ne­tzv.­uprav­ni­slu­`be­ni­ci­(uprav­ni­rad­ni­ci),­kao­qu­di­ko­ji­oba­vqa­ju­rad­u­uprav­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­kao­svo­je­stal­no­za­ni­ma­we,­tj.­traj­no,­pro­fe­si­o­nal­no­i­pla­}e­no.­Dru­gu­~i­ne­tzv.­po­li­ti~­ki­funk­ci­o­ne­ri­(mi­ni­stri),­ko­ji
su­ukqu­~e­ni­u­rad­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­na­osno­vu­svo­je­po­li­ti~­ke­funk­ci­je.­Po­li­ti~­ki­funk­ci­o­ne­ri­rad­u­uprav­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­ne­oba­vqa­ju
traj­no­i­pro­fe­si­o­nal­no,­ve}­kao­pred­stav­ni­ci­po­li­ti~­ke­or­ga­ni­za­ci­je­(stran­ke)­ko­ja­je­na­iz­bo­ri­ma­do­bi­la­man­dat­da­for­mi­ra­vla­du­i­od­re­di­mi­ni­stre­ko­ji­ru­ko­vo­de­po­je­di­nim­uprav­nim­re­so­ri­ma.
Po{to smo se ve} umorili istra`uju}i {ta je Lili} ukrao od Stjepanovi}a, vratimo se opet na tre}i tom “Administrativnog prava Laza
Kosti}a”. Iz odeqka “Unutra{wa kontrola dr`avne uprave” Stevan Lili} je bestidno prisvojio slede}e Kosti}eve fragmente sa 9, 10, 11, 12. i
15. strane:
Unutra{wa upravna kontrola to je kontrola vi{ih upravnih organa
nad ni`ima, pretpostavqenih nad pot~iwenima, organskih starijih nad
“mla|ima”. Ona se spontano pojavila i razvijala bez pravnih propisa i regula. Naro~ito je bila razvijena u policijskoj dr`avi; upravo, u takvoj dr`avi bila je ispo~etka jedina kontrolna delatnost uop{te.
Instaciona kontrola se vr{i, po pravilu, na osnovu apelata, na osnovu nezadovoqstva izra`enog od stranke, na osnovu `albe. @albom se napada jedan konkretan upravnih akt ni`e upravne vlasti.
33
Po jednoj drevnoj administrativnoj praksi mo`e lice nezadovoqno nekom odlukom upravne vlasti obratiti se toj istoj vlasti sa molbom da predmet ponovo uzme u prou~avawe i da ga druk~ije re{i.
@alba je jedan od najstarijih instituta administrativnog prava, zajedno sa prvom organizacijom javne uprave pojavila se i ona. Pojavila se
sama od sebe, praksom, jo{ u apsolutnoj (policijskoj) dr`avi. U takvoj dr`avi vladaocu su pripadale sve javne funkcije. On ih je vr{io sam ukoliko je dospevao i hteo da ih vr{i, ina~e ih je poveravao svojim ~inovnicima kao punomo}nicima. No i u tome slu~aju on je za sebe zadr`avao vrhovni nadzor i pravo kona~nog odlu~ivawa. Podanici nezadovoqni odlukom wegovih ~inovnika sve su ~e{}e apelirali na samog vladaoca. Tu je
izvor docnije instacione `albe, koja je u toku vremena mewala razne nazive.
Apel na vladaoca mogao je ponekad dovesti i do uspeha, ali `alilac
nije raspolagao nikakvim pravima niti je ikad bio siguran u svoj uspeh.
Zavisilo je sve od milosti vladaoca. Tek u vreme Francuske revolucije,
`albe koje su stizale najvi{im vlastima po~iwu ozbiqno da se uzimaju u
pretres, tako da se postepeno konstitui{e pravo gra|ana na `albu i s tim
u vezi pravo na za{titu od vi{e administrativne vlasti.
U pravnoj dr`avi, koja zatim dolazi, institut `albe biva pravno priznat i regulisan, gra|anima povre|enim u wihovim pravima pru`a se dosta sigurna za{tita od samovoqe ni`ih upravnih organa. Sa preciznom organizacijom administrativnih vlasti ta~no se zna koji su vi{i i pretpostavqeni organi, ovi odlu~uju po `albama ne vi{e kao mandatori {efa
dr`ave ve} iure­pro­prio. Po pravilno podnetim `albama mora vlast postupati i `alioca izvestiti o ishodu postupka.
Sa kodifikacijom op{teg upravnog postupka institut instacione `albe dobiva poja~ani i stabilniji pravni zna~aj.
Jerarhijska kontrola se vr{i u vi{e vidova i na razne na~ine.
Jedan put se jerarhiska kontrola vr{i nad pojedinim aktima ili radwama, drugi put nad ukupnom slu`benom delatno{}u pot~iwenih organa.
Ovde sam ustanovio da su Lazu Kosti}a bestidno prepisivali i Niko la Stjepanovi} i Stevan Lili}. Oho! Mo`da je Stjepanovi} rodona~elnik
te resavske {kole na Pravnom fakultetu u Beogradu, ~iji je najplodniji
i najproduktviniji |ak Stevan Lili}. Mo`da Lili} i nije kriv. Mo`da
ga je Nikola Stjepanovi} u~io da je to najuspe{niji metod nau~nog rada.
Mo`da ih je metodologiji nau~nog istra`ivawa podu~avao jedan iz ranijeg vremena znameniti plagijator, kakav je bio Hamdija Pozderac. Tamo gde
su trojica znamenitih, to je ve} gotov misaoni pravac, prava {kola mi{qewa. Bra}a po duhovnom srodstvu i lopovluku Hamdija Pozderac, Hamdija
Stjepanovi} i Hamdija Lili} (ako se ovde potkrala neka gre{ka u prepisivawu imena, ne zamerite mi) mo`da jo{ nekog sledbenika imaju u beogradskoj intelektualnoj ~ar{iji. Vide}emo ako se oglase u odbrani nespretnog i nesre}nog Stevana Lili}a. Pozderac uma~e, Stjepanovi} uma~e, a ne}e ga Lili} tako lako uma}i.
Kako Stjepanovi} podmuklo prepisuje pogledajmo na 749, 750. i 751. strani wegove kwige:
34
Unutra{wa administrativna kontrola je kontrola vi{ih upravnih
organa nad ni`im, pretpostavqenih na pot~iwenima. Ona se spontano pojavila i razvijala i bez pravnih propisa i regula. Naro~ito je bila razvijena u policijskoj; upravo u takvoj dr`avi bila je to ispo~etka jedina
kontrola upravne delatnosti uop{te.
Instaciona kontrola. Instaciona kontrola se vr{i, po pravilu, na
osnovu nezadovoqstva izra`enog od stranke, na osnovu `albe. @albom se
napada jedan konkretan upravni akt ni`eg upravnog organa kod vi{eg upravnog organa.
Po jednoj staroj administrativnoj praksi lice koje je nezadovoqno nekim re{ewem upravnog organa mo`e se obratiti tom istom organu sa molbom da predmet ponovo uzme u prou~avawe i da ga druk~ije re{i. Ta molba zove se prigovor ili remonstracija.
@alba je jedna od najstarijih institucija upravnog prava. Zajedno sa
prvom organizacijom javne uprave pojavila se i ona. Pojavila se sama od
sebe, praksom, jo{ u apsolutisti~koj (policijskoj) dr`avi. U takvoj dr`avi vladaocu su pripadale sve javne funkcije. On ih vr{i sam ako i ukoliko je dospevao i hteo da ih vr{i, ina~e ih je poveravao svojim ~inovnicima kao punomo}nicima. No, i u tome slu~aju on je za sebe zadr`avao vrhovni nadzor i pravo kona~nog odlu~ivawa. Podanici nezadovoqni odlukom wegovih ~inovnika sve su ~e{}e apelirali na samog vladaoca. Tu je
izvor docnije instancione `albe, koja je u toku vremena mewala razne nazive.
Apel na vladaoca mogao je ponekad dovesti i do uspeha, ali `alilac
nije raspolagao nikakvim pravima, niti je bio siguran u svoj uspeh. Tek u
vreme posle Francuske bur`oaske revolucije, `albe koje su stizale najvi{im vlastima po~iwu ozbiqno da se uzimaju u preteres, tako da se postepeno konstitui{e pravo gra|ana na `albu i s tim u vezi pravo na za{titu kod vi{eg administrativnog organa.
U pravnoj dr`avi, koja zatim dolazi, institucija `albe biva pravno
regulisana, gra|nima povre|enim u wihovim pravima pru`a se za{tita
od samovoqe ni`ih upravnih organa. Sa preciznom organizacijom administrativnih organa ta~no se zna koji su vi{i i pretpostavqeni organi,
ovi odlu~uju po `albama ne vi{e kao mandatori {efa dr`ave ve} i iure
pro­prio. Po pravilno podnetim `albama mora se postupati i `alilac mora biti obave{ten o ishodu postupka.
Sa kodifikacojom op{teg upravnog postupka institut instacione
`albe dobija poja~an i stabilniji pravni zna~aj (Kosti} L: Administrativno pravo, kwiga 3, str. 9-12).
Instaciona kontrola je ne samo kontrola zakonitosti nego i celishodnosti. Kod nas je, kao {to smo videli, pravo `albe protiv prvostepenih re{ewa upravnih organa jedno od osnovnih prava gra|ana. Nadzorna
kontrola, ili hijerarhijski nadzor, mo`e se vr{iti na vrlo razli~ite na~ine i u raznim oblicima. Tako, na primer, taj nadzor mo`e da se odnosi:
na pojedine konkretne akte ni`eg organa, a mo`e da se ti~e i celokupnog
rada jednog ili vi{e ni`ih organa. U prvom slu~aju on se mo`e vr{iti
35
ne samo naknadno, aposteriori, nego i prethodno, preventivno. Nadzor celokupnog rada ni`ih upravnih organa vi{i upravni organi vr{e putem
revizija i inspekcija, redovnih ili vanrednih pregleda.
Lili} na 474, 475, 476, 477. i 478. strani svoje kwige prepisuje malo od
Stjepanovi}a, a malo od Kosti}a, ali nijednog ne citira, niti ih povodom
tih preuzetih inserata pomiwe, pa wegovo prepisivawe ovako izgleda:
Unu­tra­{wa­ad­mi­ni­stra­tiv­na­kon­tro­la­je­prav­na­kon­tro­la­vi­{ih
or­ga­na­upra­ve­nad­ni­`im,­tj.­pret­po­sta­vqe­nih­nad­pot­~i­we­ni­ma,­na
osno­vu­hi­je­rar­hij­skih­ovla­{}e­wa.­Unu­tra­{wa­ad­mi­ni­stra­tiv­na­kon­tro­la­po­ne­kad­se­na­zi­va­jo{­i­hi­je­rar­hij­ska­kon­tro­la­jer­po­ti­~e­iz­uprav­nih­si­ste­ma­ko­ji­su­po­~i­va­li­na­~i­stom­hi­je­rar­hij­skom­prin­ci­pu­u­okvi­ru­ko­jih­rad­upra­ve­u­na­~e­lu­ni­je­bio­re­gu­li­san­za­ko­nom.­Hi­je­rar­hij­ska­kon­tro­la,­kao­pre­te­~a­da­na­{we­unu­tra­{we­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­kon­tro­le,
na­ro­~i­to­se­raz­vi­la­u­tzv.­po­li­cij­skoj­dr­`a­vi,­ko­ja­pret­ho­di­prav­noj
dr­`a­vi,­u­ko­joj­jo{­ni­je­do­{lo­do­po­ja­ve­prav­nih­ob­li­ka­kon­tro­le­upra­ve.­Kao­vr­sta­unu­tra­{we­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­kon­tro­le,­in­sta­ci­o­na­kon­tro­la­se­ak­ti­vi­ra­`al­bom­li­ca­(stran­ke)­ko­je­je­ne­za­do­voq­no­ne­kom
uprav­nom­od­lu­kom­(re­{e­wem).­Kao­{to­je­ra­ni­je­re­~e­no­`al­ba­je­prav­no­sred­stvo­ko­jim­se­kon­kre­tan­uprav­ni­akt­ni­`eg­or­ga­na­upra­ve­na­pa­da­pred­vi­{im­or­ga­nom­upra­ve.­Da­na­{wa­uprav­na­`al­ba­(ap­pe­la­tio)­ve­za­na­je­svo­jim­po­re­klom­za­jed­nu­dru­gu­vr­stu­uprav­ne­mol­be,­od­no­sno­uprav­nog­pri­go­vo­ra,­ko­ja­se­zo­ve­re­mon­stra­ci­ja­(re­mon­stra­tio).­Pre­ma­sta­roj­ad­mi­ni­stra­tiv­noj­prak­si­li­ce­ko­je­je­ne­za­do­voq­no­ne­kom­od­lu­kom­uprav­nog­or­ga­na­mo­`e­se­obra­ti­ti­tom­istom­or­ga­nu­sa­mol­bom­(pri­go­vo­rom)
da­pred­met­po­no­vo­uzme­u­raz­ma­tra­we,­od­no­sno­da­je­tim­po­vo­dom­iz­me­ni.­
Za­jed­no­sa­re­mon­stra­ci­jom,­da­na­{a­wa­uprav­na­`al­ba­(ap­pe­la­tio)­jed­na­je­od­naj­sta­ri­jih­in­sti­tu­ci­ja­uprav­nog­pra­va.­Me­|u­tim,­za­raz­li­ku
od­re­mon­stra­ci­je,­ko­ja­je­prak­ti~­no­ne­sta­la­po­ja­vom­prav­ne­dr­`a­ve,­sud­bi­na­`al­be­bi­la­je­upra­vo­obr­nu­ta.­Tek­u­prav­noj­dr­`a­vi,­ko­ja­pre­ma­re­~i­ma­Slo­bo­da­na­Jo­va­no­vi­}a­na­sta­je­ka­da­se­upra­va­sta­vi­pod­za­kon,­`al­ba­do­bi­ja­svo­je­pra­vo­me­sto­kao­jed­no­od­cen­tral­nih­prav­nih­in­sti­tu­ta­uprav­nog­pra­va.­Isto­rij­ski­po­sma­tra­no,­`al­ba­se­jo{­u­ap­so­lu­ti­sti~­koj­po­li­cij­skoj­dr­`a­vi­po­ja­vi­la­ta­ko­re­}i­sa­ma­od­se­be.­U­ta­kvoj
dr­`a­vi,­ap­so­lut­nom­vla­da­ru­(kra­qu)­pri­pa­da­le­su­sve­dr­`av­ne­funk­ci­je­ko­je­je­on­oba­vqao­li~­no,­ka­da­je­fi­zi~­ki­sti­zao­i­ka­da­je­za­to­bio
ras­po­lo­`en.­Me­|u­tim,­iako­je­mno­ge­funk­ci­je­po­ve­ra­vao­svo­jim­~i­nov­ni­ci­ma,­vla­dar­je­uvek­za­se­be­za­dr­`a­vao­pra­vo­ko­na~­nog­od­lu­~i­va­wa.­Ta­ko­je­do­{lo­do­to­ga­da­su­po­da­ni­ci­ne­za­do­voq­ni­od­lu­kom­kra­qe­vih­~i­nov­ni­ka­po­~e­li­sve­~e­{}e­ne­po­sred­no­da­se­obra­}a­ju­i­da­ape­li­ra­ju­sa­mom
vla­da­ru,­po­seb­no­da­se­`a­le­na­po­stup­ke­we­go­vih­~i­nov­ni­ka.­U­tom­smi­slu­ape­la­ci­ja­je­po­sta­la­pre­te­~a­da­na­{a­we­in­sta­ci­o­ne­`al­be,­iako­po­da­nik­ni­je­ras­po­la­gao­ni­ka­kvim­pra­vi­ma­ni­ti­je­bio­si­gu­ran­­u­svoj­uspeh.­Tek­po­sle­ve­li­ke­fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je­(1789)­`al­be­ko­je­su­upu­}i­va­ne­naj­vi­{im­vla­sti­ma­po­~i­wu­re­dov­no­i­ozbiq­no­da­se­raz­ma­tra­ju,­iz
~e­ga­je­pro­i­za­{lo­i­da­na­{we­op­{te­pra­vo­`al­be­vi­{im­uprav­nim­or­ga­ni­ma­pro­tiv­od­lu­ka­ni­`ih­uprav­nih­or­ga­na.
36
U­prav­noj­dr­`a­vi,­`al­ba,­kao­je­dan­od­naj­va­`ni­jih­in­sti­tu­ta­ad­mi­ni­stra­tiv­nog­po­stup­ka,­pred­sta­vqa­prav­no­sred­stvo­ko­je­gra­|a­ni­ma­pru­`a­za­{ti­tu­od­sa­mo­vo­qe­ni­`ih­uprav­nih­or­ga­na.­Pod­vr­ga­va­we
upra­ve­za­ko­nu­ima­lo­je­za­po­sle­di­cu­da­se­u­sva­kom­kon­kret­nom­slu­~a­ju
uvek­mo­glo­ta~­no­utvr­di­ti­ko­ji­su­uprav­ni­or­ga­ni­vi­{i­i­pret­po­sta­vqe­ni­or­ga­ni,­a­ko­ji­ni­`i­i­pot­~i­we­ni.­U­prav­noj­dr­`a­vi,­vi­{i­uprav­ni­or­ga­ni­ne­od­lu­~u­ju­vi­{e­po­`al­ba­ma­kao­man­da­to­ri­vla­da­ra,­ve}­na
osno­vu­sop­stve­nog­ovla­{}e­wa­(de­iure­pro­prio)­ko­je­pro­iz­i­la­zi­iz­usta­va­i­za­ko­na.­Na­~e­lo­za­ko­ni­to­sti­uve­lo­je­prin­cip­da­or­gan­upra­ve­mo­ra­po­stu­pa­ti­po­pra­vil­no­pod­ne­tim­`al­ba­ma,­a­`a­li­lac­mo­ra­bi­ti
oba­ve­{ten­o­is­ho­du­po­stup­ka.
Sa­prav­nom­re­gu­la­ci­jom­i­ko­di­fi­ka­ci­jom­pra­vi­la­op­{teg­uprav­nog
po­stup­ka,­`al­ba­se­ja­vqa­kao­tzv.­in­sta­ci­o­na­`al­ba,­tj.­kao­re­dov­no
prav­no­sred­stvo­pro­tiv­od­lu­ke­or­ga­na­ni­`eg­ste­pe­na,­o­ko­joj­re­{a­va­or­gan­vi­{eg­ste­pe­na.­U­tom­smi­slu,­i­in­sta­ci­o­na­kon­tro­la­upra­ve,­kao­ob­lik­unu­tra­{we­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­kon­tro­le,­da­nas­po­~i­va­na­in­sti­tu­tu­in­sta­ci­o­ne­`al­be­pu­tem­ko­je­se­pred­dru­go­ste­pe­nim­or­ga­nom­upra­ve­mo­`e­na­pa­sti­ka­ko­za­ko­ni­tost­ta­ko­i­ce­lis­hod­nost­uprav­ne­od­lu­ke­pr­vo­ste­pe­nog­or­ga­na.­
I­u­na­{em­prav­nom­i­po­li­ti~­kom­si­ste­mu­pra­vo­`al­be­je­osnov­no
ustav­no­pra­vo­gra­|a­na.­
Mo­gu­se­ja­vi­ti­raz­li­~i­ti­ob­li­ci­slu­`be­nog­nad­zo­ra.­Ta­ko­slu­`be­ni­nad­zor­vi­{eg­or­ga­na­u­od­no­su­na­ni­`i­mo­`e­bi­ti­nad­zor­nad­uprav­nim­ak­ti­ma­ili­nad­zor­nad­ukup­nim­ra­dom­ni­`eg­or­ga­na.­Nad­zor­nad
uprav­nim­ak­ti­ma­vr­{i­se­u­uprav­nom­po­stup­ku­(ko­ji­sa­dr­`in­ski­ve­o­ma­li­~i­na­po­stu­pak­po­`al­bi­ali­to­ni­je,­jer­`al­be­i­ne­ma),­dok­se­nad­zor­nad­ukup­nim­ra­dom­vr­{i­ra­znim­re­vi­zi­ja­ma,­in­spek­ci­ja­ma,­na­osno­vu­iz­ve­{ta­ja­i­re­fe­ri­sa­wa,­itd.
Ima toga jo{ mnogo. Na primer kod Stjepanovi}a na 488. strani stoji:
U Italiji je 1842. godine bila uvedena, pod uticajem prakse upravnog
sudstva Francuske, sudska kontrola nad radom uprave preko Dr`avnog saveta. Me|utim, 1865. godine je Dr`avnom savetu bila oduzeta sudska funkcija i re{avawe povreda gra|anskih i politi~kih prava po~iwenih od
uprave bilo je preneto u nadle`nost redovnih sudova. Ipak je ponovo, 1889.
godine, odre|ena velika nadle`nost Dr`avnog saveta za raspravqawe
upravnih sporova o povredi pravnih interesa, dok su redovni sudovi, po
pravilu, nadle`ni za sporove o povredi subjektivnih prava. Pored toga
1890. godine su bili uvedeni i lokalni upravni sudovi koji imaju ograni~enu materiju jurisdikcije, a `albe protiv wihovih odluka je re{avao Dr`avni savet.
To isto nalazimo kod Lili}a na 488. strani, bez navodnika ili fusno te u kojoj bi stajalo da je taj pasus prepisan i odakle je prepisan:
U­Ita­li­ji­je­1842.­go­di­ne­bi­la­uve­de­na,­pod­uti­ca­jem­prak­se­uprav­nog­sud­stva­Fran­cu­ske,­sud­ska­kon­tro­la­nad­ra­dom­upra­ve­pre­ko­Dr­`av­nog­sa­ve­ta.­Me­|u­tim,­1865.­go­di­ne­je­Dr­`av­nom­sa­ve­tu­bi­la­od­u­ze­ta­sud­ska­funk­ci­ja­i­re­{a­va­we­po­vre­da­gra­|an­skih­i­po­li­ti~­kih­pra­va­pot­~i­we­nih­od­upra­ve­bi­lo­je­pre­ne­to­u­nad­le­`nost­re­dov­nih­su­do­va.­Ipak
37
je­1889.­go­di­ne­po­no­vo­od­re­|e­na­ve­li­ka­nad­le­`nost­Dr­`av­nog­sa­ve­ta­za
ras­pra­vqa­we­uprav­nih­spo­ro­va­o­po­vre­di­prav­nih­in­te­re­sa,­dok­su­re­dov­ni­su­do­vi,­po­pra­vi­lu,­bi­li­nad­le­`ni­za­spo­ro­ve­o­po­vre­di­su­bjek­tiv­nih­pra­va.­Po­red­to­ga,­1890.­go­di­ne­su­bi­li­uve­de­ni­i­lo­kal­ni­pr­vo­ste­pe­ni­uprav­ni­su­do­vi­ko­ji­su­ima­li­ogra­ni­~e­nu­ma­te­ri­ju­ju­ris­dik­ci­je,­a
`al­be­pro­tiv­wi­ho­vih­od­lu­ka­je­re­{a­vao­Dr­`av­ni­sa­vet.
Lili} je prepisao skoro ~itavu 778. stranu od Stjepanovi}a, delove 779,
780, 785. i 786. strane. Izvorni Stjepanovi}ev tekst glasi:
Po{to su mu tokom vremena bile oduzete ove funkcije, jer su pre{le
na Narodnu skup{tinu, a kako je i pravno i u shvatawu naroda ostao najvi{e administrativo telo u Srbiji, narod se obra}ao Dr`avnom savetu
`albama protiv odluka najvi{ih upravnih organa, a Savet je bez ikakvog
zakonskog ovla{}ewa re{avao o tim `albama. Kanije ovo je stawe utvr|eno Ustavom od 1869. godine, a posle i Zakonom o Dr`avnom savetu od 5.
oktobra 1870, u ~ijem je ~lanu 35. data i definicija upravnog spora. (“Administrativni spor jeste spor izme|u privatnog lica s jedne i upravne vlasti s druge strane, a postoji onde, gde je naredbom ili re{ewem upravne vlasti pravo privatnog lica povre|eno protivu zakonskih nare|ewa. Po tome, nije spor onde gde je zakonom ostavqeno ministru ili upravnoj vlasti
kako da postupi, oceni ili re{i stvar”.) Dr`avni savet, koji je kasnije delimi~no mewan u pogledu nadle`nosti i sastava, ostao je od tada nadle`an za re{avawe upravnih sporova, pa je kao takav zate~en i pri stvarawu dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca. I pre dono{ewa Vidovdanskog ustava (1919-1921) on je, mada nadle`an za podru~je Srbije, re{avao upravne sporove sa teritorije cele dr`ave, ako su bili pokretani protiv kraqevskih
ukaza i ministarskih re{ewa. Ovo s toga {to su sedi{ta ministarstava
bila u Beogradu, na podru~ju wene jurisdikcije.
Po{to je ve} postojao Dr`avni savet kao organ nadle`an za re{avawe upravnih sporova, tada se, pri dono{ewu Vidovdanskog ustava, a zatim
Zakona o Dr`avnom savetu i upravnim sudovima (17. maja 1922), nije ni postavqalo pitawe stvarawa mogu}nosti za vo|ewe upravnih sporova, niti
pitawe davawa tih sporova u nadle`nost kog drugog organa. Dr`avni savet je preuzet i utvr|en kao vrhovni upravni sud, a kao sudovi prvog stepena osnovani su posebni upravni sudovi kojih je bilo najpre {est: u Beogradu, Zagrebu, Cequ, Sarajevu, Skopqu i Dubrovniku (ovaj je kasnije preme{ten u Podgoricu), a zatim je bio osnovan upravni sud u Novom Sadu.
Podru~je ovih sudova podudrala su se uglavnom, sa podru~jima apelacionih sudova.
Dr`avni savet je re{avao u odeqewima sastavqenim od po 5 ~lanova.
Zbog srazmerno velikog broja odeqewa ({est) postojala je mogu}nost nejednakog tuma~ewa istih propisa u raznim odeqewima. Da bi se to izbeglo bilo je propisano da se pravna pitawa koja su u odeqewima razli~ito re{ena iznesu pred op{tu sednicu Dr`avnog saveta. Re{ewa op{te sednice po takvim pitawima bila su obavezna za odeqewa i objavqivana su
u “Slu`benim novinama”. Prakti~no, ona su bila obavezna za upravne sudove i za organe uprave, jer su svi znali da }e im presude ili re{ewa, ako
38
su protivna re{ewima op{te sednice biti poni{tena od strane Dr`avnog saveta. Pored toga, ta su re{ewa delovala ubedqivo i instruktivno,
jer su sva uglavnom bila dovoqno obrazlo`ena.
Posle uspe{ne revolucionarne narodnooslobodila~ke borbe, u novoj Jugoslaviji Dr`avni savet i upravni sudovi ne samo da nisu preuzeti,
nego su i izri~no ukinuti. Kontrola upravne delatnosti bila je organizovana u razli~itim vidovima: kontrola od strane vi{ih upravnih organa; nadzor predstavni~kih organa dr`avne vlasti; nadzor kontrolnih komisija; sporadi~an naziv sudova, ali kontrola putem upravnog spora kao
redovan, sistematski vid kontrole zakonitosti upravnih akata nije odmah
uvedena.
Op{ta razmatrawa o pojmu i vrstama upravnog spora. U pravnoj teoriji, s obzirom na razna pozitivna prava i druga razna gledi{ta od kojih
se polazi, razli~ito se odre|uje pojam upravnog spora. Jedni ga odre|uju
po formalnom kriterijumu, pa ka`u da je upravni spor takav spor koji se
vodi pred zasebnim upravnim sudovima, za ~ije re{avawe su nadle`ni takvi sudovi, odnosno da je spor koji se re{ava po naro~itom (upravno-sudskom) postupku. Drugi polaze od vrste stranaka u sporu, pa ka`u da je upravni spor takav spor u kome se uprava pojavquje kao stranka, tu`ena ili kao
tu`ilac. Tre}i kao kriterijum za odre|ivawe pojma upravnog spora uzimaju prirodu pravnog propisa, ~ija primena, odnosno povreda izaziva spor.
Po ovom gledi{tu, za upravni spor je karakteristi~no da se u wemu radi
o primeni upravno-pravnih propisa, da se u wemu re{ava spor koji nastaje iz ili povodom upravno-pravnog odnosa, za razliku od krivi~nog ili gra|anskog spora gde je spor o primeni krivi~nog ili gra|ansko-pravnog pravila.
Po raznim kriterijumima - po ciqu u kom se spor vodi, po ovla{}ewima suda prilikom re{avawa spora i drugim - vr{e se u teoriji razli~ite klasifikacije vrsta upravnih sporova. Naj~e{}e se susre}u, a i najinteresantnije su slede}e vrste upravnih sporova: (1) objektivan i subjektivan upravni spor; (2) upravni spor za poni{taj upravnog akta i upravni spor pune jurisdikcije.
Ti delovi Stjepanovi}eve kwige, na stranama 489, 490, 491, 494. i 495.
lopu`e Stevana Lili}a ovako izgledaju:
S­tim­u­ve­zi,­...­po­{to­su­Dr­`av­nom­sa­ve­tu­to­kom­vre­me­na­bi­le­od­u­ze­te­za­ko­no­dav­ne­funk­ci­je,­jer­su­pre­{le­na­Na­rod­nu­skup­{ti­nu,­ali
ka­ko­je­i­prav­no­i­u­shva­ta­wu­na­ro­da­Dr­`av­ni­sa­vet­ostao­naj­vi­{e­ad­mi­ni­stra­tiv­no­te­lo­u­Sr­bi­ji,­na­rod­mu­se­obra­}ao­`al­ba­ma­pro­tiv
od­lu­ka­naj­vi­{ih­uprav­nih­or­ga­na,­a­Sa­vet­je­bez­ika­kvog­za­kon­skog­ovla­{}e­wa­re­{a­vao­o­tim­`al­ba­ma.­Ka­sni­je,­to­je­sta­we­utvr­|e­no­Usta­vom­iz­1869.­go­di­ne,­a­po­sle­i­Za­ko­nom­o­Dr­`av­nom­sa­ve­tu­(1870)­­u­~i­jem­je­~la­nu­35.­da­ta­i­de­fi­ni­ci­ja­uprav­nog­spo­ra:­“Ad­mi­ni­stra­tiv­ni
spor­je­ste­spor­iz­me­|u­pri­vat­nog­li­ca­s­jed­ne­i­uprav­ne­vla­sti­s­dru­ge
stra­ne,­a­po­sto­ji­on­de,­gde­je­na­red­bom­ili­re­{e­wem­uprav­ne­vla­sti­pra­vo­pri­vat­nog­li­ca­po­vre­|e­no­pro­ti­vu­za­kon­skih­na­re­|e­wa”.­Po­to­me,
ni­je­spor­on­de­gde­je­“za­ko­nom­osta­vqe­no­mi­ni­stru­ili­uprav­noj­vla­sti
ka­ko­da­po­stu­pi,­oce­ni­ili­re­{i­stvar”.­Dr­`av­ni­sa­vet,­ko­ji­je­ka­sni­39
je­de­li­mi~­no­me­wan­u­po­gle­du­nad­le­`no­sti­i­sa­sta­va,­ostao­je­od­ta­da­nad­le­`an­za­re­{a­va­we­uprav­nih­spo­ro­va,­pa­je­kao­ta­kav­za­te­~en­i
pri­stva­ra­wu­dr­`a­ve­Sr­ba,­Hr­va­ta­i­Slo­ve­na­ca­1919.­go­di­ne.­I­u­pe­ri­o­du­pre­do­no­{e­wa­Vi­dov­dan­skog­usta­va­(1919-1921)­Dr­`av­ni­sa­vet­je,
ma­da­nad­le­`an­za­pod­ru~­je­Sr­bi­je,­re­{a­vao­uprav­ne­spo­ro­ve­sa­te­ri­to­ri­je­ce­le­dr­`a­ve,­ako­su­bi­li­po­kre­ta­ni­pro­tiv­kra­qev­skih­uka­za­i­mi­ni­star­skih­re­{e­wa.­To­s­to­ga­{to­su­se­di­{ta­mi­ni­star­sta­va­bi­la­u
Be­o­gra­du,­na­pod­ru~­ju­we­go­ve­ju­ris­dik­ci­je.21
Strpqivi ~italac ovde mo`e primetiti i oznaku za fusnotu 21., kojom Lili} upu}uje na kwigu Nikole Stjepanovi}a, ali jedno je pozivati se
na neki relativno vi{i nau~ni autoritet, a drugo je pokrasti wegov tekst
preuzimaju}i ga bez preciznih navodnika. Ali u slede}em fragmentu Lili} krade Stjepanovi}ev fragment, a fusnotom koja s tim fragmentom nema nikakve veze zavarava tragove svog nedela.
Po{to je ... u Srbiji ve} postojao Dr`avni savet kao organ nadle`an
za re{avawe upravnih sporova, tada se, pri dono{ewu Vidovdanskog ustava (1921), a zatim i Zakona o Dr`avnom savetu i upravnim sudovima (1922),
nije ni postavqalo pitawe uvo|ewa upravnih sporova, niti pitawe davawa tih sporova u nadle`nost kog drugog organa. Zakonom o Dr`avnom savetu i upravnim sudovima, Dr`avni savet je preuzet i utvr|en kao vrhovni upravni sud. Kao sudovi prvog stepena osnovani su posebni upravni sudovi (u Beogradu, Zagrebu, Cequ, Sarajevu, Skopqu i Dubrovniku, kasnije
preme{ten u Podgoricu, a zatim je bio osnovan upravni sud u Novom Sadu). Dr`avni savet je re{avao u odeqewima sastavqenim od po pet ~lanova. Zbog srazmerno velikog broja odeqewa ({est) postojala je mogu}nost
nejednakog tuma~ewa istih propisa u raznim odeqewima. Da bi se to izbeglo, bilo je propisano da se pravna pitawa koja bi u odeqewima bila razli~ito re{ena iznesu pred op{tu sednicu Dr`avnog saveta. Re{ewa op{te sednice po takvim pitawima bila su obavezna za odeqewa i objavqivana su u “Slu`benim novinama”. Prakti~no, ona su bila obavezna za upravne sudove i za organe uprave, jer su svi znali da }e im presude ili re{ewa, ako su protivna re{ewima op{te sednice biti poni{tena od strane
Dr`avnog saveta. Pored toga, ta su re{ewa delovala ubedqivo i instruktivno, jer su sva uglavnom bila dovoqno obrazlo`ena.25
U fusnoti 25. Lili} ka`e:
Upo­re­di:­Mi­ha­i­lo­Ili},­Qu­bo­mir­Ra­do­va­no­vi},­Od­lu­ke­Dr­`av­nog
sa­ve­ta­1924-1928.­sa­ko­men­ta­rom,­Be­o­grad,­1930;­Qu­bo­mir­Ra­do­va­no­vi},
Bo­`i­dar­Pro­ti},­Iz­uprav­no-sud­skog­po­stup­ka,­Be­o­grad,­1928,­i­dr.
A za{to da upore|ujemo? Da li nam to Lili} poku{ava zamagliti svest
i razum? Pokrade Stjepanovi}a, a nas upu}uje da ukredeni tekst poredimo sa radovima Mihaila Ili}a i Qubomira Radovanovi}a. I daqe Stevan Lili} beskrupulozno prepisuje, {to se mo`e videti pore|ewem narednih wegovih fragmenata s napred citiranim Stjepanovi}evim:
U­po­sle­rat­noj­Ju­go­sla­vi­ji­stvo­re­noj­1945.­na­kon­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­Dr­`av­ni­sa­vet­i­uprav­ni­su­do­vi­ne­sa­mo­da­ni­su­pre­u­ze­ti,­ve}­su­iz­ri­~i­to­bi­li­uki­nu­ti.­U­tom­pe­ri­o­du,­ni­je­po­sto­ja­la­sud­ska­kon­tro­la
upra­ve,­a­kon­tro­la­ra­da­upra­ve­u­osno­vi­se­svo­di­la­na­po­je­di­ne­ob­li­ke
40
po­li­ti~­ke­i­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­kon­tro­le­ka­rak­te­ri­sti~­ne­za­si­ste­me
ad­mi­ni­stra­tiv­nog­ so­ci­ja­li­zma­ (npr.­ kon­tro­la­ od­ stra­ne­ vi­{ih
uprav­nih­or­ga­na,­nad­zor­pred­stav­ni~­kih­or­ga­na­dr­`av­ne­vla­sti,­nad­zor­kon­trol­nih­ko­mi­si­ja,­spo­ra­di­~an­nad­zor­su­do­va­i­sl).
Ta­ko,­pre­ma­gle­di­{tu­ko­je­po­la­zi­od­nad­le­`no­sti­or­ga­na­ko­ji­ga­re­{a­va,­uprav­ni­spor­je­ta­kav­spor­za­~i­je­­su­re­{a­va­we­nad­le­`ni­po­seb­ni­(uprav­ni)­su­do­vi.­Pre­ma­gle­di­{tu­ko­je­po­la­zi­od­po­stup­ka­u­ko­jem­se
re­{a­va,­uprav­ni­spor­je­ta­kav­spor­ko­ji­se­re­{a­va­u­po­seb­nom­(uprav­nosud­skom)­po­stup­ku.­Pre­ma­gle­di­{tu­ko­je­po­la­zi­od­ka­rak­te­ri­sti~­nih
svoj­sta­va­u~e­sni­ka,­uprav­ni­spor­je­ta­kav­spor­u­ko­jem­se­kao­oba­ve­zni
u~e­snik,­tj.­kao­jed­na­stran­ka­(bi­lo­kao­tu­`i­lac,­bi­lo­kao­tu­`e­ni)­ja­vqa­upra­va.­Ko­na~­no,­pre­ma­gle­di­{tu­ko­je­po­la­zi­od­pri­ro­de­prav­nih
po­slo­va­o­ko­ji­ma­se­od­lu­~u­je,­uprav­ni­spor­je­ta­kav­spor­ko­ji­na­sta­je­iz
ne­kog­uprav­no-prav­nog­od­no­sa,­ili­po­vo­dom­we­ga.
Po­la­ze­}i­od­raz­li­~i­tih­me­ri­la­(npr.­pre­ma­ci­qu­sa­ko­jim­se­vo­di,
pre­ma­ovla­{}e­wi­ma­su­da,­pre­ma­op­{to­sti­i­sl)­mo­gu­}e­je­raz­li­ko­va­ti
po­je­di­ne­vr­ste­uprav­nih­spo­ro­va.­U­tom­smi­slu­mo­gu­se­raz­li­ko­va­ti:­a)
su­bjek­ti­ni­i­objek­tiv­ni­spo­ro­vi;­b)­uprav­ni­spo­ro­vi­za­po­ni­{taj­uprav­nog­ak­ta­i­uprav­ni­spo­ro­vi­pu­ne­ju­ris­dik­ci­je­i­c)­op­{ti­i­po­seb­ni­uprav­ni­spo­ro­vi.
Ali, nije Stevan Lili} prepisivao samo Lazu Kosti}a i Nikolu Stjepanovi}a. Na jo{ pokvareniji na~in krao je delove kwige prof. dr Dragana Milkova “Organizacija uprave”, objavqene u Novom Sadu 1993. godine u izdawu novosadskog Pravnog fakulteta. Od Milkova je Lili} krao
novom falsifikatorskom metodom koja }e se verovatno odsad zvati plagijatorsko sa`imawe. Originalni tekst Dragana Milkova na strani 10,
11. i 12. ovako izgleda:
Kao i svi dr`avni organi, i organi uprave predstavqaju organe vlasti, koji imaju mogu}nost autoritativnog istupawa. To zna~i da pojedincima i organizacijama mogu nametati odre|eno pona{awe i protiv wihove voqe. Pri tome je, za razliku od drugih dr`avnih organa, osnovni zadatak organa uprave da autoritativno ure|uju pojedina~ne pravne odnose (upravnim aktima), kao i da name}u svoju voqu pojedincima kroz vr{ewe upravnih radwi. Me|utim, oni mogu autoritativno istupati i donose}i op{te pravne akte, ali za dono{ewe podzakonskih propisa organi uprave moraju imati izri~ito ovla{}ewe.
Organi uprave su dr`avni organi koji neposredno rade na ostvarivawu i za{titi javnog interesa. Ni za jedan dr`avni organ se ne mo`e re}i da je odvojen od javnog interesa, me|utim, ta povezanost je direktna kada su u pitawu organi uprave. Javni interes formuli{e predstavni~ko telo, naj~e{}e na predlog vlade, a na wegovoj realizaciji rade organi uprave. Sudovi tako|e rade vode}i ra~una o javnom interesu, ali je ta veza naj~e{}e posredna. Kada sud presu|uje spor izme|u dva pojedinca, onda je jedini javni interes posredan: da se razre{e i elimini{u sporovi izme|u
odre|enih stranaka. Sud je nepristrasan arbitar u re{avawu sporova, koji vodi ra~una samo o zakonitosti. Organi uprave su ~esto “pristrasni”,
odnosno wihove konkretne odluke su opredeqene kako zakonom, tako i jav41
nim interesom. To dolazi posebno do izra`aja prilikom vr{ewa diskrecione ocene.
Organi uprave su jedini dr`avni organi koji imaju ovla{}ewe da vr{e neposrednu fizi~ku prinudu. Svi dr`avni organi predstavqaju organe vlasti koji imaju mogu}nost autoritativnog istupawa. Me|utim, neposrednu fizi~ku prinudu mogu vr{iti samo organi uprave i to ne svi organi uprave, ve} samo odre|eni, koji su za to posebno obrazovani i osposobqeni. To su, po pravilu vojni i policijski organi.
Za organe uprave va`i specifi~an na~in osnivawa. Pravilo je da se
dr`avni organi osnivaju ustavom ili zakonom, zavisno od zna~aja pojedinih organa. Za organe uprave je uobi~ajeno da se osnivaju zakonom. Me|utim, za razliku od drugih dr`avnih organa, kada je re~ o organima uprave,
onda su mogu}i i izuzeci. Naime, to pravilo se po{tuje u okviru Republike Srbije, ali ima izuzetaka u Crnoj Gori i na nivou federacije. U Crnoj Gori se osnovni organi uprave, ministarstva, osnivaju zakonom ali se
drugi organi uprave i upravne organizacije mogu osnivati kako zakonom,
tako i propisom Vlade.9 Na saveznom nivou va`i potpuno obrnuto pravilo. Naime, svi organi uprave i upravne organizacije se osnivaju uredbom
Savezne vlade, a ne zakonom.
Organima uprave se na specifi~an na~in odre|uju delokrug i nadle`nost. [to se ti~e delokruga, on predstavqa op{ti krug poslova i zadataka organa uprave, koji slu`i za generalno razgrani~ewe svih poslova dr`avne uprave jednog teritorijalnog nivoa. Delokrug organa uprave se odre|uje onim propisom kojim se organi uprave osnivaju. To je, dakle, zakon
ili podzakonski propis Vlade...
... Organi uprave se organizuju na monokratskom principu, {to zna~i
da se formiraju kao inokosni organi, ~ijim radom rukovodi pojedinac. U
jednom periodu na{eg razvoja, koji je prestao sa posledwim ustavnim promenama, organi uprave su se obrazovali kao inokosni i kolektivni. Danas
postoje samo inokosni organi uprave, ~ije su prednosti ina~e brojne u odnosu na kolektivne organe. Osnovna prednost inokosnih organa se ti~e brzine i efikasnosti rada. Pored toga inokosni organi uprave nemaju svojstvo pravnog lica. Ovo obele`je proizilazi iz same definicije dr`avnog
organa, kao subjekata koji u ime i za ra~un dr`ave obavqa odre|ene zadatake i poslove. Prema tome, pravno lice je dr`ava, a ne i weni organi. Zbog
takvog statusa, organi uprave i nemaju svoje izvorne prihode, jer se svi prihodi, na ~ijem sticaju oni mogu raditi, direktno slivaju u buyet iz kojeg
se kasnije finansira i wihova delatnost.
Lili} od Milkova negde krade po celu re~enicu, a negde po pola re~enice, pa onda sve to {to je pokrao sla`e na svojoj 69. i 70. strani na svoj
na~in:
a)­mo­gu}­nost­auto­ri­ta­tiv­nog­istu­pa­wa­({to­zna­~i­da­po­je­din­ci­ma­i­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­mo­gu­na­me­ta­ti­od­re­|e­no­po­na­{a­we­i­pro­tiv­wi­ho­ve­vo­qe­do­no­{e­wem­uprav­nih­aka­ta­i­vr­{e­wem­uprav­nih­rad­wi);­
b)­or­ga­ni­upra­ve­ne­po­sred­no­ra­de­na­ostva­ri­va­wu­jav­nog­in­te­re­sa
({to­zna­~i­da­ne­po­sred­no­pri­me­wu­ju­za­ko­ne­i­dru­ge­op­{te­ak­te­u­po­seb­no­pro­pi­sa­nom­uprav­nom­po­stup­ku);­
42
c)­or­ga­ni­upra­ve­su­je­di­na­vr­sta­dr­`av­nih­or­ga­na­ko­ja­imaju­ovla­{}e­we­da­ne­po­sred­no­pri­me­wu­je­fi­zi~­ku­pri­nu­du­(s­tim­{to­ne­po­sred­nu­fi­zi~­ku­pri­nu­du­ne­mo­gu­vr­{i­ti­svi,­ve}­sa­mo­od­re­|e­ni­or­ga­ni­upra­ve);­
d)­za­or­ga­ne­upra­ve­va­`i­spe­ci­fi­~an­na­~in­osni­va­wa­(pra­vi­lo­je­da
se,­u­za­vi­sno­sti­od­zna­~a­ja,­or­ga­ni­upra­ve­osni­va­ju­usta­vom­ili­za­ko­nom,
ali­se­oni­mo­gu­osni­va­ti­i­pod­za­kon­skim­op­{tim­ak­ti­ma­vla­de:­pre­ma­va­`e­}im­pro­pi­si­ma,­u­Sr­bi­ji­se­or­ga­ni­upra­ve­osni­va­ju­usta­vom­i­za­ko­nom,­u­Cr­noj­Go­ri­se­osni­va­ju­za­ko­nom,­ali­se­po­je­di­ni­or­ga­ni­upra­ve
mo­gu­osni­va­ti­i­pro­pi­som­vla­de,­dok­se­na­sa­ve­znom­ni­vou­or­ga­ni­upra­ve­osni­va­ju­ured­bom­vla­de,­a­ne­za­ko­nom);­
e)­za­or­ga­ne­upra­ve­ka­rak­te­ri­sti~­no­je­za­kon­sko,­uz­iz­u­zet­ke,­od­re­|i­va­we­de­lo­kru­ga­i­nad­le­`no­sti­(u­smi­slu­od­re­|i­va­wa­kru­ga­za­da­ta­ka­i­po­slo­va,­od­no­sno­ovla­{}e­wa­i­oba­ve­za­da­te­za­dat­ke­i­po­slo­ve­oba­vqa­ju);
f)­or­ga­ni­upra­ve­se­da­nas­kod­nas­osni­va­ju­po­mo­no­krat­skom­(ino­ko­snom)­prin­ci­pu­(za­raz­li­ku­od­ra­ni­jeg­pe­ri­o­da­ka­da­su­se­or­ga­ni­upra­ve
osni­va­li­i­po­ko­le­gi­jal­nom­prin­ci­pu);
g)­or­ga­ni­upra­ve­ne­ma­ju­svoj­stvo­prav­nog­li­ca­({to­zna­~i­da­pred­sta­vqa­ju­su­bjek­te­ko­ji­ne­de­la­ju­u­­svo­je­ime­i­za­svoj­ra­~un,­ve}­u­ime­i
za­ra­~un­dr­`a­ve);
Ni to nije sve. Stevan Lili} je neumoqiv. Kad se navadi da nekog pokrade, on ide do kraja. Na sli~an na~in je pokrao tekst sa 25, 26. i 27. strane kwige Dragana Milkova. Milkov tu u odeqcima “Oblici organa uprave i upravne organizacije”, izla`e:
Ako se pod oblicima organa uprave podrazumevaju razli~ite forme,
odnosno vidovi organizovawa u kojima se pojedini organi javqaju, onda se
kod nas mogu uo~iti osnovni i izvedeni oblici. Osnovni oblik organa uprave je danas ministarstvo i ono predstavqa osnovni organ uprave kako na
saveznom, tako i na republi~kom nivou. U pogledu ostalih organa uprave, ne postoji jedinstvenost. U Republici Srbiji nema drugih organa uprave, osim ministarstava. U Crnoj Gori pored ministarstava i jedne uprave, kao organi uprave postoje jo{ i sekretarijati. U AP Vojvodini su osnovni organi uprave obrazovani kao pokrajinski sekretarijati, a u AP Kosovu i Metohiji su osnovni organi uprave pokrajinski sekretarijati, dok
postoje i sekretarijati kao upravne organizacije. Zbog ovakvog {arenila, danas je veoma te{ko govoriti o pojedinim oblicima organa uprave,
izuzev o ministarstvima. Za ostale je to problemati~no, mada se mo`e u~initi odgovaraju}i poku{aj.
Ministarstvo je osnovni organ uprave koji se obrazuje za vr{ewe upravnih poslova u jednoj ili vi{e upravnih grana.
Uprava predstavqa organ uprave koji se obrazuje za vr{ewe upravanih poslova u jednoj u`oj oblasti, a ne za celu upravnu granu. Ova definicija odgovara saveznim upravama, kao i republi~koj upravi Crne Gore
(pri ~emu se jedina crnogorska republi~ka uprava zove “Direkcija javnih
prihoda Crne Gore”!). U Republici Srbiji ne postoje, za sada, uprave kao
organi uprave, ali zato postoji jedna upravna (“posebna”) organizacija pod
nazivom uprave, a to je Uprava za poresku i finansijsku kontrolu!27
43
Inspektorat je takav organ uprave koji se formira za vr{ewe poslova inspekcijskog nadzora kao svoje osnovne delatnosti. Na saveznom nivou
postoje tri takva inspektorata, dok se u Republici Srbiji inspekcijski
poslovi obavqaju u okviru organizacionih jedinica ministarstava, a ne
posebnih organa uprave. Posebne organizacione jedinice republi~kih ministarstava, koje se bave poslovima inspekcijskog nadzora, obrazovane su
~esto na nivou okruga, gde su objediwene u okviru podru~nih centara dr`avne uprave. Pored toga, odre|eni inspekcijski poslovi se vr{e i u organizacionim jedinicama ministarstva na centralnom nivou.
Upravne organizacije predstavqaju jednu posebnu vrstu organizacija,
koje imaju sva obele`ja koja ima i bilo koja druga organizacija, ali i odre|ene specifi~nosti. Sve specifi~nosti ovih organizacija proizilaze iz wihove povezanosti sa dr`avom. One ne predstavqaju organe uprave,
jer im upravna delatnost nije osnovna delatnost, ali nisu ni “obi~ne” organizacije, jer mogu imati i upravna ovla{}ewa. One ~ine sastavni deo dr`avnog aparata, ali takav deo koji nije obrazovan prvenstveno zbog vr{ewa vlasti, ve} zbog obavqawa odre|enih stru~nih poslova.
Upravne organizacije su takve organizacije koje dr`ava obrazuje radi obavqawa stru~nih i sa wima povezanih upravnih poslova.28 Prema tome, wihova osnovna delatnost je neka stru~na delatnost (npr. u oblasti statistike, meteorologije, nabavqawa i skladi{tewa odre|enih proizvoda
i sl.), a ne vr{ewe vlasti, kao {to je to slu~aj kod organa uprave. Me|utim, zbog potrebe obezbe|ewa nesmetanog obavqawa osnovne delatnosti,
upravne organizacije imaju i mogu}nost autoritativnog istupawa. Zbog ovakve svoje prirode, upravne organizacije imaju odre|enih sli~nosti, ali i
razlika u odnosu na organe uprave.
Upravne organizacije se obrazuju sli~no ili isto kao organi uprave,
sli~no im se odre|uje unutra{wa organizacija, kadrovski (rukovode}i) sastav, sli~no se finansiraju i va`e sli~na pravila o odgovornosti. Upravne organizacije na saveznom nivou, kao i organe uprave, obrazuje Savezna
vlada, koja odre|uje wihovu unutra{wu organizaciju, postavqa i razre{ava funkcionere koji rukovode radom ovih organizacija i wihove zamenike. U Srbiji se posebne organizacije obrazuju na isti na~in kao i organi
uprave - zakonom, funkcionera koji rukovodi wenim radom, zamenika i pomo}nika postavqa i razre{ava Vlada, kao {to Vlada vr{i nadzor nad wihovim radom.
Me|utim, upravne organizacije imaju i razlika u odnosu na organe uprave. Su{tinska razlika se ti~e wihove osnovne delatnosti i iz we se izvode i ostale razlike. Budu}i da je osnovna delatnost upravnih organizacija obavqawe stru~nih poslova, wihov rad je prvenstveno regulisan pravilima odre|ene struke (meteorolo{ke, statisti~ke itd.), ali i dr`avnim
propisima. Kod organa uprave je obrnuto. Pored toga, za razliku od organa uprave, upravne organizacije mogu imati svojstvo pravnog lica. To zna~i da one mogu istupati u svoje ime i za svoj ra~un. To ne podrazumeva da se
upravne organizacije potpuno samostalno finansiraju. One mogu, za razliku od organa uprave, imati i sopstvene izvore prihoda, ali sti~u sredstva
i iz buyeta. Delatnost upravnih organizacija nije tr`i{no orijentisana,
ve} se obavqa u dr`avnom interesu, pa je dr`ava i posebno finansira.
44
Kod nas postoje razli~iti oblici upravnih organizacija, sa razli~itim polo`ajem, zavisno od nivoa. Neki oblici se javqaju na svim nivoima, kao {to su zavodi i direkcije,29 ali ima specifi~nih oblika u republikama. Isto tako, upravne organizacije mogu biti samostalne (re|e) ili
u sastavu pojedinih ministarstava (~e{}e).
U nazna~enoj fusnoti 29. Dragan Milkov ka`e:
29
Zavodi se obi~no obrazuju za obavqawe prete`no stru~nih poslova,
za ~ije vr{ewe je potrebno obezbediti primenu posebnih stru~nih ili nau~nih metoda. Direkcije se formiraju naj~e{}e za vr{ewe odre|enih privrednih i sa wima povezanih upravnih poslova. Me|utim, ova odre|ewa vi{e ne odgovaraju u potpunosti va`e}im propisima.
Kradu}i obilato delove Milkovqevog teksta, Stevan Lili} je ukrao
i sadr`aj fusnote 29, ali ga vi{e ne daje izdvojeno ispod glavnog teksta,
nego ugra|uje u sam glavni tekst. Tako na stranama 168, 169. i 170. Stevana Lili}a mo`emo pro~itati:
Pre­ma­va­`e­}em­sa­ve­znom,­od­no­sno­pre­ma­va­`e­}im­re­pu­bli~­kim­za­ko­no­dav­stvi­ma,­osnov­ni­ob­lik­or­ga­na­upra­ve­je­mi­ni­star­stvo.­Me­|u­tim,­u­po­gle­du­osta­lih­ob­li­ka­u­na­{em­za­ko­no­dav­stvu­ja­vqa­se­znat­na­ne­u­jed­na­~e­nost.­Ta­ko,­dok­je­u­Sr­bi­ji­mi­ni­star­stvo­osnov­ni­i­je­di­ni­ob­lik­or­ga­na­upra­ve,­u­Cr­noj­Go­ri,­osim­mi­ni­star­sta­va­i­upra­ve,­kao
ob­li­ci­or­ga­na­upra­ve­po­sto­je­­se­kre­ta­ri­ja­ti.­U­Voj­vo­di­ni­se­kao­ob­li­ci­or­ga­na­upra­ve­ja­vqa­ju­po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­ja­ti,­dok­se­na­Ko­so­vu
i­Me­to­hi­ji,­ja­vqa­ju­po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­ja­ti,­ne­sa­mo­kao­or­ga­ni­upra­ve,­ve}­i­kao­ob­lik­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je.­
Za­mi­ni­star­stvo­se,­da­kle,­mo­`e­re­}i­da­pred­sta­vqa­osnov­ni­ob­lik­or­ga­na­upra­ve­kod­nas.­Mi­ni­star­stvo­se­for­mi­ra­za­vr­{e­we­uprav­nih­po­slo­va­u­jed­noj­ili­vi­{e­uprav­nih­gra­na­(npr.­unu­tra­{wi­po­slo­vi,
ino­stra­ni­po­slo­vi,­ener­ge­ti­ka­i­ru­dar­stvo,­sa­o­bra­}aj­i­ve­ze­itd).­Upra­va­je­ob­lik­or­ga­na­upra­ve­ko­ji­se­for­mi­ra­za­vr­{e­we­uprav­nih­po­slo­va
u­jed­noj­u`oj­obla­sti,­a­ne­za­ce­lo­kup­nu­uprav­nu­gra­nu.­Me­|u­tim,­za­raz­li­ku­od­ra­ni­jih­re­{e­wa­ka­da­su­upra­ve­pred­sta­vqa­le­po­se­ban­ob­lik­i­sa­ve­znih­i­re­pu­bli~­kih­or­ga­na­upra­ve,­da­nas­se­upra­va­kao­po­se­ban­ob­lik
or­ga­na­upra­ve­ja­vqa­sa­mo­na­sa­ve­znom­ni­vou­(npr.­sa­ve­zna­upra­va­za­kon­tro­lu­le­te­wa),­dok­se­na­ni­vou­re­pu­bli­ka­upra­va­ja­vqa­kao­ob­lik­po­seb­nih­uprav­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­(npr.­upra­va­za­po­re­sku­i­fi­nan­sij­sku­kon­tro­lu­u­Sr­bi­ji).­In­spek­to­ra­ti­su­ob­lik­or­ga­na­upra­ve­ko­ji­se­for­mi­ra­ju­za
vr­{e­we­in­spek­cij­skog­nad­zo­ra.­Me­|u­tim,­dok­na­sa­ve­znom­ni­vou­po­sto­ji­vi­{e­po­seb­nih­sa­ve­znih­in­spek­to­ra­ta­(npr.­Sa­ve­zni­uprav­ni­in­spek­to­rat),­do­tle­se,­re­ci­mo,­u­Sr­bi­ji­in­spek­cij­ski­po­slo­vi­oba­vqa­ju­u­okvi­ru­po­seb­nih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­je­di­ni­ca­mi­ni­star­sta­va,­naj­~e­{}e­na­ni­vou
okru­ga),­{to­zna­~i­da­se­in­spek­to­ra­ti­ne­ja­vqa­ju­kao­po­seb­ni­ob­li­ci
or­ga­na­upra­ve.
Po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­obra­zu­ju­se­ra­di­vr­{e­wa­stru~­nih­i
sa­wi­ma­po­ve­za­nih­uprav­nih­po­slo­va.­Dok­su­se­pre­ma­ra­ni­jim­pro­pi­si­ma­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­na­zi­va­le­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je,­do­tle
se­pre­ma­sa­da­{wim­pro­pi­si­ma­one­na­zi­va­ju­po­seb­ne­or­ga­ni­za­ci­je.­Po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­pred­sta­vqa­ju­po­seb­nu­vr­stu­or­ga­ni­za­ci­je­~i­ja
45
je­osnov­na­ka­rak­te­ri­sti­ka­to­{to­se,­sa­jed­ne­stra­ne,­na­la­ze­u­okvi­ru
or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­dr­`av­ne­upra­ve,­a­sa­dru­ge,­to­{to­ne­pred­sta­vqa­ju­or­ga­ne­upra­ve­u­u`em­smi­slu­re­~i.­U­tom­smi­slu,­za­ove­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­mo­`e­se­re­}i­da­pred­sta­vqa­ju­po­seb­nu­vr­stu­tzv.
dr­`av­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­kao­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­je­ima­ju­sva­obe­le`­ja­or­ga­ni­za­ci­je­uop­{te,­s­tim­{to­im­je­ele­ment­sa­mo­stal­no­sti­(auto­no­mi­je)
ogra­ni­~en­jer­“pri­pa­da­ju”­dr­`a­vi.­Po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ni­su­or­ga­ni­upra­ve­jer­je­wi­ho­va­osnov­na­de­lat­nost­oba­vqa­we­od­re­|e­nih­stru~­nih­(npr.­sta­ti­sti~­kih)­po­slo­va,­a­ne­uprav­nih­po­slo­va­(kao­{to­je­to
slu­~aj­sa­or­ga­ni­ma­upra­ve).­Sa­dru­ge­stra­ne,­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ni­su­ni­obi~­ne­or­ga­ni­za­ci­je­jer­u­vr­{e­wu­svo­jih­stru~­nih­po­slo­va­ras­po­la­`u­i­od­go­va­ra­ju­}im­uprav­nim­ovla­{}e­wi­ma­(do­no­{e­we­re­{e­wa­o­ot­kla­wa­wu­ne­pra­vil­no­sti­u­ve­zi­sa­pri­ku­pqa­wem­i­ob­ra­dom­sta­ti­sti~­kih­po­da­ta­ka).­
S­ob­zi­rom­na­ove­okol­no­sti,­kod­po­seb­nih­uprav­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­mo­gu­se­uo~i­ti­ka­ko­od­re­|e­ne­sli~­no­sti,­ta­ko­i­od­re­|e­ne­raz­li­ke­u­od­no­su­na­or­ga­ne­upra­ve.­Po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ima­ju­sli~­no­sti­sa­or­ga­ni­ma­upra­ve­u­po­gle­du­na­~i­na­obra­zo­va­wa,­od­re­|i­va­wa­unu­tra­{we­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re,­prav­nog­po­lo­`a­ja­za­po­sle­nih­li­ca­i­ovla­{}e­wa
i­od­go­vor­no­sti­funk­ci­o­ne­ra­ko­ji­wi­ma­ru­ko­vo­de­i­na­~i­na­fi­nan­si­ra­wa­itd.­Ove­sli~­no­sti­pro­iz­i­la­ze­iz­okol­no­sti­da­se­po­seb­ne­uprav­ne
or­ga­ni­za­ci­je,­kao­i­or­ga­ni­upra­ve,­obra­zu­ju­i­wi­hov­rad­re­gu­li­{e­za­ko­nom
(npr.­u­Sr­bi­ji­)­ili­ured­bom­(npr.­u­Cr­noj­Go­ri­i­na­sa­ve­znom­ni­vou).­Sa
dru­ge­stra­ne,­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­se­raz­li­ku­ju­od­or­ga­na­upra­ve­po­to­me­{to­im­je­osnov­na­de­lat­nost­oba­vqa­we­stru~­nih­po­slo­va
~i­je­vr­{e­we,­pre­sve­ga,­pod­le­`e­stru~­nim­pra­vi­li­ma,­a­ne­uprav­nim­pro­pi­si­ma.­Za­raz­li­ku­od­or­ga­na­upra­ve,­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­mo­gu
ima­ti­i­svoj­stvo­prav­nog­li­ca,­{to­zna­~i­da­u­prav­nom­pro­me­tu­mo­gu
istu­pa­ti­u­svo­je­ime­i­za­svoj­ra­~un.­Osim­to­ga,­po­seb­ne­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­mo­gu­u­ogra­ni­~e­nom­obi­mu­sa­mo­stal­no­sti­ca­ti­pri­ho­de­i­istu­pa­ti­na­tr­`i­{tu­(iako­je­pra­vi­lo­da­se­uglav­nom­fi­nan­si­ra­ju­iz­dr­`av­nih­sred­sta­va,­tj.­buyeta­i­da­wi­ho­va­de­lat­nost­ni­je­tr­`i­{no­ori­jen­ti­sa­na),­{to­or­ga­ni­upra­ve­ne­mo­gu.
Ka­ko­se­is­ti­~e,­...­kod­nas­po­sto­je­raz­li­~i­ti­ob­li­ci­po­seb­nih­uprav­nih­or­ga­ni­za­ci­ja,­sa­raz­li­~i­tim­po­lo­`a­jem,­za­vi­sno­od­ni­voa.­Ne­ki­ob­li­ci­se­ja­vqa­ju­na­svim­ni­vo­i­ma,­kao­{to­su­za­vo­di­i­di­rek­ci­je.­Za­vo­di­se­obi~­no­obra­zu­ju­za­oba­vqa­we­pre­te­`no­stru~­nih­po­slo­va,­za­~i­je
je­vr­{e­we­po­treb­no­obez­be­di­ti­pri­me­nu­po­seb­nih­stru~­nih­ili­na­u~­nih
me­to­da.­Di­rek­ci­je­se­naj­~e­{}e­for­mi­ra­ju­za­vr­{e­we­od­re­|e­nih­pri­vred­nih­i­sa­wi­ma­po­ve­za­nih­uprav­nih­po­slo­va.­Osim­to­ga,­po­seb­ne­uprav­ne
or­ga­ni­za­ci­je­naj­~e­{}e­su­u­sa­sta­vu­po­je­di­nih­mi­ni­star­sta­va,­ma­da­se
mo­gu­ja­vi­ti­i­kao­sa­mo­stal­ne.
O~igledno je da su, prema Lili}u, te dve re~enice o zavodima i direkcijama suvi{e va`ne da bi ostale u pukim napomenama, pa ih Stevan Lili} velikodu{no unapre|uje iz fusnote u glavni tekst. Vaqda Lili} boqe zna gde koja re~enica treba da se udene. On je bar pravi majstor u baratawu tu|im re~enicama.
46
Ni to mu nije dovoqno, pa i daqe potkrada Dragana Milkova, ali ovog
puta osetno opreznije! Stevan Lili} cele re~enice i sklopove re~i koje ukrade sa 14, 15, 16. i 17. strane kwige Dragana Milkova prvo pa`qivo
makazama ise~e, stavi na gomilu, ukqu~i ku}ni ventilator i pusti da mu
se to razleti po sobi. Onda nasumice skupqa te ise~ke i kalemi ih kroz
“svoj tekst”. Ovako izgledaju pokradene Milkovqeve stranice:
Resorni princip formirawa organa uprave se bazira na sli~nosti zadataka i poslova (sadr`inski posmatrano), odnosno na materiji koja pripada jednoj upravnoj grani ili oblasti dru{tvenog `ivota (unutra{wi poslovi, odbrana, spoqni poslovi, finansije, poqoprivreda i sl.). Primenu realnog principa name}e realnost, tj. postojawe razli~itih oblasti
dru{tvenog `ivota, u kojima se formiraju odgovaraju}i organi. To je ujedno i polazi{na ta~ka za odbranu i opravdawe ovog principa, jer odgovara dru{tvenoj stvarnosti.
Osnovna prednost resornog principa se ti~e stru~nosti i specijalizacije u jednoj odre|enoj materiji. Koncentracija poslova iz jedne oblasti i vezivawe za jedan organ, obezbe|uju ve}i nivo stru~nosti u wihovoj
realizaciji, po{to se qudi koji ih obavqaju posebno pripremaju i tokom
vremena usavr{avaju za pitawa iz te oblasti. S toga se od primene ovog
principa formirawa organa uprave o~ekuje obezbe|ewe visokog stepena
stru~nosti, efikasnosti i kvaliteta obavqenog rada. Drugo, u organima
koji su resorno formirani lak{e je rukovoditi, jer je u pitawu jedna
oblast. Najzad, resorni princip obezbe|uje dobre preduslove za vertikalno povezivawe organa uprave iz iste oblasti. To su sve razlozi koji su, verovatno, doveli do toga da ovaj princip formirawa organa uprave postane jedan od najprihva}enijih u praksi mnogih zemaqa, pa i kod nas.
Me|utim, resorni princip ima i svoje granice. One se ti~u, pre svega, obima poslova u pojedinim oblastima. Naime, da bi formirawe organa po resornom principu bilo opravdano sa aspekta racionalnosti,
potrebno je da u jednoj upravnoj grani postoji po obimu dovoqno poslova za formirawe jednog izdvojenog organa. Taj uslov je, nesumwivo, ispuwen kod saveznih i republi~kih organa, ali to nije izvesno i za lokalne organe.
Osnovni nedostatak resornog principa jeste pove}awe tro{kova i dezintegraciono dejstvo. Formirawe posebnih organa uprave u svakoj oblasti je skupqe, jer zahteva paralelno postojawe kompletne strukture uprave u okviru svake celine. S druge strane, resorna organizacija, mada pogodna za vertikalnu povezanost sa odgovaraju}im resorima u`ih nivoa, horizontalno posmatrano, na jednom odre|enom nivou, ote`ava jedinstvo. Resorni princip vodi tendenciji horizontalne diferencijacije, za koju se
kasnije vezuje tendencija porasta.
Kod nas su savezni i republi~ki organi uprave obrazovani uglavnom
na resornom principu.
Funkcionalni princip formirawa organa uprave, kao podvrsta realnog principa zasniva se na kriterijumu sli~nosti radnih operacija koje se obavqaju, odnosno na vrsti poslova u tehni~kom-tehnolo{kom, a ne
sadr`inskom smislu. Grupe poslova, me|usobno povezanih i uskla|enih,
47
koji se zasnivaju na istim na~elima za realizaciju, nazivaju se funkcijama, pa odatle poti~e i ime ovog principa formirawa organa. Svaka od grupa zadataka i poslova zahteva razli~it stepen stru~nosti...
... U teoriji se navodi vi{e prednosti funkcionalnog principa. Pre
svega, primenom ovog principa dolazi do izra`aja specijalna kvalifikacija pojedinih kadrova, bez obzira na oblast dru{tvenog `ivota...
.... Pored prednosti, funkcionalni princip ima i svoje nedostatke, pre
svega, wegova primena ote`ava vertikalnu povezanost. Drugo, rukovo|ewe u organima obrazovanim na ovom principu je ote`ano. Takvi organi se
bave istom vrstom posla, ali u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota. Najzad, kvalitet obavqenog posla se dovodi u pitawe, s obzirom na sadr`insku raznorodnost.
Zbog svih ovih prednosti i nedostataka, u praksi je najboqe rezultate pokazala kombinacija resornog i funkcionalnog principa. Ta kombinacija se svodi na primenu resornog principa kao osnovnog principa formirawa organa, a funkcionalni se koristi kao korekcija u unutra{woj
organizaciji. Po funkcionalnom principu se obrazuju unutra{we organizacione jedinice.
Personalni princip ima sli~nosti sa teritorijalnim, pa se ponekad
u teoriji i ne vr{i wihovo razdvajawe.17 Me|utim, postoje i odre|ene razlike. Organi uprave obrazovani na personalnom principu tako|e vr{e vi{e razli~itih zadataka i poslova, ali u odnosu na odre|enu kategoriju lica. Prema tome, ka`emo da je organ formiran po personalnom principu
ako je obrazovan za vr{ewe poslova prema jednoj grupi lica. To je npr. slu~aj sa organom koji se bavi pitawima boraca i ratnih invalida.
Globalno posmatrano, personalni princip se retko koristi kao op{ti princip za formirawe organa uprave, zato {to je wegova primena dosta komplikovana i skupa. S toga se u praksi vi{e primewuje kao princip
za unutra{wu organizaciju i tada daje boqe rezultate (npr. podela u okviru organa koji se bavi socijalnim osigurawem na poslove osigurawa zaposlenih i zemqoradnika). Na taj na~in dolaze do izra`aja specifi~ne potrebe pojedinih kategorija korisnika, a to se ~ini onda kada postoji uve}an obim poslova i zadataka.
U fusnoti 17. Dragan Milkov navodi:
17
v. E. Pusi}, op. cit., str. 159.
Kradu}i tekst Dragana Milkova Stevan Lili} nije mogao da odoli izazovu, pa je ukrao i fusnotu, {to se vidi na 46. strani wegove kwige. Ovde
dajemo {ire fragmente sa 45. i 46. strane:
Re­sor­ni­prin­cip­for­mi­ra­wa­jed­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­pro­iz­i­la­zi­iz­tzv.­re­al­no­sti­dru­{tve­nog­`i­vo­ta­i­po­la­zi­od­to­ga­da­je­naj­ra­ci­o­nal­ni­je­for­mi­ra­we­or­ga­na­za­oba­vqa­we­za­da­ta­ka­i­po­slo­va­to­{to
se­gru­pi­{u­pre­ma­sli~­no­sti­wi­ho­ve­ma­te­ri­je­i­sa­dr­`i­ne­(npr.­unu­tra­{wi­po­slo­vi,­pri­vred­ni­po­slo­vi­i­sl).­Osnov­na­pred­nost­re­sor­nog­prin­ci­pa­je­u­to­me­{to­kod­we­go­ve­pri­me­ne­do­la­ze­do­iz­ra­`a­ja­spci­ja­li­za­ci­ja­i­stru~­nost,­{to­olak­{a­va­ru­ko­vo­|e­we­i­ostva­ru­je­vi­sok­ste­pen
tzv.­ver­ti­kal­nog­or­ga­ni­za­ci­o­nog­je­din­stva­unu­tar­ova­ko­for­mi­ra­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­(npr.­mi­ni­star­stva­za­unu­tra­{we­po­slo­ve,­mi­48
ni­star­stva­pri­vre­de­i­sl).­Me­|u­tim,­re­sor­ni­prin­cip­ima­i­od­re­|e­ne
ne­do­stat­ke­ko­ji­se­po­seb­no­ogle­da­ju­u­to­me­{to­je­for­mi­ra­we­po­seb­ne
or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­za­sva­ku­vr­stu­po­slo­va­pre­sku­po­i­ne­ra­ci­o­nal­no
(na­ro­~i­to­na­lo­kal­nom­ni­vou),­jer­zah­te­va­pa­ra­lel­no­po­sto­ja­we­mno­go­broj­nih­kom­plet­nih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­struk­tu­ra.­Zbog­to­ga,­re­sor­ni
prin­cip­ote­`a­va­tzv.­ho­ri­zon­tal­nu­po­ve­za­nost­or­ga­ni­za­ci­o­nih­ce­li­na,­{to­zna­~i­da,­osim­ve­li­kih­tro­{ko­va­za­we­go­vu­pri­me­nu,­ovaj­prin­cip­ne­de­lu­je­u­prav­cu­in­te­gra­ci­je­si­ste­ma­kao­ce­li­ne.­
Funk­ci­o­nal­ni­prin­cip­for­mi­ra­wa­jed­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­ta­ko­|e­pro­iz­i­la­zi­iz­tzv.­re­al­no­sti­dru­{tve­nog­`i­vo­ta­i­po­la­zi­od­to­ga­da­je­naj­ra­ci­o­nal­ni­je­for­mi­ra­we­or­ga­na­­za­oba­vqa­we­za­da­ta­ka­i­po­slo­va­to­{to­se­gru­pi­{u­pre­ma­sli~­no­sti­rad­nih­ope­ra­ci­ja­(“funk­ci­ja”)­i­to­ne­za­vi­sno­od­sa­dr­`i­ne­(ma­te­ri­je)­tih­po­slo­va.­U­tom­smi­slu,
pri­me­nom­funk­ci­o­nal­nog­prin­ci­pa­or­ga­ni­zo­va­wa­vr­{i­se­gru­pi­sa­we­po­slo­va­na­nor­ma­tiv­ne,­ana­li­ti~­ke,­ope­ra­tiv­ne,­in­spek­cij­ske­itd.­Osnov­na­pred­nost­funk­ci­o­nal­nog­prin­ci­pa­je­u­to­me­{to­kod­we­go­ve­pri­me­ne­ta­ko­|e­do­la­zi­do­iz­ra­`a­ja­spe­ci­ja­li­za­ci­ja­i­stru~­nost,­ali­ne­pre­ma­sa­dr­`i­ni­po­sla­(npr.­u­obla­sti­pri­vre­de,­zdrav­stva­i­sl),­ve}­pre­ma­na­~i­nu­wi­ho­vog­vr­{e­wa­(npr.­vr­{e­we­in­spek­cij­skih­po­slo­va­ka­ko­u
obla­sti­pri­vre­de,­ta­ko­i­u­obla­sti­zdrav­stva).­Funk­ci­o­nal­ni­prin­cip
na­ro­~i­to­je­po­go­dan­za­for­mi­ra­we­unu­tra­{wih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­je­di­ni­ca.­U­or­ga­ni­za­ci­o­nom­smi­slu,­funk­ci­o­nal­ni­prin­cip­do­pri­no­sti­sta­bi­li­za­ci­ji­or­ga­ni­za­ci­o­nog­si­ste­ma­kao­ce­li­ne,­jer­olak­{a­va­tzv.­ho­ri­zon­tal­nu­po­ve­za­nost­iz­me­|u­po­je­di­nih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­ce­li­na.­Me­|u­tim,
funk­ci­o­nal­ni­prin­cip­ima­i­od­re­|e­ne­ne­do­stat­ke­ko­ji­se­po­seb­no­ogle­da­ju­u­to­me­{to­ote­`a­va­ru­ko­vo­|e­we­unu­tar­jed­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­i­{to­ne­do­pri­no­si­ostva­re­wu­ver­ti­kal­nog­je­din­stva­unu­tar­ova­ko­for­mi­ra­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re.­
Zbog­po­sto­ja­wa­od­re­|e­nih­pred­no­sti­i­ne­do­sta­ta­ka­ka­ko­re­sor­nog,
ta­ko­i­funk­ci­o­nal­nog­prin­ci­pa­or­ga­ni­zo­va­wa,­naj­~e­{}e­se­pri­stu­pa­kom­bi­no­va­wu­re­sor­nog­i­funk­ci­o­nal­nog­prin­ci­pa­u­smi­slu­da­se­re­sor­ni­prin­cip­uzi­ma­kao­osnov­ni­prin­cip­or­ga­ni­zo­va­wa­(npr.­for­mi­ra­we­mi­ni­star­stva­pri­vre­de),­­ko­ji­se,­me­|u­tim,­ko­ri­gu­je­pri­me­nom­funk­ci­o­nal­nog­prin­ci­pa­(npr.­for­mi­ra­we­unu­tra­{wih­or­ga­ni­za­ci­o­nih­je­di­ni­ca­u­okvi­ru­mi­ni­star­stva­pri­vre­de)...
...­Us­po­sta­vqa­we­or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­po­la­ze­}i­od­per­so­nal­nog
prin­ci­pa­zna­~i­po­ve­zi­va­we­jed­ne­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­pre­ma­po­slo­vi­ma­ko­ji­se­oba­vqa­ju­u­od­no­su­na­od­re­|e­nu­ka­rak­te­ri­sti~­nu­gru­pu­li­ca
na­ko­ju­se­ti­po­slo­vi­od­no­se.­Me­|u­tim,­~e­sto­se­u­te­o­ri­ji­ne­vr­{i­ja­sno­raz­li­ko­va­we­te­ri­to­ri­jal­nog­i­per­so­nal­nog­prin­ci­pa.128 S­ob­zi­rom
da­je­pri­me­na­per­so­nal­nog­prin­ci­pa­re­la­tiv­no­kom­pli­ko­va­na­i­do­sta
sku­pa,­jer­se­for­mi­ra­po­seb­na­or­ga­ni­za­ci­o­na­ce­li­na­ko­ja­se­is­kqu­~i­vo­ba­vi­po­slo­vi­ma­ko­ji­su­ve­za­ni­za­od­re­|e­nu­gru­pu­li­ca­(npr.­in­va­li­di,­pen­zi­o­ne­ri,­stu­den­ti­i­sl),­per­so­nal­ni­prin­cip­se­re­|e­ko­ri­sti­kao­osnov­ni­or­ga­ni­za­ci­o­ni­prin­cip.­Iz­tih­raz­lo­ga,­per­so­nal­ni­prin­cip­se,­po­pra­vi­lu,­ja­vqa­kao­unu­tra­{wi­or­ga­ni­za­ci­o­ni­prin­cip­u­okvi­ru­ne­ke­{i­re
or­ga­ni­za­ci­o­ne­struk­tu­re­(npr.­u­okvi­ru­uprav­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ko­ja­se­ba­49
vi­so­ci­jal­nim­osi­gu­ra­wem­raz­dva­ja­ju­se­unu­tra­{we­or­ga­ni­za­ci­o­ne­ce­li­ne­po­per­so­nal­nom­prin­ci­pu­na­one­ko­je­se­ba­ve­so­ci­jal­nim­osi­gu­ra­wem­slu­`be­ni­ka,­sa­jed­ne,­od­no­sno­so­ci­jal­nim­osi­gu­ra­wem­ze­mqo­rad­ni­ka­sa­dru­ge­stra­ne).
128
Eugen Pusi}, Nauka o upravi, Zagreb, 1973, str. 159.
Na osnovu detaqnog uvida zakqu~ujem - da je Stevan Lili} samo u ovoj
jednoj svojoj kwizi pokrao vi{e od 150 strana tu|eg teksta, pa je besmisleno da daqe iznosim primere. Zato taj posao zavr{avam samo jo{ jednom ilustracijom. Stevan Lili} je pokrao i prof. dr Slavoquba Popovi}a, prof.
dr Branislava Markovi}a i prof. dr Rajka Kuzmanovi}a, prikazuju}i kao
svoje delove wihove kwige “Osnovi nauke o upravqawu”, izdate u Beogradu 1994. godine u izdawu “Stru~ne kwige”. Tako navedena grupa autora na
47. strani pi{e:
Iako je organizacija uzeta u smislu organizovanog dru{tvenog rada,
odnosno u smislu institucije, u stvari dru{tvena pojava, nastala verovatno zajedno sa dru{tvom, ipak sama re~ “organizacija” nije tako dugog veka. Prvi put se pojavila u Sigerovoj istoriji Napoleona, u kojoj je on istakao savr{enost organizacije wegove armije. Re~ “organizacija” potom
je po~ela da dobija odre|eniju sadr`inu, tako da je 1884. objavqeno delo
Belgijanca @irona (Gi­ron) pod nazivom Administrativna organizacija (Or­ga­ni­sa­tion­ad­mi­ni­stra­ti­ve). Postepeno se upotreba re~i “organizacija” pro{irila na razli~ita podru~ja (na podru~ja narodne privrede, dru{tvene
uprave, privrednih preduze}a, finansijske, sudske, prosvetne organizacije, itd.).
Wihovo delo Stevan Lili} prisvaja neve{tim prepri~avawem, pa, na
primer taj pasus preuzet u wegovoj kwizi ovako izgleda:
Sam­ter­min­or­ga­ni­za­ci­ja,­me­|u­tim,­re­la­tiv­no­je­no­vi­jeg­da­tu­ma.
Ka­ko­se­na­vo­di,­iz­raz­or­ga­ni­za­ci­ja­pr­vi­put­je­upo­tre­bqen­po­~et­kom­pro­{log­ve­ka­u­jed­nom­isto­rij­skom­de­lu­o­Na­po­le­o­nu,­u­ko­jem­se­go­vo­ri­lo­o
or­ga­ni­za­ci­ji­we­go­ve­voj­ske.­U­svom­da­na­{wem­smi­slu­i­sa­dr­`i­ni,­iz­raz
or­ga­ni­za­ci­ja­po­~eo­je­da­se­upo­tre­bqa­va­na­ro­~i­to­u­ve­zi­sa­or­ga­ni­za­ci­jom­dr­`av­ne­upra­ve­po­sle­po­ja­ve­de­la­Ad­mi­ni­stra­tiv­na­or­ga­ni­za­ci­ja
Bel­gi­jan­ca­@i­ro­na­(Gi­ron)­1884.­go­di­ne.­
Na­kon­to­ga,­upo­tre­ba­iz­ra­za­or­ga­ni­za­ci­ja,­osim­u­od­no­su­na­dr­`av­nu­ad­mi­ni­stra­ci­ju­pro­{i­ri­la­se­i­na­dru­ga­pod­ru~­ja­(npr.­u­obla­sti­pri­vred­nih­pred­u­ze­}a,­in­du­strij­skih­kor­po­ra­ci­ja­i­fi­nan­sij­skih­in­sti­tu­ci­ja,­u­obla­sti­pra­vo­su­|a,­jav­ne­i­ne­dr­`av­ne­upra­ve,­jav­nih­slu­`bi­itd).
Sve ove neosporno utvr|ene ~iwenice su me motivisale da o plagijatorskoj raboti Stevana Lili}a podrobno obavestim Upravni odbor, Nastavno-nau~no ve}e i Katedru za javno pravo, ali i da dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu uputim i formalni zahtev da se Stevanu Lili}u, po pro vedenoj proceduri, oduzme zvawe redovnog profesora i da se ta bitanga od strani sa Beogradskog univerziteta.
Kriminalnu rabotu Stevana Lili}a treba i `estoko javno `igosati,
kako bi se unapred destimulisali svi potencijalni sledbenici wegove prepisiva~ke {kole. Treba da budu svesni da se kriminal ove vrste apsolut50
no ne isplati, kao i da im se mo`e desiti da i posthumno budu obrukani i
moralno srozani. [to se ti~e lopova Stevana Lili}a, on bi morao da ide
u zatvor.
Izvesno je da je srpsko dru{tvo u dubokoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Kriza neminovono dovodi do srozavawa morala i procvata kriminala. Mnoge nemoralne radwe su postale uobi~ajena pojava u svakodnevnom `ivotu, a i qudi su na wih nekako oguglali, pa su retke javne reakcije i na najupe~atqivije primere nemorala. Me|utim, s takvim stawem
dru{tvene svesti i duha ne smemo se pomiriti. Zato raskrinkavawe svakog amoralnog tipa ili kriminalca predstavqa kami~ak u gra|evini obnovqenog moralnog digniteta cele nacije. To moralno zdawe neminovno
}emo ponovo sagraditi jer nijedna kriza ne mo`e ve~ito trajati.
Zato se i ne sme dozvoliti da slu~aj Stevana Lili}a, koji se uz pomo}
neporecivih falsifikata do~epao najvi{ih nau~nih titula i univerzitetskih zvawa, pretvori u primer za ugled. Naravno, sve ovo ima i izrazitu politi~ku dimenziju. Nije nimalo slu~ajno da ~ovek takvog moralnog sklopa, kakav je Lili}ev, pripada petoj koloni. ^lan je jedne izrazito proameri~ki orijentisane politi~ke partije i redovno u~estvuje u realizaciji svih podriva~kih zadataka koje od svojih zapadnih gazda dobija
doma}a NATO-pe{adija. Izdajnik je izgleda bukvalno izdajnik na svakom
poqu. Uostalom, {ta to spre~ava onoga ko je izdao svoju naciju i otaybinu, da izda i akademski moral?
I ambijent u kome Stevan Lili} politi~ki deluje potpuno odgovara
wegovim karakternim osobinama. Imamo tu pravu mena`eriju spodoba i
nikogovi}a, od jaha~a popova u slobodnom vremenu i sitnih lopova, do nekada{wih ambicioznih policijskih dou{nika i samouverenih potomaka
titoisti~kih yelata nad srpskim narodom. Tu je na okupu jednostavno sva
bagra koju je uop{te moglo iznedriti ovo balkansko podnebqe.
Ali, takvima se ne sme pru`iti {ansa da vaspitavaju srpsku omladinu. [tetne posledice wihovog upliva posledwih godina na svojoj ko`i ose}a celi narod. Nije wima ciq da studentima pomognu da {to uspe{nije savladaju studije i osposobe se za samostalan `ivot, nego da wima manipuli{u u podriva~ke svrhe, da bi izazvali politi~ku pometwu i haos.
Celoj srpskoj javnosti treba pokazati kakvi su u su{tini ovi nacionalni izrodi i moralni degenerici, poput Stevana Lili}a. Takvi su sigurno i oni s kojima je Lili} u ~vrstoj politi~koj sprezi, saborac u podrivawu sopstvene otaybine.
Prema takvim bitangama moramo biti nemilosrdni. Kad se na|u u
{kripcu obi~no cmizdre i pi{u pokajni~ka pisma. Ali, po{to nemaju ~asti, ne mogu se isticati ni ponosom. Moralne mizerije su uvek intelektualne kreature. Kao utvr|eni i dokazani plagijator, Stevan Lili} definitivno gubi akademsku ~ast i mora biti najuren sa univerziteta. To
je put ozdravqewa beogradskog Pravnog fakulteta, wegov dug slavnoj tradiciji na{ih intelektualnih predaka koji su ga utemeqili kao hram nauke i patriotizma.
51
Drugi deo
STEVAN LILI]
KAO INTELEKTUALNA UZDANICA
AKTUELNE BULDO@ER-DEMOKRATIJE
I. Koprcawe plagijatora Stevana Lili}a
i uznemirewe proameri~kog osiwaka
1. Uvodne napomene
Nakon {to sam, 22. maja 2000. godine, dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu, Upravnom odboru i Nastavno-nau~nom ve}u podneo zahtev za oduzimawe zvawa redovnog profesora dr Stevanu Lili}u zbog dokazanog plagijata,
uskome{ali su se svi izdajni~ki kvazi-intelektualni krugovi i zdu{no se
stavili u odbranu jedne intelektualne mizerije i moralne nakaze.
Sutradan je Stevan Lili} uputio dekanu prof. dr Oliveru Anti}u pismo slede}e sadr`ine:
S obzirom na op{tepoznatu ~iwenicu da Vojislav [e{eq ne ispuwava formalne uslove koji se po zakonu zahtevaju za redovnog profesora (nema nijedan stru~ni rad), kao i s obzirom na ~iwenicu da je [e{eq grubo zloupotrebio javnu funkciju potpredsednika Vlade Srbije i polo`aj predsednika Srpske radikalne stranke da bi se do~epao univerzitetske karijere (svega 5 od ukupno 16 ~lanova Katedre podr`alo je [e{eqa: prof. Ratko Markovi}, dr S. Petrovi}, dr O. Vu~i}, dr V. Jon~i} i asistent D. Milovanovi}),
podnosim, u ime za{tite zakonitosti i odbrane dostojanstva Beogradskog univerziteta, zahtev da se [e{eq po hitnom postupku suspenduje iz svih nastavnih aktivnosti i funkcija u odgovaraju}im organima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
[e{eqevom urgentnom suspenzijom i udaqavawem sa fakulteta spre~io
bi se nastanak i nastavak nenadoknadive {tete koju ovaj ~ovek ~ini.
52
Razlog vi{e da se [e{eq odmah suspenduje je i okolnost da se radi o licu koje je u vi{e navrata osu|ivano zbog razli~itih krivi~nih dela. Protiv [e{eqa se i u ovom trenutku vodi krivi~ni postupak zbog nasilni{tava i prebijawa advokata Nikole Barovi}a. Nema potrebe posebno isticati
da je [e{eq i beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno
plagira ~uveni Lewinov tekst “[ta da se radi”.
O preduzetim merama o~ekujem da me odmah obavestite.
Istog dana, advokat Biqana Kova~evi}-Vu~o, predsednik “Jugoslovenskog komiteta pravnika za qudska prava” obratila se mnogim izdajni~kim
i pla}eni~kim asocijacijama pismom u kome ka`e:
Dragi prijateqi, pretpostavqam da ste obave{teni o progonu predsednika saveta YUCOM-a, profesora Pravnog fakulteta Stevana Lili}a, od
strane potpredsednika Republi~ke vlade Vojislava [e{eqa.
Ovim putem vam dostavqamo pismo prof. Lili}a dekanu Pravnog fakulteta, kao odgovor na ovakvo [e{eqevo pona{awe.
Pismo je poslala na slede}e adrese:
Irina Suboti}; “Iustitia” – `enska pravna grupa; AAOM; Anika Krsti};
Autonomni `enski centar; Beogradski krug; Beogradski `enski lobi; Bg centar za qudska prava; Bogdan Ivani{evi}; Centar za antiratnu akciju; Centar za demokratiju; Centar za qudska prava-Ni{; Centar za prou~avawe alternativa; Centar za razvoj neprof. sektora; Centar za `enske studije; CeRID; CESID; CUPS; Demokratski pokret za Pan~evo; DISTRIKT 0230; Dru{tvo novog rada; Dru{tvo za saradwu sa susednim narodima; EKO Centar;
Evropski pokret u Srbiji; Filip Pavlovi}; Fond za humanitarno pravo; Fondacija za mir i re{avawa kriza; Forum of Media Initiatives; Forum za etni~ke odnose; FOSCODE NVO–Glasnik Amira Dizdarevi}; Gra|anske inicijative; Gra|anski forum Novi Pazar; Gra|anski otpor Vaqevo; Gra|anski parlament ^a~ak; Hesteff; Humanitarno-informativni i edukativni centar za
izbeglice; IDEMO KUCI-GOING HOME; Interbanat-Vr{ac; Jugoslovenski
centar za pravdu i demokratiju; Jugoslovenski komitet pravnika za qudska pra va; Katarina Kova~evi}; LEX; MULTIVOX; Narodni parlament Leskovac; Nata{a Koturovi}; NEZAVISNOST; NFO NET Vr{ac; Odbor za humanitarni rad Pan~evo; Odbor za qudska prava-Leskovac; Pokret sa margine; Pokret
za mir-Pan~evo; Postpesimisti Beograda PPBG; Protekta; SKC; Somborska mirovna grupa; Studentska unija Jugoslavije; ToD-Centar za tranziciju
ka demokratiji; TRAG-Ni{; Urban In; VIN (Video nedeqnik); Vrawske; XXL
Kreativna grupa mladih; YUCOM; Zdravko Marjanovi}; @ene u crnom; @enski centar – SOS telefon za `ene i decu `rtve nasiqa; @iveti zajedno – Povratak; Ivan \or|evi} – Stud. Federacija; Nove balkanske inicijative.
Beogradska novinska agencija “Beta”, 22. maja, emitovala je informaciju ~iji sadr`aj u celosti prenosim:
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Stevan Lili}, odbacio je danas optu`be svog kolege Vojislava [e{eqa, koji je zatra`io da se Lili} izbaci sa tog fakulteta zbog “plagijatorstva”. U izjavi agenciji Beta, Lili}
je najavio kontraodgovor, odnosno podno{ewe zahteva rukovodstvu fakulteta da se [e{eq odmah suspenduje, kao i krivi~no gowewe predsednika Srpske radikalne stranke. Radio-televizija Srbije (RTS) danas je javila da je [e53
{eq zatra`io izbacivawe Lili}a sa fakulteta zbog “plagijatorstva”. [e{eq tvrdi da je Lili} u svojim kwigama “prepisivao ideje uglednog srpskog
intelektualca u emigraciji, Laze M. Kosti}a, i drugih autora”. Lili} je agenciji Beta rekao da je [e{eq objavio “politi~ki pamflet pod nazivom ‘Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator’” i ista kao da [e{eq mora odmah da bude izba~en sa fakutleta. “O~igledno je da [e{eqeva infiltracija na Pravni fakulteta ima za ciq obra~unavawe sa onim {to je ostalo od autonomnog, slobodoumnog srpskog univerziteta”, ocenio
je Lili}. Lili} je jo{ rekao da je posledwi [e{eqev zahtev samo “vrh ledenog brega pretwi” kojima je izlo`en. On je rekao da je o [e{eqevom zahtevu
upoznat pre medija, a da je danas poslepodne na svom radnom stolu zatekao “kukavi~ki podmetnut separat”. Lili} je pro~itao delove iz [e{eqevog zahteva koji glase: “Prema takvim bitangama moramo biti nemilosrdni. Kao utvr|eni i dokazani plagijator Stevan Lili} definitivno gubi akademsku ~ast
i mora biti najuren sa univerziteta...” “Naravno, ovo ima i izrazito politi~ku dimenziju. Lili} je ~lan jedne izrazito proameri~ki orijentisane politi~ke partije i redovno u~estvuje u realizaciji svih podriva~kih zadataka koje od svojih zapadnih gazda dobija doma}a NATO pe{adija”. Stevan Lili} je
i potpredsednik Demokratskog centra, ~lanice opozicione koalicije DAN.
Ista agencija 23. maja saop{tava:
Advokat Gradimir Nali}, koji zastupa Stevana Lili}a, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izjavio je da ga je dekan Pravnog fakulteta Oliver Anti}, kome je danas poku{ao da uru~i zahtev svog klijenta, izbacio iz kancelarije. Nali} je u izjavi za Betu rekao da je dekan Pravnog fakulteta “odbio da primi pismo” koje je on, kao Lili}ev advokat, danas
poku{ao da mu uru~i. “Na moj zahtev da se Stevanu Lili}u garantuje li~na
bezbednost na fakultetu na na~in na koji se garantuje Vojislavu [e{equ, dekan Pravnog fakulteta me izbacio iz kancelarije”, objasnio je advokat Nali}. Stevan Lili}, ~ije je izbacivawe sa tog fakulteta ju~e zatra`io redovni profesor Vojislav [e{eq, uputio je danas rukovodstvu Pravnog fakulteta i rektoru Beogradskog univerziteta, Jago{u Puri}u, zahtev u kome tra`i hitnu suspenziju [e{eqa. [e{eq je ju~e zatra`io izbacivawe Lili}a
sa Pravnog fakulteta zbog “plagijatorstva” i optu`io ga da je “prepisivao
ideje srpskog intelektualca u emigraciji Laze M. Kosti}a”. Advokat Nali}
je poru~io dekanu Anti}u da }e “jo{ mnogo puta u}i na fakultet” koji je zavr{io, {to, kako je dodao, “gospodinu Anti}u niko ne}e mo}i da garantuje”.
“Po dolasku demokratske vlasti takvima kao {to je dekan Anti} te{ko da
}e biti mesta na Pravnom fakultetu”, rekao je Nali}.
Lili} poku{ava da se predstavi kao `rtva politi~ke hajke, da plagijatorsku aferu, ~iji je glavni akter, pretvori u progon ideolo{kog neistomi{qenika da bi se u javnosti predstavio kao nevina `rtva. Za ono {to je notorna istina, za nepobitnu ~iwenicu da je pokrao tu|e intelektualne produkte, Stevan Lili} insistira da je kleveta. I vi{ak materijalnih dokaza,
i nedvosmislene ekspertize sudskih ve{taka, za wega kao da ne postoje. Oni
retki Lili}evi duhovni srodnici, koji su ga neve{to branili, moralisti~ki su se zgra`avali nad mojim re~nikom iz prvog separata, kao da je gora stvar
nekoga nazvati bitangom nego biti plagijator.
54
Sve to me je motivisalo da se jo{ podrobnije pozabavim Lili}evim prqav{tinama i kroz wegov primer raskrinkam ~itav jedan pronatovski miqe koji sistematski poku{ava da degradira na{e kulturne tradicije, nacionalnu svest, moral i patriotska ose}awa. Cela afera sadr`i i akademske
i politi~ke implikacije, a ja sam se trudio da u ovoj obradi nijednu od wih
zna~ajnije ne zapostavim.
U prvom redu, izlo`i}u pravne aspekte Lili}evog plagijata i dopuniti argumentaciju iz prethodnog separata. Tome sledi analiza teksta Lili}eve doktorske disertacije, podroban prikaz reagovawa {tampe na ovu aferu i detaqan opis celokupnog sudskog procesa povodom Lili}eve nepromi{qene tu`be.
2. Lili}evo kr{ewe doma}ih propisa i me|unarodnih
ugovora iz oblasti za{tite autorskih prava
Autorsko pravo, kao osnova za{tite intelektualnog stvarala{tva, razvilo se u posledwa dva veka. Wime se {tite interesi autora nau~nih, kwi`evnih i umetni~kih dela, wihovih naslednika i dru{tva u celini. Autorovi interesi mogu biti moralni ili materijalni. U moralnom pogledu autor je potpuno samostalan i suveren u pogledu odlu~ivawa da li }e delo koje je stvorio biti objavqeno i tako dostupno i drugim qudima, ili ne}e. Bez
wegove izri~ite saglasnosti niko wegovo delo ne sme da mewa, ispravqa, dopuwuje, prera|uje, a u slu~aju citirawa od strane drugog autora postoji du`nost preciznog preno{ewa, ozna~avawa navodnicima preuzetog dela ili
na neki drugi podesan i nedvosmislen na~in (na primer, drugim tipom slova), kao i preciznog navo|ewa citiranog dela i wegovog stvaraoca.
Kako je isticao prof. dr Vojislav Spai}, “iako produkti fizi~kog rada imaju sli~nosti sa intelektualnim produktima, izme|u wih postoji razlika. Intelektualno djelo kao nematerijalno nosi na sebi vi{e pe~at li~nosti svoga tvorca, nego {to je to slu~aj sa materijalnim dobrom. Intelektualno dobro izra`ava najtananije misli i osje}awa svoga autora, pa ta veza ne mo`e da prestane otu|ewem konkretizovanog djela, jer je autor ~vrsto
vezan za sudbinu svoga intelektualnog “~eda”. To nije slu~aj sa materijalnim
dobrom, gdje ta veza izme|u tvorca i tog djela prestaje odmah po otu|ewu. Materijalni proizvod predstavqa produkt umje{nosti svoga tvorca i to po pravilu ne predstavqa nikakvu originalnost, dok intelektualno djelo predstavqa izraz ne~eg novog, svojstvenog samo autoru, pa stoga izme|u wih i mora
da postoji intelektualna veza”. (Vojislav Spai}: Autorsko pravo, “Veselin
Masle{a”, Sarajevo, 1957, str. 13)
Profesor Spai} smatra da se moralnim elementom autorskih prava {tite autorovo ime, ugled i ~ast. Kad autor preda ili na neki drugi na~in nekom prenese svojinska, odnosno materijalna ovla{}ewa, on zadr`ava svoja
li~na, moralna prava. I da to iskreno `eli, autor ne mo`e nikome preneti svoja li~nopravna ovla{}ewa, nego samo imovinska.
Svojim prqavim plagijatorskim rabotama Stevan Lili} se te{ko ogre{io u odnosu na akademski moral i pravne propise. Prema ~lanu 2. Zakona
o autorskim i srodnim pravima (“Slu`beni list SRJ”, br. 24/98, od 15. maja
1998. godine) “Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izra55
`ena u odre|enoj formi, bez obzira na wegovu umetni~ku, nau~nu ili drugu
vrednost, wegovu namenu, veli~inu, sadr`inu i na~in ispoqavawa, kao i dopu{tenost javnog saop{tavawa wegove sadr`ine”. (Citirano prema kwizi
“Intelektualna svojina”, “Industrijska svojina i autorsko pravo”, kwiga prva: Jugoslovenski propisi sa komentarom, autora dr Vesne Besarevi} i Blagoja @arkovi}a, “Dosije”, Beograd, 1988, str. 236)
Na Stevana Lili}a se direktno mo`e primeniti ~lan 182. stav jedan toga zakona, koji glasi: “Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili
delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|ewe ili predstavqawe ili
emituje tu|e autorsko delo ili iskoristi tu|u interpretaciju (snimi, umno`i, prenese ili emituje), kazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora od tri
meseca do tri godine.” (Str. 279)
U drugoj kwizi zbirke dokumenata, dr Vesna Basarevi} i Blagoje @arkovi} su objavili sve relevantne me|unarodne ugovore koji se ti~u za{tite intelektualne svojine. Stevan Lili} je grubo prekr{io odredbe:
1. Bernske konvencije o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela (od 8. septembra 1886. godine, dopuwene u Parizu 4. maja 1896, izmewene u Berlinu 13.
novembra 1903, dopuwene u Bernu 20. marta 1914, izmewene u Rimu 2. juna 1928,
u Briselu 26. juna 1948, u Stokholmu 14. jula 1967. i u Parizu 24. jula 1971. godine, str. 329)
2. Svetske univerzalne konvencije o autorskom pravu (usvojene 6. septembra 1952. godine u @enevi, izmewene u Parizu 24. jula 1971. godine, str. 357)
3. WIPO – ugovora o autorskom pravu (usvojen u @enevi 20. decembra 1996.
godine, str. 374)
3. Jo{ nekoliko dokaza Lili}eve podlosti i pokvarenosti
U prethodnom tekstu najvi{e sam se bavio Lili}evom kra|om intelektualnih produkata prof. dr LazA Kosti}a. U me|uvremenu sam intenzivnije ~itao i upore|ivao Lili}evu kwigu sa uybenikom prof. dr Dragana Milkova i ustanovio ~itav niz novih argumenata za optu`bu Stevana Lili}a za
intelektualni lopovluk i falsifikat. Stranica za stranicom, kra|a za kra|om. Ovde su samo najupe~atqiviji primeri.
Kod Milkova na 39. strani ~itamo:
U pitawu je parlamentarizam u kojem premo} ima vlada. Upravna i izvr{na vlast su objediwene u jedinstvenu egzekutivu.
Kao u me|unarodnim razmerama izvesni ekspert za upravno pravo, Lili} tu re~enicu prisvaja na 174. strani “svoje” kwige:
U pitawu je parlamentarizam u kojem premo} ima vlada. Upravna i izvr{na vlast su objediwene u jedinstvenu egzekutivu.
Milkov na istoj 39. strani pi{e:
Ovla{}ewa Savezne vlade su, za razliku od Savezne skup{tine, u velikoj meri pro{irena u odnosu na ranije stawe. Savezna vlada obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije. Ona utvr|uje i wihovu organizaciju i delokrug.
U Lili}evoj obradi to je malo izmeweno, pa na 175. strani nalazimo wegovu “originalnu” formulaciju koja predstavqa nevi|eni doprinos nau~niom stvarala{tvu:
56
Za razliku od Savezne skup{tine, ovla{}ewa Savezne vlade u odnosu na
saveznu upravu su znatno pro{irena. Tako, Savezna vlada, izme|u ostalog,
obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije i utvr|uje wihovu organizaciju i delokrug.
Milkov na 45. strani pi{e o promenama u polo`aju republi~ke uprave
nakon dono{ewa novog srbijanskog ustava u septembru 1990. godine:
Osnovna karakteristika tih promena jeste uvo|ewe podele vlasti, odnosno parlamentarizma sa elementima predsedni~kog sistema. Napu{tawem
skup{tinskog jedinstva vlasti, uprava se, u odre|enom smislu, odvojila od
skup{tine i vezala za Vladu, kao nosioca celokupne izvr{ne vlasti. S druge strane, u skladu sa izvr{enom centralizacijom i napu{tawem komunalnog sistema, ukinuta je pretpostavka nadle`nosti u korist op{tinskih organa uprave (koji vi{e u ranijem vidu i ne postoje). Sve poslove dr`avne uprave vr{e ministarstva, a ostali subjekti samo ono {to im je republi~kim zakonom povereno.
Lili} to preuzima na svojoj 180. strani bez ikakvih navodnika:
Osnovna karakteristika tih promena jeste uvo|ewe podele vlasti, odnosno parlamentarizma sa elementima predsedni~kog sistema. Napu{tawem
skup{tinskog jedinstva vlasti, uprava se odvojila od skup{tine i vezala za
Vladu, kao nosioca izvr{ne vlasti. S druge strane, u skladu sa izvr{enom
centralizacijom i napu{tawem komunalnog sistema, ukinuta je pretpostavka nadle`nosti u korist op{tinskih organa uprave, koji u ranijem obliku
vi{e i ne postoje. Sve poslove dr`avne uprave obavqaju ministarstva, a ostali subjekti samo ono {to im je republi~kim zakonom povereno.
Sa Milkovqeve 47. strane Lili} ve} “temeqito” prera|uje izvorni tekst,
pa ga kao sopstveni uklapa na 180. i 181. strani svojih plagijatorskih pisanija, trude}i se da bude unekoliko koncizniji od pokradenog autora, ali opet
bez ikakvog ukazivawa na poreklo. Dragan Milkov u odeqku “Odnos uprave
prema Vladi”, ka`e:
Odnos uprave prema Vladi je, mawe ili vi{e, odnos u kome je uprava u potpunosti pot~iwena Vladi kao nosiocu celokupne izvr{ne vlasti. Ranija relativna funkcionalna i personalna odvojenost su zameweni povezano{}u izme|u Vlade i ministarstava. Time Vlada ponovo postaje “paravan izme|u uprave i parlamenta”. Kao i ranije, Vlada donosi uredbe, odluke i druge podzakon ske akte radi izvr{ewa zakona, kojima se mogu ustanovqavati prava i obaveze za organe uprave. Isto tako, Vlada utvr|uje na~ela za unutra{wu organizaciju ministarstava i drugih organa uprave. U pogledu personalnih ovla{}e wa prema organima uprave, Vlada ima ovla{}ewe da postavqa i razre{ava
funkcionere u ministarstvima, kao i u posebnim organizacijama. To se od nosi, pre svega, na pomo}nike ministra, koji ministru poma`u u rukovo|ewu
pojedinim podru~jima rada ministarstva, sekretare ministarstva, koji se bave poslovima unutra{we organizacije i rukovodioce posebnih organizacija, direktore i sekretare, kao i wihove zamenike i pomo}nike.
Vlada je nadle`na da usmerava i uskla|uje rad ministarstava i posebnih
organizacija. U tom smislu, propisana je posebna obaveza organa dr`avne uprave da se pridr`avaju smernica i na~elnih stavova Vlade. Kao i ranije, smernice i na~elni stavovi se ne mogu ticati konkretnog slu~aja, odnosno ne mogu se odnositi na postupawe u upravnim stvarima. Ovim aktima Vlade se od57
re|uje “na~in rada organa dr`avne uprave u primewivawu propisa, nala`u
rokovi za dono{ewe propisa za koje su organi dr`avne uprave ovla{}eni i
odre|uje na~in i oblik saradwe sa drugim organima i organizacijama”. S druge strane, organi uprave su ovla{}eni da od Vlade tra`e zauzimawe na~elnih stavova o odre|enim pitawima, a ona je du`na da ih o svom stavu obavesti. Pored toga, Vlada ima i ovla{}ewe da nalo`i ministarstvu da preduzme radwu za koju je ovla{}eno.
Naslov odgovaraju}eg Lili}evog odeqka je “Odnos republi~ke uprave prema Vladi Srbije”, i u wemu stoji:
Za razliku od Narodne skup{tine, ovla{}ewa Republi~ke vlade u odnosu na upravu su takva da je uprava u velikoj meri pot~iwena Vladi. Tako,
Republi~ka vlada, izme|u ostalog, donosi uredbe, odluke i druge podzakonske akte radi izvr{ewa zakona kojima se mogu utvr|ivati odre|ene obaveze
za organe uprave, usmerava i uskla|uje rad ministarstava i posebnih organizacija, propisuje smernice i na~elne stavove kojih su organi uprave du`ni
da se pridr`avaju, re{ava o sukobu nadle`nosti izme|u ministarstava i drugih organa i organizacija, postavqa i razre{ava funkcionere u ministarstvima i drugim organima i posebnim organizacijama i mo`e nalo`iti ministarstvu preuzimawe odre|ene radwe. Smernicama i na~elnim stavovima
odre|uje se na~in rada organa dr`avne uprave u primewivawu propisa, nala`u rokovi za dono{ewe propisa za koje su organi dr`avne uprave ovla{}eni i odre|uju na~in i oblik saradwe sa drugim organima i organizacijama.
Preuzimaju}i i “dopuwuju}i” odeqak Dragana Milkova “Me|usobni odnosi organa uprave”, Lili} ovog puta pomiwe izvorni deo u fusnoti 8, ali
bez navodnika, pa se ima utisak da mu je samo mi{qewe podudarno sa stavom
navedenog profesora, a zapravo krade ~itave wegove re~enice i re~eni~ke
sklopove. Tako kod Milkova na stranama 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104,
105. i 106. pi{e:
Me|usobni odnosi organa uprave zavise od vi{e elemenata. Pre svega, ovi
odnosi su su{tinski opredeqeni tipom dr`avne zajednice. Jedna vrsta me|usobnih odnosa postoji u unitarnim dr`avama, a druga u slo`enim dr`avama.
U unitarnim dr`avama postoje samo odnosi centralnih i lokalnih organa, pri
~emu wihovi me|usobni odnosi zavise od toga da li je u pitawu centralizovan ili decentralizovan sistem. U slo`enim dr`avama se kao posebno pitawe javqaju me|usobni odnosi centralnih i organa federalnih jedinica. Wihovi odnosi mogu biti razli~ito ure|eni, zavisno od tipa slo`ene dr`ave.
U skladu sa izvr{enim promenama u Republici Srbiji, me|usobni odnosi organa uprave se mogu posmatrati na dva na~ina. S jedne strane, mogu se posmatrati me|usobni odnosi organa dr`avne uprave, pod kojima se podrazumevaju odnosi izme|u ministarstava na republi~kom nivou. U pitawu su tzv. horizontalni odnosi. S druge strane, mogu se posmatrati odnosi organa dr`avne uprave (republi~kih ministarstava) prema organima autonomne pokrajine, grada i op{tine. To su tzv. vertikalni odnosi.
[to se ti~e odnosa saveznih i republi~kih organa uprave, u Ustavu SRJ
ne postoje nikakve odredbe o tome. To zna~i da, normativno posmatrano, savezni i republi~ki organi deluju na principu stroge podele nadle`nosti i
da izme|u wih ne dolazi do uspostavqawa me|usobnih odnosa.
58
U pogledu horizontalnih odnosa organa dr`avne uprave nema bitnijih
promena u odnosu na ranije stawe. To su odnosi koji se zasnivaju na uzajamnim pravima i obavezama utvr|enim zakonom i drugim propisima.
Me|usobni odnosi organa dr`avne uprave su odnosi u kojima nema podre|enosti i nadre|enosti, jer su u pitawu organi istog nivoa i istog zna~aja. Oni
imaju obavezu da me|usobno sara|uju kada to zahteva priroda poslova dr`avne uprave. Ukoliko neki organ dr`avne uprave neosnovano odbije saradwu, o
tome }e biti obave{tena Vlada, koja mo`e preduzeti odgovaraju}e mere.
Pod saradwom se posebno podrazumeva me|usobno dostavqawe podataka i obave{tewa neophodnih za rad, obrazovawe zajedni~kih slu`bi i stru~nih tela, kao i ostvarivawe drugih oblika zajedni~kog rada i saradwe.
Pored vidova saradwe koji su izri~ito navedeni, organi dr`avne uprave mogu sara|ivati i na druge na~ine, pa i onda kada to nije obavezno.
Vertikalni odnosi obuhvataju odnose izme|u republi~kih ministarstava prema organima autonomnih pokrajina, gradova i op{tina. Ti odnosi se,
na~elno, mogu okarakterisati kao odnosi nadre|enosti i podre|enosti.
Osnovna karakteristika vertikalnih odnosa organa uprave, podre|enost
i nadre|enost, proisti~e iz centralizacije koja je, nakon ustavnih promena iz 1990. godine, izvr{ena u Republici Srbiji. Sva ovla{}ewa dr`avne
uprave su centralizovana i koncentrisana kod republi~kih organa. Organi teritorijalne autonomije (pokrajine) i lokalne samouprave (op{tine)
nemaju izvorna ovla{}ewa dr`avne uprave, nego upravne poslove mogu vr{iti samo kada im je to republi~kim zakonom povereno. Stoga centralni (republi~ki) organi imaju u ovim slu~ajevima uobi~ajena ovla{}ewa hijerarhijski nadre|enih organa.
Odnosi izme|u ministarstava i pokrajinskih, gradskih i op{tinskih
organa se uspostavqaju u dva razli~ita vida. S jedne strane, ministarstva imaju posebna ovla{}ewa kada je u pitawu vr{ewe poverenih poslova (dr`avne uprave), a sa druge, uspostavqaju se i odnosi u pogledu vr{ewa izvornih
poslova organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. U prvom slu~aju, pokrajinski, gradski i op{tinski organi istupaju kao podru~ni organi centralnih organa, a u drugom slu~aju je re~, na~elno, o samostalnom vr{ewu poslova, uz kontrolna ovla{}ewa centralnih organa.
Ministarstva imaju generalno ovla{}ewe da vr{e nadzor nad obavqawem svih poverenih poslova. Ministarstva iz ~ijeg su delokruga povereni
poslovi, “vr{e neposredan nadzor nad zakonitim obavqawem tih poslova i
ovla{}ena su da izdaju obavezne isntrukcije za wihovo obavqawe, a po potrebi i da preuzmu neposredno obavqawe tih poslova ili na drugi na~in obezbede wihovo obavqawe”. Taj nadzor ministarstva vr{e preko okruga.
Ovla{}ewa i du`nosti ministarstava prema organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, kada su u pitawu povereni zadaci i poslovi, precizirana su u Zakonu o dr`avnoj upravi. U odnosu na organe i organizacije kojima je povereno vr{ewe poslova dr`avne uprave, ministarstvo
mo`e: 1) tra`iti izve{taje, podatke i obave{tewa o vr{ewu poverenih po slova; 2) davati obavezne instrukcije; 3) upozoriti na neizvr{avawe poverenih poslova i utvrditi rok za izvr{ewe, koji ne mo`e biti du`i od 30 da na; 4) neposredno preuzeti izvr{avawe pojedinog upravnog poslova, ako ga
59
nadle`ni organ i pored upozorewa ne izvr{i; 5) preuzeti na odre|eno vreme izvr{avawe poverenih poslova od organa koji ih ne vr{i i re{ewem ministra odrediti vreme i na~in preuzimawa poslova; 6) privremeno uputiti
na rad radnika ministarstva u organ kome su povereni poslovi; 7) propisati uslove koje moraju ispuwavati zaposleni u organu koji vr{i poverene poslove u pogledu vrste i stepena {kolske spreme, radnog iskustva, posebnih
znawa i broja zaposlenih; 8) propisati na~in vo|ewa evidencije u vezi sa poverenim poslovima; 9) ukinuti ili poni{titi akte organa donetih u vr{ewu poverenih poslova, osim akata donetih u upravnom postupku; 10) nalo`iti dono{ewe propisa za koje je organ ovla{}en, s tim {to }e ministarstvo
doneti takav propis ako ga organ ne donese.
U slu~aju preuzimawa poslova od lokalnog organa, istovremeno }e biti uskra}ena odgovaraju}a finansijska sredstva. Ako lokalni organ ne po{tuje propisane uslove koje moraju ispuwavati zaposleni ili ne donese nalo`eni propis, mo`e se pokrenuti pitawe odgovornosti funkcionera koji rukovodi radom tog organa.
U pogledu izvornih poslova organa teritorijalne autonomije i lokalne samourpave, vertikalni odnosi sa republi~kim ministarstvima su druga~ije ure|eni. Naime, ono {to je Ustavom zagarantovano kao izvorno pravo
ovih jedinica, predstavqa istovremeno i sferu wihove slobode. Da bi vi{i
organi mogli u}i u tu sferu, potrebno je da za to postoji izri~ito ovla{}ewe predvi|eno u nekom zakonu. Bez toga, vi{i organi se ne smeju me{ati u
rad lokalnih organa.
U vr{ewu kontrole nad izvornim poslovima organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ministarstva ostvaruju kontrolu nad zakonito{}u vr{ewa poslova iz nadle`nosti pokrajina, gradova i op{tina. Kada
smatraju da op{ti akt organa pokrajine, op{tine ili grada nije u skladu sa
zakonom ili drugim republi~kim propisom, ministarstva moraju pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a do dono{ewa odluke predlo`iti Vladi da takav op{ti akt obustavi od izvr{ewa. Vlada Republike Srbije tako|e mo`e pokrenuti postupak pred Ustavnim
sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i op{tih akata pokrajinskih, gradskih i op{tinskih organa. U tom slu~aju, Vlada mo`e do dono{ewa odluke Ustavnog suda obustaviti od izvr{ewa lokalne propise, odnosno
wihove pojedine odredbe, kao i pojedina~ne akte koji se na osnovu ovih propisa donose.
Organi dr`avne uprave (ministarstva) kontroli{u u izvesnoj meri i izvr{avawe lokalnih propisa, ali samo onda kada se to odnosi na ostvarivawe sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina. Naime, ako utvrde da organi pokrajine, grada ili op{tine ne izvr{avaju takve svoje propise, upozori}e na to lokalne organe i zatra`iti da u roku, koji ne mo`e biti du`i
od mesec dana, preduzmu mere za izvr{ewe ovih op{tih akata. U slu~aju da
lokalni organi i pored upozorewa ne preduzmu odgovaraju}e mere, ministarstvo mo`e u~initi slede}e:
1) odrediti drugi organ istog nivoa da izvr{i odluku ili op{ti akt;
2) neposredno preuzeti izvr{avawe odluke, odnosno lokalnog op{teg akta, a najdu`e u vremenu od tri meseca.
60
Pored ovog ovla{}ewa, u takvim situacijama ministarstvo mo`e pokrenuti i postupak za utvr|ivawe odgovornosti funkcionera koji rukovodi radom lokalnog organa. Me|utim, ako lokalni organi smatraju da su radom ili
aktom ministarstva povre|ena wihova prava koja im po zakonu pripadaju, obrati}e se Vladi radi za{tite tih prava. U slu~aju ako je, pak, povreda izvr{ena radom ili aktom Vlade, tada se lokalni organi mogu obratiti Narodnoj
skup{tini...
... izme|u sudova i uprave postoji obaveza uzajamnog priznavawa akata.
To zna~i da sudovi moraju priznavati upravne akte i, obrnuto, organi uprave moraju priznavati sudske akte...
... posebni odnosi, regulisani pravnim propisima, izme|u organa uprave i sudova uspostavqaju se u dve oblasti. S jedne strane, postoje odnosi u kojima su organi uprave, uslovno re~eno, “aktivni”, a sudovi “pasivni” subjekti. To je oblast pravosudne uprave. S druge strane, postoje obrnuti odnosi,
a to je oblast sudske kontrole uprave...
... javno tu`ila{tvo predstavqa poseban dr`avni organ koji je osnovan
prvenstveno radi krivi~nog gowewa, ali mo`e obavqati i druge zadatke i
poslove. Javno tu`ila{tvo je “samostalni dr`avni organ koji goni u~inioce krivi~nih dela i drugih zakonom odre|enih ka`wivih dela i ula`e pravna sredstva radi za{tite ustavnosti i zakonitosti”...
... sva ovla{}ewa javnog tu`ila{tva prema organima uprave, u domenu
vr{ewa upravne delatnosti, mogu se zajedni~ki okarakterisati kao ovla{}ewa procesne, a ne i meritorne prirode. To zna~i da javno tu`ila{tvo ne mo`e nikada samostalno donositi bilo kakve odluke u vezi sa upravnom delatno{}u, ve} jedino mo`e pokretati odgovaraju}e postupke, u kojima }e drugi
organi preispitati odre|ene upravne akte i doneti odluku...
... organi dr`avne uprave imaju op{tu du`nost da gra|anima omogu}e nesmetano ostvarivawe wihovih prava i obaveza, daju im potrebne podatke i
obave{tewa, pru`aju pravnu pomo}, sara|uju sa gra|anima, po{tuju qudsku
li~nost i ~uvaju ugled organa dr`avne uprave...
... sa svoje strane, organi dr`avne uprave imaju obavezu da razmatraju predstavke, peticije i predloge, da preduzmu odgovaraju}e mere i o tome obaveste gra|ane.
U Zakonu o dr`avnoj upravi (~l. 62) predvi|eno je jedno posebno pravo
gra|ana na naknadu tro{kova. U slu~aju ako se gra|anin uredno odazove pozivu, a slu`bena radwa bez wegove krivice ne bude obavqena, ima pravo na
naknadu tro{kova koje je zbog toga imao. Isto tako, gra|anin ima pravo na
naknadu tro{kova i ako nije bio pozvan, ve} je do{ao po sopstvenoj inicijativi, ako u vreme odre|eno za rad sa strankama krivicom slu`benog lica
nije obavio posao radi kojeg je do{ao.
O zahtevu za naknadu tro{kova odlu~uje konkretan organ dr`avne upra ve, shodno pravilima o naknadi tro{kova svedocima u upravnom postupku.
Protiv prvostepenog re{ewa se mo`e izjaviti prigovor ministru. Naknada tro{kova se ispla}uje na teret sredstava predvi|enih za finansirawe or gana uprave, {to zna~i da im se tada odobrena sredstva umawuju za odgovaraju}i iznos. Kada se isplati naknada, organ dr`avne uprave ima pravo da se
obe{teti od slu`benog lica ~ijim propustom su tro{kovi izazvani, u visini ispla}ene naknade, a u skladu sa op{tim propisima o naknadi {tete...
61
Kod Lili}a to na 181, 182, 183, 184. i 188. strani ovako izgleda:
Me|usobni odnosi organa uprave zavise od mnogih okolnosti. Tako, ovi
odnosi zavise od toga da li se prihvata sistem podele ili neki drugi sistem
vlasti. Osim toga, ovi odnosi zavise i od toga da li je re~ o prostoj (unitarnoj) ili slo`enoj (federalnoj) dr`avi, kao i od okolnosti da li se organizaciji uprave pristupa sa naglaskom na centralizaciji ili sa opredeqewem
za decentralizaciju. Kako u Saveznom ustavu nema posebnih odredaba o odnosima saveznih organa uprave prema republi~kim, sa pravnog stanovi{ta,
mo`e se zakqu~iti da me|usobni odnosi saveznih i republi~kih organa uprave po~ivaju na principu potpunog razgrani~ewa nadle`nosti u smislu da izme|u saveznih i republi~kih organa uprave ne dolazi do uspostavqawa posebnih me|usobnih odnosa.
Sa druge strane, imaju}i u vidu situaciju u Srbiji, me|usobni odnosi organa uprave mogu se posmatrati kao me|usobni odnosi horizontalnog i me|usobni odnosi vertikalnog karaktera. Pod odnosima horizontalnog karaktera podrazumevaju se me|usobni odnosi organa uprave u smislu me|usobnih
odnosa organa dr`avne uprave (npr. izme|u ministarstava na republi~kom
nivou), dok se pod odnosima vertikalnog karaktera podrazumevaju me|usobni odnosi organa dr`avne uprave (ministarstava), sa jedne, prema organima
autonomne pokrajine, grada i op{tine, sa druge strane.
Horizontalni odnosi organa dr`avne uprave zasnivaju se na uzajamnim
pravima i obavezama koje su utvr|ene zakonskim i drugim propisima. U horizontalnim odnosima nema podre|enosti i nadre|enosti, jer ovi organi (npr.
ministarstva) me|usobno sara|uju. Prema propisima, ova obavezna saradwa
se naro~ito odnosi na davawe podataka i obave{tewa koja su potrebna za rad
drugog organa, kao i obrazovawe zajedni~kih slu`bi i stru~nih tela, ali mo`e imati i druge vidove.
Vertikalni odnosi organa uprave zasnivaju se na principu nadre|enosti i podre|enosti izme|u organa dr`avne uprave, sa jedne strane, i organa autonomnih pokrajina, gradova i op{tina koji obavqaju upravne poslove, sa druge strane. Ovaj oblik me|usobnih odnosa u Srbiji proisti~e iz na~elne centralizacije koja je 1990. godine ustanovqena Ustavom. Prema ovoj
soluciji, izvr{ena je koncentracija gotovo svih ovla{}ewa u vezi sa dr`avnom upravom na republi~kom nivou, tj. u okviru ministarstva. Kako prema
Ustavu organi autonomnih pokrajina, gradova i op{tina nisu organi uprave sa izvornim ustavnim i zakonskim ovla{}ewima za vr{ewe poslova dr`avne uprave, to organi teritorijalne autonomije, gradova i op{tina (kako se u propisima nazivaju) mogu vr{iti upravne poslove samo kada im je to
zakonom povereno.
Vertikalni odnosi izme|u ministarstva, sa jedne, i pokrajinskih, gradskih i op{tinskih organa, sa druge strane, mogu biti dvojaki.
a) U slu~aju kada pokrajinski, gradski i op{tinski organi obavqajuposlove dr`avne uprave koje im iminstarstva povere, oni vr{e ove poslove kao
podru~ni organi ministarstva. U ovoj situaciji, ministarstva imaju ovla{}ewe da vr{e neposredni nadzor nad obavqawem poverenih poslova, mogu
izdavati obavezne instrukcije za izvr{avawe poverenih poslova, a, po potrebi, mogu te poslove i sama neposredno obaviti, odnosno na drugi na~in
62
obezbediti wihovo izvr{ewe. U tom smislu, od organa i organizacija kojima je povereno obavqawe nekih poslova dr`avne uprave ministarstvo mo`e da: 1) tra`i izve{taje, podatke i obave{tewa o vr{ewu poverenih poslova; 2) daje obavezne instrukcije; 3) upozori na neizvr{avawe poverenih poslova i utvrdi rok za izvr{ewe, koji ne mo`e biti du`i od 30 dana; 4) neposredno preuzme izvr{avawe pojedinog upravnog posla ako ga nadle`ni organ, i pored upozorewa, ne izvr{i; 5) preuzme na odre|eno vreme izvr{avawe poverenih poslova od organa koji ih ne vr{i, a re{ewem funkcionera
koji rukovodi organom dr`avne uprave odre|uje se vreme i na~in preuzimawa izvr{avawa; 6) privremeno uputi na rad radnika ministarstva u organ
kome su povereni poslovi; 7) propi{e uslove koje moraju ispuwavati zaposleni u organu koji vr{e poverene poslove u pogledu vrste i stepena {kolske spreme, radnog iskustva, posebnih znawa (stru~na sprema radnika) i broja zaposlenih, a koji se unose u akt o sistematizaciji tog organa; 8) propi{e
na~in vo|ewa evidencije u vezi sa poverenim poslovima; 9) ukine ili poni{ti akte organa, odnosno organizacije donete u vr{ewu poverenih poslova,
osim akata donetih u upravnom postupku; 10) nalo`i dono{ewe propisa za
koje je organ, odnosno organizacija ovla{}ena, s tim {to }e ministarstvo
doneti takav propis ako ga organ, odnosno organizacija ne donese.
U odre|enim slu~ajevima, ministarstvo mo`e organu koji nije izvr{io
pojedini upravni posao, odnosno koji ne izvr{i poverene poslove, uskratiti odgovaraju}a sredstva za finansirawe tih poslova. Osim toga, ako organ
koji vr{i poverene poslove dr`avne uprave ne postupi u skladu sa ovla{}ewima ministarstva, ministarstvo mo`e pokrenuti pitawe odgovornosti
funkcionera koji rukovodi tim organom, odnosno organizacijom.
b) U slu~aju kada pokrajinski, gradski i op{tinski organi obavqaju poslove koji su prema Ustavu izvornog karaktera (dakle, ne poslove dr`avne
uprave), oni ne istupaju kao podru~ni organi ministarstva, ve} kao samostalni subjekti. U ovom slu~aju, ministarstva prema ovim organima imaju samo
ona ovla{}ewa koja su im izri~ito poverena zakonom i koja se pre svega odnose na kontrolu zakonitosti akata koje ovi organi u svojstvu samostalnih
subjekata donose. Tako, ministarstva ostvaruju kontrolu nad zakonito{}u
u obavqawu poslova iz nadle`nosti organa autonomne pokrajine, grada i op{tine. Kada ministarstvo smatra da op{ti akt organa autonomne pokrajine, grada ili op{tine nije u skladu sa zakonom ili drugim republi~kim pro pisom, du`an je da pokrene postupak za ocewivawe ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom. Do dono{ewa odluke Ustavnog suda, ministarstvo
mo`e predlo`iti Vladi da obustavi od izvr{ewa op{ti akt ovih organa.
Ministarstva imaju posebno ovla{}ewe da, ako nadle`ni organ autonomne pokrajine, grada i op{tine ne izvr{ava odluke ili op{te akte autonomne pokrajine, grada i op{tine koji se odnose na ostvarivawe sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina, upozori na to nadle`an organ u autonomnoj pokrajini, gradu i op{tini i zatra`i da u roku koji ne mo`e biti du`i
od mesec dana preduzme mere za izvr{avawe te odluke ili op{teg akta. Ako
organ i pored upozorewa ne preduzme mere, ministarstvo mo`e odrediti drugi organ autonomne pokrajine, grada i op{tine da izvr{i odluku ili op{ti
akt autonomne pokrajine, grada Beograda, grada i op{tine, a mo`e i nepo63
sredno preuzeti izvr{avawe odluke, odnosno op{teg akta autonomne pokrajine, grada i op{tine, ali najdu`e tri meseca. U ovom drugom slu~aju ministarstvo pokre}e postupak za utvr|ivawe odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom autonomne pokrajine, grada Beograda, grada i op{tine.
Me|utim, predvi|ena je situacija da ako organ autonomne pokrajine, grada ili op{tine smatra da je radom ili aktom ministarstva u~iwena povreda zakonom utvr|enih prava autonomne pokrajine, grada ili op{tine, mo`e
se obratiti Vladi radi za{tite tih prava. Ako je povreda zakonom utvr|enih prava autonomne pokrajine, grada ili op{tine u~iwena radom ili aktom Vlade, organ autonomne pokrajine, grada ili op{tine, obrati}e se Narodnoj skup{tini.
U odnosu na druge dr`avne organe, propisano je da organi dr`avne uprave u obavqawu poslova iz svog delokruga sara|uju sa sudovima, javnim tu`ila{tvima i drugim dr`avnim organima, u skladu sa zakonom. Tako, izme|u organa uprave i sudova postoji obaveza me|usobnog priznavawa akata, {to zna~i da sudovi moraju priznavati upravne akte, kao i to da organi uprave moraju priznavati sudske presude. Posebni odnosi organa uprave i sudova dolaze do izra`aja u vezi sa vr{ewem poslova sudske uprave (npr. organizovawe unutra{weg poslovawa u sudovima, poslovi u vezi sa stalnim sudskim tuma~ima i dr.), kao i u vezi sa ostvarivawem sudske kontrole zakonitosti upravnih akata koje donose organi uprave u upravnom sporu. Sa druge strane, organi uprave mogu uspostaviti odre|ene odnose i sa javnim tu`ila{tvom koje, mada dr`avni organ ~iji je osnovni zadatak da goni u~inioce krivi~nih
dela, mo`e u odre|enim situacijama (npr. u vezi sa ulagawem `albe ili upotrebom vanrednih pravnih sredstava u upravnom postupku, odnosno podizawem tu`be u upravnom sporu protiv upravnog akta organa uprave) imati odre|ene veze sa organima uprave. Ovla{}ewa javnog tu`ioca su ovla{}ewa
procesnog i specijalnog, a ne meritornog i op{teg karaktera, {to zna~i da
on ne mo`e donositi odluke u vezi sa vr{ewem upravnih poslova, ve} samo
pokretati odgovaraju}e postupke pred nadle`nim organima (npr. sudovima),
a ukoliko smatra da je u vezi sa vr{ewem nekih upravnih poslova do{lo do
povrede zakona, i to samo ukoliko je za to posebno zakonom ovla{}en...
... polaze}i od toga, organi dr`avne uprave su prema va`e}im propisima du`ni da ogra|anima omogu}e nesmetano ostvarivawe wihovih prava i obaveza, daju potrebne podatke i obave{tewa, pru`aju pravnu pomo}, sara|uju sa
gra|anima, po{tuju qudsku li~nost i ~uvaju ugled organa dr`avne uprave. Organi dr`avne uprave du`ni su da razmatraju predstavke, peticije i predloge koje im gra|ani podnose, da postupaju po wima i o tome obave{tavaju gra|ane. Gra|anin koji se uredno odazove pozivu organa dr`avne uprave, a slu`bena radwa radi koje je pozvan nije obavqena bez wegove krivice, ima pravo na naknadu tro{kova koje je usled toga imao. Gra|anin koji u vreme odre|eno za rad sa strankama nije krivicom slu`benih lica obavio posao radi
koga je do{ao i bez poziva organa, ima pravo na naknadu tro{kova. O zahtevu gra|anina, kao i o visini naknade tro{kova, odlu~uje organ dr`avne uprave shodno odredbama propisa kojima se odre|uje naknada tro{kova svedocima u upravnom postupku. Protiv re{ewa organa dr`avne uprave stranka mo `e ulo`iti prigovor ministru. Naknada tro{kova ispla}uje se na teret sredstava za finansirawe poslova odgovaraju}eg dr`avnog organa. Ako slu`be64
na radwa nije obavqena usled propusta slu`benog lica, organ dr`avne uprave ima pravo obe{te}ewa prema tom licu u visini ispla}ene naknade tro{kova, prema propisima o naknadi {tete.
Sli~no Stevan Lili} postupa i sa delovima teksta kwige Dragana Milkova sa 73, 54, 56, 74. i 75. strane. Kod Milkova na tim stranama, izme|u ostalog, stoji:
Osnovne organizacione jedinice u ministarstvima su resori, a u posebnim organizacijama sektori.
Unutra{we organizacione jedinice su jedinice koje se formiraju za obavqawe odre|enih poslova, s obzirom na wihovu vrstu i karakter. Postoje tri
vrste unutra{wih organizacionih jedinica, a to su odeqewa, odseci i grupe, pri ~emu je odeqewe jedinica koja obuhvata odseke i grupe, a razlika izme|u odseka i grupa je u vrsti poslova, a ne i u {irini jedinice. Izuzetno
se mogu predvideti i drugi nazivi, kao {to su centar, slu`ba, ra~unovodstvo,
daktilo-biro i sl....
... na~elno posmatrano, okruzi su teritorijalne jedinice koje se nalaze
izme|u centralnog i lokalnog nivoa i ~ine vezu izme|u wih...
... okrug predstavqa podru~je na kome se obrazuje podru~ni centar dr`avne uprave sastavqen od podru~nih jedinica svih organa dr`avne uprave (ministarstava i drugih republi~kih organa i organizacija). Naime, ministarstva mogu, radi obavqawa odre|enih poslova iz svog delokruga obrazovati
organizacione jedinice van svog sedi{ta za odre|ena podru~ja koja odredi
Vlada...
Ministarstva i posebne organizacije ne mogu u okruzima obavqati sve
zadatke i poslove, ve} samo one koji su propisima predvi|eni. U pitawu je
uglavnom re{avawe u upravnim stvarima (prvostepeno i drugostepeno), kao
i vr{ewe upravnog nadzora.
Koji }e se konkretno poslovi i zadaci iz nadle`nosti odre|enog ministarstva obavqati u okrugu, to se precizira aktima o organizaciji i sistematizaciji svakog ministarstva, odnosno posebne organizacije.
Na~elnik okruga ima slede}a ovla{}ewa i du`nosti:
– stara se o obezbe|ewu uslova za obavqawe poslova u okrugu;
– ostvaruje saradwu sa organima op{tina, gradova i pokrajina u vr{ewu poslova dr`avne uprave.
Rukovodioci organizacionih jedinica imaju dve vrste zadataka i poslova. S jedne strane, oni se bave poslovima rukovo|ewa, a sa druge, sami obavqaju odre|ene zadatke i poslove. Sami obavqaju najslo`enije zadatke iz delokruga organizacione jedinice kojom rukovode.
Poslovi rukovo|ewa svih rukovodilaca organizacionih jedinica se odnose na: organizovawe, objediwavawe i usmeravawe rada tih jedinica i pojedinih zaposlenih; raspore|ivawe poslova na organizacione jedinice, odnosno neposredne izvr{ioce i pru`awe potrebne stru~ne pomo}i.
Sve to, delimi~no izmeweno, bez ikakvih znakova navoda, nalazimo na
192, 193. i 194. strani Lili}evog epohalnog uybenika:
Osnovne organizacione jedinice u ministarstvima jesu resori, a u posebnim organizacijama sektori. U ministarstvima se mogu obrazovati i se kretarijati ministarstva, kao posebne organizacione jedinice. Unutra{we
organizacione jedinice jesu odeqewa, odseci i grupe. Unutra{we organiza 65
cione jedinice mogu izuzetno imati i druge nazive kao {to su centar, slu`ba, ra~unovodstvo, daktilo-biro i sl. Ministarstva mogu izuzetno biti i
bez organizacionih jedinica.
Organi dr`avne uprave mogu, radi obavqawa odre|enih poslova iz svog
delokruga, obrazovati podru~ne jedinice kao organizacione jedinice van svog
sedi{ta. Podru~ne jedinice i broj radnih mesta u tim jedinicama utvr|uju
se aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organu dr`avne uprave. Podru~ne jedinice svih organa dr`avne uprave obrazovane za odre|eno
podru~je ~ine podru~ni centar dr`avne uprave, odnosno okrug. Sedi{te okruga odre|uje Vlada. Uredbom Vlade, u Srbiji je utvr|eno 29 okruga. Na~elnika okruga postavqa Vlada na ~etiri godine. Na~elnik okruga je odgovoran
Vladi za obavqawe poslova na podru~ju okruga, i u skladu s tim ovla{}en je
da predla`e i preduzima odre|ene disciplinske i druge mere. Na~elnik okruga se stara o obezbe|ewu uslova za obavqawe poslova u okrugu i ostvaruje saradwu sa organima op{tine, gradova i autonomnih pokrajina u obavqawu poslova dr`avne uprave. Prema propisima, ministarstva i posebne organizacije ne mogu u okviru okruga obavqati sve zadatke i poslove iz svog delokruga, ve} samo one koji su predvi|eni odgovaraju}im propisima. Naj~e{}e, okruzima je povereno re{avawe u upravnim stvarima i vr{ewe upravnog nadzora. Koji }e se konkretno zadaci i poslovi iz nadle`nosti nekog ministarstva ili posebne organizacije obavqati u okrugu, odre|uje se aktom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tog ministarstva ili posebne organizacije.
Na~elno posmatrano, za okruge se mo`e re}i da predstavqaju teritorijalne jedinice intermedijalnog, tj. posredni~kog karaktera, koje su locirane izme|u centralnog i lokalnog nivoa organizacije uprave. Me|utim, u vezi sa ovim pitawem kod nas se isti~e da su okruzi ... obrazovani Uredbom Vlade kao nove teritorijalne celine koje nisu predvi|ene Ustavom Srbije...
... rukovodioci organizacionih jedinica objediwuju i usmeravaju rad tih
jedinica, odnosno zaposlenih u wima, odgovaraju za blagovremeno, zakonito
i pravilno obavqawe poslova iz delokruga organizacione jedinice kojom rukovode, raspore|uju poslove na organizacione jedinice, odnosno na neposredne izvr{ioce, pru`aju potrebnu stru~nu pomo} i obavqaju najslo`enije poslove iz delokruga organizacione jedinice kojom rukovode.
Kod Milkova stoji “pokretne stvari”, Lili} to prepisuje kao “potrebne stvari”. Dragan Milkov na 76. i 77. strani pi{e:
Sredstva opreme ~ine inventar i druge pokretne stvari koje organu dr`avne uprave slu`e za vr{ewe wegovih poslova, a ~iji je vek trajawa, pod nor malnim uslovima kori{}ewa, du`i od jedne godine, ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Vek trajawa je glavni kriterijum za razlikovawe sredstava
opreme od materijalnih tro{kova, {to zna~i da inventar ~iji je vek trajawa kra}i od jedne godine spada u materijalne tro{kove (tzv. sitan inventar).
Pored stvari, u sredstva opreme spadaju i nov~ana sredstva koja su namewena za nabavku opreme...
... raspore|ivawe sredstava za materijalne tro{kove, sredstava za posebne namene i sredstava opreme se utvr|uju predra~unom, koji donosi funkcioner koji rukovodi radom organa uprave.
66
Funkcioner koji rukovodi radom organa uprave odgovara za zakonito kori{}ewe sredstava za zarade zaposlenih, materijalne tro{kove, posebne namene, opreme i sredstava za posebne naknade.
U Lili}evoj lopovskoj verziji to na wegovoj 195. strani ovako izgleda:
Sredstva opreme ~ine inventar i druge potrebne stvari koje organu dr`avne uprave slu`e za vr{ewe wegovih poslova, a ~iji je vek trajawa, pod normalnim uslovima kori{}ewa, du`i od jedne godine, ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Sredstva opreme ~ine i nov~ana sredstva namewena za nabavku opreme.
Raspore|ivawe sredstava za materijalne tro{kove, sredstava za posebne namene i sredstava za nabavku i odr`avawe opreme vr{i se predra~unom
koji donosi funkcioner koji rukovodi organom dr`avne uprave. Za zakonito kori{}ewe sredstava za zarade zaposlenih, materijalne tro{kove, posebne namene, nabavku i odr`avawe opreme i sredstava za posebne naknade odgovoran je funkcioner koji rukovodi organom dr`avne uprave. Naloge i druge akte za isplatu i kori{}ewe sredstava potpisuje funkcioner koji rukovodi organom dr`avne uprave ili lice koje on ovlasti.
Lili} krade i delove teksta koji se odnose na problematiku radnih odnosa u organima uprave. Milkov na stranama 83, 84, 85, 86, 79, 87, 88. i 90. pi{e:
Radni odnosi zaposlenih i postavqenih lica u organima uprave su regulisani pravnim propisom koji se odnosi na sve dr`avne organe, a to je Zakon o radnim odnosima u dr`avnim organima...
... postoji princip primarne primene Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima, a samo u slu~aju kada pojedini odnosi nisu regulisani ovim
posebnim propisom, supsidijerno se primewuju odredbe op{tih propisa o
radnim odnosima zaposlenih u preduze}ima...
... za prijem u radni odnos u organima uprave i drugim dr`avnim organima, predvi|eni su posebni uslovi. Kandidat koji `eli da zasnuje radni odnos mora ispuwavati slede}e uslove:
1) da je dr`avqanin SRJ;
2) da je punoletan;
3) da ima op{tu zdravstvenu sposobnost;
4) da ima propisanu stru~nu spremu;
5) da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim
za obavqawe poslova u dr`avnom organu; i
6) da ispuwava druge uslove utvr|ene zakonom, drugim propisima ili
aktom o sistematizaciji radnih mesta...
... kao poseban uslov za prijem u radni odnos u dr`avnim organima, mo`e se aktom o sistematizaciji predvideti probni rad u trajawu od jednog
do tri meseca.
Postoje tri na~ina prijema u radni odnos u dr`avnim organima, s obzirom na razli~it osnov:
1) prijem u radni odnos na osnovu akta o izboru, odnosno postavqewu
na funkciju (to se odnosi na ministre i ostale funkcionere);
2) prijem u radni odnos na osnovu kona~ne odluke funkcionera koji rukovodi radom dr`avnog organa o izboru izme|u prijavqenih kandidata (to
se odnosi na zaposlene); i
67
3) prijem u radni odnos na osnovu sporazuma o preuzimawu zaposlenog
iz drugog dr`avnog organa...
... zaposlena i postavqena lica raspore|uje funkcioner koji rukovodi
radom organa uprave, re{ewem o raspore|ivawu. Oni se raspore|uju, u skladu sa aktom o sistematizaciji, prema svojoj stru~noj spremi i radnim sposobnostima. Kada to potrebe zahtevaju, mogu se rasporediti i na drugo radno mesto u istom organu, koje odgovara wihovoj stru~noj spremi i radnim
sposobnostima. Isto tako, zaposleni mo`e bez wegove saglasnosti biti
privremeno raspore|en na radno mesto van sedi{ta dr`avnog organa u kome radi, ali najdu`e {est meseci u toku dve godine. Posle isteka ovog roka, zaposleni se vra}a na ranije radno mesto.
U slu~aju da zaposleni ne obavqa poslove na zadovoqavaju}i na~in du`e od tri meseca, funkcioner koji rukovodi radom organa mo`e ga rasporediti na drugo radno mesto koje odgovara wegovim radnim sposobnostima.
Ukoliko ne postoji takvo radno mesto, prestaje mu radni odnos...
... zaposlenog mo`e bez oglasa preuzeti drugi dr`avni organ za obavqawe poslova koji odgovaraju wegovoj stru~noj spremi i radnom iskustvu,
pod uslovom da se o tome sporazumeju funkcioneri oba organa i zaposleni
pristane. S druge strane, zaposleni mo`e i bez wegove saglasnosti biti
upu}en u drugi dr`avni organ zbog pove}anog obima poslova, na osnovu
sporazuma funkcionera. Upu}ivawe mo`e trajati najdu`we godinu dana i
za to vreme zaposleni ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti u organu iz
koga je upu}en...
... zaposlena i postavqena lica imaju du`nosti da izvr{e nalog, ako je
u skladu sa zakonom. Ukoliko smatraju da nalog nije u skladu sa zakonom, du`ni su da na to uka`u funkcioneru i tada mogu zadr`ati izvr{ewe naloga, osim ako se radi o hitnoj stvari. Me|utim, ponovqeni nalog, u pisanoj
formi, moraju bez odlagawa izvr{iti, ali }e o tome izvestiti neposredno
vi{i organ, odnosno organ koji vr{i kontrolu ili nadzor nad radom dr`avnog organa u kome radi zaposleni, odnosno postavqeno lice. U tom slu~aju, odgovornost snosi samo izdavalac naloga. Bez upozorewa, odgovornost
snosi i izvr{ilac naloga...
Sve podatke koji predstavqaju dr`avnu, vojnu ili slu`benu tajnu, moraju ~uvati i posle prestanka radnog odnosa u dr`avnom organu...
... zvawima se izra`avaju stru~na svojstva zaposlenog i wegova osposobqenost za obavqawe poslova odre|enog stepena slo`enosti...
U dr`avnim organima postoje slede}a zvawa:
1) u okviru visoke {kolske spreme: savetnik ministra, odnosno savetnik funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom, samostalni
stru~ni saradnik, vi{i stru~ni saradnik i stru~ni saradnik;
2) u okviru vi{e {kolske spreme: vi{i saradnik i saradnik;
3) u okviru sredwe {kolske spreme: vi{i referent i referent...
... kada ispune uslove za vi{e zvawe, zaposleni mogu napredovati. U tom
ciqu, zaposleni se jednom godi{we ocewuju...
Zaposlena, izabrana i postavqena lica u dr`avnim organima imaju
pravo na naknadu plate za vreme odsustvovawa sa rada zbog bolovawa, stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa i u drugim slu~ajevima odsustvovawa sa
rada predvi|enih zakonom i drugim propisima. Pored toga, imaju pravo na
68
naknadu za regresirawe godi{weg odmora i otpremninu povodom penzionisawa u visini trostruke prose~ne plate po zaposlenom u Republici ispla}ene u posledwa tri meseca.
Kod Lili}a je to ukomponovano na 196, 197, 198. i 199. strani, pa izgleda ovako:
U Srbiji su radni odnosi zaposlenih u organima uprave i posebnim organizacijama regulisani posebnim Zakonom o radnim odnosima zaposlenih
u dr`avnim organima (1991) koji se odnosi na zaposlene u svim dr`avnim
organima ... {to zna~i da }e se u vezi sa radnim odnosima lica zaposlenih
u dr`avnim organima uop{te, pa prema tome i u organima uprave i posebnim organizacijama, uvek primewivati Zakon o radnim odnosima zaposlenih u dr`avnim organima, a samo u slu~aju da neke situacije wime nisu regulisane, kao pomo}ni, tj. kao supsidijarni, primewiva}e se Zakon o radnim odnosima...
... zakonom su predvi|eni i tzv. posebni uslovi pod kojima se neko lice
mo`e primiti u radni odnos u dr`avnom organu: 1) da je dr`avqanin SFRJ;
2) da je punoletno; 3) da ima op{tu zdravstvenu sposobnost; 4) da ima propisanu stru~nu spremu; 5) da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini
nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu; kao i 6) da ispuwava
druge uslove utvr|ene zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu. Kao poseban uslov za prijem u radni odnos u
dr`avnim organima mo`e se aktom o sistematizaciji radnih mesta utvrditi probni rad. Probni rad mo`e trajati najmawe jedan mesec, a najvi{e tri
meseca. Lice se prima u radni odnos u dr`avnom organu na osnovu: 1) akta
o izboru, odnosno postavqewu na funkciju, 2) kona~ne odluke funkcionera koji rukovodi dr`avnim organom i zboru izme|u prijavqenih kandidata, 3) sporazuma o preuzimawu zaposlenog iz drugog dr`avnog organa.
Ako to potrebe dr`avnog organa zahtevaju, funkcioner koji rukovodi
dr`avnim organom mo`e rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u
istom organu koje odgovara wegovoj stru~noj spremi i radnim sposobnostima. Zaposleni u dr`avnom organu mo`e biti preuzet bez oglasa u drugi dr`avni organ za obavqawe poslova koji odgovaraju wegovoj stru~noj spremi
i radnom iskustvu, ako se o tome sporazumeju funkcioneri koji rukovode
tim dr`avnim organima i ako zaposleni na to pristane. Zaposleni u dr`avnom organu mo`e biti upu}en u drugi dr`avni organ bez wegove saglasnosti zbog pove}anog obima poslova, ako se o tome sporazumeju funkcioneri koji rukovode tim organima, ali najdu`e godinu dana. Zaposleni u dr`avnom organu mo`e bez wegove saglasnosti biti privremeno raspore|en
na radno mesto van sedi{ta dr`avnog organa u kome radi, a najdu`e {est
meseci u toku dve godine. Ako zaposleni u dr`avnom organu du`e od tri meseca uzastopno ne obavqa na zadovoqavaju}i na~in poslove, funkcioner
koji rukovodi dr`avnim organom raspore|uje ga bez wegove saglasnosti na
radno mesto koje odgovara wegovim radnim sposobnostima.
Zaposleni u dr`avnom organu, odnosno postavqeno lice, du`no je da izvr{ava naloge funkcionera koji rukovodi dr`avnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca, ako su oni u granicama zakona. Kad zaposleni, odno69
sno postavqeno lice, smatra da je nalog funkcionera koji rukovodi dr`avnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca, nezakonit, du`an je da mu na
to uka`e. U tom slu~aju, zaposleni, odnosno postavqeno lice, mo`e zadr`ati izvr{ewe naloga, osim ako se radi o hitnoj stvari. Ponovqenu naredbu u
pismenom obliku zaposleni, odnosno postavqeno lice, mora bez odlagawa izvr{iti, osim ako bi izvr{ewe naredbe predstavqalo krivi~no delo, o ~emu }e izvestiti neposredno vi{i organ, odnosno organ koji vr{i kontrolu
ili nadzor nad radom dr`avnog organa u kome radi zaposleni, odnosno postavqeno lice. Ako zaposleni, odnosno postavqeno lice, ne upozori funkcionera, odnosno neposrednog rukovodioca, da je nalog nezakonit, a nalog izvr{i, odgovara}e za wegovo izvr{ewe. Zaposleni u dr`avnom organu, odnosno
postavqeno lice, du`an je da podatke koji predstavqaju dr`avnu, vojnu ili
slu`benu tajnu ~uva i posle prestanka radnog odnosa u ovom organu...
... zvawa izra`avaju stru~na svojstva zaposlenog i wegovu osposobqenost za vr{ewe poslova odre|enog stepena slo`enosti u dr`avnom organu...
... zaposleni u dr`avnim organima mogu sticati slede}a zvawa: 1) u okviru visoke {kolske spreme: savetnik ministra, odnosno savetnik funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom, savetnik predsednika Vrhovnog
suda, savetnik republi~kog javnog tu`ioca, samostalni stru~ni saradnik, vi{i stru~ni saradnik i stru~ni saradnik; 2) u okviru vi{e {kolske spreme:
vi{i saradnik i saradnik; 3) u okviru sredwe {kolske spreme: vi{i referent i referent. Zaposleni u dr`avnim organima napreduju sticawem vi{eg
zvawa. Radi utvr|ivawa postojawa uslova za napredovawe, rad zaposlenih ocewuje se jednom godi{we...
... zaposleni u dr`avnim organima i izabrana, odnosno postavqena lica, imaju pravo na naknadu plate za vreme odsustvovawa s rada zbog bolovawa, stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa i drugih slu~ajeva odsustvovawa sa rada uz pravo na naknadu plate, {to je utvr|eno zakonom i drugim propisima. Zaposleni u dr`avnim organima i izabrana, odnosno postavqena lica imaju pravo na naknadu za regresirawe godi{weg odmora i otpremninu povodom penzionisawa u visini trostruke prose~ne mese~ne plate po zaposlenom u Republici ispla}ene u posledwa tri meseca...
Sli~no se de{ava i sa odeqkom “Odgovornost zaposlenih i postavqenih
lica”. Karakteristi~ne Milkovqeve re~enice i cele pasuse Lili} preuzima sa 91, 92, 93. i 94. strane:
Zaposlena i postavqena lica odgovaraju materijalno i disciplinski...
... zaposlena i postavqena lica odgovaraju za {tetu na radu ili u vezi sa
radom u~iwenu dr`avnom organu, pravnom licu ili gra|aninu, pod uslovom
da su {tetu prouzrokovali namerno ili iz grube nepa`we. Posebna komisija, koju obrazuje funkcioner koji rukovodi radom organa uprave, utvr|uje postojawe {tete, wenu visinu, ko je prouzrokovao i kako je nadokna|uje...
Disciplinska odgovornost predstavqa odgovornost za povredu radnih
obaveza i du`nosti. Povrede mogu biti lak{e i te`e. Ukoliko je neko delo
istovremeno ka`wivo po krivi~nim ili prekr{ajnim propisima, to ne iskqu~uje i disciplinsku odgovornost, ~ak i ako je zaposleni, odnosno postavqeni oslobo|en krivi~ne ili prekr{ajne odgovornosti, nakon sprovedenog odgovaraju}eg postupka.
Lak{e povrede radnih du`nosti su:
70
1) neblagovremen dolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog
vremena ili neopravdano odsustvovawe s posla za vreme kad je obavezna prisutnost;
2) nesavesno ~uvawe slu`benih spisa ili podataka;
3) neopravdano izostajawe s posla do dva uzastopna radna dana; i
4) neobave{tavawe o propustima u vezi sa za{titom na radu.
Za lak{e povrede radnih du`nosti mo`e se izre}i javna opomena ili
nov~ana kazna u visini 10 odsto od jednomese~nog iznosa plate...
Te`e povrede radnih du`nosti su:
1) neizvr{avawe ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vr{ewe
radnih i drugih obaveza;
2) ~lanstvo u organima politi~kih stranaka ili izra`avawe i zastupawe politi~kog opredeqewa u obavqawu poslova u dr`avnom organu;
3) nedostojno, uvredqivo ili na drugi na~in neprimereno pona{awe prema strankama u postupku pred dr`avnim organima;
4) odbijawe davawa podataka ili davawe neta~nih podataka dr`avnim
organima, drugim organizacijama i zajednicama i gra|anima, ako je davawe
podataka predvi|eno pravnim propisima;
5) zloupotreba slu`benog polo`aja ili prekora~ewe ovla{}ewa;
6) nezakonito raspolagawe materijalnim sredstvima;
7) radwe koje ometaju stranke u ostvarivawu wihovih prava i interesa
u postupku pred dr`avnim organima;
8) odbijawe poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspore|en ili odbijawe naloga funkcionera koji rukovodi radom dr`avnog organa, odnosno
neposrednog rukovodioca, bez opravdanog razloga;
9) neostvarivawe o~ekivanih radnih rezultata tokom tri uzastopna meseca iz neopravdanih razloga;
10) povreda propisa o za{titi na radu, za{titi od po`ara, eksplozije
ili drugih elementarnih nepogoda;
11) izazivawe ve}e materijalne {tete, ako je do we do{lo umi{qajem
ili iz svesnog nehata;
12) davawe neta~nih podataka kojima se zaposleni u dr`avnim organima dovode u zabludu u pogledu ostvarivawa prava iz radnog odnosa ili onemogu}avawe uvida u spise koji su zaposlenom potrebni za ostvarivawe wegovih prava;
13) neopravdano izostajawe s posla pet radnih dana u toku {est meseci
ili neopravdano izostajawe s posla tri dana uzastopno;
14) zloupotreba prava odsustvovawa u slu~aju bolesti;
15) odbijawe stru~nog usavr{avawa na koje se zaposleni upu}uje;
16) dolazak na rad u pijanom stawu ili u`ivawe alkohola ili drugih opojnih sredstava;
17) odbijawe propisanog zdravstvenog pregleda;
18) ponavqawe lak{ih povreda radnih obaveza;
19) povreda prava i obaveza u vezi sa statusom zaposlenog u dr`avnom
organu; i
20) neizvr{avawe radne i druge obaveze u smislu propisa o {trajku.
71
... za povrede iz ta~aka – obavezno se izri~e mera prestanka radnog odnosa, pod uslovom da je nastupila {teta za dr`avni organ, ako je povreda u~iwena umi{qajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti. U svim ostalim slu~ajevima se mo`e izre}i nov~ana okazna 15 odsto
od mese~ne plate u trajawu od jednog do {est meseci...
... postupak vodi i predla`e odluku disciplinska komisija, koju imenuje funkcioner. Funkcioner koji rukovodi radom dr`avnog organa izri~e disciplinske mere protiv zaposlenih lica...
... ukoliko do|e do smawewa broja zaposlenih i postavqenih lica, usled promena u organizaciji i rada, odnosno usled smawewa obima i ukidawa poslova,
zaposleni i postavqeni se raspore|uju na radna mesta u istom ili drugom dr`avnom organu, koja odgovaraju wihovoj stru~noj spremi. Odluku o tome za zaposlene donosi funkcioner koji rukovodi radom organa uprave, a za postavqene Vlada. Ako zaposleno, odnosno postavqeno lice ne prihvati novo radno mesto, na koje je raspore|eno u skladu sa zakonom, prestaje mu radni odnos...
... zaposleni i postavqena lica imaju pravo da podnesu prigovor funkcioneru koji rukovodi radom organa uprave protiv svakog re{ewa ili drugog akta kojim je odlu~eno o wihovim pravima i obavezama u roku od osam dana. Funkcioner ima du`nost da odlu~i o prigovoru u roku od 15 dana od dana podno{ewa.
Odlu~uju}i po prigovoru, funkcioner mo`e svoju odluku izmeniti ili
dopuniti, odnosno odbiti prigovor. Ako funkcioner ne donese nikakvu odluku u predvi|enom roku, ili podnosilac prigovora nije zadovoqan, mo`e
se obratiti nadle`nom sudu u roku od 15 dana...
... ukoliko upravna inspekcija utvrdi da je kona~nim re{ewem dr`avnog
organa o~igledno povre|eno pravo zaposlenog ili postavqenog lica, a povodom toga je pokrenut postupak pred nadle`nim sudom, odlo`i}e svojim re{ewem, na zahtev o{te}enog lica, izvr{ewe kona~nog re{ewa do dono{ewa pravnosna`ne sudske odluke. @alba protiv re{ewa upravne inspekcije
ne odla`e izvr{ewe, niti se protivi wega mo`e voditi upravni spor.
Nakon Lili}eve intelektualne obrade, ~ere~ewa i kalemqewa, to ovako izgleda na wegovoj 200, 201, 202. i 203. strani:
Za svoj rad zaposleni u dr`avnom organu i postavqena lica odgovaraju
materijalno i disciplinski. Krivi~na, odnosno prekr{ajna odgovornost ne
iskqu~uje disciplinsko ka`wavawe za isto delo koje je bilo predmet krivi~nog, odnosno prekr{ajnog postupka, bez obzira na to da li je zaposleni,
odnosno postavqeno lice, oslobo|en krivi~ne, odnosno prekr{ajne odgovornosti. Zaposleni u dr`avnom organu, odnosno postavqeno lice, odgovoran je
za {tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili iz grube nepa`we,
prouzrokovao dr`avnom organu, pravnom licu ili gra|aninu. Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao
i kako je nadokna|uje – utvr|uje posebna komisija koju obrazuje funkcioner
koji rukovodi dr`avnim organom.
Zaposleni u dr`avnim organima i postavqena lica disciplinski su odgovorna za povredu radnih obaveza i du`nosti. Povrede radnih obaveza i du`nosti zaposlenih u dr`avnim organima i postavqenih lica mogu biti lak{e i te`e. Lak{e povrede radnih obaveza i du`nosti jesu: 1) neblagovremen
dolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili neoprav72
dano odsustvovawe s posla za vreme kad je obavezna prisutnost; 2) nesavesno
~uvawe slu`benih spisa ili podataka; 3) neopravdano izostajawe s posla do
dva uzastopna radna dana i 4) neobave{tavawe o propustima u vezi sa za{titom na radu. Za ove disciplinske povrede mogu se izre}i javna opomena ili
nov~ana kazna u visini 10 odsto od jednomese~nog iznosa plate. Te`e povrede radnih obaveza i du`nosti jesu: 1) neizvr{avawe ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vr{ewe radnih i drugih obaveza; 2) ~lanstvo u organima politi~kih stranaka ili izra`avawe i zastupawe politi~kog opredeqewa u obavqawu poslova u dr`avnom organu; 3) nedostojno, uvredqivo ili na
drugi na~in neprimereno pona{awe prema strankama u postupku pred dr`avnim organima; 4) odbijawe davawa podataka ili davawe neta~nih podataka dr`avnim organima, drugim organizacijama i zajednicama i gra|anima, ako je
davawe podataka propisano zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona; 5) zloupotreba slu`benog polo`aja ili prekora~ewe ovla{}ewa; 6) nezakonito raspolagawe materijalnim sredstvima; 7) radwe koje ometaju gra|ane, pravna lica i druge stranke u ostvarivawu wihovih prava i interesa u
postupku kod dr`avnih organa; 8) odbijawe poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspore|en ili odbijawe naloga funkcionera koji rukovodi dr`avnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca bez opravdanih razloga; 9) neostvarivawe o~ekivanih radnih rezultata tokom tri uzastopna meseca iz neopravdanih razloga; 10) povreda propisa o za{titi na radu, za{titi od po`ara, eksplozije ili drugih elementarnih nepogoda; 11) izazivawe ve}e materijalne {tete, ako je do we do{lo umi{qajem ili iz svesnog nehata; 12) davawe neta~nih podataka, kojima se zaposleni u dr`avnim organima dovode u zabludu u pogledu ostvarivawa prava iz radnog odnosa ili onemogu}avawe uvida u spise koji su zaposlenom potrebni za ostvarivawe wegovih prava; 13) neopravdano izostajawe s posla pet radnih dana u toku {est meseci ili neopravdano izostajawe s posla tri dana uzastopno; 14) zloupotreba prava odsustvovawa u slu~aju bolesti; 15) odbijawe stru~nog usavr{avawa na koje se zaposleni upu}uje; 16) dolazak na rad u pijanom stawu ili u`ivawe alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smawuju radnu sposobnost u toku radnog vremena;
17) odbijawe propisanog zdravstvenog pregleda; 18) ponavqawe lak{ih povreda radnih obaveza; 19) povreda prava i obaveza u vezi sa statusom zaposlenog
u dr`avnom organu; 20) neizvr{avawe radne i druge obaveze u smislu propi sa o {trajku. Za pojedine te`e povrede radnih obaveza i du`nosti, obavezno
se izri~e mera prestanka radnog odnosa ukoliko je nastupila {teta za dr`avni organ, ako je povreda u~iwena umi{qajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti za zaposlenog, odnosno postavqeno lice, koji je povredu u~inio. U ostalim slu~ajevima se mo`e izre}i nov~ana ka zna najvi{e u visini od 15 odsto od mese~ne plate u trajawu od jednog do {est
meseci. Disciplinske mere protiv zaposlenog u dr`avnom organu izri~e funkcioner koji rukovodi dr`avnim organom. Disciplinski postupak protiv zaposlenog u dr`avnom organu vodi i odluke predla`e funkcioneru koji ruko vodi dr`avnim organom disciplinska komisija koju imenuje funkcioner...
Ako je u dr`avnom organu do{lo do smawewa broja zaposlenih, odnosno
postavqenih lica usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled
smawewa obima i ukidawa poslova, zaposleni i postavqena lica raspore|uju se na radna mesta u istom ili drugom dr`avnom organu koja odgovaraju
73
wihovoj stru~noj spremi. Odluku o raspore|ivawu zaposlenih iz stava 1. ovog
~lana donosi funkcioner koji rukovodi organom u kojem se zaposleni raspore|uje, a odluku o raspore|ivawu postavqenih lica donosi organ koji ih
je postavio. Ukoliko zaposleni, odnosno postavqeno lice, ne prihvati radno mesto na koje je raspore|en, prestaje mu radni odnos...
... radi ostvarivawa svojih prava, zaposleni u dr`avnom organu, odnosno
postavqeno lice, pismeno se obra}a funkcioneru koji rukovodi organom.
Protiv svakog re{ewa ili drugog akta kojim je odlu~eno o wegovim pravima i obavezama zaposleni, odnosno postavqeno lice, ima pravo da podnese
prigovor. Prigovor se podnosi funkcioneru koji rukovodi dr`avnim organom u roku od 8 dana od dana uru~ewa re{ewa ili drugog akta, a funkcioner je du`an da o wemu odlu~i u roku od 15 dana od dana podno{ewa prigovora. Razmatraju}i podneti prigovor, funkcioner preispituje svoju odluku i mo`e je izmeniti ili dopuniti. Zaposleni, odnosno postavqeno lice,
ima pravo da podnese prigovor i u slu~aju kad funkcioner u roku od 15 dana od podno{ewa zahteva ne odlu~i o pravu na koje se zahtev odnosi. Ako funkcioner u utvr|enom roku ne odlu~i o podnetom prigovoru ili ako zaposleni, odnosno postavqeno lice, nije zadovoqan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, zaposleni, odnosno postavqeno lice, mo`e se obratiti nadle`nom sudu u roku od 15 dana. Radi za{tite svojih prava, zaposleni u dr`avnom organu, odnosno postavqeno lice, mo`e se obratiti upravnoj inspekciji. Ako upravna inspekcija na|e da je povre|eno pravo zaposlenog u dr`avnom organu, odnosno postavqenog lica, ukaza}e organu na u~iwenu povredu. Ako upravna inspekcija na|e da je kona~nim re{ewem nadle`nog organa o~igledno povre|eno pravo zaposlenog u dr`avnom organu, odnosno postavqenog lica, a povodom toga je pokrenut postupak pred nadle`nim
sudom, odlo`i}e svojim re{ewem, na zahtev zaposlenog, odnosno postavqenog lica, izvr{ewe re{ewa do dono{ewa pravnosna`ne sudske odluke. @alba ne odla`e izvr{ewe ovog re{ewa. Protiv kona~nog re{ewa ne mo`e se
pokrenuti upravni spor.
I odeqak “Pokrajinska uprava” Dragana Milkova predmet je beskrupulozne Lili}eve kra|e. Milkov pi{e na stranama 61, 62, 63. i 64:
Polo`aj pokrajinske uprave je su{tinski opredeqen novim statusom
koji pokrajine imaju u ustavnom sistemu Srbije. Pokrajine su oblik teri torijalne autonomije i kao takve imaju znatno mawe ovla{}ewa nego {to
je to ranije bio slu~aj. Pokrajina ima samo ona ovla{}ewa koja su izri~ito predvi|ena Ustavom Republike Srbije (~l. 109), a to se odnosi na ure|ivawe pojedinih pitawa (ne svih odnosa) u oblastima: kulture, obrazovawa,
slu`bene upotrebe jezika i pisma narodnosti, javnog obave{tavawa, zdravstvene i socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci, za{tite i unapre|ivawa `ivotne sredine, urbanizma i u drugim oblastima utvr|enim zakonom.
Pored toga, a od onoga {to je relevantno za posmatrawe polo`aja pokrajinske uprave, pokrajina izvr{ava zakone, druge propise i op{te akte Republike Srbije kada je to povereno organima pokrajine i donosi propise
za wihovo izvr{avawe ako je to zakonom predvi|eno. Republika mo`e zakonom poveriti pokrajini vr{ewe pojedinih zadataka i poslova iz svoje
nadle`nosti.
74
Pokrajina nema vi{e zakonodavna ovla{}ewa, tako da ne donosi zakone. Najvi{i pravni akt pokrajine je statut, a pokrajinska skup{tina donosi i odluke. Organi autonomne pokrajine su skup{tina, izvr{no ve}e i pokrajinski organi uprave.
U pogledu odnosa pokrajinske uprave prema Skup{tini i Izvr{nom ve}u nema ve}ih promena u odnosu na ranije stawe.
Odnos pokrajinske uprave prema pokrajinskoj skup{tini je veoma sli~an odnosu koji je i ranije postojao. Pokrajinska skup{tina ima gotova sva
ranija ovla{}ewa. Naime, pokrajinska skup{tina obrazuje pokrajinske organe uprave i ure|uje wihovu organizaciju i rad. Skup{tina je zadr`ala i
sva personalna ovla{}ewa, tako da bira i razre{ava stare{ine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave, pokrajinskih organizacija i slu`bi
i wihove zamenike. Skup{tina odobrava sredstva za rad pokrajinskih organa uprave, kao {to vr{i kontrolu nad wihovim radom i utvr|uje odgovornost stare{ina organa uprave...
Ono {to je novo u odnosu na ranije stawe, to je da Skup{tina nema potpuna ovla{}ewa da ure|uje prava i obaveze pokrajinskih organa uprave (jer
nema izvorna zakonodavna ovla{}ewa), ve} samo u onoj meri u kojoj pokrajina ina~e mo`e odre|ivati pojedina pitawa iz odre|enih oblasti.
Odnos pokrajinske uprave prema Izvr{nom ve}u je tako|e sli~an ranijem stawu, {to zna~i da je uloga Izvr{nog ve}a prema upravi uglavnom koordinativnog i usmeravaju}eg karaktera, dok su su{tinska ovla{}ewa rezervi sana za Skup{tinu. Izvr{no ve}e ima ovla{}ewe da utvr|uje na~ela za unutra{wu organizaciju pokrajinskih organa uprave. Ono postavqa i razre{ava one funkcionere koje ne bira Skup{tina, a to se uglavnom odnosi na funkcionere ni`e od rukovodioca i wegovog zamenika (wih bira Skup{tina).
Osnovno ovla{}ewe Izvr{nog ve}a jeste da usmerava i uskla|uje rad pokrajinskih organa uprave. Izvr{no ve}e to ~ini izdavawem smernica za rad organa uprave. Najzad, Izvr{no ve}e vr{i nadzor nad radom pokrajinskih organa uprave. U vr{ewu nadzora Izvr{no ve}e ima slede}a ovla{}ewa:
- razmatra izve{taj o radu pokrajinskih organa uprave;
- poni{tava ili ukida op{te akte pokrajinskih organa uprave koji su
u suprotnosti sa odlukom ili op{tim aktom Skup{tine i Izvr{nog ve}a;
- predla`e Skup{tini razre{ewe zamenika stare{ine koji rukovodi
pokrajinskim organom uprave...
...Osnovni zadaci i poslovi pokrajinskih organa uprave su opredeqeni
Statutom APV (~l. 42), a razra|eni i precizirani Odlukom o pokrajinskoj
upravi (~l. 9). Oni su su{tinski opredeqeni nadle`no{}u pokrajine, tako
da su skoro svi poslovi pokrajinske uprave uslovqeni postojawem izri~itog zakonskog ovla{}ewa. Tako pokrajinski organi uprave imaju slede}e zadatke i poslove:
- izvr{avaju zakone, druge propise i op{te akte Republike Srbije, za
koje su ovla{}eni;
- primewuju odluke i druge akte koje donose Skup{tina APV i Izvr{no ve}e;
- re{avaju u upravnim stvarima o pravima, obavezama i pravnim interesima gra|ana i pravnih lica, kada im je to zakonom povereno;
- vr{e upravni nadzor kada im je to zakonom povereno;
75
- pripremaju odluke i druge op{te akte koje donose Skup{tina APV i
Izvr{no ve}e; i
- vr{e druge Ustavom, zakonom i Statutom utvr|ene poslove i druge stru~ne poslove za Skup{tinu i Izvr{no ve}e.
U skladu sa ustavnom mogu}no{}u, Republika je poverila odre|ene poslove i zadatke pokrajinskoj upravi iz nadle`nosti pet republi~kih ministarstava. Re~ je o slede}em:
1) Iz nadle`nosti Ministarstva industrije povereno je:
- re{ewe u drugom stepenu u upravnom postupku iz oblasti zanatstva i
privatnog preduzetni{tva;
- obavqawe stru~nih poslova iz oblasti metalne industrije, proizvodwe ko`e, obu}e, tekstila, hemijske industrije i industrije nemetala, zanatstva i privatnog preduzetni{tva.
2) Iz nadle`nosti Ministarstva saobra}aja i veza je povereno izdavawe odobrewa za izgradwu, rekonstrukciju ili pro{irewe objekata telekomunikacije, po~ev od glavne centrale; odobrewa za izgradwu kablovskih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa i sistema industrijskih telekomunikacionih slu`bi i objekata radio difuzije.
3) Iz nadle`nosti Ministarstva za urbanizam, stambeno-komunalne de latnosti i gra|evinarstvo povereni su poslovi...
...Odlukom o pokrajinskoj upravi AP Vojvodine je predvi|en samo jedan
oblik organa uprave, a to su pokrajinski sekretarijati. Normativno je otvorena mogu}nost obrazovawa i pokrajinskih upravnih organizacija, ali ovom
odlukom nije predvi|ena nijedna...
U jednoj fusnoti, prepisuju}i bez navodnika pojedine delove, Lili} pomiwe kwigu Dragana Milkova, ali samo kao delo autora ~iji bi stavovi mogli biti dodatna potkrepa wegovoj tezi. Na 212, 213, 214. i 215. strani Lili}evih ~itanija vidimo kako je on kalemio pokradene delove teksta, dodaju}i i poneku svoju re~enicu, pa tako verovatno pretenduju}i da se i Draganu
Milkovu nametne kao ne`eqeni koautor:
Polo`aj pokrajinske uprave odre|en je, pre svega, novim statusom pokrajine u politi~kom i ustavnom sistemu Srbije. Prema Ustavu Srbije, pokrajine su oblik teritorijalne autonomije sa znatno mawim ovla{}ewima nego {to su to imale prema ranijem ure|ewu (kada su imale status posebne dru{tveno-politi~ke zajednice). Danas pokrajine imaju samo ona ovla{}ewa koja su izri~ito propisana Ustavom i to samo za ure|ivawe pojedinih pitawa
(dakle, ne i celinu odnosa) i samo u odre|enim oblastima (tj. kulture, obrazovawa, slu`bene upotrebe jezika i pisma narodnosti, javnog obave{tavawa,
zdravstvene i socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci, za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine, urbanizma i u drugim oblastima utvr|enim zakonom).
Osim toga, pokrajinama mo`e biti povereno izvr{ewe republi~kih zakona i drugih propisa, u tom smislu da one mogu, kada su ovla{}ene, da donose
posebne propise radi wihovog izvr{ewa, kao i posebnih zadataka i poslova iz nadle`nosti Republike. Pokrajina nema vi{e ovla{}ewa da donosi svoj
ustav i pokrajinske zakone, ve} pokrajinska skup{tina donosi statut pokrajine i odluke. Pokrajinski organi su skup{tina autonomne pokrajine, izvr{no ve}e i pokrajinski organi uprave.
76
Kako se isti~e, u pogledu odnosa pokrajinske uprave prema Skup{tini Autonomne Pokrajine Vojvodine i wenom Izvr{nom ve}u nema ve}ih promena u odnosu na ranije stawe. Pokrajinska skup{tina ima uglavnom sva ona
ovla{}ewa koja je i ranije imala, tj. ona svojom odlukom obrazuje pokrajinske organe uprave i ure|uje wihovu organizaciju i rad. Pokrajinska skup{tina ima i odgovaraju}a personalna i finansijska ovla{}ewa, u smislu
da bira i razre{ava stare{ine koje rukovode pokrajinskim organima uprave i odobrava sredstva za wihov rad. Osim toga, Pokrajinska skup{tina vr{i kontrolu nad radom pokrajinskih organa uprave i utvr|uje odgovornost
funkcionera. Me|utim, ono {to je novo u odnosima Pokrajinske skup{tine i pokrajinskih organa uprave je to da skup{tina nema puna ovla{}ewa
da ure|uje prava i obaveze pokrajinskih organa uprave, ve} samo u onoj meri u kojoj pokrajina ina~e mo`e ure|ivati pojedina pitawa. Sa druge strane, i odnos pokrajinske uprave prema Izvr{nom ve}u tako|e je sli~an ranijem stawu. Tako, Izvr{no ve}e koordinira, usmerava i uskla|uje rad pokrajinskih organa uprave i ovla{}eno je da utvr|uje na~ela za wihovu unutra{wu organizaciju. U tom smislu, Izvr{no ve}e mo`e donositi smernice za rad pokrajinskih organa uprave. Osim toga, Izvr{no ve}e imenuje i
razre{ava one funkcionere koje ne bira Skup{tina i vr{i nadzor nad radom pokrajinskih organa uprave. U vr{ewu nadzora nad pokrajinskim organima uprave. Izvr{no ve}e razmatra izve{taje pokrajinskih organa uprave, poni{tava i ukida op{te akte pokrajinskih organa uprave (koji su u suprotnosti sa odlukom ili op{tim aktom Skup{tine i Izvr{nog ve}a) i
predla`e Skup{tini razre{ewe zamenika stare{ine koji rukovodi pokrajinskim organima uprave.
Uloga pokrajinske uprave ostvaruje se obavqawem zadataka i poslova ko ji su joj povereni Statutom Pokrajine, a koji su razra|eni u odgovaraju}oj odluci Skup{tine o pokrajinskoj upravi. Me|utim, skoro svi zadaci i poslovi koje obavqa pokrajinska uprava zavise od toga da li su na wihovo vr{ewe izri~ito ovla{}eni zakonom, odnosno kada to i jesu onda se radi samo o
pojedinim pitawima. Tako, pokrajinski organi uprave: 1) izvr{avaju zakone, druge propise i op{te akte Republike Srbije za koje su ovla{}eni; 2) primewuju odluke i druge op{te akte koje donosi Skup{tina Vojvodine i Izvr{no ve}e; 3) re{avaju u upravnim stvarima o pravima, obavezama i pravnim interesima gra|ana kada im je to zakonom povereno; 4) vr{e upravni nad zor kada im je to zakonom povereno; 5) pripremaju odluke i druge op{te akte koje donose Skup{tina Vojvodine i Izvr{no ve}e i 6) vr{e druge Ustavom, zakonom i Statutom utvr|ene poslove i druge stru~ne poslove za Skup{tinu Vojvodine i Izvr{no ve}e.
Polaze}i od ustavnih ovla{}ewa, Republika Srbija Odlukom o poveravawu poslova dr`avne uprave organima Autonomne Pokrajine Vojvodine
(1992) poverila je odre|ene zadatke i poslove pokrajinskoj upravi iz nadle`nosti pet republi~kih ministarstava, odnosno Ministarstva industri je (npr. re{avawe u drugom stepenu u upravnom postupku iz oblasti zanatstva i privatnog preduzetni{tva, kao i obavqawe stru~nih poslova iz metalne industrije, proizvodwe ko`e i obu}e, tekstila, hemijske industrije i
dr), Ministarstva saobra}aja (npr. izdavawe odobrewa za izgradwu, rekon77
strukciju ili pro{irewe objekata telekomunikacije i dr), Ministarstva za
urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gra|evinarstvo (npr. upravni
nadzor iz oblasti urbanizma i dr.)...
U Vojvodini su pokrajinski organi uprave odre|eni Odlukom o pokrajinskoj upravi (1992), koja predvi|a samo jedan oblik pokrajinskih organa uprave i to pokrajinske sekretarijate. Iako postoji mogu}nost da se obrazuju i
pokrajinske upravne organizacije, to do sada nije u~iweno.
Po pitawu polo`aja i uloge op{tinske uprave Dragan Milkov pi{e na
67. i 68. strani:
Promene u ustavnom sistemu Srbije imaju i svoje direktne posledice na
polo`aj i ulogu op{tine. Op{tina vi{e ne predstavqa dru{tveno-politi~ku zajednicu, ve} teritorijalnu jedinicu u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava u poslovima utvr|enim Ustavom, zakonom i statutom op{tine.
Napu{tawem komunalnog sistema i u skladu s izvr{enom centralizacijom na nivou Republike Srbije, op{tina je u velikoj meri izgubila zna~aj
koji je ranije imala. Napu{tena je pretpostavka nadle`nosti u korist op{tinskih organa, a ustanovqena u korist centralnih - republi~kih organa.
Op{tina vi{e nema dr`avne funkcije, ve} se u woj ostvaruje lokalna
samouprava. U tom smislu, ona ima dve kategorije ovla{}ewa.
Jednu kategoriju ~ine izvorna ovla{}ewa op{tine. To su poslovi od neposrednog interesa za gra|ane, utvr|eni Ustavom, zakonom i statutom op{tine. U drugu grupu ulaze ovla{}ewa poverena od strane Republike. Naime, Republika mo`e zakonom poveriti vr{ewe pojedinih poslova op{tini. To se
~ini onda kada se na taj na~in obezbe|uje efikasnije i racionalnije ostvarivawe prava i du`nosti gra|ana, odnosno zadovoqavawe odre|enih potreba od neposrednog interesa za gra|ane.
Lili} je to ovako prekomponovao na svojoj 217. strani:
Velike promene u sada{wem politi~kom i ustavnom sistemu na{e zemqe
u odnosu na ranije stawe posebno se ogledaju u vezi sa polo`ajem op{tina.
Dok su prema ranijoj koncepciji zasnovanoj na principima tzv. komunalnog
sistema op{tine ~inile osnovnu dru{tveno-politi~ku zajednicu (u tom smislu pretpostavka svih poslova i nadle`nosti bila je u korist op{tine i wenih organa), dotle su politi~kim i ustavnim promenama u periodu 1990-1992.
godine polo`aj i uloga op{tine bitno promeweni. Tako su op{tine izgubile raniji zna~aj kako u pogledu poslova koje samostalno obavqaju, tako i u po gledu svoje organizacije. Op{tine sada predstavqaju teritorijalne jedinice u okviru kojih se ostvaruje lokalna samouprava, i to u onim oblastima i
u vezi sa onim pitawima koja su izri~ito utvr|ena u ustavu i zakonu...
... sistem lokalne samouprave ure|uje se zakonom. To zna~i da op{tina
nema dr`avne funkcije, ve} samo mogu}nost ostvarivawa lokalne samouprave. U tom smislu, op{tina ima dve vrste ovla{}ewa, tj. izvorna ovla{}ewa
(poslovi od neposrednog interesa za gra|ane, koji su utvr|eni Ustavom i zakonom) i ovla{}ewa preneta od Republike (pojedini poslovi koje Republika prenosi na op{tine radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivawa prava i du`nosti gra|ana i sl.)...
Sli~no je pro{ao i odeqak o nedr`avnim subjektima koji vr{e upravna ovla{}ewa sa 36. i 37. strane uybenika Dragana Milkova:
78
Izme|u nedr`avnih subjekata koji vr{e upravna ovla{}ewa i organa dr`avne uprave se uspostavqaju specifi~ni odnosi u domenu vr{ewa poverenih ovla{}ewa. Budu}i da su u pitawu ovla{}ewa koja izvorno pripadaju upravi, a poverena su zakonom preduze}u, ustanovi ili drugoj organizaciji, organi dr`avne uprave imaju prema wima posebna ovla{}ewa. U pitawu su ovla{}ewa koja organi dr`avne uprave imaju prema svim organima i organizacijama u slu~aju kada su im republi~kim zakonom poverena (upravna) ovla{}ewa koja ina~e pripadaju Republici (to se odnosi i na poveravawe pokrajinskim, gradskim i op{tinskim organima). U takvim slu~ajevima, organi
dr`avne uprave mogu:
1) tra`iti izve{taje, podatke i obave{tewa o vr{ewu poverenih poslova;
2) davati obavezne instrukcije;
3) upozoriti na neizvr{avawe poverenih poslova i utvrditi rok za izvr{ewe, koji ne mo`e biti du`i od 30 dana;
4) neposredno preuzeti izvr{avawe pojedinog upravnog posla, ako ga nadle`ni organ i pored upozorewa na izvr{i;
5) preuzeti na odre|eno vreme izvr{avawe poverenih poslova od organa koji ih ne vr{i, a re{ewem ministra se odre|uju vreme i na~in preuzimawa poslova;
6) privremeno uputiti na rad radnika ministarstva u organ kome su povereni poslovi;
7) propisati uslove koje moraju ispuwavati zaposleni u organu koji vr{i poverene poslove u pogledu vrste i stepena {kolske spreme, radnog iskustva, posebnih znawa i broja zaposlenih;
8) propisati na~in vo|ewa evidencije u vezi sa poverenim poslovima;
9) ukinuti ili poni{titi akte organa donetih u vr{ewu poverenih poslova, osim akata donetih u upravnom postupku;
10) nalo`iti dono{ewe propisa za koje je organ ovla{}en, s tim {to }e
ministarstvo doneti takav propis ako ga organ donese.
Tim delovima Lili} je nafilovao svoj odeqak “Nedr`avna uprava” na
223. strani:
Izme|u nedr`avnih subjekata kojima je povereno vr{ewe upravnih javnih ovla{}ewa i organa dr`avne uprave dolazi do uspostavqawa specifi~nih me|usobnih odnosa. Ovo proisti~e iz okolnosti da je upravna javna ovla{}ewa nedr`avnim subjektima poverila dr`ava. Po{to upravna ovla{}ewa, prema na{em zakonodavstvu, izvorno pripadaju organima dr`avne uprave, ali po{to ona zakonom mogu biti poverena i nedr`avnim subjektima, to
organi dr`avne uprave u vezi sa tim imaju i odre|ena posebna ovla{}ewa u
odnosu na nedr`avne subjekte. U tom smislu, recimo prema Zakonu o dr`avnoj upravi Srbije, organ dr`avne uprave (npr. ministarstvo) mo`e, u okviru op{tih ovla{}ewa koje ima prema drugim organima uprave (npr. pokrajinskim, gradskim i op{tinskim), u zavisnosti od konkretne situacije, od
nedr`avnih subjekata kojima su poverena upravna javna ovla{}ewa, izme|u
ostalog, da: 1) tra`i izve{taje, podatke i obave{tewa o vr{ewu poverenih
poslova; 2) daje obavezne instrukcije; 3) upozori na neizvr{avawe poverenih poslova i utvrdi rok za izvr{avawe koji ne mo`e biti du`i od 30 dana;
79
4) neposredno preuzme izvr{avawe pojedinog upravnog posla ako ga nadle`ni organ, i pored upozorewa, ne izvr{i; 5) preuzme na odre|eno vreme izvr{avawe poverenih poslova od organa koji ih ne vr{i, a re{ewem funkcionera koji rukovodi organom dr`avne uprave odre|uje se vreme i na~in preuzimawa izvr{avawa; 6) privremeno uputi na rad radnika ministarstva u organ kome su povereni poslovi; 7) propi{e uslove koje moraju ispuwavati zaposleni u organu koji vr{e poverene poslove u pogledu vrste i stepena {kolske spreme, radnog iskustva, posebnih znawa (stru~na sprema radnika) i broja zaposlenih, a koji se unose u akt o sistematizaciji tog organa; 8) propisuje na~in vo|ewa evidencije u vezi sa poverenim poslovima; 9) ukine ili poni{ti akte organa, odnosno organizacije donete u vr{ewu poverenih poslova, osim akata donetih u upravnom postupku; 10) nalo`i dono{ewe propisa
za koje je organ, odnosno organizacija ovla{}ena.
U odeqku “Slu`ba za platni promet i finansijski nadzor” Milkov uredno citira zakonsku formulaciju na strani 27:
Slu`ba za platni promet i finansijski nadzor predstavqa “samostalnu
i jedinstvenu stru~nu organizaciju koja obavqa poslove platnog prometa, evidencije, finansijske statistike i informativno-analiti~ke poslove, poslove finansijskog nadzora i poslove ekonomsko-finansijske revizije”.
Prepisuju}i Milkova Lili} odstrawuje i one znake navoda koji se nalaze u Milkovqevom tekstu. Veli, kad krade autorski tekst, mo`e i zakonski
po istom obrascu. Tako na 224. strani Lili}evog uybenika plagirawa stoji:
Ova Slu`ba predstavqa samostalnu i jedinstvenu organizaciju za obavqawe poslova platnog prometa, evidencije, finansijske statistike i informativno-analiti~ke poslove, poslove finansijskog nadzora i poslove ekonomsko-finansijske revizije, kao i druge poslove utvr|ene zakonom.
Ipak, zahvalan sam Stevanu Lili}u. Inspirisao me je da pro~itam toliko kwiga iz oblasti upravnog prava da sam celu tu materiju mnogo boqe
savladao nego u studentskim danima.
II. Intelektualni profil Stevana Lili}a
kao najpoznatijeg srpskog plagijatora
Golema nu`da je naterala univerzitetskog profesora Stevana Lili}a
da se sistematski upu{ta u ~udovi{ne plagijatorske poduhvate. Ogromne li~ne ambicije i vrlo male intelektualne mogu}nosti dovele su do nerazre{ivog unutra{weg konflikta, duhovne provalije u kojoj su prevagu odnele posledice nedostatka elementarnih moralnih skrupula i feleri~ni karakter.
Kao dete nekada{weg komunisti~kog titoisti~kog establi{menta, Lili}
je u svojoj svesti izgradio kao osnovni kredo na~elo da je sve dozvoqeno samo ako je korisno.
Koliko je Stevan Lili} intelektualno nedorastao najupe~atqivije svedo~i wegova doktorska disertacija “odbrawena” pre dvadesetak godina na
Pravnom fakultetu u Beogradu. Mentor mu je bio prof. dr Dragoqub Kavran.
Ovom prilikom iskrenu zahvalnost izjavqujem prof. dr Zoranu Tomi}u ~ija mi je pomo} bila dragocena u pronala`ewu teksta disertacije. Po{to sam
80
li~no bio zauzet drugim poslovima, od grupe mla|ih nau~nih entuzijasta formirao sam svojevrsni ekspertski tim koji je izvr{io stru~nu analizu doktorske disertacije Stevana Lili}a “Odnos uprave i gra|ana”, sa, kako se napomiwe, “posebnim osvrtom na jugoslovensko pozitivno pravo”. U svim fazama rada ekspertskog tima sam i sam u~estvovao, a anga`ovani eksperti su
mi duhovito sugerisali da na{ zavr{ni kolektivni elaborat unesem u empirijsku studiju “Stevan Lili} kao intelektualna uzdanica aktuelne buldo`er-demokratije” pod naslovom “Doktorat kao konsekvenca aplikacije prazne slame”. Rezultati mukotrpnog ~itawa glavne Lili}eve umotvorine ovde su predstavqeni uz uvodnu napomenu koja delimi~no prikazuje op{te prilike u kojima je Lili} doktorirao, prema pouzdanim svedo~ewima savremenika i o~evidaca.
Za{to Stevan Lili} prepisuje tu|a dela? Zato {to nije u stawu da samostalno napi{e i{ta smisleno! Do ovakvog zakqu~ka se mo`e jednostavno do}i ~itawem wegove “doktorske disertacije”. Ono {to se zasigurno mo `e tvrditi, jeste da Lili} ovo {to naziva doktorskom disertacijom nije mogao ni od koga da prepi{e, ve} je to wegovo originalno delo. Takvu glupost
nije mogao ni kod jednog drugog autora da prona|e!
Negde u prole}e 1979. godine Stevan Lili} je dobio ameri~ku stipendiju da provede jednu {kolsku godinu na dva ameri~ka univerziteta. Nakon
{to se vratio iz Amerike 1980, wegov mentor Dragoqub Kavran i{~eprkao
je u tada{wem SIV-u da je na Jugoslaviju red da da svog predstavnika u Komisiji za javnu upravu pri Ujediwenim nacijama (famozni kqu~). Uz pomo}
svojih veza u SIV-u obezbedio je to mesto sebi, a posle se hvalio kako je kao
veliki nau~nik proveo mnogo godina u Americi. Kako mu se bli`ilo vreme za odlazak u Ameriku, tako je po`urivao svog {ti}enika (posle su se i oni
posva|ali; Kavran pri~a da je Lili} i od wega ukrao 150 strana rukopisa neke kwige?). Savetovao je svog pulena da kako zna i ume “slupa” ne{to u pisa}u ma{inu, da to ukori~i, preda i nazove doktorskom disertacijom. Tako je
i bilo!
Stevan Lili} je odvojio mesec dana, potrudio se da “to” ima 350 strana,
ukori~io ga i nazvao doktorskom disertacijom. Po{to se tako unapred dogovorio sa svojim mentorom, ovi papiri su i pro{li kao doktorska disertacija! Dokaz da svako mo`e da doktorira ako ima voqu da to uradi, ako ne{to otkuca pisa}om ma{inom, ukori~i i nazove doktorskom disertacijom.
Pardon: potrebno je jo{ i to da ima mentora Dragoquba Kavrana koji }e to
da prihvati kao doktorat. No, pogledajmo o ~emu se tu radi.
Najpre, o obimu. Stevan Lili} je imao neku jako uzanu i malu pisa}u
ma{inu, tako da mu je u jednom redu prose~no stalo oko 45 slovnih znakova, za razliku od standardnih 65. Prose~no je kucao na jednoj strani 22 reda, za razliku od standardnih 28 redova! Ako bi se wegova “disertacija” prekucala na normalan na~in, dobilo bi se mnogo mawe strana! To ba{ i ni je standardno!
No, u odnosu na obim mnogo je gore stawe sa sadr`inom. Doktorska disertacija treba da predstavqa originalan nau~ni rad u nekoj nau~noj oblasti i wom treba da se pru`i doprinos rasvetqavawu nekog nau~nog problema. Disertacija treba da ima uvodni deo u kome kandidat iznosi nau~ni pro81
blem i postavqa odre|ene nau~ne hipoteze. To se zatim razvija u centralnom
delu, proverava i prou~ava, da bi se na kraju izveli odgovaraju}i nau~ni zakqu~ci. Kako to, me|utim, izgleda kod Lili}a?
Wegova doktorska disertacija glasi “Odnos uprave i gra|ana”. Ima uvod,
dva dela i zakqu~ak u tre}em delu. Li~i na doktorat! No, to ipak treba i pro~itati. Naravno, to va`i za one koji imaju dobre `ivce i jak stomak.
Uvodni deo ima i svoj naslov: “Predmet i okviri razmatrawa odnosa uprave i gra|ana”(str. 1-7). Nije lo{e! Tako i treba! Najpre definisati problem
i postaviti hipoteze. No, {ta radi Lili}? Osim {to to li~i na doktorat,
od doktorata u ovom pisaniju nema ni slova “d”.
[ta pi{e u uvodu? U uvodu svoje “disertacije” Lili} prepri~ava {ta
}e sve pisati u woj i to trude}i se da mu re~enice budu {to nerazumqivije
i besmislenije. Besomu~no nastoji da nani`e {to vi{e stranih re~i i to ~esto bez ikakvog smisla. Misli ako tako napi{e niko ne}e razumeti, pa }e smatrati da je to nau~ni nivo! [to komplikovanije, nerazumqivije i besmislenije, to boqe, po Lili}u. No, va`no je da ima 350 strana!
Ve} prva re~enica odeqka 1. uvoda epohalno glasi: “Odre|ivawe predmeta i okvira razmatrawa odnosa uprave i gra|ana, kao {to je, uostalom, slu~aj
prilikom svakog prethodnog postavqawa i definisawa i predmeta i okvira
neke problematike, determinisani su sadr`inskom i metodolo{kom selekcijom teorijskih osnova i analiti~kih okvira.”Ko ovo razume svaka mu ~ast!
Odre|ivawe predmeta i okvira determinisani su selekcijom! Po{to }e Lili} u svojoj “disertaciji” ovo da prou~ava, nije ni ~udo do kakvih rezultata
je do{ao! Ili mo`da nije dobro izvr{io “sadr`insku i metodolo{ku selekciju teorijskih osnova i analiti~kih okvira”! Posebno ovo posledwe je jako
bitno: analiti~ki okviri. ^ovek je selekcionirao analiti~ke okvire!
Posle ovako lepog po~etka, ~itamo daqe: “Opredeqewe za razmatrawe
odnosa uprave i gra|ana uz poseban osvrt na jugoslovensko pozitivno pravo
zahteva, izme|u ostalog, odgovaraju}a koncepcijska, pojmovna i terminolo{ka precizirawa, kao i postavqawa op{tih okvira analize i odgovaraju}u
metodologiju istra`ivawa i obrade”. Da bi se opredelio da razmatra odnos
uprave i gra|ana, Lili} mora da izvr{i razna precizirawa, od kojih su jako va`na koncepcijska precizirawa! Jes’ da ba{ nije jasno {ta mu to do|e
“koncepcijsko precizirawe”, ali bar lepo i nau~no zvu~i! Bar tako Lili}
misli, pa nastavqa: “Sa teorijskog aspekta, predmet razmatrawa lociran je
na relaciji odnosa uprave i gra|ana”. Fenomenalno! Zamislite, molim vas
gde je lociran predmet razmatrawa: na relaciji odnosa uprave i gra|ana. Jes’
da relacija predstavqa stranu re~ za odnos, pa da bi mu ovo zna~ilo “na odnosu odnosa uprave i gra|ana”, ali nema veze. I ovo jako lepo zvu~i, a i va`no je da je Lili} to lepo locirao ili {to bi se srpski reklo smestio. Ba{
je lepo smestio. Disertacija se zove “Odnos uprave i gra|ana”, a predmet razmatrawa je lociran na relaciji odnosa uprave i gra|ana”. Fenomenalno! Ko
bi se toga setio osim Lili}a. Da nije sa ovim doktorirao, trebalo bi mu dati po~asni doktorat!
Zatim Lili} re|a {ta }e sve precizirati (nisam samo uspeo daqe da uhvatim koncepcijska precizirawa). Najpre }e precizirati “osnovne pojmove, pre
svega pojam “uprave”, odnosno “gra|ana”. Potreba preciznog odre|ivawa sadr`ine pojma posebno se odnosi na pojam uprave, s obzirom na okolnost da
82
vr{ewe uprave (u smislu posebnog oblika ispoqavawa autoritativnih aktivnosti dr`ave) zahteva odgovaraju}u konstrukciju teorijskog modela dr`ave, a u okviru toga precizno i konsekventno odre|ivawe wene funkcije.”
Nije lo{e. Jednostavno re~eno, treba prvo da odredi {ta su uprava i gra|ani (nisam znao da je sporno {ta su gra|ani), pri ~emu je mnogo va`nije da se
odredi ovo prvo: uprava. Za{to je to va`nije? Zato {to “vr{ewe uprave zahteva odgovaraju}u konstrukciju teorijskog modela dr`ave, a u okviru toga precizno i konsekventno odre|ivawe wene funkcije”. Sada je bar jasno: da bi
mogla da se vr{i uprava, potrebna je odgovaraju}a konstrukcija teorijskog
modela dr`ave! Konstrukcija teorijskog modela dr`ave! Bez toga uprava ne
mo`e da se vr{i! Svaka ~ast! I zato }e precizirati ovaj pojam!
Idemo daqe. “Radi terminolo{kog precizirawa samog izraza uprava mora se posebno odrediti zna~ewe ovog pojma u wegovom strukturalnom smislu, putem ~ega se identifikuje i odre|uje krug subjekata kao vr{ilaca aktivnosti ozna~enih kao uprava”. To je ve} precizirawe {ta }e precizirati. Da bi precizirao, ~ovek mora da odredi zna~ewe ovog pojma u strukturalnom smislu! A posle se putem toga identifikuje krug subjekata kao vr{ilaca aktivnosti ozna~enih kao uprava! Dakle, prvo strukturalno, pa onda tim
putem identifikacija kruga subjekata. Re~ “strukturalno” mu se, ina~e, jako svi|a, pa je veoma ~esto koristi, a to i nau~no zvu~i: STRUKTURALNO!
Ka`e Lili} potom: “Poseban zahtev pri teorijskom razmatrawu odnosa uprave i gra|ana javqa se u vezi konstruisawa takvog modela dr`ave (odnosno wenih aktivnosti), koji omogu}ava “dinami~ku interakciju” dr`ave
sa svojim okru`ewem. Ovo je posebno zna~ajno iz razloga {to se kao “elementi” iz okru`ewa sa kojima dr`ava uspostavqa komunikacione i interakcione tokove, javqa ~ovek (gra|anin). Konstruisani model mora biti podoban
da pru`i odgovaraju}e i zadovoqavaju}e teorijske pretpostavke i osnove.”
Ovo je sada ve} mnogo jasnije. Kada se teorijski razmatra odnos uprave i gra|ana, onda treba konstruisati takav model dr`ave koji omogu}ava “dinami~ku interakciju” dr`ave sa svojim okru`ewem! Izvanredno! Nije mi jasno jedino za{to pod navodnike stavqa “dinami~ku interakciju”? Zar ho}e da ka`e da ba{ i nije sasvim dinami~ka interakcija, pa da se unapred ogradi, ako
se ispostavi da je u pitawu stati~ka interakcija? Ne}e on da odgovara za interakcije, pa lepo stavi navodnike! On se ogradio. Jasno k’o dan. Za{to je
ovo sve posebno zna~ajno? Zato {to se kao elementi javqa ~ovek iz okru`ewa sa kojima dr`ava uspostavqa komunikacione i interakcione tokove! Pa
ovo je jo{ lep{e i jasnije. Ko se pitao za{to je to poseban zahtev pri teorijskom razmatrawu odnosa uprave i gra|ana da se konstrui{e takav model
dr`ave koji omogu}ava dinami~ku interakciju, sada mu je Lili} objasnio: zato iz razloga {to se ~ovek javqa kao elementi iz okru`ewa sa kojima dr`ava uspostavqa komunikacione i interakcione tokove! Ovo zaslu`uje i ve}u nagradu od doktorata! ^ovek je elementi sa kojima dr`ava uspostavqa komunikacione i interakcione tokove! Zamislite, molim vas, oni uspostavqaju tokove i to ne bilo kakve, ve} komunikacione i interakcione. E, ne mo`e to svako! Samo Lili} mo`e da uspostavqa tokove, komunikacione i interakcione sa svojom pame}u! Na kraju va`an dodatak. Konstruisani model
ne mo`e biti bilo kakav, ve} mora biti podoban da pru`i odgovaraju}e i zadovoqavaju}e teorijske pretpostavke i osnove! ^ovek je modelar, sada je ja83
sno! Trebalo bi mu dati i doktorat iz modelarstva, ali samo ako pru`i odgovaraju}e i zadovoqavaju}e teorijske pretpostavke i osnove. Jo{ samo da objasni kako se to pru`aju teorijske pretpostavke i osnove (nova disciplina
po Lili}u: pru`awe teorijskih pretpostavki i osnova), nezavisno od toga da
li su odgovaraju}e i zadovoqavaju}e!
Me|utim, Lili} malo i sumwa! Pravi nau~nik je uvek sumwi~av, pa dodaje: “Ispravnost logi~ke, koncepcijske i metodolo{ke konsekventnosti u
teorijskim razmatrawima bitan je i nu`an preduslov pristupawu odgovaraju}im “realnim” razmatrawima i analizama. S druge strane, u op{tim razmatrawima i analizama odnosa uprave i gra|ana potrebno je tako|e na odgovaraju}i na~in sadr`inski determinisati i terminolo{ki precizirati pojam “gra|anin”.” Tako postupa oprezan nau~nik. Lepo ka`e da je ispravnost
konsekventnosti preduslov pristupawu realnim razmatrawima i analizama!
Ako ne bismo imali ispravnost konsekventnosti, onda ne bismo imali ni preduslov za realna razmatrawa i analize! Me|utim, nije to sve: ima jo{ i da se
determini{e gra|anin! Tek kada i to determini{emo, onda }emo imati ispravnost konsekventnosti!
Ima jo{ samo dva pasusa uvoda, pa bi bilo {teta izostaviti ih. Prave
bombone! Najpre Lili} daje odgovor znati`eqnom ~itaocu, {ta }e biti sa
rezultatima teorijskih razmatrawa, pa ka`e: “Rezultati teorijskih razmatrawa, posebno u vezi sa definisawem pojma uprave, sa svoje strane, determini{u polazne osnove i odre|uju op{te okvire razmatrawa odnosa uprave
i gra|ana na nivou “realnih” odnosa. Na ovom nivou razmatraju se “pravni”
odnosi izme|u uprave i gra|ana, ~iji je obim definisan odgovaraju}im pravnim odredbama i normama, koje reguli{u ove odnose pri vr{ewu upravne funkcije. Predmet i obim analize lociran je, i istovremeno definisan, na nivou jugoslovenskog pozitivnog prava”. Sada je svakome jasno {ta determini{e polazne osnove i odre|uje op{te okvire razmatrawa, ali samo na nivou
“realnih” odnosa (opet je Lili} oprezan: mo`da i nisu realni, pa boqe da stavi navodnike). To su rezultati teorijskih razmatrawa. Oni deterimini{u
polazne osnove i to je nepobitna istina! Kona~no, znamo i na kom nivou je
lociran i definisan predmet i obim analize. Lociran je na lokaciji jugoslovenskog pozitivnog prava. Svaka ~ast! Tako se jasno obja{wava ~itaocu
komplikovan problem ({ta ono be{e tema disertacije?).
I posledwi, ali ne i najlo{iji pasus. “Specifi~nost zahteva analize
pozitivno-pravne situacije u odnosu na predmet razmatrawa, sa svoje strane, determini{e i potrebu aplikacije odgovaraju}ih (“specijalizovanih”)
metodolo{kih koncepcija i instrumenata.” Pravi mali biser! Pitamo se {ta
to, u stvari, determini{e potrebu aplikacije metodolo{kih koncepcija i
instrumenata, a Lili} nam jednostavno obja{wava (zato je on doktor!). Potrebu za aplikacijom metodolo{kih koncepcija i instrumenata determini{e, ka`e Lili} na na{e veliko iznena|ewe, specifi~nost zahteva analize
situacije! Mislim da bi se ovde sa Lili}em moglo nau~no polemisati: mo`da specifi~nost zahteva analize situacije i ne determini{e potrebu aplikacije metodolo{kih koncepcija, nego samo instrumenata? No, to }emo drugom prilikom. Za sada neka ostane Lili}eva nau~na istina: potreba aplika cije i metodolo{kih koncepcija i instrumenata su determinisani specifi~no{}u zahteva analize. Neka mu bude. Zasad!
84
Tako izgleda prvi deo Lili}evog uvoda doktorske disertacije! [ta mu
je “predmet i okvir razmatrawa” objasnio je u ovom delu i dao nau~ne hipoteze. To {to ovo niko ne mo`e da razume (verovatno ni Lili} kada ovo ~ita posle 20 godina), nije ni va`no. Va`no je da se autor domogao doktorata.
Ili mu je mo`da wegov mentor determinisao strukturalnu aplikaciju metodolo{kih koncepcija i instrumenata da se locira na nivou doktora!
Drugi deo uvoda Lili}eve “disertacije” posve}en je metodologiji rada.
Autor je to tako lepo sro~io da ne zaslu`uje skra}ewe. “U metodolo{kom
pogledu razmatrawe i obrada odnosa uprave i gra|ana zahteva aplikaciju odgovaraju}ih logi~kih i analiti~kih metoda”. Sa ovim ve} ne bismo mogli da
se ne slo`imo. Bez logike nema ni{ta, pa ni aplikacije lopovluka i prodaje roga za sve}u (analiti~ki!). Zatim ka`e: “Op{te postavke i okviri razmatrawa odnosa uprave i gra|ana pretpostavqaju dinamiku manifestovanu
kroz slede}e metodolo{ke faze:
– aplikacija odgovaraju}ih metodolo{kih koncepcija i instrumenata
teorijskog definisawa sadr`ine odgovaraju}ih kategorija (posebno “uprave”, odnosno “gra|ana”);
– aplikacija odgovaraju}ih metoda u analizi situacije u jugoslovenskom
pozitivnom pravu;
– komparacija teorijskih modela i rezultata pozitivno-pravne analize,
odnosno elaboracija i formulacija konsekventnih postavki i zakqu~aka.”
U prvom delu je autor lepo objasnio {ta mu je predmet istra`ivawa, a
sada jo{ lep{e odre|uje metode. Najpre ka`e, lepo, da op{te postavke i okviri razmatrawa pretpostavqaju dinamiku (mnogo voli ~ovek dinamiku, statiku nigde ne spomiwe, samo ovde dinamiku ne stavqa pod navodnike, kao kod
“dinami~ke interakcije”). Ko nije znao {ta pretpostavqaju op{te postavke i okviri razmatrawa, sada zna: dinamiku. A kako mu se ta dinamika manifestuje? Kroz metodolo{ke faze, koje je redom naveo:
– prva “metodolo{ka” faza mu je “aplikacija metodolo{kih koncepcija i instrumenata teorijskog definisawa sadr`ine odgovaraju}ih kategorija”.To ozbiqno i nau~no (doktorski) zvu~i”. ^ovek sedne za sto, pa najpre aplicira metodolo{ke koncepcije i instrumente (on je izgleda i muzi~ar, ne samo doktor i modelar), ali ne bilo kakve metodolo{ke koncepcije i instrumente, nego one teorijskog definisawa sadr`ine odgovaraju}ih kategorija!
Sve jasno da ne mo`e biti jasnije!
– druga “metodolo{ka” faza mu je mnogo interesantnija. Opet ~ovek aplicira, ali sada u drugoj fazi se uozbiqio pa ne aplicira vi{e koncepcije i
instrumente teorijskog definisawa sadr`ine, ve} lepo aplicira odgovaraju}e metode u analizi situacije u jugoslovenskom pozitivnom pravu! Dakle,
sad je ~itaocu jasno koje metode je Lili} koristio u izradi doktorske disertacije: odgovaraju}e! Ne bi ~ovek nikada aplicirao neodgovaraju}e metode,
treba mu verovati na re~! Mora da se vidi kakva je situacija u pozitivnom
pravu, da nije mo`da ozbiqna situacija? Zato mu trebaju odgovaraju}i, a ne
bilo kakvi metodi!
– kona~no tre}a metodolo{ka faza je komparacija teorijskih modela i
rezultata pozitivno-pravne analize, a posle toga do|e kao {lag na tortu elaboracija i formulacija konsekventnih postavki i zakqu~aka!I kad se ozbiqno pro~ita ovo {to se zove “doktorat” stvarno je ~ovek do kraja bio konse85
kventan. Od po~etka do kraja je elaborirao konsekventne postavke i do{ao
do genijalnih zakqu~aka. Vide}emo na kraju i kakvih! Ako budete strpqivi,
a ne gadite se mnogo, pro~ita}ete i to! Meni je ve} dosta. Te{ko mi je i da
~itam Lili}evo lupetawe, a kamoli da ga prepri~avam. No, ovaj genijalni doktorat zaslu`uje veliki trud! Treba to {to vi{e qudi da pro~ita!
Prema tome, najpre je Lili} definisao predmet razmatrawa (locirao
ga je na relaciji odnosa uprave i gra|ana, uz ispravnost logi~ke, koncepcijske i metodolo{ke konsekventnosti), a zatim je odredio i metodologiju rada. To je dinamika u tri ~ina, a to su aplikacija metodolo{kih koncepcija
i instrumenata, aplikacija odgovaraju}ih metoda i komparacija, odnosno elaboracija i formulacija konsekventnih postavki! Tako se pi{e doktorat. Bravo Lili}u! Aplicirao si praznu slamu a elaborirao konsekventnu doktorsku titulu! Ne mo`e to svako!
O tre}em delu uvoda ne vredi ni pri~ati. U wemu se, ni mawe ni vi{e,
daje sadr`aj “disertacije”. Kao nije dovoqno {to na po~etku pi{e sadr`aj,
nego to ponavqa i u uvodu (vaqda tako ima vi{e strana!). Jedina razlika je
{to u uvodu ne pi{u brojevi stranica, nego samo naslovi delova i poglavqa!
Lili} izgleda nije pro~itao nijedan priru~nik o tome kako se pi{e doktorska disertacija. Ali zato konsekventno aplicira to {to nije pro~itao!
Nakon ovako lepo definisanog predmeta istra`ivawa, postavqenih nau~nih hipoteza i odre|ivawa metoda, prelazimo na centralni deo, prvi deo
Lili}eve “disertacije”. Zove se “Teorijski aspekti odnosa uprave i gra|ana” (str. 8-197). Ima pet glava, iako mu cela “disertacija” nema ni glave ni
repa, ali on bar tako tvrdi.
Prva glava (str. 8-42) zove se “Prethodna razmatrawa”. Prvo nas je u uvodu uveo u problematiku, a onda se malo prethodno razmatra (do 42. strane!)
Posle }e da doktorira.
Da se ne bi svako mu~io, odabrali smo vam najlep{e delove prethodnih
razmatrawa. Prvo Lili} prethodno razmatra o “procesu organizovawa u qudskom dru{tvu”(str. 8-25). Jedino se ne vidi kakve to veze ima sa odnosom uprave i gra|ana? Ili mo`da Lili} nije znao u`e da kuca, a treba popuniti 350
strana. Zatim slede stranice o organizaciji (25-38), gde opet bez ikakve veze sa predmetom “disertacije” Lili} pi{e o tome {ta je organizacija, o oblicima organizovawa i upravnim organizacijama (va`no je pisati, nema veze o ~emu!). U tre}em delu prethodnih razmatrawa Lili} pi{e o organizacionom povezivawu, o faktorima organizacione kohezije i perspektivama
razvoja organizacije. I to su Prethodna razmatrawa! Jedino se ne zna za {ta
su ovo prethodna razmatrawa. Mogao je prethodno da razmatra i bioskopski
repertoar. Mo`da bi to ~itaocu bilo zanimqivije, a mentor verovatno ne
bi ni primetio, jer verovatno “disertaciju” nije ni ~itao? [ta tu ima i da
se ~ita? Mo`da samo da citiramo posledwu re~enicu ovih prethodnih razmatrawa. “Slobodna asocijacija” kao nov oblik strukturalne manifestacije zajedni~kog rada qudi, otvara ne samo perspektivu pove}awa efekta zajedni~kog rada qudi (produktivnost) ve} se konceptualno javqa kao osnov za uspostavqawe kvalitativno novih me|usobnih odnosa u~esnika u procesu.” To
izgleda malo vu~e na dragog mu Kardeqa (“slobodne asocijacije”), ali ispri~ano Lili}evim re~nikom, strukturalno, konceptualno i besmisleno. A {ta
be{e tema “disertacije”? Odnos uprave i gra|ana? Mo`e biti?
86
Sledi druga glava ({ta ja mogu kad se tako zove, a ina~e sa glavom nema
veze). Naslov joj je neo~ekivan: “Dr`ava”. Odnos uprave i gra|ana, a druga glava o dr`avi? Mo`da su i to prethodna razmatrawa? Za neku drugu disertaciju? To je ina~e sve u okviru dela koji se zove “Teorijski aspekti odnosa uprave i gra|ana”. I prethodna razmatrawa, malo o organizacijama i dr`avama,
sve su to teorijski aspekti odnosa uprave i gra|ana?! No, {ta ka`e Lili}
o dr`avi (str. 43-71), bez obzira na to da li to ima veze sa temom “disertacije”. Ka`e prvo op{ta razmatrawa, pa uloga dr`ave u dru{tvu, pa na kraju funkcije dr`ave.
Malo samo o op{tim razmatrawima o dr`avi, po Lili}u. “S obzirom na
predmet i okvire na{ih razmatrawa, nije ovom prilikom mogu}e ulaziti u
detaqna razmatrawa pitawa prirode dru{tva, u filozofske i druge aspekte wegovog nastanka i razvoja. Za potrebe na{ih razmatrawa po}i }e se od
slede}ih pretpostavki:
– da dru{tvo realno postoji (ovo je genijalna misao; ko bi rekao da dru{tvo postoji, a Lili} polazi od te pretpostavke);
– da je dru{tvo osnovni oblik u okviru koga se ispoqava egzistencija
pojedinca itd.
^ovek prou~ava odnos uprave i gra|ana, onda stavi naslov: “Dr`ava”, a
pi{e o dru{tvu, polaze}i od pretpostavke da dru{tvo realno postoji (mogao je na realno staviti opet navodnike). Mo`da samo jo{ malo citata iz ovog
poglavqa, da bi se videlo kako sve to ima velike veze sa temom “disertacije”. “Razvijenost proizvodnih snaga uslovqava i pove}awe produktivnosti
qudskog rada, a ovo sa svoje strane ima za posledicu stvarawe “vi{ka proizvoda”.” Opet navodnici, vaqda je u pitawu navodni vi{ak proizvoda. Ovo
mi ina~e sve nekako poznato zvu~i, proizvodne snage, vi{ak proizvoda i sl.
Da nije to vezano za neki marksizam? A sve to ima velike veze sa odnosom uprave i gra|ana!
Tre}a glava, kona~no, zove se Uprava. Obe}ao ~ovek da }e izvr{iti konsekventna teorijska precizirawa i posebno odrediti zna~ewe ovog pojma u
wegovom strukturalnom smislu, putem ~ega se identifikuje i odre|uje krug
subjekata kao vr{ilaca aktivnosti ozna~enih kao uprava.Do{lo vreme da ispuni obe}awe, tek od 72. strane (nikad nije kasno, a i kako bi “disertacija”
imala 350 strana). Onda ~ovek opet pi{e sve {to mu padne na pamet o upravi, sve {to o tome zna, pa ~ak i vi{e od toga. Tako se re|aju 1. uvodna razmatrawa, 2. kibernetski model uprave, 3. pojam uprave (str. 72-156). Za odnos uprave i gra|ana je naro~ito zna~ajan kibernetski model uprave! Raspevao se Lili} o kibernetici, ~ak je i nacrtao neke {eme (str. 86): aksiolo{ke aktiv nosti, transduktorske aktivnosti, pa efektorske aktivnosti. Tu sad ~italac
kad ovo vidi pada u nesvest. Koja nauka! A sve to ima veze sa odnosom uprave
i gra|ana!”!? No, pro|e skoro pola disertacije, a ni{ta o odnosu uprave i gra|ana. Bi}e malo i o tome. Ne treba biti nestrpqiv. Tek smo na polovini!
^etvrta glava zove se “^ovek kao gra|anin”. Veoma interesantno, po{to
nekako sugeri{e autor da ~ovek mo`e i da ne bude gra|anin, pa se on opredelio da prou~ava ovo prvo: ~ovek kao gra|anin. Mo`e mo`da i obrnuto: gra |anin kao ~ovek, a mo`da nije ni svaki gra|anin ~ovek? No, da vidimo {ta
tu lepo pi{e o ~oveku kao gra|aninu (str. 157-197).
87
Prvo poglavqe ~oveka kao gra|anina zove se, a kako bi druga~ije, “Op{ta razmatrawa”. I tu se ve} nalaze epohalne misli doktora Lili}a. Ve} prva re~enica (str. 157) navodi na razmi{qawe: “Imperativ ~oveka kao dru{tvenog bi}a ogleda se u nemogu}nosti wegove egzistencije i razvoja kao izolovane jedinke”. [ta su Platon i Aristotel? Re}i da je ~ovek dru{tveno bi}e suvi{e je prosto. A i kratko je, a treba nakucati puno strana (“disertacija” mora da bude debela!). Zato doktor Lili} to lepo i duga~ko ka`e da je
imperativ ~oveka u nemogu}nosti wegove egzistencije i razvoja kao izolovane jedinke. ^ovek ni ne zna u ~emu mu je imperativ dok mu to doktor Lili}
ne ka`e! Zato je on doktor! Onda ide daqe, ali vrlo lepo (str. 158). “Kod dru{tva kao socijalnog sistema definisawe finaliteta karakterisano je subjektivnim faktorom – svesnim delovawem. Osnovi uskla|ivawa me|usobnih odnosa i interesa pojedinca i zajednice tako|e se karakteri{u momentima subjektivne prirode.” Ovde se ve} vidi {ta }e doktor Lili} sve nau~no otkriti. Prvo daje odgovor na pitawe ~ime je karakterisano definisawe finaliteta kod dru{tva kao socijalnog sistema (tu je ve} malo za{ao u
rejon radnog prava i socijalnog osigurawa i ostalih sistema)? Odgovor je vrlo jednostavan: karakterisano je subjektivnim faktorom! Normalno, a kako
bi druga~ije bilo karakterisano? A momentima subjektivne prirode karakteri{u se i osnovi uskla|ivawa me|usobnih odnosa i interesa pojedinca i
zajednice! To tako|e tvrdi Lili}, a moglo bi se i polemisati o tome ~ime
se karakteri{u osnovi uskla|ivawa.
Ide daqe (str. 161). “Op{ti dru{tveno-vrednosni sistem, sa jedne, i motivacioni mehanizmi pojedinca, sa druge strane, omogu}uju kvalitativnu i
sadr`insku selekciju i opredeqewe, ne samo u pogledu prihvatawa vrednosti ciqeva zajednice ve} i wegovo stvarno opredeqewe za ciqeve {ireg zna~aja za zajednicu u odnosu na svoje li~ne, odnosno grupne.” Da bih uspeo da shva tim genijalne misli doktora, moram uvek da postavim pitawe: drugarice i
drugovi, {ta to omogu}uje sadr`insku selekciju i opredeqewe? Doktor odgovara: kvalitativnu i sadr`insku selekciju i opredeqewe omogu}uje op{ti
dru{tveno-vrednosni sistem, sa jedne, i motivacioni mehanizmi pojedinca,
sa druge strane! Zato je on doktor. Zna odgovore na sva pitawa, pa i onda kada naizgled deluje da se ne zna ni {ta je pitawe!
Isto poglavqe (op{ta razmatrawa o “~oveku kao gra|aninu”), samo malo daqe (str. 166). “Participacija pojedinca i kvalitativna motivaciona internalizacija ciqeva sa wegove strane predstavqaju osnove definisawa zajedni~kog ciqa i preduzimawa zajedni~kih akcija”. Genijalno! Tu mu je daktilografkiwa qubila noge i vikala: Lili}u, majstore! Ko bi ovu re~enicu
smislio? Mo`da bi ga trebalo predlo`iti i za Nobelovu nagradu za kwi`evnost? No, jo{ da vidimo {ta to zna~i. Opet moramo pitawem (nisam ja
tako lako postao doktor nauka, kao Lili}). Pitawe glasi: {ta predstavqa
osnove definisawa zajedni~kog ciqa i preduzimawe zajedni~kih akcija? Doktor jednostavno odgovara: to su, bre, participacija pojedinca i kvalitativna motivaciona internalizacija ciqeva!
Onda sledi novo poglavqe “Polo`aj i uloga ~oveka u dru{tvenim odnosima”.Tu ve} ima i ozbiqnih stvari. No, najpre da vidimo {ta po Lili}u pretpostavqa dru{tveni odnos (str. 169-170)? Dru{tveni odnos pretpostavqa od88
govaraju}e nosioce komunikacionih i interakcionih procesa i tokova”. Ko
bi rekao, a tako jednostavno i o~igledno. ^ovek je izgleda radio i u po{ti,
pa se razume i u komunikacione tokove. No, {alu na stranu. U pravu je doktor. Nema dru{tvenih odnosa bez nosilaca komunikacionih i interakcionih procesa i tokova. Ko ne veruje nek proveri, neka se pro{eta do Terazija. Pune ih ulice. Sve sami nosioci komunikacionih i interakcionih procesa i tokova!
Na slede}oj strani (171) ve} nove misli doktora Lili}a (ni`u se jedna
za drugom, sve lep{a od lep{e). Te{ko ih izabrati. “U~esnici u dru{tvenom odnosu nu`no se moraju javqati kao subjekti u tome odnosu, jer u suprotnom takav odnos ne}e imati obele`ja dru{tvenog odnosa u pravom smislu re~i”. Zamislite molim vas! Ne mogu se u~esnici u dru{tvenom odnosu javqati bilo kako, nego kao subjekti. Ako oni nisu subjekti, onda to nije dru{tveni odnos! Ako su oni drugi u~esnici, koji nisu subjekti, onda to nije dru{tveni odnos. Nego svi u~esnici moraju da budu subjekti! Ostali ne dolaze u obzir. Neka idu u neki drugi odnos, a ne u dru{tveni. Tu je mesto rezervisano
samo za subjekte! Bravo doktore!
Odmah slede}a re~enica na istoj strani. “^ovek kao subjekt dru{tvenih
odnosa kroz me|usobno komunicirawe sa drugim ~lanovima zajednice ostvaruje svoju aktivnu participaciju kako u konstituisawu i definisawu ciqeva, kao i pravaca akcija grupa, odnosno zajednice, tako i u uskla|ivawu interesa od {ireg zna~aja za zajednicu sa svojim pojedina~nim, odnosno grupnim ciqevima”. Opet ~ovek kao subjekt, samo se sada postavqa pitawe kako
on to ostvaruje svoju aktivnu participaciju (tada doktor jo{ nije znao da }e
ministar zdravqa ukinuti participaciju)? Vrlo jednostavno: ~ovek kao subjekt ostvaruje svoju aktivnu participaciju kroz me|usobno komunicirawe!
Alal vera! Mora da ja nisam ~ovek kao subjekt, po{to tako ne ostvarujem svoju aktivnu participaciju.
Za kraj istog poglavqa jo{ jedna poslastica. “Desubjektivizacija ~oveka kao u~esnika u dru{tvenim odnosima dovodi do wegove “objektivizacije”
u smislu wegove transformacije od aktivnog i kreativnog u~esnika odnosa
do pasivnog i recipiraju}eg faktora. Desubjektivizacija ~oveka u dru{tvenim odnosima dehumanizuje i otu|uje pojedinca ne samo kao pripadnika dru{tvene zajednice ve} i u odnosu na sopstvene vrednosti i ube|ewa”. Ovo vaqa polako ~itati. Ko uspe da nau~ni napamet, zaslu`uje nagradu (barem put
oko sveta za dve osobe, u smislu subjekata kao gra|ana). Ovde se postavilo zna~ajno nau~no pitawe: {ta dovodi do “objektivizacije” ~oveka u smislu wegove transformacije? Do toga, fala bogu, dovodi desubjektivizacija! Jedino se
ne zna kako se Lili} transformisao u doktora. Mo`da se i dehumanizovao i
otu|io u odnosu na sopstvene vrednosti i ube|ewa? On je ba{ po tome i poznat, da se otu|io od sopstvenih ube|ewa, a o dehumanizaciji da i ne govorimo (mada, da bi se neko dehumanizovao, prethodno treba da bude humano bi}e).
Ista strana, ali ovog puta razmatrawa o vr{ewu autoritativnih aktivnosti i polo`aju ~oveka. Ka`e dr Lili}: “Vr{ewe autoritativnih aktivnosti od strane dr`ave u socijalnim modelima konfliktnog tipa, predstavqa komunikaciju i interakciju izme|u qudi, odnosno pojedinaca kao pripadnika zajednice”. Sada nas je doktor Lili} nau~io {ta je vr{ewe autori89
tativnih aktivnosti. To je komunikacija i interakcija izme|u qudi. Ne treba vi{e niko da se quti na policiju kada bije. Nije to ono {to qudi (kao gra|ani) misle. To je obi~na komunikacija i interakcija! Mo`da bi policiji
trebalo promeniti ime. Ubudu}e da se zove Ministarstvo za komunikaciju
i interakciju! A pozornike lepo da snabdeju sa konceptualnim i strukturalnim sredstvima za komunikaciju i interakciju. Za ovo posledwe i posebnu rubriku u blok~i}u, da upisuju svakodnevno koliko su interakcija sa gra|anima (u smislu subjekata) imali! Pa, po u~inku!
Slede}a strana (173), doktor Lili} malo poja{wava: “Nezavisno od konkretnog manifestacionog oblika, autoritativnost ad definitionem pretpostavqa bitnu i kvalitativnu nejednakost komunikacionih pozicija subjekata”.Sa
ovim, hteli ne hteli, moramo da se slo`imo. U tome i jeste problem: policija uvek ima boqu komunikacionu poziciju. Kupili su nove motorole. A i gra|ani (u smislu subjekata) se sve vi{e snabdevaju mobilnim telefonima, pa poku{avaju da uspostave jednaku komunikacionu poziciju. Al’ {ta vredi, kad ih
ne slu{aju. Tu je kqu~ ovog manifestacionog oblika autoritativnosti.
Me|utim, doktor nastavqa, pa nas u~i na istoj strani kakav je polo`aj
pojedinca u odnosu na dr`avu. “Definisanost polo`aja pojedinca u odnosu
na dr`avu kao vr{ioca institucionalizovanih oblika autoritativnih aktivnosti, nu`no je odre|en kao odnos inicijalne i kvalitativne vrednosne
nejednakosti”. Na te{ko pitawe, kako je odre|ena definisanost polo`aja pojedinca, doktor olako odgovara: kao odnos inicijalne i kvalitativne vrednosne nejednakosti. Zato gra|ani (u smislu subjekata) i nisu zadovoqni. Kad
im je tako odre|en definisanost polo`aja, kako bi oni mogli da budu zadovoqni u odnosu inicijalne i kvalitativne vrednosne nejednakosti. Na posledwem mitingu na kome je doktor dr`ao govor pred punom salom od 17 qudi (u
smislu gra|ana), zapa`en je jedan nov transparent: dole odnos inicijalne i
kvalitativne vrednosne nejednakosti!
Ovu genijalnu misao, doktor Lili} potvr|uje i na 175. strani (kad je ne{to lepo, vaqa ga i ponavqati, a bude i vi{e strana). “Bez obzira na normativni ili materijalni vid manifestacija autoritativnih aktivnosti u dru{tvenim odnosima ostaje bitno obele`je institucionalizovane kvalitativne nejednakosti u~esnika u odnosima”. Ovog puta, me|utim, doktor insistira na institucionalizovanoj kvalitativnoj nejednakosti u~esnika (u smislu
subjekata – moj dodatak; nije ni Lili} savr{en; mo`e se i wemu ne{to dodati). Ovo bi mogla da bude ideja za novi transparent.
Onda sledi poglavqe “^ovek kao gra|anin i sistem pravnih odnosa”. To
sam ~ekao! Ne bilo kakav ~ovek, nego kao gra|anin, bre!. Strana 176: “Komunikacija izme|u subjekata pri vr{ewu autoritativnih aktivnosti manifestuje se u vidu uspostavqawa i odvijawa pravnog odnosa izme|u subjekata koji se institucionalno upodobqavaju kao subjekti prava ovom obliku komunikacije”. Iz ovoga se lepo vidi da ni qudima (kao gra|anima) nije nimalo
lako. Moraju da se upodobqavaju kao subjekti prava ovom obliku komunikacije! Em moraju da vr{e komunikaciju, em jo{ i da se upodobqavaju. Pa posle
kad ih neko pita {ta su radili, a oni ka`u: mi se upodobili! Sramota! Boqe da im se komunikacijane manifestuje u vidu uspostavqawa i odvijawa pravnog odnosa, nego da se lepo dovikuju. Tada ne bi morali ni ono da rade: da se
upodobqavaju!
90
Slede}a strana, nove lepote. “U institucionalizovanim dru{tvenim odnosima pravne prirode apstrahuju se realna svojstva pojedinca kao ~oveka i
kao subjekta i formira se konstrukcija jednog subjekta ~ija se bit projektuje kao skup prava i obaveza”. Prvo moramo, na veliko zadovoqstvo, da konstatujemo da doktor pojedince opet tretira kao qude, ali i kao subjekte! Ne mogu pojedinci da budu nequdi i nesubjekti! Ili neki mogu ovo prvo. No, nije
to najbitniji nau~ni doprinos doktora Lili}a u ovoj genijalnoj re~enici. [ta
nas u~i doktor. U~i nas da se formira konstrukcija jednog subjekta ~ija se bit
projektuje kao skup prava i obaveza, a do toga se dolazi ne bilo gde, nego samo u institucionalizovanim dru{tvenim odnosima pravne prirode.Ako nisu institucionalizovani dru{tveni odnosi pravne prirode(ne daj bo`e!), onda nema ni{ta, pa ni formirawa konstrukcije jednog subjekta ~ija se bit projektuje kao skup prava i obaveza. Kona~no, pitawe glasi: kako se to odvija? Doktor odgovara: tako {to se apstrahuju realna svojstva pojedinca kao ~oveka i
kao subjekta. Svakako! Ili je mo`da, kad boqe razmislim, doktor hteo da nas
nau~i da se apstrahovawem realnih svojstava pojedinca kao ~oveka i kao subjekta ne mogu dobiti dva subjekta, nego samo jedan subjekat? Mo`da je mogu}e izvesti i zakqu~ak da se apstrahovawem realnih svojstava jednog Lili}a
mo`e dobiti pola ~oveka. Za one koji ga nisu videli u prirodi: Lili}ev broj
je metar i `ilet (tako se sad moderno ka`e za `ilet).
Kona~no, na istoj strani i krajwa poenta: “Konstrukcija statusa gra|ana izvedena je, u krajwoj liniji, apstrahovawem realnog ~oveka od wegovog
atributa kao subjekta prava”. Prema tome, zakqu~uje doktor, kad se realni
~ovek apstrahuje od wegovog atributa, dobije se konstrukcija statusa gra|ana. A sad mi je tek jasno za{to doktor insistira na ~oveku kao gra|aninu. Ima
i drugih qudi, koji se jo{ nisu apstrahovali, pa kad se apstrahuju od svojih
atributa onda budu gra|ani. Zna~i to je to: gra|ani su apstrahovani qudi. A
Beogra|ani su neapstrahovani qudi! Od svojih batributa. I kaputa. Mudar
ovaj doktor. Nema {ta. A i nije od yabe doktor.
Onda sledi peta “glava” (ve} smo se vi{e puta ogradili od toga ima li
tu stvarno glave), zakqu~ak uz prvi deo. Tu doktor rezimira i ponavqa ve}
ranije iznete pametne misli, ali i dodaje ({to vi{e strana, u`e ne mo`e da
kuca – nema smisla, jedna re~ jedan red). Najpre doktor zakqu~uje o “upravi
kao obliku vr{ewa autoritativnih aktivnosti” (str. 188). Nije bilo dosta
{to jo{ nije po~eo da pi{e o svojoj temi (“Odnos uprave i gra|ana”), a ve}
je pre{ao polovinu “disertacije”, nego }e i da ponavqa dotle napisano! No,
u zakqu~ivawu doktor mora da poka`e svu svoju lucidnost. Odmah na po~etku zakqu~ka uz prvi deo, str. 188.: “Neophodnost zajedni~kog napora i zajedni~kih akcija radi ostvarivawa postavqenog ciqa determini{e institucionalizovane manifestacione oblike kao organizovane grupe qudi koji uspostavqaju me|usobne odnose na racionalnim osnovama u ciqu ostvarivawa
efekta koji pojedina~nim naporima nisu mogu}i”. I ovo va`i za istu nagradu: put oko sveta za dva subjekta (kao gra|ana i pojedinca). Mo`e i Lili} da
u~estvuje u poga|awu “smisla” ove divne re~enice. On ionako ni{ta nije mislio dok je “ovo” pisao. Mo`da se sad ne~eg seti. No, kako glasi pitawe: {ta
determini{e institucionalizovane manifestacione oblike kao organizovane grupe qudi koji uspostavqaju me|usobne odnose na racionalnim osno91
vama u ciqu uspostavqawa efekta koji pojedina~nim naporima nisu mogu}i?
Ba{ lepo pitawe, a odgovor kratak: determini{e ih neophodnost zajedni~kog napora i zajedni~kih akcija! Ba{ lepo! Onaj ko misli da se takmi~i, mora ovo brzo da ponovi. Meri}e se na {topericu!
Sledi Lili}eva omiqena tema: kibernetika! ^ovek se k’o pravnik {kolovao u ve~erwoj {koli dopunski i za kibernetiku. Ili samo umi{qa da o
tome i bez {kolovawa mo`e ne{to da zna. No, ko }e to da proveri, kada pro~ita doktorove re~enice? Strana 191.: “Kibernetski model oblika manifestacije dr`avne funkcije omogu}ava metodolo{ku inkorporaciju normativnog i fakti~kog elementa vr{ewa autoritativnih aktivnosti dr`ave i aktivno locira strukturu i funkciju dr`ave kao dinami~kog sistema u svoje
okru`ewe. Otuda konsekventno proizilazi postavka realnosti dr`ave kao
dru{tvenog subjekta i konkretnost ispoqavawa odnosa komunikacija dr`ave sa subjektima (pojedincima) i grupama u svom okru`ewu”. Ovo je ve} za dve
nagrade onome ko otkrije smisao (dva puta oko sveta za dve osobe kao qude i
pojedince, a mo`e i kao gra|ane, ili ~etiri puta za jednu osobu kao...). Svaka wemu ~ast! On to istrese iz rukava, a ja se mu~im satima da shvatim svu ingenioznost doktorovih misli, pa opet ne uspem (nigde ne}u putovati!). No,
da probamo uz pomo} pitawa. [ta omogu}ava metodolo{ku inkorporaciju normativnog i fakti~kog elementa vr{ewa autoritativnih aktivnosti dr`ave i aktivno locira strukturu i funkciju dr`ave kao dinami~kog sistema
u svoje okru`ewe? E, pa sad je ve} lak{e dati odgovor kada se ovako postavi
pitawe. To je kibernetski model oblika manifestacije dr`avne funkcije.
Moram to da ponovim: sve ono napred inkorporacije i to omogu}ava kibernetski model oblika manifestacije dr`avne funkcije! Kako je taj kibernetski model oblika manifestacije mo}an. On ~ak, pazite, molim vas, mo`e i
da aktivno locira strukturu i funkciju dr`ave kao dinami~kog sistema u
svoje okru`ewe.Neverovatno {ta sve radi taj kibernetski model oblika manifestacije! Ovome samo fali jo{ da se jednostavno konstatuje {ta konsekventno proizilazi otuda: postavka realnosti dr`ave kao dru{tvenog subjekta i konkretnost ispoqavawa odnosa komunikacija dr`ave sa subjektima (pojedincima) i grupama u svom okru`ewu. Genijalno! Ovako logi~an i konsekventan zakqu~ak ne bi izveo ni [erlok Holms. I dr`ava je postala subjekat i to dru{tveni (nadamo se ne i kao gra|anin). To je, u stvari postavka realnosti dr`ave i {ta se tu mo`e. Otuda, naravno, proizilazi i konkretnost
ispoqavawa odnosa dr`ave sa subjektima (pojedincima) i grupama u svom okru`ewu! Sad me je ve} razo~arao doktor. Iznosi notorne stvari. Pa odakle bi
ina~e proiz(i)lazile postavke realnosti dr`ave i konkretnost ispoqavawa odnosa komunikacija? Naravno, iz “onog” prethodnog, doktore. Doktor po pu{ta! Iznosi ve} notorne stvari. To danas deca u~e ve} u vrti}u. Pre nego
{to im objasni {ta da rade u toaletu, vaspita~ica ih uputi u to {ta omogu}ava metodolo{ku inkorporaciju normativnog i fakti~kog i {ta otuda konsekventno proiz(i)lazi. Posle, im naravno svima treba toalet. I vaspita~ici! A mo`da na kraju i nama pozli!
Ima jo{ jedan zakqu~ak u okviru ovih “zakqu~nih razmatrawa”, iako se
ne vidi odakle taj zakqu~ak konsekventno proiz(i)lazi. Posve}en je “polo`aju ~oveka kao gra|anina pri vr{ewu uprave”. I to je vrlo zanimqivo vi92
deti kakav polo`aj ~ovek (kao gra|anin, naravno) ima kada vr{i upravu. Kako gra|anin (kao ~ovek) vr{i upravu? Ako je ~ovek? Ina~e ne~ovek svakako vr{i. Upravu. U kom polo`aju? Kaza}e nam doktor. Strana 194.: “Specifi~nost dru{tvenih odnosa autoritativnog karaktera, u kojima se kao jedan od u~esnika javqa dr`ava, ispoqava se u wihovoj normativno-pravnoj regulaciji, gde se kao osnov komunikacije javqa voqa u~esnika u odnosu”. Vidi, boga ti! Mi o~ekivali odgovor na pitawe kako ~ovek (kao gra|anin) vr{i upravu, a doktor vrda, pa nam imputira. Odgovara na drugo pitawe. U ~emu je specifi~nost dru{tvenih odnosa autoritativnog karaktera? Doktor
ka`e: u normativno-pravnoj regulaciji, gde se kao osnov javqa voqa u~esnika u odnosu. Malo sutra! Zaboravio je {ta je ranije govorio. Kako ono be{e:
nosioci komunikacionih i interakcionih procesa i tokova. To je trebalo
ponovo navesti. Da se ne zaboravi!
Ali, ima i o polo`aju (str. 195). “Institucionalizacijom i pravnom regulacijom autoritativnosti odnosa vr{i se transformacija fakti~kog polo`aja pojedinca u formalnu konstrukciju “gra|anina” kao entiteta sa pravnim subjektivitetom kao rezultanta prava i obaveza ste~enih u konkretnoj
li~nosti”. [ta ka`e doktor? Polo`aj se transformisao u formalnu konstrukciju. Nije vi{e ni pojedinac, ni subjekat, nego entitet sa pravnim subjektivitetom! On to vidovito pisao o Dejtonskom sporazumu! Bravo doktore! Po tome se razlikuju odabrani od plebsa. Pametni sve vide unapred. No,
kako se ono be{e vr{i transformacija u formalnu konstrukciju? Da, da. Institucionalizacijom i pravnom regulacijom autoritativnosti odnosa. Genijalno. Trebalo je Lili}u dati odmah dva doktorata, a ne jedan. Doktor na
kvadrat! Mo`da bi onda od toga ispao jedan ~ovek (kao gra|anin)! Zato je on
i bio u Gra|anskom savezu (kao subjektivnom i pojedina~nom), pa posle iza{ao kao ~ovek? Vi{e nije gra|anin. Ili ~ovek?
Onda odjednom, Lili} se prenuo. 195. strana, tema “Odnos uprave i gra|ana”, a on jo{ ni{ta o temi. Daj bar ne{to, makar malo. “Polo`aj ~oveka
kao gra|anina u odnosu na subjekta koji raspola`e mogu}no{}u vr{ewa upravne funkcije, nije samo odnos subjekata u pozicijama kvalitativne nejednakosti. Odnosi fakti~ke nejednakosti projektovani su i na odgovaraju}e odnose normativnog karaktera u pravnoj komunikaciji. Status gra|anina de facto apstrahuje konkretnog pojedinca i svodi ga na konstruisanog pravnog subjekta. U odnosima pravne komunikacije su{tina dominiraju}e pozicije subjekta – vr{ioca autoritativnih aktivnosti, nije promewena”.Polako i analiti~ki. Tako i doktor radi. Prvo da vidimo {ta nam doktor ka`e u prvoj
re~enici. U~i nas da ne brzamo i da ne mislimo da je polo`aj ~oveka (kao gra|anina) prema subjektu koji raspola`e mogu}no{}u vr{ewa upravne funkcije samo odnos subjekata u pozicijama kvalitativne nejednakosti. Ne, nije
u pitawu samo pozicija kvalitativne nejednakosti. To bi mo`da neko povr{an zakqu~io. Ali taj nije doktor. Odnosi fakti~ke nejednakosti projektovani su i na odgovaraju}e odnose normativnog karaktera u pravnoj komunikaciji. Odnosi normativnog karaktera u pravnoj komunikaciji! A za{to
nisu odnosi pravnog karaktera u normativnoj komunikaciji, pitam se ja neuko? Ka`em ja da je ~ovek (kao gra|anin – mislim na Lili}a), radio u po{ti.
Sve mu se motaju neke komunikacije. Ili je mo`da pikirao na mesto mini93
stra za komunikacije, pa da se preporu~i. Kao on zna sve o komunikacijama.
Jedino me mu~i posledwa re~enica. U odnosima pravne komunikacije su{tina dominiraju}e pozicije subjekta – vr{ioca autoritativnih aktivnosti, nije promewena. Sve je ovde jasno, nego ja ne znam kakva je ranije bila pozicija dominiraju}eg subjekta u odnosima pravne komunikacije, pa ne mogu sada
da shvatim {ta je to nepromeweno. Pomozi mi doktore!
Najzad, strana 196.: “Odnos uprave prema gra|anima proizilazi iz op{te
uloge i funkcije koju dr`ava ima u dru{tvenoj zajednici. Ovaj odnos izra`ava odnose izme|u subjekata ~ije je bitno obele`je kvalitativna razlika
u komunikacionim pozicijama i interakcijskim procesima, bilo normativnog, bilo fakti~kog karaktera izme|u vr{ioca autoritativnih aktivnosti,
sa jedne strane, i subjekta prema kome se ove aktivnosti vr{e, sa druge.” Kona~no znamo u ~emu je razlika izme|u dve strane u odnosu (~ekali smo i do~ekali 196 strana). Razlika je u komunikacionim pozicijama i interakcijskim procesima. Nego {ta! Doktor samo nije dao uputstvo ~itaocima kako
se spremaju ti interakcijski procesi (za ove komunikacione pozicije je jed nostavno – sa malo {e}era i na prazan stomak). Mo`da }e doktor to dopuniti kada bude objavqivao “disertaciju”, {to na `alost brojnih ~italaca nije do sada uradio (mo`da je sebi~an, pa ne}e svoje znawe tako lako da stavi
na raspolagawe {iroj publici, kao gra|anima i qudima?). Zato mi i nastojimo da se gra|anstvo (kao qudi i pojedinci) upozna sa Stevanovom “disertacijom”. Nauka me|u narod”.
Drugi deo “disertacije” zove se “Pozitivno-pravni aspekti odnosa uprave i gra|ana u Jugoslaviji” (str. 198-311). Kao ono u prvom delu je bila teorija, a u drugom je pozitivno pravo. O ~emu? O odnosu uprave i gra|ana? Ko
bi rekao? Onda Stevan uzme pod mi{ku sve ustave i zakone svih biv{ih republika i pokrajina SFRJ pa po~ne da iz wih citira sve ~lanove u kojima
se pomiwu gra|ani (u ustavima i zakonima, se na wegovu `alost, ne spomiwu
kao pojedinci, subjekti i qudi). Gde god je na{ao da pi{e re~ “gra|anin”, Stevan je to citirao. Mnogo dosadno. Najvi{e je prepisivao odredbe o pravima
i du`nostima gra|ana. Kao i to je wegova tema. Tu je mali Stevan nagovestio
da }e kasnije kad kucne ~as po~eti da se bavi qudskim pravima (kao gra|ana
i pojedinaca i subjekata). Tako Stevan ni`e ~lanove o pravima i du`nostima gra|ana u svim ustavima od 1946, 1963, pa 1974. Onda po~ne da pi{e o pojedinim slobodama i pravima, kao da je i to wegova tema (vaqa nabiti stranice!). Bira~ko pravo, pa kako je to u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i
Sovjetskom Savezu, Velikoj Britaniji, pa pravo na udru`ivawe, opet o tome u SAD, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Velikoj Britaniji, pa sloboda
govora i javnog istupawa (u istim zemqama), pa sloboda zbora i javnog okupqawa, pravo javnog informisawa. E tu moramo da zapazimo (str. 232). Mali Stevan je bio svestan (str. 232): “Neophodnost i izuzetan zna~aj javnog informisawa uo~io je i K. Marks isti~u}i...”. Pa onda nakon citata Stevan lepo dodaje “Ove misli i danas zvu~e vi{e nego aktuelno...”.Bravo Stevane! Malo nauke, malo komunikacionih i interakcionih procesa i tokova pa Marks!
Tako treba! Onda pi{e o du`nosti odbrane zemqe (sve je to wegova tema, stranice su va`ne!), pa onda pi{e (str. 237-239) i o jugoslovenskim oru`anim sna gama (i to spada u wegovu temu – vaqda qudi kao gra|ani idu i u vojsku). Mo94
gao je Stevan i o bioskopima da pi{e – idu gra|ani i u bioskope, mada sve
re|e. I to bi mu pove}alo broj strana. Pi{e on i o ameri~kim oru`anim snagama, pa pi{e o tome kako se po ameri~kom ustavu oru`ane snage dele na vojsku, mornaricu i miliciju (str. 239). I to ima veze sa wegovom temom, jer ameri~ki qudi kao gra|ani mogu da idu u vojsku, mornaricu i miliciju. Sve to
ima veze sa temom, samo nek se lupaju stranice. Ko te pita {ta pi{e! Onda
pi{e i o vojnoj obavezi u Velikoj Britaniji ({ta ono be{e tema wegove “disertacije”?).
Onda slede dugotrajna i dosadna citirawa “Zakonske regulacije polo`aja gra|ana u vezi vr{ewa uprave u jugoslovenskom pozitivnom pravu” (str.
243-275). Tu doktor Stevan redom navodi odredbe saveznih propisa u kojima
se pomiwu gra|ani, pa onda sve to jo{ nekoliko puta citiraju}i propise biv{ih republika SFRJ (a onda je u svima isto pisalo, ali nema veze, va`ne su
stranice!).
Druga “glava” ovog dela posve}ena mu je “Za{titi polo`aja, sloboda i
prava gra|ana u vezi vr{ewa uprave”. Dobro ste pro~itali. Za{tita polo`aja. Ili, druga~ije re~eno: kako se {titi polo`aj u vezi vr{ewa uprave.
Samo se ne zna kakav je polo`aj gra|ana (kao qudi) dok vr{e upravu. No, treba im polo`aj za{tititi! Ako treba neka se i pona{aju! Tako se izra`ava
DOKTOR! Onda opet citati ustava, da poka`e doktor kako se {titi polo`aj, pa opet citati zakona. Svi zakoni redom. Va`ne su stranice! (str. 276311). Bi}e to dosta, misli Stevan. Debela je “disertacija”, a {ta pi{e, nema veze!
[ta sve tu ne pi{e i kakve to veze ima sa temom “disertacije”, najboqe
ilustruje jedan primer sa strane 304. “Kod komunalnih radnih organizacija upadqivo veliki broj gra|ana dolazi radi uplata, odnosno pla}awa usluga na {alterima blagajne tih organizacija (npr. pla}awe ra~una kod Elektrodistribucije)”. To je nauka, a ima i direktne veze sa temom “disertacije”. Pla}aju qudi (kao gra|ani i subjekti) upadqivo puno wih ra~une na {alterima komunalnih radnih organizacija. Pa za to je mogao pitati i portira Elektrodistribucije, koji bi mu rekao da l’ pla}aju il’ ne pla}aju i kad
je najve}a gu`va. Al’ portir nije doktor. A Stevan jeste. Tu je razlika. Kad
Stevan ka`e da pla}aju ra~une na {alterima, onda to ima snagu nau~ne istine. A portir za svoju tvrdwu nema podlogu u aplikaciji odgovaraju}ih metodolo{kih koncepcija i instrumenata teorijskog definisawa sadr`ine odgovaraju}ih kategorija! Portir onako odoka, bez metodolo{kih koncepcija. Zato to ne vredi, nego je Stevan doktor! I to sve u delu o pozitivno-prav nim aspektima odnosa uprave i gra|ana. Vaqda i pla}awe ra~una tu spada, u
pozitivno-pravne aspekte? Ne bih rekao. [ta tu ima pozitivno u pla}awu
ra~una? To bih ja pre zvao negativno-pravni aspekti. Doktor je stvarno perverzan. Pla}awe ra~una, pa pozitivno?
Onda do|e opet me|uzakqu~ak, tj. “Zakqu~na razmatrawa o pozitivnopravnim aspektima odnosa uprave i gra|ana”. Onda Stevan opet isto pona vqa (pa on je mogao “disertaciju” otkucati i na 1.000 strana da se Kavranu ni je `urilo u Ameriku!). No, vredi malo i citirati. Ka`e Stevan (str. 312):
“Na osnovu iznetih pozitivno-pravnih prikaza normativno-pravne regulacije polo`aja gra|ana od strane ustavnih, odnosno zakonskih propisa, mogu95
}e je odrediti neke osnovne momente polo`aja gra|ana u odnosima prema upravi i drugim vr{iocima upravne funkcije”. Tako i po~iwe svaki zakqu~ak,
na osnovu iznetog, jedino ne znam da l’ tu spada i pla}awe ra~una? Ali ne mo`e kod Stevana vulgarno i profano, nego prefiweno nau~no. Ne}e on da ka`e da se na osnovu navedenih propisa mo`e zakqu~iti kakav je polo`aj gra|ana prema upravi. To je suvi{e jednostavno. Nego on to radi na osnovu pozitivno-pravnih prikaza normativno-pravne regulacije!I to od strane ustavnih, odnosno zakonskih propisa. Tako je Stevane! To je nauka! A {ta mu ti prikazi od strane ustavnih, odnosno zakonskih propisa omogu}avaju? Da odredi
neke osnovne momente polo`aja gra|ana u odnosima prema upravi. Ne}e on
da odredi polo`aj gra|ana, nego osnovne momente polo`aja! Jedino mi nije
ba{ jasno {ta mu to do|e momenti polo`aja, makar i da su osnovni? Momenti polo`aja? Je l’ to ima veze sa onim moment kqu~em? Ako se tako zove?
Onda Stevan zakqu~uje (str. 314) u vezi normativno pravne regulacije
od strane ustavnih i zakonskih propisa: “Svi zakoni (savezni, republi~ki
i pokrajinski) u osnovi reguli{u ista pitawa na mawe ili vi{e ujedna~en
na~in”. Pa {ta si ih onda doktore, citirao sve redom? Zbog strana? Ne, kazao bi ozbiqan nau~nik. Nego zato da se vidi da je sve isto. Kako bi se to videlo ako ne bi sve citirao. Ko bi mu verovao na re~. A i koliko bi onda strana imala “disertacija”?
Potom do|e i glavni zakqu~ak. Ono su bili mali me|uzakqu~ci po delovima, a posle do|e krajwi zakqu~ak, u kome }e doktor da sve zakqu~i na kraju. Tako i treba. Kakva je disertacija bez zakqu~ka. Na po~etku je lepo odredio predmet prou~avawa i metode, a sada }e da proveri postavqene hipoteze i iznese zakqu~ak. Mo`da neko drugi, ali ne i Stevan. On mora da odr`i
nau~ni nivo!
Najzad, kona~no, ono {to smo ~ekali. “DEO III: Zakqu~na razmatrawa o
odnosima uprave i gra|ana(323-340 – sedamnaest strana zakqu~ka). Svaka ~ast.
Tako ozbiqan rad zaslu`uje i tako ozbiqne zakqu~ke, a ozbiqno ne mo`e biti kratko. Disertacija se i pi{e zato da bi se osvetlio neki nau~ni problem
i da bi se izveli nau~ni zakqu~ci, kojima treba da se da odgovor na pitawe
postavqeno u uvodu rada. Mo`da bi tako trebalo, ali ne i kod doktora Stevana. Kako je postavio nau~ni problem u uvodu, tako je i odgovorio u zakqu~ku. Pa nije on ni pisao da bi davao odgovore na nau~na pitawa. Nego da ~ovek doktorira! A to je, fala Bogu, uspeo!
Da bismo bili nau~no objektivni, a i da ne bismo promenili smisao (ima
li toga uop{te u “disertaciji” doktora Stevana?), nave{}emo skoro ceo zakqu~ak, sa neznatnim skra}ewima, koja ne}e uticati na smisao (opet ja o smislu, kao da toga ima ovde). Ne zna Stevan {ta bi (nije on kriv), nego ponovo prepri~ava ono {to je napisao u uvodu, samo ne}e ponovo davati sadr`aj
rada (nema smisla tri puta!). I to opet koncizno, jasno i nau~no fundirano, kako samo on to zna. Ni`u se ponovo iste lepe re~enice, ponekad jo{ malo ulep{ane.
Podelio doktor i zakqu~ak na poglavqa. Pod 1 “Op{ti osvrt i zakqu~na razmatrawa o odnosima uprave i gra|ana”. Opet se ~ovek osvr}e i to na
op{ti na~in. [to da ne. I to su stranice, a i ne zna {ta bi drugo. Pa onda
doktor prepri~ava {ta je pisao u uvodu i malo daqe. “U savremenim dru{tve96
nim zajednicama oblici i na~ini uspostavqawa me|usobne komunikacije i
interakcije dru{tvenih subjekata veoma su kompleksni i pod uticajima najrazli~itijih tokova i faktora” (str. 323). To je prva re~enica zakqu~ka, tek
da se ne zaboravi da su oblici i na~ini uspostavqawa me|usobne komunikacije i interakcije dru{tvenih subjekata veoma kompleksni! To nikako ne treba gubiti iz vida! Onda Stevan prepri~ava {ta je sve uradio u “disertaciji”. “Odre|uju}i osnov i op{te okvire razmatrawa, bilo je neophodno precizno odrediti i definisati pojmove “uprava”, odnosno “gra|anin” sa teorijskog aspekta”. Ba{ je lepo to uradio. Definisao i upravu i gra|ane, kao
qude, subjekte i pojedince. Bez tog niko ne bi znao {ta su qudi kao gra|ani
(se}ate se ono apstrahovawe realnih qudi u formalnu konstrukciju ili sli~no?). “S druge strane, kako odnosi subjekata u dru{tvu ne egzistiraju “in abstracto”, ve} kao dru{tveni odnosi sa svojim realnim i materijalnim manifestacijama, bilo je nu`no izvr{iti odgovaraju}u analizu pozitivnog prava sa odgovaraju}im istorijskim, odnosno komparativno-pravnim osvrtima”.
Ko bi lo{ije i o~ekivao od doktora Stevana? Lepo nas doktor najpre u~i
{ta su odnosi subjekata u dru{tvu. Ne egzistiraju oni makar kako, ve} kao
dru{tveni odnosi. Ko bi to rekao. Zamislite molim vas. Odnosi u dru{tvu
su dru{tveni odnosi! Lucidno i genijalno, kako dolikuje doktoru Stevanu.
Zato je on doktor. I onda po{to su ti odnosi u dru{tvu dru{tveni odnosi
sa svojim manifestacijama, onda je bilo nu`no izvr{iti odgovaraju}u analizu pozitivnog prava sa osvrtima. ^ovek vr{i analizu sa osvrtima. Jedino ne znam {to mu je to bilo nu`no? Wemu bilo nu`no? No, kad on tako ka`e, mo`da mu je i bilo nu`no? Ne znam {ta je meni ovo sve bilo nu`no, pa
da ~itam “disertaciju” doktora Stevana. Predla`em da se kao nova kriti~na sankcija uvede ~itawe “disertacije” doktora Stevana. Mo`da i kao prekr{ajna kazna u zamenu za dva meseca zatvora. O}e{ u zatvor il’ da ~ita{
doktora Stevana? Biraj! Garantujem da bi se smawio broj krivi~nih dela. Za
najte`a dela ne bih ni davao mogu}nost birawa, nego iskqu~ivo kazna strogog ~itawa (sa presli{avawem!) “disertacije” doktora Stevana. Pa da vidi{ kako bi brzo bilo reda! U zamenu za smrtnu kaznu, u~ewe “disertacije”
doktora Stevana napamet! Ko bi to uspeo? Pre bi izvr{ili samoubistvo!
Jo{ poseben dodatak: u samicama da ne bude ni{ta osim kreveta i jednog primerka “disertacije” doktora Stevana! To su muke!
Onda ide daqe “zakqu~ivawe”. “U strukturalnom smislu (podvla~ewe
doktora Stevana!), u obradi ove problematike opredelili smo se, u osnovi,
za posmatrawe teorijskih aspekata, s jedne, odnosno pozitivno-pravnih aspekata, sa druge strane, u `eqi i nastojawu da pozitivno-pravne analize i komparacije budu zasnovane sa odgovaraju}im “doslednim” teorijskim osnovama
i konstrukcijama, kako bi u kona~noj komparaciji rezultata teorijskih razmatrawa i pozitivno-pravnih situacija bili u stawu da izvedemo logi~ki
konsekventne i koncepcijski konzistentne zakqu~ke” (str. 324). To majstore! Sad mi vi{e nije `ao {to sam sve konsekventno i konzistentno “ovo” ~i tao. Najpre nas doktor podse}a {ta su uradili u strukturalnom smislu. To
je jako va`no, pa doktor podvla~i: u strukturalnom smislu. E u tom smislu
su se opredelili (doktor Stevan) za posmatrawe teorijskih aspekata i pozitivno-pravnih aspekata. To je zakqu~ak!?! O kakvom posmatrawu je tu re~
97
i ko je za posmatrawe? No, ka`e nam doktor i u kakvoj `eqi i nastojawu su
sve to uradili. Nije to ni{ta bilo zlonamerno. On je samo hteo da doktorira. A `eleo je i nastojao da analize i komparacije budu zasnovane sa odgovaraju}im “doslednim” teorijskim osnovama i konstrukcijama. Ja mislim da je
u tome i uspeo. Stvarno je to bilo, ruku na srce, sa odgovaraju}im “doslednim”
konstrukcijama.
To je bilo u strukturalnom smislu. Onda doktor obja{wava {ta su poku{ali u metodolo{kom smislu (str. 235). Doktor je skroman. Ja mislim da
nisu samo poku{ali, ve} su i uspeli. “U metodolo{kom smislu poku{ali smo
da na{a op{teteorijska razmatrawa fundiramo na najsavremenijim metodolo{ko-koncepcijskim postavkama op{te teorije sistema i kibernetskog modela slo`enog dinami~kog sistema”. ^uj, wihova teorijska razmatrawa? O
kakvoj crnoj teoriji je tu re~? Ali, fundirali su ih na najsavremenijim postavkama? ^ega? Gde su to pro~itali? Doktor tvrdi da je to savremeno. Ako
je to lupetawe savremeno, onda ja odoh u tradicionalno i staromodno. Obja{wavaju nam doktor, nadqe, i gde le`e razlozi za wihovo opredeqewe. “Razlozi za ovakvo opredeqewe le`e, pre svega – a to je na{e duboko uverewe, u
izvanrednoj metodolo{koj prednosti ovog instrumenta i modela za posmatrawe i analizu kompleksnih fenomena kakve je, na primer, savremeno dru{tvo, odnosno dr`ava.” Sa ovim se ve} duboko sla`em, ~im je wihovo duboko uverewe. Stvarno “ovo” ima izvanrednu metodolo{ku prednost: mo`e{
da lupa{ kol’ko ho}e{, pi{e{ {ta ti padne napamet, pa i vi{e od toga, a
posle doktorira{! Zar to nije izvanredna metodolo{ka prednost za posmatrawe i analizu. Nego {ta, nego jeste. I za posmatrawe i za analizu! Jedino
ne znam gde su doktor prona{li taj “metod”. Ja ~itao mnoge kwige o metodologiji dru{tvenih nauka, pa ne na|oh “ovo”. Ili je to doktor izmislio? Mo`da je to wegov doprinos metodologiji? Mo`da bi wemu trebalo dati i doktorat iz metodologije? Ja sa moje strane ostajem staromodan. Za mene je ovo
bilo i ostalo aplikacija prazne slame. U pitawu je slama vulgaris, a ne neki kompleksan fenomen. A jo{ ka`e kako je to izvanredno metodolo{ki prednosno za analizu kompleksnih fenomena kakve je savremeno dru{tvo, odnosno dr`ava.” Pa zar je to tema va{e “disertacije”, doktore? Savremeno dru{tvo i dr`ava!?
Onda doktor dr`i lekcije staromodnima (ista strana). “Polaze}i od metodolo{kih koncepcija op{te teorije sistema, odnosno konstruisawem kibernetskog modela dr`ave, kao slo`enog dinami~kog socijalnog sistema, proizilaze dve bitne prednosti u odnosu na tradicionalne metodolo{oke pristupe”. Pre nego {to pogledamo te dve bitne prednosti “ovoga” (ne}emo ni{ta presko~iti, ne bojte se), jo{ malo komentara. ^ovek se bavi i konstruisawem. [ta sve doktor nije: modelar, stru~wak za komunikacije, pa sada i
konstruktor. Konstruisao kibernetski model dr`ave. Ne znam da li je koristio i lepak ili se to samo od sebe sklapa? A {ta be{e wegova tema “disertacije” Kibernetski model odnosa dr`ave i gra|ana kao qudi? Jedino nam
doktor osta du`an obja{wewa koji su mu to tradicionalni metodolo{ki pristupi? Vaqda oni u kojima se vide i glava i rep, gde se zna ko, {ta, o ~emu i
za{to pi{e? Vaqda su to tradicionalni? Ali nije doktor seqak. On je moderan i strukturalan, u konceptualnom smislu. No, da vidimo te prednosti
u odnosu na tradicionalne metodolo{ke pristupe.
98
Ajde kreni doktore: “Pre svega, model slo`enog dinami~kog sistema metodolo{ki i teorijski omogu}ava re{avawe kqu~nog pitawa (doktorovo podvla~ewe!) egzistencije sistema, kako u strukturalnom, tako i u funkcionalnom pogledu sa svojim okru`ewem”. E, pa ovo stvarno stoji. Zaista se sada vidi u ~emu je prednost “ovoga”. Stvarno bez toga nema egzistencije. Zato je dr`ava ~uvala cenu hlebu i modelu slo`enog dinami~kog sistema na niskom
nivou! Nema ti egzistencije bez toga. To ti je ~ove~e kqu~no pitawe! Hleb
i slo`eni model dinami~kog sistema (sad sam zabrqao, al’ ionako i jedno i
drugo ni{ta ne zna~i). Nije tu kraj. Ni blizu. Nego se nastavqa: “Ovo pitawe dinami~ke komunikacije i interakcije efektorskog dejstva sistema na
okru`ewe, kao i povratnih tokova i dejstava iz okru`ewa na sistem, od izuzetnog su metodolo{kog zna~aja u definisawu “kriti~kog podru~ja” odnosa dr`ave i wenog okru`ewa”. Ovde je doktor prevazi{ao sam sebe. Ovako
lepu re~enicu jo{ nismo dosad imali prilike da ~itamo. ^uvao je za kraj. Nije ni doktor naivan. Da je ranije upotrebio ~itaocu bi odmah pozlilo, pa ko
zna da li bi ~itao do kraja. Nego lepo na kraju. Pa re~enicom u ~elo! Ovo ne
mogu ni da vrtim radi zafrkancije i da od toga napravim bilo {ta. Genijalno doktore. Po prvi put sam kapitulirao! Svaka ~ast! Jedino {to razumem
da je ovo pitawe od izuzetnog su zna~aja u definisawu “kriti~kog podru~ja” odnosa dr`ave i wenog okru`ewa. Aha. Sad shvatam kad sam pro~itao
147.586 puta. ^ovek je bio i kriti~ar, pa je za{ao u kriti~ko podru~je odnosa dr`ave i okru`ewa. Ne znam samo {to podru~je stavqa pod navodnike? Jel’
on misli da je to mo`da navodno kriti~ko podru~je, pa mo`da da i nije sasvim kriti~ko, nego je mo`da nekriti~ko podru~je?
Doktor deli lekcije ovim staromodnima i nadaqe. [amara i levo i desno (str. 326). Tako i treba. Nije doktor seqak! Za razliku od wih staromodnih {to tako pi{u da to neko i razume. “Upravo ovo pitawe bilo je “metodolo{ki nere{ivo” za tradicionalne pristupe. Tako, na primer, razne “pravne” i “normativisti~ke” koncepcije nisu raspolagawe odgovaraju}im metodolo{kim instrumentima za “skok” iz normativne u materijalnu sferu.” Ko je pitawe, sada ja moram da pitam doktora? On samo ka`e ovo pitawe. Mo`da je mislio na ono kqu~no pitawe? E, to je stvarno “metodolo{ki nere{ivo” ({ta }e mu opet navodnici – ~ovek jako voli navodnike, kao gra|anin
i pojedinac). To mo`e da re{i samo onaj {to je smislio. Ja sam za to, priznajem, nesposoban. To {to doktor nalupa, to ni tri pametna ne mogu da objasne.
U tome je wegova izvanredna “metodolo{ka prednost” (e sad ja malo pod navodnike; kad mo`e on mogu i ja!). Ka`e doktor, pravnik, doktor pravnih nauka: razne “pravne” i “normativisti~ke” koncepcije nisu raspolagale odgovaraju}im metodolo{kim instrumentima? A ti si raspolagao, doktore, instrumentima? Kakav je tvoj instrument? Otkud si ti onda zalutao me|u pravnike sa takvim instrumentom? Gde si ti to uop{te u~io? U ve~erwoj {koli? Ili si se tako talentovan rodio? Sa instrumentom? Pa po{to doktor
ima instrument, on je napravio “skok” iz normativne u materijalnu sferu.
On je moderan. Sko~io u materijalnu sferu. To znamo da se odavno prodao,
ali to nije tema za doktorat. Ko je kriv seqacima kad su tradicionalni pa
ne ska~u. A nemaju ni takve instrumente, kao doktor. On i mora da ska~e, jer
ina~e sagovornik ne mo`e da ga gleda u o~i. Uko~i se qudima vrat da stal99
no gledaju u zemqu. No, pitam se {to mu dado{e onda doktorat pravnih nauka, kad je ~ovek moderan i prezire te tradicionalne pristupe. [to mu ne dado{e doktorat komunikacionih i interakcionih nauka u strukturalnom i
konceptualnom smislu sa izvanrednom metodolo{kom predno{}u za re{avawe “kqu~nih pitawa” slo`enog modela dinami~kog sistema u okru`ewu sa
efektorskim dejstvom (to sam ja sve nau~io ~itaju}i doktorovu “disertaciju”, a i vi{e od toga! Svaka meni ~ast”. Treba to i zapamtiti!).
Onda doktor u nastavku {amara i sociologe (ni{ta nisam cenzurisao,
neka ~ita narod, samo prekidam doktorove misli zarad komentara): “S druge strane, tradicionalna metodologija sociolo{ke orijentacije nije raspolagala instrumentima za prevazila`ewe ovih preperka (sic! Pogre{ila daktilografkiwa, a ja ne}u da ulep{avam doktorovu “disertaciju”; ionako sam
je ve} u~inio mnogo zanimqivijom; mo`da neko posle ovoga pro~ita integralni tekst; cvrc: kad bi mogao da na|e primerak; to se krije; samo ispod ruke)
u obrnutom smislu”. [ta mu je sad obrnuti smisao? Kao da tu ima ikakvog smisla, pa sad ima i nekog obrnutog? Svi su oni dakle, seqaci, jedino je doktor
moderan. To je, ina~e, da ne zaboravite slu~ajno Zakqu~ak wegove “disertacije”?!? To su odgovori na wegov nau~ni problem “odnos uprave i gra|ana””
Udri po seqacima tradicionalne orijentacije, a jo{ nemaju ni instrumente. A doktor ima. Instrument.
Idemo daqe, u nastavku (ni{ta nije izostavqeno, samo prekidam i komentari{em). “Koncepcija slo`enih dinami~kih sistema, me|utim, omogu}ava teorijski konsekventnu inkorporaciju (doktorovo podvla~ewe, a to vredi i podvu}i; da nije on, mo`da bih ja to podvukao; osetio doktor, pa me preduhitrio) normativnih i materijalnih faktora u interakciji dr`ave sa okru`ewem. Drugim re~ima, upravo tamo gde su dodirne ta~ke dr`ave sa dru{tvom
i le`i osnov za definisawe realnog i funkcionalnog “ratia” egzistencije i postojawa dr`ave kao posebne upravne organizacije”. To je sve ta~no. Bravo doktore. A i ba{ li~i na zakqu~ak “disertacije” odnos uprave i gra|ana”! Ne bi se moglo pore}i, sve i da ho}u, da teorijski konsekventnu inkorporaciju omogu}ava koncepcija slo`enih dinami~kih sistema u interakciji dr`ave sa okru`ewem. Ba{ bih voleo da vidim kako je izgledala odbrana
doktorove “disertacije”. Da l’ je bio ozbiqan kad je ovo govorio il’ se sme jao? A publika se uozbiqila. Niko ni{ta ne razume, ali misle tako to i treba. U pitawu je nauka! Svi se doterali. Treba Stevan da doktorira. Jo{ me
zanima da li je ~itao ili je ovo govorio napamet. U ovom drugom slu~aju i zaslu`uje doktorat! Jo{ lepo doktor dodaje: tu je osnov i egzistencije i postojawa dr`ave. A ja mislio da su egzistencija i postojawe jedno te isto? Mo`da i jesu, ali kazao bi doktor, ne i u strukturalno-konceptualnom smislu.
To tako samo misle tradicionalni seqaci. A oni {to se frqaju sa strani
izrazi, oni imaju pravo i da pogre{e! O lupetawu da i ne govorim!
Sad mi ne{to pade na pamet. A gde mu je druga prednost. Re~e da ima dve
prednosti, a naveo samo jednu. Ili je druga teorijski konsekventna inkorpo racija? Ko }e se tu vi{e sna}i? No, idemo daqe (preska~em samo jednu nebitnu re~enicu). “U vezi na{ih razmatrawa prednost kori{}ewa ovog modela
ispoqava se u dva osnovna vida (opet dve prednosti; vaqda }e sada navesti obe).
Prvo, prednost svakog modela, a pogotovo ovog, jeste da se ina~e kompleksni,
100
strukturalno i funkcionalno i interakciono, integrisani fenomeni i pojave, prezentiraju u svom pojednostavqenom (doktor podvukao, a bogami }u i
ja podvu}i), ali kvalitativno neosiroma{enom obliku i tokovima.” Kad sam
ovo pro~itao samo {to nisam pao sa stolice. Prednost doktorovog lupetawa je u tome {to je to pojednostavqeni oblik! Strukturalno, konceptualno, inkorporirano, konsekventno? To je pojednostavqeno? Pa kako bi onda
kod tebe izgledalo komplikovano, doktore? Bojim se da to ne bih mogao da
~itam, ako ti je ovo pojednostavqewe! Nije va`no {ta radim, nego {ta pri~am o tome. Doktor ga teorijski konsekventno inkorporirano strukturalno i interakciono lupeta, a onda ka`e kako je to pojednostavqewe. Ja sam
stvarno seqak. Tradicionalan!
No, da vidimo drugu prednost (sve je to, podse}am, zakqu~ak wegove “disertacije” “Odnos uprave i gra|ana” – konsekventno i strukturalno, a malko i inkorporirano). “Drugo, jednom konstruisan kibernetski model dr`ave osnov je za precizna teorijska razgrani~ewa pojedinih aktivnosti dr`ave, odnosno oblika ispoqavawa wene funkcije, a {to je u na{em slu~aju od
bitnog uticaja za precizirawe sadr`ine pojma uprave, kao i razgrani~ewe
ovog oblika funkcije dr`ave od ostalih oblika i manifestacija wene funkcije i drugih aktivnosti”. On konstruisao kibernetski model dr`ave!? Ne
znam da li ga je izlagao na sajmu tehnike? Ali, ka`e doktor, prednost je u tome {to jednom kad ga napravi{, onda je to osnov za precizna teorijska razgrani~ewa. Ne{to nisam prona{ao {ta je on to precizno teorijski razgrani~io, no, ima jo{ 13 strana do kraja “disertacije”. Mo`da i reteriram! U
strukturalnom smislu, a ne kako ste vi mislili: na aerodromu.
Onda doktor nastavqa (str. 327) “Polaze}i sa ovih osnova definisana
je funkcija dr`ave kao vr{ewe autoritativnih aktivnosti (...)”. Pa onda nastavqa (nebitno izostavqam) ka`e da je odredio pojam uprave u funkcionalnom, odnosno strukturalnom zna~ewu (str. 328). Meni se svidelo ovo drugo:
strukturalno. “Polaze}i od manifestacionih oblika faktora autoritativnosti u pojedina~nim slu~ajevima, sadr`ina upravne funkcije (doktorovo
podvla~ewe; ja ne bih podvukao) odre|ena je u odnosu na bitne, sadr`inske
elemente aktivnosti koja se vr{i. Dakle, vrlo prosto. Ako se po|e od manifestacionih oblika, dobije se sadr`ina u odnosu na sadr`inske elemente. Ili mo`da ne{to drugo pi{e?
Idemo daqe (str. 329). “Locirana na kibernetskom modelu dr`ave, odnosno wenih aktivnosti, upravna funkcija zahvatala bi odgovaraju}i nivo
transduktorskih aktivnosti, odnosno odgovaraju}u oblast efektorskih aktivnosti”. Otkud sad odjednom kondukteri i transduktori? Jel’ on to zbog
Gradskog saobra}ajnog? Ma nije. Nije GSP lociran na kibernetskom modelu. Oni su na Banovom brdu. Sad mi je laknulo. Ve} sam mislio da imputira!
“Upravo ovde(doktor podvukao, nemam pojma za{to, al’ mora da je jako va `no?), putem locirawa upravne funkcije istovremeno na podru~ju transduktorskih i efektorskih aktivnosti, mogu}e je identifikovati i dinami~ki
koncepcijski inkorporisati normativne i realne elemente egzistencije i interakcije dr`ave sa svojim okru`ewem”.Mo`da ima neka daktilografska gre{ka (“koncepcijaski”), al’ nisam siguran. I sve ostalo mi deluje kao gre{ka,
a ~ovek doktorirao! No, sad shvatam za{to je podvukao upravo ovde. Zato da
101
bismo se pitali {ta je hteo doktor time, a ni on sam ne zna. Ali zato je sada
ve} sve lepo smestio (locirao) svakoga na wegovo podru~je. Transduktori i kondukteri na jednu stranu, a ovi efektori na drugu. Ko im kriv, a ne znam ni dal’
je tu daktilografska gre{ka, dal’ se qudi stvarno tako zovu (efektori) il’
rade kod Vukovog spomenika – sad nek se doktor pita {ta sam ja hteo ovim da
ka`em? Dosta sam se ja pitao {ta je on hteo. Osim da doktorira. Verovatno
ni{ta vi{e od toga! No, doktor ne bi bio doktor kad ne bi dodao lucidno da
se to mo`e identifikovati i dinami~ki koncepcijaski inkorporisati egzistencije i interakcije. To je u jednostavnoj varijanti. Ina~e, da se dr`ao tradicionalnih metodolo{kih pristupa, kao oni seqaci, videli biste vi kako
bi ova re~enica izgledala! Ali oni nemaju instrument. Kao doktor!
Da prethodna genijalna re~enica ne bi ostala nedore~ena (za seqake),
doktor dodaje: “Drugim re~ima, dr`ava komunicira i realno ostvaruje svoju svrhu (doktorovo podvla~ewe) vr{ewem autoritativnih aktivnosti, odnosno upravne funkcije kao posebnog oblika ove aktivnosti.” Dakle, ono o
kondukterima koncepcijski inkorporisano, drugim re~ima zna~i da dr`ava komunicira i realno ostvaruje svoju svrhu vr{ewem autoritativnih aktivnosti. Pa {to nisi tim re~ima odmah napisao doktore, pa da ne lupamo
glavu. Sada znamo kako dr`ava komunicira. Sedne pa komunicira. Jedino ne
znam da li pla}a veliki telefonski ra~un? Dr`ava.
Idemo daqe, malo preska~emo nebitno (str. 330). Da vidimo {ta je jo{
doktor zakqu~io na temu “odnos uprave i gra|ana”. “Polaze}i od toga da se
strukturalni faktori determini{u, u krajwoj liniji, u zavisnosti od funkcionalnih momenata i u okviru organizacione strukture dr`ave, formiraju se specijalizovani strukturalni podsistemi (organi), kojima se poverava vr{ewe odgovaraju}ih aktivnosti”. Izrazita prednost ovih doktorovih
re~enica je u tome {to i kad presko~im ceo jedan red u citirawu to se uop{te ne primeti i ne mewa smisao. Kako da ga mewa kad ga nije ni bilo! No,
bitno je od ~ega se polazi. A doktor uvek polazi od strukturalnih faktora
i formira strukturalne podsisteme. Svaka ~ast doktore!
Posledwa re~enica prvog dela zakqu~ka, a na temu “disertacije”, podse}am po 1.274. put, “odnos uprave i gra|ana” (str. 331). “Na osnovu svega izlo`enog bilo je mogu}e precizno definisati pojam upravne funkcije i odrediti subjekte koji se u konkretnom slu~aju javqaju kao weni nosioci, odnosno
vr{ioci, a {to obezbe|uje teorijsku osnovu i okvir za pristupawe analizi
odnosa uprave i gra|ana imaju}i u vidu pozitivno-pravnu regulaciju ovih odnosa”. Da li ste vi to primetili: strana 331 do 340, zakqu~ak, a Stevan ka`e
da je tek obezbedio teorijsku osnovu za analizu odnosa uprave i gra|ana imaju}i u vidu pozitivno-pravnu regulaciju?! Pa {ta si do sada radio? Gde je odgovor na pitawe: “odnos uprave i gra|ana”? Doktore! On je, ka`e, precizno definisao pojam upravne funkcije i subjekte koji se javqaju kao weni nosioci.
Malo sutra. Kod wega pa precizno. Mo`e samo strukturalno, konceptualno,
inkorporisano... A sve i da jeste. Jel’ to tema va{e “disertacije” doktore? A
kad }ete odgovoriti na pitawe odnosa uprave i gra|ana? U drugom `ivotu?
Sledi jo{ devet strana finalnih zakqu~nih razmatrawa “disertacije”
“odnos uprave i gra|ana” doktora Stevana. To je drugo poglavqe (nikad ~uo
– zakqu~ci u poglavqima, ali kod Steve ima svega, samo nema onoga {to tre102
ba). To drugo zakqu~no poglavqe se zove “Rezultati pozitivno-pravne analize”. Kao da je vadio krv, pa dobio rezultate. A rezultati pozitivni. Doktorirao Stevan.
Sad je Stevan suvoparan zakonski stil propisa koje je besomu~no citirao na samo stotinak strana zamenio svojim lepr{avim re~enicama. ^itamo od po~etka, prvu re~enicu (str. 331). “Razmatrawe pozitivno-pravnih aspekata odnosa uprave i gra|ana zahtevalo je i primenu odgovaraju}ih metodolo{kih pristupa prilago|enih specifi~nim zahtevima analize pozitivnopravnih tekstova. Imaju}i u vidu da je predmet analiti~ke obrade specifi~an u smislu da se radi o analizi sadr`aja, pre svega, ustavnih i zakonskih
tekstova, kao osnovni zahtev postavqa se iznala`ewe “pravog smisla” i zna~ewa normi”. ^ovek je primenio pravi metodolo{ki pristup da bi izna{ao
“pravi smisao” i zna~ewe normi. Opet doktor pod navodnike “pravi smisao”!
Pa za{to doktore? Mo`da si ti izna{ao navodni pravi smisao? A {ta mi
da radimo doktore? Nama nijedan metodolo{ki pristup ne poma`e da izna|emo “pravi smisao” tvoje “disertacije”.
Onda doktor obja{wava prednosti pravnog metoda “pri vr{ewu analize pozitivno-pravnih tekstova” (str. 332-333). Zar je mogu}e da doktor prihvata i seqa~ki metod, umesto strukturalno inkorporiranog konceptualnog
metodolo{kog pristupa? Mogu}e, ali samo za pozitivno-pravnu analizu. Ono
ostalo po starom. Strukturalno i konceptualno. Prva prednost, ka`e doktor, jeste {to pravni metod omogu}ava da subjekat “receptor – “sazna” i razume” pravnu normu (str. 333). Zamislite, prednost ovog metoda je {to receptor treba da sazna i razume! Pa sad mi je jasno. Ove seqa~ke metode receptori koriste samo kad ne{to treba da se razume. A kad ne treba, onda strukturalno, konceptualno, inkorporirano... No, mo`da i nije tako, jer doktor
nad “sazna” stavqa navodnike (ala voli navodnike; ta mu se tipka na ma{ini najvi{e izlizala). Mo`da da navodno sazna? A nad “razume” nije stavio
navodnike? Navodno da sazna, a stvarno da razume? Zato {to je to seqa~ki
metod! Jo{ jedino ne znam {ta }e mu sada receptori. Vi{e se karte ne cepaju na ulazu u bioskop doktore!
“Druga prednost i potreba kori{}ewa pravnog metoda pri analizi pozitivno-pravnih tekstova proizilazi iz prethodnog stava o potrebi utvr|ivawa pravog zna~ewa norme”. Dakle, doktor je iz jedne prednosti izveo dve
prednosti. I druga je prednost utvr|ivawe pravog zna~ewa norme. Prva prednost je {to taj metod omogu}ava da se norma “sazna” i razume, a druga da se
utvrdi pravo zna~ewe. To samo on mo`e. Zato je on doktor. Od jedne prednosti napravi dve prednosti. To mo`e samo sa seqa~kim metodima. A sa onim
strukturalnim, inkorporiranim ne mo`e nijedna!
Onda sledi pod 2 (str. 334). “Aplikacija pravnog metoda u razmatrawu
pozitivno-pravnih propisa koji se odnose na upravu i gra|ane, omogu}uje diferencirawe ustavnih i zakonskih odredaba programskog i deklarativnog
karaktera od onih za ~iju realizaciju postoje realni osnovi i odgovaraju}i
instrumenti”. Ve} sam se za`eleo toga: aplikacija. Kad je doktor izvr{io
aplikaciju u razmatrawu, odmah mu je bilo omogu}eno diferencirawe odredaba programskog i deklarativnog karaktera od onih sa instrumentom. Tu
103
smo zna~i. Doktor bi ponovo da se vrati na instrument. Ne znam samo {ta mu
be{e tema “disertacije”? Diferencirawe odredaba sa instrumentom i bez
instrumenta? Izgleda i doktor ostao bez instrumenta?
Onda doktor daqe po drugi put konstatuje da su svi propisi koje je citirao (na svega stotinak strana) u su{tini isti, ali ih je on ipak sve citirao da bi bio nau~no objektivan, a i stranice rastu. “Ovaj prete`no recipiraju}i i repetiraju}i karakter ovih odredbi, sa svoje strane, po na{em mi{qewu, nedvosmisleno ukazuje na dva momenta” (str. 335). Ta dva momenta su
mu 1. da ima puno deklarativnih programskih normi i 2. “raskorak koji nastaje izme|u zakonom normiranih obaveza subjekata (...) i neadekvatne fakti~ke realizacije ovih obaveza”.Nisam samo shvatio kako recipiraju}i i repetiraju}i karakter normi uti~e na ova dva “momenta”? Kakve veze ima to
{to ima puno deklarativnih normi i {to se propisi ne izvr{avaju sa recipiraju}im i repetiraju}im karakterom? Ono prvo ne znam ni {ta zna~i (recipiraju}i karakter?),ali nije to jedino {to ja kod Stevana ne razumem! Znam
samo da je repetiraju}im i lupetiraju}im karakterom inkorpirao i aplicirao doktorat.
Potom ide i broj 3 u zakqu~ivawu, a pod tim doktor zakqu~uje da “proizilazi relativno razra|en sistem sredstava pravne za{tite gra|ana u odnosima vr{ewa uprave, posebno u upravnom postupku”.
Nakon toga doktor navodi jo{ ne{to u zakqu~ku {to nema broj ve} izgleda ovako: “- 0 -” (minus nula minus). Tako je obele`eno. To mu vaqda zna~i zakqu~ak nad zakqu~cima ili krajwi zakqu~ak? Ja bih pre rekao da je vrednosna oznaka za wegovu “disertaciju” i zakqu~ke koje je izveo (minus nula minus)”
No, da vidimo {ta je doktor tu napisao. Mo`da ipak odgovori na nau~ni problem “odnos uprave i gra|ana”. Do sada je u zakqu~ku samo delio “metodolo{ke”
lekcije i ube|ivao nas u prednosti lupetawa nad smislenim pisawem.
“Model konfliktnog dru{tva karakteristi~an je za dru{tvenopoliti~ke zajednice savremenog sveta. Kao wihovo bitno obele`je javqa se i postojawe dr`ave kao posebne autoritativne dru{tvene institucije. Obezbe|uju}i interese dru{tveno dominiraju}e grupacije, ali u izvesnoj meri i interese zajednice kao celine, dr`ava svoju funkciju ostvaruje vr{ewem pojedinih oblika autoritativnih aktivnosti. Vr{ewe vlasti i prinude reflektuje se i na osnovne odnose prema gra|anima, a nejednakost subjekata manifestuje se i kao fakti~ka nadmo} jednog subjekta prema drugom”. To je prvi
pasus zakqu~nog dela minus nula minus. Kona~no je malo spomenuo i gra|ane, tj. odnos prema wima. No sve ostalo je slobodno razmi{qawe zbog kojeg
ne bi trebalo pisati disertaciju. Da su danas dru{tva konfliktnog karaktera (vaqda je mislio da komunizam jo{ nigde nije pobedio) i da dr`ava vr{i autoritativne aktivnosti da bi se obezbedili interesi dominiraju}e grupacije. Nije hteo da ka`e vladaju}e klase, da se ne pozna odakle je doktor posisao ovu pamet (po~iwe na slovo M).
“Nadmo}, me|utim, ne zna~i svemo}. Pravna dr`ava, zasnovana na na~elima ustavnosti i zakonitosti, svoju funkciju i aktivnosti vr{i i obavqa
na osnovu i u skladu sa odredbama ustava i zakona – postupci dr`ave i wenih
organa (posebno u odnosu prema gra|anima), moraju biti zasnovani i realizovani u granicama postavqenim zakonom. Garanciju ovog zahteva pru`a na~elo zakonitosti”. Opet je spomenuo odnos prema gra|anima. Bravo dokto104
re. Doti~e{ se teme ve} drugi put u 338 strana. Posebno me fasciniralo ono:
“nadmo} ne zna~i i svemo}”. A i ovaj zakqu~ak je vrlo originalan. U pravnoj dr`avi treba da se radi po zakonu! Bravo doktore. Vrlo originalno! To
niko ne bi znao da ti nisi doktorirao!
Onda doktor nastavqa o na~elu zakonitosti, kao da je to bila tema wegove “disertacije”. No, nije to prvi put da je odlutao. Problem je {to nikada nije ni bio na pravom putu. Onda doktor podvu~e kako “na~elo zakonitosti i druga op{ta na~ela, prema odgovaraju}im ustavnim i zakonskim tekstovima, imaju u na{em dru{tveno-politi~kom sistemu izuzetan zna~aj i ulogu, posebno na relaciji odnosa uprave i gra|ana”. To ve} ima veze sa wegovom
temom na odnosu relacije uprave i gra|ana. Na~elo zakonitosti i druga na~ela mnogo su zna~ajni za relaciju odnosa! Bravo doktore! To je pravi zakqu~ak. Samo zato nisi morao da pi{e{ “disertaciju” da bi uzviknuo kako su na~ela zna~ajna za relaciju odnosa.
Potom doktor nastavqa, citiram integralno do kraja (stigli smo i do
kraja!!!). “U tom pogledu Ustav i Zakon su izri~iti: “svako je du`an da se da
se (doktorovo ponavqawe; vaqda da naglasi) pridr`ava Ustava i Zakona” (Ustav SFRJ); “Izvr{ni organi i organi uprave vr{e svoje funkcije na osnovu i u okviru Ustava i Zakona”; “Rad izvr{nih organa i organa uprave je javan” (Zakon o osnovama sistema dr`avne uprave i o Saveznom izvr{nom ve}u i saveznim organima uprave). Sa druge strane, situacija nikad nije bila
pogodnija za odlu~ni prelazak iz “normativnog” u “realni” svet, koji je jedino stvarno merilo svih vrednosti”. Sada stvarno mogu ponosno da ka`em:
bravo doktore! To je krajwi zakqu~ak minus nula minus “disertacije” na temu “Odnos uprave i gra|ana”. Malo pro{aranih citata propisa i to je tvoj
nau~ni zakqu~ak! To je tvoj originalni nau~ni doprinos minus nula minus!
A posebno je upe~atqiva posledwa re~enica zakqu~ka nad zakqu~cima minus nula minus. Situacija stvarno nije bila pogodnija da ti doktore odlu~no pre|e{ u “realni” svet, koji je jedino stvarno merilo svih vrednosti. Dosta je bilo sa praznom slamom!
Pardon, nije kraj. Stevan se i potpisao. Samo tada jo{ nije bio doktor,
pa je napisao magistar Stevan Lili} (mr Stevan Mili}). I jo{ pi{e: Beograd, avgust 1981. E. u tom delu nemam stvarno ni{ta da primetim.
Sad mi nekako `ao da se rastanem od “disertacije” iako je do{ao kraj.
Toliko sam se sa wom ve} zbli`io da mi nekako `ao da se rastanemo. U struk turalno-konceptualnom smislu, a ne stvarno. Da pregledam jo{ malo literaturu i vidim ko se tu sve mo`e na}i. Pa se na|e Denisov, A. “Osnovi marksisti~ko-lewinisti~ke teorije dr`ave i prava”; Engels, F. “Poreklo porodice, privatne svojine i dr`ave”: Joji}, B.“Pravna i politi~ka jednakost qu di u socijalizmu” (doktorska teza); Joji}, B. “^ovek u socijalizmu” (sad mi
je jasno za{to ga je Jasminka Hasanbegovi} toliko branila – puno joj citirao mamu); Luki}, R. “Metodologija prava” (ovo je naveo u literaturi, ali o~igledno nije ni pro~itao!); Marks, K. i Engels, F. Izabrana dela (bravo doktore, izabrana dela!); Miju~i}, S. “Samoupravne interesne zajednice”; Petrovi}, G.“Marksovo shva}awe ~ovjeka”; Vujisi}, D.“Zakon o slu`bi dru{tvenog kwigovodstva” (zar i to doktore u literaturi? Odnos uprave i gra|ana
i SDK? Mo`da kako se pona{aju gra|ani kad odu u SDK? Da l’ su pristojni
105
il’ galame kad u|u u SDK, gra|ani kao qudi?); Zbornik radova “Humanizam
i socijalizam”; zbornik radova “Smisao i perspektiva socijalizma” (doktor
je stvarno bio svestan, a sad se pravi kao nije on to ranije ni{ta).
E, tako izgleda “disertacija”. Ko ne veruje, neka plati neku detektivsku
agenciju da mu prona|e primerak Stevine “disertacije” (to se sakriva!), pa
neka je celu pro~ita. Ako pre`ivi neka javi! Posebno neka se javi u vezi otvorenih pitawa strukturalno koncepcijskog karaktera vezano za inkorporaciju i aplikaciju. Ponuda za nagradu stoji!
III. Odjeci Lili}eve afere u javnosti
Objavqivawe separata iz “Srpske slobodarske misli” i podno{ewe
zahteva dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu da se dr Stevanu Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora, izazvalo je veliko interesovawe {tampe i
elektronskih medija. “Borba” je, u pet nastavaka, u celosti prenela sadr`aj
mog teksta, a “Ekspres politika” u tri nastavka {ire izvode. Izdajni~ki
mediji su odmah potr~ali da brane Lili}a. Tako u “NIN”-u, od 25. maja 2000.
godine, Marijana Milosavqevi} u univerzitetskoj rubrici, u tekstu pod
naslovom “Gwe~ewe otpora”, i sa uvodnim napomenama da “univerzitetsku
sredinu danas karakteri{e izra`en egoizam pojedinaca i klanova, odnosno
nedostatak solidarnosti i kolektivnog duha”, kritikuju}i primenu Zakona o univerzitetu, pi{e: “U me|uvremenu se na Pravni fakultet uselio
Vojislav [e{eq, kojem nije dovoqno ~istki, pa se mu~ki ustremio na kolegu Stevana Lili}a, na ~ije mesto bi o~igledno doveo kolegu sklonijeg radikalskim talasima.”
Dugogodi{wi protagonista svih antisrpskih akcija najdekadentnijih
beogradskih intelektualnih krugova, redovna miro|ija u svim kvislin{kim ~orbama, a sada samozvani rektor koji je do~ekao da sopstvene frustracije i nezaja`qive ambicije le~i i realizuje na talasima buldo`errevolucije, Marija Bogdanovi}, u intervjuu izrazito proameri~kom dnevniku “Danas”, od 27. maja, pod naslovom “Dok ne prestane teror treba obustaviti nastavu”, smelo tvrdi: “Ovo {to se sad de{ava na Pravnom fakultetu oko profesora Stevana Lili}a jedna je neverovatna stvar. Re`im koristi sve mogu}e na~ine da bi diskvalifikovao profesora univerziteta.
Sad su krenuli da proveravaju wihove nau~ne radove. Izmisli}e sve mogu}e negativne stvari da bi pred javno{}u, a za to imaju televiziju i novine,
ponizili i ogadili sve ono {to u ovom narodu vredi.” U jednom se sigurno
sla`em sa samozvanom rektorkom. Stevan Lili} u nau~nom i moralnom pogledu vredi upravo onoliko koliko vredi i Marija Bogdanovi}.
Ina~e, 23. maja, “Politika”, “Borba”, “Ve~erwe novosti” i “Ekspres
politika” su preneli Tanjugovu informaciju o mom zahtevu. “Politika” je
objavquje s naslovom “Plagijatoru Stevanu Lili}u oduzeti zvawe redovnog
profesora”, i podnaslovom “Prepisivao je ideje uglednog srpskog intelektualca u emigraciji, Laze M. Kosti}a i drugih autora, pokrav{i samo u jednoj kwizi vi{e od 150 strana.” U tekstu stoji:
106
Profesor dr Vojislav [e{eq podneo je formalni zahtev Pravnom
fakultetu u Beogradu da se dr Stevanu Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora tog fakulteta zbog plagijata.
Redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vojislav [e{eq je,
kako Tanjug saznaje, u prilogu zahteva dostavio obiman elaborat u kome detaqno dokazuje tvrdwu da je Stevan Lili} plagijator i da je prepisivao
ideje uglednog srpskog intelektualca u emigraciji Laza M. Kosti}a i drugih autora, pokrav{i samo u jednoj kwizi vi{e od 150 strana tu|eg teksta.
[e{eq je zahtev da se Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora podneo
dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Oliveru Anti}u, Nastavnonau~nom ve}u, Upravnom odboru i Katedri za javno pravo na tom fakultetu.
U elaboratu pod naslovom “Univerzitetski profesor Stevan Lili}
kao podli i prqavi plagijator”, [e{eq je ukazao da je kao predsednik Redakcionog odbora za izdavawe Sabranih dela prof. dr Laza M. Kosti}a
prou~avao wegove teorijske radove i wihov uticaj na savremenu srpsku
pravnu i politi~ku nauku. Kako ka`e, nai{ao je na ogromno zaprepa{}ewe kada je otkrio da su izvesni autori bukvalno pokrali Kosti}a beskrupulozno prepisuju}i delove wegovog {tiva i la`no ih u javnosti predstavqaju}i kao svoje.
“Nedvosmisleno sam utvrdio da je takav autor-lopov dr Stevan Lili}”,
naglasio je [e{eq.
Ukazuju}i da je Stevan Lili} “Kosti}ev tekst doslovno pokrao i ugradio ga u svoju kwigu ‘Upravno pravo‘, koju je ve} u dva izdawa {tampala beogradska Savremena administracija, [e{eq je – da bi “plasti~nije i uverqivije dokazao kakva je lopu`a Stevan Lili}” – uporedio izvorni Kosti}ev tekst i delove drugog izdawa Lili}eve kwige.
Prilikom detaqnog pore|ewa, [e{eq je ukazao ne samo na delove u
kojima Lili} parafrazira i blago “doteruje” Kosti}a, ve} i na ona mesta
u kojima Lili} doslovno prepisuje Kosti}evu kwigu.
U elaboratu [e{eq ukazuje i na delove teksta koje je Lili} ukrao i
od drugih autora, prepisuju}i wihove cele pasuse, cele re~enice ili samo
po pola re~enice.
Nagla{avaju}i da se “ne sme dozvoliti da slu~aj Stevana Lili}a, koji
se uz pomo} neporecivih falsifikata do~epao najvi{ih nau~nih titula i
univerzitetskih zvawa pretvori u primer za ugled”, [e{eq je ocenio da
sve ovo ima i politi~ku dimenziju.
– Nije nimalo slu~ajno da ~ovek takvog moralnog sklopa, kakav je Lili}ev, pripada petoj koloni. ^lan je jedne izrazito proameri~ki orijentisane politi~ke partije i redovno u~estvuje u realizaciji svih podriva~kih zadataka koje od svojih zapadnih gazda dobija doma}a NATO pe{adija, ka`e [e{eq.
Ocewuju}i da je “izdajnik, izgleda bukvalno izdajnik na svakom poqu”,
[e{eq se pita “uostalom, {ta to spre~ava onog ko je izdao svoju naciju i
otaybinu, da izda i akademski moral”.
Isti~u}i da “kriminalnu rabotu Stevana Lili}a treba `estoko i javno `igosati”, kako bi se destimulisali sledbenici prepisiva~ke {kole,
[e{eq je naglasio da prema takvima “moramo biti nemilosrdni”.
107
Ukazuju}i da “kao utvr|eni i dokazani plagijator Stevan Lili} definitivno gubi akademsku ~ast”, [e{eq zahteva da se takva osoba udaqi sa
univerziteta jer je to put ozdravqewa beogradskog Pravnog fakulteta.
U “NIN”-u, od 25. maja, objavqen je komentar Vladimira Martinovi}a “Pravni fakultet – Dr`‘te plagijatora” u kome autor rezonuje na slede}i na~in:
Obra~uni sa (preostalim) “nepo}udnim” profesorima Beogradskog
univerziteta ne prestaju. U tom svetlu, moglo bi se re}i i tami, treba shvatiti [e{eqevo podno{ewe formalnog zahteva Pravnom fakultetu u Beogradu da se profesoru Stevanu Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora
tog fakulteta – “zbog plagijata”.
Separat iz ~asopisa “Srpska slobodarska misao” pod nazivom “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”, ~iji je
autor potpredsednik srpske vlade i profesor Pravnog fakulteta, ostavqen
je na radnom stolu profesora Lili}a. Kako je prvo javio RTS, a onda Tanjug,
lider radikala je bio motivisan “neosporno utvr|enim ~iwenicama”.
To nagla{ava re~ima: “Nedvosmisleno sam utvrdio da je takav autorlopov dr Stevan Lili}.”
Za lidera radikala ovo ima i politi~ku dimenziju: “Nije nimalo slu~ajno da ~ovek takvog moralnog sklopa, kakav je Lili}ev, pripada petoj koloni. ^lan je jedne izrazito proameri~ki orijentisane politi~ke partije
i redovno u~estvuje u realizaciji svih podriva~kih zadataka koje od svojih
zapadnih gazda dobija doma}a NATO pe{adija. Izdajnik je, izgleda, bukvalno izdajnik na svakom poqu. Uostalom, {ta to spre~ava onoga ko je izdao
svoju naciju i otaybinu da izda i akademski moral?”
Ostav{i `iv posle ovakvih optu`bi, profesor Stevan Lili} je najavio odgovor – podno{ewe zahteva rukovodstvu fakulteta da se [e{eq odmah suspenduje, kao i krivi~no gowewe predsednika Srpske radikalne
stranke. Me|utim, advokat Gradimir Nali}, koji zastupa Lili}a, izjavio je
da ga je dekan Pravnog fakulteta, Oliver Anti}, izbacio iz kancelarije
prilikom poku{aja da mu uru~i zahtev svog klijenta.
U izjavi za “NIN”, profesor Lili} ka`e da se o~igledno radi o smi{qenoj akciji gu{ewa ionako minimalne autonomije Univerziteta. “Ovaj
[e{eqev akt pokazuje da svi profesori koji nisu po wegovoj voqi, a ostali su na Univerzitetu, predstavqaju opasnost za wega. Poznato je da Vojislav [e{eq ne ispuwava uslove za redovnog profesora, nema stru~ne radove, a pri tom zloupotrebqava mesto potpredsednika Vlade. Podseti}u da
se protiv wega jo{ vodi krivi~ni postupak zbog premla}ivawa advokata
Nikole Barovi}a. Sve su to razlozi zbog kojih }u podneti zahtev dekanu i
rektoru da se on udaqi sa Univerziteta, jer ovo je pravi trenutak za to.”
Biv{i profesor Pravnog fakulteta, Dragor Hiber, za “NIN” ka`e
da se razgradwa ustanova i institucija koje ~ine jednu zajednicu dovr{ava.
“Gospodin [e{eq se tu nudi kao najjeftiniji izvo|a~ radova. Ne ulaze}i u detaqe ovog posledweg slu~aja, ono {to prvo mogu da naglasim jeste
da se jedan akademski i nau~ni spor – ako za wega ima povoda – ne re{ava
politi~kim optu`bama”, ka`e Hiber i nagla{ava da je izno{ewe optu`be
u javnost pre nego {to je bilo ko nadle`an utvrdio wenu verodostojnost,
te{ka povreda i pravnih i akademskih i moralnih pravila.
108
U sklopu “depolitizacije univerziteta” ne ~ude recepti ozdravqewa
koje nudi potpredsednik Vlade. I delima i re~ima: “Prema takvim bitangama moramo biti nemilosrdni.”
Sli~no pi{e i Slobodanka Ast u “Vremenu”, od 27. maja, u ~lanku “Batina{i na Arhitektonskom”. U posebnom odeqku “[e{eq u akciji”, ve{ta~ki stvara korelaciju izme|u mog izbora u zvawe redovnog profesora
i inicijative povodom Lili}evog plagijata. Prethodno jadikuje {to nije
bilo studentskih protesta na Pravnom fakultetu i tu ~iwenicu ovako obja{wava: “Na Pravnom fakultetu, gde je zakazan protestni skup studenata,
ba{ u terminu novog profesora dr Vojislava [e{eqa, neki studenti skepti~no prognoziraju da “nema {anse”: obezbe|ewe je na sve strane, plus je
[e{eq stigao sa sopstvenim obezbe|ewem”. Za autorku je svojstveno da se
neprekidno poziva na anonimne, mahom izmi{qene izvore kojima potkrepquje plodove svoje bujne ma{te.
Neki nastavnici ka`u da je na Pravnom fakultetu situacija posebno ru`na i tu`na, posebno od dolaska potpredsednika Vlade Srbije Vojislava [e{eqa, koji je gotovo bez ikakvog ve}eg protivqewa postavqen za redovnog
profesora na predmetu Politi~ki sistemi. Samo je profesor Ga{a Kne`evi} u znak protesta napustio Pravni fakultet. Na Pravnom se destrukcija zahuktava. Da li }e i ovoga puta odgovor biti – }utawe? Da li su profesori upla{eni da }e biti, kao i neka od najpoznatijih imena sa Pravnog, arbitrarno oterani, ili }ute zato {to su mo`da zadovoqni zbog finansijski
pristojnih uslova rada (Pravni ima veliki broj studenata koji pla}aju)?
Hiperaktivni novi profesor je predlo`io da wegov predmet Politi~ki sistemi, koji je do sada bio izborni (slu{alo ga je tek petnaestak studenata) sada postane obavezni. Ovaj predlog je sa uva`avawem primqen. Kako
}e pro}i wegov drugi potez, zahtev da se sa fakulteta istera prof. dr Stevan Lili}, navodno zbog plagijata? U elaboratu pod indikativnim naslovom
“Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”,
[e{eq tvrdi za profesora Lili}a da je “autor-lopov”, da je prepisivao ideje “uglednog srpskog intelektualca u emigraciji Laze M. Kosti}a”, ali i da
Lili} pripada “petoj koloni”, “~lan je izrazito proameri~ki orijentisane politi~ke partije i redovno u~estvuje u realizaciji svih podriva~kih zadataka koje od svojih gazda dobija doma}a NATO pe{adija”, uz akcenat da “kriminalnu rabotu Stevana Lili}a treba `estoko i javno `igosati” i da “prema takvima moramo biti nemilosrdni”. Profesor Stevan Lili} je [e{eqev napad ocenio kao “politi~ki pamflet”, po “po`areva~kom scenariju”:
`rtve se progla{avaju za krivce, ciq je obra~una sa onim {to je ostalo od
autonomnog univerziteta. [e{eqev pamflet ocewuje kao grubi falsifikat zbog koga [e{eq treba da bude izba~en sa fakulteta. Taj zahtev profesor Lili} je poku{ao da uru~i preko svog advokata dekanu Pravnog fakulteta Oliveru Anti}u, ali je obezbe|ewe izbacilo i advokata. Pred Pravnim, Arhitektonskim, Elektrotehni~kim, Gra|evinskim, u trenutku kada ovaj
list odlazi u {tampu (sreda poslepodne), mogla su se videti uglavnom zabrinuta studentska lica. “Popili su” suzavac, batine... Izgleda da im je najte`e da progutaju onaj “gorki talog iskustva” iz 1996/97. Ka`u, represija je sada jo{ ogoqenija i jo{ `e{}a. Profesor dr Goran Mili}evi}, predsednik
109
Odbora za odbranu demokratije na BU, kratko komentari{e: “Ovaj akt nepojmqive osionosti na Arhitektonskom fakultetu sugeri{e da je vlast posle latinoameri~kih sapunica spremna da uvede i latinoameri~ke metode obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima.”
U “Danasu” se, 28. maja, ogla{ava i vode}i fakultetski spletkaro{ dr
Zoran Tomi}. ^ovek koji je prvi otkrio da je Lili} plagijator i u kuloarima na wega drvqe i kamewe svaqivao, pokazuju}i neverovatnu netrpeqivost
prema kolegi s kojim deli isti predmet, po`urio je da se unapred opravda od
o~ekivanih optu`bi da mi je upravo on pru`io sve podatke o Lili}evoj prqavoj raboti. On ne bi da bude ume{an, nego pretenduje na ulogu eventualnog arbitra. A najva`nije mu je da mu ne zamere oni koji podr`avaju Stevana Lili}a. Zato se Zoran Tomi} licemerno preporu~uje tekstom “Neveseli
ske~”, s nadnaslovom “Plagijat na univerzitetu ili plagijat univerziteta”.
Povodom grubog “nesporazuma” na liniji V. [e{eq – S. Lili}, politi~kih neistomi{qenika, a trenutno obojice u zvawu redovnih univerzitetskih
profesora beogradskog Pravnog fakulteta – ose}am se pozvanim (ne i prozvanim!) da uka`em na slede}e:
1. Na~in atakovawa o kojem je re~, posebno u predstavqenoj formi obave{tavawa naj{ire javnosti o “sporu” oko jednog (jo{) nedokazanog plagijata, apsolutno je neprimeren univerzitetskoj sredini i na~inu re{avawa
pitawa u akademskoj zajednici. Jer, u odgovaraju}im nau~nim i stru~nim ~asopisima (kao i na istovrsnim savetovawima, diskusijama i sl.) mogu se, sa
podrazumevaju}im stilom, argumentovano i legitimno, iznositi, pored ostalog, (i) optu`be za plagirawe tu|ih tekstova.
2. Tako|e, u posmatranom kontekstu, postoje i standardni, ~isto pravni
putevi za{tite subjektivnih prava (kojima mogu po}i kako oni navodno pokradeni, tako i drugi pretendenti na isto zvawe, na istom konkursu) – kao i
mehanizmi obezbe|ewa, odnosno uspostavqawa naru{ene zakonitosti uop{te.
3. U ovom trenutku, na~iwati ve} samu su{tinu postavqenog (neprijatnog, ozbiqnog i delikatnog) problema, zna~ilo bi odmah, na startu, povredu digniteta zajedni~ke profesije i dostojanstva profesora. A ja to nipo{to ne `elim. Meritum stvari mo`e da bude pretresan tek ako/kada, uz pridr`avawe propisane procedure (po proveri ispuwenosti prethodnih uslova za samo pristupawe takvom odlu~ivawu) – nadle`ni organ (oceni da je neophodno da) predo~i celokupan relevantni materijal ekspertskoj komisiji najuglednijih, obi~no i najstarijih profesora upravnog prava.
4. Od raspolo`ivih pravnih sredstava osporavawa ne~ijeg ste~enog univerzitetskog zvawa, zadr`a}u se jedino na onome za kojim se, po svemu sude}i (do zvani~nog “predloga” nisam do{ao!), poseglo u razmatranoj politici.
To je pravna mogu}nost “poni{tavawa po osnovu slu`benog nadzora” (od strane vi{eg organa u odnosu na izdavaoca) jednog re{ewa donetog u upravnom postupku. A re{ewe o izboru u najvi{e univerzitetsko zvawe je ba{ od takve
vrste. Ona je (ta pravna akcija) predvi|ena doma}im saveznim Zakonom o op{tem upravnom postupku (~l. 253-254). U jednom (od tamo predvi|enih) grupa razloga za poni{tavawe – ako je kona~no re{ewe doneseno “kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoqene radwe” (podvla~ewe ovog potoweg, krajwe {irokog pravnog osnova je moje) – takva pravna
110
mera nije vremenski ograni~ena, pa je za samo preduzimawe poni{tavawa akta (ovde o izboru) pravno neva`no kada je (u konkretnoj situaciji) odre|eno lice steklo zvawe redovnog univerzitetskog profesora.
No, doti~na pravna sankcija se mo`e izre}i iskqu~ivo po slu`benoj du`nosti nadle`nog nadzornog organa, ili pak “po zahtevu stranke” – to bi, u
datoj situaciji, bili jedino (eventualni) u~esnici istog konkursa na kome
je pobedio kasnije “optu`eni” kandidat – ili “dr`avnog, odnosno javnog tu`ioca” (izri~ita odredba stava 2. ~lana 254. pomenutog propisa). Dakle, u
taj zakonski krug pravno ovla{}enih predlaga~a, nikako ne spada i konkretni podnosilac predmetne inicijative!
5. Pri kraju, ipak smatram da je odnosni “univerzitetski slu~aj” prete`no politi~ki, ta~nije strana~ko-li~ni, a ne nau~ni obra~un. Stoga, budu}i da (ni daqe) u wemu ne naslu}ujem takt i toleranciju, plediram da se bar
po{tuju merodavne pravne norme, ako je (i) od wih, ukqu~uju}i svest o povinovawu – pone{to (i) ostalo.
6. Za sada, u teku}em komadu ne postoji ni klevetnik, ni plagijator – ni
~istunac, ni `rtva. Ni “heroj”, ni “izdajnik”. Pred nama je samo jo{ jedan neveseli ske~ iz ovda{we sumorne dru{tvene zbiqe, iz doma}e stvarnosti
(pr)opalih vrednosti i (po)me{anih kriterijuma.
Sam Stevan Lili} daje intervju novinaru lista “Svedok”, Ivanu Milenkovi}u, koji je objavqen 30. maja, pod naslovom “Zbog ove afere Pravni fakultet treba da dobije crveni, a [e{eq crni karton”. Dijalog je ovako tekao:
Dr Vojislav [e{eq, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i potpredsednik Republi~ke vlade, u separatu ~asopisa “Srpska slobodarska misao” (br. 3/2000), pod naslovom “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”, optu`io je dr Lili}a, redovnog profesora Pravnog fakulteta, da je u svom uybeniku “Upravno pravo” plagirao tekstove dr Laze M. Kosti}a, odnosno dr Nikole Stjepanovi}a (videti “Svedok”
br. 200). U me|uvremenu, V. [e{eq je dekanu Pravnog fakulteta, Nastavnonau~nom ve}u, Upravnom odboru i Katedri za javno pravo, podneo zahtev da
se Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora Pravnog fakulteta. O tvrdwama dr Vojislava [e{eqa razgovaramo sa dr Stevanom Lili}em.
Svedok: Optu`eni ste za plagijat, dosta dokumentovano, koliko ta ocena ima utemeqewa?
Dr Stevan Lili}: U nau~nim krugovima [e{eq je figura bez uticaja,
i ono {to on uradi ili ka`e ne zaslu`uje komentar. Me|utim, zbog ~italaca “Svedoka” i zbog javnosti u na{oj zemqi, mi razgovaramo... [e{eqeva uloga je egzekutorska, on vi{e ne mo`e da iska`e nikakvu su{tinsku poruku, ve}
samo izvr{ava odre|ene naloge. U tom kontekstu vaqa gledati i na wegov,
navodno, stru~ni rad, a u stvari podmetnuti, kukavi~ki separat, koji nosi naslov “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Tekst sam pro~itao i moram re}i da me je to jako zamorilo, jer mi je oduzelo vreme u kojem se aktivno anga`ujem na obarawu re`ima Vojislava [e{eqa, Slobodana Milo{evi}a... Zato molim da mi se ubudu}e ne {aqu ovakve bezvrednosti, jer mi odvra}aju pa`wu sa ozbiqnih stvari.
Svedok: To vi ka`ete, ali optu`be su ipak, ~ini se, te{ke i dokumentovane?
111
Dr Stevan Lili}: Ono {to je napisano i {to je, navodno, neki nau~ni
rad, u stvari je obi~an politi~ki pamflet, zapravo o obi~nom falsifikatu. Da bi se to videlo nije potrebno biti stru~wak – jasna je diskrepancija,
jasan je nesklad izme|u pojedinih delova ovoga teksta. On je prili~no obiman, ima 48 stranica, ali ono {to se [e{equ sigurno mo`e pripisati, to
su politi~ke diskvalifikacije i prosta~ki jezik, jer se to uklapa u wegov
svakodnevni govor.
Svedok: Na {ta, konkretno, mislite?
Dr Stevan Lili}: Primera radi, evo jednog citata iz separata koji se neposredno odnosi na mene: “Prema takvim bitangama moramo biti nemilosrdni”. To je stopostotni [e{eq. Ili, daqe: “Kao utvr|eni i dokazani plagijator Stevan Lili} definitivno gubi akademsku ~ast i mora biti najuren
sa Univerziteta” (str. 48). Zato sam i ja podneo fakultetskim vlastima, dekanu, Upravnom odboru, Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta, kao i rektoru Univerziteta, zahtev da se [e{eq smesta suspenduje sa svih nastavni~kih i drugih funkcija na Pravnom fakultetu. On nema nau~nih radova...
Svedok: Stanite, dr Vojislav [e{eq, ipak, tvrdi i dokumentuje citatima da ste plagirali 150 stranica...
Dr Stevan Lili}: Kada se izvr{i analiza, onda se to svede na svega nekih 18 strana koje su citirane u ovom tekstu. A kada se i to daqe izanalizira, mora da se prepolovi, jer je re~, u stvari, o uporednom tekstu. Prema tome, realan broj strana na kojima je izvr{ena analiza jeste nekih desetak strana, a pri~a se o plagijatu od 150. To je tipi~na [e{eqeva podmeta~ina... “Po`areva~ki scenario” kod ovog “separata” sastoji se u slede}em: radi se o starom staqinisti~kom metodu diskvalifikacije politi~kih neistomi{qenika, kada se `rtve progla{avaju krivcima za sopstveno stradawe! [e{eqev
napad na mene se, dakle, odvija po istom principu, samo je prilago|en akademskoj sredini. To je napad na sve one profesore koji su ostali na Fakultetu.
Svedok: Dr [e{eq je tra`io da vas izbace s fakulteta zbog plagijata,
a ne {to ste politi~ki neistomi{qenik?
Dr Stevan Lili}: Samo da preciziram za{to sam od dekana i rektora tra`io da se smesta suspenduje osoba kakva je [e{eq. Kao {to je dobro poznato, on je u vi{e navrata, u pro{losti, osu|ivan za brojna krivi~na dela i prekr{aje. Takva osoba ne bi smela da bude vi{e na Univerzitetu.
Svedok: Vi nikako konkretno da odgovorite?
Dr Stevan Lili}: To {to [e{eq radi ovim pamfletom zaogrnutim u
akademsku, nau~nu raspravu, potpuno je apsurdno. Sve ono {to rade univerzitetski profesori, ra~unaju}i i ono {to sam ja radio, objavqeno je i dostupno javnosti. Po [e{equ, me|utim, bavqewe naukom je nekakva konspirativna, antidr`avna delatnost.
Svedok: [e{eq vas optu`uje i da niste korektno citirali mesta preuzeta iz Kosti}eve, odnosno Stjepanovi}eve kwige. Odnosno, da niste navodili izvore na koje se pozivate...
Dr Stevan Lili}: To je neta~no. [e{eq, u stvari, falsifikuje. On se
otkriva u svom naslovu: “Podli i prqavi plagijator”. Nisam to ja, ve} onaj
ko je takav naslov napisao. [e{eq, zapravo, sam sebe prokazuje kao plagijator i falsifikator. Ja sam u pismu koji je objavio list “Danas” napisao da
112
je svojevremeno [e{eq plagirao tekst a [e{eq je, po hitnom postupku, tu`io list “Danas”, koji je ovo objavio, i na raspravi se sam pojavio tra`e}i
najvi{u kaznu. Kao politi~ar pri~a neku svoju pri~u, ali kao profesor nema kredibilitet. On zloupotrebqava svoj polo`aj. Nema svrhe da uspostavqam dijalog sa osobom koja ne ispuwava elementarne uslove u qudskom pona{awu, a kamoli kao univerzitetski profesor.
Svedok: Ka`ete da [e{eq nema nau~nih radova, zbog ~ega, po vama, ne
ispuwava uslove za redovnog profesora, ali wegova bibliografija je obimna... i dosad ga niko nije optu`ivao za plagijat?
Dr Stevan Lili}: Objaviti neki tekst nije isto {to i objaviti nau~ni
rad. On ima doktorat, to je ta~no, ali doktorat ne daje automatski pravo da
se bude redovni profesor. Nau~nih radova, me|utim, on nema. Postoje vrlo
precizni kriterijumi za odre|ivawe toga {ta je nau~ni rad. Qudi ~esto misle da sve {to se objavi, politi~ki pamfleti na primer, ulazi u nau~ni opus.
Ali to je ~ista prevara, kao i ovaj “separat-plagijat”. Bespredmetno je komentarisati [e{eqev nau~ni rad i ulaziti u polemiku. Cela ova stvar je
politi~ki motivisana...
Svedok: Zbog ~ega to mislite? On vas je optu`io za konkretnu stvar, a
vi prebacujete na teren politike?
Dr Stevan Lili}: S jedne strane, [e{eq je osoba koju treba ukloniti,
eliminisati iz javnog `ivota, jer je opasna. Videli smo to u vi{e navrata:
potezati pi{toq u parku ispred Skup{tine, protiv studenata, ne govori ba{
pozitivno o stabilnosti jedne li~nosti. On, verovatno, misli da je profesor univerziteta, jer je, evo, i ovde sebe potpisao na ovom separatu, i to da
ne bi bilo sumwe ko je redovni profesor Pravnog fakulteta. Meni mogu da
skinu sve titule i zvawa koja imam, pa da ostanem to {to jesam, a on sebi da
naka~i sve titule i sva zvawa, i svakako, opet, ostaje to {to jeste.
Svedok: Pomiwete politiku...
Dr Stevan Lili}: Politi~ka represija je druga stvar. Ona se ose}a i vrlo lako mo`e da rezultira i izbacivawem sa fakulteta, ali to nije ni prvi ni posledwi put da se tako ne{to dogodi. Sa beogradskih fakulteta izbacivani su qudi i 68. i 71. i 98. Vojislav [e{eq je marginalna, ali, na`alost, realna epizoda u istoriji Pravnog fakulteta. U vezi sa ovim slu~ajem,
na`alost, Fakultet i univerzitetske vlasti, kao i profesionalno udru`ewe pravnika, dobili su crveni karton, jer nisu trenutno suspendovali [e{eqa, odnosno osudili ovakav uzurpatorski akt politi~kog nasiqa i stru~ne diskvalifikacije. [to se [e{eqa ti~e – crni karton mu sleduje po svakom osnovu.
Svedok: Dr Vojislav [e{eq vas, na jednom mestu, optu`uje da ste se pot pisali, kao koautor, na uybeniku iz 1991, sa dr Nikolom Stjepanovi}em, iako
je on tada bio mrtav, pa nije mogao da vam da saglasnost za koautorstvo. Kako komentari{ete tu optu`bu?
Dr Stevan Lili}: Profesor Stjepanovi} je na{e najve}e ime u oblasti
upravnih nauka. On je bio dugogodi{wi predsednik i do`ivotni po~asni predsednik Svetskog udru`ewa za Upravne nauke (IISA). Zajedno smo sara|ivali,
i kada je po~eo rad na uybeniku, profesor Stjepanovi} je, na`alost, preminuo. Uz saglasnost wegovih naslednika, {to je potpuno legalno, objavqen je
taj uybenik. Me|utim, zanimqivo je to {to [e{eq nije napao najnovije iz113
dawe uybenika iz Upravnog prava, koji je ra|en sa kolegama iz Ni{a, Podgorice i Bawaluke – verovatno zato {to je tim uybenikom vi{e ura|eno na
poqu duhovnog pribli`avawa srpskog duha i srpske kulture i nauke, nego {to
je to [e{eq uradio za sve ove godine. On se osvr}e na izdawa uybenika koja se vi{e ne koriste, jer je do{lo do raznih promena zakona.
Svedok: Kako, posle svega, vidite nau~ni doprinos profesora Laze M.
Kosti}a?
Dr Stevan Lili}: Kosti} je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata – neka vrsta dekana, odnosno vr{ioca du`nosti namesnika za vreme ratnih godina. Po~etkom tridesetih godina napisao
je tri toma “Administrativnog prava”, {to je vrlo solidan rad. U predgovoru stoji da mu je velika inspiracija bilo “Upravno pravo” koje se pojavilo
u Zagrebu 29. i 30. godine, a koje je napisao profesor Ivo Krbek. Me|utim,
[e{eq ovde iznosi jednu neta~nost. On ka`e: “Posebnu pa`wu sam posvetio prvom srpskom uybeniku iz oblasti upravnog prava koji je Kosti} objavio...” (str. 1). To nije ta~no. Prvi srpski uybenik iz upravnog prava bio je
uybenik koji je napisao Kosta Kumanudi 1922. godine i zvao se “Administrativno pravo”. Kosta Kumanudi je to pisao u istoj ediciji sa Slobodanom Jovanovi}em. Prema tome, jasno je da [e{eq o~ito ne poznaje sve ~iwenice,
pa zato morate razumeti moj stav da nema svrhe polemisati sa osobom koja podme}e politi~ke diskvalifikacije u vidu nau~ne rasprave. Dakle, ovo je ~ista politi~ka diskvalifikacija zbog mog javno izra`enog politi~kog stava. Ja se ne bavim subverzivnim aktivnostima, osim ako nauka, ili javno politi~ko delovawe nije subverzivna aktivnost.
“Svedok” u istom broju obja{wava “ko je Lazar M. Kosti}, kolateralna
`rtva polemike” u ~lanku “Nema~ki |ak, emigrant, zaboravqeni profesor”:
Ko je Lazar M. Kosti}, “kolateralna `rtva” teku}e nau~no-politi~ke
polemike Vojislav [e{eq – Stevan Lili}?
Mnogi posleratni studenti beogradskog Pravnog fakulteta tvrde da nikada nisu ni ~uli za ovog eksperta upravnog prava. Emigrant posle 1945, Kosti} je, kao zaboravqeni profesor, umro u [vajcarskoj, u jednom stara~kom
domu, kako navodi [e{eq.
U emigrantskim krugovima, pak, profesor Kosti} je bio veoma aktivan
sve do kraja `ivota. Kao plodan pisac i `ustar polemi~ar objavio je ogroman broj radova u emigraciji, a poznavaoci posebno ukazuju na vrednost lucidne studije “Pravne ustanove u Wego{evom Gorskom vijencu”. Bavio se raznovrsnim temama, pi{u}i o “spornim zemqama” Srba i Hrvata na prostorima Jugoslavije, brane}i srpske nacionalne interese od hrvatskih aspira cija, ali i o besmislenim izbornim statistikama u zemqama tzv. narodnih
demokratija. Nije pripadao nijednoj od mnogobrojnih politi~kih grupacija u emigraciji, ali je uvek `estoko i strasno branio srpska nacionalna stanovi{ta.
Profesor Kosti} je bio poreklom iz Crne Gore – Bokeq, ali se uvek izja{wavao kao Srbin, odbijaju}i teze o crnogorskoj naciji kao “budala{tini”. Doktorirao je na univerzitetu u Frankfurtu (na Majni), 1923. godine,
tezom “Parlamentarni izbori i statistika”, u kojoj je komparativnom analizom obradio ovu temu na primerima parlamentarnih sistema u Nema~koj,
114
Francuskoj, Italiji, Srbiji i Kraqevini SHS (izbori 1921). Predavao je
statistiku na beogradskom Pravnom fakultetu, kojoj je ostao veran do kraja `ivota, a u periodu od 1933. do 1939. objavio je tri toma “Administrativnog prava Kraqevine Jugoslavije”.
Za vreme rata Kosti} nije delotvornije u~estvovao u radu Nedi}eve administracije, ali nije krio svoj antikomunizam. Iako nema~ki |ak, Nemci
su izbegavali da ga anga`uju, pretpostavqa se, zbog izrazitog nagla{avawa
srpskog nacionalnog interesa. Sa dolaskom partizana u Srbiju odlazi iz Beograda 1944. godine. Jedan je od re|ih srpskih emigranata koji iza rata dobija azil u [vajcarskoj – u tu zemqu se, ina~e, najte`e ulazilo posle 1945.
U broju od 6. juna “Svedok” izve{tava o zahtevu ministra za visoko i vi{e obrazovawe, dr Jevrema Jawi}a, dekanu beogradskog Pravnog fakulteta,
dr Oliveru Anti}u, ~lankom “Tro~lana komisija za ispitivawe navoda Vojislava [e{eqa o plagijatu Stevana Lili}a”:
Ministar za vi{e i visoko obrazovawe u Vladi Srbije, dr Jevrem Jawi},
uputio je slu`beni dopis dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Oliveru Anti}u, sa zahtevom da se formira komisija koja }e ispitati navode i tvrdwe redovnog profesora Pravnog fakulteta, dr Vojislava [e{eqa, koji je
u separatu ~asopisa “Srpska slobodarska misao” optu`io svog kolegu dr Stevana Lili}a za plagijat i kra|u dela prof. dr Laze M. Kosti}a “Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije”, u izdawu “Izdava~ke kwi`arnice Gece Kona”.
Postupak }e se voditi prema ~lanu 239. Zakona o upravnom postupku, sa
predlogom konkretnih mera...
Nezvani~no saznajemo da je ve} formirana tro~lana komisija uglednih
profesora koji }e ispitati navode dr Vojislava [e{eqa.
Ukoliko se ispostavi da je dr [e{eq u pravu, mogu}e je da se dr Stevanu Lili}u oduzme zvawe redovnog profesora i da bude odstrawen sa Beogradskog univerziteta.
“Glas javnosti” od 5. juna objavquje pismo dr Dragoquba Kavrana u formi zahteva upravi Pravnog fakulteta, a u naslovu jadikuje “Za{to }e oti}i ugledni profesor”:
Ve} du`e vreme pravo se sve vi{e ugro`ava. Napadaju se mnoge norme me|unarodnog prava. Ali, postepeno se obezvre|uje i sistem unutra{weg prava. U vr{ewu prava nailazi vreme velike pravne nesigurnosti i samovoqe.
U takvoj situaciji postepeno se gasi mogu}nost da se pozitivno pravo predaje i tuma~i studentima na moralno prihvatqiv na~in.
Li~na odgovornost za vr{ewe javne funkcije, pa i one najvi{e, gotovo
je nestala. Sve postaje mogu}e, nejednakost raste, qudska prava se sve mawe
po{tuju, sloboda je ugro`ena.
Ubrzano se razara moral, rastu korupcija i mito, {ire zloupotrebe. Kakvo to dru{tvo nastaje? Idemo li u Srbiji ka modernoj pravnoj dr`avi ili
orijentalnoj despotiji?
Predlog zakona o terorizmu posledwe je upozorewe za sve.
Postoji i drugi, zna~ajniji povod za odlazak sa Pravnog fakutleta u Beogradu.
115
Strategija onog ko vodi za{tita je vlasti – ne dr`ave i naroda. Ina~e,
ne bi do{lo do tragedija. Ova na Kosmetu samo je posledwa u nizu. I najbolnija. Politika koja se vodi i daqe je iznena|uju}e kratkovida. Sve br`e se
umawuju izgledi da o~uvamo teritoriju, qude, svoje interese i {anse za brzi razvoj u okru`ewu koje nam nije nakloweno.
Ne mo`e se nikako biti sklon ni prema zna~ajnom delu opozicije koji
bi da vlast zameni da bi sami ~inili sli~no. Ali, sudbina Srbije nije da je
vode sebi~ni, korumpirani qudi. Iskustvo koje sam prikupio u posledwoj deceniji u mnogim zemqama postkomunizma pokazuje da je takva vlast lako smewiva. Va`no je uvesti dr`avu u ciklus brzih promena.
Ukupan ekonomski, kulturni i politi~ki razvoj u Evropi, kojoj pripadamo, uz oscilacije i gre{ke od kojih su sankcije i bombardovawe Jugoslavije svakako me|u najve}ima, decenijama je nezaustavqiv. Politika saradwe
i postepenog pribli`avawa nacija uz uzajamno po{tovawe interesa i osobenosti ve} obele`ava 21. vek Evrope. Da li je ovo {to uporno ~inimo pravi odgovor na te izazove?
Kultura, istorija i tradicija na{eg naroda je bogata i zna~ajna. Imamo {ta da ponudimo. Preci su ulo`ili mnogo i predali nam u nasle|e dragoceni ugled i po{tovawe drugih dr`ava. Nije ta~no da nam je izvorno, autenti~no demokratsko iskustvo kratko. Upore|ewe sa drugima oko nas u na{u
je korist – ako se sudi objektivno i ako nismo opsednuti sopstvenim osporavawem u doba poraza. U posledwe vreme taj ugled se bezo~no ru{i. Zloupotreba i manipulacija na{im nasle|em od strane nezvanih i ne~asnih – mo ra da prestane.
Pravni fakultet ostavqam sa velikim `aqewem. Veoma cenim saradwu sa mnogim kolegama. Se}am se neslagawa, ali ne i sukoba. Radio sam u intelektualno bogatoj sredini. Imao sam privilegiju da sara|ujem sa profesorom Nikolom Stjepanovi}em, predsednikom Upravnog odbora Me|unarodnog udru`ewa za upravne nauke i mnogim nastavnicima koji su slavu na{e ku}e proneli {irom sveta. Rade}i mnogo godina i van zemqe trudim se da ugledu doprinesem.
Pravni fakultet postoji i razvija se ve} 160 godina. Wegova istorija
poklapa se sa nastankom sistema visokog obrazovawa Srbije. Niko nema pravo da ugled Pravnog fakulteta o{te}uje bilo ~ime. Pogotovo to ne vaqa ~initi napadom na one koji su stvarali istoriju na{eg fakulteta, ali nisu vi{e `ivi i ne mogu da se brane. Nije to u na{oj tradiciji.
Pravni fakultet napu{tam nakon prve godi{wice boravka o Vidovdanu na Kosmetu. Tada je Wegova svetost patrijarh Pavle pozvao prestolonaslednika Aleksandra da mu se pridru`i u Pe}koj patrijar{iji na liturgiji kako bi se skrenula pa`wa svetske javnosti na te{ka zlodela. Tamo su bile mnoge vladike i niko od politi~ara. Slike stra{ne tragedije koju sam ta mo video, ne}u i ne smem da zaboravim. Neshvatqivi zlo~ini su pouka. Za na stanak i produ`avawe tragedije postoje razlozi i krivci, ali nikako i opravdawe. Ina~e, ono {to bi se moglo na}i za bilo {ta.
Samo uzgred, ne mogu da prihvatim ni imenovawe u Komisiju za ocenu da
li su ispuweni uslovi za ponavqawe upravnog postupka u slu~aju [e{eq protiv Lili}a. Sem za{tite nauke od plagijata – {to je legitimno – javqaju se
i politi~ki motivi i to usmereni prema drugima koji sa time ne mogu ima116
ti veze. Na`alost, su{tinu je zaklonila neobi~na vulgarnost materijala koji mi je dostavqen. Tako se ne radi ni u jednoj instituciji na kojoj sam tokom
nastavnog i stru~nog anga`ovawa radio ni u zemqi ni van we. Nije iskqu~eno da je ovakva akcija samo prva u nizu koji sledi. Od takvog metoda i univerzitet i zajednicu vaqa za{tititi bez odlagawa.
Zala`u}i se za po{tovawe tradicije i kori{}ewe {ansi koje nam se pru`aju kao narodu, duboko verujem da bi trebalo da se vratimo oblicima organizacije dr`ave u okviru kojih smo postigli mnogo od onog {to vredi pamtiti a da kona~no napustimo metode autokratskog vladawa koje {to pre vaqa zaboraviti.
U~estvovao sam u obrazovawu i vaspitawu mnogih generacija mladih.
Zdravi su, nisu `rtve talasa zapawuju}eg egoizma, primitivizma i opsesija. I zato sam – a ne samo zbog instinkta naroda koji uveliko ose}a da smo na
stranputici – nepokolebqivi optimist. Mladost jo{ nije kompromitovana. Dobi}e uskoro slobodan prostor. Postoji u svemu {to radimo na{a zajedni~ka i li~na odgovornost, ali je ona nejednaka.
Zbog svoje – ne mogu da ostanem na du`nosti profesora Pravnog fakulteta u Beogradu na osnovu ~l. 107 ta~ka 1. ZRO (“Slu`beni glasnik RS”, br.
55/96), tra`im raskid radnog odnosa.
“Svedok” 11. jula saop{tava: “Posle odbijawa prof. dr Dragoquba Kavrana da bude ~lan komisije, na beogradskom Pravnom fakultetu odlo`eno
ispitivawe navoda dr Vojislava [e{eqa da je profesor Stevan Lili} plagijator”. Re~ je o ~lanku “Mawe penzija, vi{e politika!?”, u kome novinar
Ivan Milenkovi} raskrinkava Kavranov postupak:
Ispitivawe navoda dr Vojislava [e{eqa, da je wegov kolega, redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Stevan Lili} – plagijator, moralo je da bude odlo`eno. Razlog: jedan od ~lanova komisije koju je imenovao dekan Pravnog fakulteta, dr Oliver Anti}, a koja je trebalo da ispita ove navode – profesor dr Dragoqub Kavran odbio je da u~estvuje u radu ovog tela...
Afera sa plagijatom dr Lili}a po~ela je ovog prole}a, kada je redovni
profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Vojislav [e{eq, `estoko optu`io svog kolegu, profesora dr Stevana Lili}a, za plagijat, o ~emu je “Svedok” op{irno pisao, pu{taju}i “obe strane” da ka`u {ta imaju. Ispostavilo se, ili nam se tako ~ini, da je dr Stevan Lili}, u nedostatku pravih argumenata posegao za – politikom, poku{avaju}i da konkretne optu`be profesora [e{eqa prebaci na klizav teren politike, mada, ~ini nam se, slu~aj ni u kom slu~aju nije politi~ki, ve} ~isto “esnafski”. I da se nije radilo ni o kakvom politi~kom prepucavawu, ve} o prozivci za klasi~an plagijat, potkrepqenoj konkretnim citatima.
– [e{eq je, da podsetimo daqe, posle objavqivawa svog polemi~kog rada, zahtevao da se pokrene postupak za oduzimawe zvawa redovnog profesora Stevanu Lili}u i da se Lili} odstrani s Pravnog fakulteta...
Pravni fakultet je formirao komisiju za utvr|ivawe navoda dr [e{e qa, u kojoj je trebalo da bude i profesor dr Dragoqub Kavran, ali je on u me|uvremenu podneo zahtev za raskid radnog odnosa, pa prema tome ne bi mogao da bude ni u komisiji za utvr|ivawe da li je wegov kolega dr Lili} zaista pokrao delo predratnog profesora Pravnog fakulteta Laze M. Kosti}a “Administrativno pravo”.
117
Tragom te vesti prona{li smo dr Dragoquba Kavrana koji, na na{e pitawe za{to je odbio da bude u komisiji koja bi ispitala navode profesora
Vojislava [e{eqa, u tekstu “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao
podli i prqavi plagijator” (separat iz ~asopisa Srpska slobodarska misao,
br. 3/2000) – odgovara:
– Ve} sam naslov teksta “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator” diskvalifikuje bilo kakav ozbiqan razgovor na tu
temu, da ne govorimo o onome {to pi{e unutra. Da li biste vi ulazili u polemiku sa piscem ovakvog teksta? Mislim da ne biste. Ponavqam: zahtev za
za{titu nauke od plagijata potpuno je legitiman, ali ako se upu}uje na ovakav na~in, ja sa tim ne `elim da imam nikakve veze. Na to me obavezuju ne samo preci, koji su ve} predavali u ovoj ku}i, nego i ugled samog fakulteta. Tekst
je politizovan, a re~nik neprimeren akademskoj sredini. Naro~ito je tu`no
vre|awe uglednih qudi na{e nauke – profesora Nikole Stjepanovi}a, na primer, svetskog stru~waka za upravno pravo – koji ne mogu da odgovore. Nemam
{ta da ka`em piscu ovoga teksta...
Docent dr Sa{a Bovan, sa Katedre za sociologiju prava, ~lan Nadzornog odbora Pravnog fakulteta, ka`e za “Svedok”:
– Prof. Dragoqub Kavran odluku o ostavci doneo je iz kalkulantskih
i politi~kih razloga. Re~ je o politi~kom kameleonu koji o~ekuje da }e, u perspektivi, da kapitalizuje svoje ne~asne odluke. Nije korektno prema ku}i u
kojoj je radio i koja mu je vi{e puta pru`ila podr{ku, ~ak i u situacijama kada nije trebalo, da postupi na ovaj na~in.
U neformalnom razgovoru sa prof. Kavranom pomenut je i republi~ki
ministar informisawa Aleksandar Vu~i}, na {ta je profesor primetio da
je on bio wegov student, te “da je to momak koji nije bez talenta”.
Prema tuma~ewu koje smo dobili na Pravnom fakultetu, po odredbama
Zakona o radnom odnosu, profesor Dragoqub Kavran je stekao pravo na penziju 1998. godine, sa navr{enih 65 godina `ivota.
Dekan Pravnog fakulteta Oliver Anti} je, pozivaju}i se na Zakon o univerzitetu, prof. Kavranu za dve godine produ`io ostanak na fakultetu, tako
da bi mu, formalno, radni sta` prestao 25. juna ove godine. Ali, upravo po odredbama Zakona o univerzitetu, profesor ostaje na fakultetu do kraja {kolske godine u kojoj puni 67 godina. Prof. Kavran bi, dakle, na fakultetu ostao
do 30. septembra ove godine. Tada bi, po sili zakona, morao da ode u penziju.
Usledio je sudski proces pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu. Povodom prvog ro~i{ta mnogi listovi su, 20. jula, preneli Tanjugov izve{taj,
koji je u “Politici” objavqen pod naslovom “Vojislav [e{eq u potpunosti
osporio tu`bu Stevana Lili}a”:
U odgovoru na tu`bu, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vojislav [e{eq, ostao je pri svojim ranijim optu`bama da je Lili} “podli i prqavi plagijator” i pri izrazima koje je naveo u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” i zatra`io od suda da tu`beni
zahtev odbaci u celosti.
Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof.
dr Vojislav [e{eq, osporio je ju~e, u postupku pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu, tu`bu za naknadu {tete, koju je protiv wega podneo prof. dr
Stevan Lili}.
118
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Stevan Lili}, koji danas nije bio prisutan u sudu, tu`io je Vojislava [e{eqa za naknadu {tete zbog povrede ugleda i ~asti. U tu`bi prof. Lili} tra`i naknadu {tete u iznosu od
3.500.000,00 dinara.
Lili}u su, kako stoji u tu`bi, povre|eni ugled i ~ast [e{eqevim tekstom objavqenim u nau~nom ~asopisu “Srpska slobodarska misao” broj 3/2000,
u izdawu Srpske radikalne stranke. U tom ~asopisu [e{eq optu`uje Lili}a da je “podli i prqavi plagijator” i naziva ga “slugom neprijateqa svoga
naroda”, “nacionalnim izrodom”, “moralnim degenerikom”, “intelektualnom
kreaturom”...
U odgovoru na tu`bu, [e{eq je ostao pri svojim ranijim optu`bama da
je Lili} “podli i prqavi plagijator” i pri izrazima koje je naveo u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” i zatra`io od suda da tu`beni zahtev odbaci u celosti.
[e{eq je, pored ostalog, istakao da je Lili} kao profesor Upravnog
prava “plagirao oca srpske upravnopravne nauke dr Lazu M. Kosti}a i pokrao delove iz wegove kwige “Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije” u produkciji “Izdava~ke kwi`arnice Gece Kona”.
Lili} je samo u jednoj “svojoj” kwizi pokrao vi{e od 150 strana tu|eg teksta, rekao je [e{eq i dodao da za “jednog univerzitetskog profesora nema
ni~eg goreg od ~iwenice kojom je utvr|eno da je plagijator”.
U dokazanom postupku, sud je odredio ve{ta~ewe. Za ve{take su odre|eni profesori Ratko Markovi}, Zoran Tomi} i Dragan Milkov, kojima je nalo`eno da, posle uvida u sporna autorska dela, daju svoje mi{qewe.
Tu`io~evi advokati danas su dva puta zatra`ili izuze}e predsednika
ve}a zbog navodne pristrasnosti. Zahtevi za izuze}e predsedavaju}eg sudije
su odba~eni. Tako|e, Lili}evi punomo}nici podneli su i zahtev za izuze}e
predsednika Prvog op{tinskog suda, koji je odbijen kao neosnovan.
Slede}e ro~i{te zakazano je za 9. avgust ove godine.
O po~etku te spektakularne parnice mnogo op{irnije je pisao Ivan Milenkovi} u “Svedoku”, od 25. jula, u tekstu “Prva runda {est sati: optu`be,
osmesi, uvrede i aplauzi”.
U atmosferi koja podse}a na jedan vid savremenog pozori{ta, u kojem i
publika aktivno u~estvuje u (sudskoj) predstavi – aplaudira, dobacuje, odobrava ili negoduje, smeje se ili zvi`di – u velikoj sali Prvog op{tinskog
suda u Beogradu, zapo~ela je, u sredu, 19. jula, atraktivna gra|anska parnica,
a po tu`bi dr Stevana Lili}a, redovnog profesora beogradskog Pravnog fa kulteta, protiv kolege mu, tako|e redovnog profesora istog fakulteta, dr
Vojislava [e{eqa.
Povod tu`bi dr Lili}a su tvrdwe dr [e{eqa, u separatu ~asopisa “Srpska slobodarska misao” br. 3/2000, koji je maja meseca ove godine objavio tekst
pod naslovom “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi
plagijator”, a potom taj polemi~ki spis podelio svim profesorima Pravnog
fakulteta u Beogradu – uz najavu u javnosti da }e pokrenuti postupak za odstrawivawe profesora Lili}a sa Pravnog fakulteta, podrazumevaju}i pri tome
i oduzimawe akademske titule, odnosno zvawa profesora Beogradskog univer119
ziteta (“Svedok”, br. 200). Po{to je prethodno odgovorio dr [e{equ preko
medija (“Svedok”, 201), dr Lili} je presavio tabak i tu`io svog oponenta, navode}i detaqno, u tu`bi Prvom op{tinskom sudu u Beogradu, da od lidera srpskih radikala tra`i nadoknadu na ime nematerijalne {tete, u iznosu od 3 miliona i 500 hiqada dinara, a zbog povrede ~asti i ugleda, kao i objavqivawe
presude u svim vode}im, pisanim i elektronskim medijima u Srbiji.
Prva (pravosudna) bitka dvojice profesora-pravnika zapo~ela je pro{le srede, u 10 sati pre podne, a trajala je, sa izvesnim prekidima, vi{e od
{est sati. Epski kazano, letwi dan do podne...
Ne{to pre 10 sati dr Vojislav [e{eq i wegovi saradnici po~eli su, ispred beogradske Palate pravde, da dele besplatne primerke separata “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Radikalski tim nastupio je u najja~em sastavu: pored predsednika Srpske radikalne stranke, okru`enog budnim i sumwi~avim pogledima momaka respektibilnog izgleda u crnim odelima (uprkos vru}ini), tu su bili, dominiraju}i i visinom, ministri (savezni), Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} (republi~ki), zatim drugi lideri radikala – Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i} (ne{to kasnije, u sudnici se pojavquju Ratko Mar~eti} i Maja Gojkovi}).
Pokraj dr [e{eqa nalazio se i wegov branilac, poznati beogradski advokat Qiqana Laban. Neupu}eni posmatra~ bi (kako }e se pokazati tokom su|ewa) mogao pomisliti da su wih dvoje zamenili uloge – da je dr [e{eq advokat gospo|e Laban. Na strani tu`ioca bila su trojica, tako|e poznatih beogradskih advokata: Slobodan [o{ki}, Gradimir Nali} i Du{an Igwatovi}. Profesor Lili} se nije pojavio na prvom pretresu. Sudskim ve}em predsedavala je sudija Branka Maksimovi}-Mici}.
U velikoj sali Palate pravde bilo je tokom rasprave prisutno oko 200
“svedoka”. Posebno uo~qivo bilo je prisustvo televizijskih ekipa “Radikal skih talasa” (TV Palma) i RTV Studio B, uz novinare informativnog sistema op{tine Zemun. Istog ~asa kada su dobili re~, zastupnici dr Lili}a zatra`ili su udaqavawe kamera elektronskih medija iz sudnice. To je propra}eno gromkim zvi`dawem i vikom jednog broja prisutnih. Zahtev je sudija
Branka Maksimovi}-Mici} glatko dobila, a na osnovu prethodnog re{ewa
predsednika Prvog op{tinskog suda, kojim je navedenim televizijskim ekipama dozvoqen rad u sudskoj dvorani. Usledio je zahtev Lili}evih advokata
za izuze}em sudije. Kao razloge advokat Slobodan [o{ki} naveo je sumwu u
nepristrasnost Branke Maksimovi}-Mici}, s obzirom na to kako je vodila
postupak u slu~aju “Vuk Dra{kovi} protiv Vojislava [e{eqa”.
– Gde ste videli da sam ja vodila taj postupak? – pitala je sudija.
– Na televiziji! – usledio je advokatov odgovor.
Sudija Branka Maksimovi}-Mici} propratila je ovakav odgovor smehom!
Mobilni telefoni bez prestanka su pi{tali u dvorani. Deo publike, o~i gledno o~aran govorom, odnosno replikama dr [e{eqa, izgleda da se odli~no zabavqao, uz dobacivawe, smeh i aplauze. Reklo bi se da se dobro zabavqao
i sam dr [e{eq, a dobar provod bio je “zagarantovan” sudiji i dvojici porotnika...
– Da li biste {armantne osmehe, koje upu}ujete gospodinu [e{equ, mogli povremeno da uputite i nama – reagovao je u jednom trenutku Gradimir
Nali}, o~igledno iziritiran pona{awem predsednika sudskog ve}a.
120
– Osmehujem se ja i vama, samo vi to ne vidite – odvratila je, uz osmeh,
sudija Branka Maksimovi}.
Zahtev za izuze}em sudije advokat Nali} u jednom trenutku “oja~ao” je
ukazivawem da je dozvolila, kako se izrazio, “cirkus u sudnici”. Sudija je
tada dala pauzu od 45 minuta...
Pauza je vol{ebno narasla na 94 minuta. Sudija Maksimovi} saop{tila je da se zahtev za wenim izuze}em – odbija. Zastupnici profesora Lili}a zatra`ili su odmah izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda Radomira Miliki}a.
– Da li }ete tra`iti izuze}e i predsednika Okru`nog, odnosno Vrhovnog suda! – pitala je sudija.
Zastupnici nisu odgovorili.
Ovoga puta, me|utim, na odu{evqewe dela prisutnih, dr [e{eq imao
je komentar – na zahteve odbrane. [e{eq je rekao da Lili}evi advokati
odugovla~e proces, ali da mu nije jasno za{to to rade. On razume, rekao je,
strategiju odugovla~ewa – ali se pita zar nije u interesu tu`ioca da se
proces {to pre okon~a? Brzo okon~awe procesa u interesu je i samog optu`enog, jer, kako je kazao dr [e{eq, on vi{e nije mlad ~ovek, student, koji mo`e stalno sa sobom da vu~e torbu punu kwiga. A samo na ovo su|ewe poneo je gomilu debelih kwi`urina – “Administrativno pravo” dr Laza M.
Kosti}a, “Upravno pravo” dr Nikole Stjepanovi}a, iz kojih je, po wegovom
mi{qewu, profesor Lili} prepisao delove, ne navode}i da su ti delovi
prepisani (tu je i kwiga samog dr Lili}a). Sve ukupno, vi{e hiqada stranica i ko zna koliko kilograma!
Dr [e{eq je, potom, sudu i publici demonstrativno pokazao gomilu
papira, za koju je tvrdio da je ispisana wegovom rukom, rukopis teksta
“Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao prqavi i podli plagijator”.
– Umesto da se bavimo bitnim stvarima, zamajavamo se zahtevima tu`ila~ke strane! – odbrusio je dr [e{eq.
A bitno je, po mi{qewu dr [e{eqa, da je dr Lili} “nacionalni izrod”, zapravo “sluga neprijateqa na{e zemqe”, {to je `eleo da potkrepi
tvrdwom da je Lili} potpredsednik stranke Demokratski centar, ~iji je
grb “stilizovana varijanta grba NATO pakta”, odnosno da je dr Lili} potpredsednik stranke dr Dragoquba Mi}unovi}a, koji je, svojevremeno, “jahao popa”.
Na razo~arewe ve}ine prisutnih, sudija je tada proglasila novu pauzu
– od 60 minuta. Za to vreme trebalo je odlu~iti o zahtevu za izuze}em predsednika Prvog op{tinskog suda.
U pauzi, stigao je jo{ jedan paket sa primercima separata dr [e{eqa
i bio razgrabqen za nekoliko minuta.
Zahtev tu`ioca je odbijen. Pretres je nastavqen.
S obzirom na insistirawe dr Vojislava [e{eqa da sud raspravqa o
tome da li je dr Lili} plagirao dr Lazu M. Kosti}a, odnosno dr Nikolu
Stjepanovi}a, advokat Slobodan [o{ki} precizirao je da predmet spora
nije utvr|ivawe plagijata nau~nog dela jer to nije u nadle`nosti suda, ve}
“naro~ite” komisije koja je, ve}, trebalo da bude oformqena na Pravnom
fakultetu. U tu`bi nema zahteva za utvr|ivawem ~iwenice da li je re~ o
121
plagijatu ili ne, tvrdi [o{ki}, ve} su predmet spora samo “uvredqivi izrazi kojima vrvi separat dr [e{eqa”. Oni su, dodaje, “dovoqni sami po sebi”, pa nije potreban “kontekst da bi se o wima raspravqalo”.
Takvo tuma~ewe tu`be, kao i tu`beni zahtev, dr [e{eq je odbio u celini. Smatra da je plagijat “najte`e mogu}e delo”, “te`e ~ak i od ubistva”.
Kada je re~ o ubistvu, mogu postojati tolike olak{avaju}e okolnosti –
da ubica mo`e da bude ~ak i oslobo|en. Recimo, ako je re~ o nu`noj odbrani, ili o ubistvu iz nehata. No, kada je re~ o plagijatu, nema nikakvih olak{avaju}ih okolnosti. Jer, plagirati mogu samo intelektualci, odnosno qudi koji pripadaju dru{tvenoj eliti, a koji, prema tome, unapred znaju {ta je
to plagijat. Na Zapadu, u slu~aju da se doka`e da je univerzitetski profesor plagirao ne~iji rad, bivaju mu zatvorena sva vrata svih fakulteta, za
sva vremena. Od bitnog je zna~aja dokazati da je re~ o plagijatu. Ako se to
doka`e, onda su izrazi, kao {to su “lopov”, “moralna mizerija”, “moralni
degenerik”, “prqavi i podli plagijator”, “bitanga” – sasvim na mestu! –
tvrdi dr [e{eq.
Advokat Nali} je podsetio da je ~esto kori{}ena re~ “lopov”, u svakom
slu~aju, uvreda. Odnosno, da ~ak i ako bi se dokazalo da profesor Lili} jeste plagirao delove kwiga Kosti}a i Stjepanovi}a, to jo{ uvek ne zna~i da
se ~ovek mo`e nazvati lopovom. Sud, insistirao je zastupnik Nali}, mora
da utvrdi da li je re~ o uvredi, da li su povre|eni ~ast i ugled profesora
Lili}a, da li je pretrpeo, kako se to ka`e u tu`benom zahtevu, du{evnu bol.
– Ako se govori o du{evnom bolu, onda je re~ o du{evnom bolesniku! –
oglasio se dr [e{eq.
U svom nau~nom radu dr [e{eq tvrdi da je dokazao da je re~ o plagijatu. U me|uvremenu, niko, dodaje, nije opovrgao wegove navode.
Sud je, kona~no, posle vi{esatne rasprave, doneo re{ewe o formirawu stru~ne komisije za izvo|ewe dokaza. Wih sa~iwavaju profesori beogradskog Pravnog fakulteta dr Ratko Markovi} i dr Zoran Tomi}, novosadski ekspert za upravno pravo profesor Dragan Milkov. Ova bi komisija trebalo da utvrdi da li su navodi dr [e{eqa, da je dr Lili} plagirao delove kwiga prof. Laze M. Kosti}a i prof. Nikole Stjepanovi}a – ta~ni.
Novo ro~i{te u ovom, vi{e nego zanimqivom univerzitetsko-politi~kom sporu, zakazano je za 9. avgust.
Vojislav [e{eq obru{io se na profesora Kavrana kojeg je tu`bena
strana navela kao “uglednog stru~waka iz oblasti upravnog prava”. Po mi{qewu dr [e{eqa, ni profesor Kavran, koji je odbio da bude u komisiji
za utvr|ivawe plagijata, nije “nikakav stru~wak”, naro~ito ne svetskog
glasa, nego je, kako se izrazio – “bitanga”. Ne samo {to, po [e{eqevom
shvatawu, zloupotrebqava u politi~ke svrhe ~iwenicu da je ispunio uslove za odlazak u penziju, posle ~ega mu je bilo lako da, demonstrativno, “ponudi ostavku” na mesto redovnog profesora Pravnog fakulteta, nego se wegova stru~nost ozbiqno dovodi u pitawe ako nije primetio da je profesor
Lili} plagirao navedene autore. Jer, ako nije primetio, onda je, po re~ima
profesora [e{eqa – diletant. Ako, pak, jeste primetio, a na to nije upozorio stru~nu javnost, onda je “ve}a bitanga od Lili}a – zato {to je prikrio ne~asnu rabotu”.
122
Po mi{qewu profesora [e{eqa, veoma je sumwiva formulacija tu`be u kojoj se dr Lili} naziva “priznatim stru~wakom svetskog glasa iz
oblasti Upravnog prava”, jer je on, kako se dr [e{eq izrazio, “podli i prqavi plagijator”, “nacionalni izrod”, “moralna mizerija”, “izdajnik”, “sluga neprijateqa na{e zemeqe”, “intelektualna kreatura”, “lopov”, “lopu`a”,
a naro~ito – “bitanga”. S obzirom da je sve te kvalifikacije, po sopstvenom
mi{qewu, dr [e{eq dokazao u svom tekstu, on ne mo`e da razume kako “plagijator, moralna mizerija, intelektualna kreatura, izdajnik, lopov i bitanga mo`e da bude stru~wak svetskog glasa, pa jo{ i ugledan”? Odnosno, dodao
je dr [e{eq, ukoliko se navodi iz wegovog teksta koji se odnose na dr Lili}a doka`u i pred sudom, onda sve {to je re~eno – stoji, a ako se utvrdi da ti
navodi nisu ta~ni, odnosno da dr Lili} nije “moralni degenerik, lopov, kreatura i bitanga”, onda se sve {to je re~eno odnosi na samog – [e{eqa!
– Tra`i}emo izuze}e profesora Ratka Markovi}a, kao i profesora Dragana Milkova, zato {to su oni zainteresovane strane u ovom slu~aju – izjavio je za “Svedok” zastupnik dr Stevana Lili}a, advokat Slobodan [o{ki}.
[o{ki} je u argumentaciji naveo:
– Profesor Markovi} je potpredsednik koalicione vlade u kojoj su wegova partija i partija gospodina [e{eqa koalicioni partneri. Imamo, dakle, osnova da sumwamo u nepristrasnost. I profesor Milkov, tako|e, mo`e biti zainteresovana strana, s obzirom da se u separatu gospodina [e{eqa pomiwe i wegovo ime, odnosno da se utvrdi da su plagirani i delovi kwige dr Milkova. Wih dvojica, zato, ne mogu da budu ve{taci u ovom slu~aju. Na
izbor dr Zorana Tomi}a nemamo nikakvih primedbi.
Komentari{u}i dosada{wi postupak, [o{ki} tvrdi:
– [to se sudskog re{ewa ti~e, po mom mi{qewu, re~ je o prevazila`ewu
nadle`nosti. Jer, sud donosi re{ewe mimo tu`benog zahteva. Da podsetim: tu`ba ide protiv grubog re~nika, a ne za tim da se utvr|uje da li je re~ o plagijatu ili ne. Re{ewe suda bi, dakle, trebalo da prati tu`beni zahtev, {to, me|utim, nije slu~aj. Pored toga, ni tu`ba, ni gospodin [e{eq, nisu tra`ili
komisiju koja bi raspravqala o plagijatu. Ali, s druge strane, gospodin [e{eq tvrdi da je re~ o plagijatu, {to mi odbijamo, tako da sud kao da ho}e da
opravda zainteresovanu stranu, odnosno gospodina [e{eqa... No, kao legalisti, mi }emo poku{ati sve da uradimo sudskim putem. Ako ni{ta drugo, barem
}e postupawe ovog suda ostati kao svedo~anstvo za neke budu}e generacije.
U o~ajni~koj potrebi da se {iroj javnosti predstavi kao vrstan stru~wak za upravno pravo, Stevan Lili} se u “Danasu”, od 7. avgusta, ogla{ava kritikom aktuelnih ustavnih promena i s wima usagla{enih izbornih zakona.
Postavqaju}i kao kqu~no pitawe – “Za{to niko ne mo`e biti kandidat za
predsednika Republike”, u tekstu “Pukla guma u zakonu”, Lili} se, zapravo,
eksponirao kao neverovatan diletant:
Savremena sistemska teorija, izme|u ostalog, po~iva na premisi da u jednom slo`enom sistemu, svaki, ukqu~uju}i i najmawi deo tog sistema, bitno
uti~e na wegovu funkciju i opstanak. To va`i kako za sofisticirane tehni~ke sisteme, kao {to su mlazni avioni, tako i za slo`ene socijalne strukture kao {to su pravni i politi~ki sistemi. U slo`enim sistemima nema
“malih i nebitnih” delova.
123
Prema preliminarnim izve{tajima, uzrok nedavne tragi~ne katastrofe presti`nog supersoni~nog putni~kog aviona “konkord” na pariskom aerodromu, bio je pucawe guma pri poletawu. Prilikom ove eksplozije, sitni delovi ure|aja za to~kove probu{ili su rezervoare, gorivo se zapalilo i po`ar je zahvatio motore. Paradoksalna pouka ove tragedije ukazuje na okolnost da u slo`enom tehni~kom sistemu kao {to je mlazni avion, i ure|aji za
to~kove – koji zapravo nemaju nikakve neposredne veze sa letom kao osnovnom funkcijom letilice – mogu biti od presudnog zna~aja za funkciju i bezbednost aviona.
Po istom osnovu, ali sa druga~ijim formama i manifestacijama, ovaj
princip va`i, kako za zakone jedne zemqe u celini, tako i za svaku wihovu
pojedina~nu odredbu i konkretan paragraf. Svaka re~, re~enica, interpunkcija ili formulacija u tekstu zakona, ma kako “mala” i “uzgredna” bila, bitan je deo zakona i slo`ene strukture jednog pravnog sistema. Ukoliko se u
jednom zakonu propi{e neki “mali” uslov koji nije mogu}e ispuniti, podriva se osnovna funkcija zakona – ostvarivawe pravne sigurnosti gra|ana i za {tita op{teg interesa zajednice (bono publico). U tom slu~aju (kao i kod gu me na avionu), konkretni paragraf zakona “puca”, a ceo pravni sistem “pada” u nezakonitost i nesigurnost, jer narod gubi poverewe u dr`avu i vlast.
[estojulski “ustavni udar” vladaju}e srpske crveno-crne koalicije (SPSJUL-SRS) sa svojim crnogorskim saveznicima (SNP) u Saveznoj skup{tini, izveden usvajawem amandmana II-IX na Ustav SRJ, bitno je poremetio osnovnu politi~ku i pravnu statiku dvo~lane jugoslovenske federacije. Uporedo
sa tim, ekspertski tim pravnih stru~waka bacio se na posao izrade paketa
izbornih zakona u ciqu realizacije ovog pravno-politi~kog “nemogu}eg poduhvata”. Izme|u ostalog, u ovom paketu na{ao se i Zakon o izboru i prestanku mandata predsednika SRJ. Ostavqaju}i trenutno po strani visoko-rizi~ne politi~ke operacije Milo{evi}a da obezbedi jo{ jedan (odnosno dva) predsedni~ka mandata, ovaj Zakon sadr`i i jednu klauzulu koja ga sadr`inski i
formalno u celosti, pravno i fakti~ki derogira.
Prema dikciji ~lana 3. st. 1. Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike (Slu`beni list SRJ, br. 32/2000): “Za predsednika Republike mo`e biti predlo`eno lice koje je jugoslovenski dr`avqanin najmawe deset godina pre dana kandidovawa, koje je navr{ilo 18 godina `ivota, koje je poslovno sposobno i koje ima prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije najmawe deset godina pre dana kandidovawa”.
Uslov za kandidovawe koji je formulisan u ovoj odredbi (... prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije najmawe deset godina pre
dana kandidovawa), zapravo je ono “pucawe gume” pri uzletawu i izbornu proceduru koje se mo`e ozna~iti kao konkretan uzrok “pada” Zakona o izboru predsednika SRJ (i konsekventno raspada novog ustavnog ustrojstva i izbornog
zakonodavstva).
Stvar je vrlo jednostavna. Niko nema, niti po bilo kom osnovu mo`e da
ima, prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije najmawe deset godina pre dana kandidovawa. Ovo iz prostog razloga {to je SRJ nastala 27. aprila 1992. godine. Ta~nije, nedostaje jo{ oko dve godine da SRJ po124
stoji deset godina. Prema tome, niko nikada nije mogao, niti je bio u prilici (~ak ni Milo{evi}) da u SRJ `ivi deset godina, jer SRJ ne postoji deset
godina. Tako prosto – tako katastrofalno.
Me|utim, osim {to je jednostavna, stvar je i vrlo ozbiqna. Ozbiqna je
iz razloga {to se mora postaviti pitawe odgovornosti (Laku no} Frede) kako je do toga do{lo. Po prirodi stvari, prvi na tapetu su “dru{tveno verifikovani” eksperti (univerzitetski profesori, doktori pravnih nauka) za
ustavno i upravno pravo, a pre svih oni koji su istovremeno i nosioci “najvi{ih funkcija izvr{ne vlasti” u okviru vladaju}e koalicije (savezni i republi~ki potpredsednici vlade i sl).
Formacijski, prvi na spisku za Laku no} Frede je predstavnik Savezne
vlade koji je bio zadu`en da saveznom parlamentu obrazlo`i vladine predloge novih izbornih zakona. Prema navodima “Politike” od 25. jula (str. 14):
“Predlog paketa izbornih zakona obrazlo`io je potpredsednik Savezne vlade (profesor) dr Vladan Kutle{i} (...) Govore}i o Zakonu o izboru i prestanku mandata predsednika Republike, Kutle{i} je istakao da on poo{trava uslove za u`ivawe pasivnog bira~kog prava u odnosu na sada va`e}i, uvo|ewem du`ine trajawa prebivali{ta i dr`avqanstva...”.
Slede}i na formacijskom spisku – radikalski ministar. Prema navodima “Politike” od 25. jula (str. 14): “Savezni ministar pravde Petar Joji}
je istakao da se ovim zakonima na najboqi na~in obezbe|uju sva na~ela izbornog sistema (...) On je zatim detaqno obrazlo`io paket zakona, isti~u}i da }e predsednika Republike gra|ani ubudu}e birati na neposredan na~in (...).” Laku no} Frede.
Slede}i – univerzitetski profesor dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije. Prema navodima “Politike” od 25. jula (str. 14): “Vojislav
[e{eq, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, istakao je da je
jedna od najzna~ajnijih novina {to se bitno popravqa mogu}nost kontrole
celokupnog izbornog procesa. (...) Odgovaraju}i na primedbe Jankovi}a, Vojislav [e{eq je istakao da su nadle`nosti predsednika ostale iste i da nijedno novo ovla{}ewe nije dodato, dodaju}i da pojedini opozicioni poslanici nepoznavawe pravnih normi prikrivaju bombasti~nim frazama.” Laku no} Frede. Osim toga, prema navodima “Glasa javnosti”, od 25. jula (str.
3): “On je istakao da izbore mo`e da provede samo Savezna izborna komisija “i niko drugi” (...)”.
Kolateralna `rtva – iako ne formacijski, jer nije potpredsednik savezne, ve} Vlade Srbije, spisak odgovornih za ovaj pravni debakl ne bi bio
potpun bez “ustavopisca” srpskog i saveznog ustava, profesora ustavnog i
upravnog prava, dr Ratka Markovi}a. Objavqena fotografija prof. Marko vi}a na naslovnoj strani novina (“Danas”, 7-8. juli) kako sa balkona prati rad
Saveznog parlamenta, sigurno dobro do|e za promociju imiya eksperta koji sa visine nadgleda pravnu regularnost amandmanske i zakonske procedure. Ipak, i pored svih akademskih titula i dr`avnih funkcija i wemu je promakao ovaj “sitni zakonski propust”.
Na posledwem (tj. prvom) mestu u ovom lancu odgovornosti, po slu`benoj du`nosti, na{ao se i sam Milo{evi}. Kao aktuelni savezni predsednik
Republike (ina~e po vokaciji pravnik) wegova pozicija je ipak najgora. Dok
125
su gore imenovani odgovorni za “proizvodwu” ovog sitnog propusta, Milo{evi} je, po ustavnoj funkciji, odgovoran {to je narodu ovakav galakti~ki
proma{aj i zvani~no proglasio (~l. 96, ta~. 2. Ustava SRJ). No comment.
Kona~no, kako prevazi}i ovaj pravni fijasko. Kako stvari stoje ({to je
posebno i [e{eq naglasio u Skup{tini), na potezu je Savezna izborna komisija sa predsednikom Saveznog suda Borivojem Vuki}evi}em, na ~elu. Kako }e ona postupiti kada primi Milo{evi}evu kandidaturu za saveznog predsednika, i po slu`benoj du`nosti konstatuje da ne ispuwava jedan od uslova
iz ~lana 3. st. 1. Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike jer nema “... prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije
najmawe deset godina pre dana kandidovawa”, ostaje pravna enigma koju Komisija mora da re{i. Me|utim, svejedno ko, kako, kada i u kom slu`benom listu formulisao ispravku ove “sitne gre{ke”, prava veli~ina {tete koju su
nam ovi vlastodr{ci naneli ne mo`e se opisati. Kao: “gre{ka u ra~unu”, pa
{ta – to se lako ispravi” (“pukla guma”, pa {ta – to se lako zameni). Ta~no,
ali {ta kad je tim povodom pao sistem. Popravke nema.
Nota bene: Iz razloga bezbednosti, u Francuskoj je izdat nalog da “konkordi” do daqeg vi{e ne lete.
U odbranu Lili}a ustaje propali sudija i neuspe{ni ~ar{ijski politikant, dr Zoran Ivo{evi}. U “Vremenu”, od 19. avgusta, publikovan je slede}i wegov napis, pod karakteristi~nim naslovom “GRAND SHOW u sudnici”. [ta mu to zna~i “GRAND SHOW”? Na kom je to jeziku? Nadnaslov je
“O{e{eqavawe sudstva”. Tu smo. Nadnaslov je za doma}u publiku, a glavni
naslov namewen Ivo{evi}evim mentorima koji dolarima pla}aju wegov politi~ki anga`man.
Dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije, najavio je, pre vi{e
od godinu dana, “zavo|ewe reda u sudstvu”. Red je ve} zaveden: ba~ena je anatema na Dru{tvo sudija Srbije; wegovi najistaknutiji ~lanovi progla{eni
su za “strane pla}enike”; veliki broj sudija od integriteta razre{en je du`nosti neustavno; umesto wih su, po strana~kom kqu~u, izabrane “podobne sudije”, zavladali su “ogor~ena rezignacija” (Isidora Sekuli}) i strah; razvejano je ono malo nade da }e se sudstvo osloboditi podani~kog mentaliteta i da sudije vi{e ne}e biti lakeji dnevne politike. Odmah potom, “Radikalski talasi” su na TV Palmi prikazali kako bi sud u kome je zaveden red
trebalo da sudi.
Predstava je igrana 19. jula 2000. godine u velikoj sali beogradske Palate pravde. Ambijent je bio spektakularan, kao u ki~ produkcijama TV Pinka. U publici su prime}eni: Maja Gojkovi} i Tomislav Nikoli}, potpredsednici Savezne vlade, Jorgovanka Tabakovi} i Aleksandar Vu~i}, ministri u
Vladi Srbije, Dragan Todorovi} i mnogi drugi javni funkcioneri. Svi su
se oni potrudili da toga dana budu na mestu doga|aja, iako se on zbivao u toku radnog vremena. Li~no nisam bio u publici ali, zahvaquju}i televiziji,
znam {ta je ona videla i ~ula. Pribavio sam i raspravni zapisnik.
Sala je bila dupke puna kada je predsednica sudskog ve}a Branka Maksimovi}-Mici} otvorila raspravu po tu`bi dr Stevana Lili}a radi naknade
{tete zbog povrede ~asti i ugleda koju mu je naneo tu`eni dr Vojislav [e{eq u ~lanku “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”.
126
Da li je izbor slu~ajan? Predsedavaju}a je otpo~ela su|ewe kao sudija
Prvog op{tinskog suda u Beogradu, iako je ve} bila izabrana za sudiju Okru`nog suda u Beogradu. Dodu{e, tada jo{ nije stupila na novu du`nost, a da
ne bi do{la u tu priliku, izostala je sa ceremonije polagawa zakletve novoizabranih sudija. Vaqda je smatrala da sve dok ne polo`i zakletvu mo`e
vr{iti raniju du`nost. Time je uverqivo opravdala zvawe li~nog sudije dr
[e{eqa, kome je sudila i po tu`bi Vuka Dra{kovi}a (opet zbog povrede ~asti i ugleda). Raspored sudija se utvr|uje krajem godine za narednu godinu. Dakle unapred. Unapred se odre|uje i redosled dodele predmeta sudijama. Tako svaki predmet dobija slu~ajnog sudiju, a svaki sudija slu~ajni predmet, {to
onemogu}ava name{tawe sudije odre|enom predmetu, odnosno name{tawe predmeta odre|enom sudiji. Ne mo`e se verovati da je gospo|a Maksimovi}-Mici} po obe tu`be protiv dr [e{eqa bila slu~ajni sudija. Slu~ajnog sudiju ne prati sumwa da }e odre|eni predmet re{avati pristrasno. Takva sumwa, me|utim, prati sudiju kome je odre|eni predmet poveren mimo redosleda. Zbog toga su punomo}nici tu`ioca odmah zatra`ili izuze}e predsednika ve}a. Predsednik suda je ovaj zahtev odmah odbio. Drugo i nije mogao u~initi kad je odgovoran i za odstupawe od redosleda dodele predmeta. To ukazuje da je u ovoj parnici postupalo specijalno ve}e. A ~im je specijalno, ono
je i sumwivo. Otuda ne ~udi {to je punomo}niku tu`ioca oduzeta re~ kad je,
obrazla`u}i zahtev za izuze}e predsednice ve}a, pomenuo Vuka Dra{kovi}a i wegovu parnicu protiv dr [e{eqa, dok je tu`enom, kad se izja{wavao
o zahtevu za izuze}e, dopu{teno da saop{ti kako je Dragoslav Mi}unovi},
kao mladi skojevac, jahao popa kod crkve u Podujevu; {to je tu`eni imao na
raspolagawu mikrofon, pa je mogao upadati u re~ punomo}nicima tu`ioca
(uveseqavaju}i publiku), dok su se punomo}nici tu`ioca snalazili bez ozvu~ewa, pa su se mogli razgovetno ~uti samo kada bi im (i ako bi im) pri{ao
ton majstor “Radikalskih talasa”; {to su izjave tu`enog uno{ene u zapisnik
striktnim ponavqawem re~i koje je izgovarao, dok su izjave punomo}nika tu`ioca kazivane u sa`etku predsednice ve}a; {to je tu`enom dopu{teno da
izgovara najgrubqe uvrede na ra~un tu`ioca, dok su punomo}nici tu`ioca
opomiwani i kad su se slu`ili bezazlenim stilskim figurama.
Aplauzi na sceni: Punomo}nici tu`ioca bili su zate~eni i zbuweni poretkom i atmosferom u sudnici. Poredak je nametala disciplinovana predsednica ve}a, dok je za atmosferu bila zadu`ena nedisciplinovana radikalska publika. Triling advokata tu`ioca – Slobodan [o{ki}, Gradimir Nali} i Du{an Igwatovi} – dobijao je re~ samo kad bi sud ocenio da je tu`enom potrebno da uzme vazduh i nastavi pri~u.
Iako je imao punomo}nika, tu`eni se obra}ao sudu li~no. Advokat Qiqana Laban sedela je pored wega (za svaki slu~aj) i u`ivala u predstavi s najboqeg mesta. A predstava je bila – pravi grand {ou dr [e{eqa. [oumen je
bio u tamnim pantalonama i beloj ko{uqi kratkih rukava, sa ma{nom koja
se uzdizala preko wegovog stomaka. Stajao je u pozi nadmene oholosti i {epurio se grimasom cini~nog sme{ka. Govorio je dugo, neumesno i bahato, Kao
radovan III. Zavidna pa`wa gledali{ta dra`ila mu je sujetu, pa je kao kakva
raspri~ana sveznalica, povremeno zapadao u zanesene logorei~ne deonice
koje su “izlu|ivale” publikum. Dobijao je aplauze “na otvorenoj sceni” i u
127
tim kadencama u`ivao do sladostra{}a. Tada je gubio kontrolu nad re~ima
i ispu{tao bujice ogavnih uvreda na ra~un tu`ioca. I ne samo wega. Stradao je, uzgred, i prof. dr Dragoqub Kavran, za koga je rekao da je “jo{ ve}a bitanga od Stevana Lili}a”, zato {to je, kao ~lan komisije za Lili}ev izbor
u zvawe redovnog profesora, propustio da reaguje na plagijat. Moram, me|utim, da primetim da je i dr [e{eq, kao ~lan Vlade, propustio da reaguje na
obmanu predsednika Vrhovnog suda Srbije da je najvi{i sud u Republici utvrdio razloge za nedavno razre{ewe vi{e sudija kojima je potom, neustavnom
odlukom Narodne skup{tine, uskra}eno da vr{e sudijsku funkciju. [ta bi
na ovo dr [e{eq sam o sebi mogao da ka`e? Neka razmisli. [to se mene ti~e, ne bih ga nazvao bitangom. On je ne{to drugo, ali to {to jeste ne spada u
moju struku.
Vrednosno i stvarno: Dr [e{eq je u svojoj predstavi pokazao jo{ ne{to
– da nije dobar pravnik. On veli da bi tu`ioca, pri izvo|ewu dokaza saslu{awem stranaka, pitao da li je bitanga, lopov, sluga neprijateqa svoga naroda, nacionalni izrod, moralni degenerik, moralna mizerija i intelektualna kreatura (strana 12 raspravnog zapisnika)!? Time je pokazao da ne razlikuje ~iwenice od vrednosnih i stvarnih sudova. ^iwenice nastaju u stvarnosti i odnose se na qudske radwe, doga|aje, stawa, odnose, pojave i druge okolnosti koje se mogu registrovati ~ulima i utvrditi dokazima. Iskaz sadr`i
~iwenice kad se tvrdi da je neko ubio, ukrao, prouzrokovao mawak, bio pijan, plagirao i sl. Vrednosni sud ne nastaje u stvarnosti nego u misaonom pro cesu i izra`ava mi{qewe koje podle`e ocewivawu, ali ne i dokazivawu. Iskaz sadr`i vrednosni sud kad se tvrdi: da predstava nije bila uspe{na, da izlo`ba nije ostavila dobar utisak, da je predavawe bilo dosadno, da je politi~ka partija izneverila o~ekivawa, da partija na vlasti nije ispunila izborna obe}awa i sl. Za wega se ne mo`e re}i da je istinit ili neistinit, ali
mo`e – da je pravilan ili nepravilan.
Stvarni sud povezuje ~iwenice i mi{qewe, izno{ewem stawa o stvarnosti i davawem vrednosnog suda o wemu. Iskaz sadr`i stvarni sud kad se tvrdi da je neko primao mito – zbog ~ega je korumpiran, zlostavqao me{tane –
zbog ~ega je nasilnik, obmawivao gra|ane – zbog ~ega je varalica, krijum~ario drogu – zbog ~ega je {vercer i sl. Dr [e{eq je u ovoj parnici uglavnom
iznosio vrednosne i stvarne sudove, ali ih je pogre{no smatrao ~iwenicama. Vrednosni sudovi su nedokazivi, ali se za wih odgovara kad se oceni da
povre|uju ne~iju ~ast i ugled. Stvarni sudovi su, zbog wihove ~iweni~ne osnove, dokazivi, i zato se o wima mogu izvoditi dokazi. Ali, vazda se mora paziti da vrednosni sud bude adekvatan iznetim ~iwenicama. E, tu je dr [e{eq
sasvim omanuo kao pravnik. Ako tvrdi da je dr Lili}, pi{u}i uybenik napravio plagijat i ako raspola`e dokazima o tome, mo`e ga nazvati plagijatorom,
ali ne i bitangom, lopovom, prqavim podlacem, moralnom mizerijom, moralnim degenerikom, intelektualnom kreaturom. On mu je, me|utim, lako i veselo, prilepio sve te etikete, ru`e}i ga bez imalo mere i ukusa, a sa mnogo
mr`we. Time mu je grubo povredio qudsko dostojanstvo, iako je ono, po Ustavu Srbije (~lan 18), nepovredivo. U~inio je to na o~igled suda, koji je ostao
zlurado nem, ignori{u}i Ustav Srbije, koji (u ~lanu 26. stav 1) jam~i po{tovawe qudske li~nosti i dostojanstva u svakom sudskom postupku.
128
Ali, dr [e{eq se ni tu nije zaustavio. Hteo je da dokazuje da su wegovi
vrednosni sudovi pravilni, o~ito ne znaju}i da to nije mogu}no. I tu je, naravno, odao svoje skromno i povr{no pravni~ko znawe. Dr [e{equ nisu jasne ni neke osnovne stvari u pravu, kao {to je ona da odgovornost za {tetu
nije uslovqena krivi~nom odgovorno{}u, osim u slu~aju postojawa osu|uju}e pravnosna`ne krivi~ne presude. Jer, da mu je to jasno, ne bi izjavio “da za
onog ko ne mo`e da odgovara po Krivi~nom zakonu, nema osnova za naknadu
{tete” (strana 7. raspravnog zapisnika). Dr [e{eq nije u stawu da pravilno upotrebi ni naju~estalije procesne termine. Zato je i tra`io “da sud tu`beni zahtev odbaci”. ^ovek ne zna da se mo`e odbaciti tu`ba, a ne i tu`beni zahtev. Tu`beni zahtev se mo`e odbiti ili usvojiti. Da mu se ovo nije omaklo pokazuje wegova TV izjava (Dnevnik Studija B od 8. avgusta 2000) da je sud
“odbacio tu`beni zahtev” prof. Lili}a. U wegovo pravni~ko znawe posumwao sam kada je, pre nekoliko meseci, u jednoj televizijskoj emisiji o otkupu poslovnog prostora, lakonski tvrdio da su prava ranijih vlasnika prestala istekom apsolutnog roka zastarelosti, iako je morao znati da je pravo svojine nezastarivo.
Sve ovo o pravni~kom znawu, u principu, nema nikakvog zna~aja za ~oveka koji se bavi politikom. Politi~ar ne mora biti dobar pravnik. On uop{te ne mora biti pravnik. Ali kada je o dr [e{equ re~, wegovo pravni~ko znawe je i te kako va`no, s obzirom na to da je nedavno izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, {to bi trebalo da zna~i da
je ne dobar, nego izuzetno dobar pravnik. Ipak, on bi mo`da i mogao postati dobar pravnik ako bi se pravu potpuno posvetio. Ali on to ne mo`e, jer
ga ne voli. (Zaqubqen je u politkiku.) Da voli pravo, on ne bi sud – tu najuzvi{eniju pravnu instituciju – pretvarao u predizborni politi~ki kabare svoje partije. A on to upravo ~ini.
Sa ve} izlepqenih plakata Srpske radikalne stranke opet nam se sme{i poznato lice dr Vojislava [e{eqa. Kao da se podsmeva sloganu vlastite partije: “Pamet, znawe i po{tewe.”
Ali, {ta da se radi? Takva je politika!
Nemo}ni da pred sudom doka`u navode svog punomo}nika, Lili}evi advokati su se obratili Milanu Milutinovi}u kao predsedniku Republike Srbije. O wihovom pismu, pod naslovom “Sud nije politi~ka arena”, “Danas”
izve{tava 2. avgusta:
Obra}amo vam se povodom parni~nog postupka koji se vodi pred Prvim
op{tinskim sudom u Beogradu po tu`bi prof. dr Stevana Lili}a protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa, jer su predsednik suda Radomir Miliki} i pred sednik ve}a sudija Branka Maksimovi}-Mici} dozvolili da se ova parnica
pretvori u predizborni skup Srpske radikalne stranke i wenog predsednika. Kako predizbornim kampawama i politici u sudnici nije mesto, tra`imo od vas da u okviru svoje nadle`nosti, a pre svega u ciqu o~uvawa dostojanstva i ~asti suda, po svaku cenu spre~ite daqe pretvarawe suda u politi~ku arenu i omogu}ite nam nesmetano vo|ewe parni~nog postupka, jer procesno-pravni prigovori koje isti~emo ostaju bez odjeka u politi~koj graji koja je povodom ove parnice nastala – isti~e se, izme|u ostalog, u otvorenom
pismu koje su Lili}evi advokati Biqana Kova~evi}-Vu~o, Slobodan [o{ki},
129
Gradimir Nali} i Du{an Igwatovi} uputili predsedniku Srbije Milanu
Milutinovi}u, republi~kom premijeru Mirku Marjanovi}u, ministru pravde u Vladi Srbije Dragoqubu Jankovi}u i Bal{i Govedarici, predsedniku
Vrhovnog suda Srbije.
O drugom, posledwem ro~i{tu, 15. avgusta, izve{tavao je isti “Svedok”ov reporter, navode}i u naslovu “Zavr{eno su|ewe po tu`bi redovnog profesora beogradskog Pravnog fakulteta Stevana Lili}a protiv kolege dr Vojislava [e{eqa, koji je pred sudom rekao: “Ovo je proces kojeg }e se pravnici se}ati decenijama”:
U veseloj atmosferi, pred punom velikom salom beogradske Palate pravde, u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu, u sredu, 9. avgusta 2000, otpo~elo
je (a prakti~no i okon~an proces, zbog odustajawa tu`bene strane) drugo ro~i{te po tu`bi prof. dr Stevana Lili}a protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, zbog navoda iznesenih u tekstu “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator” (separat iz ~asopisa “Srpska slobodarska misao”, br. 3/2000), kojima su dr Lili}u, kako je stajalo u tu`benom zahtevu, povre|eni ugled i ~ast. Na ime naknade nematerijalne {tete tu`bena strana je tra`ila 3,5 miliona dinara, kao i objavqivawe presude u svim
va`nijim medijima. Prethodno ro~i{te zavr{ilo se nalogom suda da se oformi tro~lana komisija za ispitivawe istinitosti navoda iznesenih u separatu dr [e{eqa (komisija je trebalo da radi u sastavu: dr Ratko Markovi},
redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Tomi}, tako|e
profesor istog fakulteta, i dr Dragan Milkov, profesor novosadskog univerziteta).
Zastupnici dr Lili}a najavili su `albu na sastav komisije, izra`avaju}i sumwu u wenu nepristrasnost – naro~ito je apostrofiran dr Ratko Markovi}, kao ~lan koalicione vlade Mirka Marjanovi}a, a sa funkcijom istovetnom [e{eqevoj (vicepremijer), ali i dr Dragan Milkov, koji je, tako|e,
zainteresovana strana, s obzirom da se wegovo ime pomiwe u separatu kao jedne od “`rtava” Lili}evog plagirawa, kako to tvrdi dr [e{eq. Komisija, o~igledno, nije promewena, a tu`bena strana je, kako je navedeno u sudu, preina~ila prvobitnu tu`bu i odustala od we. Tro~lanim ve}em, kao i u prethodnom ro~i{tu, predsedavala je sudija Branka Maksimovi}-Mici}...
U sudnici nije bilo mesta za sve zainteresovane, tako da je sudija zapo~ela svoj rad molbom da “svi sednu, a oni koji nemaju mesta neka se malo spuste”. Potom je konstatovala da su, prema re{ewu predsednika suda, u sali prisutne televizijeke ekipe Radikalskih talasa, Studija B i Zemunskog informativnog sistema, te da se tu`bena strana, ne daju}i nikakvo obrazlo`ewe,
nije pojavila, ali da je tu`bu preina~ila, odnosno odustala od we, o ~emu je
obave{tena i tu`ena strana. Nisu se pojavili ni zastupnici dr [e{eqa, koji su se, prema tvrdwi lidera radikala, “malo umorili od intenzivnog posla,
te su sada na letovawu”.
Zatim je re~ data dr [e{equ koji je odmah ustvrdio da je dr Lili} odustao od tu`be ~im je saznao mi{qewe ve{taka, {to zna~i da je, implicitno, priznao da je plagijator. Sva trojica ve{taka konstatovala su da je dr Lili} plagijator, premda se dr Zoran Tomi}, kako se dr [e{eq izrazio, snebivao da stvar nazove pravim imenom (sudija je na to primetila da je dr To130
mi}, za profesora Lili}a, upotrebio re~ “kompilator”). Bio je to, izgleda, sjajan {lagvort za dr [e{eqa koji je na to odmah dodao da dr Tomi} “ne
zna razliku izme|u kompilacije i plagijata”.
Potom je lider Srpske radikalne stranke konstatovao da je Lili}, “kao
neuki plagijator”, od ~itavog slu~aja poku{ao da napravi politi~ki problem i da se prika`e kao `rtva, ali je, kako se izrazio, postao “`rtva svog
lopovluka”:
– Lopov tu`i onog koji ga naziva lopovom!
Da tu ni{ta nije bilo kako vaqa od samog po~etka, nastavio je dr [e{eq,
ukazuje i ~iwenica da je dr Lili} poku{ao da, unapred, obezvredi sud, tra`e}i izuze}e najpre sudije, a potom i predsednika Prvog op{tinskog suda.
Zatim je profesor [e{eq napravio mali izlet u pro{lost, tvrde}i,
da pred sudom ne poma`e nikakvo odugovla~ewe. Podsetio je da lider SPO
Vuk Dra{kovi}, ni za tri godine, u tu`bi protiv wega – [e{eqa, nije uspeo da doka`e da nije narkoman, dok je on, dr [e{eq, nau~nim ekspertizama to ubedqivo dokazao. Potom se vratio na dr Lili}a i primetio da nema
“pismenijeg ~oveka” koji, pore|ewem rada dr Lili}a sa kwigom dr Laze M.
Kosti}a, ne bi utvrdio plagijat. I nastavio:
– I u osnovnoj {koli se za prepisivawe dobijaju jedinice. I to dve: najpre za lo{ uspeh, a potom i za lo{e vladawe, odnosno nemoralno pona{awe.
I sam dr Lili} ne bi pustio studenta koji prepisuje, a ovamo za sebe tra`i
popust...
Nijednog trenutka dr [e{eq nije pokazao bilo kakvu sumwu u ispravnost svoje “terminologije” u objavqenom separatu:
– Ponosan sam na izraze koje sam koristio u svome tekstu – rekao je dr
[e{eq i pobrojao ih: lopov, bitanga, podli i prqavi plagijator, moralni
degenerik. Stvari u ovoj zemqi treba nazvati svojim imenom!
Profesor [e{eq je, za trenutak, pre{ao i na ocrtavawe politi~kog lika dr Lili}a, nazvav{i ga slugom neprijateqa svoje zemqe, a zatim je ponovio “motiv” sa prethodnog ro~i{ta – da je grb Demokratskog centra, stranke ~iji je Lili} potpredsednik, samo modifikovani znak NATO pakta, te da
je predsednik te partije dr Dragoqub Mi}unovi} “poznati jaha~ popova posle Drugog svetskog rata”. Ova posledwa opaska, toliko puta ponovqena u prethodnih nekoliko godina, od skup{tinske govornice do medija, pa sada i suda,
izazvala je provalu smeha i gromoglasan aplauz egzaltirane publike.
Atmosfera u sudnici, posle ovakve provale odu{evqewa, postala je jo{
opu{tenija i veselija, tako da bi neupu}eni gledalac te{ko mogao da pretpostavi da se nalazi u prostorijama suda.
Uz konstataciju da je dr Lili} potpredsednik “jedne NATO stranke”, dr
[e{eq je izrazio razo~arawe {to je proces bio tako kratak, jer je o~igledno da je javnost za wega bila veoma zainteresovana, a maksimalna zainteresovanost se, ukazao je, vidi ve} i po broju prisutnih u sudnici. Uostalom, nastavio je [e{eq, ovaj se proces vodi u odbranu dostojanstva nau~nog i intelektualnog rada. Javnost bi, rekao je daqe, svakome godila, dok su Lili}evi advokati, kako se izrazio, “kme~ali” zbog prisustva velikog broja qudi...
Sa terena politike, dr [e{eq je ponovo pre{ao na sam sudski slu~aj
i primetio da je, posle odustajawa od tu`be, “Stevan Lili} dokazani podli
i prqavi plagijator, odnosno sudski dokazani plagijator”.
131
I ove re~i vo|e radikala nai{le su na `ustro odobravawe publike...
– Da je mene ko optu`io za plagijat, ~itavog bih se `ivota trudio da sperem qagu sa sebe i ne bih odustajao od toga. Lili} je kao pas koji ho}e da lovi ptice, ali su mu konzerve vezane za rep, pa tako rasteruje svoju lovinu. On
za sobom ostavqa zve~e}i trag.
Ponovo je auditorijum zahvatilo deliri~no stawe, a govornik je nastavio da grmi pravedni~kim besom:
– Ovaj proces je mnogo va`niji od samih aktera. Ovim pravnim porazom
`igosan je plagijat kao takav, pa }e sada svi plagijatori da strepe. Ovo je proces kojeg }e se pravnici se}ati decenijama!
Na kraju je dr [e{eq, koji plagijat smatra najte`im krivi~nim delom,
najavio i pokretawe krivi~no-pravne tu`be protiv dr Lili}a.
Kao i na prethodno ro~i{te, “tim” Srpske radikalne stranke do{ao je
u najja~em sastavu. Pored predsednika stranke, dr Vojislava [e{eqa, u sudnici su se mogli videti i predsedni~ki kandidat Tomislav Nikoli}, ministri Dragan Todorovi} i Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i}....
Na pitawe za{to je tu`bena strana odustala od tu`be, zastupnik profesora Lili}a, beogradski advokat Slobodan [o{ki}, za “Svedok” ka`e:
– Profesor Lili} je odustao od tu`be zato {to je razo~aran radom Prvog op{tinskog suda na prvom ro~i{tu. Sud je postupao kako ne prili~i takvoj jednoj ustanovi. Dopu{tao je bezbrojno ponavqawe uvreda koje je izgovarao gospodin [e{eq. Takvo pona{awe suda je netipi~no za civilizovane zemqe.
– Pored toga, sud je raspravqao o stvari koja se nije pomiwala u tu`benom zahtevu – naime, o plagijatu dok je tu`ba i{la za utvr|ivawem da li je
re~ o uvredi ili ne.
Profesor Lili} je, ina~e, odustao i kao razo~arani profesor prava koji je izgubio poverewe u sud i pravosudni sistem u celini.
Jedan od tih tekstova bio je povod da podnesem tu`bu nadle`nom sudu za
prekr{aje. Re~ je o ~lanku koji je pod inicijalima R. D. objavqen u listu “Danas” 24. maja, pod naslovom “Lili} tra`i da lider SRS bude urgentno izba~en”:
Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke i redovni profesor
Pravnog fakulteta, zatra`io je prekju~e, kako je javila Radio-televizija Sr bije, da se sa tog fakulteta izbaci profesor Stevan Lili} zbog “plagijatorstva”. Kao reakciju na ovaj zahtev, Lili} je ju~e zatra`io [e{eqevo izbacivawe.
RTS je prekju~e javila da je [e{eq dekanu Pravnog fakulteta, Olive ru Anti}u, dostavio “obiman elaborat”, u kojem optu`uje Lili}a da je “u svojim kwigama prepisivao ideje uglednog srpskog intelektualca u emigraciji
Laze M. Kosti}a i drugih autora. Lili}, me|utim, u svom ju~era{wem pismu
dekanu Anti}u tra`i da se [e{eq “urgentno suspenduje i udaqi sa fakulteta da bi se spre~io nastavak nenadoknadive {tete koju ovaj ~ovek ~ini”.
“Razlog vi{e da se [e{eq odmah suspenduje je i okolnost da se radi o licu koje je u vi{e navrata osu|ivano zbog razli~itih krivi~nih dela. Protiv
[e{eqa se i u ovom trenutku vodi krivi~ni postupak zbog nasilni{tva i
prebijawa advokata Nikole Barovi}a”, navodi Lili} u obrazlo`ewu svog zahteva.
132
Lili} u pismu jo{ dodaje da “nema potrebe posebno isticati da je [e{eq i beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno plagira
~uveni Lewinov tekst “[ta da se radi”. I [e{eq i Lili} su svoje zahteve
dostavili predsedniku Upravnog odbora fakulteta, Nastavno-nau~nom ve}u i Katedri za javno pravo. Advokat Gradimir Nali}, koji zastupa Stevana Lili}a, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izjavio
je da ga je dekan pravnog fakulteta, Oliver Anti}, kome je danas poku{ao da
uru~i zahtev svog klijenta izbacio iz kancelarije. Nali} je u izjavi za Betu rekao da je dekan Pravnog fakulteta “odbio da primi pismo” koje je on,
kao Lili}ev advokat, danas poku{ao da mu uru~i.
Gra|anske inicijative ocenile su ju~e da je isterivawe profesora beogradskog Pravnog fakulteta Stevana Lili}a najava novog talasa represije protiv univerziteta i opozicije. U saop{tewu GI navodi se da je Lili}
“dosledno aktivan” skoro deset godina i da je “to izgleda trn u oku samozvanom profesoru [e{equ”.
Na osnovu ~lana 176. stava 1. Zakona o prekr{ajima, podneo sam gradskom sudiji za prekr{aje Beograda zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv:
1. Preduze}a za novinsko-izdava~ku delatnost “DAN GRAF” d.o.o., iz Beograda, ulica Alekse Nenadovi}a 19-23, kao osniva~a i izdava~a lista “Danas”;
2. Du{ana Mitrovi}a, kao direktora navedenog preduze}a i
3. Veseqka Koprivice, kao odgovornog urednika lista “Danas”, zbog toga {to su u dnevnom listu “Danas”, broj 967, od 24. maja 2000. godine, na strani 4, u ~lanku pod nazivom “Lili} tra`i da lider SRS bude “urgentno izba~en”, objavili delove pisma profesora Stevana Lili}a upu}eno dekanu
Pravnog fakulteta Oliveru Anti}u, u kojem, izme|u ostalog, pi{e: “Nema
potrebe posebno isticati da je [e{eq i beskrupulozni plagijator koji se
nije libio ni da otvoreno plagira ~uveni Lewinov tekst “[ta da se radi”,
i tako objavili neistinitu informaciju iz koje proizlazi da sam ja plagijator, odnosno da sam u svojim kwigama prepisivao Lewinov tekst “[ta da
se radi”, i u javnosti ga predstavqao kao svoj.
Time su, kao saizvr{ioci, zloupotrebom slobode javnog informisawa,
objavili neistinitu informaciju, kojom je povre|eno moje pravo li~nosti
i po~inili prekr{aj iz stava 1. ~lana 69, ka`wiv po st. 2. i 3. ~lana 69. a u
vezi sa ~l. 4. i 11. Zakona o javnom informisawu i ~lanom 21. Zakona o prekr{ajima. Predlo`io sam:
1. Da se zaka`e i odr`i usmeni pretres i da se na usmeni pretres pozovu Du{an Mitrovi}, direktor Preduze}a za novinsko-izdava~ku delatnost
“DAN GRAF” d.o.o. iz Beograda i Veseqko Koprivica, odgovorni urednik
lista “Danas”.
2. Da gradski sudija za prekr{aje, posle odr`anog usmenog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, okrivqene oglasi odgovornim za u~iweni prekr{aj iz stava 1. ~lana 69, ka`wiv po st. 2. i 3. ~lana 69. Zakona o javnom informisawu, a u vezi sa ~lanom 21. Zakona o prekr{ajima, i da im izrekne maksimalne kazne predvi|ene st. 2. i 3. ~lana 69. Zakona o javnom informisawu.
Zastupnik tu`enih, advokat Biqana Kajgani}, tra`ila je odlagawe usmenog pretresa podneskom u kome je navela:
133
Povodom zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv preduze}a “DAN GRAF” i odgovornih lica preduze}a
i redakcije lista “Danas” molimo odlagawe usmenog pretresa koji je zakazan
za danas, 9. avgusta u 12 ~asova.
Razlozi za odlagawe sastoje se u slede}em:
– poziv za usmeni pretres dostavqen nam je 8. avgusta posle 21 ~as;
– Du{an Mitrovi}, glavni i odgovorni urednik “DAN GRAFA” je na godi{wem odmoru, tako da je objektivno spre~en da prisustvuje dana{woj glavnoj raspravi;
– Veseqko Koprivica, glavni i odgovorni urednik “Danasa” nalazi se u
Crnoj Gori, tako da je objektivno spre~en da prisustvuje dana{woj glavnoj
raspravi;
– Kako se Zoran Sekuli}, glavni i odgovorni urednik “Foneta”, nalazi
na godi{wem odmoru i danas je objektivno spre~en da prisustvuje javnom pretresu, a prijava se odnosi na informaciju koju je objavio “Fonet”, a preneo
“Danas”, molimo vas da odlo`ite javni pretres za 15 dana. Zoranu Sekuli}u
poznate su sve relevantne ~iwenice vezane za ovaj slu~aj, i iz tih razloga odbrana predla`e wegovo saslu{awe u svojstvu svedoka.
Molimo da uva`ite napred navedene razloge i da odlo`ite usmeni
pretres.
Ujedno, na osnovu odluke istog organa O.90.Up.br.200018/00 od 18. 4. 2000.
godine, protiv okrivqenog lista “Blic” je obustavqen prekr{ajni postupak
jer je preneo vest agencije “Beta”, a {to je ovde identi~an slu~aj, s obzirom
da je “Danas” preneo vest agencije “Fonet”. U obrazlo`ewu navedenog re{ewa doslovce stoji: “Sudija je obustavio prekr{ajni postupak u odnosu na okrivqene: Preduze}e “Blic-pres” d.o.o. Beograd – dnevni “Blic”, Veselina Simonovi}a i Miodraga \uri~i}a, jer su okrivqeni u toku postupka dokazali
da su verno preneli informaciju dobijenu od novinske agencije “Beta-pres”
iz Beograda, sa kojom je zakqu~en Ugovor o servisu, {to je nesporno dokazano, a u objavqenom ~lanku je ozna~eno da je informacija preuzeta od “Betapres”, shodno odredbi ~l. 28. Zakona o javnom informisawu RS, {to zna~i da
autor teksta nije novinar okrivqenog pravnog lica ovde preduze}a “Blicpres”. Odredbom ~lana 30. navedenog zakona propisano je da je za istinitost
date, odnosno objavqene informacije odgovoran autor teksta, radio-televizijske emisije ili priloga, odgovorni urednik, izdava~ i osniva~, pa ne stoji prekr{ajna odgovornost navedenih okrivqenih”. U prilogu vam dostavqamo kopiju navedenog re{ewa, kao i kopiju Ugovora o servisu, zakqu~enog izme|u “DAN GRAF”-a i “Foneta”, 1. 10. 1997. godine.
Na osnovu svega napred navedenog, kao imperativ se name}e zakqu~ak da
je ovde potrebno utvrditi da li je verno preneta informacija “Foneta”, o
~emu mo`e da posvedo~i glavni i odgovorni urednik “Foneta”. Ukoliko smatrate da ovo svedo~ewe nije potrebno, zahtevamo da donesete re{ewe kojim
se postupak protiv Preduze}a za novinsko-izdava~ku delatnost “DAN GRAF”
d.o.o., Du{ana Mitrovi}a, direktora navedenog preduze}a, i Veseqka Koprivice, direktora urednika lista “Danas”, obustavqa.
O celokupnom toku su|ewa iscrpno je izve{tavala “Velika Srbija” br.
769, tekstom “List “Danas” opet na optu`eni~koj klupi”, ~iji su autori Sini{a Aksentijevi} i Zlata Radovanovi}:
134
Nastavqaju}i sopstvenu praksu objavqivawa neta~nih informacija, list
“Danas”, jedna od perjanica `ute {tampe, po ko zna koji put, do{ao je pod udar
Zakona o javnom informisawu.
Povod za to bio je ~lanak pod nazivom: “Lili} tra`i da lider Srpske
radikalne stranke bude “urgentno isteran”, sastavqen od delova pisma Stevana Lili}a upu}enog dekanu Pravnog fakulteta, Oliveru Anti}u. U tom
~lanku, koji je objavqen 24. maja 2000. godine, u broju 967, dr [e{eq je nazvan
“beskrupuloznim plagijatorom koji se nije libio ni da otvoreno plagira Lewinov tekst “[ta da se radi”.
Dakle, zlonamerno je izneta kleveta, ~ime je zloupotrebqena sloboda
javnog informisawa i povre|ena li~nost univerzitetskog profesora i doktora nauka, Vojislava [e{eqa.
Dr [e{eq, kome nije bilo ni na kraj pameti da polemi{e sa |akom resavske prepisiva~ke {kole, Stevanom Lili}em, podneo je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv osniva~a i izdava~a lista “Danas”, preduze}a “Dan graf”, direktora Du{ana Mitrovi}a i odgovornog urednika lista “Danas”, Veseqka Koprivice.
Posle usmenog i javnog pretresa, odr`anog ve} 26. maja, gradski sudija
za prekr{aje, Mirela Stanojlovi}-Nikoli}, donela je re{ewe da su navedena pravna i fizi~ka lica odgovorna i da se ka`wavaju sa ukupno 570.000
dinara.
Od te sume, Preduze}u za novinsko-izdava~ku delatnost “Dan graf” D.O.O.
razrezano je 300.000 dinara, direktoru preduze}a, Du{anu Mitrovi}u, 120.000
dinara i odgovornom uredniku lista “Danas”, Veseqku Koprivici, 150.000
dinara.
Da bi javnost bila upoznata sa ovim slu~ajem zloupotrebe slobode javnog informisawa, objavqujemo stenogramske bele{ke celog toka su|ewa.
Sudija: U smislu ~l. 228. Zakona o prekr{ajima Republike Srbije otvaram usmeni pretres povodom zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv okrivqenog Preduze}a za novinsku i izdava~ku delatnost “Dan graf”,
dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u iz Beograda, Ulica Alekse Nenadovi}a broj 19-23 kao osniva~a i izdava~a lista “Danas”, okrivqenog Du{ana
Mitrovi}a, direktora navedenog preduze}a i okrivqenog Veseqka Koprivice kao odgovornog urednika lista “Danas” podnetog od strane o{te}enog
prof. dr Vojislava [e{eqa, a zbog prekr{aja iz ~l. 69. st. 1. Zakona o javnom informisawu.
Sudija konstatuje da su na usmeni pretres pristupili za predstavnika
okrivqenog pravnog lica punomo}nik advokat Goran Dragani} po punomo} ju u spisima predmeta koji zastupa okrivqeno pravno odgovorno lice i okrivqenog Veseqka Koprivicu. Konstatuje se da je pristupio o{te}eni prof.
dr Vojislav [e{eq sa braniocem advokatom Nadom Kotarac Mihajlovi} po
punomo}ju u spisima predmeta.
Sudija konstatuje da su ispuweni uslovi za odr`avawe usmenog pretresa, da je predmet pretresa zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnetog od strane o{te}enog prof. dr Vojislava [e{eqa i shodno zakqu~ku o
pokretawu prekr{ajnog postupka sudija donosi re{ewe da se usmeni pretres
odr`i.
135
Usmeni pretres je javan i po~iwe ~itawem zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka.
Da li je isteklo pet minuta?
Po{to jeste ja vas molim da iskqu~ite mobilne telefone i diktafone.
Doneli smo re{ewe da se usmeni pretres odr`i i sada }emo pro~itati
zahtev za pokretawe postupka. U dnevnom listu “Danas” broj 967, od 24. maja
2000. godine, na strani broj 4, u ~lanku pod nazivom “Lili} tra`i da lider
Srpske radikalne stranke bude “urgentno izba~en”” objavqeni su delovi pisma prof. Stevana Lili}a upu}enog dekanu Pravnog fakulteta, Oliveru Anti}u, u kome izme|u ostalog pi{e: “Nemam potrebe posebno isticati da je [e {eq beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno plagira humani Lewinov tekst “[ta da se radi”. Tako je objavqena neistinita informacija iz koje se jasno vidi da je prof. dr Vojislav [e{eq plagijator, odnosno da je u svojim kwigama prepisivao Lewinov tekst “[ta da se radi?”, a u
javnosti ga predstavqao kao svoj tekst.”
Recite mi pun naziv pravnog lica.
Advokat Goran Dragani}: Preduze}e za novinsku i izdava~ku delatnost
“Dan graf” iz Beograda.
Sudija: Preduze}e za novinsku i izdava~ku delatnost “Dan graf” d.o.o.
iz Beograda sa sedi{tem u Alekse Nenadovi}a 19-23.
[ta imate vi da ka`ete? Vama dajem re~ kao punomo}niku za pravno lice.
Advokat Goran Dragani}: Dr Vojislav [e{eq je na osnovu ~lana 176.
st. 1. Zakona o prekr{ajima podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, protiv preduze}a “Dan graf”, Du{ana Mitrovi}a i Veseqka Koprivice,
a na osnovu ~l. 69. Zakona o javnom informisawu.
Sudija: Dr Vojislav [e{eq je na osnovu ~l. 176 st. 1. Zakona o prekr{ajnom postupku podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv preduze}a “Dan graf”, Du{ana Mitrovi}a i Veseqka Koprivice, a na osnovu ~l.
69. Zakona o javnom informisawu.
Advokat Goran Dragani}: Gde se upravo ka`e, da je neko odgovoran za zloupotrebu slobode javnog informisawa objavqivawem neistine kojom se povre|uje pravo li~nosti u sredstvima javnog informisawa.
Sudija: Gde se ka`e da je neko odgovoran za zloupotrebu slobode javnog
informisawa objavqivawem neistine kojom se povre|uje pravo li~nosti u
sredstvima javnog informisawa.
Advokat Goran Dragani}: U zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka stoje navodi iz dnevnog lista “Danas”, ta~nije to je navod iz pisma, tako|e profesora Pravnog fakulteta, Stevana Lili}a upu}eno wegovom kolegi prof. dr Vojislavu [e{equ.
Sudija: U zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka stoje navodi iz dnevnog lista “Danas” ta~nije stoje navodi pisma profesora Pravnog fakulteta Stevana Lili}a upu}eno kolegi prof. dr Vojislavu [e{equ.
Advokat Goran Dragani}: Taj zahtev, evo ovde imam primerak, ho}ete li
novinski original?
Sudija: Imam taj tekst i imam novinski original.
136
Advokat Goran Dragani}: Veoma je bitno da se pro~ita ceo tekst. Za{to?
^lan 69, ako mo`emo da napravimo mali uvod pa da recimo sledi moje obja{wewe u smislu da nije postojalo zloupotrebe. Dakle, bitno je da se pro~ita ceo tekst.
Sudija: Izjavquje da je bitno da se pro~ita ceo tekst iz dnevnog lista “Danas”, a radi utvr|ivawa...
Advokat Goran Dragani}: Radi utvr|ivawa “odgovornosti” preduze}a
“Dan graf”, ta~nije lista “Danas” koji je objavio tekst.
Sudija: ...odgovornosti “preduze}a “Dan graf” i lista “Danas” koji je objavio tekst.
Advokat Goran Dragani}: Jer list “Danas” u spornom tekstu u prvom delu objavquje deo javne polemike prof. dr Vojislava [e{eqa, a u drugom objavquje deo odgovora prof. Stevana Lili}a, upu}eno kroz pismo dekanu Pravnog fakulteta.
Sudija: ...a u prvom delu objavquje deo javne polemike prof. dr Vojislava [e{eqa, a u drugom objavquje deo odgovora prof. Stevana Lili}a, upu}eno kroz pismo dekanu Pravnog fakulteta.
Advokat Goran Dragani}: Ja bih zastao, ako dozvolite i prepustio bih
vama da pro~itate tekst, pa bih nastavio kasnije u smilu odbrane.
Sudija: Ceo tekst?
Advokat Goran Dragani}: Da.
Sudija: To bih ja ostavila za dokazni postupak.
Advokat Goran Dragani}: Mo`da ipak za pokretawe dokaznog postupka, jer okrivqeni nisu do{li, a moja je uloga ovde samo u smislu odbrane. Ja
ne mogu da govorim u ime preduze}a “Dan graf”, ja sam branilac. Ja imam ovla{}ewa, po Zakonu o krivi~nom postupku, da samo iznosim odbranu, a ne u smislu predstavqawa okrivqenog pravnog lica.
Shvati}ete odbranu, shvati}e i podnosilac prekr{ajne prijave da je ovde list “Danas” upravo postupio prema Zakonu o javnom informisawu i izneo i jednu i drugu stranu, vezano za javnu polemiku koja nije vo|ena tog dana nego nekoliko dana ranije.
Sudija: Samo da ~ujemo, molim vas. Ka`ite.
Dr Vojislav [e{eq: Nema ovde nikakve javne polemike. Ja nikada u `i votu nisam polemisao sa Stevanom Lili}em, niti je on polemisao sa mnom.
Ovde je iznesena kleveta. Stevan Lili} je u nekom tekstu napisao da sam
ja plagijator. Za jednog intelektualca i univerzitetskog profesora nema te`e klevete. Ni{ta od toga nije te`e.
Postavqa se pitawe, ima li on zaista dokaze da sam ja plagijator ili nema? Kada sam ja wega optu`io ja sam izneo dokaze, a sa wim nisam polemisao
ni{ta niti imam nameru sa wim da polemi{em.
Sudija: Dobro, hajde sada da zavr{imo sa pravobraniocem, pa }emo onda dati vama re~.
Da postavim samo jedno pitawe. Da li je vama u ime okrivqenog pravnog
lica poznato da li je odgovorni urednik, pre objavqivawa teksta u dnevnom
listu “Danas”, od 24. maja 2000. godine, proverio tu informaciju pre nego {to
je objavqen taj tekst?
137
Advokat Goran Dragani}: Prema mojim informacijama, a i dokumentovanim ovde, kao dokaz iznesen, pravni zastupnici dr Lili}a su se pismom obratili listu “Danas” sa zahtevom da se pismo objavi.
Sudija: Na pitawe sudije, da li je braniocu okrivqenog pravnog lica poznato da je odgovorni urednik proverio informaciju pre objavqivawa u dnevnom listu “Danas”, dana 24. maja 2000. godine, branilac izjavquje da prema wegovoj informaciji...
Advokat Goran Dragani}: Da je prof. Stevan Lili}, preko svojih pravnih zastupnika, kao {to se vidi u tekstu, naslovio na preduze}e “Dan graf”,
na redakciju lista “Danas”, da se objavi pismo vezano za spornu situaciju.
Sudija: ... da je prof. Stevan Lili} preko svog zastupnika uputio pismo
redakciji “Dan graf” da se objavi pismo a vezano za spornu situaciju.
Advokat Goran Dragani}: Odgovorni urednik je postupio, odnosno po ~lanu 3. i 4. Zakona o javnom informisawu, bio du`an da pravovremeno obavesti javnost o navodima iz pisma.
Sudija: Odgovorni urednik je bio du`an da obavesti javnost o navodima
iz pisma, a shodno Zakonu o javnom informisawu.
Advokat Goran Dragani}: Iz razgovora sa predstavnicima okrivqenog
pravnog lica i najodgovornijim qudima ovla{}en sam da u tom delu izjavim.
Sudija: Iz razgovora sa qudima iz okrivqenog pravnog lica i odgovornim qudima ovla{}en je da u tom delu izjavi...
Advokat Dragani}: Da li je list “Danas” `eleo i uradio da na najobjektivniji na~in prenese i stavove dr Vojislava [e{eqa, a i da prenese stavove prof. Stevana Lili}a.
Sudija: ... da je list “Danas” `eleo da na najobjektivniji na~in prenese
i stavove prof. dr Vojislava [e{eqa i stavove prof. dr Stevana Lili}a.
Advokat Goran Dragani}: U tom smislu, kao pravobranilac, `eleo
bih da istaknem da je to samo jedan deo koji govori da list “Danas” nije
imao nameru, niti je to radio da zloupotrebi upravo iznose}i i jednu i
drugu stranu.
Sudija: Kao branilac `eli da istakne da je to samo jedan deo koji govori da list “Danas” nije imao nameru niti je hteo da svesno zloupotrebi, a upravo iznose}i stavove i jedne i druge strane.
Da li je to sve {to ste imali da ka`ete za danas?
Advokat Goran Dragani}: Da li `elite da pro~itamo ceo tekst?
Sudija: Da, u smislu dokaznog postupka, pa }emo ostaviti za kasnije.
Advokat Goran Dragani}: Ako utvrdimo da je nesporno da je ovo pismo
dr Stevana Lili}a...
Sudija: Da li vi ovo dostavqate kao dokaz?
Advokat Goran Dragani}: Da.
Sudija: To }emo da unesemo kao dokaz.
Advokat Goran Dragani}: Ukoliko utvrdite da je to original pismo upu }eno na redakciju lista “Danas” i da su navodi iz teksta prepisani u pismu,
u redu je, list “Danas” nije zloupotrebio, pa je izmenio, pa je dodao, nego je
prepisao.
Sudija: A ina~e su sme{ni dokazi, da imate da predlo`ite recimo kwigu da je prof. dr [e{eq to plagirao.
138
Advokat Goran Dragani}: Sudija, ja ovde nisam do{ao u ime qudi da govorim, niti da sudim, da li je povre|ena li~nost niti gospodina dr [e{eqa, niti gospodina Stevana Lili}a, niti mi to imamo pravo. Za dokazivawe povrede li~nosti u krivi~nom smislu, u Zakonu o autorskim pravima postoji nadle`na regulativa. Ja sam ovde samo do{ao da ka`em da list “Danas”
ni u jednom trenutku nije povredio slobodu javnog informisawa tako {to
se trudio da iznese i jedan i drugi stav ne `ele}i niti da pohvali Stevu, niti Lazu, niti podr`i niti jednu stranu.
A radi se o kolegama. Radi se o profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu, o intelektualcima. Pa, prema tome, radi se o jednoj ozbiqnoj novini koja je samo poku{ala da, u skladu sa Zakonom o javnom informisawu, obavi svoju i Ustavom i zakonom predvi|enu du`nost da prenese pravovremeno
i potpuno informaciju koju je dobila.
Sudija: Dobro, dajem onda re~ o{te}enoj strani.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, ovde nije bilo nikakve javne polemike, niti bilo kakvog spoja izme|u mene i Stevana Lili}a.
Sudija: O{te}eni izjavquje da izme|u wega i Stevana Lili}a nije bilo nikakve javne polemike...
Dr Vojislav [e{eq: Ovde, jednostavno, ne postoje dve strane. Postoji
kleveta u tekstu Stevana Lili}a koju je objavio list “Danas”.
Sudija: ... da tu jednostavno ne postoje dve strane da postoji kleveta u tekstu Stevana Lili}a koju je objavio list “Danas”.
Dr Vojislav [e{eq: List “Danas” nema nikakvu obavezu da objavquje sva
pisma koja sti`u u wegovu redakciju.
Sudija: List “Danas” nema nikakvu obavezu da objavquje sva pisma koja
sti`u u wegovu redakciju.
Dr Vojislav [e{eq: Objavquje samo ona pisma koja odgovaraju wegovoj
ure|iva~koj koncepciji.
Sudija: I objavquje samo ona pisma koja odgovaraju wegovoj ure|iva~koj
koncepciji.
Dr Vojislav [e{eq: I du`an je po zakonu da ne objavi ne{to {to predstavqa klevetu ili krivi~no delo druge vrste.
Sudija: A po zakonu je du`an da ne objavi ne{to {to predstavqa klevetu ili krivi~no delo druge vrste.
Dr Vojislav [e{eq: Ovo je bila suvi{e te{ka optu`ba da bi se mogla
bez provere objaviti.
Sudija: Ovo je bila suvi{e te{ka optu`ba da bi se mogla bez provere
objaviti.
Dr Vojislav [e{eq: Za univerzitetskog profesora i intelektualca nema te`e klevete.
Sudija: Za univerzitetskog profesora i intelektualca nema te`e klevete.
Dr Vojislav [e{eq: Pogotovu, {to su qudi iz redakcije lista “Danas”
znali da Lili}eva izjava nije ta~na.
Sudija: Pogotovu {to su odgovorni qudi u listu “Danas” znali da Lili }eva izjava nije ta~na...
Dr Vojislav [e{eq: Jer, mi se decenijama poznajemo. Bo`idar Andreji} je sa mnom slu`io vojsku u Beogradu 1980. godine...
139
Sudija: ... s obzirom da se poznajemo decenijama. Bo`idar Andreji} je sa
mnom slu`io vojsku 1980. godine.
Dr Vojislav [e{eq: ... na Top~ideru. Grujica Spasovi} je sa mnom radio
prvi intervju u mom `ivotu, 1982. godine.
Sudija: ... a Grujica Spasovi} je sa mnom radio, 1982. godine, prvi intervju u mom `ivotu.
Dr Vojislav [e{eq: Svi su znali, kad se pomene “[ta da se radi?” da to
nije nikakav moj plagijat.
Sudija: Svi su znali, kada se pomene “[ta da se radi?”, da to nije nikakav moj plagijat.
Dr Vojislav [e{eq: Naravno, naziv projekta “[ta da se radi?”identi~an je sa nazivom jednog Lewinovog teksta, ali ja nisam bio rukovodilac tog
projekta, niti sam smi{qao naziv tom projektu.
Sudija: Naziv projekta “[ta da se radi?” identi~an je sa nazivom jednog
Lewinovog teksta, ali ja nisam bio rukovodilac tog projekta, niti sam smi{qao naziv tom projektu.
Dr Vojislav [e{eq: Re~ je o projektu Du{ana Bogavca “[ta da se radi?”
iz 1983–1984. godine.
Sudija: Re~ je o projektu Du{ana Bogavca: “[ta da se radi?” iz 1983. i 1984.
godine.
Dr Vojislav [e{eq: Kwiga je {tampana kasnije. Du{an Bogavac je napravio jednu listu pitawa i uputio mnogim istaknutim intelektualcima ta
pitawa tra`e}i na wih odgovore.
Sudija: Du{an Bogavac je napravio jednu listu pitawa i uputio ih mnogim istaknutim intelektualcima tra`e}i odgovore na wih.
Dr Vojislav [e{eq: Jedan od intelektualaca bio sam i ja.
Sudija: Jedan od tih intelektualaca bio sam ja.
Dr Vojislav [e{eq: Odgovorio sam na ta pitawa, poneo sam tekst iz Sarajeva u Beograd, u vozu me je pretresla policija, na{la taj tekst. Bio sam uhap{en i optu`en na osam godina zatvora.
Sudija: Odgovorio sam na ta pitawa, poneo sam tekst iz Sarajeva u Beograd, u vozu me je pretresla policija, na{la taj tekst. Bio sam uhap{en i optu`en na osam godina zatvora.
Dr Vojislav [e{eq: Moj tekst nikada nisam oslovio sa “[ta da se radi?”, nego sam ga naslovio kao “Odgovori na anketu i intervjuu ‘[ta da se radi‘?”. I tako sam ga li~no objavio po izlasku iz zatvora.
Sudija: Moj tekst nikada nisam oslovio sa “[ta da se radi?” nego sam ga
oslovio kao “Odgovori na anketu i intervju ‘[ta da se radi‘?” i tako sam ga
po izlasku iz zatvora i li~no objavio.
Dr Vojislav [e{eq: Taj tekst se nalazi u mojoj kwizi “Demokratija i
dogma”, pod naslovom “Odgovori na anketu i intervju ’[ta da se radi’?”
Sudija: Taj tekst se nalazi u mojoj kwizi “Demokratija i dogma”, na stra ni 117. pod naslovom “Odgovori na anketu i intervju ‘[ta da se radi‘?”
Dr Vojislav [e{eq: Ta kwiga je objavqena u tri izdawa. Prvo izdawe
je zabraweno presudom okru`nog suda u Beogradu 1987. godine.
Sudija: A objavqena je u tri izdawa. Prvo izdawe je zabraweno presudom
okru`nog suda u Beogradu 1987. godine.
140
Dr Vojislav [e{eq: Slede}a dva izdawa nisu zabrawivana. To je posledwe izdawe iz 1991. godine.
Sudija: Slede}a dva izdawa nisu zabrawivana. To je posledwe izdawe iz
1991. godine.
Dr Vojislav [e{eq: Ina~e, objavio sam kompletan materijal sa su|ewa povodom tog teksta, kada sam osu|en na osam godina zatvora.
Sudija: Ina~e, objavio sam i kompletan materijal sa su|ewa povodom tog
teksta kada sam osu|en na osam godina zatvora.
Dr Vojislav [e{eq: Iz tog sudskog spisa mo`ete videti da i nadle`ni
okru`ni sud u Beogradu i Slu`ba dr`avne bezbednosti uvek moj tekst oslovqavaju kao “Odgovori na anketu i intervju ’[ta da se radi‘?”
Sudija: Iz tog sudskog spisa mo`ete videti da i nadle`ni okru`ni sud
u Beogradu i Slu`ba dr`avne bezbednosti moj tekst objavquju kao “Odgovori na ankete i intervju ‘[ta da se radi‘?”
Dr Vojislav [e{eq: Iako kada neko ima kwigu podudarnog naslova sa
naslovom drugog autora, to ne mora odmah da zna~i da je re~ o plagijatu.
Sudija: Iako kad neko ima kwigu pod naslovom koji je podudaran sa naslovom drugog autora to ne mora da zna~i da se radi o plagijatu.
Dr Vojislav [e{eq: Na primer, Tolstoj je napisao roman “Rat i mir”,
a neki ~ovek mo`e da napi{e studiju “Rat i mir”, pa da obra|uje militaristi~ke i pacifisti~ke teorije i ideologije u toj kwizi i niko ne mo`e da
ga optu`i da je plagirao Tolstoja.
Sudija: Na primer, Tolstoj je napisao roman “Rat i mir”, a neki ~ovek
mo`e da napi{e studiju “Rat i mir”, pa da obra|uje militaristi~ke ideologije u toj kwizi i niko ne mo`e da ga optu`i da je plagirao Tolstoja.
Dr Vojislav [e{eq: Iz mog teksta se mo`e videti da nijednu re~ nisam
prepisao od Lewina.
Sudija: Iz mog tekst se mo`e videti da nijednu re~ nisam prepisao.
Dr Vojislav [e{eq: Niti sadr`aj mog teksta ima bilo kakve veze sa
Lewinovim tekstom, a {to je najva`nije nikada svoj tekst nisam naslovio
sa “[ta da se radi?” nego uvek kao “Odgovori na anketu i intervju ‘[ta da
se radi‘?”
Sudija: Niti sadr`aj mog teksta ima bilo kakve veze sa sadr`ajem iz Lewinovog teksta, a {to je najva`nije nikada svoj tekst nisam naslovio sa “[ta
da se radi?”, nego uvek “Odgovori na anketu i intervju ‘[ta da se radi?‘“.
Dr Vojislav [e{eq: I to uvek pod navodnicima “[ta da se radi?” da
se vidi da ja nisam smislio naziv te ankete, nego neki drugi autor.
Sudija: I to uvek pod navodnicima “[ta da se radi?” da se vidi da ja nisam smislio naslov ankete, nego neki drugi autor.
Dr Vojislav [e{eq: Tako da je u ovom slu~aju o~igledno da se radi o ~i stoj kleveti, kleveti najgore vrste, a redakcija lista “Danas” nije ni poku{ala da proveri da li su ti navodi istiniti.
Sudija: U ovom slu~aju o~igledno je da se radi o ~istoj kleveti, kleveti najgore vrste, a redakcija lista “Danas” nije ni poku{ala da proveri da
li su Lili}evi navodi istiniti.
Dr Vojislav [e{eq: Pogotovo je to morala da uradi, s obzirom da su weni urednici znali da sam u javnosti poznat kao pravi lovac na plagijatore.
141
Sudija: Pogotovu je to morala da uradi s obzirom da su weni urednici
znali da sam u javnosti poznat kao pravi lovac na plagijatore.
Dr Vojislav [e{eq: U dva prethodna slu~aja, kada sam raskrinkavao Branu Miqu{a i Hamdiju Pozderca, ustalasala se kompletna tada{wa jugoslovenska javnost.
Sudija: U prethodna dva slu~aja, kada sam raskrinkavao Branka Miqu{a i Hamdiju Pozderca ustalasala se tada{wa jugoslovenska javnost.
Dr Vojislav [e{eq: A velika politi~ka afera je bila i sa Du{anom
Bogavcem i wegovim projektom “[ta da se radi?” Kao urednik “Komunist”,
Du{an Bogavac je oteran sa posla.
Sudija: A velika politi~ka afera bila je i sa Du{anom Bogavcem i we govim projektom “[ta da se radi?”. Kao urednik lista “Komunist”, Du{an
Bogavac je oteran sa posla.
Dr Vojislav [e{eq: Svi su to znali i Grujica Spasovi} i Bo`idar Andreji} i mnogi drugi qudi i iz redakcije lista “Danas”, a i iz drugih beogradskih redakcija sigurno.
Sudija: Sve su to znali mnogi odgovorni iz redakcije lista “Danas”, a sigurno i iz drugih beogradskih redakcija.
Dr Vojislav [e{eq: I na kraju, ja sam na 84 kucane strane elaborata dokazao da je Stevan Lili} plagijator i pokrenuo postupak na Pravnom fakultetu u Beogradu i u Ministarstvu za visoko obrazovawe Vlade Republike Srbije, a Stevan Lili} napisao pola strane, izrekao nekoliko kleveta, bez ijed nog dokaza da bi redakcija “Danasa” glumila objektivnost i tvrdila kako je
re~ o nekoj polemici.
Sudija: I na kraju, na 84 kucane strane elaborata dokazao sam da je Stevan Lili} plagijator i pokrenuo postupak na Pravnom fakultetu u Beogradu i u Ministarstvu za visoko obrazovawe Vlade Republike Srbije, a Stevan Lili} napisao pola strane, izrekao nekoliko kleveta bez ijednog dokaza, da bi redakciji lista “Danas” glumila objektivnost i tvrdila da se u ovom
slu~aju radi o polemici.
Dr Vojislav [e{eq: Polemike tu nema nikakve. Re~ je o zlobnom i zlonamernom i svesnom plasirawu klevete i zbog toga predla`em sudu da se svi
tu`eni najstro`e kazne u skladu sa odredbama zakona. Hvala.
Sudija: Tu nema nikakve polemike Re~ je o zlobnom i zlonamernom i svesnom lansirawu klevete i zbog toga predla`em Sudu da se svi tu`eni najstro`e kazne u skladu sa odredbama zakona.
Da li vi, kao branilac, imate ne{to da dodate?
Advokat Goran Dragani}: Ne, nemam {ta da dodam.
Sudija: Na pitawe sudije punomo}niku tu`enog da li ima {ta da doda,
punomo}nik izjavquje da nema {ta vi{e da doda.
Sudija je sa ovim otvorio dokazni postupak.
Evo, sada }emo da pro~itamo tekst, kao {to tra`ite.
Zna~i, vi kao branilac okrivqenog predla`ete da se pro~ita pismo Ste vana Lili}a upu}eno dekanu Pravnog fakulteta.
Advokat Goran Dragani}: Ostavqam vama da odlu~ite da li }ete to prihvatiti ili ne.
Sudija: I ostavqa Sudu da odlu~i da li }e prihvatiti taj predlog.
142
Advokat Goran Dragani}: Zato {to je pismo plasirano, u originalu, na
redakciju lista “Danas”. Radi utvr|ivawa odgovornosti, da li postoji povreda ili ne, da li je preneto verno pismo ili od strane redakcije lista “Danas” da li je ne{to posebno komenatrisano ili na bilo koji drugi na~in iskrivqeno. U tom kontekstu sam predlo`io vama da pro~itate, ali ono {to
je prvi dokaz, kad pro~itamo pismo, jeste da se vidi da je redakcija lista “Danas” upravo ve} u prvom delu posvetila pa`wu u delu koji se ti~e o{te}enog, i za razliku od o{te}enog smatram, bar za mene kao advokata ovde, da je
postojala ipak neka javna polemika jer, profesore [e{eq, ako treba da citiram, u utorak je “Politika” objavila na otprilike celoj strani va{ tekst
u vezi sa Lili}em.
Dr Vojislav [e{eq: Tu nema nikakve polemike.
Sudija: Dobro, da pro~itamo dokaz.
Advokat Goran Dragani}: Jo{ samo ovo mo`emo da unesemo kao dokaz,
jer tada po~iwe polemika. Za{to? Zato {to optu`ba profesora Vojislava [e{eqa, u odnosu na drugog profesora otvara jednu vrstu javne polemike i kao dokaz javne polemike i ovde sada ~etiri saop{tewa koja prate, upravo tu javnu polemiku.
Sudija: Prvo }emo da pro~itamo dokaz.
Pismo dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu. S obzirom na op{tepoznatu ~iwenicu da Vojislav [e{eq ne ispuwava formalne uslove koji se
po zakonu zahtevaju za redovnog profesora, nema nijedan stru~ni rad kao i
s obzirom na ~iwenicu da je [e{eq grubo zloupotrebio javnu funkciju potpredsednika Vlade Srbije i polo`aj predsednika Srpske radikalne stranke da bi se do~epao univerzitetske karijere, svega 5 ~lanova katedre podr`alo je [e{eqa, profesor Ratko Markovi}, dr S. Petrovi}, dr O. Vu~i},
dr S. Jon~i} i asistent S. Milovanovi}. Podnosim u ime za{tite zakonitosti i odbrane dostojanstva Beogradskog univerziteta zahtev da se [e{eq
po hitnom postupku suspenduje iz svih nastavnih aktivnosti u odgovaraju}im organima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. [e{eqevom urgentnom suspenzijom i udaqavawem sa fakulteta spre~io bi se nastanak i
nastavak nenadoknadive {tete koju ovaj ~ovek ~ini. Razlog vi{e da se [e{eq odmah suspenduje je i okolnost da se radi o licu koje je u vi{e navrata osu|ivano po Zakonu o krivi~nim delima. Protiv [e{eqa se i u ovom
trenutku vodi krivi~ni postupak zbog nasilni{tva i prebijawa advokata
Nikole Barovi}a. Nema potrebe posebno isticati da je [e{eq beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno plagira ~uveni Lewinov tekst “[ta da se radi?”.
Odmah sud da obavestim da je dokaz pro~itan.
Advokat Goran Dragani}: Ovo upravo pokazuje da je ovo isti tekst, {to
je ovde najbitnije. To sam vama ostavio.
Sudija: Ovo sada {to ste mi dali.
Advokat Goran Dragani}: A to je u smislu da je postojala jedna vrsta po lemike, da je redakcija lista “Danas” mo`da posledwa reagovala i reagovala na drugi na~in. Po wihovom shvatawu, a i po mom mi{qewu, s obzirom da
sam pro~itao sva saop{tewa koja su vrlo jednostavna, redakcija lista “Danas” je u svom tekstu iznela pola teksta koji iznosi u smislu tvrdwe profe143
sora [e{eqa i pola strane u smislu tvrdwi profesora Lili}a. Upravo to
`elim da iznesem radi utvr|ivawa da li postoji povreda zakona ili ne redakcije lista “Danas”. Da li me razumete?
Sudija: Da, da se pro~ita tekst.
Advokat Goran Dragani}: To je bio moj osnovni predlog, a ovaj je bio vama ostavqen na odlu~ivawe.
Sudija: Osnovni predlog branioca okrivqenih jeste da se pro~ita tekst
iz dnevnog lista “Danas”, od 24. maja 2000. godine, a na osnovu toga da li je izme|u profesora dr Vojislava [e{eqa i dr Stevana Lili}a bilo javne polemike.
Advokat Goran Dragani}: A na okolnost da je objektivno preneta javna
polemika izme|u wih kao i da nije postojala zloupotreba ni namera za zloupotrebom javnog informisawa.
Sudija: A na okolnost da je objektivno preneta javna polemika izme|u wih
kao i na okolnost da ne postoji zloupotreba ni namera za zloupotrebom javnog informisawa.
Ja }u sad da pro~itam tekst.
Lili} tra`i da lider Srpske radikalne stranke bude “urgentno izba~en”.
To je naslov teksta. Vojislav [e{eq lider Srpske radikalne stranke...
Advokat Goran Dragani}: Ja se izviwavam, ali naslovni deo niste pro~itali.
Sudija: Dobro. Posle [e{eqevog zahteva da Lili} bude udaqen sa Pravnog fakulteta, Lili} tra`i da lider Srpske radikalne stranke bude “urgentno izba~en”. Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke i redovni profesor Pravnog fakulteta zatra`io je prekju~e, kako je javila Radio-televizija Srbije, da se sa tog fakulteta izbaci profesor Stevan Lili} zbog “plagijatorstva”. Kao reakciju na ovaj zahtev, Lili} je ju~e zatra`io [e{eqevo izbacivawe.
Radio-televizija Srbije je prekju~e javila da je [e{eq dekanu Pravnog
fakulteta, Oliveru Anti}u, dostavio “obiman elaborat”, u kojem optu`uje
Lili}a da je “u svojim kwigama prepisivao ideje uglednog srpskog intelektualca u emigraciji Laze M. Kosti}a i drugih autora”. Lili}, me|utim, u svom
ju~era{wem pismu dekanu Anti}u tra`i da se [e{eq “urgentno suspenduje i udaqi sa fakulteta da bi se spre~io nastanak nenadoknadive {tete koju ovaj ~ovek ~ini”.
“Razlog vi{e da se [e{eq odmah suspenduje je i okolnost da se radi o licu koje je u vi{e navrata osu|ivano zbog razli~itih krivi~nih dela. Protiv
[e{eqa se i u ovom trenutku vodi krivi~ni postupak zbog nasilni{tva i
prebijawa advokata Nikole Barovi}a”, navodi Lili} u obrazlo`ewu svog zahteva. Lili} u pismu jo{ dodaje da “nema potrebe posebno isticati da je [e{eq i beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno plagira
~uveni Lewinov tekst “[ta da se radi?” I [e{eq i Lili} su svoje zahteve
dostavili predsedniku Upravnog odbora fakulteta, Nastavno-nau~nom ve}u i Katedri za javno pravo. Advokata Gradimira Nali}a koji zastupa Stevana Lili}a, profesora Pravnog fakulteta, Oliver Anti}, kome je danas poku{ao da uru~i zahtev svog klijenta, izbacio je iz kancelarije. Nali} je u iz javi za Betu rekao da je dekan Pravnog fakulteta “odbio da primi pismo” koje je on, kao Lili}ev advokat, danas poku{ao da mu uru~i.
144
Tekst iz dnevnog lista “Danas” pro~itan.
Da li jo{ ne{to imate da ka`ete?
Advokat Goran Dragani}: Poku{ao bih da sublimiram sve navode koje
sam rekao u smislu odbrane, da redakcija lista “Danas”...
Sudija: Samo malo sa~ekajte.
Sudija donosi re{ewe da je dokazni postupak zavr{en.
U zavr{noj re~i branilac okrivqenih koji izjavquje da je redakcija lista “Danas”...
Advokat Goran Dragani}: ...apsolutno imala nameru da u svom tekstu ovde inkriminisanom u vezi osnovnog zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka profesora dr Vojislava [e{eqa, imala iskqu~ivo nameru da prezentuje, shodno ~lanu 3. i 4. Zakona o javnom informisawu, javnosti jednu pravovremenu informaciju vezanu za javnu polemiku izme|u dva profesora Pravnog fakulteta.
Sudija: ...apsolutno imala nameru i u svom tekstu ovde inkriminisanom
u vezi o{te}enog i zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka prof. dr Vojislava [e{eqa imala iskqu~ivo nameru da prezentuje shodno ~l. 3. i 4. Zakona o javnom informisawu javnosti jednu pravovremenu informaciju vezanu za javnu polemiku izme|u dva profesora Pravnog fakulteta.
Advokat Goran Dragani}: A da u svom tekstu nijednim slovom nije stavila akcenat niti na stranu prof. Stevana Lili}a, niti na stranu prof. dr
Vojislava [e{eqa.
Sudija: A da u svom tekstu nijednim slovom nije stavila akcenat niti na
stranu profesora Stevana Lili}a, niti na stranu prof. dr Vojislava [e{eqa.
Advokat Goran Dragani}: ^l. 3. i ~l. 4. Zakona o javnom informisawu,
da su javna glasila slobodna da iznose ~iwenice i stavove i da pravovremeno i potpuno informi{u javnost, nekada pravovremena informacija rizikuje da se tek u drugom postupku utvrdi istinitost, jer ni ja kao branilac,
niti bilo ko iz redakcije lista “Danas” ne spori prof. dr Vojislavu [e{equ pravo da zahteva odbranu svoje li~nosti.
Sudija: ^l. 3. i ~l. 4. Zakona o javnom informisawu da su javna glasila
slobodna da iznose ~iweni~ne stavove i da pravovremeno i u potpunosti javnost informi{u, nekada pravovremena informacija rizikuje da se tek u dru gom postupku utvrdi istinitost jer ni ja kao branilac niti bilo ko iz redakcije lista “Danas” ne spori prof. dr Vojislavu [e{equ da zahteva za{titu svoje li~nosti.
Advokat Goran Dragani}: I zato postoje institucije u okviru Krivi~nog zakona. Po zakonu Republike Srbije, a koji se odnosi na dva krivi~na de la, klevetu i uvredu, po ovom istom osnovu prof. Stevan Lili}, tako|e mo`e tu`iti redakciju lista “Danas”, jer je list “Danas” preneo i stavove prof.
dr Vojislava [e{eqa.
Sudija: I zato postoje instituti krivi~nog zakona. Po Krivi~nom zakonu, a koji se odnosi na dva krivi~na dela klevetu i uvredu po ovom istom
osnovu prof. Stevan Lili} tako|e mo`e tu`iti redakciju lista “Danas”, jer
je list “Danas” preneo i stavove prof. dr Vojislava [e{eqa.
145
Advokat Goran Dragani}: Na kraju, `elim da ostavim sudu na ocenu da
li je list “Danas” u tekstu koji je ovde prezentiran i pro~itan izvr{io zloupotrebu slobode javnog informisawa ne ulaze}i da li je u pitawu odgovornost i jednog i drugog.
Sudija: Na kraju `elim da ostavim sudu na ocenu da li je list “Danas” u
tekstu koji je ovde prezentiran i pro~itan izvr{io zloupotrebu slobode javnog informisawa ne ulaze}i da li je u pitawu ovde krivi~na odgovornost jednog i drugog.
Advokat Goran Dragani}: @elim da istaknem i da po Krivi~nom zakonu Republike Srbije postoji jedno poglavqe gde se ~ak i lica koja bi bila okrivqena u smislu klevete i uvrede mogu osloboditi od kazne ukoliko je odre|ena uvreda ili kleveta izneta u smislu ozbiqnog nau~nog, kwi`evnog, rada.
Sudija: @elim da istaknem i da po Krivi~nom zakonu Republike Srbije postoji jedno poglavqe gde se ~ak i lica koja bi bila okrivqena u smislu
klevete i uvrede mogu osloboditi od kazne ukoliko je odre|ena uvreda ili
kleveta izneta u smislu ozbiqnog nau~nog, kwi`evnog rada.
Advokat Goran Dragani}: Analogno tome, `elim da gradski sudija za prekr{aje koji ovde utvr|uje iskqu~ivo da li zloupotreba slobode javnog informisawa od strane javnog glasila postoji ili ne postoji.
Sudija: Analogno tome `elim da gradski sudija za prekr{aje koji ovde
utvr|uje iskqu~ivo da li zloupotreba slobode javnog informisawa od strane javnog glasila postoji ili ne postoji.
Sudija donosi re{ewe...
Dr Vojislav [e{eq: Mogu li ja da dobijem re~.
Sudija: U zavr{noj re~i o{te}eni `eli da izjavi...
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, Stevan Lili} ne mo`e nikoga da
tu`i sa uspehom. Jer Stevan Lili} je dokazani plagijator.
Sudija: ...Stevan Lili} nikoga ne mo`e sa uspehom da tu`i, jer je on dokazani plagijator.
Dr Vojislav [e{eq: A redakcija lista “Danas” je perfidno poku{ala
da izjedna~i mene i wega. Nije redakcija lista “Danas” poku{avala da proveri da li je on zaista plagijator ili nije, nego je smatrala da }e najuspe{nije u javnosti da brani Lili}a, tako {to }e mene sa wim izjedna~iti.
Sudija: A redakcija lista “Danas” nije poku{ala da proveri da li je on
zaista plagijator ili nije ve} je smatrala da }e u javnosti najuspe{nije da brani Lili}a tako {to }e mene sa wim izjedna~iti.
Dr Vojislav [e{eq: Redakcija lista “Danas” je vi{estruki povratnik u
prekr{ajima ove vrste. Ovo je samo moja tre}a tu`ba protiv istog lica. Pro{li put je redakcija lista “Danas” ka`wena, jer je objavila drugu klevetu, tako|e groznu, da sam izjavio da }e Crnogorci u Beogradu nositi `utu zna~ku ukoliko do|e do otcepqewa Crne Gore. Zbog toga je ka`wena u skladu sa zakonom.
Sudija: Redakcija lista “Danas” je vi{estruki povratnik u prekr{ajima ove vrste. Ovo je moja tre}a tu`ba protiv istog lista, a pro{li put je redakcija lista “Danas” ka`wena, jer je objavila tako|e drugu groznu klevetu
da sam izjavio da }e Crnogorci u Beogradu nositi `utu zna~ku ukoliko do|e do otcepqewa Crne Gore. Zbog toga su ka`weni u skladu sa zakonom.
146
Dr Vojislav [e{eq: Ovakvo pona{awe je wihov stalni manir. Oni to
rade smi{qeno i tendenciozno i zato treba da odgovaraju u skladu sa zakonom. Ovakve klevete se ne smeju izneti u javnost zbog posledica.
Sudija: Ovakvo wihovo pona{awe je wihov stalni manir. Oni to rade
smi{qeno i tendenciozno i zato treba da odgovaraju u skladu sa zakonom. Ovakve klevete se ne smeju izneti u javnost zbog posledica.
Dr Vojislav [e{eq: A advokat tu`enih, nema potrebe da mene usmerava protiv Stevana Lili}a. Kao dokazani plagijator Stevan Lili} od sada
pa do kraja `ivota ima pravo da iznosi klevete i uvrede na moj ra~un kakve
god mu padnu na pamet. On je izgubio akademsku ~ast i mene vi{e ne interesuje {ta }e on izjavqivati.
Sudija: Advokat tu`enih nema potrebe da mene usmerava protiv Stevana Lili}a. Kao dokazani plagijator Stevan Lili} od sada pa do kraja `ivota ima pravo da iznosi kleveti i uvrede na moj ra~un kakve mu padnu na pamet. On je izgubio akademsku ~ast i vi{e me uop{te ne interesuje {ta }e on
izjavqivati.
Dr Vojislav [e{eq: Ali, redakcija lista “Danas”, ni bilo koja druga
redakcija ne smeju objavqivati te Lili}eve klevete. Ja nemam nameru da Lili}a gonim po Krivi~nom zakonu, nego redakciju lista “Danas” po Zakonu o
javnom informisawu. Za mene nije problem kad jedan pojedinac kleve}e, problem je kad mediji modifikuju wegovu klevetu tako {to }e je {iriti kroz
javnost.
Sudija: Ali, redakcija lista “Danas” ni bilo koja druga redakcija ne smeju objavqivati Lili}eve klevete i nemam nameru da Lili}a gonim po Krivi~nom Zakonu nego redakciju lista “Danas” po Zakonu o javnom informisawu. Za mene nije problem kada jedan pojedinac kleve}e, problem je kad mediji multiplikuju wegovu klevetu tako {to }e je {iriti u javnosti.
Dr Vojislav [e{eq: Nijedan medij ne sme da objavi bez provere nijednu optu`bu ove vrste.
Sudija: Nijedan medij ne sme da objavi bez provere nijednu optu`bu ove
vrste.
To je sve. Re~ ima punomo}nik o{te}enog, a {to je jedina i iskqu~iva
obaveza u ovom postupku.
Qiqana Laban: Uz du`no po{tovawe suda i svih prisutnih do ovog trenutka odgovorna strana nije dokazala da su ono {to su objavili prethodno
proverili i da su se uverili da je to istina.
Sudija: Punomo}nik o{te}enog izjavi da do ovog trenutka branilac okrivqenih nije dokazao da je ono {to je objavqeno u dnevnom listu “Danas” isti na, a {to je jedna iskqu~iva obaveza u ovom postupku.
Qiqana Laban: Dobronamernost mog vlastodavca je samo rasvetlila ovu
prekr{ajnu stvar, a imaju}i u vidu li~ni, dru{tveni, porodi~ni status mog
vlastodavca sa jedne strane i vi{estruki povrat druge strane, tra`imo maksimalnu kaznu za odgovorna lica u postupku. Hvala.
Sudija: Dobronamernost mog vlastodavca je samo rasvetlila ovu prekr{ajnu stvar, a imaju}i u vidu li~ni, dru{tveni, porodi~ni status mog vlastodavca sa jedne strane i vi{estruki povrat druge strane, tra`imo i predla`emo maksimalnu kaznu za okrivqena lica.
Da li vi, kao branilac okrivqenog, imate ne{to da izjavite?
147
Branilac okrivqenog pravnog lica u zavr{noj re~i nema {ta da izjavi.
Sudija donosi re{ewe da je usmeni pretres zakqu~en u 13 ~asova i 57 minuta. Odluka }e biti doneta naknadno, u zakonskom roku.
Istog dana stiglo je i re{ewe gradskog sudije za prekr{aje:
Gradski sudija za prekr{aje u Beogradu, sudija Mirela Stanojlovi}-Nikoli}, u prekr{ajnom postupku protiv okrivqenog pravnog lica Preduze}a za novinsko-izdava~ku delatnost “Dan graf” D.O.O. iz Beograda, kao osniva~a i izdava~a lista “Danas”, Du{ana Mitrovi}a, direktora navedenog pred uze}a, kao odgovornog lica i Veseqka Koprivice, kao odgovornog urednika
lista “Danas”, zbog prekr{aja iz ~l. 69. st. 1. Zakona o javnom informisawu
Republike Srbije, a na osnovu ~l. 84, 118, 232. i 235. Zakona o prekr{ajima Republike Srbije, posle odr`anog usmenog i javnog pretresa, doneo je dana 26.
5. 2000. godine re{ewe:
1. Okrivqeno pravno lice: Preduze}e za novinsko-izdava~ku delatnost
“Dan graf” D.O.O., sa poslovnim sedi{tem u ulici Alekse Nenadovi}a 1923, osniva~ i izdava~ lista “Danas”,
2. Okrivqeni: Du{an Mitrovi}, direktor preduze}a “Dan graf”, kao odgovorno lice,
3. Okrivqeni: Veseqko Koprivica, odgovorni urednik lista “Danas”, odgovorni su:
[to su dana 24. 5. 2000. godine u dnevnom listu “Danas”, broj 967, na strani 4, u ~lanku pod nazivom “Lili} tra`i da lider Srpske radikalne stranke bude “urgentno izba~en”, objavili delove pisma profesora Stevana Lili}a upu}enog dekanu Pravnog fakulteta, Oliveru Anti}u, u kojem, izme|u
ostalog, pi{e: “Nema potrebe posebno isticati da je [e{eq i beskrupulozni plagijator koji se nije libio ni da otvoreno plagira ~uveni Lewinov tekst
‘[ta da se radi‘,” i na taj na~in zloupotrebili slobodu javnog informisawa objavqivawem neistinite informacije, kojom se povre|uje pravo li~nosti profesora dr Vojislava [e{eqa,
– ~ime su u~inili prekr{aj iz ~l. 69. st. 1. Zakona o javnom informisawu Republike Srbije,
– pa se na osnovu navedenog zakonskog propisa ka`wavaju:
Okrivqeno pravno lice Preduze}e za novinsko-izdava~ku delatnost “Dan
graf” D.O.O., nov~anom kaznom u iznosu od 300.000,00 (trista hiqada) novih
dinara, koju kaznu je okrivqeno pravno lice du`no da plati u roku od 24 ~asa od dono{ewa re{ewa, pod pretwom prinudnog izvr{ewa, a shodno ~l. 73.
st. 1. i 3. Zakona o javnom informisawu Republike Srbije.
Okrivqeno odgovorno lice, Du{an Mitrovi}, nov~anom kaznom u iznosu od 120.000,00 (sto dvadeset hiqada) novih dinara, koju kaznu je du`an da plati u roku od 24 ~asa od dono{ewa re{ewa, shodno ~l. 73. st. 1. i 3. Zakona o
javnom informisawu Republike Srbije, u protivnom ista }e se u iznosu od
1.800,00 (hiqadu osam stotina) novih dinara, zameniti kaznom zatvora u trajawu od 30 (trideset) dana, a preostali iznos od 118.200,00 (sto osamnaest hiqada dve stotine) novih dinara, }e se naplatiti prinudnim putem.
Okrivqeni odgovorni urednik, Veseqko Koprivica, nov~anom kaznom u
iznosu od 150.000,00 (sto pedeset hiqada) novih dinara, koju kaznu je du`an da
plati u roku od 24 ~asa od dono{ewa re{ewa, shodno ~l. 73 st. 1. i 3. Zakona
148
o javnom informisawu Republike Srbije, u protivnom ista }e se u iznosu od
1.800,00 (jedna hiqada osam stotina) novih dinara, zameniti kaznom zatvora
u trajawu od 30 (trideset) dana, a preostali iznos od 148.200,00 (sto ~etrdeset osam hiqada dve stotine) novih dinara, naplati}e se prinudnim putem.
Okrivqeni su du`ni da plate tro{kove prekr{ajnog postupka u pau{alnom iznosu od po 600,00 ({est stotina) novih dinara, u istom roku kao i nov~ane kazne, a pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
@alba ne odla`e izvr{ewe re{ewa shodno ~l. 72. st. 8. Zakona o javnom
informisawu Republike Srbije. Obrazlo`ewe:
Po zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka podnetog dana 25. 5. 2000.
godine, od strane prof. dr Vojislava [e{eqa, pokrenut je prekr{ajni postupak protiv okrivqenih zbog prekr{aja bli`e opisanog u izreci re{ewa.
Na usmeni javni pretres, po pozivima se odazvao branilac okrivqenog
pravnog i okrivqenog odgovornog lica advokat Goran Dragani} iz Beograda, po punomo}ju prilo`enom u spisima predmeta, a uredno primqenim pozivima koji se nalaze u spisima predmeta, nisu se odazvali predstavnik okrivqenog pravnog lica, okrivqeno odgovorno lice i okrivqeni Veseqko Koprivica.
Usmenom pretresu odazvao se o{te}eni prof. dr Vojislav [e{eq, sa punomo}nikom advokatom Nadom Kotarac-Mihajlovi}, po punomo}ju prilo`enom u spisima predmeta.
Sudija je, nakon {to je objavio predmet usmenog pretresa, doneo re{ewe da se odr`i usmeni javni pretres po zahtevu o{te}enog prof. dr Vojislava [e{eqa, a shodno zakqu~ku o pokretawu prekr{ajnog postupka.
Branilac okrivqenog pravnog lica i okrivqenog odgovornog lica je izjavio da je prof. dr Vojislav [e{eq, na osnovu ~l. 176. st. 1. Zakona o prekr{ajima, podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Preduze}a “Dan graf”, Du{ana Mitrovi}a i Veseqka Koprivice, na osnovu ~l.
69. Zakona o javnom informisawu, gde se ka`e da je neko odgovoran za zloupotrebu slobode javnog informisawa objavqivawem neistine, kojom se povre|uje pravo li~nosti u sredstvima javnog informisawa.U zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka stoje navodi iz dnevnog lista “Danas”, navodi pisma profesora Pravnog fakulteta Stevana Lili}a, a ~iji delovi se odnose na kolegu prof. dr Vojislava [e{eqa. Branilac isti~e da je bitno da
se pro~ita ceo tekst iz dnevnog lista “Danas”, a radi utvr|ivawa odgovornosti Preduze}a “Dan graf” i lista “Danas”, koji je objavio sporni tekst, jer
list “Danas” u spornom tekstu, a u prvom delu, objavquje deo javne polemike
prof. dr Vojislava [e{eqa, a u drugom delu objavquje deo odgovora prof.
dr Stevana Lili}a, upu}eno kroz pismo dekanu Pravnog fakulteta.
Na pitawe sudije, da li mu je kao braniocu poznato da li je odgovorni urednik proverio informaciju koju je objavio u dnevnom listu “Danas”, dana 24.
5. 2000. godine, a pre {tampawa teksta, branilac okrivqenog pravnog i odgovornog lica izjvi da je prema wegovoj informaciji prof. Stevan Lili}
preko svog zastupnika uputio pismo redakciji “Dan graf” da se objavi pismo,
a vezano za spornu situaciju, da je odgovorni urednik bio du`an da obavesti
javnost o navodima pisma, a shodno Zakonu o javnom informisawu, i da je iz
razgovora sa qudima iz okrivqenog pravnog lica i odgovornim qudima iz
149
istog ovla{}en da u tom delu izjavi da je list “Danas” `eleo da na najobjektivniji na~in prenese i stavove prof. dr Vojislava [e{eqa i stavove prof.
dr Stevana Lili}a. Kao branilac `eli da istakne da je to samo jedan deo koji govori da list “Danas” nije imao nameru, niti je hteo da svesno zloupotrebi, a upravo iznose}i stavove i jedne i druge strane.
O{te}eni prof. dr Vojislav [e{eq je izjavio da izme|u wega i prof.
dr Stevana Lili}a nije bilo nikakve javne polemike, da tu jednostavno ne postoje dve strane, da postoji kleveta u tekstu Stevana Lili}a, koju je objavio
list “Danas”. List “Danas” nema nikakvu obavezu da objavquje sva pisma koja sti`u u wihovu redakciju, o~igledno je da objavquju samo ona pisma koja odgovaraju wihovoj ure|iva~koj koncepciji, a po zakonu je du`an da ne objavi
ne{to {to predstavqa klevetu i krivi~no delo druge vrste. Ovo je bila suvi{e te{ka optu`ba da bi se bez provere mogla objaviti za univerzitetskog
profesora i da za intelektualca nema te`e klevete. Pogotovo {to su odgovorni qudi u listu “Danas” znali da Lili}eva izjava nije ta~na, s obzirom
da se poznajemo decenijama. Bo`idar Andreji} je sa mnom slu`io vojsku 1980.
godine, Grujica Spasovi} je sa mnom radio, 1982. godine, prvi intervju u mom
`ivotu i svi su znali kada se pomene “[ta da se radi”, da to nije nikakav moj
plagijat.
Naziv projekta “[ta da se radi” identi~an je sa nazivom jednog Lewinovog teksta, ali ja nisam bio rukovodilac tog projekta, niti sam smi{qao
naziv tom projektu. Re~ je o projektu Du{ana Bogavca “[ta da se radi” iz 1983.
i 1984. godine. Du{an Bogavac je napravio jednu listu pitawa i uputio mnogim istaknutim intelektualcima tra`e}i odgovore na wih. Jedan od tih intelektualaca bio sam ja. Na ta pitawa sam odgovorio, poneo sam tekst iz Sarajeva u Beograd, u vozu me je pretresla policija, na{la taj tekst, bio sam uhap{en i osu|en na 8 godina zatvora. Moj tekst nikada nisam naslovio sa “[ta
da se radi”, nego sam ga naslovio kao Odgovori na anketu-intervju “[ta da
se radi?”, a po izlasku iz zatvora sam ga i li~no objavio.
Taj tekst se nalazi u mojoj kwizi Demokratija i dogma na strani 117, pod
naslovom Odgovori na anketu i intervju “[ta da se radi”, a kwiga je objavqe na u tri izdawa. Prvo izdawe je zabraweno presudom Okru`nog suda u Beogradu 1987. godine. Slede}a dva izdawa nisu zabrawivana. To je posledwe izdawe iz 1991. godine. Ina~e, objavio sam i konkretan materijal sa su|ewa povodom tog teksta kada sam osu|en na 8 godina zatvora, a iz tog sudskog spisa
mo`ete videti da i nadle`ni Okru`ni sud u Beogradu i Slu`ba dr`avne bezbednosti uvek moj tekst oslovqavaju kao Odgovori na anektu i intervju “[ta
da se radi?”, iako kad neko ima kwigu pod naslovom koji je podudaran sa naslovom drugog autora to ne mora da zna~i da se radi o plagijatu. Na primer,
Tolstoj je napisao Rat i mir, a neki ~ovek mo`e da napi{e studiju Rat i mir,
pa da obra|uje militaristi~ke ideologije u toj kwizi i niko ne mo`e da ga
optu`i da je plagirao Tolstoja.
Iz mog teksta se mo`e videti da nijednu re~ nisam prepisao, niti sadr`aj mog teksta ima bilo kakve veze sa sadr`ajem iz Lewinovog teksta, a {to
je najva`nije nikada svoj tekst nisam naslovio sa “[ta da se radi?”, nego uvek
Odgovori na anketu i intervju “[ta da se radi?”, da se vidi da ja nisam smislio naslov ankete nego neki drugi autor. U ovom slu~aju, o~igledno je da se
150
radi o ~istoj kleveti, kleveti najgore vrste, a redakcija lista “Danas” nije
ni poku{ala da proveri da li su Lili}evi navodi istiniti. Pogotovo je to
morala da radi s obzirom da su weni urednici znali da sam u javnosti poznat
kao “pravi lovac na plagijatore”.
U dva prethodna slu~aja, kada sam raskrinkavao Branka Miqu{a i Hamdiju Pozderca, ustalasala se tada{wa jugoslovenska javnost, a velika politi~ka afera bila je i sa Du{anom Bogavcem i wegovim projektom “[ta da
se radi”. Kao urednik lista “Komunist”, Du{an Bogavac je oteran sa posla.
Sve su to znali mnogi odgovorni qudi iz redakcije lista “Danas”, a sigurno i iz drugih beogradskih redakcija. I na kraju, na 84 kucane strane elaborata dokazao sam da je Stevan Lili} plagijator i pokrenuo postupak na Pravnom fakultetu u Beogradu i u Ministarstvu za visoko obrazovawe Vlade Republike Srbije, a Stevan Lili} je napisao pola strane i izrekao nekoliko
kleveta bez ijednog dokaza da bi redakcija lista “Danas” glumila objektivnost i utvrdila da se u ovom slu~aju radi o polemici. Tu nema nikakve polemike, re~ je o zlobnom, zlonamernom i svesnom lansirawu klevete, i zbog toga predla`em sudu da se svi tu`eni najstro`e kazne, u skladu sa odredbama
Zakona.
Punomo}nik o{te}enog se u svemu slo`ila sa izjavom o{te}enog.
U dokaznom postupku branilac okrivqenog pravnog i okrivqenog odgovornog lica, prilo`io je u spise predmeta pismo prof. dr Stevana Lili}a
upu}eno dekanu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dana 23. 5. 2000.
godine.
Sudija je navedeno pismo, kao pismeni dokaz, pro~itao.
Daqe je branilac okrivqenog pravnog i okrivqenog odgovornog lica
predlo`io kao osnovni predlog za izvo|ewe dokaza da se pro~ita tekst iz
dnevnog lista “Danas”, od 24. 5. 2000. godine, a na osnovu ~iwenice da je bilo javne polemike izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i prof. dr Stevana
Lili}a, a na okolnost da ne postoji zloupotreba javnog informisawa.
Sudija je i tekst, kao pismeni dokaz, tako|e pro~itao.
Nakon {to je sudija doneo re{ewe da je dokazni postupak zavr{en, o{te}eni je izjavio da Stevan Lili} nikoga ne mo`e sa uspehom da tu`i, jer je on
dokazani plagijator, a redakcija lista “Danas” je perfidno poku{ala da izjedna~i wega sa Stevanom Lili}em. Redakcija lista “Danas” nije poku{ala
da proveri da li je on zaista plagijator ili nije, ve} je smatrala da }e u javnosti najuspe{nije da brani Lili}a, tako {to }e sa wim wega izjedna~iti.
Redakcija lista “Danas” je vi{estruki povratnik u prekr{ajima ove vrste,
jer je ovo wegova tre}a tu`ba protiv istog lista, a pro{li put je redakcija lista “Danas” ka`wena jer je objavila tako|e drugu groznu klevetu da je on
izjavio da }e Crnogorci u Beogradu nositi `utu zna~ku, ukoliko do|e do otcepqewa Crne Gore. Dodao je da je ovakvo pona{awe wihov stalni manir, a
to rade smi{qeno i tendenciozno i da za to treba da odgovaraju u skladu sa
zakonom.
Naveo je jo{ da se ne smeju izneti u javnost ovakve klevete, zbog posledica i da branilac tu`enih nema potrebe da ga usmerava protiv Stevana Lili}a jer on, kao dokazani plagijator, od sada pa do kraja `ivota ima pravo
da iznosi klevete i uvrede na wegov ra~un kakve mu padnu na pamet. On je izgubio akademsku ~ast i vi{e ga uop{te ne interesuje {ta }e on izjavqiva151
ti, ali redakcija lista “Danas”, ni bilo koja druga redakcija, ne smeju objavqivati Lili}eve klevete, pa u vezi sa tim je istakao da nema nameru da Lili}a goni po Krivi~nom zakonu, nego redakciju lista “Danas” po Zakonu o javnom informisawu. Dodao je i to da za wega nije problem kada jedan pojedinac kleve}e, ve} kada mediji multiplikuju wegovu klevetu, tako {to }e je {iriti u javnost i nijedan medij ne sme da objavi bez provere nijednu optu`bu
ove vrste.
Punomo}nik o{te}enog je izjavila da branilac okrivqenih nije dokazao da je ono {to je objavqeno u dnevnom listu “Danas” istina, a {to je jedina iskqu~iva obaveza u ovom postupku, i da je dobronamernost wenog vlasto davca, prof. dr Vojislava [e{eqa, samo rasvetlila ovu prekr{ajnu stvar
i da, imaju}i u vidu li~nost, dru{tveni, porodi~ni status wenog vlastodavca, sa jedne strane, i vi{estruki povrat, s druge strane, predla`e maksimalnu kaznu za okrivqena lica.
U zavr{noj re~i, branilac okrivqenih je izjavio da redakcija lista “Danas” apsolutno nije imala nameru i u svom tekstu, ovde inkriminisanog ~lanka iz zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka prof. dr Vojislava [e{eqa, zloupotrebe, ve} iskqu~ivo nameru da prezentuje shodno ~l. 3. i 4. Zakona o javnom informisawu javnosti jednu pravovremenu informaciju vezanu za
javnu polemiku izme|u dva profesora Pravnog fakulteta, a da u svom tekstu
nijednim slovom nije stavila akcenat niti na stranu profesora Stevana Lili}a, niti na stranu prof. dr Vojislava [e{eqa. ^l. 3. i 4. Zakona o javnom
informisawu ka`e da su javna glasila slobodna da iznose ~iweni~ne stavove, da pravovremeno i u potpunosti javnost informi{u, mada nekada pravovremena informacija rizikuje da se tek u drugom postupku utvrdi istinitost,
jer ni on kao branilac, niti bilo ko iz redakcije lista “Danas” ne spori prof.
dr Vojislavu [e{equ pravo da zahteva za{titu svoje li~nosti. Dodao je da
postoje za to instituti Krivi~nog zakona i da po Krivi~nom zakonu, a koji
se odnosi na dva krivi~na dela – klevetu i uvredu, po ovom istom osnovu Stevan Lili} mo`e tu`iti redakciju lista “Danas”, jer je list “Danas” preneo
i stavove prof. dr Vojislava [e{eqa. Istakao je da po Krivi~nom zakonu Republike Srbije postoji jedno poglavqe gde se ~ak i lica koja bi bila okrivqena u smislu klevete ili uvrede, mogu osloboditi od kazne, ako je odre|ena uvreda ili kleveta izneta u smislu ozbiqnog nau~nog i kwi`evnog rada. Na kraju je ostavio sudu na ocenu da li je list “Danas” u tekstu ovde prezentiranom
i pro~itanom izvr{io zloupotrebu slobode javnog informisawa ne ulaze}i
da li je ovde u pitawu krivi~na odgovornost jednog i drugog.
Po{to je pro~itao zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, sudija je ispitao branioca okrivqenih, saslu{ao o{te}enog, a izvr{io je uvid
i cenio i ise~ak iz dnevnog lista “Danas” na strani broj 4, od 24. 5. 2000.
godine, u tekstu “Lili} tra`i da lider Srpske radikalne stranke bude ‘ur gentno izba~en‘,” pismo prof. dr Stevana Lili}a dekanu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od 23. 5. 2000. godine, kao i stranu 1, 2, 3. i
4. iz dela prenosa Radio televizije Srbije, a koji je objavila “Beta” 22. i
23. 5. 2000. godine.
Ocenom rezultata izvedenih dokaza, sudija je na{ao da su okrivqeni na
na~in opisan u izreci re{ewa u~inili prekr{aj iz ~l. 4. i ~l. 11. st. 1. i 2.
152
Zakona o javnom informisawu Republike Srbije, jer su objavqivawem predmetnog ~lanka u dnevnom listu “Danas” zloupotrebili slobodu javnog informisawa i na taj na~in povredili pravo li~nosti o{te}enog prof. dr Vojislava [e{eqa.
Sudija je cenio navode odbrane, ali nalazi da oni ne osloba|aju od prekr{ajne odgovornosti okrivqene, jer je utvrdio da na osnovu ~iwenice da u
dokaznom postupku nisu pru`eni pravno relevantni dokazi kojima bi se potvrdila istinitost objavqenih informacija u odnosu na nepovredivost qudskog dostojanstva i prava li~nosti o{te}enog prof. dr Vojislava [e{eqa,
pa ih je oglasio odgovornim i kaznio po zakonu.
Kod odlu~ivawa o visini nov~ane kazne, sudija je cenio sve okolnosti
iz ~l. 37. Zakona o prekr{ajima Republike Srbije, uzeo je u obzir sve okolnosti koje uti~u na visinu kazne, pa je u odnosu na te`inu izvr{enih prekr{aja izrekao nov~ane kazne kao u izreci re{ewa, smatraju}i da su izre~ene
nov~ane kazne adekvatne te`ini izvr{enih prekr{aja i da }e se wima u potpunosti ostvariti svrha ka`wavawa.
U odnosu na okrivqeno pravno lice, re{ewe je doneto primenom ~l. 72.
Zakona o javnom informisawu Republike Srbije.
Odluka o tro{kovima prekr{ajnog postupka doneta je na osnovu ~l. 150.
i 151. ZOP-a Republike Srbije, ~l. 43. Zakona o izmenama i dopunama ZOPa Republike Srbije i ~l. 1. st. 2. Uredbe o dopuni Uredbe o naknadi tro{kova u sudskim postupcima.
Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba Ve}u za prekr{aje u Beogradu, u roku od 8 dana od dana prijema re{ewa, a preko ovog sudije, na adresu Masarikova broj 2/III, Beograd.
@alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.
Re{eno kod gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu, 26. 5. 2000. godine,
pod 0 40 Up. br. 200027/00.
IV. Urnebesni sudski proces
po tu`bi plagijatora Stevana Lili}a
1. Tu`ba Stevana Lili}a
Stevan Lili} je Petom op{tinskom sudu u Beogradu, 7. juna, podneo
tu`bu za naknadu {tete zbog navodne povrede ~asti i ugleda. U tu`bi
je naveo:
Tu`ilac, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Stevan Lili}, jedan je od na{ih najeminentnijih pravnih stru~waka
i svetski priznati nau~ni i stru~ni autoritet iz oblasti Upravnog prava,
Nauke o upravqawu i Pravne informatike.
Autor je vi{e od dve stotine stru~nih i nau~nih radova, ukqu~uju}i i
brojne eseje, monografije i uybenike, izme|u ostalog i uybenike iz upravnog prava u saradwi sa autorima iz Podgorice, Ni{a i Bawa Luke.
153
Prof. Lili} je u~estvovao na brojnim doma}im i me|unarodnim nau~nim skupovima i u vi{e navrata bio podnosilac nacionalnih referata (npr.
iz oblasti upravnih nauka - Madrid 1992; Peking 1996, iz oblasti ustavnog
prava Tokio 1995). itd.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za magistarski rad “Teorijske osnove pravnih informacionih sistema.” Bio je najboqi student generacije. Nau~no-istra`iva~ki rad za doktorat obavio na “Boalt Hall” univerzitetu u Berkliju Kaliforniji.
Kao istra`iva~ i predava~ boravio i predavao, izme|u ostalog i na
“Kolumbija” Univerzitetu (Wujork), kao i u Pitsburgu, Mineapolisu, Oslu
i Kijevu.
Tu`eni, dr Vojislav [e{eq, objavio je u ~asopisu “Srpska slobodarska
misao” (br. 3/2000, str. 1-48), tekst sa naslovom:”Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Dokaz: Separat iz ~asopisa.
U navedenom tekstu tu`eni je na ra~un tu`ioca izneo brojne neistine,
uvrede i nedoli~ne kvalifikacije u nameri da diskredituje delo i li~nost
prof. Lili}a. Tu`ioca, prof. Lili}a, izme|u ostalog, naziva i “lopovom”
(str. 1, str.47), “slugom neprijateqa svoga naroda”, “nacionalnim izrodom i
moralnim degenerikom”, “moralnom mizerijom”, “intelektualnom kreaturom”,
“bitangom” (str. 48), itd. Dokaz: Separat iz ~asopisa.
Odredba ~lana 198. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da je lice koje drugome povredi ~ast, kao i lice koje iznosi ili prenosi neistinite navode o znawu i sposobnostima drugog, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, du`no da naknadi prouzrokovanu {tetu.
Odredba ~lana 200. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da }e sud
zbog povrede ugleda, ~asti, slobode ili prava li~nosti (kao i za strah) dosuditi pravi~nu nov~anu nadoknadu.
Uvidom u tekst Vojislava [e{eqa: “Univerzitetski profesor Stevan
Lili} kao podli i prqavi plagijator” koji obiluje vulgarnim re~nikom i
neta~nim navodima o znawu i sposobnostima prof. Stevana Lili}a, sud }e
utvrditi ~iweni~no stawe na nedvosmisleni na~in, odnosno, da je na ovaj na~in tu`iocu pri~iwena nematerijalna {teta zbog povrede ugleda i ~asti.
Tu`ilac posebno skre}e pa`wu sudu da prilikom odlu~ivawa ima u vidu da je univerzitetskom profesoru stru~nost, znawe i profesionalni ugled
najzna~ajniji radni i `ivotni resurs. Osim toga tu`ilac skre}e pa`wu sudu da prilikom odlu~ivawa ima u vidu da je tu`eni, objavqivawem pomenutog teksta, pokazao nameru omalova`avawa stru~nosti, znawa i profesionalnog ugleda pred javno{}u. Ova namera jasno je istaknuta i u samom naslovu teksta. Sve ove okolnosti negativno se odra`avaju u svakodnevnom `ivotu i radu tu`ioca (i wegove familije).
Prilikom odlu~ivawa o tu`benom zahtevu za naknadu pretrpqene {tete, kao i visini wene naknade, sud je du`an da vodi ra~una o zna~aju povre|enog dobra i ciqu kome slu`i naknada.
Imaju}i u vidu izneto, predla`emo sudu da donese slede}u presudu:
Usvaja se tu`beni zahtev. Obavezuje se tu`eni dr Vojislav [e{eq da objavi demanti, odnosno ispravku informacije koju je dao o radu i delu profesora Stevana Lili}a u sredstvima javnog informisawa, odnosno, usvaja se tu154
`beni zahtev. Obavezuje se dr Vojislav [e{eq da tu`iocu, profesoru Stevanu Lili}u na ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda i ~asti isplati iznos od 3.500.000 (tri miliona i petsto hiqada) dinara sa zakonskom kamatom, po~ev{i od 23. maja 2000 kao dana nastanka
{tete do kona~ne isplate, sve u roku od 15 dana od pravosna`nosti presude.
Obavezuje se tu`eni da plati tro{kove parni~nog postupka.
2. Prvo sudsko ro~i{te 19. jula 2000. godine
Glavna rasprava po tu`bi Stevana Lili}a po~ela je 19. jula 2000. godine u prepunoj velikoj dvorani Palate pravde u Beogradu.
Sudija: Sud otvara raspravu po tu`bi prof. dr Stevana Lili}a protiv
tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa, radi naknade {tete.
Sud postupa u sastavu, predsednik ve}a Branka Maksimovi} Mici}, sudije porotnici Slavko Papestijevi} i Petar Brki}.
Su|ewu su pristupili advokat Slobodan [o{ki} po punomo}ju koje prila`e, advokat Gradimir Nali} i Du{an Igwatovi} po punomo}ju koje sudu
predaju.
Za tu`enog, li~no sa punomo}nikom Qiqana Laban po punomo}ju koje
sudu prila`e.
Od ostalih pozvanih lica nije pristupio tu`ilac li~no, a poziv mu nije uru~en.
Prisutni punomo}nici tu`ioca, tu`eni i punomo}nik tu`enog predla`u da se rasprava odr`i
Advokat [o{ki}: Prvo, niste nam se obratili.
Sudija: Da li znate sastav ve}a?
Advokat [o{ki}:Imamo zahtev obrazlo`en sa zahtevom za izuze}e predsednika ve}a, me|utim kako...
Sudija: Gospodo, ne mo`emo to raditi dok ne donesemo re{ewe o odr`avawu rasprave.
Pa s toga pitam, da li predla`ete da se rasprava odr`i?
Advokat [o{ki}: Ja bih to pre nego {to se donese re{ewe.
Sudija: Ne mo`e. Sud donosi re{ewe da se rasprava odr`i bez obzira
na primedu punomo}nika tu`ioca advokata Slobodana [o{ki}a da se rasprava ne odr`i, jer pre rasprave imaju zahtev za izuze}e...
Celog ve}a ili samo predsednika ve}a?
Advokat [o{ki}: Samo predsednika ve}a.
Sudija:...postupaju}eg sudije iz razloga...
Advokat [o{ki}: Mi smo imali podnesak koji nismo mogli da predamo po{to prijemna kancelarija ne radi ve} ~itavih pola sata pre odr`avawa ro~i{ta, a razlozi su koje smo naveli u ovom podnesku slede}i. Da se sumwa u va{u nepristrasnost iz razloga {to ste na prethodnom su|ewu...
Sudija: Kolega, nisam vam dala re~. Zna~i, imaju pismeni podnesak koji
nisu mogli predati sudu jer prijemna kancelarija suda ve} pola sata ne radi.
Punomo}nik tu`ioca, advokat Slobodan [o{ki}, navodi da je u podnesku izneo slede}e:
Sud donosi re{ewe, nala`e se advokatu Slobodanu [o{ki}u da jedan
primerak pismenog podneska preda sudu i protivnoj strani.
155
Sud konstatuje da je navedeni punomo}nik predao pismeni podnesak za sud
i protivnu stranu.
Daqe se konstatuje da je pismeni podnesak tu`ioca uru~en punomo}niku tu`enog.
Sud donosi re{ewe
Advokat Nali}: Mi ho}emo da obrazlo`imo u svetlu dana{wih doga|a ja, ako dozvolite.
Sudija: Kako se vi zovete?
Advokat Nali}: Na|ite u predmetu pa pogledajte kako se ja zovem.
Sudija: Gradimir Nali}.
Advokat Nali}: Zna~i, u dopuni tog podneska, koji }ete pretpostavqam
pro~itati pred kamerama, izme|u ostalog tra`imo va{e izuze}e zbog toga
{to dozvoqavate ovaj cirkus ovde. Radi se o gra|anskoj parnici koja predstavqa odnos me|u gra|anima, a snimawe, fotografisawe i ostalo mo`e biti
obavqeno uz saglasnost gra|anina koji se snima, a vi ovo dozvoqavate bez obrazlo`ewa kako ste i na koji na~in do{li do toga da vam se u sudnci na|u kamermani. Ako vi mislite da }ete napraviti uspe{nu emisiju “Radikalskih
talasa” na ovaj na~in ne}ete.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca advokat Gradimir Nali} tra`i izuze}e postupaju}eg sudije iz razloga {to je dozvolio cirkus u ovoj sudnici, dozvolio je snimawe vizuelno i tonsko, da se radi o gra|anskoj parnici za
fizi~ka lica.
Advokat Nali}: Niste rekli sve.
Sudija: Molim vas, ja vodim ovaj postupak.
Advokat Nali}: Ne}ete jo{ dugo.
Sudija: Na pitawe suda da li to tu`ilac tra`i iskqu~ewe javnosti. Na
postavqeno pitawe predsednika ve}a punomo}nik tu`ioca se izja{wava. Izjasnite se.
Advokat Nali}:Nisam ~uo va{e pitawe, od ove buke u sali. Tra`imo spre~avawe snimawa ovog su|ewa, nemamo ni{ta protiv ove javnosti, neka budu
gra|ani neka vide {ta se doga|a.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca Gradimir Nali} izjavquje da ne tra`e iskqu~ewe javnosti da narod vidi {ta se doga|a ali da tra`e da se udaqe kamermani, snimateqi koji vr{e vizuelno snimawe postupka.
Advokat Nali}: I jo{ ne{to, gospo|o sudija, ako dozvolite, tra`imo,
po{to ste me ve} pitali, tra`imo da dr`ite red u sudnici, ovde se glasno
govori, ovde se vi~e, ovde se zvi`di u va{oj sudnici i to je jo{ jedan od razloga za va{e izuze}e, molim vas da to unesete u zapisnik.
Sudija: Navedeni punomo}nik tra`i izuze}e postupaju}eg sudije iz razloga {to se u sudnici zvi`di i vi~e.
Sud donosi re{ewe. Zbog `eqe punomo}nika tu`ioca da se i pre dono{ewa re{ewa o odr`avawu rasprave izja{wavaju o pravnim smetwama vo|ewa ovog postupka pre po~etka rasprave.
Sud donosi re{ewe
Da je po odobrewu i re{ewu predsednika I op{tinskog suda u Beogradu
SU broj 327/2000 od 19. 7. 2000. dozvoqeno televizijsko snimawe i fotografisawe su|ewa u pravnoj stvari koja }e se odr`ati 19. 7. 2000. u 10,00 ~asova
156
u velikoj sali Palate pravde, za ekipu Zemunskog informativno poslovnog
sistema iz Zemuna koju ~ine: Zlata Radovanovi}, Ivana \uri}, Dobrica Gaji}, Vesna Arsi}, Krsta Golubovi}, Marko Popla{en.
Zatim re{ewe SU broj 327/2000. godine kojim je predsednik ovoga suda
dozvolio televizijsko snimawe ekipi “Radikalskih talasa” koju ~ine Marina Toman, Elena Bo`i} Talijan, Marko Kosti}, Zoran Stankovi}, ^edomir
Filipovi} i Bojan Stanojevi}, te tre}im re{ewem tako|e od 19. 7. 2000. predsednik suda dozvoqava snimawe ekipi Radio-televizije “Studio B” koju ~ine: Bo`ana Nikoli} novinar, Zoran Milenkovi} snimateq i asistent Nenad Suyulija.
Sudija: Tu`eni li~no.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, ja bih se izjasnio povodomo ova dva
zahteva punomo}nika tu`ioca. Prvo povodom zahteva za iskqu~ewe javnosti.
Zahtev nije zasnovan na Zakonu o krivi~nom postupku, nema, dakle, nikakvog
osnova za iskqu~ewem javnosti.
Advokat Nali}: Ali ovo je parinica.
Dr Vojislav [e{eq: Bez obzira {to je parnica i gra|anska parinaca
je javna osim u izvesnim slu~ajevima, ovde ne postoje te okolnost po kojima
Zakon o kriv~nom postupku dozvoqava izuze}e javnosti.
Drugo, po{to u va{oj tu`bi stoji da je Stevan Lili} jedan od na{ih najeminentnijih pravnih stru~waka, svetski priznat nau~ni i stru~ni autoritet iz oblasti upravnog prava, {to se onda ~udite {to je do{lo ovoliko qudi da posmatra parnicu koju vodi takav eminentni stru~wak. Bar pola prisutnih je zbog toga do{lo. Druga polovina je do{la da ~uje kako }u ja dokazivati da je jedan od na{ih najeminentnijih pravnih stru~waka, svetski priznati nau~ni i stru~ni autoritet, podli i prqavi plagijator, lopov, sluga
neprijateqa svog naroda, nacionalni izrod, moralni degenerik, moralna mizerija, intelektualna kreatura i bitanga. Jer ako ja doka`em da je Stevan Lili} zaista prqavi plagijator, lopov, sluga, neprijateqa svoga naroda, nacionalni izrod, moralni degenerik, moralna mizerija, intelektualna kreatura i bitanga onda obaram sve ovo da je on jedan od najeminentnijih pravnih
stru~waka. Javnost je veoma zainteresovana za ovo su|ewe, su|ewe je veoma
zna~ajno za ukupni nau~ni, kulturni `ivot na{e zemqe. Plagijati nisu tako retka pojava na univerzitetima u Srbiji i SR Jugoslaviji, ali je krajwe
vreme da se po~ne sa ra{~i{}avawem ovakvih plagijatorskih afera. Sa ovom
aferom je to po~elo, da li je zaista re~ o plagijatoru ili ne to }e sud da utvrdi u ovom postupku, do koga je do{lo u nekom idealnom spletu okolnosti, po{to je plagijator podneo tu`bu. Ako se utvrdi da je Stevan Lili} plagijator, da je prepisao i prisvojio kao svoje delove teksta Laze Kosti}a, Nikole Stjepanovi}a i eventualno nekih drugih autora, onda je on zaista i bitanga, i moralna mizerija, i kreatura, i lopov, i sve ostalo, a ako se utvrdi da
on nije plagijator, onda to mogu meni pripisati. Ja se nadam da advokati tu`ioca nemaju ni{ta protiv takve jedne...
Sudija: Samo, molim vas, dr`ite se zahteva za izuze}e.
Dr Vojislav [e{eq: Dobro, da se izjasnim o zahtevu za izuze}e. Zakonom
o krivi~nom postupku taksativno su nabrojani mogu}i razlozi za izuze}e.
Advokat Nali}: Ne znate vi to, gospodine [e{eq, {to ne pustite advokata to da radi?
157
Dr Vojislav [e{eq: A {to vi ne }utite malo? Izigravate cirkusanta.
Sudija: Svako ima pravo da govori i nemojte molim vas. Sud po{tuje vas,
po{ujte i vi sud.
Advokat Nali}: On vre|a advokata u va{oj sudnici, to je razlog za izbacivawe iz sudince i jo{ jedan razlog za va{e izuze}e.
Sudija: Nije vas vre|ao.
Advokat Nali}: Kako nije, nazvao me je cirkusantom.
Dr Vojislav [e{eq: Mogu li samo da ka`em da {to se ti~e tvrdwe advokata Nali}a da je on ovde da bi ustanovio protivte`u, pa nedostaje vam bar
jo{ pola metra visine.
[to se ti~e zahteva za izuze}e, po{to ne postoje nikavi zakonski razlozi za podno{ewe tog zahteva, po{to zahtev, po na{em mi{qewu, nije osnovan i nemamo ni{ta protiv da se zahtev prosledi i da krene svojim putem, ali
tra`imo da se da odre|ena pauza kako bi se re{avalo o tom zahtevu kako bi
se izbeglo eventualno ve{ta~ko prolongirawe ovog postupka.
Sudija: Tu`eni li~no osporava tu`bu i tu`io~ev zahtev. Protivi se zahtevu za izuze}e postupaju}eg sudije u ovoj pravnoj stvari, iz razloga prisustva
javnosti navode}i da je Zakonom o krivi~nom postupku predvi|eno ta~no u
kojim slu~ajevima se mo`e iskqu~iti javnost, u parni~nom postupku su|ewa
su javna, izuzetno u nekim slu~ajevima spora se iskqu~uje javnost. Prisustvo
ove javnosti izazvano je time {to se ovde pojavquje prof. dr Stevan Lili},
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan od najeminentnijh stru~waka u Beogradu, priznati stru~wak autorskih prava - upravnog prava nauke i pravne informatike.
Takva li~nost izazvala je prisustvo ovolike javnosti. Ovo su|ewe ima
zna~aj za nau~ni i kulturni `ivot u na{oj dr`avi. To {to je tu`eni napisao i naveo u separat ~asopisa “Srpska slobodarska misao”, “Univerzitetski profesor Stevan Lili}, kao podli i prqavi plagijator”, naravno u ovom
postupku mora se dokazati, ako se doka`e istinitost da je navedeni profesor iz kwiga navedenih autora prisvojio i preuzeo tekst, i}i }e na {tetu
upravo tu`ioca, to }e naravno i}i na {tetu tu`ioca, a ukoliko bude suprotno dokazano sve posledice snosi}e tu`eni. U obrazlo`ewu zahteva za izuze}e sa kojim se tu`eni upoznao, ne stoje razlozi te predla`e sudu da zahtev
za izuze}e prosledi na odlu~ivawe i da odredi pauzu da spre~i zloupotrebu
procesnih prava.
Punomo}nik tu`enog advokat Qiqana Laban.
Advokat Laban:Uz puno po{tovawe svih prisutnih predsednika ve}a, ~la nova ve}a, punomo}nika tu`ioca i prisutne javnosti, smatram u vezi zahteva za izuze}e da je neuobi~ajeno da pre otvarawa rasprave jedna od stranaka,
u ovom slu~aju tu`ilac, tra`i izuze}e postupaju}eg sudije, u smislu ~lana 71.
ta~ka 6. Zakona o parni~nom postupku, sumwaju}i u wenu pristrasnost, a postupaju}i sudija jo{ nije ni po~eo da sudi. Li~nim stavom od onoga {to je bilo i {to mo`e nama da se desi je stvar psihoanalize a ne razloga za izuze}e.
S obzirom na Advokatsku komoru, kao jedno od udru`ewa, ne vidim razlog da
bi Advokatska komora mogla da pi{e zahev za izuze}e sudije, ~ak ima slu~ajeva gde su tra`ili zahtev za izuze}e. Predla`em da sud napravi pauzu i da
predsednik suda odlu~i o zahtevu za izuze}e.
158
Sudija: Punomo}nik tu`enog, advokat Qiqana Laban, uz puno po{tovawe svih prisutnih, predsednika ve}a, ~lanova ve}a punomo}nika tu`ioca i
prisutne javnosti, smatra u vezi zahteva za izuze}e da je neuobi~ajeno da pre
otvarawa rasprave jedna od stranaka, u ovom slu~aju tu`ilac, tra`i izuze}e
postupaju}eg sudije u smislu ~lana 71. ta~ka 6. Zakona o parni~nom postupku
sumwaju}i u wenu pristrasnost, a postupaju}i sudija jo{ nije ni po~eo da sudi. Li~nim stavom od onoga {to je bilo i {to mo`e nama da se desi je stvar
psihoanalize, a ne razloga za izuze}e. S obzirom na Advokatsku komoru, kao
jedno od udru`ewa, ne vidi razlog da bi Advokatska komora mogla da pi{e zahev za izuze}e sudije, ~ak ima slu~ajeva gde su tra`ili zahtev za izuze}e. Predla`e da sud napravi pauzu i da predsednik suda odlu~i o zahtevu za izuze}e.
Tu`eni i wegov pomo}nik izjavquju da su se upoznali sa navodima, odnosno sa podneskom predatim na raspravi.
Na pitawe suda punomo}nika tu`ioca da li imaju jo{ neki razlog za izuze}e sudije, osim onog u podnesku koji su predali na dana{woj raspravi, punomo}nik tu`ioca Slobodan [o{ki} izjavi ...
Advokat [o{ki}: Vi ste pitali koji je razlog.
Sudija: Da.
Advokat [o{ki}: Ima vi{e razloga. Mi smo naveli samo jedan, ali druge ne}emo navoditi.
Sudija: ...da nema druge razloge osim onih koje je naveo u svom podnesku
danas predatom na raspravi.
Advokat [o{ki}: Me|utim, obrazlo`ewe ovog zahteva mo`emo da pro{irimo i samom ~iwenicom, da bi se pristupilo sada konstatovawu predloga za izuze}e. Dozvolili ste da se o tom predlogu izja{wava i druga strana. Kada je u pitawu predlog za izuze}e sudije onda se druga strana ne mo`e
izja{wavati. Dozvolite da zavr{im pa onda unesite u zapisnik. Nemojte me
prekidati molim vas. Druga stvar, da ste povodom predloga za izuze}e gospodinu [e{equ prakti~no dozvolili i on se upustio u raspravu, time {to je
pomenuo tu`beni zahtev. Dakle, vi od trenutka kada smo mi podneli predlog
za va{e izuze}e ne mo`ete preduzeti nijednu procesnu radwu, ne mo`ete nastaviti vo|ewe postupka. Upravo na{u sumwu u nepristrasnost sudije, kao
i ovo va{e diktirawe dok ja govorim i prekidawe u pola re~enice, o~igled no govori o tome da ste vi pristrasni u korist tu`enog [e{eqa, i vi to iskazujete i samom ~iwenicom, {to na dana{wi dan pre deset ~asova obezbe|ujete najve}u salu u Palati pravde {to ukazuje da vi unapred znate broj prisutnih zainteresovanih.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca ima primedbe na vo|ewe ovog postupka iz
razloga {to ovde stoji zahtev za izuze}e tu`ila~ke strane, postupaju}i zahtev, pa je i to razlog za izuze}e, a to obja{wava i obrazla`e upravo sumwu
tu`ila~ke strane u nepristrasnost sudije, kao i, kako punomo}nik tu`ioca ka`e, prekidawe postupaju}eg sudije u pola re~enice dok iznosi razloge, {to o~igledno govori o tome da je sudija pristrasna u korist tu`enog [e {eqa i da tu pristrasnost iskazuje samom ~iwenicom {to je na dana{wi dan,
pre 10 ~asova, obezbedio najve}u salu u Palati pravde {to ukazuje da je sudija unapred znao broj prisutnih.
Advokat [o{ki}: Molio bih vas da po{tujete red.
159
Sudija: Prvo vi po{tujte red. Molim vas ti{ina.
Advokat [o{ki}: Koleginice, ja vas ne znam kao takvu, da se pona{ate
ovako. Da li ste impresionirani ovolikom javno{}u ili prisustvom tu`enog, ali se vi zaista nekorektno pona{ate. Va{e pona{awe nije primereno
predsedniku sudskog ve}a.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca daqe isti~e da postupaju}eg sudiju ne poznaje ovakvu, da se pona{a na na~in koji nije primeren predsedniku sudskog ve}a.
Sud prekida punomo}nika tu`ioca i istom upu}uje da se vrati na su{tinu spora i da izla`e o predmetu spora, smetwama za vo|ewe ovog postupka a
da o svojstvima postupaju}eg sudije ne raspravqa.
Advokat [o{ki}: Ja ne}u da se dr`im predmeta spora, jer o predmetu spora }emo raspravqati kada se odlu~i o izuze}u.
Sudija: O izuze}u i govorite.
Advokat [o{ki}: To nije predmet spora.
Sudija: Nemojte da ste mnogo op{irni.
Advokat [o{ki}: Molim vas, meni ne dozvoqavate, a gospodinu [e{e qu ste dozvolili da pri~a bez prekidawa. Ho}u da vam ka`em, ovo {to sad
~inite i ono {to smo imali kao osnovanu sumwu i pogledu va{e nepristrasnosti, a to smatraju}i pred prepunim sudom kako ste se pona{ali u sporu Dra{kovi} - [e{eq, zakqu~ili smo da ste pristrasni u odnosu na tu`enog [e{eqa.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca, advokat Slobodan [o{ki}, daqe kao razlog za izuze}e postupaju}eg sudije navodi i to da sudiju posmatraju, na pitawe sudije ko je to posmatrao punomo}nik tu`ioca izjavi...
Advokat [o{ki}: Ne}u da vam odgovorim na to pitawe.
Sudija:...da ne}e da odgovori na to pitawe kako se postupaju}i sudija pona{ao u postupku po tu`bi tu`ioca Vuka Dra{kovi}a protiv, izme|u ostalih, prof. dr Vojislava [e{eqa, a sumwaju na pristrasnost postupaju}eg sudije u ovom predmetu {to sve ~ini razlog za wegovo izuze}e.
Advokat [o{ki}: A ako ho}ete da znate kako smo to ustanovili, re}i
}u vam.
Sudija: To nije predmet ove parnice.
Advokat [o{ki}: Re}i }u vam, gledali smo na televiziji.
Sudija: Sud donosi re{ewe oduzima se punomo}niku tu`ioca, advokatu
Slobodanu [o{ki}u, re~ da govori o sporu Vuka Dra{kovi}a protiv Vojislava [e{eqa, a koji je on gledao na televiziji.
Advokat Nali}: Ja `elim da se izvinim {to sam ustao dok je kolega govorio, vi ste pitali imate li jo{ ne{to, ja sam mislio da ka`em, ali za vas
nemam vi{e ni re~i.
Sudija: Na pitawe punomo}niku tu`ioca, advokatu Gradimiru Nali}u,
da li ima i on ne{to da izjavi i da navede u pogledu zahteva za izuze}e, navedeni advokat izjavi: “Da za mene nema vi{e ni re~”.
Sud donosi re{ewe. Opomiwe se punomo}nik tu`ioca, advokat Nali},
da se izja{wava na pitawa suda jasno i odre|eno a da stilske figure ostavi
za neku drugu vrstu retorike.
Advokat Nali}: [ta je to, re{ewe neko va{e, sudijo? Da govorim jasno
i odre|eno?
160
Sudija: Slu{ajte ne}u da vam ponavqam.
Advokat Nali}: Nisam vas ~uo, ja molim, ako mo`ete, da mi se pro~ita
i zapisnik, priznajem da mi je pala pa`wa.
Sudija: Tra`im da mi se obra}ate odre|eno i jasno.
Advokat Nali}: Ja se obra}am vrlo odre|eno i jasno sudija i nemam vi{e nijedne re~i za vas, s obzirom da smo vam sve rekli {to smo imali i da
ste vi sve rekli {to ste imali, a daqe vas ne}e biti. Prema tome, ja ne znam
za{to vi imate nekakve zadwe, ovaj...
Sudija: Sud konstatuje da je punomo}nik tu`ioca, advokat Nali}, u toku
postavqawa zahteva za izuze}e rekao da postupaju}eg sudije vi{e ne}e biti.
Advokat Nali}: Ja sam rekao da vas ne}e biti u ovom predmetu.
Sudija: Ne nego da me ne}e daqe biti.
Advokat Nali}: Ne daj Bo`e, za{to, vi ste jedna vrlo simpati~na `ena.
Sudija: Advokat Nali} izjavi da nije tako rekao ve} da je rekao da u ovom
predmetu postupaju}eg sudije ne}e vi{e biti.
Sud donosi re{ewe prekida se potupak u trajawu od 45 minuta, da bi predsednik ovoga suda odlu~io o zahtevu za izuze}e posutpaju}eg sudije, da li }e se
postupak nastaviti bi}e saop{teno stranakama i wihovim punomo}nicima.
Posle pauze od 10,45 pa do 12,19 minuta
Sud donosi re{ewe da se postupak nastavi.
Sud konstatuje da se primerak re{ewa SU 78/2000 od 19. 7. 2000. uru~i
punomo}niku tu`ioca, advokatu Slobodanu [o{ki}u.
Sud konstatuje da je predsednik suda odbio zahtev za izuze}e prisutnih
punomo}nika tu`ioca, te da u smislu ~l. 71 Zakona o parni~nom postupku protiv tog re{ewa nije dozvoqena `alba.
Primerak re{ewa kojim je odlu~ivano o zahtevu za izuze}e dostavqa se
punomo}niku tu`enog.
Na pitawe predsednika ve}a da li ima procesnih smetwi da se nastavi
sa daqim tokom postupka punomo}nici tu`ioca izjavquju...
Advokat Nali}: Ja bih hteo, ako dozvolite sudijo, da se izjasnim o daqim
na{im zahtevima za izuze}e, zna~i tra`imo izuze}e predsednika I op{tinskog
suda u Beogradu Radomira Miliki}a iz istih razloga iz kojih smo tra`ili i
va{e izuze}e i u dopunu toga jo{ dodajemo da je predsednik I op{tinskog suda
u Beogradu odli~no upoznat sa ~iwenicom da ste vi izabrani za sudiju Okru`nog suda u Beogradu, na ~emu vam ~estitamo, pa ~ak i da niste polo`ili zakletvu, posle obrazlo`enog na{eg predloga da se vi izuzmete, imao je i tu okolnost da vi verovatno ne}ete mo}i, zbog svojih obaveza u Okru`nom sudu u Beogradu, da postignete da budete postupaju}i sudija u ovom sporu. To je jo{ jedan od razloga koji je trebalo da rukovodi predsednika op{tinskog suda kada
je odlu~ivao o na{em predlogu za va{e izuze}e. Prema tome, tra`imo izuze}e predsednika I op{tinskog suda u Beogradu, gospodina Miliki}a.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca, advokat Gradimir Nali}, isti~e da posto je procesne smetwe za daqe vo|ewe postupka, tra`i izuze}e predsednika ovog
ve}a, iz istih razloga zbog kojih je tra`io i predsednika ovog ve}a, kao i iz
razloga da je predsednik ve}a izabran za sudiju Okru`og suda, te da nije polo`io zakletvu a zbog svog anga`ovawa kao sudija Okru`nog suda ne}e mo}i da postupa u ovom predmetu.
161
Na pitawe suda da li punomo}nik tu`ioca Slobodan [o{ki} tra`i izuze}e predsednika Okru`nog suda i predsednika Vrhovnog suda, punomo}nika tu`ioca u ovoj pravnoj raspravi.
Advokat [o{ki}: Ja bih, pre nego {to vam odgovorim na to pitawe...
Sudija: Ja vas molim da mi prvo odgovorite na to pitawe, precizno.
Advokat [o{ki}: Ja bih prvo...
Sudija: Molim vas ja vodim ovaj postupak.
Advokat [o{ki}: Sla`em se da vi vodite, ali ne mo`ete iznu|ivati od
nas predlog za novo izuze}e.
Sudija: Pa to ste vi predlo`ili.
Advokat [o{ki}: Ali se ne izja{wavamo.
Sudija: Izjasnite se.
Advokat [o{ki}: Sad ja `elim da dopunim razlog za va{e novo izuze}e. Upravo ga gradimo na ~iwenici da ste sudija Okru`nog suda...
Sudija: Advokat punomo}nik Slobodan [o{ki} ne `eli da se izjasni na
postavqeno pitawe, ve} isti~e zahtev za ponovno izuze}e predsednika ve}a
u ovoj pravnoj stvari...
Advokat [o{ki}: Nisam ja to rekao, rekao sam da dopunim, a ne da ne
`elim. Vi zakqu~ujete na osnovu mojih radwi da ne `elim, ali ja nisam rekao da ne `elim.
Sudija: Ve} da isti~e zahtev za ponovno izuze}e predsednika ve}a u ovoj
pravnoj stvari.
Advokat [o{ki}: A sa razloga {to ste vi sudija Okru`nog suda, a ne I
op{tinskog suda u Beogradu tako da imamo ponovni predlog za va{e izuze}e iz ovog novog razloga i predsednika I op{tinskog suda u Beogradu kako je
to kolega Nali} izneo.
Sudija: A sa razloga {to je postupaju}i sudija sudija Okru`nog suda a ne
Prvog op{tinskog suda u Beogradu tako da imaju ponovni predlog za izuze}e
predsednika ve}a iz jednog novog razloga i predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu kako je to punomo}nik tu`ioca, advokat Gradimir Nali}, izneo.
Advokat [o{ki}: A na postavqeno pitawe predsednika ve}a izjasni}emo se onog momenta kada stvorimo relativno uverewe da imamo razlog da tra`imo izuze}e i predsednika Okru`nog suda.
Sudija: A na postavqeno pitawe predsednika ve}a izjasni}e se onog momenta kada stvore relativno uverewe da imaju razloga da tra`e izuze}e i predsednika Okru`nog suda.
Ho}ete li vi ne{o povodom ovoga da ka`ete.
Tu`eni li~no povodom predloga za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu i ponovnog zahteva za izuze}e predsedika ve}a u ovom predmetu izla`e...
Dr Vojislav [e{eq: O~igledno je da tu`ila~ka strana `eli da odugovla~i ovaj postupak. Da se nalazim na mestu tu`ioca, bilo bi mi u interesu
da se {to pre pre|e na veliku stvar, da se utvr|uje da li je on jedan od na{ih
eminentnih stru~waka i svetski priznatih nau~nika i autoriteta. Ja nikada nisam o Stevanu Lili}u to ~uo osim od samog Steavna Lili}a u ovoj tu`bi gde ka`e za sebe da je na{ najeminentiji pravni stru~wak, pa hajde da
~ujemo, {to be`ite od toga kad je ~ovek pravni stru~wak. Ka`e Stevan Li162
li} da je svetski priznati nau~nik, stru~ni autoritet iz oblasti upravnog
prava. Hajde da i to utvr|ujemo. A u tu`bi se Stevan Lili} `ali da sam naveo da je podli i prqavi plagijator, pa vaqda smo do{li danas ovde da utvr|ujemo da li je on zaista podli i prqavi plagijator. Ako se ispostavi da zaista Stevan Lili} jeste podli i prqavi plagijator, onda se odbije tu`ba pa
se to konstatuje, a ako se ustanovi da on nije podli i prqavi plagijator tada bih ja morao da platim od{tetu.
Sudija: O~igledno je da tu`ila~ka strana `eli da odugovla~i ovaj postupak. Da se nalazim na mestu tu`ioca bilo bi mi u interesu da se {to pre
pre|e na veliku stvar, da se utvr|uje da li je on jedan od na{ih eminentnih
stru~waka i svetski priznatih nau~nika i autoriteta - ja nikada nisam o Stevanu Lili}u to ~uo osim od samog Stevana Lili}a u ovoj tu`bi da Stevan Lili} ka`e za sebe da je na{ najeminentiji pravni stru~wak, pa hajde da ~ujemo {to be`ite od toga kad je ~ovek pravni stru~wak. Ka`e Stevan Lili}
da je svetski priznat nau~nik, stru~ni autoritet iz oblasti upravnog prava. Hajde da i to utvr|ujemo. A u tu`bi se Stevan Lili} `ali da sam naveo
da je podli i prqavi plagijator, pa vaqda smo do{li danas ovde da utvr|ujemo da li je on zaista podli i prqavi plagijator. Ako se ispostavi da zaista Stevan Lili} jeste podli i prqavi plagijator, onda se odbije tu`ba pa
se to konstatuje, a ako se ustanovi da on nije podli i prqavi plagijator tada bih ja morao da platim od{tetu.
Dr Vojislav [e{eq: Danas smo zbog toga do{li ovde. Do{li smo da vidimo da li je Stevan Lili} lopov. Ja sam u svom tekstu tvrdio da je Stevan
Lili} lopov, a on se protiv toga buni. Nazvao sam ga slugom neprijateqa svog
naroda. Pa da vidimo, ovde utvr|ujemo da li je zaista sluga srpskih neprijateqa. Nazvao sam Stevana Lili}a nacionalnim izrodom i moralnim degenerikom. Daqe treba da odlu~imo da li je Stevan Lili} moralna mizerija.
Ja tvrdim da je Stevan Lili} moralna mizerija. Tvrdim da je Stevan Lili}
intelektualna kreatura. Tvrdim da je Stevan Lili} bitanga. Doneo sam ovde gomilu kwiga da to dokazujem. Nije meni lako svaki dan da donosim ovoliko kwiga. Ovo je predratno izdawe “Administrativno pravo kraqevine
Jugoslavije u izdawu Gece Kona, a doneo sam i kwigu Stevana Lili}a pod nazivom “Upravno pravo” sve je ovo spremno da sud odmah vidi da li je Stevan
Lili} plagijator ili nije. A doneo sam i kwigu “Upravno pravo SFRJ” od
Nikole Stjepanovi}a, vidite koliko sam puta ~itao kwigu sva mi se raspala, to je izdawe iz 1977. godine. Doneo sam rukopis svog teksta “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Sve je mojom
rukom pisano, a ove fotokopije originala i prepisiva~ine ise~ene i nalepqene, jer nisam sve to mogao da pi{em iz kwige Laze M. Kosti}a i kwige
Stevana Lili}a, vidite koliko je to. To je ogroman tekst. To je otprilike skoro 100 kucanih strana teksta. Sada se mi ovde zamajavamo oko toga da li }e
protivni~ka strana da tra`i izuze}e postupaju}eg predsednika sudskog ve}a, pa nas zamajava izuze}em predsednika I op{tinskog suda, pa izuze}em predsednika Okru`nog suda, pa predsednika Vrhovnog suda.
Sudija: Danas smo zbog toga do{li ovde. Do{li smo da vidimo da li je
Stevan Lili} lopov. Ja sam u svom tekstu tvrdio da je Stevan Lili} lopov,
a on se protiv toga buni. Nazvao sam ga slugom neprijateqa svog naroda. Pa
163
da vidimo, ovde utvr|ujemo da li je zaista sluga srpskih neprijateqa. Nazvao
sam Stevana Lili}a nacionalnim izrodom i moralnim degenerikom. Daqe
treba da odlu~imo da li je Stevan Lili} moralna mizerija. Ja tvrdim da je
Stevan Lili} moralna mizerija. Tvrdim da je Stevan Lili} intelektualna
kreatura. Tvrdim da je Stevan Lili} bitanga. Doneo sam ovde gomilu kwiga
da to dokazujem. Nije meni lako svaki dan da donosim ovoliko kwiga. Ovo je
predratno izdawe “Administrativno pravo kraqevine Jugoslavije” u izdawu Gece Kona, a doneo sam i kwigu Stevana Lili}a pod nazivom “Upravno pravo” sve je ovo spremno da sud odmah vidi da li je Stevan Lili} plagijator ili
nije. A doneo sam i kwigu “Upravno pravo SFRJ” od Nikole Stjepanovi}a,
vidite kolko sam puta ~itao kwigu sva mi se raspala, to je izdawe iz 1977. godine. Doneo sam rukopis svog teksta “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Sve je mojom rukom pisano, a ove fotokopije originala i prepisiva~ine ise~ene i nalepqene, jer nisam sve to mogao da pi{em iz kwige Laze M. Kosti}a i kwige Stevana Lili}a, vidite koliko je to.To je ogroman tekst. To je otprilike skoro 100 kucanih strana teksta. Sad se mi ovde zamajavamo oko toga da li }e protivni~ka strana da tra`i izuze}e postupaju}eg predsednika sudskog ve}a, pa nas zamajava izuze}em
predsednika I op{tinskog suda, pa izuze}em predsednika Okru`nog suda, pa
predsednika Vrhovnog suda.
Dr Vojislav [e{eq:Ja razumem tu`io~eve advokate, ja sam sli~no radio
pre 15-ak godina kada su mi kwige u ovoj istoj Palati pravde zabrawivali, ali
mi je motiv bio da se postupak {to vi{e odugovla~i, pa je o~igledno da tu`ila~ka strana `eli da to u nedogled odugovla~i. Jedan od principa kojim se rukovodi Zakon o parni~nom postupku je princip ekonomi~nosti postupka i zbog
toga insistiramo da se ovo pitawe prekrati. Nikakvog razloga tu`ila~ka strana nema da tra`i izuze}e predsednika I op{tinskog suda osim ovog {to je predsednik suda odbio izuze}e postupaju}eg sudije. Ovaj novi argument koji iznosi tu`ila~ka strana je besmislen, javnost je obave{tena da ste vi izabrani
za sudiju Okru`nog suda, ali da nastavqate da radite u op{tinskom sudu, dok
ne polo`ite zakletvu. Mo`da }e to biti sutra. Ako se to desi sutra, onda }e
biti imenovan novi predsednik sudskog ve}a, {to ne uti~e ni na predmet spora ni na proceduru. Ako tu`ila~ka strana bude tra`ila izuze}e predsedni ka Okru`nog suda ili predsednika Vrhovnog suda, to mo`e biti smo zato {to
}e biti nezadovoqna odlukom po prethodnim zahtevima, a to ni po Zakonu o
parni~nom postupku ni po Zakonu o krivi~nom postupku nije razlog za tra `ewe izuze}a. O~igledno tu`ila~ka strana na va{e pitawe nije u stawu da
se izjasni da li }e tra`iti ta izuze}a ili ne, mo`da misle da nas umore, mo`da misle da tra`e neko du`e odlagawe i tako daqe. [to se mene ti~e, spreman sam da izdr`im tu bujicu zahteva za izuze}e, da ovde sedim ceo dan i celu
no}, a to je verovatno jedini na~in da se oponira u ovom o~iglednom poku{aju prolongirawa postupka, odnosno opstrukcije suda.
Sudija: Ja razumem tu`io~eve advokate, ja sam sli~no radio pre 15-ak godina kada su mi kwige u ovoj istoj Palati pravde zabrawivali, ali mi je motiv bio da se postupak {to vi{e odugovla~i, pa je o~igledno da tu`ila~ka
strana `eli da to u nedogled odugovla~i. Jedan od principa kojim se rukovodi Zakon o parni~nom postupku je princip ekonomi~nosti postupka i zbog
164
toga insistiramo da se ovo pitawe prekrati. Nikakvog razloga tu`ila~ka
strana nema da tra`i izuze}e predsednika I op{tinskog suda osim ovog {to
je predsednik suda odbio izuze}e postupaju}eg sudije. Ovaj novi argument koji iznosi tu`ila~ka strana je besmislen, javnost je obave{tena da ste vi izabrani za sudiju Okru`nog suda, ali da nastavqate da radite u Op{tinskom
sudu, dok ne polo`ite zakletvu. Mo`da }e to biti sutra. Ako se to desi sutra onda }e biti imenovan novi predsednik sudskog ve}a, {to ne uti~e ni na
predmet spora ni na proceduru, ako tu`ila~ka strana bude tra`ila izuze}e predsednika okru`nog suda ili predsednika Vrhovnog suda, to mo`e biti smo zato {to }e biti nezadovoqna odlukom po prethodnim zahtevima, a
to ni po Zakonu o parni~nom postupku ni po Zakonu o krivi~nom postupku
nije razlog za tra`ewe izuze}a. O~igledno tu`ila~ka strana na va{e pitawe nije u stawu da se izjasni da li }e tra`iti ta izuze}a ili ne, mo`da misle da nas umore, mo`da misle da tra`e neko du`e odlagawe i tako daqe. [to
se mene ti~e, spreman sam da izdr`im tu bujicu zahteva za izuze}e, da ovde
sedim ceo dan i celu no}, a to je verovatno jedini na~in da se oponira u ovom
o~iglednom poku{aju prolongirawa postupka odnosno opstrukcije suda.
Dr Vojislav [e{eq: Pa nisam ja vas tu`io pa da tra`ite izuze}e, ja sam
svojevremeno tra`io izuze}e kada sma ja bio tu`en zbog svojih kwiga. Vama
je u interesu da se zavr{i ovaj postupak, jer ste vaqda vi ube|eni da Stevan
Lili} nije lopov, bitanga i tako daqe. Jer da ja nisam ube|en da je Stevan
Lili} lopov, sluga neprijateqa svog naroda, nacionalni izrod i moralni degenerik, moralna mizerija, intelektualna kreatura i bitanga, ja bih tra`io
odlagewe su|ewa, prekid i tako daqe. E sad razmislite malo kao profesionalci kako va{em renomeu u javnosti mo`e da {kodi jedan ovakav postupak,
jer ovde ima oko 500, 600 prisutnih u sudnici, javnost je prisutna, najmo}nije televizije, do{li ste da navodno tra`ite pravdu za svog vlastodavca, a be`ite od te pravde. Zna~i vi, kao wegovi advokati, u startu ne verujete da je
Stevan Lili} u pravu. Vi ste kao Lili}evi advokati pro~itali ovaj separat, sami ste se uverili da je on zaista plagijator. Ako je Stevan Lili} plagijator, {to je nesporna ~iwenica, vi zapravo niste tu`bom ni osporavali
da je on plagijator, vi samo osporavate da je bitanga.
Sudija: Pa nisam ja vas tu`io pa da tra`ite izuze}e, ja sam svojevremeno tra`io izuze}e kada sam ja bio tu`en zbog svojih kwiga. Vama je u interesu da se zavr{i ovaj postupak, jer ste vaqda vi ube|eni da Stevan Lili}
nije lopov, bitanga i tako daqe. Jer da ja nisam ube|en da je Stevan Lili}
lopov, sluga neprijateqa svoga naroda, nacionalni izrod i moralni degenerik, moralna mizerija, intelektualna kreatura i bitanga, ja bih tra`io odlagawe su|ewa, prekid i tako daqe. E sad razmislite malo kao profesionalci kako va{em renomeu u javnosti mo`e da {kodi jedan ovakav postupak, jer
ovde ima oko 500, 600 prisutnih u sudnici, javnost je prisutna, najmo}nije te levizije, do{li ste da navodno tra`ite pravdu za svog vlastodavca, a be`ite od te pravde. Zna~i vi, kao wegovi advokati, u startu ne verujete da je Stevan Lili} u pravu. Vi ste kao Lili}evi advokati pro~itali ovaj separat, sami ste se uverili da je on zaista plagijator. Ako je Stevan Lili} plagijator, {to je nesporna ~iwenica, vi zapravo niste tu`bom ni osporavali da
je on plagijator, vi samo osporavate da je bitanga.
165
Dr Vojislav [e{eq: Ovde treba da raspravqamo da li je ~ovek koji je
plagijator, koji je ukrao deo kwige od 1000 strana, mislio ako ukrade stotinak strana ne}e se ni primetiti. Da li je onaj ko je plagijator ujedno i bitanga. Jeste. Stevan Lili} je plagijator, Stevan Lili} je bitanga. Da li je
onaj ko je plagijator intelektualna kreatura. Jeste. Da li je Stevan Lili}
moralna mizerija. Jeste. ^im je plagijator samim tim je moralna mizerija.
Ostaje ne{to {to nije direktno vezano za sam plagijat, nego predstavqa dodatno osvetqewe li~nosti Stevana Lili}a. Ja sam napisao da je Stevan Lili} sluga neprijateqa svoga naroda. Stevan Lili} je potpredsednik stranke Demokratski centar. Demokratski centar je izrazito proameri~ka stranka, prima novac od stranih zemaqa. A ~ak je i grb Demokratskog centra stilizovana varijanta NATO simbola, kao kukasti krst, samo sa ispravqenim
kukama. Sa druge strane, wen potpredsednik je Dragoqub Mi}unovi}, koji je
posle Drugog svetskog rata bio mladi SKOJ-evac i jahao popa kod crkve u Podujevu. Pop se zvao Brana Ko{uti} i umro je pre 10, 15 godina. Hajde da o tome raspravqamo. Za{to be`ite od merituma? Ja sam o~ekivao da }ete tra`iti ve{take, nemam ni{ta protiv, da li je Stevan Lili} plagijator, evo
kwiga, evo dela, evo plagijata, evo i mog rukopisa, dajte da to zavr{imo, ne
mogu ja svaki put ovoliko kwiga da nosim, nisam ja vi{e mlad.
Sudija: Ovde je sad ostalo da raspravqamo da li je ~ovek koji je plagijator, koji je ukrao deo kwige od 1000 strana, mislio ako ukrade stotinak strana ne}e se ni primetiti. Da li je onaj ko je plagijator ujedno i bitanga. Jeste. Stevan Lili} je plagijator, Stevan Lili} je bitanga. Da li je onaj ko je
palgijator intelektualna kreatura. Jeste. Da li je Stevan Lili} moralna mizerija. Jeste. ^im je plagijator samim tim je moralna mizerija. Ostaje ne{to
{to nije direktno vezano za sam plagijat nego predstavqa dodatno osvetqavawe li~nosti Stevana Lili}a. Ja sam napisao da je Stevan Lili} sluga neprijateqa svog naroda. Stevan Lili} je potpredsednik stranke Demokratski
centar. Demokratski centar je izrazito proameri~ka stranka, prima novac
od stranih zemaqa. A ~ak je i grb Demokratskog centra stilizovana varijanta NATO simbola, kao kukasti krst, samo sa ispravqenim kukama. Sa druge
strane, wen potpredsednik je Dragoqub Mi}unovi}, koji je posle Drugog svetskog rata bio mladi SKOJ-evac i jahao popa kod crkve u Podujevu. Pop se zvao
Brana Ko{uti} i umro je pre 10, 15 godina. Hajde da o tome raspravqamo. Za{to be`ite od merituma? Ja sam o~ekivao da }ete tra`iti ve{take, nemam
ni{ta protiv, da li je Stevan Lili} plagijator, evo kwiga, evo dela, evo plagijata, evo i mog rukopisa, dajte da to zavr{imo, ne mogu ja svaki put ovoliko kwiga da nosim, nisam ja vi{e mlad.
Advokat Laban:U svemu se pridru`ujem re~ima svog vlastodavca i moj vla stodavac smatra da su ovakvi zahtevi protiv na~ela celishodnosti, protiv na~ela stava kori{}ewa procesnog prava, ako im se usvoje zahtevi oni }e sigurno tra`iti izuze}e predsednika Okru`nog suda, predsednika Vrhovnog suda.
Dr Vojislav [e{eq: Mo`da }e da tra`e i moje izuze}e.
Advokat Laban: Ja bih samo dodala, ako bi se tra`ilo izuze}e predsednika Ustavnog suda, onda bih ja molila da krenemo redom.
Sudija: Punomo}nik tu`enog, advokat Qiqana Laban u svemu se pridru`uje re~i tu`enog, wen vlastodavac smatra da su ovakvi zahtevi protiv na~ela celishodnosti, protiv na~ela stava kori{}ewa procesnog prava.
166
Dr Vojislav [e{eq: Ja imam samo jedno dodatno pitawe, molim vas.
Sudija: Tu`eni li~no moli da mu se dozvoli da postavi dodatno pitawe
tu`iocu.
Dr Vojislav [e{eq: Ako }e da tra`e izuze}e svih sudova u zemqi mo`da bi im odgovarao Ha{ki tribunal da im sudi. Ukoliko vi `elite. Ja nemam ni{ta protiv.
Sudija: ...ukoliko bi tra`ili izuze}e svih sudova u dr`avi u kojoj se vodi postupak mo`da bi `eleli da im sudi Ha{ki tribunal.
Dr Vojislav [e{eq: Po{to je ovo gra|anska parnica, ako mi prihvatimo da nam sudi Ha{ki tribunal, onda je to u vidu arbitra`e. Mo`emo prihvatiti arbitra`u me|unarodnog tribunala ako se saglasimo.
Advokat [o{ki}: Vidite, mi smo stavili procesni predmet, i jo{ uvek
se zadr`avamo oko toga. Me|utim, gospodin [e{eq, kao tu`eni prakti~no
je ve} u{ao u osporavawe tu`benog zahteva. A ja se, jo{ uvek, dok se ne re{i pitawe izuze}a, ne izja{wavam da ostajemo pri tu`bi. Iz vi{e razloga. Onog momenta kada bude do{ao taj trenutak onda }emo...
Sudija: Punomo}nik tu`ioca, advokat Slobodan [o{ki}, smatra da se
tu`eni izjasnio o su{tini tu`benog zahteva, tu`ila~ka strana }e se naknadno o tome izjasniti.
Advokat [o{ki}: Me|utim, moram da ka`em da se na{a tu`ba i ne temeqi ni na kakvim klevetama, ve} izrazima kojima se vre|a ~ast i ugled, odnosno izrazima kojima se omalova`ava.
Sudija: Tu`ba tu`ioca se temeqi samo na uvredama, izrazima koji {kode ~asti i ugledu li~nosti tu`ioca.
Zna~i ne temeqi se na tome ...
Advokat [o{ki}: ^ekajte, ja govorim o tome. Dozvolite, samo na uvredqivim izrazima, a ne i na ~iweni~nom tvr|ewu bilo koje vrste. I na{e upu{tawe u meritornu raspravu li{ilo bi bilo kakve mogu}nosti gospodina
[e{eqa da dokazuje suprotno. Ovaj spor se ne vodi kao da je po prirodi spor
iz autorskog prava, ve} se vodi za {tetu, nematerijalnu zbog povrede ~asti
tu`ioca. Ali o tome }emo vam govoriti onog momenta kada se budemo odlu~ili da uredimo i ~iweni~no tu`bu i petitum tu`be. Ina~e, mogu da ka`em,
u stvari na~elno se sla`em, mi smo ovde, iako to na prvi pogled izgleda kao
da zloupotrebqavamo procesna prava, osnovano smo izrazili sumwu u va{u
nepristrasnost zato {to smo duboko uvereni u to i vi ste to ve} danas pokazali, kada ste diktirali na{ predlog za izuze}e, pokazali ste naklonost
prema tu`enoj strani i to svakog trenutka. To je vi{e nego o~igledno.
Sudija: Zna~i samo na uvredqivim izrazima, a upu{tawe u meritornu raspravu li{ilo bi tu`enog da dokazuje suprotno, da ovo nije spor iz autorskog
prava ve} da je ovo spor za {tetu, nematerijalnu zbog povrede ~asti i ugleda tu`ioca. Ali o tome }e se govoriti kad budu uredili ~iweni~nu tu`bu
sa ure|ewem tu`be.
Isti~u da oni nisu tu da zloupotrebqavaju procesno pravo jer su osnovano izrazili sumwu iz razloga pristrasnosti postupaju}eg sudije i jer pokazujem naklonost prema tu`enoj strani.
Tu`eni li~no u vezi navoda punomo}nika tu`ioca, advokata Slobodana [o{ki}a, izjavio je...
167
Dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodin [o{ki} je izjavo da sam ja osporavao tu`beni zahtev. To nije istina. Ja jo{ nisam po~eo da osporavam tu`beni zahtev. Govorio sam samo o proceduralnim pitawima, a vi jo{ ne znate da
li }u ga ja osporavati, mo`da }u prihvatiti tu`beni zahtev. Drugo, {to se
ti~e pitawa da li je tu`iocu povre|ena ~ast i ugled, bez ulaska u meritum
spora o tome se ne mo`e prosu|ivati, jer je re~ o ozbiqnom nau~nom delu, a
vi znate ni po Krivi~nom zakonu ne mo`e da se odgovara, ako ne mo`e da se
odgovara ni po Krivi~nom zakonu onda nema osnova ni za naknadu {tete.
Sudija: Prvo, gospodin [o{ki} je izjavio da sam ja osporavao tu`beni
zahtev. To nije istina. Ja jo{ nisam po~eo da osporavam tu`beni zahtev. Govorio sam samo o proceduralnim pitawima, a vi jo{ ne znate da li }u ga ja
osporavati, mo`da }u prihvatiti tu`beni zahtev. Drugo, {to se ti~e pitawa da li je tu`iocu povre|ena ~ast i ugled, bez ulaska u meritum spora o tome se ne mo`e prosu|ivati, jer je re~ o ozbiqnom nau~nom delu, a vi znate ni
po Krivi~nom zakonu ne mo`e da se odgovara, ako ne mo`e da se odgovara ni
po Krivi~nom zakonu onda nema osnova ni za naknadu {tete.
Dr Vojislav [e{eq: Drugo, potrebna je ekspertiza da li je Stevan Lili} plagijator, da li je Stevan Lili} bitanga, ili je neki ja~i razlog.
Sudija: Drugo, potrebna je ekspertiza da li je Stevan Lili} plagijator,
da li je Stevan Lili} bitanga, ili je neki ja~i razlog.
Dr Vojislav [e{eq: Tre}e, ja sa indignacijom treba da odbacim insinuaciju gospodina [o{ki}a da je predsednik ovog sudskog ve}a naklowen tu`ila~koj strani. Ja mislim da je gospodin [o{ki} sa svojim kolegama advokatima, koji u~estvuju u ovom sporu, zapravo naklowen tu`enoj strani – meni.
Sudija: Tre}e, ja sa indignacijom treba da odbacim insinuaciju gospodina [o{ki}a da je predsednik ovog sudskog ve}a naklowen tu`ila~koj strani. Ja mislim da je gospodin [o{ki}, sa svojim kolegama advokatima koji u~estvuju u ovom sporu, zapravo naklowen tu`enoj strani - meni.
Dr Vojislav [e{eq: Da oni nisu meni nakloweni, do ove tu`be ne bi
ni do{lo. Normalan ~ovek koji je zaista plagijator i sam zna da je plagijator ne bi se nikako u ovo upu{tao. Omogu}ili ste mi da jo{ bar jedan novi
separat da od{tampam.
Sudija: Da oni nisu meni nakloweni do ove tu`be ne bi ni do{lo. Normalan ~ovek koji je zaista plagijator i sam zna da je plagijator ne bi se nikako u ovo upu{tao. Mo}i }u bar jedan novi separat da od{tampam.
Dr`ite se procesa, molim vas.
Dr Vojislav [e{eq: ^udi me da nije ovde i gospo|a Vu~o, jo{ jedan
plagijator, verovatno se upla{ila mogu}nosti da }e mi biti tako javno naklowena.
Sudija: ^udi me da nije ovde i gospo|a Vu~o jo{ jedan plagijator, verovatno se upla{ila mogu}nosti da }e mi biti tako javno naklowena.
Sud donosi re{ewe prekida rad na ovom predmetu dok predsednik Okru`nog suda u Beogradu ne odlu~i o zahtevu za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu iz razloga unetog u zapisnik sa dana{we rasprave i dono{ewa odluke o ovoj ~iwenici za novo izuze}e predsednika ve}a.
Odre|uje se pauza u trajawu od 1 sata.
Postupak se nastavqa u 14,00 ~asova.
168
Sud donosi re{ewe nastavqa se su|ewe posle pauze od sat i 10 minuta.
Konstatuje se da je re{ewe SU broj 372/2000 Okru`nog suda u Beogradu,
od 19.7.2000. uru~eno pomo}niku tu`ioca i punomo}niku tu`enog.
Sud konstatuje da je pored navedenog re{ewa Okru`nog suda u Beogradu odbijen, kao neosnovan, zahtev tu`ioca za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a.
Sud donosi re{ewe odbacuje se zahtev za izuze}e predsednika ve}a - sudije iz novog razloga za postupawe u ovoj pravnoj stvari, u smislu odredbe ~l.
316 Zakona o parni~nom postupku.
Sud donosi re{ewe da se postupak nastavi.
Sudija: Punomo}nik tu`ioca, advokat Slobodan [o{ki}, posle upoznavawa sa donetim re{ewem u pogledu zahteva za izuze}e izjavquje
Advokat [o{ki}: Mi }emo se sada upustiti u raspravu i nadam se da smo
do{li u pribli`no ekvivalentne odnose sa protivnom stranom, zato ostajemo pri tu`bi i pri tom `elim da naglasim da na{a tu`ba izaziva potrebu za {ire obrazlo`ewe. Naime ovom tu`bom se samo tra`i nakanada moralne {tete koju je pretrpeo tu`ilac zbog uvredqivih izraza koji su upu}eni wemu. Uvredqivi izrazi se ne mogu dokazivati, oni se objektivno procewuju. U
teoriji Krivi~kog prava, onda kada se defini{e pojam kqu~nog dela uredbe
ide se za tim da se odre|eni izrazi koji se objektivno uzimaju kao uvredqivi smatraju uvredom za onog kome su upu}ene. Po{to izrazi kao {to je bitanga, kao {to je lopov, kao {to je kreatura, kao {to je izdajnik, nisu ~iweni~na tvr|ewa i suprotna strana, kao {to je rekao gospodin [e{eq, nije ni u
prilici, nije ni u mogu}nosti da to dokazuje, jer to nije tvr|ewe to je samo
kvalifikacija koja je uvredqiva sama po sebi. Na{a tu`ba ne ide ni za jednim ~iweni~nim tvr|ewem za koje bi mi rekli da je neistinito, niti se ona
zasniva na tome, nego samo na uvredqivosti izraza. Zbog ~ega se u tu`bi ne
sadr`i to, upravo zbog toga {to je redovni pravni put, da bi se raspravilo
pitawe plagijata, predvi|en, po Zakonu o upravnom postupku, nadle`an organ, a to je Pravni fakultet, koji je iznad profesora Pravnog fakulteta i
da se u nekoj eventualnoj obnovi postupka razre{i svog zvawa redovnog profesora Pravnog fakulteta, ako se prethodno utvrdi da je on plagirao. Naravno, u tom postupku pred Pravnim fakultetom koji je ve} zapo~et i koliko sam informisan, postoji komisija koju je odredio Pravni fakultet koja
treba da utvrdi da li je profesor Lili} plagirao delo profesora Kosti}a.
Dakle, tamo }e se utvr|ivati ima li plagijata ili ne. Ovde mi nismo na te renu da stavqamo na temu da je neta~na wegova tvrdwa po pitawu plagijata.
Mi se time ne bavimo. Me|utim, mi se ovde upu{tamo u to jeste li ili nije
ne{to plagijat, mi ne tra`imo naknadu {tete zbog mogu}e klevete koja bi proistekla iz kazivawa tu`enika. I nismo u prilici. Time }e se baviti Pravni fakultet i wegova ekspretska grupa koja je i kompetentna, pozvana da mo`e ceniti ima li ne{to od plagijata ili ne. Mi smo svi pravnici, nama se
mo`e nametnuti ve} na prvi pogled utisak ovako ili onako, ali sadr`ina na {e tu`be nije ka tome da je na{ osnov za naknadu moralne {tete zato {to se
tvrdi da je plagijat, a nije plagijat. Nego zato {to se tvrdi da je bitanga, zato {to se tvrdi da je lopov, zato {to se tvrdi da je kreatura, zato {to se tvrdi da je izdajnik. Ne tvrdi se nego se iznosi, zapravo. Tu se ne mo`e ni{ta
169
tvrditi to je samo po sebi uvredqivo. Dakle, pod pretpostavkom i da je napravio sve ono {to je sa stanovi{ta su{tine autorskog, da ka`em dela, kao {to
je uybenik profesora Lili}a plagijat, to jo{ uvek ne opravdava tu`enika,
sa stanovi{ta upotrebe ukusnog, odnosno neukusnog jezika koji upotrebqava
prema onome za koga po stanovi{tu [e{eqa postoji sumwa i to nesumwivo,
kako bi rekao tu`eni, da je plagijat. To ga ne opravdava, vi ste ovde u prilici, ne kao krivi~no - pravni sud da ocewujete da li je to krivi~no delo uvrede sa stanovi{ta krivi~no-pravnog razmatrawa bi}a, jer vi izri~ete takvu
presudu, ali vi }ete isto kao i krivi~ni sud biti du`ni da utvrdite jesu li
ovo uvredqivi izrazi koji, sami po sebi, izazivaju potrebu za moralnom satisfakcijom a to je nematerijalna, nov~ana naknada za tu pretrpqenu {tetu.
To je va{ posao i vi drugo nemate. U tom pravcu, posle ovog kratkog obrazlo`ewa, mi predla`emo pored onoga {to smo ovde prilo`ili uz tu`bu, a to je
separat iz navedenog ~asopisa u kome su navedeni ti uvredqivi izrazi da slu{ate i parni~ne stranke da biste mogli, nakon svega toga, da odlu~ite o opravdanosti tu`benog zahteva za dosu|ivawe naknade {tete.
Sudija: Kako to u petitumu glasi?
Advokat [o{ki}: Vidim ja da petitum nije u redu. Ne bih se ja obavezivao. Prvo, taj petitum ne treba tako da stoji, on treba pod jedan da stoji, obavezuje se tu`enik da plati kao {to to u ta~ki dva stoji ne ni u formi eventualnog tu`benog zahteva, jer toga su{tinski nema, nego pod dva da se ova presuda ima objaviti onako kako je formulisano, ni taj prvi stav nije takav.
Sudija: [ta ste vi urednik?
Advokat [o{ki}: Ja vam ure|ujem ovog momenta.
Sudija: Kakav }emo zakqu~ak izvesti...
Advokat [o{ki}: Da, ali vi mene ne slu{ate, vi slu{ate vas, ja moram
da vam ka`em kakav je moj stav u pogledu prvog stava. U pogledu prvog stava
ja ne `elim da se osu|uje tu`enik na ~inidbu koju samo on mo`e izvr{iti,
jer u izvr{nom postupku pod pretwom nov~anog ka`wavawa nikada ne bi iz
toga izveli zakqu~ak. Ja reformuli{em i tra`im da me saslu{ate.
Sudija: Zna~i, da ne diktiram.
Advokat [o{ki}: Ho}ete li da slu{ate ili }u ja izdiktirati ili vama re}i. Glasi na slede}i na~in:
1. da se obavezuje tu`eni da plati {tetu u iznosu od 3.500.000
2. ova presuda }e se objaviti u dnevnim listovima Politika,
Borba, Ve~erwe novosti, RTS, o tro{ku tu`enika, i ni{ta drugo
Sudija: Usvaja se tu`beni zahtev tu`ioca pa se obavezuje tu`eni da tu`iocu na ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda a i ~asti isplati iznos od 3.500.000,000 dinara sa zateznom kamatom,
po~ev od 23. 5. 2000. kao dana nastanka {tete pa do kona~ne isplate a sve u roku od 15 dana od dana pravosudne presude.
Ovu presudu objaviti u dnevnim listovima “Politika”, “Ve~erwe novosti”, kao i “Radio - televiziji Srbije”, “Radikalskim talasima” - Televizije “Palma”, “Studiju B” o tro{ku tu`enika, u roku od 15 dana pod pretwom
izvr{ewa.
Advokat [o{ki}: Slu{ajte, nemojte taj deo, u roku od 15 dana, jer to nije rok na koji se obavezuje tu`eni. Sud je objavquje.
170
Sudija: Sud konstatuje da punomo}nik tu`ioca u drugom stavu petituma tu`be nije rekao pod pretwom izvr{ewa u roku od 15 dana ve} da to objavquje sud.
Tu`ilac svoj tu`beni zahtev za nakandu materijalne {tete zbog uvredqivih izraza koje je tu`eni upotrebio, i to: “bitanga, lopov, izdajnik, kreatura” koje kvalifikacije se ne dokazuju i koje same za sebe vre|aju ~ast i ugled
i imaju za posledicu prouzrokovawe nematerijalne {tete. Tu`ilac ovom tu`bom ne tra`i i svoj tu`beni zahtev ne zasniva na ~iwenici...
Advokat [o{ki}: Ne na ~iwenici, ne zasnivamo ga na ~iweni~nom
tvr|ewu.
Sudija: ...na ~iweni~nom tvr|ewu da li se radi o plagijatu ili ne, za utvr|ivawe plagijata nije predvi|en pravni put ve} to utvr|uje Pravni fakultet od strane komisije koja je ve} osnovana da li se radi o plagijatu ili ne.
Mi ne zasnivamo na{u tu`bu na ~iweni~nom tvr|ewu da li je plagijat ili
ne, dakle mi ne tra`imo {tetu zbog mogu}e klevete jer }e pitawe plagijata biti re{eno u postupku pred Pravnim fakultetom u Beogradu, koji se vodi po odredbama Zakona o upravnom postupku, predla`e da sud izvede dokaz
saslu{awem parni~nih stranaka, te smatra da je izvo|ewe drugih dokaza ovde irelevantno i da je jedino ostalo na sudu da proceni da li su ti izrazi uvredqivi ili ne i da li po svom intenzitetu, opravdavaju utvr|ivawe nematerijalne {tete.
Kolega ho}ete li re~?
Advokat Nali}: Kolega [o{ki}...
Sudija: Punomo}nik tu`ioca advokat Nali} izjavi da se u svemu pridru`uje navodima s tim {to dodaje:
Advokat Nali}: Obja{wavam deo oko utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa plagijata, tako {to ja o plagijatu ne}u govoriti, samo o tom delu, zna~i radi se o slede}em, komisija o kojoj je govorio kolega [o{ki} je jedina
meritorna da utvr|uje da li je plagijat ili ne, jer je sastavqena od uglednih
stru~waka, dodu{e bilo je problema u sastavqawu te komisije, pa tako profesor Dragoqub Kavran u obrazlo`ewu svoje ostavke ka`e: “Samo uzgred ne
mogu da prihvatim imenovawe u komisiji i ocenu da li su ispuweni uslovi
za ponavqawe postupka po tu`bi [e{eqa i Lili}a, jer se, sem za{tite nauke o plagijatu, {to je legitimno, javqaju politi~ki motivi i to usmereni
prema drugima koji sa time ne mogu imati veze”. Na`alost, su{tinu je zaklonila neobi~na vulgarnost materijala, dobro {to je podeqen qudima materijal da vide {ta pi{e. Nije u pitawu tu`ba za utvr|ivawe klevete nego je
u pitawu spor kojim }emo utvrditi uvrede i klevete, kao objektivne kategorije, a sve su to imali priliku da vide danas zahvaquju}i tolerantnosti predsednika ve}a na strani tu`enog.
Sudija: Obja{wavam deo oko utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa plagijata, tako {to vam o plagijatu ne}u govoriti samo o tom delu, zna~i radi
se o slede}em, komisija o kojoj je govorio kolega [o{ki} je jedina meritorna da utvr|uje da li je plagijat ili ne, jer je sastavqena od uglednih stru~waka, dodu{e bilo je problema u sastavqawu te komisije, pa tako profesor
Dragoqub Kavran u obrazlo`ewu svoje ostavke, ka`e: “Samo uzgred ne mogu da prihvatim imenovawe u komisiji i ocenu da li su ispuweni uslovi za
171
ponavqawe postupka po tu`bi [e{eqa i Lili}a, jer se sem za{tite nauke
o plagijatu, {to je legitimno, javlqaju politi~ki motivi i to usmereni prema drugima koji sa time ne mogu imati veze”. Na`alost, su{tinu je zaklonila neobi~na vulgarnost materijala, dobro je {to je podeqen qudima materijal da vide {ta pi{e. Nije u pitawu tu`ba za utvr|ivawe klevete nego je u
pitawu spor u kome }emo utvrditi uvrede i klevete, kao objektivne kategorije, a sve su to imali priliku danas da vide zahvaquju}i tolerantnosti predsednika ve}a na strani tu`enog.
Tre}i punomo}nik tu`ioca advokat Du{an Igwatovi}, u svemu se pridru`uje re~i punomo}nika prvo i drugotu`ioca.
Dr Vojislav [e{eq: Pre izja{wavawa o tu`benom zahtevu `elim da istaknem tu`iocu preko wegovih punomo}nika da }e presuda doneta u ovom postupku biti objavqena, kao i tu`ba i kompletan tok postupka u novinama “Velika Srbija”, na televiziji, “Radikalski talasi” i u nau~nom ~asopisu “Srpska slobodarska misao” po{to je on tako veliki nau~nik da dobije jo{ ve}i
publicitet.
Sudija: Pre izja{wavawa o tu`benom zahtevu isti~em da garantujem tu`iocu preko wegovih punomo}nika da }e presuda doneta u ovom postupku biti objavqena, kao i tu`ba i kompletan tok postupka u novnama “Velika Srbija”, na televiziji “Radikalski talasi” i u nau~nom ~asopisu “Srpska slobodarska misao”.
Dr Vojislav [e{eq: Vidim iz tu`be da su advokati tu`ioca sami priznali da se [o{ki} ogra|uje od ove tu`be. Delo za koje se ne zna pravi autor mo`e svako sebi da pripi{e. Tamo su ve} govorili o du{evnim bolovima Stevana Lili}a, time su priznali da je re~ o du{evnom bolesniku. ^esto
Pravni fakultet i wegova komisija nisu jedini kompetentni da odlu~e da
li je re~ o plagijatu ili ne. To nije istina. Na Pravnom fakultetu se vodi
postupak iskqu~ivo povodom radno - pravnog statusa Stevana Lili}a, a nauka je ve} utvrdila da je re~ o plagijatu, jer ovo niko nije demantovao. Zna~i, ono {to se u nauci saop{ti, a ne dematnuje se smatra se ~iwenicom sve
dok se ne na|e neko ko }e to istim i boqim metodom opovr}i.
Sudija: Tu`bu i zahtev u celosti osporava a o wemu se sada detaqno izja{wava.
Smatra da je radi utvr|ivawa da li se radi o plagijatu predvi|en redovni pravni put a ne upravni postupak, kako tvrde punomo}nici tu`ioca, a na
Pravnom fakultetu se vodi postupak...
Dr Vojislav [e{eq: Iskqu~ivo povodom radno – pravnog statusa Stevana Lili}a i zvawa koje je stekao na tom fakultetu.
Sudija: Iskqu~ivo povodom radno – pravnog statusa Stevana Lili}a i
zvawa koje je stekao na tom fakultetu.
Dr Vojislav [e{eq: Zna~i, ne{to {to je nau~no ve} utvr|eno, a nije opovrgnuto, dok se ne opovrgne stoji kao nau~na ~iwenica. Kakav }e biti ishod
postupka o radno – pravnom statusu Stevana Lili}a ostaje da se vidi. Pravni zastupnici Stevana Lili}a su ipak napravili jednu gre{ku. Pozvali su
se na Dragoquba Kavrana koga su nazvali uglednim nau~nikom, a tekst Dragoquba Kavrana o kome je re~ svedo~anstvo je da je Dragoqub Kavran, jo{ ve}a bitanga od Stevana Lili}a.
172
Sudija: Zna~i, ne{to {to je nau~no ve} utvr|eno, a nije opovrgnuto, dok
se ne opovrgne stoji kao nau~na ~iwenica. Kakav }e biti ishod postupka o
radno - pravnom statusu Stevana Lili}a ostaje da se vidi. Pravni zastupnici Stevana Lili}a su ipak napravili jednu gre{ku. Pozvali su se na Dragoquba Kavrana koga su nazvali uglednim nau~nikom, a tekst Dragoquba Kavrana o kome je re~ svedo~anstvo je da je Dragoqub Kavran, jo{ ve}a bitanga od Stevana Lili}a.
Dr Vojislav [e{eq: Za{to je Dragoqub Kavran bitanga, evo ja navodim
ve} dva razloga:
Sudija: Za{to je Dragoqub Kavran bitanga tu`eni iznosi dva dokaza.
Dr Vojislav [e{eq: A ovde ima studenata Pravnog fakulteta koji }e
jo{ deset razloga da navedu.
Prvo, Dragoqub Kavran je protiv svoje voqe imenovan u komisiju za ispitivawe plagijata Stevana Lili}a, jer mu je bio u prethodnoj komisiji koja
ga je izabrala u zvawe redovnog profesora, i tako doveden u situaciju da opovrgava ono ~emu je sam kumovao, a koliki je stru~wak Dragoqub Kavran najboqe svedo~i ~iwenica da je dao zvawe redovnog profesora notornom plagijatoru koji je plagirao iz kwige koja predstavqa bibliju srpske pravne nauke.
Sudija: Prvo, Dragoqub Kavran je protiv svoje voqe imenovan u komisiju za ispitivawe plagijata Stevana Lili}a, jer mu je bio u prethodnoj komisiji koja ga je izabrala u zvawe redovnog profesora, i tako doveden u situaciju da opovrgava ono ~emu je sam kumovao, a koliki je stru~wak Dragoqub Kavran najboqe svedo~i ~iwenica da je dao zvawe redovnog profesora
notornom plagijatoru koji je plagirao iz kwige koja predstavqa bibliju srpske pravne nauke.
Dr Vojislav [e{eq: Zna~i, kada nije primetio da je re~ o plagijatu, a
ako to nije primetio onda on nije nikakav ugledni nau~nik, onda je Kavran
diletant za upravnu pravnu nauku. A, ako je znao, a postoje mnogi profesori Pravnog fakulteta koji se mogu zakleti da je znao, onda je jo{ ve}a bitanga od Stevana Lili}a, jer je poslu`io Lili}u kao jatak, prekrio wegovu ne~asnu i kriminalnu rabotu i na osnovu toga mu dodelio najvi{e univerzitetsko zvawe
Sudija: Zna~i, kada nije primetio da je re~ o plagijatu, a ako to nije primetio onda on nije nikakav ugledni nau~nik, onda je Kavran diletant za uprav nu pravnu nauku. A, ako je znao, a postoje mnogi profesori Pravnog fakulteta koji se mogu zakleti da je znao, onda je jo{ ve}a bitanga od Stevana Lili}a, jer je poslu`io Lili}u kao jatak, prekrio wegovu ne~asnu i kriminalnu rabotu i na osnovu toga mu dodelio najvi{e univerzitetsko zvawe
Dr Vojislav [e{eq: Imam jo{ jedan argument da iznesem,onako uzgred,
da je Dragoqub Kavran jo{ ve}a bitanga jer Dragoqub Kavran je ~lan krunskog saveta. Onaj ko sebe predstavqa ~lanom krunskog saveta u dr`avi koja
je Ustavom definisana kao republika, a uz to je i profesor upravnog prava,
ne mo`e ni{ta drugo biti nego bitanga.
Unapred la`e sve qude koji nisu dovoqno obrazovani i veruju da je mogu}e to telo koje se zove krunski savet u republici. Znate, krunski savet vam
je u monarhiji kao vrhovni savet odbrane u republici, na primer. Je li tako gospodine [o{ki}u? Vi ste ipak potkovaniji pravnik od proseka.
173
Vi ste zapravo dobar pravnik i dobar advokat nego ste se nesretnim spletom okolnosti na{li na pogre{noj strani ovde.
Sudija: A, da je profesor Kavran to o ~emu tu`eni govori je i ~iwenica da je profesor Kavran ~lan krunskog saveta u dr`avi koja je republika.
Idemo daqe.
Dr Vojislav [e{eq: Jo{ ne{to {to je veoma bitno u pismu Dragoquba Kavrana, on, Dragoqub Kavran na opak na~in la`e srpsku javnost. Ka`e
Kavran da demonstrativno napu{ta Pravni fakultet zbog ovog postupka prema Stevanu Lili}u. Podnosi ostavku na profesorsko zvawe. Napu{ta Pravni fakultet. Evo potvrdite, istina je, je li tako da ja ne la`em. Taj Dragoqub Kavran je pre 2 godine navr{io 65 godina `ivota i po zakonu vi{e ne
mo`e da bude profesor Univerziteta. Dekan mu je dao dva puta po godinu dana, {to po zakonu mo`e, ima pravo, to je wegovo diskreciono pravo. A, 25. juna je Dragoqub Kavran navr{io 67 godina i vi{e ne mo`e nikako da ostane.
Sudija: Ne{to {to je bitno, a stoji u pismu Dragoquba Kavrana, jeste da
on, Dragoqub Kavran, na opak na~in la`e srpsku javnost jer ka`e da demonstrativno napu{ta fakultet dok traje postupak Stevana Lili}a. A, taj Dragoqub Kavran je pre 2 godine navr{io 65 godina `ivota i po zakonu vi{e ne
mo`e da bude profesor univerziteta. Dekan mu je dao dva puta po godinu dana, {to po zakonu mo`e, ima pravo, to je wegovo diskreciono pravo. A, 25. juna je Dragoqub Kavran navr{io 67 godina i vi{e ne mo`e nikako da ostane.
Dr Vojislav [e{eq: Sada kada nikako ne mo`e da ostane na fakultetu,
{ta ga ko{ta da da ostavku na nastavni~ko mesto. Vidite kakvi su se qudi
sjatili na Pravni fakultet. Pre tri godine, u predizbornoj kampawi, ja sam
se zakleo da }u Pravni fakultet osloboditi od okupacije Gra|anskog saveza. I proces je krenuo. Sve bitange, nikogovi}i, izdajnici, lopovi i plagijatori moraju da napuste Pravni fakultet. Nekad u grupi, nekad pojedina~no. Jer, Lili} nije prvi plagijator ali je prvi po azbu~nom redu. Namestio
se prvi po azbu~nom redu. Nije prvi sa slovom A nego se meni namestio. Ne
mora moj azbu~ni red biti kao svaki drugi.
Sudija: Sada kada nikako ne mo`e da ostane na fakultetu, {ta ga ko{ta
da da ostavku na nastavni~ko mesto. Iz ovoga se vidi kakvi su se qudi sjatili na beogradski Pravni fakultet. Ispred svoje partije se borim da se oslobodimo ovakvih qudi. Lili} nije prvi plagijator ali je prvi po azbu~nom redu, odnosno namestio se tu`enom po azbu~nom redu.
Dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e Dragoquba Kavrana i Stevana Lili}a wih dvojica su upe~atqivo svedo~anstvo koliko studentima i profesorima Pravnog fakulteta nedostaje nastavni predmet etika. Mo`e li Dragoqub
Kavran posle ovog poteza da ima ikakve veze sa moralom. Sve {to mu padne
na pamet wemu je dozvoqeno. Svaka la` je dozvoqena ako je korisna. Kako mo`e neko ko je dokazani plagijator da bude profesor.
Sudija: [to se ti~e Dragoquba Kavrana i Stevana Lili}a wih dvojica
su upe~atqivo svedo~anstvo koliko studentima i profesorima Pravnog fakulteta nedostaje nastavni predmet etika. Mo`e li Dragoqub Kavran posle
ovog poteza da ima ikakve veze sa moralom. Sve {to mu padne na pamet wemu
je dozvoqeno. Svaka la` je dozvoqena ako je korisna. Kako mo`e neko ko je
dokazani plagijator da bude profesor.
174
Dr Vojislav [e{eq: I, vra}amo se na tu`bu. Na~in na koji pravni zastupnici Stevana Lili}a brane interese svog klijenta je neverovatan. Oni
ka`u, ne}u doslovno citirati ali su{tina je ista, nije uop{te bitno da je
re~ o plagijatu ili nije. Bitno je da se, po wihovom mi{qewu, Stevan Lili}, ~ak i ako je plagijator ne mo`e nazvati plagijatorom, ako je bitanga bitangom i tako daqe, po{to sam vi{e puta sve te epitete ponavqao, a sada se
iskreno kajem {to jo{ poneki nisam dodao. To bi bilo isto kao kad bi neki
dokazani ubica rekao nije uop{te va`no da li sam ja ubica ili nisam, ali
ne sme niko da me nazove ubicom. To je ista logika. Po{to onaj ko po~ini krivi~no delo ili nemoralno delo bilo koje vrste zaslu`uje odgovaraju}u kvalifikaciju, lopov zaslu`uje da mu se ka`e da je lopov.
Sudija: I, vra}amo se na tu`bu. Na~in na koji pravni zastupnici Stevana Lili}a brane interese svoga klijenta je neverovatan. Oni ka`u, ne}u
doslovno citirati ali su{tina je ista, nije uop{te bitno da li je re~ o plagijatu ili nije. Bitno je da se po wihovom mi{qewu Stevan Lili}, ~ak i ako
je plagijator ne mo`e nazvati plagijatorom, ako je bitanga bitangom i tako
daqe, po{to sam vi{e puta sve te epitete ponavqao, a sada se iskreno kajem
{to jo{ poneki nisam dodao. To bi bilo isto kao kad bi neki dokazani ubica rekao nije uop{te va`no da li sam ja ubica ili nisam, ali ne sme niko da
me nazove ubicom. To je ista logika. Po{to onaj ko po~ini krivi~no delo
ili nemoralno delo bilo koje vrste zaslu`uje odgovaraju}u kvalifikaciju,
lopov zaslu`uje da mu se ka`e da je lopov.
Dr Vojislav [e{eq: U istoriji na{eg pravosu|a nije bilo slu~ajeva da
je nekom lopovu dosu|ena nematerijalna {teta na sudu zbog toga {to ga je neko nazvao lopovom a dokazano je da je lopov. Niti je bilo slu~ajeva da je neki ubica mogao da naplati nematerijalnu {tetu zato {to ga je neko nazvao
ubicom , a dokazano je da je ubica.
Sudija: U istoriji na{eg pravosu|a nije bilo slu~ajeva da je nekom lopovu dosu|ena nematerijalna {teta na sudu zbog toga {to ga je neko nazvao
lopovom a dokazano je da je lopov. Niti je bilo slu~ajeva da je neki ubica mogao da naplati nematerijalnu {tetu zato {to ga je neko nazvao ubicom , a dokazano je da je ubica.
Dr Vojislav [e{eq: Po{to se Stevan Lili} poziva na svoju tu`bu, poziva na neki svoj me|unarodni ugled nau~nika za koga niko nikada ranije nije ~uo, dok nisam pro~itao u tu`bi, i naveo kako mu je moj tekst naneo veliku {tetu, jer su mu naru{eni profesorska stru~nost, znawe i ugled, a to mu
je najzna~ajniji radni i `ivotni resurs. Neko ko je dokazani plagijator kao
Stevan Lili} izgubio je ~ast za sva vremena. On vi{e nikada nikakav ugled
ne mo`e imati, ni ~ast ni obraz. Ne mo`e imati nikakav profesionalni
ugled. Ako su mu to bili jedini `ivotni resursi, nek se onda ubije.
Sudija: Po{to se Stevan Lili} poziva na svoju tu`bu, poziva na neki
svoj me|unarodni ugled nau~nika za koga niko nikada ranije nije ~uo, dok nisam pro~itao u tu`bi, i naveo kako mu je moj tekst naneo veliku {tetu, jer
su mu naru{eni profesorska stru~nost, znawe i ugled, a to mu je najzna~ajniji radni i `ivotni resurs. Neko ko je dokazani plagijator kao Stevan Lili} izgubio je ~ast za sva vremena. On vi{e nikada nikakav ugled ne mo`e
imati, ni ~ast ni obraz. Ne mo`e imati nikakav profesionalni ugled. Ako
su mu to bili jedini `ivotni resursi, nek se onda ubije.
175
Dr Vojislav [e{eq: [ta mo`e biti gore za profesora univerziteta,
za nau~nika od hvatawa u plagijatu. Te`e je za Stevana Lili}a {to je uhva}en u plagijatu nego da sam otkrio da je nekoga ubio. Jer da je nekoga ubio, moglo je biti iz nehata, mogao je da bude neki motiv, moglo je to biti u trenutku neura~unqivosti i tako daqe. Za ubistvo mo`e biti toliko olak{avaju}ih okolnosti, da je mogu}e i osloboditi ~oveka koji je ubio, na primer u samoodbrani.
Sudija: [ta mo`e biti gore za profesora univerziteta, za nau~nika
od hvatawa u plagijatu. Te`e je za Stevana Lili}a {to je uhva}en u plagijatu nego da sam otkrio da je nekoga ubio. Jer da je nekoga ubio, moglo je bi ti iz nehata, mogao je da bude neki motiv, moglo je to biti u trenutku neura~unqivosti i tako daqe. Za ubistvo mo`e biti toliko olak{avaju}ih
okolnosti, da je mogu}e i osloboditi ~oveka koji je ubio, na primer u samoodbrani.
Dr Vojislav [e{eq: U slu~aju plagijata apsolutno je nemogu}a bilo kakva olak{avaju}a okolnost. Tu ne poma`e ni ludilo, ni stara~ko besnilo,
pijanstvo i sli~no. Obi~no to stara~ko besnilo zahvati qude koji su proma{eni kao li~nosti. Objasni}u vam to psihijatrijski, obi~no zahvati qude koji su shvatili da su proma{ili u profesionalnom smislu `ivot, bavili se
onim za {ta nisu sposobni, na zalasku `ivotnog veka a neispuweni kao li~nosti. Oni sik}u mr`wom na sve oko sebe i pokazuju krajwu destruktivnost
u pona{awu. To je tipi~an slu~aj Stevana Lili}a.
Sudija: U slu~aju plagijata apsolutno je nemogu}a bilo kakva olak{avaju}a okolnost. Tu ne poma`e ni ludilo, ni stara~ko besnilo, pijanstvo i sli~no. Obi~no to stara~ko besnilo zahvati qude koji su proma{eni kao li~nosti. Objasni}u vam to psihijatrijski, obi~no zahvati qude koji su shvatili
da su proma{ili u profesionalnom smislu `ivot, bavili se onim za {ta nisu sposobni, na zalasku `ivotnog veka a neispuweni kao li~nosti. Oni sik}u mr`wom na sve oko sebe i pokazuju krajwu destruktivnost u pona{awu. To
je tipi~an slu~aj Stevana Lili}a.
Dr Vojislav [e{eq: Stevan Lili} je bio sin nekog visokog diplomatskog funkcionera, vrlo bitna stvar. [to se ono ka`e najte`e mu je u `ivotu bilo da se rodi. Odrastao je u svili i kadifi, decenijama `iveo u inostranstvu, ima stan, ne}ete mi verovati, ba{ na Terazijama. Ja ne znam nikog ~asnog ko je dobio stan na Terazijama. I taj Stevan Lili}, kao dete biv{eg establi{menta, sada je ameri~ki pla}enik, sluga, izdajnik, plagijator. Onaj ko
je spreman da plagira u nauci, a bavi se naukom kao osnovnim `ivotnim zanimawem, kad po~ini ono {to je moralno najte`i prestup, koja onda ko~nica unutra{wa ostaje da ga spre~i da bude izdajnik, |ubre, olo{, kako se to sve
na{im lepim srpskim jezikom mo`e iskazati.
Sudija: Stevan Lili} je bio sin nekog visokog diplomatskog funkcionera, vrlo bitna stvar. [to se ono ka`e najte`e mu je u `ivotu bilo da se ro di. Odrastao je u svili i kadifi, decenijama `iveo u inostranstvu, ima stan,
ne}ete mi verovati, ba{ na Terazijama. Ja ne znam nikog ~asnog ko je dobio
stan na Terazijama. I taj Stevan Lili}, kao dete biv{eg establi{menta, sa da je ameri~ki pla}enik, sluga, izdajnik, plagijator. Onaj ko je spreman da plagira u nauci, a bavi se naukom kao osnovnim `ivotnim zanimawem, kad po~i176
ni ono {to je moralno najte`i prestup, koja onda ko~nica unutra{wa ostaje da ga spre~i da bude izdajnik, |ubre, olo{, kako se to sve na{im lepim srpskim jezikom mo`e iskazati.
Dr Vojislav [e{eq: U ovom slu~aju ja i daqe tvrdim da je Stevan Lili} lopov, i to lopov najgore vrste. Nema goreg lopovluka od plagijata. Znate li vi, kao advokati, neki gori oblik lopovluka. Jedino mo`da kada neko
krade iz crkve, onda je to te`i prestup od plagijata u nauci. Dakle, dokazali smo da je lopov. Ja i daqe tvrdim da je Stevan Lili} sluga neprijateqa
svoga naroda, sluga NATO-a, Amerikanaca, sluga Mila \ukanovi}a. Neprekidno je tamo na \ukanovi}evoj televiziji, la`e jadni narod, krajwe nestru~no tuma~i ustavne promene, drvqem i kamewem se baca i na Srbiju kao republiku i na srpski narod.
Sudija: U ovom slu~aju ja i daqe tvrdim da je Stevan Lili} lopov i to lopov najgore vrste. Nema goreg lopovluka od plagijata. Znate li vi, kao advokati, neki gori oblik lopovluka. Jedino mo`da kada neko krade iz crkve, onda je to te`i prestup od plagijata u nauci. Dakle, dokazali smo da je lopov. Ja
i daqe tvrdim da je Stevan Lili} sluga neprijateqa svoga naroda, sluga NATO-a, Amerikanaca, sluga Mila \ukanovi}a. Neprekidno je tamo na \ukanovi}evoj televiziji, la`e jadni narod, krajwe nestru~no tuma~i ustavne promene, drvqem i kamewem se baca i na Srbiju kao republiku i na srpski narod.
Dr Vojislav [e{eq: Stevan Lili} je, ja to i daqe tvrdim, nacionalni
izrod i moralni degenerik. Samo moralni degenerik mora da plagira. On kao
profesor upravnog prava plagsira oca srpske upravno - pravne nauke. Je li
to moralni degenerik? Nije u stawu nijedan od trojice advokata Stevana Lili}a sada da ka`e da nije moralni degenerik.
Sudija: Stevan Lili} je, ja to i daqe tvrdim, nacionalni izrod i moralni degenerik. Samo moralni degenerik mora da plagira. On kao profesor
upravnog prava plagira oca srpske upravno – pravne nauke. Je li to moralni degenerik? Nije u stawu nijedan od trojice advokata Stevana Lili}a sada da ka`e da nije moralni degenerik.
Advokat [o{ki}: Taj izraz nema.
Dr Vojislav [e{eq: Ima ga, kako nema, u va{oj tu`bi.
Advokat [o{ki}: Dotera}emo mi tu`bu gospodine [e{eq, moralna
kreatura, pro{iri}emo mi tu`bu.
Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte, nisam stigao jo{ do kreature, stoji nacionalni izrod i moralni degenerik, pro~itajte tu`bu. Da damo vremena gospodinu [o{ki}u da pro~ita tu`bu. Da je nacionalni izrod video sam. Samo nacionalni izrod mo`e biti potpredsednik Dragoqubu Mi}unovi}u u Demokratskom centru sa amblemom NATO-a. Samo nacionalni izrod.
Sudija: ^ekajte, nisam stigao jo{ do kreature, stoji nacionalni izrod
i moralni degenerik, pro~itajte tu`bu. Da damo vremena gospodinu [o{ki }u da pro~ita tu`bu. Da je nacionalni izrod video sam. Samo nacionalni izrod mo`e biti potpredsednik Dragoqubu Mi}unovi}u u Demokratskom centru sa amblemom NATO-a. Samo nacionalni izrod.
Dr Vojislav [e{eq: Daqe, ja opet tvrdim da je Stevan Lili} moralna
mizerija. [ta zna~i mizerija? Mizerija zna~i ne{to u minimalnoj koli~i ni, ne{to {to je toliko malo da je zanemarqivo. E, to je u moralnom pogledu Stevan Lili}.
177
Sudija: Daqe, ja opet tvrdim da je Stevan Lili} moralna mizerija. [ta
zna~i mizerija? Mizerija zna~i ne{to u minimalnoj koli~ini, ne{to {to
je toliko malo da je zanemarqivo. E, to je u moralnom pogledu Stevan Lili}.
Dr Vojislav [e{eq: Za{to on nije apsolutno amoralan? Da je apsolutno nemoralan mo`da bi hodao go, mo`da bi vr{io i veliku i malu nu`du nasred Terazija i tako daqe. Zna~i ne{to malo, mizerno morala je u wemu ostalo pa ga to spre~ava da do kraja ne zabrazdi. Ja wega zapravo ovde kad nazovem moralnom mizerijom hvalim, jer ni to malo, mizerno morala nije moralo da ostane u wemu.
Sudija: Za{to on nije apsolutno amoralan? Da je apsolutno nemoralan mo`da bi hodao go, mo`da bi vr{io i veliku i malu nu`du nasred Terazija i tako daqe. Zna~i ne{to malo, mizerno morala je u wemu ostalo pa ga to spre~ava da do kraja ne zabrazdi. Ja wega zapravo ovde kad nazovem moralnom mizerijom hvalim, jer ni to malo, mizerno morala nije moralo da ostane u wemu.
Dr Vojislav [e{eq: Intelektualna kreatura. [ta je to intelektualna kreatura? Kreatura je neko stvorewe, na primer, ali ovde je upotrebqeno u pe`orativnom smislu, na{i stari su govorili pejorativno, mi tako fini kao oni nismo, je li tako? Intelektualna kreatura je neko kod koga je zapo~eto formirawe u intelektualca ali je usput do{lo do degeneracije, pa
je na kraju ispalo poluriba–poludevojka. E, to vam je kreatura. Znate, li~i
na intelektualca jer ima nao~ari, a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, zovu ga profesore a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, ispituje studente a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, pismen je , zna sva
slova }irilice i latinice, a nije intelektualac.
Sudija: Intelektualna kreatura. [ta je to intelektualna kreatura? Kreatura je neko stvorewe na primer, ali ovde je upotrebqeno u pe`orativnom
smislu, na{i stari su govorili pejorativno, mi tako fini kao oni nismo, je
li tako? Intelektualna kreatura je neko kod koga je zapo~eto formirawe u
intelektualca ali je usput do{lo do degeneracije, pa je na kraju ispalo poluriba poludevojka. E, to vam je kreatura. Znate, li~i na intelektualca jer
ima nao~ari, a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, zovu ga profesore a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, ispituje studente a nije intelektualac. Li~i na intelektualca, pismen je, zna sva slova }irilice i latinice, a nije intelektualac.
Dr Vojislav [e{eq: To vam je zapravo jedna groteskna pojava u nauci, kao
uostalom i Dragoqub Kavran. Groteskna da grotesknija ne mo`e biti.
Ja i daqe tvrdim da je Stevan Lili} bitanga, iako me u posledwe vreme
mu~i sumwa da sam bio previ{e blag u toj kvalifikaciji. Pazite, mo`da sam
ja preterao dok sam ovo pisao kada sam ga nazvao bitangom, ali je on posle toga umesto da se ubije, da izvr{i samoubistvo ili pobegne na kraj sveta da `ivi tamo gde ga niko ne poznaje, po~eo da daje intervjue, povodom otkrivawa
plagijata. On je NATO heroj. Nema nijednog moralnog ~oveka u NUNSU, Ne zavisnom udru`ewu novinara, ~iji ste vi pravni zastupnik, je li tako gospodine, nema u Danasu, nema u Glasu javnosti, nema u Blicu, nema u Gra|anskom
savezu, nema u Demokratskom centru, nema u SPO-u, nema u Demokratskoj stran ci , u Demokratskoj stranci Srbije, nema ni u jednoj politi~koj stranci koja vodi tu proameri~ku politiku . Tako da je ovaj izraz posle ovoga {to se de178
silo naknadno, izraz bitanga isuvi{e blag. Sada sam ja na mukama. Za drugo
izdawe ovog separata moram da tra`im mnogo adekvatniji izraz. Zadr`a}u
ja i ovaj ali }u dodati i neke koji su mnogo egzoti~niji.
Sudija: To vam je zapravo jedna groteskna pojava u nauci, kao uostalom
i Dragoqub Kavran. Groteskna da grotesknija ne mo`e biti.
Ja i daqe tvrdim da je Stevan Lili} bitanga, iako me u posledwe vreme
mu~i sumwa da sam bio previ{e blag u toj kvalifikaciji. Pazite, mo`da sam
ja preterao dok sam ovo pisao kada sam ga nazvao bitangom, ali je on posle
toga umesto da se ubije, da izvr{i samoubistvo ili pobegne na kraj sveta da
`ivi tamo gde ga niko ne poznaje, po~eo da daje intervjue, povodom otkrivawa plagijata. On je NATO heroj. Nema ni jednog moralnog ~oveka u NUNSU,
Nezavisnom udru`ewu novinara, ~iji ste vi pravni zastupnik, je li tako gospodine, nema u Danasu, nema u Glasu javnosti, nema u Blicu, nema u Gra|anskom savezu, nema u Demokratskom centru, nema u SPO-u, nema u Demokratskoj stranci , u Demokratskoj stranci Srbije, nema ni u jednoj politi~koj
stranci koja vodi tu proameri~ku politiku . Tako da je ovaj izraz posle ovoga {to se desilo naknadno, izraz bitanga isuvi{e blag. Sada sam ja na mukama. Za drugo izdawe ovog separata moram da tra`im mnogo adekvatniji izraz. Zadr`a}u ja i ovaj ali }u dodati i neke koji su mnogo egzoti~niji.
Dr Vojislav [e{eq: Ja tra`im od suda, naravno, da sud ovaj tu`beni zahtev odbaci u celosti i da mi dosudi naknadu tro{kova zbog izgubqenog radnog vremena jer sam mogao da napi{em bar jo{ dva separata za vreme koje sam
izgubio na Stevana Lili}a. Hvala vam.
Sudija: Posle izlagawa tu`enog wegov advokat punomo}nik Qiqana Laban u svemu se pridru`uje re~i tu`enog s tim {to dodaje
Advokat Laban:U potpunosti osporavam tu`bu i tu`beni zahtev, mada kao
qubiteq dobrog pravnog teksta zameram piscu ove tu`be na~in na koji naslovqava tu`bu i na~in na koji iznosi tu`beni navod i tako daqe. [to se ti~e
navoda u referatu prvog dela tu`be, koji je autobiografskog karaktera gospodina profesora doktora Lili}a, ni{ta nam drugo nije ostalo nego da ga tretiramo kao notornu ~iwenicu, pa da ga prihvatimo. Ne da nema dokaz za ono
{to ka`e, ima dokaza. Tehni~ki je lo{e ure|ena tu`ba, svuda postoji dokaz,
separat iz ~asopisa. Taj ~asopis do ovog trenutka od suprotne strane nisam primila. Mogu samo da poverujem da je ovo sve ta~no {to je navo|eno.
Stav tri u referatu tu`be, opovrgava navode kolege [o{ki}a na dana{woj raspravi. Nigde se ne vidi gde je, kako, kojom prilikom i koliko tu`ilac trpeo {tetu i wegova familija i da li je ovo {to je izneto istina ili neistina. To bi bio osnov za naknadu {tete. Ovim ja predla`em i molim sud da
nalo`i suprotnoj strani ure|ewe tu`be jer se u delu referata tu`be navodi
da je trpela {tetu i porodica Lili}a i Lili}, pa ako mogu to da opredele.
U ostalom delu prihvatam u potpunosti navode i {to se ti~e tro{kova i svega.
Sudija: Osporava tu`bu i tu`beni zahtev, i to na~in kako naslovqava
tu`bu, na~in izlagawa ~iweni~nog navoda tu`be i tu`benog zahteva.
Dr Vojislav [e{eq: U principu nemam ni{ta protiv toga da se saslu{aju stranke. Ja sam tu prisutan i spreman sam u svakom trenutku da me sud
saslu{a. Ali bi zastupnici Stevana Lili}a morali da se izjasne na koje okol 179
nosti da se saslu{a Stevan Lili}, jer bez toga sud ne mo`e da odlu~uje ho}e
li on biti pozvan ili ne. Da li su to okolnosti koje se ti~u plagijata, pa da
idemo redom kroz tekstove, da nam objasni kako je {ta prepisivao, kako je {ta
krao, ili da se Stevan Lili} izjasni na okolnosti na kojima tu`ba insistira pa da ga ovde pitamo da li je on lopov, da pitamo Stevana Lili}a da li je
on sluga neprijateqa svoga naroda, da pitamo Stevana Lili}a da li je on nacionalni izrod i moralni degenerik, da pitamo Stevana Lili}a {ta on misli da li je moralna mizerija, da pitamo Stevana Lili}a kakvo je wegovo mi{qewe, da li je on zaista intelektualna kreatura i da nam ovde Stevan Lili} odgovori na pitawe da li je on bitanga. Ja insistiram da advokati tu`ioca ovde preciziraju na koje okolnosti da saslu{aju i mene i Stevana Lili}a, zapravo mene mogu saslu{avati i sud i advokati tu`ioca i iz problematike kvantne fizike i astronomije, ali kod Stevana Lili}a je va`no na koje okolnosti da ga sud saslu{a.
Sudija: Tu`eni se li~no u pogledu predloga za izvo|ewe dokaza za saslu{awe stranaka ne protivi u principu saslu{awu stranaka, prisutan je ovde u sudnici i spreman je da ga sud u svakom slu~aju saslu{a u svojstvu stranke, ali bi zastupnici tu`ioca mogli da se izjasne na koje okolnosti treba
da se saslu{a Stevan Lili}, jer bez toga ne mo`e sud da odredi izvo|ewe dokaza wegovim saslu{awem. Da li su to okolnosti {to se ti~e plagijata pa
da se ide redom kroz tekstove da sam objasni kako je {ta prepisivao, {ta je
krao, ili da se Stevan Lili} izjasni na okolnosti na kojima tu`ba egzistira pa da ga pitamo da li je on lopov, te da li je sluga nerijateqa svoga naroda, da pitamo Stevana Lili}a da li je on nacionalini izrod, i moralni degenerik, da ga pitamo da li je moralna mizerija, da pitamo Stevana Lili}a
kakvo je wegovo mi{qewe da li je on moralni i intelektualna kreatura, da
Stevan Lili} odgovori na pitawe da li je on bitanga te da insistira da se
punomo}nici tu`ioca izjasne na koje okolnosti da se saslu{a tu`ilac u svojstvu stranke kao i tu`eni.
Advokat [o{ki}: Ja predla`em da se tu`ilac u svojstvu stranke saslu{a na okolnost kad i na koji na~in je saznao za uvredqive izraze...
Dr Vojislav [e{eq: Pa to nije sporno, {to to da sazna kad nije sporno.
Advokat [o{ki}: Zatim na okolnost pretrpqenih du{evnih bolova i
uop{te rasprave koja je vo|ena povodom separata iz ovog ~asopisa i postupka koji je pokrenut na Pravnom fakultetu, jer taj postupak nije samo radno
– pravnog karaktera, on odlu~uje i u eventualnom predstavqawu profesora
Pravnog fakulteta i on zalazi u su{tinu problematike autenti~nog autorskog dela profesora Lili}a koji se zove uybenik “Upravno pravo”. S druge
strane, mi smo do{li u situaciju kada bi se dokazalo da je profesor Lili}
u postupku pred Pravnim fakultetom izvr{io plagirawe onako kako se navodi od strane tu`enog, da ga mo`ete nazvati moralnom mizerijom. Posle izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka, punomo}nici tu`ioca predla`u da sud
oceni da li su navedeni izrazi uvredqivi i da li spadaju u odnos za naknadu
materijalne {tete...
Dr Vojislav [e{eq: E to bez psihijatara ne mo`e.
Advokat [o{ki}: Ako je tu`enom bila primarna degradacija profesora Lili}a kroz plagirawe, onda se mo`ete zadr`ati na samim tvr|ewima koji ukazuju na takav ~in bez kvalifikacija uvredqivog karaktera koji povre180
|uju ~ast i ugled, odnosno omalova`avaju li~nost, to ne mo`e prema pozitivnim propisima na{eg prava, a to ne izviwava ni profesora [e{eqa i zbog
toga je tu`ba osnovana.
A saslu{awe tu`enog predla`em na okolnost za{to je i kako upotrebio ove uvredqive izraze.
Sudija: Predla`e da se tu`ilac u svojstvu stranke saslu{a na okolnost
kad i na koji na~in je saznao za uvredqive izraze, zatim na okolnost pretrpqenih du{evnih bolova i uop{te rasprave koja je vo|ena povodom separata iz ovog ~asopisa i postupka koji je pokrenut na Pravnom fakultetu, jer
taj postupak nije samo radno – pravnog karaktera on odlu~uje i o eventualnom predstavqawu profesora Pravnog fakulteta i on zalazi u su{tinu problematike autenti~nog autorskog dela profesora Lili}a koji se zove uybenik “Upravno pravo”. S druge strane, mi smo do{li u situaciju kada bi se dokazalo da je profesor Lili} u postupku pred Pravnim fakultetom izvr{io
plagirawe onako kako se navodi od strane tu`enog, da ga mo`ete nazvati moralnom mizerijom. Posle izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka punomo}nici tu`ioca predla`u da sud oceni da li su navedeni izrazi uvredqivi i
da li spadaju u odnos za naknadu materijalne {tete. Ako je tu`enom bila primarna degradacija profesora Lili}a kroz plagirawe, onda se mo`ete zadr`ati na samim tvr|ewima koji ukazuju na takav ~in bez kvalifikacija uvredqivog karaktera koji povre|uju ~ast i ugled, odnosno omalova`avaju li~nost. To ne mo`e prema pozitivnim propisima na{eg prava a to ne izviwava ni profesora [e{eqa i zbog toga je tu`ba osnovana.
Salu{awe tu`enog predla`e na okolnost za{to je i kako upotrebio ove
uvredqive izraze.
Sudija: Drugi punomo}nik tu`ioca, advokat Gradimir Nali}, u svemu se
pridru`uje re~i advokata [o{ki}a pa nastavqa Advokat Nali}:Ubica jeste onaj ko je ubio, ali posle izvesnog vremena
biva rehabilitovan i ne mo`e ga niko posle toga vi{e tako nazvati, odnosno da ova uvreda, odnosno da to {to gospodin [e{eq tvrdi da neko ko je plagirao da je on istovremeno i lopov, ili kako god ho}e, i zaboravqa da je on koji je osu|en za te{ko krivi~no delo jednog dana kada odle`i svoje izlazi iz
zatvora i niko nema pravo da mu prebacuje za krivi~no delo i da mu za vek vekova na ~ast i ugled pravi probleme. Pored toga, saslu{awe tu`ioca na okol nosti kako je stekao me|unarodni ugled dokaza}e odgovaraju}im dokazima o
tome na kojim fakultetima je predavao a da}emo i recenzije koje dokazaju te`inu wegovog nau~nog dela. Pita}emo prof. Lili}a i to opreza radi. Pokaza}e nam profesor Lili} kakve su reakcije bile na ove uvrede profesora [e{eqa vezane za javnu reakciju kao i du{evne reakcije, a vezano za studente,
te dekana fakulteta i wihove reakcije, na uvrede poput lopov i tako daqe.
Dr Vojislav [e{eq: Recite mi vi jedan sinonim za lopova, ja ne znam
nijedan sinonim za izraz lopov koji nije dovoqno uvredqiv, kao i sam iz raz lopov.
Advokat Nali}: A predla`em da tu`enog saslu{amo na okolnosti odakle je wemu poznato i ako to mo`e da doka`e da je prof. Lili}, odnosno vlastovadac, sve ono {to je tu`eni naveo i kako }e dokazati to da je prof. Lili} sve ono {to je tu`eni rekao, sve izjave koje je tu`eni upotrebio.
181
Sudija: Ubica je onaj ko je ubio, a posle izvesnog vremena biva rehabilitovan i ne mo`e ga niko posle toga vi{e tako nazivati, odnosno da ova uvreda, odnosno da to {to gospodin [e{eq tvrdi da neko ko je plagirao da je on
istovremeno i lopov, ili da je kradqivac tu|eg `ivota, ili kako ho}emo, i
zaboravqa da onaj koji je osu|en na te{ko krivi~no delo jednog dana izlazi
iz zatvora i niko nema pravo da mu prebacije za krivi~no delo i da mu za vek
vekova na ~ast i ugled pravi probleme. Pored toga saslu{awe tu`ioca na
okolnosti kako je stekao me|unarodni ugled dokaza}e odgovaraju}im dokazima o tome na kojim fakultetima je predavao a da}emo i recenzije koje dokazuju te`inu wegovog nau~nog dela.
A tu`enog predla`e da sud saslu{a na okolnosti odakle je wemu poznato i ako to mo`e da doka`e da je profesor Lili}, odnosno wihov vlastodavac, i kako }e dokazati sve ono {to je tu`eni rekao, sve uvredqive izraze koje je upotrebio.
Dr Vojislav [e{eq: Pre nego {to pre|ete na dokazni postupak da se izjasnim samo ne{to.
Sudija: Tre}i advokat punomo}nik sla`e se u svemu kao prethodna dva punomo}nika. Da li je tako? Dobro.
Tu`eni li~no.
Advokat [o{ki}: Za{to sad wemu dajete re~.
Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte, molim vas ja imam pravo da primedbe na
va{e predloge.
Advokat [o{ki}: Imate pravo da iznesete svoje predloge.
Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte, {to vi meni upadate u re~, otkud vi znate {ta }u ja.
A sud mo`e ovako i o mojim predlozima u isto vreme re}i, je li tako? Nemojte da vas ja podu~avam procesnom pravu.
Advokat [o{ki}: Pa vi ste profesor Univerziteta.
Dr Vojislav [e{eq: Ja mogu nekad da napravim vezu izme|u kriv~nog procesnog zakona i gra|anskog procesnog zakona, ali u su{tini se te stvari podudaraju.
Advokat [o{ki}: Znam.
Dr Vojislav [e{eq: Da vi znate mnogo, pokazali ste i dokazali danas
ovde. Vi ste danas mnogo dokazali.
Prvo, advokat [o{ki} je potencirao pitawe mojih motiva {to je u ovoj
pravnoj stvari besmisleno sa wegove strane. Niti wega treba da se ti~u moji motivi, niti je on u stawu da dopre dotle, a po{to sam ja prema gospodinu
[o{ki}u prijateqski blagonaklon, ja }u mu sada saop{titi. Ovim separatom, ovom bro{urom, hteo sam da isprovociram ovaj sudski proces gospodine [o{ki}u. Ja sam vam zahvalan {to ste mi ovako uzvratili. Drugo, ja sam
malopre pohvalio gospodina [o{ki}a kao pravnika i kao advokata, a sad preti opasnost da se zbog toga pokajem, da to eventualno povu~em, a ne `elim da
do|e do tog tu`nog ~ina. Gospodin [o{ki} ka`e da bi, izme|u ostalog, Stevana Lili}a trebalo saslu{ati na okolnosti du{evnog bola koji je eventualno Lili} pretrpeo. Da li je dobra interpretacija gospodine [o{ki}u?
Advokat [o{ki}: Dobra je.
Dr Vojislav [e{eq: Jeste.
182
Ne mogu ja doslovno vas da citiram niste vi ni Marks ni Engels, a i wih
sam prestao odavno da citiram. Gospodin [o{ki} bi kao pravnik trebalo
da zna da se stranka u sporu, o{te}eni u krivi~nom postupku, saslu{ava na
okolnosti wegovog du{evnog bola i sud to mo`e prihvatiti kao relevantan
dokaz samo u dva slu~aja, da je stradao zbog toga neko od wegovih bli`wih ili
on zbog toga izgubio nogu ili ruku, ili da je eventualno Stevan Lili} pretrpeo du{evni bol, tako {to je silovawem izgubio nevinost. Tre}e, te varijante u kojima bi za sud bilo relevantno da se Stevan Lili} izjasni o svom
du{evnom bolu, jednostavno ne postoji. Zna~i za utvr|ivawe drugih elemenata ili drugih pokazateqa du{evnog bola potrebni su sudski ve{taci i to
psihijatrijske struke. Samo oni mogu da procene da li bol postoji, ima neka ~udna sprava kojom se to meri, mislim da se zove blesimetar. E dobro. Gospodin [o{ki} inicira da bi trebalo Stevana Lili}a saslu{ati na okolnost kako je on saznao za moj tekst. Ta okolnost nije predmet spora. Tekst je
objavqen u tre}em broju ~asopisa “Srpska slobodarska misao” za 2000. godinu, a separat dodatno {tampan u nekoliko hiqada primeraka, ne znam ta~no
u koliko hiqada. Svi profesori i asistenti Pravnog fakulteta dobili su
separat na svom stolu, s tim {to sam ja zamolio administraciju fakulteta
da specijalno za Stevana Lili}a pored separata na sto postave i ~a{u vode i kocku {e}era. Dakle, okolnosti pod kojima je Lili} saznao su nesporne, relevantne, jedino jo{ da utvr|ujemo da li je to saznao pre ili posle podne. Izrazi koji su upotreqeni u mom tekstu, na kojim i daqe insistiram su
izrazi primereni delu koje je Lili} po~inio s tim {to su neki moji izrazi bili dosta blagi i previ{e blagi, a i sam advokat [o{ki} nije u stawu
da da adekvatan sinonim za re~ lopov koji ne bi bio tako uvredqiv kao sam
izraz lopov, kad ka`ete kradqivac, a koji jo{ mo`e, lopu`a, lopov~ina, to
je sve malo te`e od ovoga prethodno upotrebqenog. Izraz drugi ne postoji,
a da la`emo qude da ka`emo da je on pozajmio, kako su se nekada automobili pozajmqivali, to su bili sinovi visokih dr`avnih funkcionera pa nisu smeli oficijelno da budu nazvani lopovima, to vaqda mi ne}emo da radimo, je li tako? Sad se za lopovluk ka`e lopovluk, za kra|u se ka`e kra|a
i ni{ta drugo ne mo`e da se ka`e za kra|u osim kra|a. Zna~i, ovde je re~...
Advokat [o{ki}: Mo`da gusarewe.
Dr Vojislav [e{eq: Gusarewe je ne{to drugo, zna se ta~no {ta je gusarewe, gusarewe mo`e biti vazdu{no, svemirsko, mo`e re~no, nema gusara na
kopnu, na kopunu postoje drumski razbojnici, postoje odmetnici, hajduci i
tako daqe. Nema.
S obzirom da advokat [o{ki} nije u stawu da prihvati adekvatne alter nativne izraze, on se dovodi u ulogu ~oveka koji zamera na sili izra`avawa.
Mo`da biste vi kao dugogodi{wi advokat svojim re~nikom to izrazili, ja sam
~ovek koji je vi{e sklon kwi`evnom izra`avawu pa sam se izrazio onako kako je to trebalo. Da li je Lili} to zaslu`io ili ne to je kqu~no pitawe, a vi
od toga be`ite. Vi tvrdite da svako ma {ta uradi ipak zadr`ava ~ast i obraz,
je li tako? Kod plagijata mu ni{ta ne ostaje, ni{ta nema, nikakve ~asti, ni kakvog obraza, apsolutno? I to je u svetskoj nauci op{tepriznato, student na
Zapadu kada je uhva}en u prepisivawu pisanog zadatka bilo koje vrste, gubi
pravo na {kolovawe na svim univerzitetima za sva vremena. Lili} vi{e ni 183
kada ne mo`e da bude profesor za dvadeset godina. Da ima sad dvadeset pet godina, po isteku op{teg roka zastarelosti ne bi vi{e mogao da bude profesor.
Kod plagijata postoje mnogo stro`a pravila nego kod drugih, jer plagijatori mogu da budu qudi vrlo ograni~enog broja, vrlo uske specijalnosti, zapravo plagijatori mogu da budu samo qudi koji se nazivaju intelektualcima, dru{tvena elita. Oni koji nezaslu`eno uspeju da se probiju u tu elitu da bi se
odr`ali pribegavaju plagijaciji. Vi sad mene pitate kako je on ugledni svetski nau~nik, to je sme{no. Ugledan svetski nau~nik, ovde prepisivao samog
sebe, a ne samo Lazu Kosti}a, ima stotine radova ko zna koga je sve prepisivao pa nisam ja jo{ sve stigao da pro~itam, ko zna koga je sve prepisivao. ^ujem da zna i strane jezike, ko zna koga je sve sa stranih jezika prepisivao, a ugledno nau~no ime, da je samo svoja dela prepisivao ne bi mu niko ni zamerio. Ima
stotinu svojih dela, ne mogu qudi sve da mu pro~itaju pa neka prepisuje.
[to se ti~e mogu}nosti rehabilitacije, kod ve}ih krivi~nih dela do`ivotno ostaje nemogu}nost obavqawa odre|enom vrstom posla. Policajac
uhva}en u kriminalu i osu|en, posle odle`ane robije vi{e nikada ne mo`e
biti policajac. Vi kao pravnik bi to trebalo da znate.
Kod plagijata nema osude, mo`da on ne}e ni oti}i u zatvor, ovde zakon
predvi}a vrlo blagu kaznu, mislim najvi{e 3 godine zatvora, to se ne{to me walo, kad sam ja sve ove plagijatore po~eo da otkrivam tada je bila godina
dana i jo{ uvek je godina dana je li tako? Zna~i, sa krivi~no pravnog aspekta je to tri godine. Za wega je ovo gore od smrtne kazne, bespotrebno bi bilo da ide u zatvor, zatvor bi za wega bio kao psihijatrijski sanatorijum, da
na gorim mukama zaboravi ono {to ga je dovelo do tamo.
Advokat Nali} govorio o kra|i tu|eg `ivota, pa o onome ko je ubio, nije istina gospodine Nali}u, kako mo`ete tako da ka`ete. Kradqivac je onaj ko je uzeo od drugoga da bi prisvojio. To bi izgledalo kao da ubica nekoga
ubije pa i wegov `ivot usvoji pa ima dva `ivota. Vodite ra~una {ta govorite. Pa nekad tako kad vam do|u neuke stranke to mo`e da vam pro|e, sad se vodi spor izme|u dva profesora Univerziteta, pa vodite ra~una {ta govorite, a jo{ jedan ispit ovde pola`ete pred javnosti, literarni ispit, ali vam
nije uspelo, pali ste.
[ta je to Lili} uop{te napisao, a da ste vi ustanovili, kao wegovi za stupnici, da nije plagijat, on je plagirao vi{e autora. Ja sam pro~itao celog
Lazu Kosti}a, hiqadu strana, te{ko i za no{ewe, pa Nikolu Stjepanovi}a,
800 strana, pa Stevana Lili}a, pa dosta, dokle ja da ~itam “Upravno pravo”,
moram malo i svoje kwige da ~itam. Nije na meni teret da doka`em da on uvek
prepisuje, nego neka on doka`e da ne{to nije prepisao. I posledwe na ~emu
insistira advokat Nali}, odakle meni podaci, pri~ale mi `ene u brija~nici, kakvo pitawe takav odgovor. Mo`da mi je i Lili}eva `ena pri~ala, ko zna.
Sudija: Advokat [o{ki} je inicirao pitawe mojih motiva {to je u ovoj
pravnoj stvari besmisleno sa wegove pravne stvari i {ta wega treba da se
ti~u motivi tu`enog, niti je on u stawu da dopre dotle, a po{to je on prema
advokatu [o{ki}u prijateqski blagonaklon saop{ti}e mu da je ovom bro{urom hteo da isprovocira ovaj sudski postupak i ja sam mu zahvalan {to je
to pokrenuo. Drugo, ja sam malopre pohvalio gospodina [o{ki}a, a sada preti opasnost da se zbog toga pokajem, a ne `elim da do|e do tog tu`nog ~ina.
184
Punomo}nik tu`ioca predla`e da se tu`ilac treba saslu{ati na okolnost
du{evnog bola koji je trpeo. U vezi toga advokat bi trebalo da zna da se stranka u postupku, o{te}eni saslu{ava na okolnost wegovog du{evnog bola i sud
to mo`e prihvatiti kao relevantan dokaz samo u dva slu~aja – da je stradao
zbog toga neko od wegovih bli`wih, ili da je on izgubio nogu ili ruku, ili
da je eventualno Stevan Lili} pretrpeo du{evni bol tako na primer da je
silovawem izgubio nevinost. Tre}a varijanta koja bi za sud bila relevantnija da se Lili} izjasni o pretrpqenom du{evnom bolu. Za utvr|ivawe du{evnih bolova i pokazateqa du{evnih bolova potrebni su neuropsihijatri,
samo oni mogu da procene da li to {to postoji mo`e da se izmeri, a ta sprava kojim bi oni mogli da izmere zove se blesimetar.
Tu`eni predla`e saslu{awe tu`ioca na okolnosti kako je on saznao za
tekst tu`enog, a isti je objavqen u tre}em broju ~asopisa “Srpska slobodarska misao” i to za 2000. godinu, a separat {tampan u nekoliko hiqada primeraka ranije i svi studenti dobili su separat.
Okolnosti kako je Lili} saznao su nesporne i relevantne jedino da utvr|ujemo da li je saznao pre ili posle podne. Izrazi koji su upotrebqeni u tekstu na kojima i daqe insistira su primereni delu koje je Lili} ~inio, s tim
{to su wegovi izrazi bili blagi i previ{e. A i sam advokat [o{ki} nije
u stawu da da adekvatni sinonim za re~ lopov koji ne bi bio uvredqiv, te mu
dade naziv, la`ov~ina, lopov, plagijator, kreatur i dr.
[to se ti~e mogu}nosti rehabilitacije, kod ve}ine qudi ve} postoji mogu}nost rehabilitacije i resocijalizacije, a kod nekih dela do`ivotno ostaje nemogu}nost bavqewa odre|enom vrstom poslova. Kod plagijata nema opro{taja, mo`da on ne}e oti}i u zatvor. I za to je potrebno 3 godine zatvora.
Ovo u ~emu je uhva}en tu`ilac za wega je gore od smrtne kazne. Za wega bi
zatvor bio kao psihijatrijski sanatorijum. U pogledu navoda advokata Nali}a da kradqivac tu|eg `ivota nije lopov to je gore i vi{e od lopova. Ko
jednom prepi{e on uvek prepisuje. Nije na meni teret dokazivawa da doka`em da on uvek prepisuje, nego neka on doka`e da ne{to nije prepisao. I posledwe na ~emu insistira advokat Nali} odakle tu`enom podaci–izjavi da
su mu pri~ale `ene u brija~nici.
Advokat Laban: Nemam prigovor i saglasna sam da se saslu{a na sve
okolnosti.
Sudija: Punomo}nik tu`enog, advokat Qiqana Laban, saglasna je da se
izvedu dokazi saslu{awem stranaka.
Punomo}nik tu`ioca, advokat Slobodan [o{ki}, izjavi...
Advokat [o{ki}: Saslu{awe parni~nih stranaka obi~no je dokazno
sredstvo u svim onim parnicama u kojima nema dovoqno drugih dokaza relevantnih za pravosu|e. Ovaj spor je jedan od takvih ne zato {to nemaju dokaz
da je re~eno za tu`ioca sve {to je re~eno, i to vi{e puta, ali budu}i da se
tra`i {teta koja je naneta povredama ugleda i ~asti, treba sud da saslu{a
tu`ioca na sve okolnosti o kojima je napred govorio – kada je nastala {teta – u pogledu pretrpqenih du{evnih bolova predla`em da se tu`ilac saslu{a na okolnosti da li su svi ti oblici na wega uticali ili ne i intenzitet trajawa du{evnih bolova te da to uradi ve{tak odgovaraju}e struke.
Sudija: ... Da saslu{awe parni~nih stranaka obi~no je dokazno sredstvo
u svim onim parnicama u kojima nema dovoqno drugih dokaza relevantnih za
185
presu|ivawe. Ovaj spor je jedan od takvih ne zato {to nemaju dokaz da je re~eno za tu`ioca sve ono {to je re~eno, i to vi{e puta, ali budu}i da se tra`i {teta koja je naneta povredama ugleda i ~asti, treba sud da saslu{a tu`ioca na sve one okolnosti o kojima je napred govorio – kada je nastala {eta – u pogledu pretrpqenih du{evnih bolova punomo}nik je predlo`io da se
tu`ilac saslu{a na intenzitet trajawa du{evnih bolova te da to uradi ve{tak odgovaraju}e struke.
Sud donosi re{ewe radi dono{ewa odluka u ve}u povodom predloga izvo|ewa dokaza odre|uje se kratka pauza od desetak minuta.
Sud donosi re{ewe odre|uje se izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti
i to ve{ta~ewem od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i
to Katedre za javno pravo, od strane prof. dr Ratka Markovi}a, dr Zorana
Tomi}a, dr Dragana Milkova, prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, odre|enim profesorima kao sudskim ve{tacima se nala`e da na
osnovu pismene dokumentacije, koja se nalazi u spisima ovog predmeta, kao
i na osnovu uvida u autorska dela profesora dr Laze Kosti}a:
1. Administrativno pravo kraqevine Jugoslavije, u tri toma, “Ustrojstvo uprave – 1933”, “Delatnost uprave” 1936. godine, “Nadzirawe uprave” 1939.
godine, sve u izdawu “Izdava~ka kwi`arnica Gece Kona”, zatim dela grupe
autora: “Osnovi nauke u upravqawu”, izdava~ “Stru~na kwiga” 1994. godine
autora prof. dr Slavoquba Popovi}a, prof. dr Branislava Markovi}a, prof.
dr Rajka Kuzmanovi}a.
2. Te kwige profesora dr Stevana Lili}a “Upravno pravo” iz 1991, koautorstvo sa prof. dr Nikolom Stjepanovi}em, zatim “Upravno pravo” samostalni kwi`evnik, prvo izdawe 1995. godine, drugo izdawe 1998. godine, da
se nalaz s mi{qewem na slede}e okolnosti:
3. Da li je tu`ilac u svom autorskom delu “Upravno pravo” izdawe 1991.
godine ozna~en kao koautor dela sa profesorom dr Nikolom Stjepanovi}em,
te da se utvrdi na osnovu izdava~kog ugovora koji je zakqu~en izme|u tu`ioca izdava~a ko je u ime prof. dr Nikole Stjepanovi}a potpisao taj ugovor.
4. Imaju}i u vidu dan i ~as smrti prof. dr Nikole Stjepanovi}a.
5. Na okolnost da li je tu`ilac i pod kojim imenom u celini, odnosno
delimi~no objavio i izmenio, preradio ili iskoristio navedena dela gore
ozna~enih autora.
6. Imenovanim profesorima, kao sudskim ve{tacima, nala`e se da u roku od 8 dana od dana dostavqawa ovog re{ewa dostave sudu svoj pismeni nalaz i mi{qewe, tro{kovi obavqenog ve{ta~ewa }e im biti naknadno ispla}eni po ra~unu koji bude dostavqen sudu.
7. Usvaja se predlog tu`ioca da se u ovoj pravnoj stvari izvede dokaz saslu{awem parni~nih stranaka na predlo`ene okolnosti kao i na okolnosti
koje }e sud ceniti i odrediti posle izvedenog dokaza navedenim ve{ta~ewem.
8. Slede}a rasprava o ovoj pravnoj stvari se odre|uje za 9. 8. 2000. godine u 10 ~asova, {to je prisutnima saop{teno umesto poziva.
9. Pozvati:
– Tu`ioca u svojstvu parni~ne stranke
– Tu`enom saop{teno da }e biti saslu{an u svojstvu stranke pa da pristupi.
186
3. Lili}ev zahtev za izuze}e predsednika sudskog ve}a
Lili}ev advokat Slobodan [o{ki} u toku glavne rasprave podneo je podnesak sa zahtevom za izuze}e predsednika sudskog ve}a:
Tu`ilac podnosi zahtev za izuze}e predsednika ve}a, sudije Branke Maksimovi}-Mici}, zbog razloga iz ~l. 71. st. 6. ZPP-a.
Tu`ilac sumwa u nepristrasnost sudije zbog wenog postupawa u predmetu Dra{kovi} protiv [e{eqa. O~igledno je da je sudija Mici} impresionirana tu`enim i wegovom funkcijom, {to je verovatno i razlog zbog koga
se navedeni postupak odvijao na na~in na koji sudski postupak ne bi smeo da
se odvija. U prilog tome govore mnogobrojni izvodi iz dnevne {tampe, od kojih tu`ilac dostavqa neke u prilogu ovog podneska. Tu`ilac tako|e dostavqa i kopiju pisma koje je troje advokata uputilo advokatskim komorama Beograda i Srbije, u kome upozoravaju na postupawe sudije Mici}. Tu`ilac sma tra da bi se wenim izuze}em predupredile i druge sumwe, kao {to je, na primer, sumwa koja proizlazi iz ~iwenice da u tu`enikovim stvarima po nekakvom pravilu sudi ova sudija itd.
Na osnovu svega napred navedenog, tu`ilac smatra da nema nikakvih mogu}nosti da sudija Branka Maksimovi}-Mici} obezbedi fer su|ewe u ovom
postupku, te predla`e predsedniku suda da ovaj predlog usvoji.
U prilogu:
– fotokopija teksta “Potpredsednik i ministar Marjanovi}eve vlade
napravili cirkus u Prvom op{tinskom sudu”, objavqenog u “Dnevnom telegrafu” 26. 6. 1998. godine;
– fotokopija pisma advokata upu}enog Advokatskoj komori Beograda i
Advokatskoj komori Srbije, od 1. 7. 1998. godine.
4. Re{ewe o odbijawu zahteva za izuze}e predsednika ve}a
U toku pauze stiglo je re{ewe kojim se odbija Lili}ev zahtev:
Prvi op{tinski sud u Beogradu, i to predsednik suda Radomir Miliki},
u parnici tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a iz Beograda, na adresi Pravni fakultet u Beogradu, ul. Bulevar revolucije br. 67, ~iji su punomo}nici
Biqana Kova~evi}-Vu~o, advokat iz Beograda, ul. Krunska br. 22/6, i Slobodan [o{ki}, advokat iz Beograda, ul. General @danova br. 16, protiv tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa, iz Beograda, na adresu Pravni fakultet u Beogradu, ul. Bulevar revolucije br. 67, ~iji je punomo}nik Qiqana Laban, advokat iz Beograda, ul. Drin~i}eva br. 27/1, radi naknade {tete, odlu~uju}i o zahtevu tu`ioca kao i punomo}nika tu`ioca za izuze}e sudije Branke Maksimovi}-Mici} u predmetu P. br. 3296/2000, dana 19. 7. 2000. godine,
doneo je re{ewe:
Odbija se zahtev tu`ioca dr Stevana Lili}a iz Beograda, i zahtev punomo}nika tu`ioca, advokata Slobodana [o{ki}a, Gradimira Nali}a i Du{ana Igwatovi}a iz Beograda za izuze}e sudije Branke Maksimovi}-Mici}
u predmetu P. br. 3296/2000. kao neosnovan.
Obavezuje se tu`ilac dr Stevan Lili} iz Beograda, preko adrese Pravni fakultet u Beogradu, ul. Bulevar revolucije br. 67, da u roku od 15 dana
187
od dana prijema re{ewa uplati na ime sudske takse na `iro ra~un Prvog op{tinskog suda u Beogradu broj 40802-845-0-1216, iznos od 100,00 dinara sa pozivom na VII Su. broj 78/2000. Obrazlo`ewe:
Tu`ilac je podneskom od 18. 7. 2000. godine zahtevao izuze}e sudije Branke Maksimovi}-Mici} i kao razlog za izuze}e naveo sumwu u nepristrasnost
sudije zbog wenog postupawa u predmetu Dra{kovi} protiv [e{eqa. Daqe
je kao razlog naveo da je sudija Branka Maksimovi}-Mici} impresionirana
tu`enim i wegovom funkcijom, te je verovatno to i razlog zbog koga se navedeni postupak odvijao na na~in na koji sudski postupak ne bi smeo da se odvija. Tu`ilac je istakao da bi se izuze}em postupaju}eg sudije predupredile
i druge sumwe, te je predlo`io da ista bude izuzeta od daqeg rada u predmetu P. br. 3296/2000. Punomo}nici tu`ioca, i to advokati Slobodan [o{ki},
Gradimir Nali} i Du{an Igwatovi} su, na ro~i{tu odr`anom 19. 7. 2000. godine, tako|e zahtevali izuze}e postupaju}eg sudije, i kao razlog izuze}a naveli da je sudija dozvolila cirkus u sudnici kada je dozvolila snimawe vizuelno i tonsko, a tako|e je sudija dozvolila da se u sudnici zvi`di i vi~e.
Tako|e su naveli da je sudija dozvolila tu`enom da ospori tu`bu i tu`beni
zahtev, pa je i to jedan od razloga za izuze}e.
Po izvr{enom uvidu u predmet P.br.3296/2000, razmatrawem navoda iz
zahteva za izuze}e, kao i same izjave postupaju}eg sudije, predsednik suda je
na{ao da je zahtev tu`ioca kao i punomo}nika tu`ioca neosnovan, s obzirom
da okolnosti navedene u zahtevu ne ukazuju na postojawe nekog od zakonskih
razloga propisanih odredbom ~l. 71. stav 1. ta~ka 1-6. ZPP-a.
Sa izlo`enog odlu~eno je kao u stavu prvom izreke re{ewa, a u smislu
~lana 74. u vezi ~lana 71. ZPP-a.
Odluka o sudskoj taksi doneta je na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama (Sl. glasnik RS).
Pouka o pravnom leku: Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena posebna
`alba.
Pouka o pla}awu takse: Priznanica o pla}enoj taksi s pozivom na VII SU
br. 78/2000 dostavqa se po pla}enoj taksi predsedniku suda.
Ukoliko taksa ne bude pla}ena u roku od 15 dana od dana prijema re{ewa,
bi}e pokrenut postupak za prinudnu naplatu takse u iznosu od 100,00 dinara.
5. Re{ewe o odbijawu zahteva za izuze}e
predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu
Nakon {to je saop{teno da je odbijen Lili}ev zahtev za izuze}e predsednika sudskog ve}a, wegovi advokati su u zapisnik izdiktirali zahtev za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda. U toku nove pauze re{avao je Okru`ni sud u Beogradu:
Okru`ni sud u Beogradu, predsednik suda Bogoje Marjanovi}, u predmetu Prvog op{tinskog suda u Beogradu P. br. 3296/2000 tu`ioca dr Stevana Lili}a
iz Beograda, na adresi Pravni fakultet u Beogradu, ul. Bulevar revolucije br.
67, ~iji su punomo}nici Biqana Vu~o-Kova~evi}, advokat iz Beograda, ul. Drin~i}eva br. 28 i Slobodan [o{ki}, advokat iz Beograda, ul. General @danova
br. 16 protiv tu`enog dr Vojislava [e{eqa, iz Zemuna, na adresi Pravni fakultet u Beogradu, ul. Bulevar revolucije br. 67, ~iji je punomo}nik advokat
188
Qiqana Laban iz Beograda, ul. Drin~i}eva br. 27, radi naknade {tete, odlu~uju}i o zahtevu tu`ioca za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a, doneo je, 19. 7. 2000. godine, re{ewe:
Odbija se kao neosnovan zahtev tu`ioca dr Stevana Lili}a iz Beograda
za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a u predmetu P. br. 3296/2000.
Obavezuje se tu`ilac dr Stevan Lili} iz Beograda, da na ime sudske takse uplati iznos od 100 dinara u sudskim taksenim markama u roku od 5 dana
od dana prijema re{ewa, a dokaz o uplati dostavi ovom sudu. Obrazlo`ewe:
Na glavnoj raspravi, odr`anoj 19. 7. 2000. godine, tu`ilac dr Stevan Lili} tra`io je izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a, u predmetu P. br. 3296/2000 iz razloga propisanih ~l. 71. stav
1. ta~ka 6. ZPP.
U svojoj izjavi datoj na osnovu ~l. 74. st. 4. ZPP-a, predsednik Prvog op{tinskog suda u Beogradu, Radomir Miliki}, naveo je da je zahtev za izuze}e podnet iz razloga odugovla~ewa postupka, te da ne poznaje stranke u postupku i da nije ni na koji na~in uticao na tok postupka, te da ne stoje razlozi za izuze}e.
Odlu~uju}i o podnetom zahtevu za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu, Radomira Miliki}a, predsednik Okru`nog suda u Beogradu je nakon izvr{enog uvida u spise Prvog op{tinskog suda u Beogradu
P. br. 3296/2000, navode zahteva za izuze}e i izjavu predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu, na{ao da zahtev nije osnovan.
Predsednik Prvog op{tinskog suda u Beogradu, Radomir Miliki}, u predmetu tog suda P. br. 3296/2000, nije preduzeo nijednu radwu koja bi dovela u
sumwu wegovu nepristrasnost i objektivnost, a kako u konkretnom slu~aju
ne stoji ni bilo koja druga okolnost propisana ~l. 71. st. 1. ta~ka 6. ZPP, za
tra`eno izuze}e, zahtev za izuze}e predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu nije osnovan i odbijen je primenom ~l. 74. st. 2. i 4. ZPP.
Odluka o naplati sudske takse doneta je primenom ~l. 38. Zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 16/97).
Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba.
Pouka o pla}awu takse: Nala`e se tu`iocu dr Stevanu Lili}u, iz Beograda, da u roku od 5 dana plati iznos od 100,00 dinara u sudskim taksenim
markama na ime takse za re{ewe o izuze}u, a dokaz o uplati – poni{tene taksene marke, dostavi predsedniku ovog suda s pozivom na VII Su. br. 72/2000, u
istom roku. Ukoliko du`na taksa ne bude pla}ena u roku od 5 dana bi}e pokrenut postupak prinudne naplate, uz naplatu kaznene takse u iznosu od 100,00
dinara.
6. Re{ewe o izvo|ewu dokaza ve{ta~ewem
Odmah po okon~awu prvog ro~i{ta strankama u sporu i imenovanim sudskim ve{tacima uru~eno je re{ewe o izvo|ewu dokaza ve{ta~ewem.
Prvi op{tinski sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Branke Maksimovi}-Mici} kao predsednika ve}a sudija i sudija porotnika Slav ka Papasijevi}a i Petra Brki}a, kao ~lanova ve}a u parnici tu`ioca prof.
dr Stevana Lili}a iz Beograda, na adresu Pravni fakultet u Beogradu,
189
Bulevar revolucije 67, ~iji su punomo}nici advokati Kova~evi}-Vu~o V.
Biqana iz Beograda, Krunska br. 22/VI, Slobodan [o{ki}, advokat iz Beograda, General @danova broj 16, protiv tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, na adresi Pravni fakultet u Beogradu, Bulevar revolucije broj 67, ~iji je punomo}nik advokat Qiqana Laban iz Beograda, Drin~i}eva broj 27/I, radi naknade {tete, u prisustvu punomo}nika tu`ioca,
tu`enog i wegovog punomo}nika, na raspravi 19. 7. 2000. godine, doneo je
re{ewe:
Odre|uje se izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem po slu`benoj du`nosti od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i to Katedre za javno pravo od strane prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Zorana Tomi}a, kao i od
Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i to Katedre za javno pravo od strane prof. dr Dragana Milkova.
Odre|enim profesorima – kao sudskim ve{tacima – nala`e se, a na osnovu pismene dokumentacije koja se nalazi u spisima ovog suda P. br. 3296/2000,
kao i na osnovu autorskih dela, i to:
I – Profesora dr Laze K. Kosti}a – preminulog u emigraciji,
– “Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije”, izdava~ “Izdava~ka kwi`arnica Gece Kona” – u tri toma, i to:
– “Upravno pravo”, izdato 1933;
– “Delatnost uprave”, izdato 1936;
– “Nadzirawe uprave”, izdato 1939. godine.
II – Grupe autora “Osnovi nauke o upravqawu”, i to od prof. dr Slavoquba Popovi}a, prof. dr Branislava Markovi}a, prof. dr Rajka Kuzmanovi}a, izdava~ “Stru~na kwiga”, izdato 1994. godine.
III – “Upravno pravo”, prof. dr Nikole Stjepanovi}a iz 1978. godine.
IV – Profesora dr Dragana Milkova “Organizacije uprave” – “Oblici
organa uprave i upravne organizacije”, kao i na osnovu autorskog dela tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a “Upravno pravo” – koautorstvo sa prof. dr Nikolom Stjepanovi}, izdawe 1991. godine, “Upravno pravo” samostalno izdawe, prvo iz 1995. i drugo iz 1998. godine, daju nalaz sa mi{qewem na slede}e
okolnosti:
– Da li je tu`ilac prof. dr Stevan Lili}, kao koautor sa prof. dr Nikolom Stjepanovi}em dela “Upravno pravo”, izdawe 1991. godine, to delo stvorio pre ili posle smrti prof. dr Nikole Stjepanovi}a, tako {to }e izvr{iti uvid u izdava~ki ugovor koji je zakqu~en izme|u tu`ioca i izdava~a,
kao i da li je sam prof. dr Nikola Stjepanovi} pre svoje smrti zakqu~io taj
ugovor, i ako nije, ko je to umesto wega u~inio (imaju}i u vidu dan i ~as smrti prof. dr Nikole Stjepanovi}a).
– Na okolnost da li je tu`ilac pod svojim imenom u celosti, odnosno de limi~no, objavio, izmenio, preradio ili iskoristio autorska dela gore navedenih autora, u svojim autorskim delima izdatim kako je to gore navedeno
1991, 1995. i 1998. godine, protivno odredbama Zakona o autorskom pravu.
Imenovanim profesorima Univerziteta, kao sudskim ve{tacima, nala`e se da u roku od 8 dana od dana dostavqawa ovog re{ewa dostave sudu pismeni nalaz i mi{qewe, tro{kove obavqenog ve{ta~ewa koji }e im naknad no biti ispla}eni, u primerenom roku.
190
7. Lili}ev prigovor na re{ewe o ve{ta~ewu
Lili}evi advokati, Biqana Kova~evi}-Vu~o i Slobodan [o{ki}, uputili su 25. jula podnesak u kome su naveli:
Re{ewem Prvog op{tinskog suda u Beogradu (XXV. P. br. 3296/2000 od
19. 7. 2000) odre|eno je izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem od strane prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Zorana Tomi}a sa Pravnog fakulteta u Beogradu,
kao i prof. dr Dragana Milkova sa Pravnog fakulteta u Novom sadu.
Prilikom odre|ivawa ve{taka, postupaju}i sudija Branka Maksimovi}Mici}, povredila je odredbe ~l. 251. Zakona o parni~nom postupku, na osnovu koje je sud du`an da, pre nego {to odredi koja }e lica uzeti za ve{take, o
tome saslu{a stranke, a {to je ovim ~lanom izri~ito i propisano. Sudija
ne samo da nije saslu{ala stranke, nego je strankama samo predo~ila ve} pripremqenu naredbu za ve{ta~ewe. Na ovaj na~in, suprotno izri~itoj odredbi ~lana 254. ZPP-a, onemogu}ila je tu`ioca da podnese zahtev za izuze}e
ve{taka.
Kako je tu`iocu navedenim protivzakonitim postupawem onemogu}eno
da se izjasni o izuze}u, tu`ilac u smislu ~l. 254. ZPP-a podnosi zahtev za izuze}e prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Dragana Milkova, po osnovu ~l.
71. st. 1. al. 5 i 6, u vezi ~lana 254. st. 1. ZPP-a, jer ova dvojica ve} u~estvuju
u istom predmetu, u upravnom postupku, pred drugim organom (komisija Pravnog fakulteta u Beogradu formirana na osnovu odluke Ministarstva za visoko obrazovawe). Osim toga, u slu~aju Ratka Markovi}a i Dragana Milkova postoje i druge okolnosti koje dovode u sumwu wihovu nepristranost, jer
je Ratko Markovi} kao potpredsednik Vlade u odnosima politi~ke koalicije sa tu`enim i, prema tome, pristrasan u wegovu korist, dok je razlog za
izuze}e Dragana Milkova okolnost da on kao neposredno zainteresovan ne
mo`e istovremeno i odlu~ivati u sopstvenoj stvari, jer je pristrasan u svoju korist.
8. Sudsko re{ewe po Lili}evom prigovoru
Na podnesak advokata Stevana Lili}a, Prvi op{tinski sud je reagovao
u zakonskom roku:
Prvi op{tinski sud u Beogradu, i to sudija Branka Maksimovi}-Mici},
kao predsednik ve}a-sudija, u parnici tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a iz
Beograda, Terazije br. 45, ~iji je punomo}nik Kova~evi}-Vu~o Biqana, advokat iz Beograda, Krunska br. 22/6, Slobodan [o{ki}, advokat iz Beograda,
General @danova br. 16-b, protiv tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa, iz
Zemuna, Trg pobede br. 3, ~iji je punomo}nik Qiqana Laban, advokat iz Beograda, Drin~i}eva br. 27/1, radi naknade {tete, van rasprave, 31. 7. 2000. godine doneo je re{ewe:
Odbija se zahtev tu`ioca dr Stevana Lili}a iz Beograda, i zahtev punomo}nika tu`ioca, advokata Kova~evi}-Vu~o Biqane iz Beograda, za izuze}e prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Dragana Milkova, odre|enih kao
sudskih ve{taka u predmetu ovog suda P. br. 3296/2000, kao neosnovan. Obrazlo`ewe:
191
Tu`ilac podneskom preko punomo}nika, od 25. 7. 2000. godine, zahteva izuze}e prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Dragana Milkova, odre|enih u
ovoj pravnoj stvari da postupaju}i kao sudski ve{taci re{ewem ovog suda od
19. 7. 2000. godine.
U zahtevu su naveli da izuze}e ove dvojice ve{taka tra`i po osnovu ~l.
71. stav 1. al. 5 i 6 u vezi ~l. 254. stav 1. ZPP, jer ova dvojica ve} u~estvuju u
istom postupku u upravnom postupku pred drugim organom (komisija Pravnog
fakulteta u Beogradu, formirana na osnovu odluke Ministarstva za visoko
obrazovawe). Osim toga, u slu~aju Ratka Markovi}a i Dragna Milkova postoje i druge okolnosti koje dovode u sumwu wihovu nepristrasnost, jer je Ratko
Markovi}, kao potpredsednik Vlade, u odnosima politi~ke koalicije sa tu`enim i prema tome pristrasan u wegovu korist, dok je razlog za izuze}e Dragana Milkova okolnost da on kao neposredno zainteresovan, ne mo`e istovremeno i odlu~ivati u sopstvenoj stvari, jer je pristrasan u svoju korist.
Odlu~uju}i o zahtevu za izuze}e, a imaju}i u vidu i navode iz zahteva za
izuze}e, predsednik ve}a je na{ao da je zahtev tu`ioca i wegovog punomo}nika da navedeni ve{taci budu izuzeti neosnovan. Ovo sa razloga jer okolnosti navedene u zahtevu ne ukazuju na postojawe nekog od zakonskih razloga propisanih odredbom ~l. 71. stav 1. ta~ka 1-6. ZPP-a.
Sa navedenih razloga odlu~eno je kao u dispozitivu ovoga re{ewa u vezi ~l. 254. stav 4. ZPP-a, u vezi ~l. 71. ZPP-a.
Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba.
9. Naknadni Lili}ev podnesak
Lili}ev advokat Slobodan [o{ki} je posebnim sudskim podneskom dopunio tu`bu 31. jula:
Punomo}nik tu`ioca izjavquje da ostaje pri tu`bi i tu`benom zahtevu, s tim {to ovim podneskom `eli da istakne svoje pravno shvatawe u vezi
sa ~iweni~nim i pravnim osnovom tu`be.
Tu`ilac je podneo tu`bu zbog povrede ~asti koja je nastala upotrebom
izraza kojima se omalova`ava qudsko dostojanstvo tu`ioca. Izrazi kao {to
su: “Lopov, sluga neprijateqa svoga naroda, nacionalni izrod i moralni degenerik, moralna mizerija, intelektualna kreatura, bitanga itd”, predstavqaju napad na vrednosti tu`ioca koje sa~iwavaju pojam ~asti. Naime, ovim
izrazima, omalova`avaju se i potcewuju vrednosti tu`io~eve ~asti, ~ime su
ispuweni svi bitni elementi koji ulaze u krivi~nopravni pojam krivi~nog
dela uvrede.
Navedenim izrazima tu`eni je izvr{io krivi~no delo uvrede iz ~l. 93
st. 2 KZRS, pa bez obzira na to {to protiv tu`enog nije pokrenut krivi~ni postupak podno{ewem privatne krivi~ne tu`be od strane tu`ioca, tu`eni je odgovoran u gra|anskopravnom smislu za pri~iwenu nematerijalnu
{tetu tu`iocu. Tu`enikova odgovornost je o~igledna, jer tu`enik ne negira navedene izraze kao svoje u objavqenom tekstu u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”. Naprotiv, tu`enik je sve te izraze ponovio na odr`anom ro~i{tu za glavnu raspravu i to vi{e puta, ~ime je uve}ao stepen du{evnih bolova koje tu`ilac trpi.
192
Sve je to u~iweno ponovo u sudnici i to u prisustvu predstavnika televizije i drugih sredstava javnog informisawa. Time je tu`enik pove}ao intenzitet i du`inu trajawa pretrpqenih du{evnih bolova tu`ioca.
Za ovu parnicu, u kojoj se tra`i dosu|ivawe nov~ane naknade za pretrpqenu nematerijalnu {tetu, sud treba da utvrdi postojawe uvredqivih izraza, kao i postojawe du{evnog bola kod tu`ioca, intenzitet i vreme trajawa tih bolova. Neprihvatqivo je nastojawe tu`enika da se dokazuje ta~nost uvredqivih izraza, jer negativni sudovi o vrednosti tu`ioca ne mogu
biti predmet dokazivawa. Drugim re~ima, ispoqavawe odre|enog omalova`avaju}eg stava, odnosno uop{tenog difamantnog mi{qewa ili zakqu~ka
o drugom licu, predstavqa sud o vrednosti nekog lica, koji ne sadr`i ~iweni~no tvr|ewe koje bi moglo biti predmet dokazivawa i utvr|ivawa.
Sud je suprotno odredbi ~lana 317 ZPP-a dopustio da se u sudnici ne odr`ava red i dostojanstvo suda, kada je tu`eniku dozvolio da bezbroj puta ponovi uvredqive izraze napisane u navedenom tekstu, kojom prilikom je tu`enik upotrebio i nove uvredqive izraze za tu`ioca, i ne samo za wega, ~ime
se sud transformisao u politi~ku tribinu, na kojoj tu`enik ne zastupa pravni stav o predmetu spora, ve} vr{i svoju li~nu politi~ku promociju, kao da
je u pitawu predizborna kampawa. Na taj na~in tu`enik je iskazao potpuno
nepo{tovawe prema sudu, a sud je, dopu{taju}i takvo pona{awe tu`enika, izgubio dostojanstvo, deluju}i kao institucija koja se ne bavi pravom i koja ne
predstavqa posebnu sudsku vlast iznad koje nije ni jedan drugi oblik vlasti.
Takvim dr`awem suda ugro`ava se funkcionisawe sudske vlasti i naru{avaju prava i slobode ~oveka, kao i mogu}nost wihove za{tite pred sudom.
I pored toga {to tu`ilac, a ni tu`enik nisu predlo`ili ve{ta~ewe
u vezi sa tvr|ewem tu`enika da je tu`io~ev uybenik “Upravno pravo” plagijat, sud je odredio izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa te ~iwenice, iako pitawe plagijata uop{te nije pravno relevantno za predmet ovog spora, jer postojawe ili nepostojawe plagijata ne mo`e uop{te biti od zna~aja za objektivnu ocenu o uvredqivim izrazima i osnovanosti tu`benog zahteva za dosu|ivawe naknade nematerijalne {tete.
Pitawe plagijata, kao {to je istaknuto na odr`anom ro~i{tu, predmet
je utvr|ivawa u posebnom postupku koji se vodi pred Pravnim fakultetom
u Beogradu, pa je sud upu{taju}i se u razmatrawe pitawa postojawa, odnosno
nepostojawa plagijata, putem ve{ta~ewa, otvorio raspravqawe pitawa koja ne predstavqaju predmet ovoga spora i koje je bez ikakvog zna~aja u vezi sa
postavqenim tu`benim zahtevom. ^ak i da je u pitawu tipi~an plagijat, tu`enik ne bi bio oslobo|en gra|anskopravne odgovornosti za naknadu nematerijalne {tete, jer ni tada tu`ilac ne bi bio li~nost koja je izgubila qudske vrednosti koje se {tite kako krivi~nopravno, tako i gra|anskopravno.
Nepovredivost integriteta qudske li~nosti je jedno od ustavnih prava
~oveka i gra|anina koje je za{ti}eno i posebnim zakonima. Pojam ~asti je
normativan pojam, a ne fakti~ki. Iz toga sledi da tu`enik ne mo`e da uvredqivim izrazima povre|uje tu`io~evu ~ast izgovaraju}i se da su to izrazi
kojima se potvr|uje wegova teza da je tu`ilac izvr{io plagijat prilikom
pisawa svoga uybenika. Prema tome, osnov za zakonsko odre|ivawe ka`wivosti za povrede ~asti i ugleda je dru{tveni interes, koji se ispoqava u zah193
tevu za doslednu za{titu li~nosti ~oveka i wegovog qudskog dostojanstva u
dru{tvu. Svaki ~ovek je od svog ro|ewa pa do smrti krivi~nopravno i gra|anskopravno za{ti}en za slu~aj povrede ~asti, jer je ~ast skup svih ~ovekovih vrednosti. Nepriznavawe ~ovekovih vrednosti i javno ispoqavawe takvog stava, upotrebom uvredqivih izraza, nije ni{ta drugo do omalova`avawe te li~nosti. U takvom normativnom odre|ivawu pojma ~asti elimini{e se bilo ~ije pravo da u slu~aju izno{ewa nekog ~iweni~nog tvr|ewa mogu da se upotrebqavaju objektivno uvredqivi izrazi i to bez ikakve odgovornosti. Upravo tu`enik to ~ini smatraju}i da je wegovo ~iweni~no tvr|ewe
ta~no i da ga ono legitimi{e da se prema tu`iocu uvredqivo javno ophodi.
I pored toga {to je ve{ta~ewe u pravcu utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa plagijata sasvim nepotrebno odre|eno od strane suda, iz razloga
koje smo napred izneli, ovom prilikom isti~emo i predlog za izuze}e dvojice ve{taka i to prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Dragana Milkova.
Naime, prof. dr Ratko Markovi} je potpredsednik Vlade Republike Srbije i ~lan SPS-a, koja je koalicioni partner Srpske radikalne stranke, ~iji je predsednik tu`eni dr Vojislav [e{eq. Te{ko je i zamisliti objektivnost prof. dr Ratka Markovi}a prilikom ve{ta~ewa u ovom predmetu, pa stoga te ~iwenice ~ine sasvim opravdanom sumwu u wegovu nepristrasnost.
[to se ti~e prof. dr Dragana Milkova, on je u tekstu tu`enika objavqenom u ~asopisu” Srpska slobodarska misao”, ozna~en kao autor iz ~ije je kwige tu`ilac “preuzimao – prepisivao” odre|ene delove. Dakle, prof. dr Dragan Milkov je ovde vi{e nego zainteresovan, jer se i po naho|ewu tu`enika
pojavquje kao autor na ~iju {tetu je izvr{eno plagirawe.
Ta li~na svojstva oba sudska ve{taka i li~ni odnos prof. dr Ratka Markovi}a prema tu`enom ~ine opravdani zahtev za wihovo izuze}e shodno odredbi ~lana 254 ZPP-a.
Punomo}nik tu`ioca izjavquje da ovaj zahtev za izuze}e ve{taka podnosi sada jer sud pre odre|ivawa ve{taka nije saslu{ao tu`ioca o li~nosti
ve{taka, pa stoga ni tu`ilac ni wegov punomo}nik nisu mogli da se izjasne
o wegovom izuze}u.
Sve u svemu, predla`emo da sud u daqem svom postupawu ne podle`e bilo kakvim politi~kim pritiscima koji ga dovode do ignorisawa prava i uva`avawa politi~ke voqe, jer time povre|uje sudsko dostojanstvo i nezavisnu
sudsku vlast pot~iwava izvr{noj vlasti. Sve ono {to je do sada ura|eno od
strane predsednika ve}a ukazuje da se predsednik ve}a ose}a slabim i nemo}nim pred zahtevima tu`enika kao predsednika SRS-a i potpredsednika Vlade, ~ime se negira i ustavno na~elo da je vlast u na{em dru{tvu zasnovana na
vladavini prava.
Najzad, predla`emo sudu da ovaj postupak sprovede u skladu sa pravilnom
primenom odredaba ZPP-a i da donese odluku na osnovu lako utvrdivog ~iwe ni~nog stawa, koje se iskqu~ivo zasniva na izre~enim uvredqivim izrazima
i potom oceni od kakvog su zna~aja da izazovu du{evni bol kod tu`ioca.
Pitawe visine naknade nematerijalne {tete sud treba da odredi na osnovu slobodne procene i da dosudi tu`iocu onaj iznos kojim bi se moglo ostvariti tu`io~evo zadovoqewe, a ne lukrativni ciqevi. Ovde se novac u vidu
dosu|ivawa nov~ane naknade pojavquje “da previje rane”, kako je to Capitant formulisao, i on treba da bude materijalni izraz priznawa li~nosti tu`ioca.
194
10. Izve{taj sudskog ve{taka prof. dr Zorana Tomi}a
Redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta, dr Zoran Tomi},
rezultate svog ve{ta~ewa je dostavio 31. jula:
Re{ewem Prvog op{tinskog suda u Beogradu (XXV P. 3296/2000) od 19.
7. 2000. godine, odre|en sam kao ve{tak, pored jo{ dvojice profesora prava, da – o okolnostima navedenim u re{ewu – dam nalaz i mi{qewe u predmetu P. br. 3296/2000. Iz spisa predmeta proizlazi da je ovde u pitawu parnica po tu`bi dr Stevana Lili}a za naknadu nematerijalne {tete od strane dr Vojislava [e{eqa, koju je tu`ilac navodno pretrpeo zbog kvalifikacija o tu`io~evoj li~nosti izra`enih u tekstu “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator” (objavqenom u ~asopisu
“Srpska slobodarska misao”, br. 3/2000), ~iji je autor sam tu`eni – kojima
se, prema navodima tu`be, povre|uje ~ast i ugled tu`enog (itd.).
Postupaju}i u svojstvu ve{taka, redovnog profesora za predmet
Upravno pravo sa Katedre za javno pravo i politi~ke nauke na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu – slobodan sam da u odnosnoj stvari iznesem slede}e:
I. Prethodno obja{wewe
Nezavisno da li postoje ili ne su{tinska razmimoila`ewa izme|u pozvanih ve{taka oko utvr|ivawa pojedinih pravno relevantnih ~iwenica i
wihove ocene, pristupam davawu izdvojenog individualnog stru~nog nalaza i mi{qewa – iz slede}ih kqu~nih razloga:
Naime, profesor Ratko Markovi} (tako|e ovde odre|eni ve{tak) i tu`eni u ovoj parnici, dr Vojislav [e{eq, aktuelni su potpredsednici Vlade Republike Srbije i blisko sara|uju}i istaknuti pripadnici vladaju}e
politi~ke koalicije. Tako|e, prof. Ratko Markovi} je jedini potpisnik
referata sa mati~nog, beogradskog Pravnog fakulteta, kod nedavnog izbora dr Vojislava [e{eqa u zvawe redovnog profesora. Ove notorne ~iwenice ~ine prof. Ratka Markovi}a unapred nepodesnim za vr{ewe funkcije ve{taka u stvari o kojoj je ovde re~.
Profesor Dragan Milkov (tre}i anga`ovani ve{tak u istom sudskom
predmetu), pak, obele`en je od strane Vojislava [e{eqa, u tekstu “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli (...)”, kao jedan od pisaca ~iji je uybenik plagirao Stevan Lili}, podse}am, tu`ila~ka strana u parnici u kojoj je zatra`eno ve{ta~ewe (i) Dragana Milkova. O pore|ewu Milkovqeve i Lili}eve kwige govori se na str. 38-47 citiranog [e{eqevog
spisa. Stoga je o~igledna nespojivost, u Milkovqevoj li~nosti, istovremeno navodno pokradenog lica i ve{taka u istoj stvari.
Napred opisane krupne smetwe – u pogledu odnosa dvojice (od trojice)
sudski odre|enih ve{taka u ovom sporu, kako prema konkretnom tu`enom
(relacija Ratko Markovi} – Vojislav [e{eq), odnosno prema predmetu
ve{ta~ewa i li~nosti tu`ioca (relacija Dranag Milkov – Stevan Lili})
– dovode ozbiqno u pitawe podobnost anga`ovawa prof. Ratka Markovi}a
i Dragana Milkova kao ve{taka, pa time objektivnost, odnosno nepristrasnost wihovog (eventualno ve}) predo~enog nalaza i mi{qewa u teku}em
sporu.
195
Sve su to, dakle, argumenti zbog kojih, postupaju}i po zahtevu suda, sam
zasebno iznosim, kao ve{tak, sopstveni stav – nalaz i mi{qewe, u pogledu
ekspertskog zadatka koji mi je namewen.
II. Pregledna dokumentacija
Prou~io sam, po nalogu suda, relevantne dokumente koji su mi bili dostupni u kratkom roku (od 8 dana) koji je sud odredio, a posebno: “Aneks – izdava~ki ugovor” 03 broj 2/172, od 23. 4. 1992. godine sa Zavodom za uybenike i
nastavna sredstva u Beogradu, u pogledu predmetne koautorske kwige Nikola Stjepanovi} – Stevan Lili}, Upravno pravo iz 1991. godine; zatim sve, za
ovaj slu~aj respektivne kwige, i to: Nikola Stjepanovi}–Stevan Lili}, Upravno pravo, Beograd, 1991; Stevan Lili}, Upravno pravo, Beograd, 1995; Stevan
Lili}, Upravno pravo, drugo izmeweno i dopuweno izdawe, Beograd, 1998; Laza M. Kosti}, Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije, I – Ustrojstvo
uprave, Beograd, 1933; II – Delatnost uprave, Beograd, 1936, III – Nadzirawe uprave, Beograd, 1939; Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo u SFRJ, Beograd, 1978;
Dragan Milkov, Organizacija uprave, Novi Sad, 1993; S. Popovi}, B. Markovi}, R. Kuzmanovi}, Osnovi nauke o upravqawu, Beograd, 1994; tekst Vojislava [e{eqa, “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”, “Srpska slobodarska misao”, br. 3/2000, Beograd, 2000, str. 1-48.
III. Nalaz
1. Profesor Nikola Stjepanovi}, sa kojim Lili} ima koautorski uybenik “upravno pravo” iz 1991. godine, preminuo je 24. 2. 1988. godine. Posledwe samostalno izdawe wegovog uybenika (“Upravno pravo u SFRJ”), iza{lo
za wegova `ivota – je ono iz 1978. godine. Uvidom u “Aneks – Ugovor o izdavawu dela”, koji se po svoj prilici ti~e ba{ kwige Upravno pravo iz 1991,
na{ao sam slede}e:
Ad 1 – Taj dokument je zabele`en pod 03 broj 2/.172, sa datumom 23. 4. 1992.
godine. Zakqu~en je izme|u Zavoda za uybenike i nastavna sredstva u Beogradu, Obili}ev venac broj 5 (“Zavod”) i, pod oznakom “autor” – “dr Leposave Stjepanovi}, supruga, pravni naslednik pokojnog dr Nikole Stjepanovi}a iz Beograda, Strahini}a Bana 43 i dr Stevan Lili} iz Beograda, Terazije 45”. U
ugovoru pi{e da “Autor ustupa Zavodu pravo na izdavawe i prodaju dela Upravno pravo SFRJ – uybenik za studente Pravnog fakulteta – izdawe iz 1989.
godine”. U dokumentu se ne pomiwe neki sadr`inski udeo (pa ni wegova veli~ina) dr Stevana Lili}a u pomenutoj kwizi. Preska~u}i cifre o honoraru, na kraju navodim da su ovaj ugovor potpisali, u ime Zavoda – gospodin Radojica Vu~i}evi}, a kao “autor” – gospo|a Leposava Stjepanovi} i gospodin
Stevan Lili}.
Ad 2 – Nemam podataka o tome {ta je za `ivota, u pogledu kwige koja
je objavqena 1991. godine, mo`da ranije, u rukopisu, ostavio profesor Stje panovi}. Tako|e, nije mi poznata wegova voqa u pogledu eventualnog izbora (ni za `ivota, ni u slu~aju smrti) koautora sopstvenog univerzitetskog
uybenika.
Ad 3 – nadaqe, nejasno je o~igledno nepodudarawe zabele`enih datuma
kako u samom “Aneks-ugovoru”, tako i izme|u onih u wemu i samog vremena izlaska kwige iz {tampe. Isto tako, nije mi bio dostupan ni papir na koji se
prikazani “Aneks-ugovor (...)” – na samom svom po~etku – poziva: “Veza ug.: 2/405
iz 1988. godine”.
196
Ad 4 – Pravno je pitawe, te posao suda (da li ba{ u ovom ili nekom drugom, mogu}em sporu?!), da utvrdi da li postoje ili ne povrede zakona u odnosu na autorska prava pokojnog prof. Nikole Stjepanovi}a, kao i wegovih naslednika.
Ad 5 – U ulozi pozvanog ve{taka, specijaliste za upravno pravo, bavio
sam se, najpre, dvema sadr`inskim, stru~nim i ~iweni~nim stvarima:
(a) koautorstvom (ili “koautorstvom”?) Stevana Lili}a u kwizi sa Nikolom Stjepanovi}em, iz 1991, a imaju}i u vidu Stjepanovi}ev samostalni
uybenik iz 1978. godine; (b) upore|ivawem tog Upravnog prava iz 1991. godine sa istoimenom kwigom koja je samostalno autorski ozna~ena iskqu~ivo
Lili}evim delom, iz 1995. godine.
(a) Ne upu{taju}i se u vrednovawe kwige iz 1991, nalazim da je Lili}
u woj, ne diraju}i u Stjepanovi}evu osnovnu sistematiku, u~inio uglavnom
slede}e:
1) radikalna sa`imawa u odnosu na tekst iz 1978. (str. 410, naspram ranijih 882);
2) zna~ajna neophodna aktuelizovawa, prilago|avawem u me|uvremenu
donetim, odnosno izmewenim propisima (posebno u sferi organizacije uprave), kao i promenama u nastavnom programu predmeta Upravno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu;
3) osavremewivawe citirane i kori{}ene literature;
4) uno{ewe nekih novih (ili pro{irivawe postoje}ih) lekcija (tako:
kod uloge i zna~aja upravnog prava, kod “elemenata evropskog upravnog prava”, kod teorijskog pojma uprave, posebno u vezi sa razvojem informatike, kod
“savremenih tendencija razvoja (nauke) upravnog prava u svetu i kod nas”, kod
“savremenih tendencija razvoja upravne reforme”, kod odnosa gra|ana i uprave, kod ombudsmana...).
(b) Porede}i opisanu kwigu iz 1991. sa onom iz 1995. – na ~ijim je koricama jedino Lili}evo ime – utvrdio sam slede}e:
1) Lili}eva kwiga iz 1995. godine ima druga~iju, dodu{e ranije vi|anu,
da ka`em tradicionalnu, ali neosporno bitno razli~itu strukturu u odnosu na kwigu iz 1991;
2) Lili} se u kwizi iz 1995. godine, u vi{e ta~aka, obilato oslawao na
stavove Nikole Stjepanovi}a (predo~ene i u kwizi iz 1991), kao, uostalom,
i na dela drugih pisaca (posebno prof. Laze Kosti}a, {to }e kasnije biti
detaqnije komentarisano).
2. Pri ula`ewu u meritum stvari, u pitawe postojawa i (eventualne) mere plagirawa pojedinih pravnih pisaca od strane Stevana Lili}a u konkretnoj situaciji, vaqa – u prvom redu – konstatovati da univerzitetski uybeni ci iz domena pozitivno-pravnih disciplina nisu i ne mogu da budu, po svojoj prirodi, originalna dela onog kalibra i stepena kao {to su to monografije, studije ili izvorni ~lanci. Mnogi pasusi ili stranice takvih u~ila,
odnosno ~ak celi pojedini delovi wima obuhva}ene materije postaju (ili su
to ve}) deo op{te pravne kulture, uzimaju status neke vrste javnih dobara.
Kao takvi, oni se mawe-vi{e, na ovaj ili onaj na~in, skoro nu`no pojavquju, da ne ka`em ponavqaju u maltene svim uybenicima posve}enim datoj pravnoj grani.
197
No, re~eno ne zna~i da su noviji doma}i uybenici upravnog prava unapred predodre|eni da budu samo puka preslikavawa neke starije, doma}e ili
strane kwige rodona~elni~kog karaktera, niti da se svode na pusta prepri~avawa pro{lih normativnih regula ili doga|aja, odnosno jedino na gola preno{ewa va`e}ih pravnih normi i respektabilne prakse. Primenom analiti~kog, sinteti~kog, pravnio-egzegeti~kog, uporednog, istorijskog (i sl.) metoda, wihovim znala~kim kombinovawem, kao i pojedinim prigodnim inovacijama – i univerzitetska u~ila posve}ena poglavito `ivim normama pravnog sistema kadra su da zadobiju individualnost wihovih pisaca, da wihovo
pojavqivawe u javnosti bude opravdano putem utisnutog li~nog pe~ata autora u pripadaju}e stranice.
Konkretnije, relativna originalnost na{ih uybenika upravnog prava
(ograni~avam se na wih, s ozbirom na vezu s predmetom teku}eg spora i stru~ni profil sastavqa~a ove ekspertize) mahom se mo`e iskazati (bar) u ~etiri vida:
a) u pogledu kompozicije i redosleda izlagawa gra|e, tj. u odnosu na sistematiku;
b) u pogledu teorijski druga~ijeg definisawa nekih krucijalnih pojmova (ili bar pojedinih wihovih elemenata), naro~ito onih oko ~ije su{tine
ili pravne prirode postoje nau~na neslagawa, kontroverze (drugo je pitawe
valorizovawa i prakti~nog zna~aja takvog novuma);
c) u pogledu davawa odre|enih samosvojnih kriti~kih opaski na va`e}e pravo, kao i predloga za izmene, dopune, odnosno obrazlo`enog predlagawa sasvim novih pravnih solucija – de lege ferenda;
d) u pogledu izno{ewa nove argumentacije, druga~ijeg, eventualno uboji tijeg ili razumqivijeg obja{wewa ve} poznatih pravnih pojava i instituta.
S druge strane, na~elno gledano, parafrazirawe ili ~ak mestimi~no preuzimawe opisa pozitivno-pravne regulative (primerice, postoje}e organizacije javne uprave u Jugoslaviji, ~ega ima i u Lili}evom uybeniku) ili pak
istorijskog razvitka neke pojave (na primer, sudske kontrole uprave, ~ime
se poslu`io i Lili}), pa ~ak i ponavqawe, gotovo u neizmewenom obliku, neke standardne teorijsko-pravne klasifikacije (tako kod vrsta upravnog spora) – nije pravi plagijat (nije nau~na kra|a, ne predstavqa “nedopu{teno prisvajawe tu|e duhovne svojine” – Vujaklijino odre|ewe), jer se tu zapravo i ne
radi o izvornom autorskom doprinosu (o intelektualnom vlasni{tvu) pret hodnika ~ije se delo “koristi”.
Ali, opet, daleko od toga da takvim postupcima treba povla|ivati, naro~ito kada se u tekstu “sledbenika” jasno prepoznaje stil i ruka starijeg!
[ta vi{e, ako je to ve} oprobani manir odre|enih skribomana, eto posla za
ozbiqnu, britku ali dostojanstvenu nau~nu i stru~nu kritiku – na sastanci ma odgovaraju}ih katedri, u radu komisija prilikom (re)izbora univerzitetskih nastavnika i saradnika, na pravni~kim skupovima, a osobito u priznatim juristi~kim ~asopisima. Najbla`e re~eno, ne treba – osobito na univerzitetu – negovati inertnost, lewost i odsustvo ideja, posebno mla|ih (za one
“zrele” i “prezrele” kao da je ve} kasno za svekoliko podu~avawe!) pravnih
pisaca, onih koji se u doti~nim situacijama i ne trude da neki (pa makar i
nesporni, jasan i ~iast) pravni pojam ili ustanovu osvetle sopstvenim jezi198
kom i dikcijom, mo`da ubedqivije, jezgrovitije, ili pak (kada to slu~aj potrebuje) svestranije, produbqenije i op{irnije, kako obi~no i odgovara nau~noj i visoko{kolskoj ravni pisane (ali i one usmene) re~i.
Zna~i, bezli~nost ne~ijeg pisanog {tiva namewenog da slu`i kao univerzitetsko u~ilo, pa ~ak ni wegova, na pojedinim mestima vidqiva kola`na kakvo}a, kao i uo~qive slabosti nau~ne aparature u kwizi (uprkos brojnosti i raznovrsnosti takvih nedostataka – pre svega, na terenu fusnota),
kao i druge sli~ne kolegijalne nekorektnosti i tehni~ke nedoslednosti –
ne bi se, naro~ito u pozitivno-pravnim disciplinama, mogle smatrati plagirawem. Ukratko, izme|u parcijalno kompilacijske (kompilacija: “sastavqawe dela pabir~ewem iz tu|ih kwiga”, po Vujakliji) nejake, nekvalitetne i raznim gre{kama ispuwene kwige, s jedne strane, i plagijata, s druge strane – postoji ipak osetna, premda ne uvek lako saznatqiva i utvrdqiva razlika. U prvu grupu radova svrstava se bez te{ko}a i uybenik Upravno pravo od Stevana Lili}a (Beograd, 1995, {to va`i i za izdawe iz 1998. godine),
premda se, posebno na jednom, ne ba{ bezna~ajnom mestu (o ~emu preciznije
docnije) – vidno nagiwe i ka onoj drugoj, ozbiqnije marqivoj grupaciji pisanih priloga.
Principijelno, o plagirawu teksta ne~ijeg uybenika, uzmimo upravnog
prava, moglo bi se najeklatantnije govoriti o slu~aju kada neko objavi, bez
pozivawa na izvornik, ne~iju specifi~nu, odnosno pionirsku definiciju,
ili osobenu podelu, tj. novu sistematiku, odnosno teorijski usamqeni stav,
ne~ije karakteristi~no produbqeno razmatrawe ili originalni komentar
– prikazuju}i to kao ekskluzivni plod sopstvenog stvarala{tva.
3. Upore|uju}i relevantna dela drugih (napred zabele`enih) autora sa
Lili}evim uybenikom iz 1995. godine, nesumwive su, naro~ito, tri vrste mawkavosti wegovog teksta:
(1) neprecizno, ovla{no (“kako je to formulisao...”, ali bez ikakvog citata) pozivawe na starijeg pisca-prethodnika (ilustracija: tekst Stjepanovi}eve kwige iz 1978, str. 15-16, naspram str. 95-96. Lili}eve kwige iz 1995.
– o standardnim obele`jima upravno-pravnog odnosa);
(2) neta~no pozivawe na drugoga, ~ak na neodgovaraju}e delo i pisca, a
ne na onoga ~iji se tekst parafrazira (ilustracija: str. 432 Lili}eve kwige iz 1995, fusnota 24, koja upu}uje na “pore|ewe” sa tamo navedenim kwigama M. Ili}a i Q. Radovanovi}a, odnosno Q. Radovanovi}a i B. Proti}a, a
u stvari se neznatno modifikovano upotrebqava Stjepanovi}ev tekst iz 1978,
str. 778-779 – u pitawu je izlagawe o Dr`avnom savetu u Srbiji dvadesetih
godina HH stole}a);
(3) preuzimawe tu|ih pasa`a ~ije pravo poreklo uop{te nije navedeno
(tako Lili}ev tekst, str. 427, prvi pasus, naspram kwige Laze Kosti}a, III deo,
str. 55, posledwi pasus, nastavqen na str. 56 – iako se, s obzirom na nau~nu
uhodanost teme i iznetih ideja, ne mo`e govoriti o bilo ~ijem izvornom
autorstvu tih re~enica).
Osim toga, daqe upore|ivawe ukazuje da bi se, naro~ito na jednom mestu u Lili}evoj kwizi, moglo raditi o ne~emu {to je vi{e i grubqe defekt no, drasti~nije od obi~ne kompilacije. Tako, kod “Lili}evog” poimawa “unutra{we upravne kontrole” (str. 416-418 kwige iz 1995) – prenosi se goto199
vo u celini Kosti}eva definicija i podela oblika te kontrole (str. 9-11,
III dela Kosti}evog sistema upravnog prava), prve te vrste u doma}oj pravnoj kwi`evnosti.
Ina~e, o nau~no-nastavnom rangu i uspelosti ovde pretresane Lili}eve kwige, zvani~no progla{ene za jedno od univerzitetskih u~ila na Pravnom fakultetu u Beogradu, sudila je te iste, {kolske 1995/1996. godine odgovaraju}a komisija redovnih profesora na{eg fakulteta, u sastavu: D. Kavran
sa Upravnog prava i Nauke o upravqawu – ina~e, javno je odbio skora{we (juni 2000. godine) dekanovo imenovawe da jo{ jednom proveri autenti~nost i
vaqanost iste Lili}eve kwige, zatra`iv{i, ujedno, i raskid radnog odnosa
na fakultetu!; V. Braji} sa Radnog prava i D. Denkovi} sa Upravnog prava,
koji je u to vreme ve} bio u penziji. Izre~ena komisijska afirmativna ocena te, u to vreme novoiza{le sveske, poslu`ila je, pored ostalog, kao temeq
pri izboru dr Stevana Lili}a u zvawe redovnog profesora za predmete Upravno pravo i Pravna informatika na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Nije nepoznato da je odnedavno u toku preispitivawe pravilnosti tada
donete fakultetske odluke o Lili}evom sticawu najvi{eg univerzitetskog
zvawa. Naime, upravo te~e ponavqawe toga postupka pred nadle`nim organom,
po osnovu novoiznetih dokaza o sadr`inskim osobinama doti~nog uybenika.
4. Ono {to je konstatovano upore|ivawem Lili}evog teksta sa odgovaraju}im radovima prof. Laze Kosti}a i prof. Nikole Stjepanovi}a, saobra`eno – premda u daleko mawem obimu i zna~aju – vredi i kada su u pitawu kwiga prof. Dragana Milkova i kwiga prof. S. Popovi}a, B. Markovi}a i R. Kuzmanovi}a (obe sa spiska na po~etku ovoga izve{taja).
IV. Mi{qewe
1. Kvalifikacije “podli”, “prqavi”, “lopu`a”, “bitanga” i sl. (upotrebqeni u tekstu Vojislava [e{eqa, u naslovu wegovog spisa, na str. 1, 47. i
drugde), ne mogu – kao takve – ni da budu predmet ve{ta~ewa, pa ni onog od
strane eksperata nauke upravnog prava. U susretu sa wima, profesor univerziteta je jedino du`an da konstatuje da je takav vokabular apsolutno suprotan ustaqenom i civilizovanom pona{awu u univerzitetskoj sredini, da je
krajwe neprimeren na~inu op{tewa u akademskoj zajednici. Razume se, ovaj
zakqu~ak va`i nezavisno od ~iwenice da li je naru`eno lice zaista nekakav plagijator ili nije!
Uz to, kod pomenutih izliva nepo{tovawa i omalova`avawa, koji uop{te
i nisu u funkciji kriti~kog mi{qewa, namera poni`avawa kritikovanog, i
za plagirawe okrivqenog lica – ina~e tu`ioca u ovom parni~nom predmetu
– nije ostala skrivena. Neko }e lapidarno primetiti da sve te uvrede i nisu
delo univerzitetskog duha. Ta~no. Otuda te pogrde i wihov izvikiva~ zaslu`uju op{tu, a ne samo doslednu (do sada {ire izostalu) osudu univerzitetskih
krugova. Jo{ ne{to: nivo pisanog obra}awa tu`enog u tekstu koji je i bio povod ovome sporu, umnogome bacaju senke i na one racionalne sastojke wegovog
analiti~kog i{~itavawa kwiga koje je tom prilikom upore|ivao.
2. Lili}eve intervencije, tj. wegovo u~e{}e u kwizi Upravno pravo iz
1991. godine, bez obzira na obim i va`nost tog Lili}evog udela, ne ~ine suvi{nim, odnosno izli{nim – iskqu~ivo ~iweni~no (a ne pravno) posmatrano! – prisustvo i wegovog imena na koricama Stjepanovi}evog posthumnog
uybenika iz 1991. godine.
200
3. Imaju}i u vidu karakter tema koje se ti~u stranica koje je Lili} skoro u celini, ili pak samo u po nekim redovima prenosio, odnosno prepri~avao – moja ocena je slede}a: Po{to odgovaraju}i odlomci iz tih kwigaprethodnica (Kosti}eve, Stjepanovi}eve, Milkovqeve...) ne predstavqaju
ni sami su{tinski originalne autorske doprinose (jedan krupan izuzetak
od toga naveo sam na pro{lim stranicama ove ekspertize) – ni wihovo, ponegde skoro doslovno prepisivawe, ne bi moglo ozna~iti ortodoksnom nau~nom kra|om.
4. U celini, svi u nalazu saop{teni propusti, nesolidnosti i neoriginalnosti, pa i sasvim retki elementi nedovr{enog intelektualnog prisvajawa – nisu dovoqni da bi se analizirani Lili}ev materijal, namewen za pripremawe ispita iz predmeta Upravno pravo – jednostavno proglasio za plagijat. Nesumwivo, posredi je stru~no bled i pravni~ki neatraktivan, ta~nije umnogome vanpravni~ki tekst (ponajvi{e o onome {to nije ni kompilacija, pa i ne predstavqa predmet mog nalaza i ocene), povrh toga sa neretkim primesama kola`nog slagawa (u citatolo{kom ili, ~ak, i necitatolo{kom obliku, na {ta mu se mora najvi{e zameriti).
5. Sve u svemu, uybenik Upravno pravo, autora profesora dr Stevana Lili}a, objavqen 1995. godine (obimom 484 stranice {tampanog teksta) je, u jednom svom mawem segmentu (te{ko je i pribli`no, sa sigurno{}u re}i u kolikom, s obzirom na prekratko vreme koje mi je bilo na raspolagawu) – ali
ne vi{e od 15%, kompilacijsko {tivo, eklekti~kog sastava – i sa zama{nim
pravno-tehni~kim, zanatskim kvarovima. To zasigurno bitno uti~e na wen
nivo i kvalitet, ali je ne ~ini plagijatom. Jer, sistematika kwige i nose}i
pojmovi koji su u woj obra|eni nisu rezultat nau~ne kra|e. Izuzetak od prethodnog zakqu~ka (to odstupawe sam ranije obrazlo`io, a ti~e se “unutra{we
upravne kontrole”) nije takve te`ine da naru{ava glavninu izre~enog nalaza i mi{qewa.
V. Tro{kovnik
Molim da mi se po osnovu izvr{enog i pisano predatog specijalisti~kog nalaza i mi{qewa isplati neto suma od 7000 dinara. Broj `iro ra~una:
Jugobanka a.d. Beograd, 40811-620-1-58, 1017 (organizacioni deo), 16893.5
Zoran Tomi}, 14. 10.
11. Prvo preina~ewe tu`be
Stevan Lili} je 3. avgusta preina~io prvobitnu tu`bu:
Na osnovu ~l. 190. ZPP-a, tu`ilac Stevan Lili} preina~uje tu`bu tako {to na osnovu ~l. 199. ZOO tra`i da sud nakon utvr|enog ~iweni~nog stawa donese presudu:
I. Usvaja se tu`beni zahtev tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a iz Beograda, pa se obavezuje tu`eni prof. dr Vojislav [e{eq, iz Beograda, da povu~e izjavu kojom je povredio ugled i ~ast tu`ioca, te da se tu`iocu javno izvini, a ovu presudu sud }e objaviti na tro{ak tu`enog u sredstvima javnog
informisawa.
II. Obavezuje se tu`eni da tu`iocu naknadi tro{kove parni~nog postupka u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude.
201
Tu`ilac smatra da je u ovom slu~aju, izdavawem separata “Stevan Lili}
kao prqavi i podli plagijator”, do{lo do povrede wegove ~asti i ugleda prono{ewem neistina. S druge strane, tu`ilac smatra da se nov~anom naknadom
nematerijalne {tete ne mo`e posti}i pravedna satisfakcija, i uveren je da
se ona mo`e posti}i nenov~anom naknadom kako je to u petitumu navedeno. Naime, u ~l. 199. ZOO predvi|eno je da se mo`e narediti da {tetnik povu~e izjavu kojom je povreda u~iwena ili {to drugo ~ime se mo`e ostvariti svrha koja se posti`e naknadom. Kako tu`ilac, prof. dr Stevan Lili}, smatra da nov~ana naknada u konkretnom slu~aju povrede ugleda i ~asti ne predstavqa pravednu satisfakciju, preina~ewem tu`be tra`i da sud donese presudu kojom se
putem povla~ewa izjave i putem javnog izviwewa otklawa povreda prava li~nosti. Tu`ilac stoji na stanovi{tu da }e objavqivawe ovakve presude na tro{ak {tetnika u sredstvima javnog informisawa to i obezbediti.
12. Izve{taj sudskog ve{taka prof. dr Dragana Milkova
Profesor novosadskog Pravnog fakulteta, dr Dragan Milkov, 7. avgusta je Prvom op{tinskom sudu u Beogradu dostavio svoje stru~no mi{qewe:
Na osnovu re{ewa Prvog op{tinskog suda u Beogradu br. XXV. P. br.
3296/2000, od 19. 7. 2000. godine, dajem slede}i nalaz:
1) U pogledu prvog naloga, vezanog za trenutak objavqivawa prvog izdawa koautorske kwige Stjepanovi}-Lili}, Upravno pravo, Beograd 1991. godine, nisu mi bili dostupni relevantni podaci, a posebno izdava~ki ugovor.
S druge strane, trenutak smrti prof. dr Nikole Stjepanovi}a i objavqivawe koautorske kwige, smatram, ni ne zahtevaju ve{ta~ewe, jer su to ~iwenice koje se mogu jednostavno utvrditi uvidom u mati~ne kwige umrlih i u izdava~ki ugovor, a {to sud mo`e pribaviti po slu`benoj du`nosti.
2) [to se ti~e drugog dela naloga, koji se odnosi na kori{}ewe autorskih dela drugih autora u uybenicima prof. dr Stevana Lili}a, izvr{io sam
uvid u slede}e kwige:
a) Dr Stevan Lili}, Upravno pravo, drugo izmeweno i dopuweno izdawe,
“Savremena administracija”, Beograd, 1998. godine;
b) Lazo M. Kosti}, Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije, tre}a kwiga, “Nadzirawe uprave”, “Geca Kon”, Beograd, 1939. godine;
c) Dr Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo u SFRJ, op{ti deo, kwiga I i
II, “Privredni pregled”, Beograd, 1973. godine;
d) Prof. dr Slavoqub Popovi}, prof. dr Branislav Markovi}, prof.
dr Rajko Kuzmanovi}, Osnovi nauke o upravqawu, “Stru~na kwiga”, Beograd,
1994. godine.
Upore|ivawe kwige Stevana Lili}a sa kwigom ~iji sam ja autor: Organizacija uprave, nisam vr{io, smatraju}i da u tom pogledu ne bih mogao da
ve{ta~im, budu}i da je re~ o mom delu.
Zbog izuzetno kratkog roka za ve{ta~ewe, nisam bio u mogu}nosti da u
potpunosti analiziram navedena dela i tragam za bilo kojim kori{}ewem
ovih kwiga u uybeniku prof. dr Stevana Lili}a. Stoga sam se koncentrisao
na proveru navoda prof. dr Vojislava [e{eqa, objavqenih u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”, br. 3/2000. Tako postupaju}i ustanovio sam slede}e:
202
Prof. dr Stevan Lili} je na vi{e mesta koristio tu|a dela, bez znaka
navoda, a negde i bez ozna~ewa izvora. U pitawu su negde potpuni i doslovni citati, a negde je re~ o mawim izmenama.
Pojedina~no posmatrano, to izgleda ovako:
1) Na strani 33. uybenika Stevana Lili}a, u okviru podnaslova “pojam
organizacije”, navodi se slede}e:
Sam termin organizacija, me|utim, relativno je novijeg datuma. Kako
se navodi, izraz organizacija prvi put je upotrebqen po~etkom pro{log veka u jednom istorijskom delu o Napoleonu, u kojem se govorilo o organizaciji wegove vojske. U svom dana{wem smislu i sadr`ini, izraz organizacija po~eo je da se upotrebqava naro~ito u vezi sa organizacijom dr`avne uprave posle pojave dela Administrativna organizacija Belgijanca @irona (Gi ron) 1884. godine. Nakon toga, upotreba izraza organizacija, osim u odnosu
na dr`avnu administraciju pro{irila se i na druga podru~ja (npr. u oblasti privrednih preduze}a, industrijskih korporacija i finansijskih institucija, u oblasti pravosu|a, javne i nedr`avne uprave, javnih slu`bi itd.).
(93 Slavoqub Popovi}, Branislav Markovi}, Rajko Kuzmanovi}, Osnovi nauke o upravqawu, Beograd, 1994, str. 47)
Na strani 47. kwige Osnovi nauke o upravqawu, S. Popovi}a, B. Markovi}a i R. Kuzmanovi}a, pi{e slede}e:
Iako je organizacija uzeta u smislu organizovanog dru{tvenog rada, odnosno u smislu institucije, u stvari dru{tvena pojava, nastala verovatno zajedno sa dru{tvom, ipak sama re~ “organizacija” nije tako dugog veka. Prvi
put se pojavila u Sigerovoj istoriji Napoleona, u kojoj je on istakao savr{enost organizacije wegove armije. Re~ “organizacija” potom je po~ela da
dobija odre|eniju sadr`inu, tako da je 1884. objavqeno delo Belgijanca @irona (Giron) pod nazivom Administrativna organizacija (Organisation administrative). Postepeno se upotreba re~i “organizacija” pro{irila na razli~ita podru~ja (na podru~ja narodne privrede, dru{tvene uprave, privrednih
preduze}a, finansijske, sudske, prosvetne organizacije, itd.).
Zakqu~ak: u ovom slu~aju je u pitawu kori{}ewe tu|eg dela koje ne predstavqa citat, tako da nisu neophodni znaci navoda, a na kraju se upu}uje na
izvor.
3) Na strani 34-35. kwige Stevana Lili}a u okviru podnaslova “Normativni element organizacije (ciq)” u drugom pasusu, po~ev{i od tre}e re~enice pi{e:
Pod zadatkom se podrazumeva ona grupa povezanih radnih operacija koju jedan ~ovek nije u stawu sam da izvr{i. Sve dok su u pitawu radne operacije koje mo`e obaviti jedno lice, organizacija kao takva nije potrebna. Tek
kada su u pitawu radne operacije koje zahtevaju uskla|enost rada ve}eg broja lica, javqa se potreba za organizacijom. U tom smislu, zadaci predstavqaju minimum povezanih radnih operacija potrebnih za ostvarewe ciqa organizacija.
Zadaci se daqe ra{~lawuju na poslove. Sa stanovi{ta qudi koji te zadatke treba da realizuju, konkretne radne operacije predstavqaju poslove,
tako da razli~iti poslovi mogu spadati u okvir istog zadatka. Postoji tzv.
dowa granica ra{~lawivawa zadataka na pojedine poslove, u smislu da minimum radnih operacija koje obuhvata jedan zadatak treba da prevazilazi rad203
ne mogu}nosti jednog ~oveka. U tom smislu, zadatak obuhvata poslove za ~ije je izvr{ewe nu`an rad bar trojice qudi. Zadatak se mo`e ostvariti, tek
izvr{ewem svih poslova u sastavu istog zadatka.
U kwizi I Nikole Stjepanovi}a iz 1973. na strani 111, po~ev{i od druge re~enice, pi{e slede}e:
Pod zadatkom u organizacionom smislu podrazumeva se samo ona grupa
povezanih poslova koju jedan ~ovek nije u stawu sam da izvr{i. Sve dok su u
pitawu poslovi koje mo`e obaviti jedno jedino lice, organizacija, kao pojava vezana za povezani rad ve}eg broja qudi, nije potrebna. Tek kada su u pitawu poslovi koji zahtevaju uskla|ewe rada ve}eg broja lica, javqa se nu`nost
nastanka organizacije. Minimum povezanih poslova koji povla~i nu`no stvarawe organizacije nazivamo zadatkom, pa prema tome, organizacije ostvaruju zadatke, a poslove koji ~ine zadatak obavqaju pojedini qudi.
Postoji dowa granica ra{~lawavawa ciqeva na pojedine zadatke. Minimum delatnosti koje obuhvata jedan zadatak treba da prevazilazi radne mogu}nosti jednog ~oveka, {to zna~i da zadatak obuhvata poslove za ~ije je izvr{ewe nu`an rad bar trojice qudi. Razli~iti poslovi mogu spadati u okvir istog zadatka. Me|utim, ono {to ih uprkos wihovoj raznovrsnosti ~ini sastavnim delovima jednog istog zadatka, to je wihova me|usobna povezanost. Tek izvr{ewem svih poslova u sastavu istog zadatka mo`e se taj zadatak ostvariti.
Zakqu~ak: u ovom slu~aju se radi o preuzimawu dela Nikole Stjepanovi}a uz mawe izmene, bez navo|ewa izvora.
5) Na strani 35, u drugom pasusu, u kwizi Stevana Lili}a pi{e:
Da bi jedan zadatak bio ostvaren, tj. da bi jedan konkretan posao bio izvr{en, potrebno ga je daqe ra{~laniti na odre|eni broj radwi i telesnih
pokreta qudi koji obavqaju konkretne poslove. Daqe ra{~lawivawe radwi,
kao telesnih pokreta qudi, nije ovom prilikom od neposrednog interesa, jer
se time bave discipline kao {to su nau~na organizacija rada, koja ima za predmet ostvarivawe racionalizacije, automatizacije, efikasnosti i automatizacije radnog procesa.
Na strani 111. I kwige Nikole Stjepanovi}a, u posledwem pasusu pi{e:
Da bi jedan posao bio izvr{en, potrebno je preduzeti odre|eni broj radwi, to jest grupa sukcesivnih telesnih pokreta. Daqe ra{~lawavawe pokreta od interesa je za nau~nu organizaciju rada, racionalizaciju, mehanizaciju i automatizaciju.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu parafrazirano preuzimawe teksta Nikole
Stjepanovi}a bez navo|ewa izvora.
6) Na strani 37. u kwizi Stevana Lili}a, u drugom pasusu, pi{e:
Sa stanovi{ta vrste upravnih kadrova, postoje dve osnovne grupacije lica koja rade u upravnim organizacijama. Prvu ~ine tzv. upravni slu`benici
(upravni radnici), kao qudi koji obavqaju rad u upravnoj organizaciji kao svoje stalno zanimawe, tj. trajno, profesionalno i pla}eno. Drugu ~ine tzv. po liti~ki funkcioneri ministri), koji su ukqu~eni u rad upravne organiza cije na osnovu svoje politi~ke funkcije. Politi~ki funkcioneri rad u upravnoj organizaciji ne obavqaju trajno i profesionalno, ve} kao predstavnici
politi~ke organizacije (stranke) koja je na izborima dobila mandat da formira vladu i odredi ministre koji rukovode pojedinim upravnim resorima.
204
Na strani 112, drugi pasus, u I kwizi Nikole Stjepanovi}a iz 1973, pi{e:
Postoje dve osnovne grupacije lica koja rade u upravnim organizacijama. Prva je grupacija upravnih slu`benika, radnika u upravi, to jest qudi koji obavqaju rad na upravnoj organizaciji trajno, profesionalno i pla}eno kao
svoje stalno zanimawe. Drugu grupaciju ~ine lica koja su na ovaj ili onaj na~in ukqu~ena u rad u upravnim organizacijama, ali ne trajno ili profesionalno. To su politi~ki funkcioneri, na primer, ~lanovi delegacije i delegati u skup{tini, ~lanovi kolegijalnih organa u upravi i sli~no; ili privremeni saradnici, to jest qudi koji rade u upravnim organizacijama privremeno zbog vremenski ograni~enog ciqa koji organizacija treba da ostvari ili
{to poslovi koje takvi saradnici vr{e nemaju profesionalni karakter.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve kwige, bez navo|ewa izvora.
7) Na strani 48. Lili}eve kwige, u drugom pasusu, pi{e:
Karakteristi~no za organe formirane po kolegijalnom principu je to
da se akti donose ravnopravnim u~e{}em vi{e lica. Po{to kod kolegijuma
vi{e lica u~estvuje u dono{ewu akata, akt donet ve}inom glasova ~lanova
kolegijuma smatra se aktom kolegijuma, a ne aktom koji su doneli pojedini wegovi ~lanovi. Osim toga, karakteristi~no za kolegijum je i to da promene u
li~nom sastavu kolegijuma ne uti~u na kolegijalni organ kao takav, a lice
koje rukovodi kolegijumom nije inokosni stare{ina kolegijuma, ve} wegov
predsednik ili predsedavaju}i (“prvi me|u jednakima”). ^lanom kolegijuma
postaje se na razne na~ine (npr. izborom, postavqewem, imenovawem, delegirawem, po polo`aju), ali i po osnovu kooptirawa (tj. izborom od strane samog kolegijuma ~iji se ~lan postaje). Osnovni na~in rada kolegijuma je na sednicama. Sednicama rukovodi predsednik (saziva, odre|uje dan i mesto, utvr|uje kvorum i dnevni red, formuli{e nacrt odluka itd.). Sednica koja je unapred utvr|ena naziva se redovna, a sednica koja se zakazuje zbog posebnih razloga naziva se vanredna. Skup sednica kod ve}ih kolegijuma u odre|enom periodu naziva se zasedawe, koje tako|e mo`e biti redovno i vanredno.
Broj ~lanova koji je potreban da bi kolegijum kao telo postojao zove se
kvorum. Postoje dve osnovne vrste kvoruma: a) kvorum prisutnih i b) kvorum
glasa~a. Kvorum prisutnih je broj ~lanova kolegijuma potreban za postojawe i rad kolegijuma, kao i za dono{ewe odluka. Po{to kolegijum ~ine svi
~lanovi, logi~no je da kvorum prisutnih ~ine svi ~lanovi kolegijuma. Me|utim, iz prakti~nih razloga (npr. spre~enost pojedinih ~lanova da prisu stvuju sednici), ako propisima o kolegijumu (npr. poslovnikom o radu) nije
druk~ije propisano, uzima se da kolegijum postoji i da mo`e odlu~ivati uko liko je na sednici prisutna ve}ina ~lanova kolegijuma. Ve}ina mo`e biti
obi~na (polovina plus jedna) ili kvalifikovana (npr. dve tre}ine, tri ~e tvrtine i sl). Kvorum glasa~a je broj ~lanova kolegijuma potreban da se punova`no donese odluka kolegijuma. U vezi sa utvr|ivawem kvoruma glasa va`e sli~na pravila kao i kod utvr|ivawa kvoruma prisutnih. Da bi se done la punova`na odluka kolegijuma, za wu se mora izjasniti ve}ina prisutnih.
I u ovom slu~aju ve}ina mo`e biti obi~na ve}ina (polovina prisutnih plus
jedna) ili kvalifikovana (npr. dve tre}ine, tri ~etvrtine prisutnih i sl).
U odre|enim slu~ajevima mo`e se propisati jednoglasnost, {to zna~i da se
205
svi prisutni moraju opredeliti za tu odluku. U slu~aju da je makar i jedan ~lan
kolegijuma protiv odluke ona se ne mo`e doneti. To istovremeno zna~i da u
ovom slu~aju postoji tzv. pravo veta, tj. pravo jednog ~lana da spre~i dono{ewe neke odluke. Postoje i posebna pravila u slu~aju da se pri odlu~ivawu glasovi podele na jednake delove, kao i da se u takvoj situaciji neki ~lan uzdr`i od glasawa. U tom slu~aju, ako propisima o radu i odlu~ivawu nije druga~ije odre|eno, smatra se da odluka nije doneta, jer uzdr`ani nisu bili za wu.
(130 Pavle Dimitrijevi}, Javna uprava, Ni{, 1964, str. 487-520)
Na strani 123, u {estom pasusu u I kwizi Nikole Stjepanovi}a, pi{e:
Obele`je kolegijalnih organa sastoji se u tome da se kod wih akti donose ravnopravnim u~e{}em vi{e lica, u kolegijumu. Rukovodilac jednog kolegijalnog organa nije {ef, stare{ina, nego predsednik. Mada ovde vi{e lica u~estvuju u dono{ewu akata, ipak se posti`e jedinstvo na taj na~in {to
se akt donet ve}inom glasova kolegijuma smatra kao akt celog kolegijuma, a
ne kao akt pojedinih ~lanova koji su ga izglasali. Li~ni sastav kolegijuma
i wegove promene ne mewaju prirodu kolegijalnog organa, naravno ukoliko
se promenom sastava nije promenio iz osnova nosilac vlasti.
Primeri kolegijalnih organa javne uprave kod nas su: saveti, komiteti,
komisije; kolegijalni izvr{ni organi pojedinih ustanova dru{tvenih slu`bi (odbori, uprave i drugo).
Ne postoje neki op{ti, zajedni~ki propisi o radu, sastavu i ostaloj problematici svih kolegijalnih organa uprave, nego organizacioni propisi pojedinih vrsta kolegijalnih organa ili o pojedinim odre|enim kolegijumima sadr`e odredbe ne samo o nadle`nosti, nego i o sastavu i radu i sli~no.
Da}emo jedan op{ti pogled na tu problematiku, a docnije, kada se budemo susreli s nekom vrstom kolegijalnih organa ili s pojedinim od wih, ukaza}emo na wegove specifi~ne oznake.
^lanom kolegijuma postaje se na razne na~ine: izborom, postavqewem ili
imenovawem, delegirawem, po polo`aju. Pored toga, mogu}e je i kooptirawe; to je na~in postanka ~lanom kolegijuma izborom od strane samog kolegijuma ~iji se ~lan postaje. Kooptirawe je nekad uslovqeno odobrewem vi{eg organa. Mogu}e su ~ak i kombinacije ovih na~ina postanka ~lanom kolegijuma kod istog kolegijuma. Obnavqawe kolegijuma mo`e biti potpuno
ili delimi~no.
Za kolegijume, kada re{avaju, ka`e se da dr`e sednice, po{to po pravilu kolegijumi nisu stalno na okupu. Kod sednice je od interesa slede}e: sazivawe (ko i kad), dnevni red (predmet re{avawa), broj ~lanova potreban za
mogu}nost re{avawa uop{te, broj ~lanova za dono{ewe pojedinih zakqu~aka kolegijuma. Ako je red sednice unapred utvr|en, onda se svaka takva sednica naziva redovna; sednice izvan tog reda zovu se vanredne. Skup sednica
kod ve}ih kolegijuma u odre|enom periodu vremena naziva se zasedawe, koje
tako|e mo`e biti redovno i vanredno.
Broj ~lanova za re{avawe kolegijuma zove se kvorum. Ima dve vrste kvoruma: kvorum prisutnih i kvorum glasa~a. Kvorum prisutnih je broj ~lanova kolegijuma potreban za re{avawe, uop{te (za po~etak i rad sednica). Kvorum glasa~a je broj ~lanova kolegijuma potreban da se punova`no donese pojedini zakqu~ak kolegijuma. Po{to kolegijum ~ine svi ~lanovi, ako orga206
nizacionim propisima nije druk~ije propisano, logi~no bi bilo da je kvorum prisutnih: svi ~lanovi. Me|utim, prakti~ni razlozi (mogu}nost rada
kolegijuma i u slu~aju spre~enosti pojedinih ~lanova) govore protiv ovakvog
re{ewa. Kvorum glasa~a je, po pravilu, ve}ina prisutnih, i to apsolutna ve}ina prisutnih. Ta apsolutna ve}ina mo`e biti obi~na i kvalifikovana.
Obi~na ve}ina je polovina vi{e jedan prisutnih. Kvalifikovana je svaka
ve}ina, ve}a od obi~ne: dve tre}ine, tri ~etvrtine prisutnih, polovina vi{e jedan od celokupnog broja ~lanova kolegijuma i sli~no.
De{ava se da se pri odlu~ivawu glasovi podele na ravne delove. U tom
slu~aju, ako organizacionim propisima nije druk~ije propisano, ima se smatrati da predlog u pitawu nije primqen, jer nema ve}inu koja je po principu kolegijalnog re{avawa nu`na za odluku kolegijuma. U slu~aju da se neki
~lanovi kolegijuma uzdr`e od glasawa, ima se smatrati, prilikom ocewivawa da li je usvojen predlog, ako nije druk~ije propisano, da su protiv predloga, jer nisu za wega.
Zakqu~ak: u ovom slu~aju se radi o parafraziranom preuzimawu kwige
Nikole Stjepanovi}a, bez da se ovo delo pomiwe, ve} se navodi kwiga Pavla
Dimitrijevi}a, s tim {to ni navo|ewe wegove kwige nije korektno, no to
nije predmet ovog ve{ta~ewa.
8) Na strani 50-51. Lili}eve kwige, po~ev{i od druge re~enice drugog
pasusa, pi{e:
Primena hijerarhijskog principa formirawa organizacione strukture i organizacionog povezivawa na organizaciju ima za posledicu stvarawe tzv. hijerarhijske piramide u kojoj se od ve}eg broja pot~iwenih organizacionih celina (npr. organa), ide navi{e ka mawem broju nadre|enih stare{ina, sve do najvi{eg, vrhovnog stare{ine koji u okviru svojih ovla{}ewa konzumira sva ovla{}ewa svih ni`ih subjekata (npr. vrhovni komandant
u vojsci, ministar u ministarstvu, glavni inspektor u inspektoratu i sl). (134
Pavle Dimitrijevi}, Organizacija i metod rada javne uprave, Beograd, 1959,
str. 176-178).
Za hijerarhijski princip danas su karakteristi~na kako odre|ena hijerarhijska ovla{}ewa stare{ine pot~iwenim, tako i postojawe tzv. granice subordinacije podre|enog prema stare{ini. Karakteristi~na hijerarhijska ovla{}ewa stare{ine prema pot~iwenom naj~e{}e obuhvataju: a) pravo kontrole akata koje pot~iweni donosi (u smislu da i stare{ina mo`e odobriti, poni{titi, ukinuti ili izmeniti ukoliko proceni da su nezakoniti i necelishodni); b) pravo izdavawa op{tih uputstava i konkretnih nare|ewa za rad pot~iwenog (u smislu propisivawa op{tih smernica i instruk cija za rad pot~iwenima ili izdavawa naloga kako pot~iweni u konkretnom
slu~aju treba da postupi); c) pravo disciplinskog ka`wavawa pot~iwenih
zbog povrede radne du`nosti (u smislu izricawa sankcije za nezakonit, nepravilan i neuredan rad pot~iwenog); 4) pravo re{avawa sukoba nadle`nosti izme|u pot~iwenih (u smislu da pot~iweni odbije da izvr{i neke zadatke i poslove zbog toga {to smatra da on ne treba da ih obavqa ili zbog toga {to vi{e pot~iwenih smatra da ba{ oni treba da ih obave). (135 Nikola
Stjepanovi}, Upravno pravo I, Beograd, 1973, str. 303).
Kao korelativ, odnosno kao druga strana hijerarhijskog principa, javqa
se subordinacija, koja predstavqa obavezu i du`nost pot~iwenog da izvr{a207
va konkretna nare|ewa pretpostavqenog stare{ine. Prema starijem shvatawu, subordinacija podrazumeva obavezu i du`nost pot~iwenog da izvr{ava svako nare|ewe pretpostavqenog, pa ~ak i ono koje je o~igledno nezakonito (npr. da falsifikuje slu`benu ispravu). Me|utim, prema savremenijim
shvatawima koja su nastala sa uvo|ewem pravne dr`ave, postoji tzv. granica subordinacije, tj. pravno utvr|ena granica do koje stare{ina mo`e izdavati konkretne naloge pot~iwenom. U tom smislu, granica subordinacije podrazumeva da stare{ina pot~iwenom ne mo`e izdavati naloge koji su nezakoniti. Odnosno, ukoliko pretpostavqeni izda nezakonit nalog pot~iwenom,
pot~iweni ima pravo da ulo`i tzv. prigovor nezakonitosti. Prigovor nezakonitosti mo`e da se odnosi na nadle`nost (da li je stare{ina prema propisima nadle`an da takav nalog izda i da li je pot~iweni nadle`an da takav nalog izvr{i), na formu naloga (da li je nalog izdat u propisanoj formi) i sadr`inu naloga (da li je nalog po svojoj sadr`ini zakonit).
U teoriji i zakonodavstvu razlikuju se op{ti i posebni re`im subordinacije. Dok op{ti re`im subordinacije generalno va`i za sve upravne organe u vr{ewu upravne delatnosti (npr. u organima uprave), dotle posebni re`imi subordinacije va`e za pojedine upravne organe koji obavqaju specifi~ne zadatke i poslove (npr. policija, inspektorati i sl). Prema op{tem re`imu subordinacije, pot~iweni je du`an da izvr{ava samo zakonite naloge i nare|ewa. U slu~aju da je stare{ina pot~iwenom izdao nezakonit ili nepravilan nalog, pot~iweni je du`an da na to upozori stare{inu, nakon ~ega mo`e
da obustavi izvr{ewe takvog naloga. Me|utim, po ponovqenom pismenom nalogu stare{ine, pot~iweni je obavezan da takav nalog izvr{i, ali }e biti oslobo|en odgovornosti zbog izvr{ewa nezakonitog ili nepravilnog naloga. Prema posebnim re`imima subordinacije, pot~iweni je du`an da izvr{ava sve
naloge stare{ine, koji su izdati sa ciqem vr{ewa slu`be, bez obzira da li
su nalozi zakoniti ili ne. Poseban re`im subordinacije propisuje se posebnim zakonima i pravilima slu`be (npr. u policiji i vojsci) i pravda se specifi~nim zadacima i poslovima koje treba ostvariti. Me|utim, i u okviru
op{teg i u okviru posebnih re`ima subordinacije, apsolutna granica subordinacije postoji u slu~aju da izvr{ewe naloga predstavqa krivi~no delo. U
slu~aju da izvr{ewe naloga predstavqa krivi~no delo, pot~iweni je du`an
da obustavi nalog od izvr{ewa i da obavesti pretpostavqenog stare{inu. Me|utim, ako pot~iweni ipak izvr{i nalog koji predstavqa krivi~no delo, ne}e biti oslobo|en odgovornosti za wegovo izvr{ewe, ve} }e, zajedno sa stare{inom koji je takav nalog izdao, krivi~no odgovarati.
Na strani 302, u drugom pasusu ta~ke 116 Stjepanovi}eve I kwige, pi{e:
Primenom hijerarhijskog na~ela na organizaciju uprave dobija se jedan
piramidalni sistemu kome se od ve}eg broja ni`ih, pot~iwenih organa, ide
ka mawem broju vi{ih, pretpostavqenih organa, sa zavr{etkom najvi{eg organa. Karakteristi~no je kod ovog na~ela da je ono na~elo pravnog odnosa pojedinih organa, odnosno slu`benih lica u okviru organa, odnosno unutra{we
organizacione jedinice i odnosa pojedinih organizacionih jedinica. Bitno
je kod hijerarhijskog odnosa da je to odnos vi{ih, pretpostavqenih i ni`ih
pot~iwenih organa i slu`benih lica u okviru jedne upravne organizacije ili
izme|u upravnih organizacija. Na osnovu hijerarhijskog odnosa pretposta208
vqeni organi, odnosno organizacije imaju izvesna ovla{}ewa prema pot~iwenim, ovla{}ewa karakteristi~na za hijerarhijski odnos. Ta ovla{}ewa
naj~e{}e su: 1) pravo kontrole akata, kako u pogledu zakonitosti, tako i u
pogledu celishodnosti. Ovo se pravo manifestuje u mogu}nosti odobravawa,
ni{tewa i mewawa akata pot~iwenih organa. Redovno, pretpostavqeni organ nema pravo avokacije ili supstitucije (uzimawe nadle`nosti pot~iwenog organa) ako u pojedinim slu~ajevima nije izri~no druk~ije propisano;
2) pravo izdavawa konkretnih nare|ewa i op{tih uputstava; 3) pravo disciplinskog ka`wavawa u izvesnoj meri (za disciplinsku neurednost), to jest
lak{e povrede radne du`nosti; 4) pravo re{avawa sukoba nadle`nosti izme|u pot~iwenih organa.
(...)
Subordinacija. To je kod hijerarhijski organizovanih jedinica du`nosti pot~iwenih da izvr{avaju konkretna nare|ewa svojih pretpostavqenih.
Ova je du`nost korelativ ovla{}ewa pretpostavqenih da mogu izdavati nare|ewa pot~iwenim. Po strogo shva}enom na~elu subordinacije, imao bi pot~iweni izvr{avati svako slu`beno nare|ewe pretpostavqenog, bez obzira
da li je zakonito ili ne. Me|utim, u dr`avama gde va`i na~elo zakonitosti
u radu uprave, gde je uprava vezana pravom, to je druk~ije regulisano. S obzirom na na~elo zakonitosti, u teoriji se uzima da pot~iweni mo`e ispitivati nare|ewe pretpostavqenog i staviti prigovor nezakonitosti kad god
to nije zabraweno. Pot~iweni ovom prilikom mo`e da ispituje: 1) da li je
nare|ewe od nadle`nog izdato; 2) da li je wemu kao nadle`nom pot~iwenom
upu}eno; 3) da li je u propisanoj formi izdato i 4) da li je po svojoj sadr`ini zakonito.
U na{em pozitivnom pravu treba razlikovati op{ti re`im subordinacije i posebni re`im subordinacije.
Po op{tem re`imu subordinacije, radnik u organu uprave du`an je izvr{avati nare|ewa (naloge) nadle`nog stare{ine i postupati po wima. Ako
smatra da je nare|ewe (nalog) stare{ine nezakonito ili protivno dru{tvenim interesima, du`an je da upozori stare{inu koji je nare|ewe (nalog) izdao. Posle upozorewa, radnik }e nare|ewe (nalog) zadr`ati od izvr{ewa.
Ponovqeno pismeno nare|ewe (nalog) stare{ine radnik je du`an da izvr{i i u tom slu~aju oslobo|en je odgovornosti za posledice koje proizvodi
izvr{ewe nare|ewa (naloga).
Radnik je du`an da i ponovqeno pismeno nare|ewe (nalog) stare{ine
zadr`i od izvr{ewa, ako bi to izvr{ewe predstavqalo krivi~no delo. U ovom
slu~aju radnik je du`an da odmah obavesti neposredno vi{eg stare{inu, odnosno nadle`ni nadzorni organ. Ako ovakvo nare|ewe (nalog) izvr{i, radnik odgovara zajedno sa stare{inom koji je nare|ewe (nalog) izdao.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu parafrazirano preuzimawe kwige Nikole
Stjepanovi}a uz povremeno navo|ewe izvora, ali bez jasnog razgrani~ewa po~etka i kraja preuzimawa. Me|utim, u dva pasusa se izvor ne navodi.
9) Na strani 53, u drugom pasusu Lili}eve kwige, pi{e:
Centralizacija mo`e imati razli~ite modalitete, u smislu da mo`e postojati slabiji ili ja~i stepen centralizacije. Organizaciona struktura uspostavqena na osnovu najja~eg stepena centralizacije naziva se kruti (biro209
kratski) centralizam i karakteristi~na je za relativno jednostavne organizacije (npr. vojska, policija, velike korporacije, javna preduze}a i sl). U sistemu krutog centralizma, necentralni podru~ni organi javqaju se kao prosti izvr{ioci naloga centralnog organa, koji u svako doba mo`e neke zadatke
i poslove na wih preneti ili ih od wih preuzeti. ( Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo I, Beograd, 1973, str. 301-302). Bla`i oblik centralizacije naziva se
dekoncentracija i podrazumeva sistem u kojem se izvr{ewe odre|enih zadataka i poslova trajno prenosi na organizacione celine ni`eg i sredweg nivoa,
~ime se centar osloba|a vr{ewa prevelikog broja poslova. Kako isti~e Mihailo Ili}, ... dekoncentracija obuhvata sve mere koje idu na to, da se lokalnim organima centralne vlasti pro{iri krug rada i obezbedi ve}a sloboda
re{avawa i odlu~ivawa. Sve ove mere izvode u krugu centralizovane administracije i u stvari predstavqaju ubla`avawe centralizacije... (143 Mihailo
Ili}, Administrativno pravo – teorijski deo, Beograd, 1928, str. 9).
Na strani 301. Stjepanovi}eve I kwige u okviru ta~ke 115, ~etvrti pasus, pi{e:
S obzirom na ulogu i polo`aj podru~nih, perifernih organa prema centralnim i najvi{im – centralizam mo`e imati slede}a dva oblika: kruti
(strogi) centralizam, s jedne strane, i dekoncentraciju, s druge strane.
Kruti centralizam postoji tamo gde je delokrug perifernih, podru~nih organizacionih jedinica sveden na najmawu meru za ra~un centralnih,
odnosno najvi{ih organa. Tu, zapravo, periferni organi i nemaju svoje nadle`nosti u pravom smislu, nego su samo izvr{ioci organa iz centra, koji
u svako doba mogu poslove preneti na periferne organe i sami preuzeti i
neposredno obaviti, kao {to mogu poslove svoje nadle`nosti preneti na periferne organe.
Dekoncentracija. To je takav oblik centralizma, kod koga je pravo odlu~ivawa o {to ve}em broju upravnih predmeta preneto na podru~ne, sredwe i ni`e organizcione jedinice. Dekoncentracija je, po re~ima profesora Ili}a, spu{tawe vlasti odlu~ivawa vi{ih stepena uprave na ni`e.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu kori{}ewe kwige Nikole Stjepanovi}a uz
navo|ewe izvora u prvom delu, dok se u drugom delu, koji se ti~e obja{wewa
dekoncentracije, izvor ne navodi, iako se ~ak upu}uje na istog autora: Mihaila Ili}a.
10) Na strani 58. Lili}eve kwige, posledwi pasus, pi{e:
Najstariji oblik organizacije je tzv. linijska organizacija koja ujedno
predstavqa i najjednostavniji tip organizacione strukture formirane na
principima centralizacije i stroge hijerarhijske subordinacije. Linijska
organizacija podrazumeva neposrednu li~nu odgovornost i kontrolu na osnovu jedne direktne komandne linije ~ije je obele`je da svako lice u organizaciji bude podre|eno samo jednom rukovodiocu. Za linijsku organizaciju karakteristi~an je tzv. linijski nalogodavni put, tj. jedinstvena linija koman di i kontrole, kojim se ta~no defini{e ovla{}eno lice koje mo`e izdavati naloge i komande za izvr{ewe zadataka i poslova i koje mo`e vr{iti kon trolu izvr{ewa, kao i lice koje je du`no da te naloge i komande izvr{ava.
Linijski put prote`e se od vrha do dna (top to bottom), tj. od najvi{e do najni`e instance u okviru organizacione strukture. Kao osnovne prednosti li 142
210
nijske organizacije u teoriji se navode: jednostavnost u rukovo|ewu i organizaciona ~vrstina, efikasno izvr{ewe zadataka i poslova, jasna podela izme|u ovla{}ewa i odgovornosti i efikasno odr`avawe radne discipline.
Me|utim, kao osnovni nedostaci linijske organizacije navode se: organizaciona krutost, samovoqa rukovodioca i konzervativnost. Krutost linijske
organizacije nastaje kao posledica te{kog prilago|avawa novoj podeli i koordinaciji rada (npr. kod specijalizacije), kao i usled organizacionih te{ko}a u vezi sa diferencirawem postoje}e organizacione strukture (npr.
kod stvarawa novih unutra{wih organizacionih jedinica). Samovoqa rukovodilaca nastaje kao posledica {iroke primene hijerarhijskog principa koji dovodi do situacije u kojoj odluke rukovodilaca ~esto zavise od wihovog
trenutnog raspolo`ewa i li~nih `eqa. Sa druge strane, gubitak jednog ili
dvojice sposobnih qudi mo`e ugroziti rad linijske organizacije, pa ~ak dovesti i do wene “organizacione smrti”. Posebno op{te obele`je linijske
organizacije je wena konzervativnost, koja u kombinaciji sa autoratitativnim i birokratskim tendencijama koje nastaju u okviru we lako dovodi do
neracionalnih, necelishodnih, pa ~ak i nezakonitih postupaka. Osim toga,
u linijskim organizacijama ~esto dolazi do raznih deformacija (tzv. disfunkcija), kao {to su odstupawe od ostvarewa prvobitno postavqenog ciqa, rasipni{tvo, korupcija i sl. (157 Michel Crozier, O birokratiji kao sistemu organizacije (Eugen Pusi}, Problemi upravqawa, Zagreb, 1971, str. 318-350).
Linijska organizacija karakteristi~na je za vojne, verske i pojedine politi~ke organizacije, kao i za pojedine dr`avne organe (ministarstva, tu`ila{tva i sl).
Funkcionalna organizacija nastaje kao posledica potrebe da se otklone osnovni nedostaci linijske organizacije. U tom smislu, funkcionalna
organizacija se odre|uje kao ona organizacija kod koje se organizaciona struktura temeqi na podeli na unutra{we organizacione celine prema sli~nosti funkcija, tj. aktivnosti koje se obavqaju. (158 Dragoqub Kavran, Nauka
o upravqawu, Beograd, 1991, str. 94). Osnovno obele`je funkcionalne organizacije je u tome {to se, umesto linijske organizacione strukture, uvodi
funkcionalna organizaciona struktura koja nastaje kao posledica odre|ivawa pojedinih funkcija, odnosno radnih operacija i poslova koji se u okviru organizacije obavqaju. Funkcionalna organizacija nastoji da maksimalno iskoristi stru~na iskustva pojedinaca i prednosti tehnologije rada. Zbog
toga u`e organizacione celine (npr. organi) u funkcionalnoj organizaciji nisu, kao kod linijske organizacije, optere}ene iskqu~ivo izvr{ewem zadataka i poslova na osnovu naloga vi{e instance, ve} pa`wu mogu posvetiti pitawima sopstvenog rada i specijalizacije. (159 Pavle Dimitrijevi}, Organizacija i metod rada javne uprave, Beograd, 1959, str. 170-178) U funkcionalnoj organizaciji sprovodi se princip decentralizacije i specijalizacije, a podela rada prema odgovaraju}im funkcijama (tj. vrstama posla) dovodi se do krajwih konsekvenci. Rukovo|ewe u funkcionalnoj organizaciji po~iva na principu tzv. neposredne komunikacije (neposrednog saobra}ajnog puta), prema kojem naloge mo`e izdavati samo lice koje je ovla{}eno da
izvr{ava odre|ene zadatke, a ne bilo koja vi{a instanca u odnosu na bilo
koju ni`u instancu (kao {to je slu~aj kod linijske organizacije).
211
Na strani 124-125. Stjepanovi}eve I kwige pi{e:
Linijska organizacija. – Najstariji oblik organizacije je linijska organizacija, koja predstavqa najjednostavniji tip vertikalne organizacije i
zasniva se na principu apsolutne hijerarhije. Ona tra`i neposrednu li~nu
odgovornost i kontrolu u direktnoj liniji. Weno je obele`je da je svaki ~lan
radnog kolektiva podre|en samo jednom rukovodiocu.
Ona je tip organizacione centralizacije. Naredbodavni put od najvi{e
instancije sve do posledweg izvr{uju}eg mesta i organa kao primaoca nare|ewa osigurava jedinstvo prijema naloga. Subordinaciona struktura ide od
vrha organizacije do dna, a pojedini stepeni zavise samo od vrha.
Nare|ewa treba da prolaze punim naredbodavnim putem (naredbodavni
put je put koji odre|uje ko mo`e kome izdavati nare|ewa i u kojim stvarima);
svako radno mesto ima samo jedno nadre|eno mesto od kojeg prima nare|ewa.
U linijskoj organizaciji mo`e se potpuno utvrditi samo naredbodavni
put. Ovaj oblik organizacije ima svojih nedostataka ako se naredbodavni put
posmatra kao iskqu~ivi saobra}ajni put, ali se to mo`e donekle ukloniti
ako se primene pored wega i putevi predloga i saop{tewa (to jest putevi preko kojih se u organizaciji ~ine predlozi i daju saop{tewa, a koji su razli~iti od puta preko kojih dolaze nare|ewa). Vrsta i na~in kako se reguli{e
naredbodavni put mo`e poslu`iti kao kriterijum za razlikovawe osnovnih
oblika organizacije.
Linijska organizacija ima, uglavnom, ova obele`ja: jednostavnost, fiksirani autoritet i odgovornost. Prava, du`nosti i odgovornost svakog pojedinca precizno su utvr|eni, trvewa i nesporazumi izbegavaju se, jer je kompetencija svakog ~oveka ta~no utvr|ena. Svaki rukovodilac, bez obzira na
kojem se stepenu hijerarhijske lestvice nalazio: raspola`e svim funkcijama koje se odnose na rukovo|ewe radnim qudima koji su mu podre|eni; podre|en je samo jednom vi{em rukovodiocu; snosi punu odgovornost za sektor
rada koji mu je poveren na rukovo|ewe.
Prednosti linijske organizacije su: (1) nesmetano odvijawe poslova; (2)
ona je jednostavna i ~vrsta; (3) izvr{ena je jasna podela autoriteta i odgovornosti; (4) disciplina se mo`e lako odr`avati. To je bitni preduslov za
rukovo|ewe velikim brojem qudi, woj se moraju svi bez razlike podvr}i, jer
svi moraju po{tovati du`nosti koje imaju kako bi se odluke sprovele brzo
i pravilno.
Nedostaci linijske organizacije. – Organizacija je prekruta. Bori se s
pote{ko}ama kod utvr|ivawa podele rada i ra{~lawavawa organa na odeqewa. Rukovodioci odeqewa mogu samostalno donositi odluke koje ~esto mogu odgovarati wihovom raspolo`ewu i `eqama, a podlo`ne su naglim promenama. Ima za posledicu konzervativnost sa autoratitivnim i birokratskim tendencijama, tako da se mogu u woj odoma}iti neracionalni i necelishodni postupci. Nedovoqno uti~e na uzdizawe kadrova i ko~i specijalizaciju. Gubitak jednog ili dvojice sposobnih qudi mo`e osakatiti ili ugroziti rad celokupne organizacije.
Fayol i Carlioz izgradili su linijsku organizaciju i nastojali su na razne na~ine da je modernizuju i prilagode novim uslovima. Budu}i da je ona predstavqala preo{tru centripetalu kao tip organizacione centralizacije, trebalo je potra`iti nove oblike koji }e zadovoqiti nove potrebe i zahteve.
212
Funkcionalna organizacija. – Taylorov funkcionalni oblik organizacije predstavqa suprotnost Fayolovoj linijskoj organizaciji. Osnovna koncepcija funkcionalne organizacije je u tome da delovi organizacije treba
da se osnivaju na funkcijama ili vrstama radova. U svojoj osnovi ona nastoji da po mogu}nosti {to potpunije iskoristi stru~na iskustva pojedinaca.
Pojedini organi nisu u tolikoj meri optere}eni kao kod linijske organizacije vi{estrukim zadacima, oni se mogu boqe usredsrediti na svoje podru~je i specijalizovati. Princip podele rada sprovodi se do krajwih granica. Funkcionalna organizacija zasniva se na principu neposrednog saobra}ajnog puta. (Pod saobra}ajnim putevima podrazumevaju se veze koje se odr`avaju putem nare|ewa, predloga, saop{tewa datih usmeno, pismeno ili znacima, me|u nosiocima zadataka odnosno rada ili funkcionalnim nosiocima). Mesto vi{eg stepena ne mo`e izdavati nare|ewa mestu ni`eg stepena
u nekom drugom odeqewu zbog principa jedinstva prijema nare|ewa i odgovornosti u sopstvenoj kompetenciji nare|ivawa. U tom slu~aju dolazi do neposrednog saobra}ajnog puta. Izdavati nare|ewa mo`e samo ono mesto koje
mo`e donositi odluke po odre|enom zadatku. U svom ~istom obliku ona deluje centrifugalno i predstavqa tip decentralizacije i specijalizacije.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve kwige, bez navo|ewa izvora.
11) Na strani 113, u posledwem pasusu Lili}eve kwige, pi{e:
Kako isti~e profesor Nikola Stjepanovi}, predmet gra|anskog prava
su imovinski odnosi, dok u upravnom pravu, iako ono donekle obuhvata i imovinske odnose, ti odnosi nisu glavni predmet reguliswa. Uo~qiva razlika
izme|u upravnog i gra|anskog prava, i onda kada se podudaraju u predmetu, jeste u metodu regulisawa, boqe re}i u prirodi odnosa. Naime, gra|ansko pravo se zasniva na “autonomiji voqa” u~esnika u gra|ansko-pravnom odnosu, dok
kod upravno-pravnog odnosa nemamo autonomiju voqa u~esnika u odnosu, nego se jedan od u~esnika (dr`avni organ ili organizacija koja vr{i javna ovla{}ewa) pojavquje sa ja~om voqom (npr. kod rekvizicije, eksproprijacije, razreza poreza, doprinosa, taksa, carina i sl.). Iako, dakle, postoji navedena osetna razlika izme|u upravnog i gra|anskog prava, ne treba misliti da izme|u wih postoji nepremostiv jaz. Naprotiv, ona se dodiruju i ~ak dopuwuju. Pojedinac upravqa svojim imawem, porodicom, poslovima, preduzimaju}i mere za zadovoqewe svojih potreba, kao {to radi i dr`ava u slu~aju organizacija koje vr{e javna ovla{}ewa. Dr`avni organi i organizacije koje vr{e
javna ovla{}ewa ne upotrebqavaju uvek pravo zapovedawa kao put i na~in
za zadovoqewe potreba dr`ave i dru{tva, nego se ~esto slu`e istim na~inom kao i pojedinac, te se tom prilikom nalaze prema pojedincu ili prema
drugim dr`avnim ili dru{tvenim organima u odnosu kao sa ravnopravnim
subjektom. Pored toga, de{ava se da je jedan gra|ansko-pravni odnos osnova
za zasnivawe i postojawe upravno-pravnog odnosa (npr. prodaja izvesnog proizvoda: kupoprodaja izvesnog nepokretnog dobra mo`e imati za posledicu
pored gra|ansko-pravnih obaveza, du`nost pla}awa poreza na promet i sl.).
De{ava se, daqe, da se izvesne upravno-pravne nov~ane obaveze mogu izvr{iti samo u formi gra|ansko-pravnog posla – putem virmana ili putem ~ekovne uplate. Postoji ~ak slu~aj da jedna ista pravna ustanova ima elemente i
213
gra|anskog i upravnog prava. To je slu~aj sa ugovorima o nabavkama i uslugama koje organi uprave zakqu~uju sa pojedincima. Pored navedenog dodirivawa, ~ak i ukr{tawa upravnog prava sa gra|anskim, propisi gra|anskog prava koji se ukr{taju sa upravnim ili ga dopuwuju, ipak ne spadaju u upravno pravo, nego u gra|ansko pravo, i prema tome nisu predmet na{e pravne discipline. (303 Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo I, Beograd, 1973, str. 9)
Na strani 10. u drugoj re~enici drugog pasusa pi{e:
Naime, predmet gra|anskog prava su imovinski odnosi, dok upravnom pravu, iako ono donekle obuhvata i imovinske odnose, ti odnosi nisu glavni predmet regulisawa. Uo~qiva razlika izme|u upravnog i gra|anskog prava – i onda kada se podudaraju u predmetu – jeste u metodu regulisawa, boqe re}i u prirodi odnosa. Naime, gra|ansko pravo se zasniva na “autonomiji voqa” u~esnika u gra|ansko-pravnom odnosu, dok kod upravno-pravnog odnosa nemamo “autonomiju voqa” u~esnika u odnosu, nego se jedan od u~esnika (dr`avni ili drugi javni organ) pojavquje sa ja~om voqom (na primer, rekvizicija, eksproprijacija, razrez poreza, doprinosi, takse, carine). Iako, dakle, postoji navedena osetna razlika izme|u upravnog i gra|anskog prava, ne treba misliti da
izme|u wih postoji nepremostiv jaz. Naprotiv, oni se dodiruju i ~ak dopuwuju. Treba ista}i da su dr`ava i druge javne organizacije najsli~nije u poslu pojedincu svojom upravnom delatno{}u. Dr`ava ima monopol sudske funkcije, a i pojedinac upravqa svojim imawem, porodicom, poslovima, preduzimaju}i mere za zadovoqewe svojih potreba kao i dr`ava i druge javne organizacije. Dr`avni i drugi javni organi ne upotrebqavaju uvek pravo zapovedawa kao put i na~in za zadovoqewe potreba dr`ave i dru{tva, nego se ~esto slu`e istim na~inom kao i pojedinac, te se tom prilikom nalaze prema
pojedincu ili prema drugim dr`avnim ili dru{tvenim organima u odnosu
sa ravnopravnim subjektom. Pored toga, de{ava se da je jedan gra|ansko-pravni odnos osnova za zasnivawe i postojawe upravno-pravnog odnosa (na primer, prodaja izvesnog proizvoda, kupoprodaja izvesnog nepokretnog dobra mo`e imati za posledicu, pored gra|ansko-pravnih obaveza, du`nost pla}awa
poreza na promet). De{ava se, daqe, da se izvesne ustavnopravne nov~ane obaveze mogu izvr{iti samo u formi gra|ansko-pravnog posla: putem virmana
ili putem ~ekovne uplate. Postoji ~ak slu~aj da jedna ista pravna ustanova
ima elemente i gra|anskog i upravnog prava. To je slu~aj sa ugovorima o nabavkama i uslugama koje organi uprave zakqu~uju sa pojedincima. Ovde imamo, donekle, upravni postupak za zakqu~ewe ugovora i gra|ansko-pravni karakter ugovornog odnosa.
Pored svega ovog dodirivawa, ~ak i ukr{tawa upravnog prava sa gra|anskim, propisi gra|anskog prava koji se ukr{taju sa upravnim ili ga dopuwuju ne spadaju u upravno pravo, nego u gra|ansko pravo, i prema tome nisu predmet na{e pravne discipline.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu, sa mawim izmenama, doslovno preuzimawe Stje panovi}eve kwige. Na po~etku teksta se navodi: “Kako isti~e profesor Nikola Stjepanovi}...”, ali to ~itaocu nije dovoqno da bi mogao da zna dokle se
prote`e to “isticawe”. Isto tako, navo|ewe Stjepanovi}eve kwige na kraju
pasusa nije dovoqno da bi se moglo znati da je re~ o citatu (pri tome je pogre{no navedena strana 9, dok je u pitawu strana 10). Za one re~enice koje su potpuno doslovno preuzete, morali su biti stavqeni znaci navoda.
214
12) Na strani 117. Lili}eve kwige, u tre}em pasusu pa nadaqe, pi{e:
Prema na{em va`e}em upravnom zakonodavstvu, kako je to formulisao profesor Stjepanovi}, upravno-pravni odnos karakteri{e se slede}im oznakama (elementima): (312 Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo I, Be ograd, 1973, str. 7)
a) Jedna strana u odnosu uvek je dr`avni organ, odnosno organizacija koja vr{i javna ovla{}ewa. Iako mo`e biti takvih pravnih odnosa izme|u gra|ana koje, u slu~aju spora, raspravqaju organi uprave, ipak se tada upravnopravni odnos stvara tek re{ewem organa uprave.
b) Dr`avni organ ili organizacija koja vr{i javna ovla{}ewa, istupa
u ime dr`ave, odnosno u ime druge u`e teritorijalno-politi~ke zajednice ili
organizacije, deluju}i u granicama ovla{}ewa, i pojavquje se prema drugom
u~esniku u odnosu sa ja~om voqom, vr{e}i javna ovla{}ewa. Re{ewa organa
u upravno-pravnom odnosu, ako su zakonita, obavezna su i izvr{na. Za zasnivawe upravno-pravnog odnosa nije naj~e{}e potrebna saglasnost obeju strana u odnosu. Dakle, po pravilu, taj odnos nastaje jednostrano. Ponekad upravno-pravni odnos mo`e nastati i saglasno{}u voqa u~esnika u odnosu, ali i
tada je wegova karakteristika da se ostvarewe, odnosno razvijawe odnosa vr{i u atmosferi podre|enosti voqe drugog u~esnika u odnosu na voqu nadle`nog dr`avnog organa ili organizacije koja vr{i javna ovla{}ewa.
c) navedena su dva bitna elementa upravno-pravnog odnosa. Me|utim, u
dr`avama u kojima ne postoje upravno-sudski sporovi kao poseban, redovan
na~in pravne kontrole rada uprave, ima jo{ jedna, iako ne bitna, ali redovna karakteristika upravno-pravnog odnosa. Ta karakteristika se sastoji u
slede}em: sporovi nastali u upravno-pravnim odnosima re{avaju se po pravilu u upravnom, a ne u sudskom postupku. To je bila karakteristika i upravnog prava posleratne Jugoslavije do 1952. godine, tj. do stupawa na snagu Zakona o upravnim sporovima. Taj Zakon, naime, ustanovquje kao pravilo da se
mo`e voditi upravni spor protiv upravnih akata dr`avnih organa kod posebnih ve}a vrhovnih sudova, a sa ciqem za{tite prava gra|ana i u~vr{}ewa zakonitosti u radu dr`avnih organa. Dakle, sporovi iz upravnog odnosa
ne raspravqaju se samo u upravnom, ve} i u upravno-sudskom postupku. Kasnijim izmenama i dopunama tog Zakona predvi|ena je mogu}nost da se sudska za{tita tra`i i protiv upravnih akata koje donose organizacije koje u vr{ewu javnih ovla{}ewa re{avaju o pravima i obavezama u pojedina~nim upravnim stvarima. Istovremeno, propisivawe nadle`nosti sudova koji re{avaju o zakonitosti upravnih akata prepu{teno je republikama, {to su one i u~inile dono{ewem zakona o (redovnim) sudovima.
Prema ovom shvatawu, polaze}i od u~esnika u upravno-pravnom odnosu,
u upravno-pravne odnose mogu stupati: 1) dr`avni organi ili organizacije
koje vr{e javna ovla{}ewa izme|u sebe; 2) dr`avni organi sa drugim organizacijama (npr. preduze}ima, udru`ewima, dru{tvima i sl.); 3) dr`avni or gani sa slu`benim licima koja raspola`u odre|enim ovla{}ewima i odgovornostima u okviru tog organa i 4) dr`avni organi ili organizacije koje
vr{e javna ovla{}ewa sa pojedinim gra|anima. Polaze}i od ovakvog stanovi{ta nema, dakle, upravno-pravnog odnosa izme|u gra|ana, odnosno izme|u
subjekata koji ne raspola`u javnim ovla{}ewima.
215
Na strani 8. Stjepanovi}eve I kwige pi{e slede}e:
Upravnopravni odnos karakteri{e se slede}im oznakama:
a) [to je jedna strana u odnosu uvek dr`avni ili neki op{tedru{tveni
(javni) organ ili organizacija; nema upravnopravnog odnosa izme|u dva gra|anina, pojedinaca; iako mo`e biti takvih pravnih odnosa izme|u gra|ana
koje, u slu~aju spora, raspravqaju organi uprave, ipak se tu upravnopravni odnos stvara tek re{ewem organa uprave.
b) Dr`avni ili drugi javni organ, organizacija, istupa u ime dr`ave, odnosno u ime druge u`e dru{tveno-politi~ke zajednice ili organizacije, deluju}i u granicama ovla{}ewa, i pojavquju se prema drugom u~esniku u odnosu, sa ja~om voqom, vr{e}i javna ovla{}ewa. Re{ewa, nare|ewa organa u
upravnopravnom odnosu obavezna su, ako su zakonita, i izvr{na; za zasnivawe upravnopravnog odnosa nije naj~e{}e potrebna saglasnost obeju strana
u odnosu. Dakle, po pravilu, ovaj odnos nastaje jednostrano. Mo`e ponekad
upravnopravni odnos nastati i saglasno{}u voqa u~esnika u odnosu, ali i
tada je wegova karakteristika da se ostvarewe, odnosno razvijawe odnosa vr{i u atmosferi podre|enosti voqe drugog u~esnika u odnosu na voqu nadle`nog dr`avnog ili drugog javnog organa ili organizacije.
U upravnopravni odnos mogu stupati: 1) dr`avni ili drugi javni organi izme|u sebe; 2) dr`avni organi sa radnim organizacijama (privrednim organizacijama i ustanovama), drugim samoupravnim organizacijama, kao i dru{tvenim organizacijama (udru`ewima, dru{tvima); 3) dr`avni ili drugi javni organi sa pojedinim gra|anima.
c) Navedena su dva bitna elementa upravnopravnog odnosa. Me|utim, u
dr`avama u kojima ne postoje upravnosudski sporovi kao poseban, redovan na~in pravne kontrole rada uprave, ima jo{ jedna, iako ne bitna, ali redovna
karakteristika upravnopravnog odnosa. Ta karakteristika se sastoji u slede}em: sporovi nastali u upravnopravnim odnosima re{avaju se po pravilu
u upravnom, a ne sudskom postupku; samo izuzetno upravnopravni sporovi re{avaju se i u sudskom postupku. Ovo je bila karakteristika i upravnog prava nove Jugoslavije do 9. 5. 1952. godine, to jest do stupawa na snagu Zakona o
upravnim sporovima. Ovaj zakon, naime, ustanovquje kao pravilo da se mo`e voditi upravni spor protiv upravnih akata dr`avnih organa kod posebnih ve}a vrhovnih sudova, a u ciqu za{tite prava gra|ana i u~vr{}ewa zakonitosti u radu dr`avnih organa, tako da se sporovi iz upravnog odnosa ne
raspravqaju samo u upravnom postupku, nego i upravnosudskom.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu preuzimawe Stjepanovi}eve kwige uz navo|ewe izvora na po~etku (i ovde je pogre{no ozna~ena strana 7, dok je tekst
sa strane 8 Stjepanovi}eve kwige). Me|utim, ve}i deo teksta predstavqa doslovno citirawe Stjepanovi}eve kwige, {to bi podrazumevalo obavezu stavqawa znaka navoda. Nije dozvoqeno preuzimati tu|e re~enice, a da se ne stave znaci navoda.
13) Na strani 147. Lili}eve kwige, u pasusu o izvorima upravnog prava
u ~etvrtoj re~enici, pi{e:
... upravno pravo nema neke svoje specifi~ne i iskqu~ive izvore prava...
Na strani 40. Stjepanovi}eve I kwige, u prvoj re~enici, pi{e:
Upravno pravo nema neke svoje specifi~ne i iskqu~ive izvore prava...
216
Zakqu~ak: u pitawu je potpuno doslovno preuzet deo re~enice, bez navo|ewa izvora.
14) Na strani 150. Lili}eve kwige, u tre}em pasusu, pi{e:
Ustav je neposredni izvor prava za organe uprave kada oni mogu i moraju da zasnivaju svoje akte direktno na pojedinim odredbama ustava. To je slu~aj samo onda kad ustav izri~ito ustanovqava organe uprave, daje ovla{}ewe i odre|uje wihove du`nosti, kao i kada odre|uje oblike kontrole.
Posredno, ustav se mo`e javiti kao izvor upravnog prava kada propisuje da su organi uprave u svom radu du`ni da zakone i druge propise tuma~e i
primewuju u skladu sa duhom i na~elima ustava.
Na strani 40, u drugom pasusu, u drugoj re~enici pi{e:
Ustav je neposredno izvor prava za organe uprave kada ovi mogu i moraju svoje akte da zasnivaju direktno na pojedinim odredbama ustava. To je slu~aj samo onda kada ustav izri~no daje ovla{}ewe ili odre|uje du`nosti organa uprave. (...) Ustav se tako|e posredno pojavquje kao izvor upravnog prava i na takav na~in {to su organi uprave prilikom primene zakona i drugih na ustavu i zakonu zasnovanih propisa du`ni da te zakone i druge propise tuma~e i primewuju u duhu na~ela i odredaba ustava.
Zakqu~ak: u pitawu je parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve kwige bez navo|ewa izvora.
15) Na strani 151. Lili}eve kwige, po~ev{i od petog pasusa, pi{e:
Kao izvor upravnog prava, zakon se javqa kao primarni i najva`niji formalni izvor upravnog prava. (...)
Tako, u pogledu odnosa op{teg i posebnog zakona, va`i pravilo da se u
slu~aju da postoji i op{ti i poseban zakon u odre|enoj materiji primewuje
poseban zakon, prema tradicionalnoj pravnoj maksimi lex specialis derogat legi generali. Sa druge strane, odnosno ukoliko posebnim zakonom neko pitawe nije regulisano, primewiva}e se op{ti zakon kao “subsidijerni”, tj. kao
dopunski.
U pogledu vremenskog dejstva zakona va`i pravilo da zakon ne mo`e imati povratno dejstvo, prema principu zabrane retroaktivnosti zakona. (416 Slobodan Perovi}, Retroaktivnost zakona i drugih op{tih akata: Teorija sukoba zakona u vremenu, 2. izd. Beograd, 1990.) To zna~i da zakon obavezuje samo unapred za slu~ajeve koji su nastali posle wegovog dono{ewa. Me|utim,
od ovog pravila ima i nekih ograni~enih izuzetaka, jer se povratno dejstvo
zakona mo`e odnositi samo na neke wegove odredbe (a ne na zakon u celini).
Tako, pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo samo u slu~aju da
je to izri~ito predvi|eno samim zakonom i ukoliko to zahteva op{ti interes koji je utvr|en zakonom. Osim toga, pre stupawa na snagu zakon mora biti objavqen u odgovaraju}em slu`benom glasilu (slu`benom listu).
Na strani 41-42. Stjepanovi}eve I kwige, u prvom pasusu ta~ke 31 pa nadaqe, pi{e:
Zakon je prakti~no najva`niji i primaran izvor upravnog prava. (...)
U pogledu vremenskog dejstva zakona va`i interpretativno pravilo da
on obavezuje samo unapred za slu~ajeve pojavqene posle wegovog dono{ewa,
ako u samom zakonu nije izri~no druk~ije propisano. To zna~i da zakoni, drugi propisi i op{ti akti organa dru{tveno-politi~kih zajednica ne mogu ima217
ti povratno dejstvo. Jedino kad to zahteva op{ti interes zakonom se mo`e
odrediti da pojedine wegove odredbe mogu va`iti retroaktivno (~lan 211.
Ustava SFRJ i odgovaraju}e odredbe republi~kih i pokrajinskih ustava).
Zakoni i drugi propisi i op{ti akti organa dru{tveno-politi~kih zajednica objavquju se pre nego {to stupe na snagu, a stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavqivawa.
[to se ti~e odnosa izme|u op{teg i posebnog ili specijalnog zakona u
pogledu primene na odre|eni odnos ili pitawe, va`i pravilo da }e se primeniti specijalan zakon ako ga ima, a ako ga nema – onda op{ti zakon.
Zakqu~ak: ovde je u pitawu parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve
kwige, bez navo|ewa izvora.
16) Na strani 163. Lili}eve kwige, u delu o obi~ajnom pravu, pi{e:
Mada obi~ajno pravo kao izvor upravnog prava u na{em pravnom sistemu nema ve}i zna~aj, ipak ono nije kao izvor potpuno iskqu~eno. Obi~ajno
pravo ~ine pravila pona{awa koja su nastala stalnim i jednoobraznim vr{ewem ili uzdr`avawem od vr{ewa odre|enih radwi u odre|enim okolnostima. Za obi~ajno pravo od posebnog je zna~aja i svest o obaveznosti nekog
pona{awa, odnosno uzdr`avawu od tog pona{awa. Za obi~ajno pravo kod nas
se mo`e re}i da predstavqa dopunski izvor (upravnog) prava, jer wegova primena dolazi u obzir samo u slu~aju kada postoji tz. pravna praznina, tj. kada
ne postoji odgovaraju}i pravni propis.
Na strani 76. Stjepanovi}eve I kwige pi{e:
Mada obi~ajno pravo nema kao izvor upravnog prava neki ve}i zna~aj, ipak
ono nije kao izvor potpuno iskqu~eno. Obi~ajnim pravom nazivamo ona pravila pona{awa u dru{tvu koja su nastala stalnim i jednoobraznim vr{ewem
ili uzdr`avawem u odre|enim okolnostima propra}enim sve{}u o obaveznosti takvog vr{ewa, odnosno uzdr`avawa. Iako je obi~ajno pravo po svom postanku, po svom materijalnom izvoru, dru{tveno, jer je neposredan i postepen proizvod dru{tvene pravne svesti date sredine u odre|eno vreme, ipak
je ono s obzirom na svoje va`ewe dr`avno: va`i samo ako je i ukoliko je sankcionisano od dr`ave; ako nema sankcija dr`ave, obi~ajno pravilo pona{awa nije obi~ajno pravo, nego obi~aj, i tada ne spada u pravna pravila, nego u
druga dru{tvena pravila.
Obi~ajno pravo je kod nas dopunski pravni izvor, pored zakona i drugih normativnih akata dr`avnih organa. Ono dolazi u obzir kao pravni izvor samo onda kada ne postoji pravno pravilo doneto od dr`avnog organa.
Ono se, dakle, mo`e primeniti samo kada postoje praznine u propisima koje je donela dr`ava. I tada se obi~ajno pravo mo`e primeniti samo u slu~aju ako to zakon i drugi dr`avni pravni propisi izri~no ne zabrawuju i
ako obi~ajna pravila nisu protivna duhu i na~elima od dr`ave propisanih
pravnih pravila.
Zakqu~ak: u pitawu je sa`eto parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve kwige, bez navo|ewa izvora.
17) Na strani 163. Lili}eve kwige, u posledwem pasusu, pi{e:
Mo`e se desiti da izvesna tehni~ka ili druga pravila i standardi, kao
“fakta sa posrednim dejstvom pravnih propisa”, posredno dobijaju dejstvo pravnog izvora. Me|utim, da bi se tehni~ka i druga pravila javila kao pomo}ni
218
ili dopunski izvor prava, potrebno je da ih zakon i drugi pravni propisi kao
takve nazivaju. Na primer, zakon mo`e propisati da se jedno pitawe mo`e
re{iti primenom principa lex artis, tj. po pravilima struke, ili prema “na~elima nauke”, “po uobi~ajenom redu” u jednom mestu i sli~no. U tom slu~aju, pravila struke, na~ela nauke, uobi~ajeni red itd., dobijaju snagu pravnih
izvora, a pravni akti kojima treba da se re{i neko pitawe mogu se zasnivati na tim standardima. Tako su prema jednom ranijem propisu (Pravilnik
o tehni~kim merama i uslovima za za{titu ~eli~nih konstrukcija od korozije, 1970) bila predvi|ena “pravila struke” u vezi sa regulisawem pojedinih pitawa, posebno da se “... za za{titu od korozije ~eli~nih konstrukcija mogu primeniti i sistemi za{tite koji nisu navedeni u ovom pravilniku, ako se teoretski i eksperimentalno doka`e da se wihovom primenom obezbe|uje za{tita od korozije najmawe u stepenu propisanom ovim pravilnikom”.
Kao primer mo`e se navesti, tako|e prema jednom ranijem propisu (Zakon
o suzbijawu poqske {tete, 1972), primena standarda “onog {to je uobi~ajeno”, u smislu da se “slu`ba za za{titu poqoprivrednih imawa organizuje u
skladu sa potrebama i mesnim obi~ajima”.
Na strani 77. u posledwem pasusu I Stjepanovi}eve kwige pi{e:
Mo`e se desiti da izvesna tehni~ka ili druga dru{tvena pravila dobijaju posredno dejstvo pravnog izvora. Neki teoreti~ari takve izvore nazivaju “fakta sa posrednim dejstvom pravnih propisa”. U praksi zakon i drugi pravni propisi mogu da izvesnim ~iwenicama daju snagu da uti~u na re{ewe konkretnog pravnog pitawa, da budu – pored zakona – baza jednog pravnog akta. Na primer, zakon mo`e propisati da se jedno pitawe ima re{iti:
po na~elima nauke, po uobi~ajenom redu u jednom mestu ili krugu lica, po pravilima neke ve{tine i sl. U tom slu~aju ta na~ela, uobi~ajeni red, pravila
ve{tine, dru{tveno shvatawe dobijaju snagu pravnih izvora, te se pravni akti kojima treba da se neko pitawe re{i moraju da zasnivaju, pored zakona, i
na tim na~elima, uobi~ajenom redu ili drugom.
Radi ilustracije, mo`emo navesti, kao primer, Pravilnik o tehni~kim
merama i uslovima za za{titu ~eli~nih konstrukcija od korozije (“Sl. list
SFRJ”, br. 32/70), koji u ~lanu 108. predvi|a da “za za{titu od korozije ~eli~nih konstrukcija mogu se primeniti i sistemi za{tite koji nisu navedeni u ovom pravilniku, ako se teoretski i eksperimentalno doka`e da se
wihovom primenom obezbe|uje za{tita od korozije najmawe u stepenu propisanom ovim pravilnikom”. A primer uobi~ajenog reda u jednom mestu mo`emo na}i u ~lanu 2. Zakona o suzbijawu poqske {tete (“Sl. list SAPV”,
br. 19/72), u kojoj odredbi je predvi|eno da se slu`ba za za{titu poqoprivrednih imawa organizuje u skladu sa potrebama i mesnim obi~ajima.
Zakqu~ak: u pitawu je parafrazirano preuzimawe Stjepanovi}eve kwige bez navo|ewa izvora, gde se preuzimaju ~ak i tu|i zastareli primeri.
18) Na strani 474. Lili}eve kwige, u okviru op{tih napomena o unutra{woj administrativnoj kontroli, pi{e:
Unutra{wa administrativna kontrola je pravna kontrola vi{ih organa uprave nad ni`im, tj. pretpostavqenih nad pot~iwenima, na osnovu hijerarhijskih ovla{}ewa. Unutra{wa administrativna kontrola ponekad se
naziva jo{ i hijerarhijska kontrola jer poti~e iz upravnih sistema koji su
219
po~ivali na ~istom hijerarhijskom principu u okviru kojih rad uprave u na~elu nije bio regulisan zakonom. Hijerarhijska kontrola, kao prete~a dana{we unutra{we administrativne kontrole, naro~ito se razvila u tzv. policijskoj dr`avi, koja prethodi pravnoj dr`avi, u kojoj jo{ nije do{lo do pojave pravnih oblika kontrole uprave.
Na strani 9. III kwige Laze Kosti}a, pi{e:
Unutra{wa upravna kontrola to je kontrola vi{ih upravnih organa nad
ni`ima, pretpostavqenih nad pot~iwenima, organski starijih nad “mla|ima”. Ona se spontano pojavila i razvijala bez pravnih propisa i regula. Naro~ito je bila razvijena u policijskoj dr`avi; upravo, u takvoj dr`avi bila
je ispo~etka jedina kontrolna delatnost uop{te.
Na strani 223. Stjepanovi}eve II kwige iz 1973, u okviru ta~ke 212, pi{e:
Unutra{wa administrativna kontrola je kontrola vi{ih upravnih organa nad ni`im, pretpostavqenih nad pot~iwenima. Ona se spontano pojavila i razvijala i bez pravnih propisa i regula. Naro~ito je bila razvijena u policijskoj dr`avi; upravo u takvoj dr`avi bila je to ispo~etka jedina
kontrola upravne delatnosti uop{te.
Zakqu~ak: u pitawu je parafrazirano preuzimawe Kosti}eve i Stjepanovi}eve kwige, bez navo|ewa izvora.
19) Na strani 475. Lili}eve kwige, u posledwem pasusu, pi{e:
Kao vrsta unutra{we administrativne kontrole, instanciona kontrola se aktivira `albom lica (stranke) koje je nezadovoqno nekom upravnom
odlukom (re{ewem). Kao {to je ranije re~eno, `alba je pravno sredstvo kojim se konkretan upravni akt ni`eg organa uprave napada pred vi{im organom uprave. Dana{wa upravna `alba (appelatio) vezana je svojim poreklom za
jednu drugu vrstu upravne molbe, odnosno upravnog prigovora, koja se zove remonstracija (remonstratio). Prema staroj administrativnoj praksi lice koje je nezadovoqno nekom odlukom upravnog organa mo`e se obratiti tom istom organu sa molbom (prigovorom) da predmet ponovo uzme u razmatrawe,
odnosno da je tim povodom izmeni. (...)
Zajedno sa remonstracijom, dana{wa upravna `alba (appelatio) jedna je
od najstarijih institucija upravnog prava. Me|utim, za razliku od remonstracije, koja je prakti~no nestala pojavom pravne dr`ave, sudbina `albe bila
je upravo obrnuta. Tek u pravnoj dr`avi, koja prema re~ima Slobodana Jovanovi}a nastaje kada se uprava stavi pod zakon, `alba dobija svoje pravo mesto kao jedno od centralnih pravnih instituta upravnog prava. Istorijski
posmatrano, `alba se jo{ u apsolutisti~koj policijskoj dr`avi pojavila takore}i sama od sebe. U takvoj dr`avi, apsolutnom vladaru (kraqu) pripadale su sve dr`avne funkcije koje je on obavqao li~no, kada je fizi~ki stizao
i kada je za to bio raspolo`en. Me|utim, iako je mnoge funkcije poveravao
svojim ~inovnicima, vladar je uvek za sebe zadr`avao pravo kona~nog odlu~ivawa. Tako je do{lo do toga da su podanici nezadovoqni odlukom kraqevih ~inovnika po~eli sve ~e{}e neposredno da se obra}aju i da apeliraju samom vladaru, posebno da se `ale na postupke wegovih ~inovnika. U tom smislu apelacija je postala prete~a dana{we instancione `albe, iako podanik
nije raspolagao nikakvim pravima niti je bio siguran u svoj uspeh. Tek posle Velike francuske revolucije (1789) `albe koje su upu}ivane najvi{im
220
vlastima po~iwu redovno i ozbiqno da se razmatraju, iz ~ega je proiza{lo
i dana{we op{te pravo `albe vi{im upravnim organima protiv odluka ni`ih upravnih organa.
U pravnoj dr`avi, `alba, kao jedan od najva`nijih instituta administrativnog postupka, predstavqa pravno sredstvo koje gra|anima pru`a za{titu od samovoqe ni`ih upravnih organa. Podvrgavawe uprave zakonu imalo
je za posledicu da se u svakom konkretnom slu~aju uvek moglo ta~no utvrditi koji su upravni organi vi{i i pretpostavqeni organi, a koji ni`i i pot~iweni. U upravnoj dr`avi, vi{i upravni organi ne odlu~uju vi{e po `albama kao mandatori vladara, ve} na osnovu sopstvenog ovla{}ewa (de iure proprio) koje proizilazi iz ustava i zakona. Na~elo zakonitosti uvelo je princip da organ uprave mora postupati po pravilno podnetim `albama, a `alilac mora biti obave{ten o ishodu postupka.
Sa pravnom regulacijom i kodifikacijom pravila op{teg upravnog postupka, `alba se javqa kao tzv. instanciona `alba, tj. kao redovno pravno sredstvo protiv odluke organa ni`eg stepena, o kojoj re{ava organ vi{eg stepena. U tom smislu, i instanciona kontrola uprave, kao oblik unutra{we administrativne kontrole, danas po~iva na institutu instancione `albe putem koje se pred drugostepenim organom uprave mo`e napasti kako zakonitost, tako i celishodnost upravne odluke prvostepenog organa.
I u na{em pravnom i politi~kom sistemu pravo `albe je osnovno ustavno pravo gra|ana.
Na strani 10, pa nadaqe, Kosti}eve kwige pi{e:
Instanciona kontrola se vr{i, po pravilu, na osnovu apelata, na osnovu nezadovoqstva izra`enog od stranke, na osnovu `albe. @albom se napada jedan konkretan upravni akt ni`e upravne vlasti. (...)
Po jednoj drevnoj administrativnoj praksi mo`e lice nezadovoqno nekom odlukom upravne vlasti obratiti se toj istoj vlasti sa molbom da predmet ponovo uzme u prou~avawe i da ga druk~ije re{i. (...)
@alba je jedan od najstarijih instituta administrativnog prava, zajedno sa prvom organizacijom javne uprave pojavila se i ona. Pojavila se sama
od sebe, praksom, jo{ u apsolutnoj (policijskoj) dr`avi. U takvoj dr`avi vladaocu su pripadale sve javne funkcije. On ih je vr{io sam ukoliko je dospevao i hteo da ih vr{i, ina~e ih je poveravao svojim ~inovnicima kao punomo}nicima. No, i u tome slu~aju on je za sebe zadr`avao vrhovni nadzor i pravo kona~nog odlu~ivawa. Podanici nezadovoqni odlukom wegovih ~inovnika sve su ~e{}e apelirali na samog vladaoca. Tu je izvor docnije instancione `albe, koja je u toku vremena mewala razne nazive.
Apel na vladaoca mogao je ponekad dovesti i do uspeha, ali `alilac nije raspolagao nikakvim pravima niti je ikad bio siguran u svoj uspeh. Zavisilo je sve od milosti vladaoca. Tek u vreme Francuske revolucije, `albe
koje su stizale najvi{im vlastima po~iwu ozbiqno da se uzimaju u pretres,
tako da se postepeno konstitui{e pravo gra|ana na `albu i s tim u vezi pravo na za{titu od vi{e administrativne vlasti.
U pravnoj dr`avi, koja zatim dolazim, institut `albe biva pravno priznat i regulisan, gra|anima povre|enim u wihovim pravima pru`a se dosta
sigurna za{tita od samovoqe ni`ih upravnih organa. Sa preciznom organi221
zacijom administrativnih vlasti ta~no se zna koji su vi{i i pretpostavqeni organi, ovi odlu~uju po `albama ne vi{e kao mandatori {efa dr`ave, ve}
iure proprio. Po pravilno podnetim `albama mora vlast postupati i `alioca izvestiti o ishodu postupka.
Sa kodifikacijom op{teg upravnog postupka institut instancione `albe dobiva poja~ani i stabilniji pravni zna~aj.
Zakqu~ak: u pitawu je preuzimawe kwige Laze Kosti}a, a da se izvor uop{te ne spomiwe.
20) Na strani 478. Lili}eve kwige, u drugom pasusu, pi{e:
Kao i kod instancione kontrole po `albi, u postupku kontrole upravnih akata po osnovu slu`benog nadzora mogu se kontrolisati kako zakonitost, tako i celishodnost tih akata, a u slu~aju nezakonitosti ili necelishodnosti mo`e do}i do uklawawa ovih akata iz pravnog poretka (npr. poni{tavawem ili ukidawem). Mogu se javiti razli~iti oblici slu`benog nadzora. Tako slu`beni nadzor vi{eg organa u odnosu na ni`i mo`e biti nadzor nad upravnim aktima ili nadzor nad ukupnim radom ni`eg organa. Nadzor nad upravnim aktima vr{i se u upravnom postupku (koji sadr`inski veoma li~i na postupak po `albi ali to nije, jer `albe i nema), dok se nadzor
nad ukupnim radom vr{i raznim revizijama, inspekcijama, na osnovu izve{taja i referisawa, itd.
Na strani 225. Stjepanovi}eve II kwige, u prvom pasusu, pi{e:
Instanciona kontrola je ne samo kontrola zakonitosti nego i celishodnosti. Kod nas je, kao {to smo videli, pravo `albe protiv prvostepenih re{ewa upravnih organa jedno od osnovnih prava gra|ana koje mo`e biti u pojedinim slu~ajevima ograni~eno samo zakonom (...).
(...) Nadzorna kontrola, ili hijerarhijski nadzor, mo`e se vr{iti na vrlo razli~ite na~ine i u raznim oblicima. Tako, na primer, taj nadzor mo`e
da se odnosi: na pojedine konkretne akte ni`eg organa, a mo`e da se ti~e i
celokupnog rada jednog ili vi{e ni`ih organa. U prvom slu~aju on se mo`e
vr{iti ne samo naknadno, aposteriori, nego i prethodno, preventivno. Nadzor celokupnog rada ni`ih upravnih organa vi{i upravni organi vr{e putem revizija i inspekcija, redovnih ili vanrednih pregleda.
Na strani 15. Kosti}eve kwige pi{e:
Jerarhijska kontrola se vr{i u vi{e vidova i na razne na~ine. (...)
Jedan put se jerarhijska kontrola vr{i nad pojedinim aktima ili radwama, drugi put nad ukupnom slu`benom delatno{}u pot~iwenih organa.
Zakqu~ak: u pitawu je preuzimawe, prvenstveno, Stjepanovi}eve kwige,
bez pomiwawa izvora.
21) Na strani 485. Lili}eve kwige, po~ev{i od druge re~enice drugog pasusa, pi{e:
Istorijski posmatrano, razloge za uvo|ewe upravnog spora, pre svega, treba tra`iti u okolnostima {to administrativna kontrola uprave kao takva
nije mogla u dovoqnoj meri da garantuje ostvarivawe na~ela zakonitosti u
radu uprave, a jo{ mawe da garantuje ostvarewe i za{titu prava gra|ana od
nezakonitih postupaka i odluka uprave. Kako se isti~e (N. Stjepanovi}), (12
Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo II, Beograd 1973, str. 241)... me|u upravnim organima, ma na kojoj lestvici hijerarhije se oni nalazili, postoji pri222
li~no ujedna~ewe gledi{ta, istim su duhom zadahnuti, imaju iste rukovodne misli i jednako shvataju upravne ciqeve. Ni`i upravni organi su u krajwoj zavisnosti od vi{ih; oni rade obi~no ono {to im vi{i savetuju i sugeri{u, re{avaju prema wihovim uputstvima i cirkularima. Normalno, administrtivna kontrola, sama po sebi, nije zadovoqavala. Trebalo je onda tra`iti za{titu na drugom mestu, kod drugih organa i kod drugih vlasti.
Na strani 55. Kosti}eve kwige, u prvom pasusu, pi{e:
Sam administrativni nadzor nije mogao da pru`i dovoqno obezbe|ewe
na~ela zakonitosti uprave; jo{ mawe je on bio u stawu da ujem~i za{titu prava pojedinaca od nepravilnih zahvata upravne vlasti. Me|u upravnim organima, ma na kojoj lestvici jerarhije se oni nalazili, postoji solidarnost, postoji prili~no ujedna~ewe gledi{ta, istim su duhom zadahnuti, iste imaju
rukovodne misli i jednako shvatawe upravnih ciqeva. Ni`i upravni organi su u krajwoj zavisnosti od vi{ih. Oni rade obi~no ono {to im vi{i savetuju i sugeri{u, re{avaju prema wihovim uputstvima i cirkularima. Otkuda se onda mo`e o~ekivati da }e se ti vi{i organi desolidarisati od svojih pot~iwenih, da }e savesno ispitati i re{iti `albe protiv wihovih postupaka, da }e pru`iti sigurno zadovoqewe povre|enog prava? Normalno,
administrativni nadzor, sam po sebi, nije zadovoqavao. Trebalo je onda za{titu tra`iti na drugom mestu, od drugih organa i vlasti.
Zakqu~ak: u pitawu je preuzimawe Kosti}eve kwige bez navo|ewa izvora. U Lili}evom tekstu se kao izvor navodi Stjepanovi}eva kwiga, ali ni
to se ne ~ini na korektan na~in, jer nisu stavqeni znaci navoda.
22) Na strani 485, u tre}em pasusu Lili}eve kwige, pi{e:
Kontrola uprave od strane drugih organa (sudova), me|utim, posebno je
otvorila pitawa u vezi sa kontrolom celishodnosti, odnosno zakonitosti
akata upravnih organa. Tako, ... ukoliko je u pitawu ocena celishodnosti jednog upravnog akta ili upravne radwe, ta za{tita nije mogla biti poverena
nikakvoj vlasti izvan same uprave. Jo{ samo parlamenti vr{e posrednu i ne
ba{ uspe{nu kontrolu u tom pravcu. Pored toga, kontrola celishodnosti
upravnih delatnosti mora da ostane kod vi{ih upravnih organa. Tu se radi
o shvatawu javnog interesa i dr`avnog razloga u datom trenutku, a wih su zaista u stawu da utvrde jedino vode}i upravni organi (npr. ministri u svojstvu ~lanova vlade). Oni }e ih naj~e{}e shvatiti jednako kao i ni`i organi, ali ponekad i druk~ije, {to ima za posledice da vi{i organi moraju imati na~ine i sredstva da stavove i odluke ni`ih organa u odre|enim slu~ajevima izmene. Zbog toga se, principijelno gledano, ocena celishodnosti ne
mo`e poveriti drugim, osim vi{im upravnim organima.
Me|utim, {to se ti~e ocene zakonitosti upravnih akata, svaki poku{aj
poveravawa te funkcije iskqu~ivo vi{im upravnim organima ostao je bez uspeha. Istina je da ukoliko je upravni organ vi{i utoliko ima sve ve}i broj funkcionera sa pravni~kim obrazovawem. Ali, ni oni ne mogu nikada ostati na
~istom terenu prava: pravne momente }e uvek uzimati u obzir i me{ati sa momentima celishodnosti, koja je bila rukovodna ideja celog wihovog dotada{weg poslovawa. Formirani mentalitet upravnog slu`benika ne mo`e se na pre~ac i po potrebi mewati. Ideja administratora-sudije ili ministra-sudije, kako se to u`e ozna~ava, nigde nije s uspehom mogla biti realizovana.
223
Ostalo je onda da se ocena zakonitosti upravnih akata poveri drugim organima, nezavisnim od uprave. To ne mogu da budu zakonodavni organi, jer su
oni jo{ vi{e anga`ovani politi~kim obzirima, dakle razlozima celishodnosti, nego i sama uprava. Ni po svom sastavu, ni po atmosferi koja u wima
vlada, oni nisu pogodni za tu vrstu poslova. (13 Nikola Stjepanovi}, upravno pravo II, Beograd, 1973, str. 241)
Na strani 56. Kosti}eve kwige, u drugom pasusu, pi{e:
Ukoliko je jo{ u pitawu ocena oportunosti jednog upravnog akta ili
upravne radwe, ta za{tita nije mogla biti poverena nikakvoj vlasti van same uprave. Jedino {to jo{ parlamenti vr{e, u dr`avama parlamentarnih re`ima, jednu posrednu i ne uvek uspe{nu kontrolu u tom pravcu. Ina~e, sva
kontrolna delatnost oportuniteta upravnih radwi mora da ostane kod vi{ih upravnih organa. Tu se radi o shvatawu javnog interesa i dr`avnog razloga u danom trenutku, a wih su zaista jedino vode}i dr`avni organi u stawu da utvrde. Oni }e ih naj~e{}e shvatiti jednako kao ni`i organi, ali ponekad i druk~ije. To druk~ije shvatawe bi}e, obi~no, i pravilnije. Jer najvi{i upravni organi sami odre|uju sadr`inu javnog interesa i osnovu dr`avnog razloga u pojedinim momentima.
[to se ti~e ocene zakonitosti upravnih akata, svaki poku{aj poveravawa te funkcije vi{im upravnim organima ostajao je bez uspeha. Istina je da
ukoliko je upravni organ vi{i, sve ve}i broj ima funkcionera sa pravni~kim
obrazovawem; ti pravnici treba da se solidnije spreme i ve}e savesnosti nego oni ni`i. Ali, ni ovi ne mogu nikad ostati na ~istom terenu prava; pravne momente }e uvek uzimati u obzir i me{ati zajedno sa momentima celishodnosti, koja im je bila rukovodna ideja celog dotada{weg wihovog poslovawa.
Opasnost je velika da pravne obzire ne `rtvuje delimi~no ili u potpunosti
obzirima politi~kim. Formirani mentalitet upravnog ~inovnika ne mo`e
se napre~ac i po potrebi mewati. Ideja administratora-sudije ili ministrasudije, kako se to u`e ozna~uje, nije nigde s uspehom mogla biti realisana.
Ostalo je onda da se ocena zakonitosti upravnih akata poveri drugim vlastima, nezavisnim od uprave. Koje to vlasti mogu da budu? Zakonodavna svakako ne, jer je ona jo{ vi{e anga`ovana politi~kim obzirima nego i sama uprava. Ni po svom sastavu ni po atmosferi koja u woj vlada, nije ona pogodna za
tu vrstu poslova. Pored toga, nelogi~no je i kontradiktorno da zakonodavna vlast uti~e uop{te na izvr{avawe zakona; ona zakone donosi, drugi organi imaju da ih primewuju i bdiju nad primewivawem. Preostaje jo{ tre}a,
sudska vlast. Ona je zaista u stawu da oceni pravnu stranu upravne delatnosti, da ispita i re{i je li uprava postupala saobrazno zakonu, da li je i ukoliko povredila neku pozitivnu pravnu normu. I mnoge su dr`ave poverile
taj zadatak ve} postoje}im, redovnim sudovima.
Zakqu~ak: ovde je re~ o preuzimawu Kosti}eve kwige bez navo|ewa izvora. Na kraju tre}eg pasusa Lili} kao izvor navodi Stjepanovi}a, ali ni to
ne ~ini korektno, budu}i da brojne re~enice potpuno doslovno preuzima od
Stjepanovi}a, a nigde ne stavqa znake navoda.
23) Na strani 486, u drugom pasusu Lili}eve kwige, pi{e:
Ove okolnosti su dovele do stanovi{ta da su samo sudovi zaista u stawu da ocene pravnu stranu upravne delatnosti, da ispitaju i re{e da li je
224
uprava postupila saobrazno zakonu, da li je i koliko povredila neku pozitivnu pravnu normu. U tom smislu, ... neke su dr`ave poverile taj zadatak
ve} postoje}im sudovima. U nekima su opet istaknuti krupni razlozi protiv takvog re{ewa. U~iweni su i prigovori i na~elne i prakti~ne (pravno-politi~ke) prirode. Sudska kontrola uprave poremetila bi, ako ne i sasvim zbrisala, princip podele vlasti, koji u pro{lom veku niko nije hteo
da `rtvuje. Uprava ne bi onda bila pot~iwena samo zakonodavnoj, nego i sudskoj vlasti. [ta bi ostalo od wene samostalnosti? Prakti~no bi bilo nezgodno poveriti redovnim sudovima tu funkciju jer sudije malo znaju administrativne propise, ne razumeju duh uprave i okolnosti pod kojima ona dela; suvi{e civilisti~ki nastrojeni (vaspitani u duhu civilno-pravnih teorija, te{ko ulaze u posebne probleme upravnog prava i sa velikim protivqewem usvajaju posebne javnopravne institucije. Ako je bilo potrebno osnovati naro~ite trgova~ke sudove zbog posebnih uslova, jo{ pre }e biti potrebni naro~iti upravni sudovi jer su pravni odnosi u upravi sasvim druk~iji nego u privatnoj sferi gra|ana. (14 Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo II, Beograd, 1973, str. 214)
Na strani 56. u tre}em pasusu u Kosti}evoj kwizi pi{e:
U mnogima su, opet, istaknuti krupni razlozi protiv ovakvog re{ewa.
U~iweni su prigovori i na~elne i prakti~ne (pravno-politi~ke) prirode.
Sudska kontrola uprave poremetila bi ako ne i sasvim zbrisala princip podele vlasti koji u pro{lom veku niko nije hteo da `rtvuje. Uprava ne bi onda bila pot~iwena samo zakonodavnoj, nego jo{ i sudskoj vlasti. [ta bi ostalo od wene samostalnosti? Prakti~no bi bilo nezgodno poveriti redovnim
sudovima tu funkciju, jer sudije malo i znaju administrtivne propise, ne razumeju duh uprave i okolnosti pod kojima ona dela, suvi{e civilisti~ki nastrojeni (vaspitani u duhu civilnopravnih teorija) te{ko ulaze u posebne
probleme administrativnog prava i s velikim protivqewem usvajaju naro~ite javnopravne institute. Ako je bilo potrebno osnovati naro~ite trgova~ke sudove zbog posebnih kondicija trgova~kog `ivota, jo{ pre }e biti potrebni naro~iti administrativni sudovi, jer su pravni odnosi u administraciji posve druk~iji nego u privatnoj sferi gra|ana.
Zakqu~ak: u pitawu je skoro doslovno preuzimawe Kosti}eve kwige, bez
navo|ewa pravog izvora. Kao izvor se navodi Stjepanovi}eva kwiga, ali se
ni to ne ~ini na korektan na~in, jer se ne vide po~etak i kraj citata, niti
se stavqaju znaci navoda.
24) Na strani 486, po~ev{i od pretposledwe re~enice, pi{e:
Sa druge strane, ... sve {to je ranije na kontinentu poku{avano u praksi kontrole uprave nema nikakve veze sa ustanovom upravnih sudova u XIX
veku. Mnogi pisci poku{avaju, u Francuskoj i Nema~koj, da u ranijim dr`av nim tipovima pronalaze precedente i samog upravnog sudstva. Ali, nijedan
od primera koje navode nema genetsku vezu sa modernim upravnim pravosu|em. Ono je tvorevina pro{log, tj. XIX veka, i to prete`no druge polovine
pro{log veka. Upravno sudstvo je nastalo kao posledica liberalisti~koindividualisti~kih shvatawa koja su naro~ito do{la do izra`aja posle Francuske bur`oaske revolucije, a u ciqu za{tite prava pojedinaca prema dr`avi i javnoj vlasti uop{te. Upravno sudstvo je izgra|eno u pravnoj dr`a225
vi, kao wen krov i zavr{na faza wene konstrukcije. Ono je plod dru{tvenoekonomskih uslova, dr`avno-pravnih teorija i politi~kog iskustva posle
1848. godine. (16 Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo II, Beograd, 1973, str. 242)
Na strani 57, u tre}em pasusu Kosti}eve kwige, pi{e:
Sve {to je ranije na Kontinentu poku{avano u pravcu kontrole uprave
nema nikakve veze sa ustanovom upravnih sudova u XIX veku. Mnogi pisci poku{avaju, i u Francuskoj i u Nema~koj, da u ranijim dr`avnim tipovima pronalaze precedente i samog upravnog sudstva. Ali nijedan od primera koji navode nema genetsku vezu sa modernim upravnim pravosu|em. Ono je tvorevina pro{log veka, i to prete`no druge polovine pro{log veka. Ono je nastalo u liberalisti~ko-idealnim koncepcijama izazvanim Francuskom revolucijom da za{titi prava pojedinca prema dr`avi i javnoj vlasti uop{te. Ono
je izgra|eno u pravnoj dr`avi kao wen krov i zavr{na faza wene konstrukcije. Ono je plod dr`avnopravnih teorija i politi~kog iskustva posle 1848.
godine. Niti se mo`e na}i neka veza sa pro{lo{}u niti je, pak, ono presa|eno iz Engleske kao ostale politi~ke institucije toga vremena.
Zakqu~ak: u pitawu je skoro potpuno doslovno preuzimawe Kosti}eve
kwige, bez navo|ewa izvora, opet se kao izvor navodi Stjepanovi}, iako i to
bez znaka navoda, po~etka i kraja citata.
25) Na strani 487. Lili}eve kwige, u drugom pasusu, navodi se slede}e:
Pojava upravnog spora dovela je do ideje ustanovqewa posebnih administrativnih sudova, tj. magistrata i administrativnih tribunala, kao i drugih specijalizovanih upravnih sudova. Kako se navodi, ... ti sudovi ne bi imali nikakvu drugu funkciju osim administrativno-sudske, bili bi organizaciono u okviru administracije, ali u svom radu potpuno nezavisni od we. Imaju}i kao glavni i jedini zadatak pravnu kontrolu upravnih akata, oni bi se
tom pitawu sasvim posvetili i uspeli bi da vr{e istinski uticaj na odr`avawe prava u okviru uprave. Praksa i judikatura tih sudova imala bi neosporan uticaj na razvoj upravnog prava svake pojedine zemqe. Sve to redovni sudovi, preoptere}eni drugim glavnim poslovima, ne bi bili u stawu tako dobro da u~ine. Polako je prodirala ta ideja, a jo{ sporije je bila realizovana. Po~etak wenog ostvarivawa pada oko polovine XIX veka. Re~ je o wenom
realizovawu na evropskom kopnu. Anglosaksonske zemqe su jo{ ranije poverovale redovnim sudovima ispitivawe zakonitosti rada upravnih organa. Pri
tome su, uglavnom, one ostale jo{ i danas. Otuda se razlikuju dva sistema sudske kontrole upravnih akata: anglosaksonski i kontinentalni. Na kontinentu se ustanovqavaju zasebni upravni sudovi koji se postepeno razvijaju i {ire svoju nadle`nost i utvr|uju svoju praksu I one zemqe koje su na po~etku podr`avale anglosaksonski sistem (Italija i Belgija) u toku vremena su ga napustile. (17 Nikola Stjepanovi}, Upravno pravo II, Beograd, 1973, str. 242) Po red op{tih upravnih sudova pojedine zemqe su ustanovile i specijalne uprav ne sudove za re{avawe upravnih predmeta samo jedne vrste (socijalno osigurawe, porezi, patenti i tako daqe). Ti zasebni upravni sudovi ustanovqavaju se posledwih nekoliko decenija u prili~nom broju i u Velikoj Britaniji
i SAD, te se navedene razlike sistema upravnog sudstva time smawuju.
Na strani 56. Kosti}eve kwige, u posledwem pasusu, pi{e:
Zbog toga se do{lo do ideje ustanovqewa posebnih administrativnih sudova. To bi bili magistrati kao i svi drugi ~ija bi delatnost bila potpuno
226
prilago|ena delatnosti gra|anskih sudova, ali ~lanovi wihovi mogli bi se
uzimati i iz redova administratora koji bi prekinuli svaku vezu sa aktivnom administracijom. Ti sudovi ne bi imali nikakvu drugu funkciju sem administrativno-sudske, bili bi organizatorno u okviru administracije ali
u svom poslovawu potpuno nezavisni od ove. Imaju}i za glavni i jedini zadatak pravnu kontrolu upravnih akata, oni bi se tom pitawu celi posvetili i uspeli bi da vr{e istinski upliv na odr`avawe prava u okviru uprave. Praksa i judikatura tih sudova imala bi neosporan uticaj na razvoj administrativnog prava svake pojedine zemqe. Sve to redovni sudovi, preoptere}eni drugim i glavnim poslovima, ne bi bili u stawu da u~ine.
Polako je prodirala ova ideja, jo{ sporije je bila realisana. Po~etak
wenog ostvarivawa pada oko plovine XIX veka. Re~ je o wenom realisawu na
evropskom kopnu. Anglosaksonske zemqe su jo{ ranije poverovale redovnim
sudovima ispitivawe zakonitosti rada upravnih organa. Pri tome su one ostale jo{ i danas. Otuda se razlikuju dva sistema kontrole upravnih akata: inzularni i kontinentalni. Samo na Kontinentu, ustanovqavaju se posebni
upravni sudovi. Oni postepeno razvijaju i {ire svoju nadle`nost i utvr|uju svoju praksu. I one zemqe koje su ispo~etka podr`avale engleski sistem
(Italija i Belgija) u toku vremena su ga napustile. (...)
Pored op{tih upravnih sudova, pojedine zemqe su ustanovile mestimi~no i specijalne upravne sudove za re{avawe upravnih predmeta samo jedne
vrste (radni~ko osigurawe, zavi~ajnost, patenti itd.).
Zakqu~ak: u pitawu je skoro doslovno preuzimawe Kosti}eve kwige, bez
navo|ewa izvora. Kao izvor se opet navodi Stjepanovi}, iako opet bez znaka navoda i vidnog ozna~ewa po~etka i kraja citata. Za posledwu preuzetu
re~enicu se izvor uop{te ni ne spomiwe.
26) Na strani 488. Lili}eve kwige, u drugom pasusu, pi{e:
Posebne institucije za sudsku za{titu javnih prava gra|ana i kontrolu uprave prva je u Evropi stvorila Francuska, jo{ 1801. godine, u vidu oblasnih (perfekturskih) saveta i Dr`avnog saveta. Wima je povereno re{avawe sporova izme|u javne uprave i gra|ana. To su administrativni sporovi (le contentieux administratif). Ta ustanova se u Francuskoj razvijala bez poreme}aja i dala je dobre rezultate. Bilo je, istina, poku{aja wenog ukidawa 1849. i 1865. godine, ali su ti poku{aji osuje}eni. Reforme od 1872. godine samo su se u~vrstile i podigle ugled administrativnog pravosu|a Francuske. Ono je slu`ilo kao model organizaciji upravnih sudova u svim ostalim zemqama Evrope. Administrativno pravo u Francuskoj za svoj razvoj ima
najvi{e da zahvali bogatoj, raznovrsnoj i teorijski vrlo solidno fundiranoj praksi francuskog Dr`avnog saveta, najvi{eg upravnog suda.
Na strani 58. Kosti}eve kwige, u prvom pasusu, pi{e:
Prva je Francuska, jo{ 1801, stvorila posebne vlasti za za{titu javnih
prava i kontrolu uprave u vidu oblasnih (prefekturskih) saveta i Dr`avnog saveta. Wima je poverila re{avawe sporova izme|u javne uprave kao takve i gra|ana. To su administrativni sporovi (le contentieux administratif). Ta
ustanova se tamo razvijala bez poreme}aja i dala vanredne rezultate. Bilo
je, istina, poku{aja wenog ukidawa (1849, 1865), ali su ti poku{aji osuje}eni. Nove reforme (posledwa od 1872) samo su u~vrstile i podigle ugled ad227
ministrativnog pravosu|a Francuske. Ono je slu`ilo kao model organizaciji upravnih sudova u svim ostalim zemqama Evrope. Razvitak administrativnog prava u Francuskoj ima najvi{e, ako ne i iskqu~ivo, da zablagodari
bogatoj, raznovrsnoj i pravnoteorijski vrlo solidno fundiranoj praksi francuskog Dr`avnog saveta.
Zakqu~ak: u pitawu je skoro potpuno doslovno preuzimawe Kosti}eve
kwige bez pomiwawa bilo kakvog izvora.
27) Na strani 488. Lili}eve kwige, u tre}em pasusu, pi{e:
U Italiji je 1842. godine bila uvedena, pod uticajem prakse upravnog sudstva Francuske, sudska kontrola nad radom uprave preko Dr`avnog saveta. Me|utim, 1865. godine je Dr`avnom savetu bila oduzeta sudska funkcija i re{avawe povreda gra|anskih i politi~kih prava pot~iwenih od uprve bilo je preneto u nadle`nost redovnih sudova. Ipak je 1889. godine ponovo odre|ena velika nadle`nost Dr`avnog saveta za raspravqawe upravnih sporova o povredi pravnih interesa, dok su redovni sudovi, po pravilu, bili nadle`ni za sporove o povredi subjektivnih prava. Pored toga, 1890. godine su bili uvedeni
i lokalni prvostepeni upravni sudovi koji su imali ograni~enu materiju jurisdikcije, a `albe protiv wihovih odluka je re{avao Dr`avni savet.
Na strani 243. Stjepanovi}eve II kwige, u petom pasusu, pi{e:
U Italiji je 1842. godine bila uvedena, pod uticajem prakse upravnog sudstva Francuske, sudska kontrola nad radom uprave preko Dr`avnog saveta. Me|utim, 1865. godine je Dr`avnom savetu bila oduzeta sudska funkcija i re{avawe povreda gra|anskih i politi~kih prava pot~iwenih od uprve bilo je preneto u nadle`nost redovnih sudova. Ipak je ponovo, 1889. godine, odre|ena velika nadle`nost Dr`avnog saveta za raspravqawe upravnih sporova o povredi pravnih interesa, dok su redovni sudovi, po pravilu, bili nadle`ni za sporove o povredi subjektivnih prava. Pored toga, 1890. godine su bili uvedeni
i lokalni prvostepeni upravni sudovi koji su imali ograni~enu materiju jurisdikcije, a `albe protiv wihovih odluka je re{avao Dr`avni savet.
Zakqu~ak: u pitawu je doslovno preuzimawe Stjepanovi}eve kwige, a da
se izvor uop{te ne pomiwe, niti postoje znaci navoda.
28) Na strani 448. Lili}eve kwige, u ~etvrtom pasusu pi{e:
U Nema~koj je jo{ u prvoj polovini pro{log veka nastalo razlikovawe
izme|u ~istih administrativnih predmeta i administrativno-pravnih predmeta. Samo su ovi drugi, kao tzv. sporni upravni predmeti (tj. kao administrativno-kontenciozni predmet) mogli biti objekt pravnog razmatrwa neke vi{e upravne instance, odnosno kasnije sudova. Sporni upravni predmeti prvi put se predaju su|ewu vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863.
godine. Uskoro zatim i ostale nema~ke zemqe uvode jedna za drugom poseban
postupak za re{avawe tih predmeta i osnivaju zasebne upravne sudove. Ali,
sve do svr{etka Prvog svetskog rata kontenciozni predmeti su bili taksativno nabrojani, tako da van wih nije bilo upravno-sudske za{tite. Prete`no su to bili predmeti finansijske prirode (poreske i sli~no).
Na strani 58. Kosti}eve kwige u drugom pasusu pi{e:
U Nema~koj je jo{ u prvoj polovini pro{log veka nastalo razlikovawe
izme|u “~istih administrativnih predmeta” i “administrativnopravnih predmeta”. Samo ovi posledwi su mogli biti objekat pravnog razmatrawa vi{e
instancije; samo su oni bili “sporni upravni predmeti” ili “administrativ228
no-kontenciozni predmeti”. Prvi put se oni predavaju su|ewu vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine. Uskoro zatim i ostale nema~ke dr`ave uvode, jedna za drugom, poseban postupak za re{avawe tih predmeta i osnivaju zasebne upravne sudove. Ali sve do svr{etka rata, kontenciozni predmeti su bili taksativno nabrojani; van wih nije bilo upravnosudske za{tite. Prete`no su to bili predmeti finansijske prirode (poreske
i t.sl.). U novoj Nema~koj (nacionalsocijalisti~koj), zadr`avaju se upravni sudovi; postoji namera da se ustanovi vrhovni upravni sud za ceo Rajh. Samo {to prirodu tih sudova, i odgovorni dr`avnici (ministar Frik) i pravni teoreti~ari novog re`ima, druk~ije shvataju. Nisu to sudovi ni za za{titu individua ni za kontrolu uprave, ve} posebna upravna delatnost za osigurawe novostvorenog pravnog poretka. Nije to su|ewe upravi ve} u okviru uprave.
Na strani 243. Stjepanovi}eve II kwige u posledwem pasusu pi{e:
U Nema~koj je jo{ u prvoj polovini pro{log veka nastalo razlikovawe
izme|u “~istih administrativnih predmeta” i “administrativnopravnih
predmeta”. Samo ovi posledwi su mogli biti objekat pravnog razmatrawa vi{e instancije; samo su oni bili “sporni upravni predmeti” ili “administrativno-kontenciozni predmeti”. Prvi put se oni predavaju su|ewu vlasti van
aktivne administracije u Badenu 1863. godine. Uskoro zatim i ostale nema~ke dr`ave uvode, jedna za drugom, poseban postupak za re{avawe tih predmeta i osnivaju zasebne upravne sudove. Ali sve do svr{etka rata, kontenciozni predmeti su bili taksativno nabrojani; van wih nije bilo upravnosudske za{tite. Prete`no su to bili predmeti finansijske prirode (poreske
i sli~no).
Zakqu~ak: u pitawu je parafrazirano preuzimawe Kosti}eve kwige, a
potpuno doslovno preuzimawe Stjepanovi}eve kwige, bez znaka navoda i na vo|ewa izvora.
29) Na strani 488-489. Lili}eve kwige pi{e:
U Austriji prve za~etke administrtivnog sudstva sadr`i Zakon o sudskoj vlasti od 1867. U wemu stoji da }e onaj koji tvrdi da je odre|enom odlukom upravne vlasti povre|en u svojim pravima mo}i tra`iti za{titu pred
upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj }e u~estvovati i predstavnik
tu`ene upravne vlasti i to }e regulisati poseban zakon. Taj poseban zakon
donet je 1875. godine i predvi|a za sve austrijske zemqe jedan Upravni sud u
Be~u. U Ma|arskoj (od pre Drugog svetskog rata) tek 1883. godine osnovan finansijski upravni sud, a 1896. godine op{ti upravni sud, koji je preuzeo nadle`nost dotada{weg finansijskog suda.
Na strani 58. Kosti}eve kwige, u tre}em pasusu, pi{e:
U Austriji prve za~etke administrativnog sudstva sadr`i Zakon o sudskoj vlasti od 1867. U wemu stoji da }e onaj koji tvrdi da je jednom odlukom
upravne vlasti povre|en u svojim pravima mo}i tra`iti za{titu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj }e u~estvovati i predstavnik tu`ene upravne vlasti. Sve to ima da reguli{e poseban zakon. Taj zakon je izdan
1875. On predvi|a za sve austrijske zemqe jedan Upravni sud u Be~u ~ije je
poslovawe normirano slede}e godine. (...)
U Ma|arskoj je tek 1883. osnovan finansijski upravni sud, a 1896. op{ti
Upravni sud, koji je preuzeo agende dotada{weg finansijskog suda.
229
Na strani 244. Stjepanovi}eve II kwige, u drugom i tre}em pasusu, pi{e:
U Austriji prve za~etke administrativnog sudstva sadr`i Zakon o sudskoj vlasti od 1867. U wemu stoji da }e onaj koji tvrdi da je jednom odlukom
upravne vlasti povre|en u svojim pravima mo}i tra`iti za{titu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj }e u~estvovati i predstavnik tu`ene upravne vlasti. Sve to ima da reguli{e poseban zakon. Taj zakon je izdan
1875. On predvi|a za sve austrijske zemqe jedan Upravni sud u Be~u (...).
U Ma|arskoj (od pre II svetskog rata) je tek 1883. osnovan finansijski
upravni sud, a 1896. op{ti Upravni sud, koji je preuzeo agende dotada{weg
finansijskog suda. (...)
Zakqu~ak: u pitawu je skoro doslovno preuzimawe Kosti}eve i Stjepanovi}eve kwige, bez navo|ewa izvora i znaka navoda.
Na osnovu svega navedenog mo`e se izvesti slede}i zakqu~ak:
Prof. dr Stevan Lili} je u svom uybeniku Upravno pravo, drugo izmeweno i dopuweno izdawe, “Savremena administracija”, Beograd, 1998. na vi{e mesta koristio tu|e kwige bez korektnog navo|ewa izvora. To je ~inio
na vi{e na~ina. S jedne strane, delimi~no je mewao i parafrazirao originalni tekst, a da nije navodio izvor (primeri br.: 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 14, 15, 16,
17, 18, 19, 20, 21, 22). Drugi na~in kori{}ewa tu|ih dela jeste citirawe bez
znaka navoda, {to je obavezno, i bez ozna~ewa po~etka i kraja citata, tako
da ~italac ne mo`e da zna uop{te da je re~ o citatu, niti mo`e da prepozna
odakle on po~iwe i gde se zavr{ava (primer br.: 11, 12, 23, 24, 25). Prof. dr
Stevan Lili} je negde na po~etku citata stavqao tri ta~ke, ali nigde nije
stavqao kraj citata. Tri ta~ke u navo|ewu tu|ih dela, me|utim, nisu oznaka
za po~etak citata, ve} predstavqaju oznaku za skra}ivawe citata. Jedini dozvoqen na~in citirawa tu|ih dela jeste uz kori{}ewe znaka navoda, {to u
ovim primerima izostaje. Kona~no, tre}i vid kori{}ewa tu|eg teksta bez
znaka navoda i bez ozna~ewa izvora (primeri br. 13, 25, 27, 28, 29).
13. Re{ewe o odbijawu Markovi}evog zahteva za izuze}e
Prof. dr Ratko Markovi} je 26. jula podneo zahtev da bude oslobo|en du`nosti ve{ta~ewa:
Povodom re{ewa toga suda od 19. 7. 2000. godine da se ja odre|ujem za ve{taka u predmetu P 3296/2000, molim sud da me oslobodi du`nosti ve{ta~ewa u smislu ~lana 244. stav 3. ZPP-a, jer za to postoje opravdani razlozi.
Naime, prilikom prethodnog unapre|ewa profesora Lili}a u zvawe redovnog profesora, ja sam se na Nastavno-nau~nom ve}u protivio tom izboru,
~ime se dovodi u pitawe moja objektivnost u predmetnoj stvari.
Stoga molim da budem oslobo|en du`nosti ve{ta~ewa i da sud umesto
mene odredi drugog ve{taka.
Zahtev prof. dr Ratka Markovi}a da ga sud oslobodi du`nosti ve{ta~ewa odbijen je kao neosnovan:
Prvi op{tinski sud u Beogradu i to sudija Branka Maksimovi}-Mici}
kao predsednik ve}a sudija u parnici tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a iz
Beograda, Terazije br. 45, ~iji je punomo}nik Kova~evi}-Vu~o Biqana iz Beograda, Krunska br. 22/6, i dr. protiv tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa
230
iz Zemuna Trg pobede br 3, ~iji je punomo}nik Qiqana Laban advokat iz Beograda, Drin~i}eva br 27/1, radi naknade {tete, van rasprave dana 31. 7. 2000.
godine doneo je re{ewe:
Odbija se kao neosnovan zahtev prof. dr Ratka Markovi}a, da bude izuzet, kao ve{tak u ovoj pravnoj stvari, odre|en re{ewem ovoga suda P. br.
3296/2000 od 19. 7. 2000. godine.
Nala`e se prof. dr. Ratku Markovi}u da u roku od 8 dana, od dana prijema ovog re{ewa, postupi po re{ewu ovog suda P. br. 3296/2000. od 19. 7. 2000.
godine i dostavi tra`eni nalaz i mi{qewe. Obrazlo`ewe:
Re{ewem ovoga suda od 19. 7. 2000. godine prof. dr Ratko Markovi} odre|en je za ve{taka u ovoj pravnoj stvari zajedno sa prof. dr Zoranom Tomi}em i prof. dr Draganom Milkovim.
Imenovanim ve{tacima navedenim re{ewem odre|en je predmet ve{ta~ewa i ostavqen rok da po predmetnom re{ewu postupe.
Prof. dr Ratko Markovi} je pismenim podneskom od 26. 7. 2000. godine
molio sud da ga oslobodi du`nosti ve{ta~ewa u smislu ~l. 244 stav 3. ZPP,
jer za to postoje opravdani razlozi. Naime, naveo je da se prilikom prethodnog unapre|ewa profesora Stevana Lili}a u zvawe redovnog profesora, on
na Nastavno-nau~nom ve}u protivio tom izboru, ~ime se dovodi u pitawe wegova objektivnost u predmetnoj stvari.
Odlu~uju}i o zahtevu za izuze}e, a imaju}i u vidu navode iz zahteva za izuze}e, predsednik ve}a je na{ao, da je zahtev prof. dr Ratka Markovi}a da bude izuzet kao ve{tak neosnovan. Ovo sa razloga, jer okolnosti navedene u zahtevu ne ukazuju na postojawe nekog od zakonskih razloga propisanih odredbom ~l. 71 stav 1. ta~ka 1-6 ZPP.
Sa navedenih razloga odlu~eno je kao u stavu prvom dispozitiva ovoga
re{ewa u smislu ~l. 254. stav 4. ZPP u vezi ~lana 71. ZPP.
Odluka u drugom stavu dispozitiva ovoga re{ewa doneta je na osnovu od redbe ~l. 255. ZPP-a.
Pouka o pravnom leku: Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena posebna
`alba.
14. Izve{taj sudskog ve{taka prof. dr Ratka Markovi}a
Redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Markovi},
7. avgusta je sudskom ve}u dostavio svoje stru~no mi{qewe:
I. Po{to je Prvi op{tinski sud u Beogradu odbio kao neosnovan moj zah tev da budem izuzet kao ve{tak u predmetu P. br. 3296/2000, jer razlog koji
sam u wemu naveo nije, po oceni suda, neki od zakonskih razloga propisanih
odredbom ~lana 71. stav 1. ta~ka 1-6 ZPP, i nalo`io mi da u roku od osam dana od dana prijema re{ewa postupim po zahtevu iz prvog re{ewa od 19. jula
2000. godine, tj. da sudu dostavim nalaz i mi{qewe o dvema u re{ewu navedenim okolnostima, s obzirom da protiv re{ewa o odbijawu izuze}a nije dozvoqena posebna `alba, {to zna~i da je ono postalo kona~no, ovim pismenom i ~inim, nastoje}i da u svom “nalazu i mi{qewu” nipo{to ne iza|em iz
okvira nadle`nosti i procesne uloge ve{taka, koji je samo jedno od dokaznih
sredstava u sudskom postupku, a ne i sudija u tom postupku.
231
II. Prva okolnost u vezi sa kojom se tra`e moji nalaz i mi{qewe je slede}a: da li je prof. dr Stevan Lili} delo “Upravno pravo”, izdawe 1991. godine u koautorstvu sa prof. dr Nikolom Stjepanovi}em “stvorio pre ili posle smrti prof. dr Nikole Stjepanovi}a”. Sud mi nala`e i kako da utvrdim
tu ~iwenicu: tako {to }u izvr{iti uvid u izdava~ki ugovor za to delo i ustanoviti da li je taj ugovor sa izdava~em zakqu~io i prof. dr Nikola Stjepanovi} kao koautor, a ako ve} nije on, ko je to u~inio umesto wega.
Ovo je tipi~an posao za sudiju, a ne za ve{taka. Re~ je ovde o ~iwenicama koje treba da utvrdi sudija iz lako dostupnih isprava, odnosno na osnovu
odgovaraju}ih uverewa (izvoda) iz mati~nih kwiga. Po{to izdava~ki ugovor
meni nije u~iwen dostupnim , ja se zato moram baviti pretpostavkama, odnosno konstrukcijama. Ono {to kao po{tovalac prof. dr Nikole Stjepanovi}a znam jeste da je profesor umro po~etkom 1988. godine, a sumwam da je pre
smrti kao koautor zakqu~io izdava~ki ugovor sa izdava~em za novo izdawe
svog dela “Upravno pravo u SFRJ”, jer bi u tom slu~aju to delo iza{lo ranije, a ne tek tri godine posle wegove smrti. A ako je, ukoliko je to propisima
o autorskom pravu dopu{teno (da autorsko delo mewa i prepravqa neko drugi bez saglasnosti autora koju ovaj ne mo`e da da jer nije `iv), taj ugovor umesto prof. dr Stjepanovi}a, koji vi{e nije bio me|u `ivima, zakqu~io neko
od wegovih naslednika (sin ili supruga), onda se do saznawa te ~iwenice mo`e do}i jednostavnim uvidom u tekst izdava~kog ugovora, iz kojeg bi se videlo ko su ugovorne strane.
Ako se od mene kao ve{taka tra`i stru~no mi{qewe u vezi sa pomenutom okolno{}u, ono bi glasilo: profesor Lili} nije “stvorio” delo “Upravno pravo”, 1991. sa prof. Stjepanovi}em, nego je od strane prof. Stjepanovi}a kao autora ve} stvoreno “Upravno pravo u SFRJ” 1978, pre svega, sa`eo (izostavqaju}i tekstove koji su se ticali zastarelih propisa) i inovirao, unose}i podatke o novim propisima iz upravne oblasti i prepri~avaju}i wihovu sadr`inu. Uostalom, sam u uvodnoj “Napomeni” tog dela veli: “Posebno se
vodilo ra~una da se u najve}oj meri zadr`e izvorna gledi{ta, kao i originalna dikcija teksta, stil i argumentacija profesora Stjepanovi}a”. Autorski prilog prof. Lili}a vezan je za obradu svega dva-tri naslova i on je i po
obimu i sadr`ini minoran u odnosu na celinu kwige. Jedino korektan postupak bio je da kao autor dela “Upravno pravo” 1991. stoji samo wegov stvarni
autor, tj. profesor Stjepanovi}, a da u predgovoru (“Napomeni”) stoji da je
prof. Lili} delo prof. Stjepanovi}a sa`eo, inovirao i dopisao mu te i te
delove, navode}i na tom mestu stranice svog autorskog teksta. Tako je postupio prof. Pavle Dimitrijevi} u svom izdawu “Osnovi upravnog prava” 1983,
u kojem stoji da je jedini autor tog dela on, a u “Napomeni” se navodi koji je
deo teksta te kwige redigovao (“ulo`io poseban trud oko nove redakcije”)
tada docent dr Stevan Lili}, a koji je “obradio u celini” tada asistent mr
Zoran Tomi}. Ali, prof. Dimitrijevi} je kada je izdavao svoju kwigu jo{ uvek
bio `iv, a prof. Stjepanovi} je bio mrtav u vreme kada je wegovo “Upravno
pravu u SFRJ” izdavao prof. Lili}, sam navode}i sebe kao koautora. Da ne
spomiwem divan primer nau~nog po{tewa i u~eni~ke odanosti pokojnog prof.
dr Miroslava Petrovi}a, koji je drugo i sva potowa izdawa “Institucija javnih finansija” prof. dr Jovana Lov~evi}a pripremio za {tampu, mewaju}i
232
ga i dopuwuju}i ga”novim podacima ili prikazom nekih novih teorijskih stavova”, a da mu ni na pamet nije palo da sebe stavqa kao koautora. ^ak u predgovoru drugom izdawu ka`e: “Izra`avaju}i iskreno po{tovawe i zahvalnost
svom u~itequ i profesoru, prire|iva~ drugog i dopuwenog izdawa smatra
se obaveznim da naglasi da sam snosi punu odgovornost za eventualne propuste ili nedostatke koji bi mogli da ~ak i delimi~no umawe kvalitet i vrednost uybenika.”
Prof. Petrovi}, dakle, sebe naziva prire|iva~em, a ne kao prof. Lili} koautorom. Pa i taj posao je radio, kako navodi, sa odobrewem autora.
III. Druga okolnost u vezi sa kojom sud tra`i od mene nalaz i mi{qewe
je, slobodnije prepri~ano, da li je prof. Lili} upotrebio u kwizi “Upravno pravo”, izdawa 1995. i 1998, u kojima je sada on jedini autor, delove tu|ih
autorskih tekstova, konkretno autora navedenih u re{ewu u kojem se i ja odre|ujem za ve{taka. I ovde, kao i kod prve okolnosti, re~ je o ~iwenicama
koje se jednostavno mogu utvrditi, tj. o poslu koji sudija sam treba da obavi,
a ne posredstvom ve{taka. Za utvr|ivawe te okolnosti treba biti samo pismen, a ne i biti stru~an, ve{t (otuda “ve{tak”). Jednostavnim sravwivawem
tekstova navedenih u ~lanku prof. dr Vojislava [e{eqa u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”, br. 3/2000. navedenih iz autorskih dela stvorenih pre
nego {to se prof. Lili} i rodio i tekstova iz dela “Upravno pravo” 1995.
i 1998. prof. dr Stevana Lili}a mo`e se ustanoviti istina. Sva ta dela su
lako dostupna, a utvr|ivawe pomenute okolnosti je krajwe jednostavan posao. Za sudiju je posao olak{an {to je ovde re~ o pravnim tekstovima, a sudija je diplomirani pravnik. Za{to da mu drugi, isto tako diplomirani prav nik, utvr|uje istovetnost dva teksta nominalno razli~itih autora kad to mo`e utvrditi on sam prostim registrovawem ~ula koje svako normalno qudsko bi}e poseduje (~ula vida). Iz jednog takvog sravwivawa sudija }e jasno uo~iti koliko je prof. Lili} preuzeo tu|eg teksta bukvalno i grubo, a koliko
prefiweno i sa “autorskim” korekcijama.
Kao ve{tak o ovoj okolnosti mogu re}i da sam pomenute tekstove upore|ivao i uverio se da je citate iz navedenih dela prof. dr Vojislav [e{eq
u pomenutom svom ~lanku istinito preneo. Ali, ponavqam, to isto mogao je
da utvrdi svaki pismeni ~ovek.
IV. U svom zahtevu za oslobo|ewe du`nosti svedo~ewa u ovoj pravnoj stvari naveo sam slede}i razlog: svojevremeno, ta~nije pre ~etiri godine, kada
je prof. dr Stevan Lili} bio biran u zvawe redovnog profesora za predmet
Upravno pravo, jedino smo ja i pokojni prof. dr Aleksandar Stojanovi} glasali protiv tog izbora. Prof. Stojanovi} i ja smo tada bili u zvawu redovnog profesora za predmet Upravno pravo, {to je na{em glasu davalo te`inu, a isto smo glasali iz istog razloga. Prof. Stojanovi} je na sastanku katedre taj razlog izri~ito saop{tio, upotrebiv{i bez okoli{awa re~ “plagijat”. Smatrao sam da je neko ko se jednom ve} izjasnio o jednoj stvari (delo “Upravno pravo”, 1995. bilo je osnov za unapre|ewe prof. Lili}a u zvawe redovnog profesora) prejudicirao svoj “nalaz i mi{qewe” u toj stvari
kao kasniji ve{tak u woj, {to ozbiqno zasewuje wegovu objektivnost. I sada dr`im da je to bio stvarni razlog za moje oslobo|ewe od du`nosti ve{ta~ewa (premda sam ja iz objektivnih razloga glasao protiv izbora prof. Ste 233
vana Lili}a u zvawe redovnog profesora), a ne moja politi~ka funkcija, koja nema nikakve veze sa mojim profesorskim zvawem (sem {to mu {teti!). Ja
sam politi~ku funkciju dobio po osnovu svog politi~kog mi{qewa, a nau~no zvawe po osnovu svojih nau~nih radova (za redovnog profesora izabran sam
1984. godine).
Sud od mene tra`i da saop{tim svoje stru~no mi{qewe kao redovni profesor za Upravno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu a ne kao potpredsednik Vlade Srbije. Iza svog “nalaza i mi{qewa” ja treba da stanem stru~nom argumentacijom, koju }e ceniti qudi od struke, a ne qudi iz politike.
Meni je povereno da utvrdim okolnosti u vezi sa konkretnim delom prof.
Lili}a, a ne da vrednujem wegova politi~ka uverewa (ako ih uop{te ima). Ina~e, u suprotnom, proizi{lo bi da niko ko ima politi~ko mi{qewe (uverewe) ne bi smeo (trebalo bi da od toga bude izuzet) ni nau~no da stvara, jer navodno ne poseduje nau~nu objektivnost, koja je jedan od uslova bez koga nema
nau~nog rada.
Moj razlog za glasawe protiv izbora prof. Lili}a u zvawe redovnog profesora bio je slede}i. Delo prof. Lili}a pod nazivom “Upravno pravo”, izdawa 1995, 1998. i 1999. ( u koautorstvu sa nekolicinom autora), a na osnovu
tog dela je, ponavqam, prof. Lili} bio biran u zvawe redovnog profesora,
proizi{lo je iz navedenog dela prof. Stjepanovi}a. To je ~iweno postupno,
najpre 1991, tako {to je prof. Lili} uz ime prof. Stjepanovi}a kao autora
stavio svoje ime, ~ime je prof. Stjepanovi}a u~inio koautorom (~ak je bio
toliko smeo da je u uvodnoj “Napomeni” tog uybenika rekao da on “prakti~no ima sve odlike novog uybenika”).
Ve} 1995. godine prof. Lili} samostalno izdaje “Upravno pravo”, sa kojeg izostaje ime prof. Stjepanovi}a kao koautora. Takvo delo sada je posve}eno prof. Stjepanovi}u “u znak po{tovawa {to je na{e upravno pravo ukqu~io u tokove evropske i svetske pravne i upravne tokove”. Kompliment o ukqu~enosti prof. Stjepanovi}a u evropske i svetske tokove bio je naknada za li{avawe autorstva. O kolikom je laesio enormis (prekomernom o{te}ewu) ovde re~, zna svako ko je autor. Takvo “Upravno pravo” prof. Lili}a do`ivelo je nova izdawa 1998. i 1999. godine (oboga}eno novim koautorima).
Svi koji pi{u kwige znaju da je najte`i deo tog posla postavqawe konstrukcije (armature), kompozicije kwige, a kada je re~ o nau~nom delu jo{ i
formirawe koncepcija o sto`ernim institutima takvog tela. To je kostur,
skelet kwige. Sve ostalo lak{i je posao, pogotovo kada je re~ o kwizi koja
je uybenik, jer tu postoje op{teusvojeni stavovi, tehni~ki detaqi, a kada je
re~ o uybenicima u oblasti prava jo{ i regulisanost pravnim normama instituta koji se u uybeniku moraju verno izlo`iti, ponekad i tekstualno preneti. Tu se gotovo nema nikakav prostor za autorsku slobodu i ~itavo autorstvo svodi se na stil autorov, na na~in izra`avawa i baratawa re~ima da
bi se wima izrazila ista stvar, tj. su{tina. Prof. Lili} je u svom delu “Upravno pravo” uzeo upravo kostur “Upravnog prava u SFRJ” prof. Nikole Stjepanovi}a. Dodu{e, on je prekomponovao sedam glava iz obimnog uybenika prof.
Stjepanovi}a u uvod i tri dela i pod vidom “prikaza najnovijih svetskih i
evropskih tendencija” obradio pojedine naslove kojih nije bilo u uybeniku
prof. Stjepanovi}a kao npr. “Uprava kao sistem za socijalnu regulaciju”, “Upo234
redno upravno pravo”, “Ombudsman”. Odre|ivawem uprave kao “slo`enog socijalnog sistema za dru{tvenu regulaciju” (!), on je samo zavarao tragove, jer
to navodno savremeno i reformsko shvatawe uprave nije za sobom povuklo
novu koncepciju kqu~nih instituta upravnog prava, niti novu koncepciju sadr`ine i obima materije upravnog prava. Jo{ je prof. dr Lazo Kosti}, pre
gotovo sedam decenija, iako je bio daleko od shvatawa uprave “kao slo`enog
socijalnog sistema za dru{tvenu regulaciju”, podelio materiju upravnog prava u ista tri dela u koja je sedam decenija posle wega to u~inio prof. Lili}.
Ako se ima novo shvatawe kqu~nog pojma upravnog prava, pojma uprave, onda to povla~i za sobom i novo, druk~ije od klasi~nog, shvatawe kqu~nih instituta upravnog prava i novu, druk~iju od klasi~ne, koncepciju sadr`ine
(materije) i obima upravnog prava.
Prof. Lili} misli da je na nivou “va`e}ih svetskih i evropskih nau~nih i metodolo{kih standarda” kad na pet stranica nebuloznog teksta baci pra{inu u o~i govore}i o upravi kao sistemu za socijalnu regulaciju, a
u svemu ostalom nije za pedaq odmakao iznad koncepcije o sadr`ini upravnog prava prof. dr Laza Kosti}a i prof. dr Nikole Stjepanovi}a. Ali }e
se zato on ve} u predgovoru, sa svetskih i evropskih visina, obru{iti na “konceptualnu prevazi|enost autoritativnog modela dr`ave i uprave”, {to je
gotovo vek pre wega tvrdio veliki Leon Digi. Ali je zato Digi, kao originalni mislilac, u skladu sa svojim osobenim shvatawem dr`ave, obradio sve
kqu~ne institute ustavnog prava u svom neprevazi|enom sistemu ustavnog
prava. Prof. Lili} ne ide daqe od ushi}ivawa svojim “svetskim i evropskim”
konceptom uprave, za koji veli da “po~iva na ideji prirodnog prava, pravde
i qudskih prava kao moralnog imperativa i akcione premise svakog dr`avnog delovawa, ukqu~uju}i i upravnog”. Da mu verujemo na re~.
Kako se vidi, ja ne smatram da je prof. Lili} u svom “Upravnom pravu”
nesamostalan zato {to je pozajmio od drugih autora delove teksta koji su, ruku na srce, op{ta mesta u nauci upravnog prava. Zbog toga se wemu ne bi mogla osporavati samostalnost, ali samo ukoliko su kompozicija dela i koncepcija kqu~nih pravnih instituta wegovi. Zato bi moje stru~no mi{qewe na
kraju glasilo: delo profesora Lili}a “Upravno pravo” 1995. i 1998. godine
je nesamostalni rad, ali ne iz razloga koje u svom pomenutom ~lanku navodi
profesor [e{eq. To su povr{inski razlozi, koji oslikavaju vi{e lewost
i aqkavost duha, nego {to zadiru u samu su{tinu originalnog stvarala{tva.
Su{tinski razlog {to je delo prof. Lili}a “Upravno pravo” nesamostalan
rad je u tome {to je koncepciju i kompoziciju, tj. du{u, tog dela stvorio ne onaj koji je na wegovim koricama ozna~en kao autor, nego onaj kojem je taj baja gi autor to delo posvetio. To je bio razlog {to sam glasao protiv unapre|ewa prof. Lili}a u najvi{e univerzitetsko zvawe redovnog profesora.
V. Ukoliko sud bude smatrao da je ovo moje pismeno, tj. ovaj moj tekst, “nalaz i mi{qewe ve{taka”, nemam nikakav zahtev za naknadu tro{kova. Sud
mi tada ni{ta ne duguje. Naprotiv, du`an sam ja sudu i zato hvala sudu {to
mi je ponovnim nalogom da budem ve{tak, uprkos mom zahtevu da me te du`nosti oslobodi, dao priliku da se na ovaj na~in odu`im uspomeni mog profesora i briqantnog pravnika, koji me je zadu`io mnogim dobrim delima, po{tovanom i dobrom ~oveku, dr Nikoli Stjepanovi}u.
235
15. Ugovori o izdavawu kwige Nikole Stjepanovi}a
Sudu su, po slu`benoj du`nosti, dostavqeni ugovor o izdavawu kwige Nikole Stjepanovi}a, 03 broj 2/405 od 8. decembra 1988. godine i aneks ugovora
03 broj 2/172 od 23. aprila 1992. godine, iz kojih se vidi da Stevan Lili} nikada nije predvi|en da bude naknadni koautor preminulom Stjepanovi}u. Oba
ugovora u ime Zavoda za uybenike potpisao je Radojica Vu~i}evi}.
I. Ugovor o izdavawu dela zakqu~en izme|u Zavoda za uybenike i nastavna sredstva u Beogradu, Obili}ev venac broj 5 (u daqem tekstu: Zavod), i dr
Leposave Stjepanovi}, supruga – pravni naslednik pok. dr Nikole Stjepanovi}a, iz Beograda, Strahiwi}a Bana 43 i dr Stevana Lili}a, docenta iz Beograda, Terazije 45. (U daqem tekstu: autor).
1. Autor ustupa Zavodu pravo na izdavawe i prodaju dela Upravno pravo
SFRJ – uybenik za studente pravnog fakulteta (I izdawe) – izdawe 1989. godine. Pod uslovima navedenim u ovom ugovoru.
2. Zavod }e delo izdati u tira`u do 2.000 primeraka. Zavod nije obavezan da izda odjednom ukupan ugovoreni maksimalni tira`, ve} to mo`e u~initi u nekoliko mahova, i to u neizmewenom, jednom bibliografskom izdawu, u okviru uslova odre|enih ovim ugovorom.
3. Autor je saglasan da Zavod mo`e, usled ukazane potrebe, ovo delo da
{tampa u ovom izdawu u tira`u ve}em od ugovorenog u ta~ki 2. ovog Ugovora, i to najvi{e do potreba utvr|enih za teku}u {kolsku godinu, {to je bez
uticaja na visinu autorskog honorara..
4. Ne}e se smatrati pove}awem preko ugovorenog tira`a ako {tamparija, iz tehni~kih ili drugih razloga, od{tampa do 3 odsto preko ugovorenog
tira`a dela.
Autorski honorar za ovo izdawe iznosi: po jednom autorskom tabaku
(30.000 znakova) 90.595 dinara, i slovima: devedesethiqadapetstodevedesetipetdinara
6. Autoru }e se autorski honorar isplatiti na slede}i na~in: prvih 50
odsto po predaji rukopisa u {tampu, a preostalih 50 odsto po prodaji 500 primeraka kwige.
7. Autor ustupa i prenosi na Zavod pravo da ovo delo {tampa i u narednim izdawima, pod uslovima odre|enim u Samoupravnom sporazumu o autorskim honorarima.
8. Autor garantuje Zavodu da niko nema autorsko i drugo pravo na de lo koje je predmet ovog Ugovora i da }e, u protivnom, Zavodu nadoknaditi
svu {tetu.
9. Autor ne mo`e da odustane od ovog ugovora ili da odbije da ga izvr{i,
a ako bi svojim postupcima onemogu}avao Zavod da koristi prava iz ovog ugovora, du`an je da Zavodu vrati primqeni iznos autorskog honorara, nadoknadi stvarne tro{kove u~iwene za pripremu, stvarawe i ocewivawe dela, ostale tro{kove i svu prouzrokovanu {tetu.
10. Primerci rukopisa koje je autor predao Zavodu, sa svim prilozima
koji se objavquju, vlasni{tvo su Zavoda.
11. Zavod se obavezuje, u smislu propisa o izdava~koj delatnosti, da omogu}i autoru u~e{}e u upravqawu i druga zakonska prava, a preko Skup{ti236
ne autora i wenih organa, delegata autora u Savetu Zavoda i Programskom
savetu i kroz druge oblike utvr|ene Samoupravnim sporazumom o regulisawu odnosa izme|u autora i Zavoda.
12. Autor je du`an da pregleda otiske (reviziju) slo`enog teksta za {tampu u odre|enom roku od 15 dana. Ako autor taj rok prekora~i, Zavod mo`e i
bez wegovog pregleda otiska odobriti delo za {tampu. Autor ne mo`e u otisku pripremqenom za {tampu izbacivati delove teksta i ilustracije, niti
dodavati nove delove teksta ili ilustracije bez saglasnosti Zavoda. Ukoliko to eventualno u~ini izvr{i}e se umawivawe autorskog honorara za iznos tro{kova koji iz toga proizi|u.
13. Svakom autoru pripada po 5 besplatnih primeraka izdatog dela.
14. U slu~aju spora povodom odredaba ovog ugovora obe strane priznaju
nadle`nost stvarno nadle`nog suda u Beogradu.
15. Posebne napomene:
a) Autori dele autorski honorar na dva jednaka dela.
b) Prema kalkulaciji rukopis ima 65 autorskih tabaka (a 90.595 dinara
po tabaku), pa ukupan iznos autorskog honorara za isplatu (shodno ta~ki 6
ugovora) jeste – bruto 5.888.680 dinara (petmilionaosamstoosamdesetosamhiqada{estoosamdesetdinara).
16. Ugovor je zakqu~en u pet istovetnih primeraka, od kojih jedan pripada autoru, a ~etiri izdava~u.
II. Aneks ugovora o izdavawu dela zakqu~en izme|u Zavoda za uybenike
i nastavna sredstva u Beogradu, Obili}ev venac broj 5 (u daqem tekstu: Zavod), i dr Leposave Stjepanovi}, supruga – pravni naslednik pok. dr Nikole Stjepanovi}a, iz Beograda, Strahiwi}a Bana 43 i dr Stevana Lili}a, docenta iz Beograda, Terazije 45. (U daqem tekstu: autor).
1. Autor ustupa Zavodu pravo na izdavawe i prodaju dela Upravno pravo SFRJ – uybenik za studente pravnog fakulteta (I izdawe) – izdawe 1989.
godine. Pod uslovima navedenim u ovom ugovoru.
2. Zavod }e delo izdati u tira`u do 2.000 primeraka. Zavod nije obavezan da izda odjednom ukupan ugovoreni maksimalni tira`, ve} to mo`e u~initi u nekolio mahova, i to u neizmewenom, jednom bibliografskom izdawu, u okviru uslova odre|enih ovim ugovorom.
3. Autor je saglasan da Zavod mo`e, usled ukazane potrebe, ovo delo da
{tampa u ovom izdawu u tira`u ve}em od ugovorenog u ta~ki 2. ovog Ugovora, i to najvi{e do potreba utvr|enih za teku}u {kolsku godinu, {to je bez
uticaja na visinu autorskog honorara.
4. Ne}e se smatrati pove}awem preko ugovorenog tira`a ako {tamparija, iz tehni~kih ili drugih razloga, od{tampa do 3 odsto preko ugovorenog tira`a dela.
5. Autorski honorar za ovo izdawe iznosi: po jednom autorskom tabaku
(30 000 znakova) 8.000 dinara, i slovima: osamhiqadadinara.
6. Autor ustupa i prenosi na Zavod pravo da ovo delo {tampa i u narednim izdawima, pod uslovima odre|enim u Samoupravnom sporazumu o autorskim honorarima.
7. Autor garantuje Zavodu da niko nema autorsko i drugo pravo na delo koje je predmet ovog Ugovora i da }e, u protivnom, Zavodu nadoknaditi svu {tetu.
237
8. Autor ne mo`e da odustane od ovog ugovora ili da odbije da ga izvr{i,
a ako bi svojim postupcima onemogu}avao Zavod da koristi prava iz ovog ugovora, du`an je da Zavodu vrati primqeni iznos autorskog honorara, nadoknadi stvarne tro{kove u~iwene za pripremu, stvarawe i ocewivawe dela, ostale tro{kove i svu prouzrokovanu {tetu.
9. Primerci rukopisa koje je autor predao Zavodu, sa svim prilozima koji se objavquju, vlasni{tvo su Zavoda.
10. Zavod se obavezuje, u smislu propisa o izdava~koj delatnosti, da omogu}i autoru u~e{}e u upravqawu i druga zakonska prava, a preko Skup{tine autora i wenih organa, delegata autora u Savetu Zavoda i Programskom
savetu i kroz druge oblike utvr|ene Samoupravnim sporazumom o regulisawu odnosa izme|u autora i Zavoda.
11. Autor je du`an da pregleda otiske (reviziju) slo`enog teksta za {tampu u odre|enom roku od 15 dana. Ako autor taj rok prekora~i, Zavod mo`e i
bez wegovog pregleda otiska odobriti delo za {tampu. Autor ne mo`e u otisku pripremqenom za {tampu izbacivati delove teksta i ilustracije, niti
dodavati nove delove teksta ili ilustracije bez saglasnosti Zavoda. Ukoliko to eventualno u~ini, izvr{i}e se umawivawe autorskog honorara za iznos tro{kova koji iz toga proizi|u.
12. U slu~aju spora povodom odredaba ovog ugovora obe strane priznaju
nadle`nost stvarno nadle`nog suda u Beogradu.
13. Posebne napomene: I) Po{to rukopis po kalkulaciji ima ukupno 65
autorskih tabaka, za prvu polovinu obima od 32,5 autorska tabaka, honorar
je autorima ispla}en pri predaji rukopisa u {tampu tj. februara 1989. godine, shodno ta~ki 6 ugovora br. 2/405 iz 1988. godine.
II) Ovim aneksom ugovora, autorima se ispla}uje drugih 50 odsto autorskog honorara, za drugu polovinu obima rukopisa od 32,5 autorska tabaka, a
8.000 po tabaku, {to ~ini ukupan bruto iznos autorskog honorara od 260.000.dinara (dvesta{ezdesethiqadadinara); po{to je ugovorom broj 2/405 od 8. decembra 1988. godine, predvi|eno ta~. 6. da se II-50 odsto autorskog honorara
isplati po prodaji 500 primeraka kwige.
16. Ugovor je zakqu~en u pet istovetnih primeraka, od kojih jedan pripada autoru, a ~etiri izdava~u.
16. Lili}evo odricawe od tu`benog zahteva
Stevan Lili} je, posredstvom svog punomo}nika Biqane Kova~evi}-Vu~o, 7. avgusta Prvom op{tinskom sudu uputio podnesak kojim se odri~e tu`benog zahteva:
U skladu sa ~l. 193 ZPP-a tu`ilac Stevan Lili} odri~e se tu`benog zahteva u predmetu koji se pod napred navedenim brojem vodi pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu.
S obzirom na atmosferu u kojoj se do sada odvijao ovaj postupak, uz sve
{to je i do sada navedeno i sa ~im je javnost upoznata, jasno je da tu`ilac u
istom ne mo`e ostvariti svoja prava. Tu`ilac i daqe smatra da bi tu`beni
zahtev u celini morao biti usvojen, iz razloga {to je od tu`enog grubo oklevetan i izvre|an ~ime su mu povre|eni ~ast i ugled. To su razlozi zbog kojih
238
je i podneta tu`ba. Me|utim, sud je, umesto mesta pru`awa pravne za{tite
i vo|ewa fer postupka pretvoren u politi~ku arenu, pozornicu na kojoj se
odvija predizborna kampawa jedne stranke i wenog ~elnika. Sve ovo je pra}eno upornim ponavqawem uvreda na ra~un ne samo tu`ioca, ve} i drugih
uglednih qudi koji nisu u~esnici ovog postupka, a da pri tom postupaju}i sudija nije ~ak ni poku{ala da to spre~i. Procesni poku{aji punomo}nika tu`ioca da se postupak vrati u normalne tokove ostali su bez rezultata. Po{to daqe u~e{}e tu`ioca u ovom doga|aju nema nikakvog smisla, on se u znak
protesta iz daqeg postupka pred ovim sudom povla~i.
17. Drugo sudsko ro~i{te
Na nastavku glavne rasprave 9. avgusta 2000. godine interesovawe javnosti je bilo jo{ ve}e nego na po~etku su|ewa, a ro~i{te je imalo slede}i tok:
Sudija: Otvaram glavnu raspravu i konstatujem da za tu`ioca nije niko
prisutan, a uredno su obave{teni, za tu`enog li~no.
Sud obave{tava stranke da je sudsko ve}e u sastavu, predsednik ve}a Branka Maksimovi}-Mici}, i sudije porotnici, Slavko Papestijevi} i Petar Brki}, a da je po odobrewu predsednika suda odobreno snimawe, i to: ekipi Radio-televizije “Radikalski talasi” i Zemunsko-informativno poslovnog sistema iz Zemuna, kako je to navedeno u re{ewima ovoga suda SU 351/2000, od
9. 8. 2000. godine.
Predsednik Ve}a pita tu`enog da li predla`e da se rasprava odr`i, a
tu`eni izjavi:
Dr Vojislav [e{eq: Predla`em da se rasprava odr`i i u odsustvu tu`ilaca, a moji advokati su odsutni zbog godi{wih odmora.
Sudija: Tu`eni predla`e da se rasprava odr`i u odsustvu tu`ilaca, obja{wava predsedniku Ve}a da su wegovi advokati odsutni zbog godi{wih odmora.
Sud donosi re{ewe da se rasprava odr`i u smislu ~lana 295. Zakona o
parni~nom postupku.
Sud konstatuje da je sudu dostavqen nalaz i mi{qewe dr Ratka Markovi}a, dr Zorana Tomi}a i profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, prof.
dr Dragana Milkova.
Sud daqe konstatuje da je tu`ilac preina~io svoj tu`beni zahtev u smislu ~lana 191. Zakona o parni~nom postupku podneskom od 3. 8. 2000. godine,
i da je tim podneskom od 3. 8. 2000. godine povukao tu`bu i odrekao se tu`benog zahteva.
Ove podneske dostavqamo i protivnoj strani.
Sud daqe konstatuje da su svi ovi podnesci dostavqeni protivnoj strani.
Sud donosi re{ewe, daje se re~ tu`enom.
Dr Vojislav [e{eq: Mogu li odmah da diktiram u zapisnik?
Sudija: Mo`ete, a ja }u da vas pratim.
Dr Vojislav [e{eq:O~igledno je da je tu`ilac, Stevan Lili}, priznao
implicitno da je plagijator. On je povukao tu`beni zahtev kada je saznao ka kvo je mi{qewe ve{taka, a mi{qewe sudskih ve{taka je u osnovnoj stvari
apsolutno podudarno. Trojica ve{taka su konstatovali da je Stevan Lili}
zaista plagijator. Potvrdili su sve navode iz teksta “Univerzitetski pro239
fesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Istina je da se dr Zoran Tomi} snebivao da stvari nazove pravim imenom, pa je okoli{no navodio da to nije kvalitetno, odnosno on je rekao da je kompilatno. Moglo se komentarisati da li je kompilator. Kompilacija nije kra|a, to mo`e biti stvar
morala, jer on mo`e tu|u misao izneti a predstaviti je kao svoju. To nije krivi~no delo, krivi~no delo je kada se doslovno prepi{e.
Nije re~ o kra|i misli, ve} o kra|i teksta. Jednom lansirana nau~na misao kada se u nau~nom smislu plasira postaje op{ta nau~na vrednost, i svi
je qudi prihvataju kao svoju i na woj zasnivaju daqa istra`ivawa. Moglo bi
se re}i da su op{tepoznate stvari Kosti}eve, a Stevan Lili} je ukrao tekst
i to se vidi iz nalaza ve{taka.
Stevan Lili}, kao neuki plagijator, poku{ao je ovim su|ewem da pravi
politi~ki problem, da sebe predstavi kao politi~ku `rtvu. On nije nikakva politi~ka `rtva. Stevan Lili} je `rtva svog lopovluka. Wegovi advokati su poku{avali da obezvrede rad suda po nekoj logi~noj konstrukciji “mi
znamo kako su ranije radili”, to mi ne znamo. Ako je iko bio strpqiv, bio je
strpqiv Prvi op{tinski sud u Beogradu u parnici izme|u mene i Vuka Dra{kovi}a. Ja sam pokazao stru~nom ekspertizom da je on zaista narkoman, a ti
nalazi su u sudskom spisu i bi}e objavqeni. Isto je tako i povodom Stevana
Lili}a. Lopov tu`i onoga ko ga je prozvao lopovom. Plagijator je lopov, i
to lopov najgore vrste, pogotovo plagijator mrtvog ~oveka, ~oveka koji nije u mogu}nosti da za{titi svoje delo, i to delo od ogromne vrednosti.
Slede}i manevar zastupnika tu`ioca bio je da se novim podneskom, gde se
odri~u tu`benog zahteva u pogledu naknade nematerijalne {tete, tra`i izviwewe i objava presude u sredstvima informisawa, te da u ovom postupku bude nadle`an Okru`ni sud. Postupak {tete visoke vrednosti, te pozivawe na
izviwewe i pozivawe da se presuda objavi u sredstvima javnog informisawa,
nije na nama da sada ulazimo u neke pravne sisteme koje treba ispravqati. Na
nama je sada ovde samo ~iweni~no stawe. Shvatili su da bi Okru`ni sud na isti
na~in morao da postupi, jer bi Okru`ni sud morao da anga`uje ve{take. Smatraju da nema onog ko ne bi utvrdio da je Stevan Lili} plagijator. Kada bi se
poredile kwige Stevana Lili}a, Kosti}eve i moje, ne bi se moglo druga~ije
zakqu~iti. Postupak je takav, ako se prepi{e iz matematike, dobije se jedinica iz matematike, ali i iz vladawa, jer se tu ka`wava i pona{awe.
Sam Stevan Lili}, kada bi pismeno ispitivao studente i kada bi utvrdio da je jedan od drugog studenta prepisivao, onda bi dao negativnu ocenu.
On je na temequ plagijata dobio titulu. Qudi kao {to je Stevan Lili} ne mo gu da budu profesori fakulteta, jer ti qudi nemaju ~asti. Ja sam u svemu bio
u pravu, jer to proizlazi iz svega ovoga. Stvari treba nazvati pravim imenom. U na{oj zemqi lopovu treba uvek re}i da je lopov, a bitangi da je bitanga. Stevan Lili} je tezu o svom politi~kom govoru, u koju su se odmah upleli svi srpski mediji, i “Slobodna Evropa”, list “Danas” i VVS, zasnovao na
mojoj tvrdwi da je takvo pona{awe sasvim logi~no kao pripadnika jedne pro ameri~ke stranke. Samo onaj ko je otvoreni izdajnik i onaj ko je lopov, kao
Stevan Lili}, mo`e biti takav.
Takav je Stevan Lili}, a moram da ka`em da }e da potraje ova parnica
jer, sude}i po interesu javnosti za ovaj sudski proces, vidi se da je na{e dru{tvo i te kako zainteresovano za odbranu moralnih vrednosti intelektual240
nog stvarala{tva, za odbranu ~asti Univerziteta, a to je najvi{e i smetalo
Stevanu Lili}u. Wegovi advokati se `ale i kme~e {to je ovoliko qudi u sudnici. Da su oni u pravu i da su se uverili da zastupaju ispravnu stvar, oni bi
se ponosili da ovoliko qudi do|e da ih ~uje. Oni bi se ponosili da vide koliko je qudi do{lo da prati rad, a za dobar honorar advokati su sposobni da
zastupaju ubice i one koji su po~inili najgora krivi~na dela.
Svaki ~ovek je zaslu`io da ima odbranu pred sudom, ali ovde je bio napad pred sudom, jer onaj koji je otkrio plagijat tra`eno je da bude ka`wen,
a onaj ko je plagijator da dobije 3.500.000 dinara i da nastavi sa radom. Napokon su shvatili da to ne mo`e i povukli tu`bu. Ali, stvar nije zavr{ena. Ja se ne}u zaustaviti dok se Stevan Lili} ne udaqi sa fakulteta, jer takav ~ovek ne mo`e da bude ni na jednom fakultetu. Sledi novi separat reagovawa javnosti “Lili} kao sudski dokazani prqavi i podli plagijator”.
Povla~ewe tu`be zna~i priznavawe dela plagijata. Da je mene neko optu`io da sam plagijator, ja bih se do kraja `ivota borio da skinem tu qagu
sa svog imena, a on je podvio rep. To vam je kao kad psu koji krade pili}e ili
koko{ke ve`ete nekoliko konzervi za rep i on kud god tr~i konzerve lupaju i pla{e ptice i koko{ke za kojima tr~i, a tako vam je i sa Stevanom Lili}em. Na ovom sudskom procesu, koji je on izgubio, Stevanu Lili}u su vezane konzerve za rep. Gde god do|e ~uje sa ~egrtawe, zve~i trag za Stevanom Lili}em, za wega bi bilo najboqe da se penzioni{e ili da se bavi ne~im ~ime
se nikada nije bavio, jer mu nema opstanka u dru{tvu moralnih vrednosti.
Ovaj sudski proces Stevanu Lili}u nije najva`nija stvar, za ovaj sudski
proces je mnogo va`nije ne{to drugo. Ovim sudskim procesom i ubedqivim
porazom Stevana Lili}a vidi se da je plagijator, i da nijedan koji se bavio
plagijatom, kao Stevan Lili}, ne}e imati miran san, a oni koji bi u budu}nosti po~eli da se bave plagijatom, mora}e dva puta da razmisle da li }e se
time baviti. Ovaj sudski proces se zavr{ava, a osta}e u sudskoj praksi, koga }e se se}ati svi koji }e delovati za sudsku praksu da krivi~no gone za plagijat, jer povodom krivi~nog dela koje je po~inio Stevan Lili}, tek sledi
krivi~no-pravna tu`ba.
Na pitawe suda da li tu`eni predla`e da se donese presuda na osnovu
odricawa i da li tra`i tro{kove postupka.
Tu`eni predla`e da sud donese presudu kojom }e odbiti tu`beni zahtev, tra`i da tu`ilac plati sve tro{kove ovog postupka i tro{kove za
zastupawe od strane advokata, a meni je bilo zadovoqstvo da u~estvujem u
ovoj parnici.
Sud donosi re{ewe
Odre|uje se pauza u roku od 15 minuta, radi dono{ewa odluke u Ve}u i
objavqivawa presude.
Nakon ve}awa i glasawa, sud donosi i objavquje
U ime naroda presudu na osnovu odricawa:
I. Odbija se kao neosnovan tu`beni zahtev tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a, kojim je tra`io da se obave`e tu`eni profesor dr Vojislav [e{eq
da mu se na ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda ~asti isplati iznos od 3.500.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od 23. 5. 2000. godine, kao dana nastanka {tete do kona~ne isplate u roku od 15 dana od dana pravnosna`nosti presude.
241
II. Odbija se kao neosnovan preina~eni tu`beni zahtev tu`ioca prof.
dr Stevana Lili}a kojim je tra`io da se obave`e tu`eni prof. dr Vojislav
[e{eq da povu~e izjavu kojom je povredio ugled i ~ast tu`ioca, te da se tu`iocu javno izvini, a ovu presudu sud }e objaviti u sredstvima javnog informisawa, sve ovo u roku od 15 dana pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
III. Odluka o tro{kovima parni~nog postupka bi}e naknadno doneta i uneta u pismeni otpravak presude koja }e biti dostavqena strankama.
18. Prvostepena presuda
Prvostepena presuda Prvog op{tinskog suda u Beogradu u gra|anskoj parnici br. 3296/2000 u celosti glasi:
U ime naroda, Prvi op{tinski sud u Beogradu u ve}u sastavqenom od sudije Branke Maksimovi}–Mici}, kao predsednika ve}a sudija i sudija porotnika Slavka Papastijevi}a i Petra Brki}a kao ~lanova ve}a u parnici tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a iz Beograda, na adresi Pravni fakultet u
Beogradu, ul. Bulevar revolucije br. 67, ~iji su punomo}nici Kova~evi} – Vu~o Biqana advokat iz Beograda, Krunska br. 22/6, i advokat Slobodan [o{ki}
iz Beograda, General @danova br. 16b, protiv tu`enog prof. dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna na adresi Pravni fakultet u Beogradu, Bulevar revolucije br. 67, ~iji je punomo}nik adv. Qiqana Laban iz Beograda, Drin~i}eva br.
21/I, radi naknade {tete i objavqivawa ispravke presude na raspravi dana
9. 8. 2000. godine u prisustvu tu`enog je i javno objavio presudu na osnovu odricawa:
Odbija se kao neosnovan tu`beni zahtev tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a kojim je tra`io da se obave`e tu`eni prof. dr Vojislav [e{eq da mu
na ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda i ~asti isplati iznos od 3.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od 26. 5. 2000. godine, kao dana nastanka {tete pa do kona~ne isplate u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti presude pod pretwom prinudnog
izvr{ewa.
Odbija se kao neosnovan preina~en tu`beni zahtev tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a kojim je tra`io da se obave`e tu`eni prof. dr Vojislav [e{eq
da povu~e izjavu kojom je povredio ugled i ~ast tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a te da se tu`iocu javno izvini, a ovu presudu sud }e objaviti u sredstvima
javnog informisawa sve u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti presude.
Obavezuje se tu`ilac da tu`enome nadoknadi tro{kove parni~noga postupka u iznosu od 5.875,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti
presude pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
Obrazlo`ewe: tu`ilac je u tu`bi naveo:
– ”da je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
da je jedan od na{ih najeminentnijih pravnih stru~waka i svetski priznat
nau~ni i stru~ni autoritet iz oblasti upravnog prava, nauke o upravqawu
i pravne informatike.
Autor je vi{e od dvesta stru~nih i nau~nih radova, ukqu~uju}i i brojne eseje, monografije i uybenike, izme|u ostalog i uybenik iz upravnog prava u saradwi sa autorima iz Podgorice, Ni{a i Bawa Luke.
242
Profesor Lili} je u~estvovao na brojnim doma}im i me|unarodnim nau~nim skupovima i u vi{e navrata bio podnosilac nacionalnih referata
(na pr. iz oblasti upravnih nauka – Madrid 1992. godine; Peking, 1996. godine; iz oblasti ustavnog prava Tokio, 1995. godine) itd.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za magistarski rad “Teorijske osnove pravnih informacionih sistema”. Bio je najboqi student generacije. Nau~no istra`iva~ki rad za doktorat objavio je na “Boalt Aal”
Univerzitetu u Berkliju – Kaliforniji. Kao istra`iva~ i predava~ boravio je i predavao izme|u ostalog i na “Kolumbija” Univerzitetu ( Wujork),
kao i u Pitspurgu, Mineapolisu, Oslu i Kijevu.
Tu`eni dr Vojislav [e{eq objavio je u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” (broj 3/2000 strana 1-48) tekst sa naslovom “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. U navedenom tekstu tu`eni je na
ra~un tu`ioca izneo brojne neistine, uvrede i nedoli~ne kvalifikacije u na meri da diskredituje delo i li~nost prof. Lili}a, pa tu`ioci prof. Lili}a, izme|u ostalog, naziva i “lopovom” (strana 1, strana 47), “slugom neprijateqa svoga naroda”, “nacionalnim izrodom” i “moralnim degenerikom”, “moralnom mizerijom”, “intelektualnom kreaturom”, “bitangom” (strana 48), itd.
Odredba ~l. 198. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da je lice
koje drugome povredi ~ast, kao i lice koje iznosi ili pronosi neistinite navode o znawu i sposobnostima drugog, a zna ili bi moralo znati da su neistiniti, du`no da naknadi prouzrokovanu {tetu.
Odredba ~l. 200. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da }e sud
zbog povrede ugleda, ~asti, slobode i prava li~nosti (kao i za strah) dosuditi pravi~nu nov~anu naknadu.
Uvidom u tekst prof. dr Vojislava [e{eqa: “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”, koji objavquje vulgarnim
re~nikom i neta~nim navodima o znawu i sposobnostima prof. dr Stevana
Lili}a, sud }e utvrditi ~iweni~no stawe na nedvosmislen na~in, odnosno,
da je na ovaj na~in tu`iocu pri~iwena nematerijalna {teta zbog povrede ugleda i ~asti.
Tu`ilac posebno skre}e pa`wu sudu, da prilikom odlu~ivawa ima u vidu da je univerzitetskom profesoru stru~no znawe i profesionalni ugled
najzna~ajniji radni i `ivotni resurs.
Osim toga, tu`ilac skre}e pa`wu sudu da prilikom odlu~ivawa ima u
vidu da je tu`eni objavqivawem pomenutog teksta, pokazao nameru omalova`avawa stru~nosti, znawa i profesionalnog ugleda pred javno{}u. Ova namera jasno je istaknuta i u samom naslovu teksta. Sve ove okolnosti negativno se odra`avaju u svakodnevnom `ivotu i radu tu`ioca (i wegove familije). Prilikom odlu~ivawa o tu`benom zahtevu za naknadu pretrpqene {tete, kao i visini wene naknade, sud je du`an da vodi ra~una o zna~aju povre|enog dobra i ciqu kome slu`i naknada. Imaju}i sve ovo u vidu, tu`ilac je
najpre predlo`io da sud donese presudu koja glasi:
“Usvaja se tu`beni zahtev.
“Obavezuje se tu`eni dr Vojislav [e{eq da objavi demanti, odnosno ispravku informacije koju je dao o radu i delu profesora Stevana Lili}a u
sredstvima javnog informisawa, odnosno usvaja se tu`beni zahtev. Obave243
zuje se tu`eni dr Vojislav [e{eq da tu`iocu, prof. dr Stevanu Lili}u, na
ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda i
~asti isplati iznos od 3.500.000,00 dinara sa zakonskom kamatom po~ev od 23.
maja 2000. godine, kao dana nastanka {tete do kona~ne isplate, sve u roku od
15 dana od pravnosna`nosti presude.
Obavezuje se tu`eni da plati tro{kove parni~nog postupka.”
Na pripremnom ro~i{tu 19. 7. 2000. godine tu`ilac preko punomo}nika precizira tu`beni zahtev tako da predla`e da sud po provedenom dokaznom postupku donese presudu koja glasi:
“Usvaja se tu`beni zahtev tu`ioca pa se obavezuje tu`eni da tu`iocu na
ime naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove zbog povrede ugleda i
~asti isplati iznos od 3.500.000,00 dinara sa zakonskom kamatom po~ev od 23.
5. 2000. godine, kao dana nastanka {tete pa do kona~ne isplate u roku od 15
dana od dana pravnosna`nosti presude.
Ovu presudu objaviti u dnevnim listovima “Politika”, “Borba”, “Ve~erwe novosti”, “Radio TV Srbije”, “Radikalski talasi – Televizija Palma” i
“Radio– televizija Studio B” o tro{ku tu`enika u roku od 15 dana pod pretwom izvr{ewa”.
Tu`ilac preko punomo}nika podneskom od 3. 8. 2000. godine preina~uje
tu`bu u smislu ~l. 190. ZPP, tako da mewa istovetnost zahteva i predla`e
da sud donese presudu koja glasi:
“Usvaja se tu`beni zahtev tu`ioca prof. dr Stevana Lili}a pa se obavezuje tu`eni prof. dr Vojislav [e{eq da povu~e izjavu kojom je povredio
ugled i ~ast tu`ioca, te da se tu`iocu javno izvini, a ovu presudu sud }e objaviti na tro{ak tu`enog u sredstvima javnog informisawa.
Obavezuje se tu`eni da tu`iocu naknadi tro{kove parni~nog postupka
u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude”.
Tu`ilac preko punomo}nika, podneskom od 7. 8. 2000. godine, predla`e:
“U skladu sa ~l. 193. ZPP tu`ilac povla~i tu`bu i odri~e se tu`benog
zahteva. Tu`ilac u ovom podnesku obja{wava da je bio prinu|en da povu~e tu`bu i da se odrekne tu`benog zahteva, s obzirom na atmosferu u kojoj se do
sada odvijao ovaj postupak, te da je jasno da tu`ilac u istom ne mo`e ostvariti svoja prava...”
Na pripremnom ro~i{tu tu`eni je li~no i preko punomo}nika osporio
tu`bu i tu`beni zahtev. Predlo`io je da sud tu`beni zahtev kao neosnovan
odbije. Nije osporio ~iweni~ne navode tu`be u onom delu gde je navedeno:
– da je on, tu`eni u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” (broj 3/2000, strana 1-48) objavio tekst pod naslovom “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”.
Me|utim, naveo je da je bio prinu|en da progovori takvim re~ima srpskog jezika, da bi ga svi shvatili i razumeli, jer je prof. dr Stevan Lili} “pla girao” nau~na dela slede}ih autora:
– prof. dr Laza K. Kosti}a, “Administrativno pravo Kraqevine Jugoslavije”, izdava~ Izdava~ka kwi`arnica Gece Kona u tri toma – “Upravno
pravo”, izdawe iz 1933. godine; “Delatnost uprave”, izdawe iz 1936. godine;
“Nadzirawe uprave”, izdawe iz 1939. godine;
– grupe autora: “Osnovi nauke o upravqawu”, prof. dr Slavoquba Popovi}a, prof. dr Branislava Markovi}a i prof. dr Rajka Kuzmanovi}a, izda244
va~ “Stru~na kwiga”, izdawe iz 1994. godine; “Upravno pravo” prof. dr Nikole Stjepanovi}a iz 1978. godine; “Organizacija uprave” – “Oblici organa uprave i upravne organizacije” prof. dr Dragana Milkova.
Tu`eni je daqe naveo da je tu`ilac imao koautorstvo na nau~nom delu
“Upravno pravo” sa prof. dr Nikolom Stjepanovi}em, izdawe iz 1991. godine, u vreme kada je prof. dr Nikola Stjepanovi} umro, ~ime je povredio paternitet dela izvornog autora (prof. dr Nikole Stjepanovi}a) na ~iju izmenu ima pravo samo autor, a ne i wegovi naslednici, jer se radi o delu – segmentu – komponenti moralnog autorskog prava koji ne prelazi na naslednike.
Tu`eni, u odgovoru na tu`bu daqe navodi, da je u navedenom ~lanku, sve
to napisao i obrazlo`io s ciqem da bi obavestio i upoznao ne samo nau~nu
javnost, ve} celu javnost: na ~emu je tu`ilac prof. dr Stevan Lili} gradio
i izgradio karijeru i dobio zvawe redovnog profesora Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
Sa`eto re~eno, tu`eni je progovorio re~ima kakvim je progovorio. U konkretnoj pravnoj stvari, on tu`eni nije imao pravo da sabere najlep{e re~i koje imamo: “Kako ih sabrati? Otkud mu prave re~i u ovoj oskudici”, imaju}i u
vidu da je, pored Zakona, ipak moral (“intelektualno po{tewe i profesorsko dostojanstvo”) najdu`a mo} pravnog poretka. Te okolnosti iskqu~uju wegovu odgovornost za naknadu {tete u smislu ~l. 161. Zakona o obligacionim
odnosima (nu`na odbrana, stawe nu`de i otklawawe {tete od drugog).
U ciqu utvr|ivawa ~iwenica od zna~aja za dono{ewe odluke po tu`bi
i tu`benom zahtevu, a imaju}i u vidu i odgovor na tu`bu, sud je odredio po
slu`benoj du`nosti izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem od strane prof. dr Ratka Markovi}a i prof. dr Zorana Tomi}a, profesora sa Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, i od prof. dr Dragana Milkova, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Odre|uju}i zadatak i predmet ve{ta~ewa, imenovanim profesorima kao
sudskim ve{tacima, sud je po{ao od odredaba Zakona o autorskom pravu (Sl.
list SRJ, br. 24 od 15. 5. 1998. godine – stupio na snagu 23. 5. 1998. godine) koji propisuje da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora izra`ena u odre|enoj formi, te da autor ima iskqu~ivo pravo da {titi integritet svoga dela (pravo je autora da se usprotivi svakom deformisawu, saka}ewu i mewawu dela) {to ~ini jednu od komponenata autorskog moralnog prava. Moralna prava autora traju neograni~eno. O za{titi moralnih prava autora staraju se udru`ewa autora, institucije iz oblasti nauke i umetnosti. Pored subjekata navedenih, svako lice ima pravo da {titi paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskori{}avawa autorskog dela (aktio popularis).
Dosledno navedenom, sud je odredio izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem na okolnost da li je tu`ilac pod svojim imenom u celosti ili delimi~no (objavio,
izmenio, preradio ili iskoristio) autorska dela gore navedenih autora u
svojim autorskim delima “Upravno pravo”, izdawe iz 1991. godine, iz 1995.
godine i iz 1998. godine protivno odredbama Zakona o autorskom pravu.
Saglasno navedenom re{ewu o ve{ta~ewu, odre|eni profesori Univer ziteta, kao sudski ve{taci, postupili su i to svaki za sebe i pojedina~no dostavili svoje nalaze i mi{qewa.
Iz nalaza i mi{qewa prof. dr Zorana Tomi}a proizilazi:
245
“... u celini, svi u nalazu saop{teni propusti, nesolidnosti i neoriginalnosti, pa i sasvim retki elementi nedovr{enog intelektualnog prisvajawa – nisu dovoqni da bi se analizirani Lili}ev materijal namewen za pripremawe ispita iz predmeta “Upravno pravo” – jednostavno proglasio za plagijat. Nesumwivo, po sredi je stru~no bled i pravni~ki neatraktivan, ta~nije u mnogome vanpravni~ki tekst (ponajvi{e u onome {to nije ni kompilacija pa i ne predstavqa predmet mog nalaza i ocene) povrh toga sa neretkim primesama kola`nog slagawa (u citatolo{kom ili ~ak i necitatolo{kom obliku, na {ta mu se mora najvi{e zameriti)”.
Sve u svemu, uybenik “Upravno pravo”, autora prof. dr Stevana Lili}a,
objavqen 1995. godine (obimom 484 stranice {tampanog teksta) je, u jednom svom
mawem segmentu (te{ko je i pribli`no sa sigurno{}u re}i u kolikom, s obzirom na prekratko vreme koje mi je bilo na raspolagawu), ali ne vi{e od 15
odsto kompilacijsko {tivo eklekti~kog sastava, i sa zama{nim pravno-tehni~kim zanatskim kvarovima. To zasigurno bitno uti~e na wen nivo i kvalitet, ali je ne ~ini plagijatom. Jer, sistematika kwige i nose}i pojmovi koji
su u woj obra|eni nisu rezultat nau~ne kra|e. Izuzetak od prethodnog zakqu~ka (to odstupawe sam ranije obrazlo`io a ti~e se “unutra{we upravne kontrole”) nije takve te`ine da naru{ava glavninu izre~enog nalaza i mi{qewa”.
Iz nalaza i mi{qewa prof. dr Dragana Milkova proizilazi:
“... prof. dr Stevan Lili} je u svom uybeniku “Upravno pravo”, drugo izmeweno i dopuweno izdawe, “Savremena administracija”, Beograd, 1998. godine, na vi{e mesta koristio tu|e kwige bez korektnog navo|ewa izvora. To je
~inio na vi{e mesta. Sem jedne strane, delimi~no je mewao i parafrazirao
originalni tekst, a da nije navodio izvor (primer br. 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 14, 15, 16,
17, 18, 19, 20, 21, 22). Drugi na~in kori{}ewa tu|ih dela jeste citirawe bez znaka navoda, {to je obavezno i bez ozna~ewa po~etka i kraja citata, tako da ~italac ne mo`e da zna uop{te da je re~ o citatu niti mo`e da prepozna odakle
on po~iwe i gde se zavr{ava (primer br. 11, 12, 23, 24, 25). Prof. dr Stevan Lili} je negde na po~etku citata stavqao tri ta~ke, ali nigde nije stavqao kraj
citata. Tri ta~ke u navo|ewu tu|ih dela, me|utim, nisu oznaka za po~etak citata, ve} predstavqaju oznaku za skra}ivawe citata. Jedini dozvoqen na~in citirawa tu|ih dela jeste uz kori{}ewe znaka navoda, {to ovim primerima izostaje. Kona~no, tre}i vid kori{}ewa tu|ih dela u analiziranim primerima,
jeste doslovno ili neznatno izmeweno preuzimawe tu|eg teksta bez znaka navoda i bez ozna~ewa izvora (primer br. 13, 25, 27, 28 i 29).”
Iz nalaza i mi{qewa prof. dr Ratka Markovi}a proizilazi:
“... kako se vidi, ja ne smatram da je prof. Lili} u svom “Upravnom pravu” nesamostalan zato {to je pozajmio od drugih autora delove teksta koji su,
ruku na srce, op{ta mesta u nauci Upravnog prava. Zbog toga se wemu ne bi
mogla osporavati samostalnost, ali samo ukoliko su kompozicija dela i koncepcija kqu~nih pravnih instituta wegovi. Zato bi moje stru~no mi{qewe,
na kraju, glasilo: delo prof. Lili}a “Upravno pravo”, 1995. i 1998. godina,
jeste nesamostalni rad. Nesamostalan rad prof. dr Stevana Lili}a je u tome {to je koncepciju i kompoziciju, tj. du{u, toga dela stvorio ne onaj koji
je na wegovim koricama ozna~en kao autor, nego onaj kojem je taj bajagi autor
to delo posvetio”.
246
Navedene nalaze i mi{qewa odre|enih profesora navedenih Pravnih
fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu sud ovde ne}e komentarisati, budu}i da se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva.
Tu`ilac je pismenu izjavu preko punomo}nika o povla~ewu tu`be i odricawu od tu`benog zahteva predao ovom sudu 7. 8. 2000. godine, koja je zdru`ena ovom predmetu 8. 8. 2000. godine. S toga je bio kratak rok da sud van rasprave donese presudu na osnovu odricawa, budu}i da je rasprava u ovoj pravnoj stvari bila odre|ena za 9. 8. 2000. godine.
Stoga je sud, na ro~i{tu 9. 8. 2000. godine, dao re~ tu`enom prof. dr Vojislavu [e{equ, koji se izja{wavao na razloge odricawa tu`ioca prof. dr
Stevana Lili}a od tu`benog zahteva. Na ro~i{tu se nije raspravqalo o predmetu spora.
Ovo sa razloga, jer odricawe tu`ioca od tu`benog zahteva nije dato, prema navodima tu`ioca u vezi predmeta spora. Zna~i, nije bilo bezuslovno. Tu`ilac se odrekao tu`benog zahteva iz razloga koji se ne ti~u predmeta spora, ve} ne~eg drugog.
Tu`eni je predlo`io da sud donese presudu na osnovu odricawa. Tro{kove je tra`io i opredelio. Naveo je da se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva, ne iz razloga koje on tu`ilac navodi. Tu`ilac se odrekao tu`benog
zahteva, jer iz nalaza i mi{qewa univerzitetskih profesora proizilazi
ta~nost tvrdwi navedenih i obrazlo`enih u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”.
Odredba ~l. 193. ZPP propisuje da tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Stav 3. istog ~lana propisuje da povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni
bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. S druge strane, odredba ~l. 331a.
ZPP propisuje ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva, sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa).
S obzirom na sadr`inu podneska tu`ioca kojim povla~i tu`bu i odri~e se tu`benog zahteva, a imaju}i u vidu ove odredbe procesnog prava, zna~i
da se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva, tako da u ovoj pravnoj stvari tu`bu
imamo i po takvoj tu`bi sud daqe postupa, odlu~uje meritorno donosi presudu na osnovu odricawa, kojom odbija tu`beni zahtev tu`ioca kao neosnovan. Parni~ni postupak, pravnosna`no okon~an ovakvom presudom, ima zna~aj presu|ene stvari (resjudikata).
Parni~ni postupak okon~an povla~ewem tu`be, nema zna~aj presu|ene
stvari, i o istoj stvari izme|u istih stranaka mo`e se ponovo pokrenuti.
Kako se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva, to je sud primenom navedene odredbe ~l. 331a. ZPP doneo presudu na osnovu odricawa.
Odluka o tro{kovima parni~nog postupka doneta je na osnovu odredbe
~l. 154. u vezi ~l. 155. ZPP, a ista obuhvata izdatke koje je tu`eni imao za
zastupawe od strane advokata na jednom odr`anom ro~i{tu, a koji tro{kovi su obra~unati po AT.
Pravna pouka: Protiv ove presude mo`e se izjaviti `alba Okru`nom
sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema presude, a preko ovog suda.
247
19. @alba Stevana Lili}a Okru`nom sudu
Advokat Biqana Kova~evi}-Vu~o, u ime Stevana Lili}a, podnela je, 25.
septembra 2000. godine, `albu Okru`nom sudu u Beogradu:
Prvostepeni sud je 9. avgusta 2000. godine doneo i javno objavio presudu
koju je nazvao “na osnovu odricawa” u predmetu pod gore navedenim brojem.
Tu`ilac protiv ove presude u zakonskom odre|enom roku izjavquje `albu:
– zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 7, 8. i 14. i u vezi ~lana 353. st. 1. ZPP-a, te predla`e Okru`nom sudu da pobijanu presudu ukine zbog u~iwenih bitnih povreda odredaba parni~nog postupka i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom ve}u, da bez daqwe rasprave,
a u smislu ~lana 331a ZPP-a donese presudu na osnovu odricawa, s obrazlo`ewem koje }e biti u saglasnosti sa izrekom presude, odnosno u kome }e osim referata stajati samo da se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva. Obrazlo`ewe:
1. Prvostepeni sud je odlu~io o nepostoje}em tu`benom zahtevu. Naime, potpuno je neobja{wivo i nerazumqivo odakle dva tu`bena zahteva o kojima je prvostepeni sud odlu~ivao! Tu`ilac je podneskom od 3. 8. 2000. godine preina~io
tu`bu u smislu ~l. 190. ZPP, ~ime je izmenio istovetnost tu`benog zahteva (kako to lepo stoji u obrazlo`ewu prvostepene presude). Samim tim prethodni tu`beni zahtev ne postoji i sud vi{e ne mo`e odlu~ivati o wemu, a sve to pod uslovom da je prvostepeni sud zahtev za preina~ewem usvojio, o ~emu tu`ilac do dana{weg dan nema nikakvu informaciju. I pored toga, i u slu~aju da nije dozvolio preina~ewe tu`be, sud ne bi mogao da odlu~uje o naknadnom tu`benom zahtevu. Dakle, postojao je samo jedan tu`beni zahtev. Zbog ovoga, izme|u ostalog,
predla`emo da drugostepeni sud u ponovnom postupku odredi drugo ve}e.
2. Prvostepeni sud doneo je presudu “na osnovu odricawa” koja je to samo
po imenu, dok iz wene sadr`ine, kao i iz toka postupka, odnosno rasprave koja je odr`ana i nakon {to se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva, proizlazi da
se u ovom slu~aju radi o presudi u kojoj je odlu~ivano u meritumu i u kojoj je
tu`beni zahtev tu`ioca odbijen kao neosnovan. Tu`iocu je na taj na~in onemogu}eno da raspravqa pred sudom, odnosno protivno voqi tu`ioca izra`enoj u skladu sa izri~itom odredbom ~lana 331a, doneta je presuda kojom se odbija tu`beni zahtev, a ne presuda na osnovu odricawa. Osim {to su grubo povre|ena sva na~ela parni~nog postupka i naneta najgrubqa uvreda tu`iocu,
na ovaj na~in je u presudi i evidentna protivre~nost izme|u onoga {to se navodi u obrazlo`ewu presude i izreke {to presudu ~ini nejasnom i nerazumqivom. To predstavqa apsolutno bitnu povredu odredaba parni~nog postupka (~l.
354. stav 2. ta~. 14. ZPP-a). Naime, u ovom slu~aju sadr`ina obrazlo`ewa je
u potpunoj suprotnosti sa izrekom, jer je sud mimo zahteva tu`ioca ipak odlu~io o tu`benom zahtevu i pri tome se poslu`io trikom pa je ispod naslova Presuda dodao da se radi o presudi na osnovu odricawa. Na ovaj na~in zloupotrebom zakonskog instituta presude zbog odricawa formalnim navo|ewem
da se radi o takvoj presudi samo u naslovu, sud je grubo povredio ZPP.
Sud je grubo prekr{io i na~elo raspravnosti parni~nog postupka i stavio je tu`ioca u neravnopravan polo`aj, odnosno prekr{io je na~elo ravnopravnosti stranaka, {to proizilazi ne samo iz presude, nego i iz celog postupka koji je vo|en protivno izri~itim odredbama i duhu Zakona o parni~nom postupku.
248
Tu`eni se, na ro~i{tu odr`anom 19. 8. 2000. godine, u uslovima o kojima vi{e zaista ne treba tro{iti re~i, hvalio da je on li~no napisao separat u kome je tu`ilac pogrdno nazivan “slugom neprijateqa svog naroda”, “moralnim degenerikom”, “bitangom” i dr. Tu`eni [e{eq je ponovo izvre|ao
tu`ioca, a razlika je samo u tome {to se ovaj put sve odigralo pred sudskim
ve}em. Tu`eni je pred sudom izvre|ao ne samo tu`ioca, ve} i druge qude koji tu nisu bili prisutni i koji nemaju nikakve veza sa ovim predmetom.
@elimo da uka`emo da je na po~etku ovog postupka predsednica ve}a imala vrlo jednostavan zadatak – da zakqu~i raspravu i donese presudu kojim se
tu`beni zahtev u celosti usvaja. Umesto toga, ona je, po slu`benoj du`nosti
(!?), odredila ve{ta~ewe od strane trojice profesora Upravnog prava “na
okolnost da li je tu`ilac pod svojim imenom u celosti i li delimi~no objavio, izmenio, preradio ili iskoristio autorska dela (...)” (kako to stoji u
obrazlo`ewu prvostepene presude). [ta je pomenuto ve{ta~ewe trebalo da
poka`e, odnosno koje je to “~iwenice od zna~aja za dono{ewe odluke po tu`bi i tu`benom zahtevu” trebalo da rasvetli? Da li se takvim ve{ta~ewem
moglo utvrditi da je tu`ilac “sluga neprijateqa svog naroda”, ili, mo`da,
“nacionalni izrod” ili “bitanga”?
Nejasno je kome je prvostepeni sud poverio ve{ta~ewe – ustanovama ili
pojedincima? Ako je poverio ustanovama, kao {to bi se dalo zakqu~iti iz
re{ewa od 19. 8. 2000. godine da se ve{ta~ewe poverava Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odnosno u Novom Sadu, kako je mogu}e da sud umesto direktora ustanove (u konkretnom slu~aju – dekana) odre|uje konkretna
lica za ve{take? Ako je ve{ta~ewe povereno konkretnim ve{tacima kako
je sud i{ao van liste stalnih sudskih ve{taka, odnosno kako je odredio profesora Milkova iz Novog Sada? Sam Ratko Markovi}, jedan od odre|enih
ve{taka, zatra`io je od suda izuze}e jer je smatrao da postoje sumwe u wegovu objektivnost. Dakle, sam se izjasnio da }e u konkretnom slu~aju biti pristrasan i neobjektivan. Sud mu, me|utim, nije poverovao i naredio mu da (objektivno i nepristrasno) ispuni zadatak koji mu je odre|en(?!).
U obrazlo`ewu presude stoji da je odr`ano pripremno ro~i{te. Po{to
je u pitawu pripremno ro~i{te, prvostepeno ve}e moglo je samo odrediti dokaze koji }e biti izvedeni na glavnoj raspravi. Prema odredbi ~l. 289. st. 1.
ZPP-a predsednik ve}a }e prema rezultatima raspravqawa na pripremnom ro~i{tu odlu~iti koji }e se svedoci i ve{taci pozvati na glavnu raspravu i koji }e se drugi dokazi pribaviti. O tome koji }e se od ovih dokaza izvesti odlu~uje ve}e na glavnoj raspravi. Daqe, u ~l. 290. st. 1. ZPP-a stoji da ako predsednik ve}a smatra da je neke sporne ~iwenice potrebno utvrditi putem ve{taka, a nijedna stranka se ne protivi da se izvr{i ve{ta~ewe, predsednik
ve}a imenova}e ve{take, odlu~i}e o zahtevima za izuze}e ve{taka i pozva}e
jednu ili obe stranke da polo`e iznos potreban za tro{kove ve{taka. Prvo,
predsednica ve}a je imenovala ve{take po slu`benoj du`nosti, ne omogu}iv{i strankama da se o tome uop{te izjasne! Drugo, na pripremnom ro~i{tu bilo je mogu}e samo pozvati ve{take. S obzirom da je ro~i{te odr`ano 19. 8. bilo jedino koje je odr`ano, o~igledno je da nijedno ro~i{te za glavnu raspravu nije odr`ano. Stoga se name}e logi~no pitawe: kada je to ve}e odlu~ilo da
se izvede dokaz ve{ta~ewem? U obrazlo`ewu presude sud je citirao nalaze i
249
mi{qewa ve{taka, iako se radi o dokazima koji niti su izvedeni, niti su mogli biti izvedeni prema pozitivnim zakonskim odredbama. Tobo`e ne komentari{u}i ih, jer se tu`ilac odrekao tu`benog zahteva (strana 7 pasus 4. obrazlo`ewa presude), predsednica ve}a je na stranama 6 i 7 ipak detaqno iznela
navode i mi{qewe ve{taka. Za{to je to uradila u pravnom smislu ostaje nejasno, a na drugostepenom sudu je da odlu~i da li je u ovom slu~aju u~iwena bitna povreda odredaba ZPP-a iz ~l. 354. st. 2. ta~. 7. ili u ne~em drugom.
3. Prvostepeni sud po~inio je bitnu povredu postupka iz ~l. 354. st. 2. ta~.
7. ZPP-a time {to presuda na osnovu odricawa doneta protivno izri~itoj odredbi iz ~l. 331a. ZPP-a. Odredba iz ~l. 331a. st. 1. je nedvosmislena: ako se tu`ilac odrekne tu`benog zahteva, sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu. Uvidev{i da u konkretnom slu~aju ne mo`e za{tititi svoja prava, te da su|ewe slu`i samo da bi mu tu`eni javno nanosio nove uvrede pred potpuno pasivnim sudskim ve}em, kao i da se ~itavo su|ewe pretvorilo u predstavu i sastavni deo predizborne kampawe jedne politi~ke stranke, tu`ilac je odlu~io
da se iz ovakvog postupka povu~e, {to je i u~inio podneskom od 7. avgusta 2000.
godine. Tim podneskom tu`ilac je raspolagao svojim tu`benim zahtevom. Umesto da sud to prihvati, odr`ano je novo ro~i{te 9. 8. 2000. godine, na kome je tu`eni dobio re~ (!?) i ponovo naneo ~itav niz uvreda profesoru Lili}u. Navod
iz obrazlo`ewa presude da se “na ro~i{tu nije raspravqalo o predmetu spora” cini~an je i predstavqa novu uvredu profesoru Lili}u, ovog puta u~iwenu od strane suda. S obzirom da je i ovo ro~i{te “na kome se nije raspravqalo...”
bilo prikazano na TV i to kao TV {ou 2. nastavak u izvo|ewu Vojislava [e{eqa. Podse}amo da je presuda doneta “U ime naroda” i da je isti taj narod imao
priliku da na televiziji gleda ono {to po navodu iz presude “nije odr`ano”.
4. Iz prethodno navedene povrede proiza{la je i bitna povreda iz ~l. 354.
st. 2. ta~. 8. ZPP-a. Samim tim {to je odr`ana rasprava dana 9. avgusta 2000.
godine, onemogu}eno je tu`iocu da raspravqa pred sudom. S obzirom na ~iwenicu da je postupak prakti~no okon~an dva dana ranije kada se tu`ilac u
skladu sa zakonom odrekao tu`benog zahteva (“sud }e bez daqe rasprave”), ni
tu`ilac ni wegovi punomo}nici nisu pristupili na ro~i{te, koje je sud ipak
odr`ao, bez ikakvog ovla{}ewa, osim po `eqi tu`enog koji o~igledno nije `eleo odricawe od tu`benog zahteva, a predsednica ve}a se nije usudila
da mu saop{ti gorku pravnu ~iwenicu da ovo nije stvar o kojoj se on pita, ve}
mu je ~ak uz protivpravno obrazlo`ewe dozvolila da se izja{wava o tu`io~evom odricawu od tu`benog zahteva. I jo{: vrhunac cinizma je da u obrazlo`ewu presude stoji da je podnesak tu`ioca primqen u sudu 7. avgusta, a da
je zdru`en 8. avgusta ostalim spisima predmeta, te da je bio kratak rok za dono{ewe presude van rasprave, pa je sud, eto, morao da odr`i ro~i{te. Posta vqamo pitawe drugostepenom sudu: da li ZPP predvi|a rok koji ima za posledicu odr`avawe ro~i{ta i upu{tawe u raspravu ukoliko je podnesak ko jim se de facto okon~ava postupak bez daqeg raspravqawa dat tri dana pre prethodno zakazanog ro~i{ta za glavnu raspravu. Nelogi~nost ovog postupka sudije Maksimovi}-Mici} je o~igledna.
S obzirom na sve napred navedeno, na mawkavosti koje sadr`i dispozitiv presude, kao i na okolnosti da je dispozitiv protivre~an razlozima navedenim u obrazlo`ewu presude, jasno je da ova presuda ne mo`e opstati, te
tu`ilac predla`e kao u `albenom predlogu.
250
I na kraju, ali ne i najmawe va`no, sudija Branka Maksimovi}-Mici} je
vulgarni jezik tu`enog kojim je vre|ao profesora Lili}a svela na obrazlo`ewe tu`enog: “da je bio prinu|en da progovori takvim re~ima srpskog jezika, da
bi ga svi shvatili i razumeli...” (obrazlo`ewe str. 4). Da li je mogu}e da bilo
ko smatra da gra|ani Srbije razumeju samo tu vrstu jezika i da li je mogu}e da
se ovakve konstatacije zaklawaju iza presude koje se donose “U ime naroda”?
20. Pismo doc. dr Jasminke Hasanbegovi}
Ovaj tekst je u formi separata publikovan dva meseca pre nego {to je
kompletan broj ~asopisa “Srpska slobodarska misao” iza{ao iz {tampe. Separat je podeqen svim nastavnicima i asistentima Pravnog fakulteta. Tim
povodom, docent dr Jasminka Hasanbegovi} uputila mi je 17. novembra pismo
slede}e sadr`ine:
Gospodine prof. dr [e{equ,
Prinu|ena sam da vam se obratim zato {to ste me oklevetali u svome napisu u “Srpskoj slobodarskoj misli” br. 6/2000. na str. 52 u posledwem pasusu u zagradama, gde stoji: “(sad mi je jasno za{to ga je Jasminka Hasanbegovi}
toliko branila – puno joj citirao mamu)”.
Naime, iz {ireg konteksta proizlazi da mislite na gospodina prof. dr
Stevana Lili}a, a po{to je apsolutno neta~no da sam prof. dr Lili}a branila (i a fortiori da sam ga “toliko branila”), kao {to je, tako|e, ne samo apsolutno neta~no da sam wega ili bilo koga drugog branila zato {to je citirao (ili “puno” citirao) Branislavu Joji}, nego je to i iskaz koji {kodi
mojoj ~asti i mome ugledu, molim da u slede}em broju istog ~asopisa opozovete navedenu izjavu.
U o~ekivawu tog opoziva, pozdravqam vas.
P.S. Usput napomiwem da je za javnost, u koju i vi spadate, Branislava
Joji} meni majka a ne mama. No, to je pitawe stila...
Zaista sam ~uo u fakultetskim kuloarima da je doc. dr Jasminka Hasanbegovi} branila prof. dr Stevana Lili}a, koga sam prethodno javno optu`io za plagijat. Po{to dr Jasminka Hasanbegovi} ka`e da to nije istina,
ja joj u potpunosti verujem i izra`avam iskreno `aqewe zbog objavqivawa
neta~ne informacije koja je mogla na{koditi wenoj ~asti i ugledu.
Majka koleginice Hasanbegovi}, prof. dr Branislava Joji}, tu je pomenuta u grubqem {aqivom tonu, ali bez ikakve namere da je povredim. Dr Branislava Joji} bavi se nau~nim istra`ivawima iz oblasti sociologije i teorije dr`ave i prava, a weni nau~ni radovi nemaju nikakve veze sa krajwe nekompetentnom doktorskom disertacijom Stevana Lili}a, mada ih on navodi u popisu literature. Prof. dr Branislavu Joji} upoznao sam pre ~etvrt
veka u Sarajevu, dok je bila profesor Teorije dr`ave i prava na odeqewu sarajevskog Pravnog fakulteta u Mostaru i bili smo u korektnim, ~ak srda~nim odnosima, a o wenim li~nim i intelektualnim kvalitetima mislim sve
najboqe. Imali smo i jedan krug zajedni~kih prijateqa, s kojima smo dolazili pod udar autokratskog re`ima. Taj re`im nas je progla{avao za ultralevi~are i anarholiberale.
Nadam se da }e docent dr Jasminka Hasanbegovi} prihvatiti ovo moje obja{wewe i izviwewe.
251
Tre}i deo
PROTAGONISTI
BULDO@ER-DEMOKRATIJE
U AKCIJI NA PRAVNOM FAKULTETU
Petooktobarskim proameri~kim prevratom u Srbiji pu~isti su ozna~ili start za juri{ na sve institucije politi~kog sistema, javna i dru{tvena preduze}a, fakultete i razne kulturne ustanove. Revan{izam novope~enih revolucionara, mr`wa prema ideolo{kim neistomi{qenicima, {ikanirawe politi~kih protivnika i beskrupulozna otima~ina svega vrednog postali su op{ti standard pona{awa. Povampirili su se i najgori pogroma{i iz titoisti~kog vremena i svoje komunisti~ke svetonazore prekrili novoskrojenim kvazi-demokratskim pla{tom. Na otpor uglavnom nisu nailazili. Osim u slu~aju kad bi se namerili na srpske radikale. Nai{av{i na
tvrd radikalski orah ustuknuli su, uzmakli, mewali taktiku i kidisali podmuklo, slu`e}i se ogoqenim la`ima i klevetama.
Na mene su do sada tri puta direktno nasrnuli. Dva puta hu{kawem ruqe na ulici, pred zgradom Narodne skup{tine u Beogradu i Vuji}-televizije u Vaqevu, kao i tre}i put, protivzakonitim postupkom da me odstrane sa
Pravnog fakulteta u Beogradu, na kome sam pre izvesnog vremena, u skladu
sa va`e}im zakonskim propisima, izabran u zvawe redovnog profesora. Cela hajka je ogledalo dosovske demokratije, pogotovo Gra|anskog saveza Srbije, kao jednog segmenta te prozapadne koalicije, koji godinama dominira na
Pravnom fakultetu, nastoje}i da ga do kraja politi~ki instrumentalizuje.
Ovde }u tu hajku detaqno izlo`iti kao upe~atqivo dokumentarno svedo~anstvo na{eg vremena.
1. Postupak izbora u zvawe redovnog profesora
Na Pravnom fakultetu dosovski revolucionari su imali tri osnovna
ciqa: da prinude dekana prof. dr Olivera Anti}a na ostavku, da vrate na fakultet politi~ke aktiviste Gra|anskog saveza koji su svojevremeno ostali
252
bez posla jer su odbili da izvr{avaju svoje nastavni~ke obaveze, kao i da mene odstrane kao nepremostivu smetwu wihovim zloupotrebama i marifetlucima. Moj izbor su poku{ali da proglase nelegalnim, iako nisu u stawu takvu tvrdwu da potkrepe bilo kakvim validnim argumentom. Celi izborni
postupak bio je potpuno regularan, bez ijedne formalnopravne ili su{tinske mawkavosti, a ovde }u ga u celosti prikazati.
Dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu, 16. decembra 1999. godine, podneo sam prijavu na konkurs za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa, objavqen u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” broj 52, od 3. decembra
1999. godine:
Prijavqujem se na va{ konkurs za izbor jednog docenta, vanrednog ili
redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem. Konkuri{em za izbor u
zvawe redovnog profesora. Prijavi prila`em:
1. Biografske podatke,
2. Odabranu bibliografiju nau~nih i stru~nih radova,
3. Bibliografiju radova koju je overio Jugoslovenski bibliografski institut,
4. Referat Komisije za izbor u zvawe vanrednog profesora,
5. Potvrdu Pravnog fakulteta u Pri{tini, od 29. oktobra 1992. godine, da sam izabran u zvawe vanrednog profesora,
6. Potvrdu Zadu`bine Ilije M. Kolarca da sam poha|ao i polo`io vi{i te~aj ruskog jezika u Centru za nastavu stranih jezika,
7. Potvrdu Zadu`bine Ilije M. Kolarca da sam poha|ao i polo`io vi{i produ`eni te~aj engleskog jezika u Centru za nastavu stranih jezika,
8. Potvrdu Srpskog narodnog univerziteta “Vuk Stefanovi} Karayi}”
iz Klivlenda da sam 1989. godine profesionalno anga`ovan da odr`im seriju predavawa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi, Australiji i
Zapadnoj Evropi,
9. Objavqene nau~ne i stru~ne kwige prema prilo`enoj odabranoj bibliografiji.
U prilogu “Biografski podaci” naveo sam:
Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, gde sam zavr{io osnovnu
{kolu i gimnaziju. Na Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu upisao sam
se 1973, a diplomirao 28. maja 1976. godine, za dve godine i osam meseci. U toku studija bio sam demonstrator na predmetu Ustavno pravo i prodekan za studentska pitawa.
U {kolskoj 1976/77. godini upisao sam se na ustavnopravno-politi~ki
smer postdiplomskih studija Pravnog fakulteta u Beogradu, a 19. juna 1978.
godine odbranio magistarski rad “Pojam naoru`anog naroda u delima klasika marksizma”. Na istom fakultetu odbranio sam, 26. novembra 1979. godine, doktorsku disertaciju na temu “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma” i time stekao nau~ni stepen doktora dru{tveno-politi~kih nauka.
Izabran sam, 25. oktobra 1976. godine, za asistenta-pripravnika na predmetu Teorija o ratu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Nakon odbrawene doktorske disertacije i odslu`ene redovne vojne obaveze, 1. jula 1981. godine izabran sam za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi na Odseku za po253
liti~ke nauke i Odseku za `urnalistiku tog fakulteta, na osnovu referata
Komisije za izbor u sastavu prof. dr Ivanka Srni}, prof. dr Smiqa Avramov,
prof. dr Nenad Kecmanovi}, prof. dr Mustafa Festi} i prof. dr Radovan Vukadinovi}. Na predmetu sam zatekao jednog asistenta magistra i jednog asisten ta-pripravnika. Asistent-pripravnik je u odre|enim rokovima magistrirao
i doktorirao, dok sam utvrdio da je magistarski rad zate~enog asistenta plagijat, pa sam podneo zahtev za oduzimawe zvawa. Zahtev je prihva}en uprkos `estokim politi~kim pritiscima da se to ne ~ini. Nakon {to mu je zvawe magistra poni{teno, taj ~ovek je ponovo pisao i odbranio magistarski rad.
Odlukom foruma Saveza komunista progla{en sam, 1982. godine, idejnopoliti~ki nepodobnim za rad sa studentima i preme{ten na fakultetski Institut za dru{tvena istra`ivawa u zvawu nau~nog saradnika. Uhap{en sam
15. maja 1984. godine, a 9. jula osu|en na osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa. Iz zatvora sam iza{ao 15.
marta 1986. godine i radio kao samostalni publicista, regulisav{i radni
odnos preko Udru`ewa kwi`evnika Srbije, ~iji sam ~lan.
Odlukom Izbornog ve}a Pravnog fakulteta u Pri{tini, od 22. maja 1992.
godine, izabran sam za vanrednog profesora na predmetu Uvod u pravo, na osnovu referata Komisije za izbor u sastavu prof. dr Stevan Vra~ar, prof. dr
Budimir Ko{uti} i prof. dr Abedin Ferovi}. Saglasnost na tu odluku Nastavno-nau~no ve}e Univerziteta u Pri{tini dalo je 8. septembra iste godine. U {kolskoj 1991/92. godini izvodio sam kompletnu nastavu i obavio ispite iz predmeta Uvod u pravo. Na predmetu sam zatekao asistenta sa titulom magistra nauka, koji je u me|uvremenu zavr{io doktorsku disertaciju u
~ijoj sam oceni podobnosti teme i kandidata u~estvovao kao ~lan komisije.
Bio sam ~lan Izdava~kog saveta lista ”Iudex”, ure|iva~kog saveta lista
“Politikolog”, Izdava~kog saveta “Zemunskih novina” i urednik Redakcije esejistike Kwi`evne omladine Sarajeva. Osniva~ sam i izdava~ lista “Velika
Srbija”, koji izlazi ve} deset godina i ukupno je objavqeno oko 700 brojeva.
Do sada sam ukupno ~etiri puta bio na studijskim boravcima na stranim
univerzitetima:
– 1975. godine petnaest dana na Univerzitetu u Manhajmu, Savezna Republika Nema~ka;
– 1978. godine deset nedeqa na Asocijaciji dr`avnih koleya Grand Veli u Mi~igenu, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave;
– 1979. godine deset dana na Univerzitetu u Grajfsvaldu, Nema~ka Demokratska Republika;
– 1989. godine odr`ao sam 97 predavawa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi, Australiji, Austriji, Nema~koj, [vajcarskoj, Francuskoj
i Velikoj Britaniji u organizaciji Srpskog narodnog univerziteta “Vuk Ste fanovi} Karayi}” iz Klivlenda.
Uspe{no se slu`im ruskim i engleskim jezikom.
Do sada sam objavio nekoliko stotina nau~nih, stru~nih, publicisti~kih i dnevno-politi~kih tekstova, uglavnom sabranih u sedamdeset kwiga.
Za prethodni izbor u zvawe vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pri{tini, 2. marta 1992. godine, referat su podneli
~lanovi Komisije dr Stevan Vra~ar, redovni profesor Pravnog fakulte254
ta u Beogradu, dr Budimir Ko{uti}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i dr Abedin Ferovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Pri{tini:
Na objavqeni konkurs Univerziteta u Pri{tini, od 2. oktobra 1991. godine, za izbor jednog nastavnika za predmet “Uvod u pravo” prijavio se jedan
kandidat – dr Vojislav [e{eq. Po{to smo kao ~lanovi Komisije za izbor
nastavnika za predmet Uvod u pravo, odre|eni odlukom Izbornog ve}a Pravnog fakulteta u Pri{tini, pregledali prijavu na konkurs i podnete radove, ~ast nam je podneti slede}i izve{taj.
Dr Vojislav [e{eq je ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, gde je
zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Pravni fakultet u Sarajevu upisao
se {kolske 1973/74. godine, a diplomirao je posle dve godine i osam meseci
(koriste}i pravo da pola`e ranije ispite kao odli~an student) sa prose~nom ocenom iz svih predmeta 8,2, a iz predmeta Katedre za dr`avno i me|unarodno javno pravo 9,1. U {kolskoj 1975/76. godini obavqao je du`nost demonstratora na predmetu Ustavno pravo. U oktobru 1976. godine izabran je
za asistenta-pripravnika na Katedri za op{tenarodnu odbranu Fakulteta
politi~kih nauka u Sarajevu, gde je izvodio nastavu iz predmeta Teorija o ratu i Koncepcija, doktrina i sistem op{tenarodne odbrane. U {kolskoj
1976/77. godini upisao se na Ustavno-pravno-politi~ki smer poslediplomskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu. Magistarski rad “Pojam naoru`anog naroda u djelima klasika marksizma” odbranio je 1978. godine. Doktorsku raspravu “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma” odbranio je
1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.
U zvawe docenta za predmet “Me|unarodni odnosi” na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, dr Vojislav [e{eq je izabran 1981. godine. Na`alost, wegov nastavno-nau~ni rad na Univerzitetu u Sarajevu je prekinut zbog
politi~kog progona i osude na kaznu zatvora za dela koja ne mogu biti predmet krivi~nog progona u demokratskim dr`avama.
Dr Vojislav [e{eq je svoj nau~ni rad i politi~ku delatnost, posle neopravdane osude i izdr`ane kazne zatvora u BiH, nastavio u Beogradu.
[kolske 1991/92. godine, Odlukom nadle`nog organa Pravnog fakulteta u Pri{tini, dr Vojislav [e{eq je po~eo da izvodi nastavu iz predmeta
“Uvod u pravo”. Po{to je u me|uvremenu raspisan konkurs za izbor jednog nastavnika za predmet “Uvod u pravo”, dr Vojislav [e{eq je podneo prijavu
na taj konkurs.
Dr Vojislav [e{eq koristi se u radu engleskim i ruskim jezikom.
Kandidat dr Vojislav [e{eq objavio je veliki broj nau~nih, stru~nih i
publicisti~kih radova politolo{kog, sociolo{kog, filozofskog i pravnog
sadr`aja. Me|u tim radovima posebnu pa`wu zaslu`uje wegova doktorska rasprava iz oblasti teorije dr`ave i politi~kih teorija “Politi~ka su{tina
militarizma i fa{izma”. Ovaj rad obuhvata 327 strana i opse`nu bibliogra fiju. Sastoji se iz pet delova, ukqu~uju}i uvodni deo i zavr{na razmatrawa.
U prvom delu autor postavqa problem i poku{ava da odredi {iru nau~nu osnovu na kojoj se mo`e bazirati teorijska analiza bur`oaskih autokratskih politi~kih sistema, wihova identifikacija, kategorizacija i klasifikacija.
Drugi deo ~ini teorijska analiza su{tine politi~kog sistema uop{te, wego 255
vog bur`oaskog tipa posebno, te pojedina~nih gra|anskih politi~kih oblika, wihove dru{tveno-istorijske uslovqenosti i posledica koje su izazivali
ve} samim svojim postojawem. Tre}i deo svoje rasprave autor koristi da neke
svoje ve} ranije iznesene pretpostavke i tvrdwe proveri analizom radova Marksa, Engelsa i drugih pisaca. Veoma pregledna analiza dosada{wih istorijskih
iskustava i pojavnih oblika militarizma i fa{izma data je u ~etvrtom delu,
u kome se prakti~no dokazuju teorijske postavke iz prethodna tri poglavqa.
Autor prou~ava osnovne karakteristike japanskog militarizma, italijanskog
fa{izma, nema~kog nacionalsocijalizma, {panskog frankizma, kao i militaristi~ko-fa{isti~kih re`ima Latinske Amerike i ju`noafri~kog rasizma. Kako svaki deo disertacije sadr`i i autorove ocene i kriti~ke sudove o
razmatranim pitawima, u zavr{nim razmatrawima se rezimiraju rezultati
ukupnog prou~avawa politi~ke su{tine militarizma i fa{izma i poku{avaju se sagledati politi~ke reperkusije moderne krize kapitalizma, kao i militaristi~ke i fa{isti~ke tendencije u savremenom svetu.
Doktorska disertacija Vojislava [e{eqa, kako je to, uostalom, istaknuto i u referatu komisije pred kojom je brawena, predstavqa ozbiqan nau~ni
rad, ra|en bri`qivo i sa punim razumevawem problema koji se prou~ava. Autor je uspeo da svojom disertacijom doprinese boqem sagledavawu su{tine militarizma i fa{izma. Posebna vrednost ove teze nije samo u izboru izuzetno aktuelne teme, ve} i u teorijsko-metodolo{kom pristupu dru{tvenoj i politi~koj pojavi koja se izu~ava, te u rezultatima do kojih se pri tom dolazi.
Disertaciju kandidata [e{eqa odlikuje multidisciplinarni i komparativni pristup, koji se pokazao veoma uspe{nim, {to uostalom potvr|uju wegove
detaqne analize oblika i su{tine politi~kih sistema, dr`ave, demokratije, autokratije, me|unarodnih odnosa. Ovome doprinosi i primena istorijskog
metoda, {to je uslovilo da rad nema samo teorijski karakter, da nije ostao u
granicama gole apstrakcije, ve} su vrlo uspe{no kombinovane teorijske zamisli i refleksije prakti~nog istra`ivawa, {to predstavqa zavidnu sintezu ~iweni~nog i teorijskog izu~avawa i izlagawa. Autor je izvr{io komparativnu analizu militarizma i fa{izma ne kao nekih iznena|uju}ih i neo~ekivanih dru{tvenih fenomena, istorijskih paradoksa, ili negativnih pojava, nego kao realnih oblika, pre svega, bur`oaskog politi~kog re`ima pro cewuju}i, istovremeno, i uzroke koji dovode do wihovog uspostavqawa i posledice koje oni izazivaju. S obzirom na vreme u kome je pisana ova rasprava,
autor se uzdr`ao od analiza pojava militarizma u socijalisti~kim zemqama.
Ipak, u radu se posve}uje odre|ena pa`wa odnosu me|unarodnog radni~kog i
komunisti~kog pokreta prema pojavama militarizma i fa{izma.
Pored magistarske i doktorske rasprave, dr Vojislav [e{eq je objavio
vi{e od sto ~lanaka, rasprava i publicisti~kih radova. Jedan deo tih radova je iz oblasti op{tenarodne odbrane i nosi tragove vremena i zabluda u
kojima smo `iveli. Nesumwivo, ta i takva prou~avawa bila su podsticaj za
kriti~ko promi{qawe na{eg pravnopoliti~kog sistema, {to je imalo za posledicu sasvim druga~iji pristup na{oj savremenosti u kasnijim radovima
kandidata [e{eqa. Ta kriti~nost kandidata [e{eqa je posebno ispoqena u raspravama o prirodi dr`ave u nas, o politi~kom sistemu i Savezu komunista kao jedinoj stranci u tom sistemu.
256
Objavqeni radovi kandidata [e{eqa su prete`no iz oblasti teorije
dr`ave, politi~kog sistema, kao i me|unarodnih odnosa. To je razumqivo, ako
se ima u vidu prvobitno opredeqewe kandidata dr [e{eqa za rad u oblasti
politi~kih nauka i me|unarodnih odnosa.
Nedostaju, prema tome, radovi iz oblasti teorije prava. No, ako se uzme
u obzir kvalitet i broj objavqenih radova kandidata dr [e{eqa u oblasti
teorije dr`ave, wegovo iskustvo u nastavi koje je stekao kao docent na predmetu “Me|unarodni odnosi” na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, propisani uslovi i merila za izbor nastavnika u nastavni~ka zvawa od strane
Privremenog organa Univerziteta u Pri{tini od 26. 9. 1991. godine, Komisija predla`e nadle`nom organu Pravnog fakulteta Univerziteta u Pri{tini da izabere kandidata dr Vojislava [e{eqa u zvawe vanrednog profesora za predmet Uvod u pravo.
O ishodu konkursa, 29. oktobra 1992. godine, slu`beno me je izvestio dekan Pravnog fakulteta u Pri{tini, prof. dr Mirko Perunovi}, slu`benim aktom br. 01-245:
Po{tovani kolega, obave{tavamo vas da je Nastavno-nau~no ve}e Univerziteta u Pri{tini, na sednici od 8. 9. 1992. godine, donelo Odluku kojom
se daje saglasnost na Odluku Izbornog ve}a Pravnog fakulteta u Pri{tini, br. 01-135 od 22. 5. 1992. godine, na va{ izbor u zvawe vanrednog profesora za predmet Uvod u pravo na Pravnom fakultetu u Pri{tini.
Molimo da stupite na rad 2. 11. 1992. godine, i sa sobom ponesete potrebna dokumenta za zasnivawe radnog odnosa, kada }ete podneti zahtev za mirovawe radnog odnosa.
Stru~na komisija u sastavu dr Ratko Markovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Milo{ Aleksi}, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i dr Radivoje Marinkovi}, redovni profesor
Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, podnela je 11. januara 2000. godine
referat dekanu Pravnog fakulteta prof. dr Oliveru Anti}u:
U svojstvu ~lanova Komisije za pripremu izve{taja o prijavqenim kandidatima na konkurs, koji je Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu raspisao za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa na radnom mestu jednog docenta, vanrednog ili redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem na
Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (objavqen u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”, broj 52 od 3. decembra 1999. godine i dnevnom listu “Borba” od 7. decembra 1999. godine) ~ast nam je da podnesemo slede}i
izve{taj:
Na raspisani konkurs u roku se prijavio samo jedan kandidat, i to dr Vo jislav [e{eq, iz Beograda.
I. Dr Vojislav [e{eq je ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, gde
je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Godine 1973. upisao se na Pravni fa kultet Univerziteta u Sarajevu i diplomirao 28. maja 1976. godine, za dve godine i osam meseci. U toku studija bio je demonstrator na predmetu Ustavno pravo i prodekan za studentska pitawa.
U {kolskoj 1976/77. godini upisao se na ustavnopravno-politi~ki smer
postdiplomskih studija Pravnog fakulteta u Beogradu, a 19. juna 1978. godine odbranio magistarsku tezu “Pojam naoru`anog naroda u delima klasika
257
marksizma”. Na istom fakultetu odbranio je, 26. novembra 1979. godine, doktorsku disertaciju o temi “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma” i
time stekao nau~ni stepen doktora dru{tveno-politi~kih nauka.
Izabran je, 25. oktobra 1976. godine, za asistenta-pripravnika na predmetu Teorija o ratu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Nakon odbrawene
doktorske disertacije i odslu`ene redovne vojne obaveze, 1. jula 1981. godine
izabran je za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi na Odseku za politi~ke nauke i Odseku za `urnalistiku tog fakulteta, na osnovu referata Komisije u sastavu prof. dr Ivanka Srni}, prof. dr Smiqa Avramov, prof. dr Nenad Kecmanovi}, prof. dr Mustafa Festi} i prof. dr Radovan Vukadinovi}.
Godine 1982, odlukom foruma Saveza komunista, progla{en je idejno-politi~ki nepodobnim za rad sa studentima i preme{ten na fakultetski Institut za dru{tvena istra`ivawa u zvawu nau~nog saradnika. Uhap{en je 15.
maja 1984. godine, a 9. jula osu|en na osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa. Iz zatvora je iza{ao 15. marta 1986. godine i radio je kao samostalni publicista, regulisav{i radni odnos preko Udru`ewa kwi`evnika Srbije, ~iji je ~lan.
Odlukom Izbornog ve}a Pravnog fakulteta u Pri{tini, od 22. maja 1992.
godine, izabran je za vanrednog profesora na predmetu Uvod u pravo, na osnovu referata Komisije u sastavu prof. dr Stevan Vra~ar, prof. dr Budimir
Ko{uti} i prof. dr Abedin Ferovi}. Saglasnost na tu odluku Nastavno-nau~no ve}e Univerziteta u Pri{tini dalo je 8. septembra iste godine. U {kolskoj 1991/92. godini izvodio je kompletnu nastavu i obavio ispite iz predmeta Uvod u pravo.
Bio je ~lan Izdava~kog saveta lista ”Iudex”, ure|iva~kog saveta lista
“Politikolog”, Izdava~kog saveta “Zemunskih novina” i urednik Redakcije esejistike Kwi`evne omladine Sarajeva. Osniva~ je i izdava~ lista “Velika Srbija”, koji izlazi ve} deset godina, a dosad je ukupno objavqeno oko
700 brojeva.
Do sada je ukupno ~etiri puta bio na studijskim boravcima na stranim
univerzitetima:
– 1975. godine petnaest dana na Univerzitetu u Manhajmu, Savezna Republika Nema~ka;
– 1978. godine deset nedeqa na Asocijaciji dr`avnih koleya Grand Veli u Mi~igenu, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave;
– 1979. godine deset dana na Univerzitetu u Grajfsvaldu, Nema~ka Demokratska Republika;
– 1989. godine odr`ao je 97 predavawa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi, Australiji, Austriji, Nema~koj, [vajcarskoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji u organizaciji Srpskog narodnog univerziteta “Vuk Stefanovi} Karayi}” iz Klivlenda.
Uspe{no se slu`i ruskim i engleskim jezikom.
Do sada je objavio nekoliko stotina nau~nih, stru~nih, publicisti~kih
i dnevnopoliti~kih tekstova, uglavnom sabranih u sedamdeset kwiga.
II. Uz prijavu na konkurs, kandidat dr Vojislav [e{eq, podneo je bibliografiju radova koju je overio Jugoslovenski bibliografski institut. Same te radove nije dostavio Pravnom fakultetu Univerzitata u Beogradu, jer
je, kako navodi, sve wih uvrstio u kasnija izdawa svojih kwiga. Dostavio je
258
dvadeset kwiga, pa ih Komisija prikazuje dr`e}i se redosleda koji je dr Vojislav [e{eq naveo u prilogu uz konkursnu prijavu pod naslovom “Odabrana bibliografija nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova”.
1) “Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda”, I izdawe – “Kwi`evne
novine”, Beograd 1982, II izdawe – SIV[ Beograd 1987, III izdawe – SIV[
Beograd 1978, IV izdawe – ABC “Glas”, Beograd 1992, str. 240. Rad je prera|eni i dopuweni tekst magistarske teze odbrawene 19. juna 1978. godine na
Pravnom fakultetu u Beogradu, pod naslovom “Pojam naoru`anog naroda u
delima klasika marksizma”, pred Komisijom u sastavu prof. dr Ivanka Srni}, prof. dr Pavle Risti} i prof. dr Milan Vu~ini}.
2) “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, I izdawe – SIV[ Beograd 1987, II izdawe – SIV[ Beograd 1988, III izdawe – ABC “Glas”, Beograd 1992, str. 228. Rad je prera|eni i dopuweni tekst doktorske disertacije, odbrawene 26. novembra 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu,
pred Komisijom u sastavu prof. dr Ivanka Srni}, prof. dr Pavle Risti} i
prof. dr Vojin Dimitrijevi}.
3) “[ta da se radi?”, “Na{a re~”, London 1985, str. 46. Ova bro{ura sadr`i odgovore na Anketu – intervju “[ta da se radi?”, kao i referat “Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu”, podnesen na “Sociolo{kim susretima 1983”, o temi “Integracioni i dezintegracioni procesi u
jugoslovenskom dru{tvu”, Portoro` od 9. do 12. novembra 1983.
4) “Hajka na jeretika”, I izdawe – “Kwi`evna radionica Rastka Zaki}a”,
Beograd 1986, II izdawe – SIV[ Beograd 1989, III izdawe – ABC “Glas”, Beograd, 1991, str. 220. Rad je zbirka polemi~kih eseja i pamfleta nastalih pokretawem javne rasprave o panislamisti~kim tendencijama u Bosni i Hercegovini, iniciranih antisrpskom politikom tada{weg re`ima.
5) “Vreme preispitivawa”, I izdawe – SIV[, Beograd 1986, II izdawe –
SIV[ Beograd 1986, III izdawe – SIV[, Beograd 1988, IV izdawe – ABC
“Glas”, Beograd 1992, str. 240. Rad je studija o relevantnosti Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu; ideolo{kom i politi~kom monopolizmu kao duhovnom teroru u na{em vremenu i prostoru; krizi vaspitnoobrazovnog sistema i wenim reperkusijama na dru{tveni polo`aj omladine; ekolo{kim problemima u svetlosti civilizacijske krize ~ove~anstva
i intelektualnom anga`manu u konkretnom vremenu i prostoru.
6) “Sumrak iluzija”, I izdawe – SIV[, Beograd 1986, II izdawe – SIV[,
Beograd 1986, III izdawe – SIV[, Beograd 1988, IV izdawe – ABC “Glas”,
Beograd, 1991, str. 220. Re~ je o sabranim raspravama o krizi marksizma, mogu}nostima novog kriti~kog mi{qewa, smislu filozofije slobode, savremenim refleksijama politi~kih na~ela o slobodi {tampe, perspektivama eti~ke kritike dru{tvene realnosti itd. Kwiga sadr`i i studije o ideolo{koj i politi~koj dimenziji kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava, kao i o socijalnim i tehni~ko-tehnolo{kim determinantama prostornog situirawa qudskih zajednica. Tu su i obimni radovi o so ciolo{kom i politikolo{kom metodu, zasnivawu teorijskog pristupa nauci o me|unarodnim odnosima i dru{tvenom statusu sociolo{ke i poli tikolo{ke profesije.
259
7) “Demokratija i dogma”, I izdawe – SIV[, Beograd 1987, II izdawe –
SIV[, Beograd 1989, III izdawe – ABC “Glas”, Beograd 1991, str. 236. Re~
je o zborniku radova, koji sadr`i obimnu studiju o autorefleksiji jugoslovenskog politi~kog sistema i mogu}nostima wegove promene, kao i raspravu o filozofskom osmi{qavawu perspektiva dru{tvenog razvoja. U kwizi su objavqeni i autorovi osvrti na nekoliko zna~ajnih dela iz politi~ke teorije.
8) “Kwige za loma~u”, I izdawe – SIV[, Beograd 1988, II izdawe – “Savremena srpska misao”, Sidnej 1989, III izdawe – SIV[, Beograd 1989, IV iz dawe – ABC “Glas”, Beograd 1991, str. 268. Ovaj rad je empirijsko istra`ivawe pravnog instituta zabrane kwiga na osnovu nekoliko konkretnih primera i autorovog li~nog iskustva.
9) “Osvajawe slobode”, I izdawe – SIV[, Beograd 1988, II izdawe – “Srbija”, Hamilton 1989, III izdawe – SIV[, Beograd, 1989, IV izdawe – ABC
“Glas” 1991, str. 192. Re~ je o kwizi koja sadr`i {est nau~nih studija i ve}i
broj politi~kih pamfleta. Studije su posve}ene razmatrawu pitawa racionalnosti u marksisti~koj teoriji na nivoima wenog teleolo{kog samoodre|ewa, Hegelove i Makijavelijeve filozofije istorije, fa{izma kao dominiraju}eg oblika politi~ke autokratije u modernom vremenu i wegovoj analizi u marksisti~koj teoriji; shvatawu Trockog o dru{tvenoj su{tini rata
i istorijskom karakteru proleterske vojne organizacije, ideolo{kog jezika i idolatrijske svesti, kao i dru{tvenih mogu}nosti i misaonih perspektiva jugoslovenske filozofije.
10) “Pledoaje za demokratski ustav”, I izdawe – SIV[, Beograd 1988, II
izdawe – ABC “Glas” 1991, str. 184. Ovo je zbirka kriti~kih analiza Kardeqeve koncepcije socijalisti~kog dru{tva, verbalnog delikta kao neizbe`nog
produkta totalitarnog dru{tva, ideolo{kih i teorijskih orijentira marksisti~kog pristupa nacionalnom pitawu, ustavnih promena. Autor je izradio i projekat mogu}eg jugoslovenskog i srpskog demokratskog ustava na podlozi revizije Vidovdanskog i Ustava iz 1974. godine.
11) “Debrozovizacija dru{tvene svesti”, I izdawe – SIV[, Beograd 1989,
II izdawe – ABC “Glas” 1992, str. 216. Kwiga predstavqa zbirku rasprava o
debrozovizaciji dru{tvene svesti kao rezultatu preispitivawa vladaju}eg
sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti, pamfletistici u savremenoj
srpskoj kwi`evnosti i o fenomenu, varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima takozvanog unutra{weg izgnanstva u woj, kao i o problemu utvr|ivawa istorijske istine kao osnovnom preduslovu postizawa nacionalnog
pomirewa srpskog naroda.
12) “Otvoreno pismo Dobrici ]osi}u”, I izdawe – “Srpski narodni pokret slobode”, Wujork 1990, II izdawe – GIP “Dimitrije Slavuj”, Vaqevo 1990,
str. 20. Ovaj rad je polemi~ki esej povodom kwige razgovora Slavoquba \uki}a sa Dobricom ]osi}em “^ovek u svom vremenu”.
13) “Optu`nica protiv Josipa Broza Tita”, I izdawe “Srpski narodni pokret slobode”, Wujork 1990, II izdawe – GIP “Dimitrije Slavuj”, Va qevo 1990, III izdawe – SIV[, Beograd 1990, str. 32. Rad je poku{aj prak ti~nog pravni~kog pristupa zlo~inima Josipa Broza Tita protiv srpskog
naroda.
260
14) “Veleizdajni~ki proces”, I izdawe – SIV[, Beograd 1986, II iz dawe – SIV[, Beograd 1988, III izdawe – ABC “Glas”, Beograd 1991, str.
244. U radu je data stru~na elaboracija jednog karakteristi~nog slu~aja
su|ewa za verbalni delikt na osnovu sopstvenog iskustva autora.
15) “Suo~avawa sa samoupravqawem”, I izdawe – SIV[, Beograd 1987,
II izdawe – SIV[, Beograd, 1988, III izdawe – ABC “Glas”, Beograd 1991, str.
268. Rad predstavqa empirijsko istra`ivawe zloupotrebe prava u politi~ke svrhe na konkretnim primerima.
16) “Fenomenologija balkanskog despotizma”, ABC “Glas”, Beograd 1992,
str. 464. Ovaj rad je pravna analiza instituta zabrane kwiga, oduzimawa paso{a i drugih oblika sistematskog progona politi~kih disidenata na osnovu iskustvenih saznawa i slu`benih dokumenata.
17) “Robija{ke meditacije”, ABC “Glas”, Beograd 1992, str. 188. Re~ je
o kwizi koja sadr`i autorove zatvorske uspomene, nekoliko stru~nih rasprava od kojih je najzna~ajniji referat sa Tre}eg kongresa pravnika Jugoslavije, odr`anog u Skopqu od 17. do 19. novembra 1977. godine, pod naslovom “Neka osnovna pitawa reformisawa pravni~kog obrazovawa”.
18) “Horvatove usta{ke fantazmagorije”, ABC “Glas”, Beograd 1992, str.
268. Osnovna studija predstavqa autorovo reagovawe na kwigu Branka Horvata “Kosovsko pitawe”, a sadr`i i tekstove sedam predavawa koje je autor
odr`ao na svojoj turneji po prekomorskim zemqama iz 1989. godine.
19) “Emigrantski opus profesora Laze M. Kosti}a, I deo”, “ZIPS”, Beograd 1999, str. 244. Prvi deo monografije o emigrantskom delu prof. dr Laze M. Kosti}a u kojoj su obra|ene Kosti}eve studije o Srbima katolicima,
Wego{u i srpstvu, srpstvu Boke Kotorske, nacionalnim mawinama i ve{ta~kim nacijama u srpskim zemqama, hrvatskom hiqadugodi{wem varvarstvu i
kra|i srpskog jezika. Autor nastavqa sa prou~avawem brojnih Kosti}evih
studija, koje namerava da objavi u drugom delu kwige.
20) “Srpski narod i novi svetski poredak”, “ZIPS”, Beograd 1999, str.
306. Kwiga sadr`i aktuelne ustavnopravne i politi~koteorijske rasprave o
reperkusijama uspostavqawa novog svetskog poretka na srpski narod i dr`avu, putem detaqne analize dr`avnog udara i okupacije Republike Srpske, Dejtonskog sporazuma i wegove sistematske revizije, kao i kosovskometohijske
krize sa aspekta nastojawa zapadnih sila da uni{te dr`avu srpskog naroda.
U kwizi je objavqena i rasprava o aktuelnim problemima funkcionisawa
pravnog poretka, pravnim aspektima Saveza Rusije i Belorusije i analiza pravnih i politi~kih determinanti procesa privatizacije u Jugoslaviji.
III. Dr Vojislav [e{eq je akademsku karijeru zapo~eo kao veoma mlad
~ovek, zahvaquju}i gotovo duplo kra}em studirawu pravnog fakulteta od
onog propisanog i izboru za asistenta pripravnika na fakultetu odmah posle diplomirawa, pre 24 godine. Veoma brzo je i magistrirao i doktorirao
na Pravnom fakultetu u Beogradu. Biran je za docenta na fakultetu, ali mu
je ubrzo akademska karijera bila prekinuta, iz politi~kih razloga. Taj prekid trajao je ~itavu deceniju, da bi dr Vojislav [e{eq nastavio akademsku
karijeru tek 1992, izborom za vanrednog profesora za predmet Uvod u pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pri{tini (~lanovi Komisije za
izbor: prof. dr Stevan Vra~ar, prof. dr Budimir Ko{uti} i prof. dr Abe261
din Ferovi}). Kao nastavnik, sa svim nastavni~kim radnim obavezama, proveo je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pri{tini godinu dana. Onda
je, zato {to se posvetio politici, nastao drugi prekid u wegovoj akademskoj
karijeri. Ipak, u toj karijeri on je pro{ao sva zvawa od asistenta pripravnika do vanrednog profesora.
Ako je u akademskoj karijeri imao prekide, dr Vojislav [e{eq ih nikada nije imao u publicisti~kom i nau~noistra`iva~kom radu od vremena
kada je taj rad zapo~eo. O tome svedo~i veliki broj wegovih radova, pre svega kwiga. Iako po evropskim merilima relativno mlad ~ovek, dr Vojislav
[e{eq je ve} sada najplodniji pisac u oblasti politi~ke publicistike u nas.
Wegovi radovi su neujedna~enog stepena produbqenosti, ali im se nikada ne
mo`e osporavati autorovo znawe iz oblasti politi~ke teorije, filozofije, prava i istorije, obave{tenost, britak i pismeni jezik i polemi~ki stil,
op{ta kultura i gotovo strasna posve}enost temama o kojima pi{e. Svi ti
mnogobrojni radovi su iz prostrane oblasti koju obuhvata nastavna i nau~na disciplina Politi~ki sistem, a iz iste oblasti je i tema wegove doktorske disertacije, {to je, prema Zakonu o Univerzitetu, uslov za izbor u fakultetsko nastavni~ko zvawe.
Dr Vojislav [e{eq suvereno vlada na javnoj sceni, {to je dokazao nebrojenim javnim istupawima na javnim tribinama, televiziji i radiju, javnim
predavawima, politi~kim agitacijama i sl. On ima i potrebno asistentsko
i nastavni~ko iskustvo u radu sa studentima. Kristalna jasno}a wegove usmeno izgovorene re~i, logi~nost u zakqu~ivawu, bogata leksika i gotovo perfektna intonacija wegovog govora su garancija da }e dr Vojislav [e{eq biti za studente atraktivan i uvek rado slu{an predava~.
Iz svega re~enog, mo`e se zakqu~iti da dr Vojislav [e{eq ima i uz to
ume {ta da ka`e studentima na svojim predavawima i uop{te u saobra}aju sa
studentima, ali i op{toj, stru~noj i nau~noj javnosti. Sadr`ina i broj wegovih publicisti~kih, stru~nih i nau~nih radova, bravurozni govorni~ki dar
i sugestivnost wegovog obra}awa drugima, vi{e su nego dovoqni razlozi da
se dr Vojislav [e{eq predlo`i za izbor u jedino, a ujedno i najvi{e, fakultetsko nastavni~ko i nau~no zvawe koje dosad nije imao – zvawe redovnog profesora fakulteta. To Komisija i ~ini, tj. ona dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu predla`e da dr Vojislava [e{eqa izabere u zvawe redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Po{to je referat na propisani na~in stavqen na uvid javnosti, prigovor je dekanu prof. dr Oliveru Anti}u podneo penzionisani profesor Pravnog fakulteta dr Radoslav Stojanovi} 24. januara 2000. godine:
Gospodine Dekane,
Vi ste raspisali konkurs za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa
na radnom mestu jednog docenta, vanrednog profesora ili redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem na koji se javio samo dr Vojislav [e{eq.
Komisija u sastavu: dr Ratko Markovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Milo{ Aleksi}, redovni profesor Farmaceutskog fa kulteta u Beogradu i dr Radivoje Marinkovi}, redovni profesor Fakulteta
politi~kih nauka u Beogradu, podneli su, 10. januara 2000. godine, vama referat kojim predla`u dr Vojislava [e{eqa za zvawe i radno mesto redovnog
profesora za predmet Politi~ki sistem na Pravnom fakultetu u Beogradu.
262
Po{to sam pro~itao pomenuti referat, zapazio sam u wemu brojne nedostatke, ali }u izneti samo dva prigovora koji se odnose na su{tinsku i formalnu povredu Zakona o univerzitetima Republike Srbije.
1. Su{tinski, redovni profesor je najvi{e zvawe nastavnika na univerzitetima kod nas {to pretpostavqa, pored nau~nog rada na predmetu koji predaje, nastavni rad, tako|e, na tom predmetu. Dr Vojislav [e{eq ima samo dve
godine nastavni~kog sta`a u prethodnim zvawima docenta i vanrednog profesora na sasvim drugim predmetima: izabran je 1981. godine za docenta na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu za predmet Me|unarodni odnosi i za vanrednog profesora, 1992. godine, za predmet Uvod u pravo na Pravnom fakultetu u Pri{tini. Na oba radna mesta proveo je po jednu {kolsku godinu. Prema tome, kandidat dr Vojislav [e{eq, nije nikada predavao predmet Politi~ki sistem za koji sada treba da bude izabran u zvawe redovnog profesora!
2. Mada se iz referata vidi da je dr Vojislav [e{eq napisao (po broju) vi{e kwiga od Slobodana Jovanovi}a, on po Zakonu o univerzitetima Republike Srbije ne ispuwava uslove za izbor u zvawe redovnog profesora. U
~l. 82. ovoga zakona se izri~ito tra`i:
“Zvawe redovnog profesora mo`e da stekne lice koje pored uslova iz
~l. 80. i 81. ovog zakona, ima:
1. objavqenu monografiju u odgovaraju}oj nau~noj oblasti;
2. ostvarene rezultate u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih
teza ili doktorskih disetacija.” (Podvukao R. S.).
Po mi{qewu Komisije, dr Vojislav [e{eq svojim brojnim kwigama ispuwava uslov iz stava 1. ~l. 82.
Me|utim, dr Vojislav [e{eq ne ispuwava uslove iz stava 2. 82. ~l. jer
nije u~estvovao, {to se vidi iz referata, u uzdizawu nau~no-nastavnog podmlatka, a posebno kroz mentorstvo u doktorskim i magistarskim tezama, niti je u~estvovao u komisijama za ocenu ili odbranu doktorskih ili magistarskih teza.
Shodno tome, gospodine Dekane, smatram da biste prekr{ili Zakon o
univerzitetima Republike Srbije ukoliko biste prihvatili predlog Komisije da se dr Vojislav [e{eq izabere na radno mesto i u zvawe redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
3. Podr`avao sam (javno) dr Vojislava [e{eqa kada je bio u zatvorima,
mada se fundamentalno nisam slagao sa wegovim politi~kim stavovima. Sada, tako|e, ne podnosim ovaj prigovor zbog fundamentalnog neslagawa sa po litikom dr Vojislava [e{eqa, ve} zato {to bi wegov izbor zna~io povredu va`e}eg zakona, a time i obezvredio zvawe redovnog profesora na Beogradskom univerzitetu.
Mislim da je fakultetskom kolegijumu poznato, kao i vama, gospodine
Dekane, da nikada politi~ke razlike nisu uticale na moje stavove u kadrovskoj politici u dugogodi{woj karijeri univerzitetskog profesora.
Jasno mi je iz kojih razloga je Radoslav Stojanovi} kao istaknuti aktivista Srpskog pokreta obnove i predsednik strana~kog saveta za obnovu monarhije nastojao da ospori moj izbor, ali mi je potpuno neshvatqivo da iz263
nosi javno tvrdwu da me je podr`avao dok sam bio u zatvorima. Dok sam robijao dr Radoslav Stojanovi} je bio glavni fakultetski juri{nik Saveza komunista i zdu{no u~estvovao u javnom `igosawu mog kontrarevolucionarnog delovawa. Na svakom koraku je pakostio prof. dr Smiqi Avramov, izme|u ostalog i zbog toga {to nije podlegla pritiscima mo}nog klana Dizdarevi}a i wihovog eksponenta Vojina Dimitrijevi}a da ne potpi{e reaferat za moj izbor u zvawe docenta. Ma, podr`ao je mene Radoslav Stojanovi},
ali nehoti~no. Da nije bilo takvih komunisti~kih poltrona i ~ankoliza kao
{to je on, `ivot bi mi verovatno bio stra{no dosadan.
Komisija se 1. februara na slede}i na~in izjasnila povodom Stojanovi}evog prigovora:
U zakonskom roku na izve{taj Komisije stigao je jedan prigovor, koji vam
je podneo redovni profesor Pravnog fakulteta u penziji, dr Radoslav Stojanovi}, a koji ste nam vi poslali na razmatrawe i odgovor.
Sa gledi{ta formalnih pretpostavki za podno{ewe prigovora, dr R. Stojanovi} nije aktivno legitimisana strana, jer on nije bio, niti je mogao biti, u~esnik u konkursu koji ste raspisali. Predlogom Komisije ne dira se,
stoga, u neko pravo podnosioca prigovora, niti u wegov na zakonu zasnovani
interes. Tim predlogom se ne re{ava o pravima i obavezama, niti pravnim
interesima podnosioca prigovora, {to jedino mo`e biti osnov za aktivnu
legitimaciju na podno{ewe prigovora. Podnosilac prigovora navodi da motiv wegovog podneska nije “fundamentalno neslagawe” sa politi~kim stavovima predlo`enog kandidata ({to ni na jednom mestu nije predmet pomena u Izve{taju), nego za{tita objektivne zakonitosti, za {ta on, nema sumwe, nije legitimisan. Komisija smatra da je ve} to dovoqan razlog za odbacivawe prigovora, ne ulaze}i u meritum prigovora.
[to se merituma ti~e, Komisiji se prigovara da kandidat kojeg ona predla`e za izbor u zvawe redovnog profesora ne ispuwava dva dodatna zakonska uslova koji se, pored uslova tra`enih za izbor u zvawe vanrednog profesora i docenta, tra`e za izbor u zvawe redovnog profesora. To su: objavqena monografija u odgovaraju}oj nau~noj oblasti i mentorstvo u magistarskim
tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu
ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disetacija.
[to se prvog dodatnog uslova ti~e, mo`e se izme|u bar deset, tj. polovine od navedenih monografija predlo`enog kandidata, izabrati ona koja }e
se smatrati monografijom u smislu ~lana 80, ta~ka 1. (ne stav 1, kako stoji u
prigovoru), Zakona o Univerzitetu (ne Zakona o univerzitetima, kako stoji u prigovoru).
[to se drugog dodatnog uslova ti~e, on va`i samo u odre|enom kontekstu, kad je on objektivno primewiv. Druk~ije tuma~ewe ove zakonske odredbe, tuma~ewe ovog uslova kao apsolutnog, zna~ilo bi, da na fakultetima na
kojima nije organizovana poslediplomska nastava ili ova nastava nije orga nizovana po pojedinim smerovima, nikada iz te sredine ne bi mogao biti iza bran redovni profesor, bez obzira na nau~ne radove i rezultate u nastavi.
Da ne spomiwemo da pri takvom tuma~ewu nikada ne bi mogao nau~ni radnik
iz nau~nog instituta, koji ima vi{e nau~nih monografija, postati redovni
profesor fakulteta. Obrnuto, redovni profesori mogli bi se regrutova264
ti samo iz reda nastavnika fakulteta koji su institucionalizovali poslediplomsku nastavu. To, svakako, nije smisao odredbe ~lana 82, ta~ka 2 (ne stav
2, kako stoji u prigovoru) Zakona o Univerzitetu.
Iz izlo`enih razloga, Komisija, u{av{i u meritum prigovora, ne uva`ava razloge podnosioca prigovora koji su upereni protiv predloga Komisije.
Komisija, zato, ostaje pri svom predlogu kandidata za izbor u zvawe redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji vam je svojevremeno podnela.
Na osnovu ~lana 91. stav 1. Zakona o univerzitetu (“Slu`beni glasnik
RS”, broj 20/98), i ~lana 163. stav 2. Statuta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dekan prof. dr Oliver Anti} je, 3. februara 2000. godine,
doneo odluku 02-broj: 42/6 o izboru nastavnika u zvawe i na radno mesto redovnog profesora:
1. Dr VOJISLAV [E[EQ, bira se u zvawe i na radno mesto redovnog
profesora za predmet POLITI^KI SISTEM.
2. Po dobijawu saglasnosti Ministra za vi{e i visoko obrazovawe sa
imenovanim }e Dekan zakqu~iti ugovor o radu.
3. Imenovani zasniva radni odnos na neodre|eno vreme danom zakqu~ewa ugovora o radu. Obrazlo`ewe:
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je objavio konkurs za izbor
nastavnika za nastavni predmet Politi~ki sistem u “Slu`benom glasniku
Republike Srbije” br. 52 od 3. decembra 1999. godine.
Dekan Fakulteta obrazovao je Komisiju za pripremu izve{taja o prijavqenim kandidatima, u sastavu: dr Ratko Markovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Milo{ Aleksi}, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i dr Radivoje Marinkovi}, redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu.
Komisija je pregledala konkursni materijal i 17. januara 2000. godine
dostavila izve{taj dekanu Fakulteta u kome predla`e da se dr Vojislav [e{eq, jedini prijavqeni kandidat, izabere za redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem. Izve{taj Komisije stavqen je na uvid javnosti od 17.
do 25. januara 2000. godine. Na napisani izve{taj podnet je prigovor, istina, od lica koje nije u~esnik konkursa. Prigovor je dostavqen Komisiji za
pripremu izve{taja na mi{qewe. Komisija je u svom odgovoru, 02-broj 42/5
od 2. februara 2000. godine, iako nije bila u obavezi, u{av{i u meritum prigovora, ostala u potpunosti pri svom predlogu za izbor dr Vojislava [e{eqa u zvawe redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem.
Na osnovu izlo`enog, doneta je odluka kao u izreci.
Dostaviti:
– Ministru za vi{e i visoko obrazovawe
– Arhivi
– Odseku za op{te poslove
Na osnovu ~lana 91. stav 2. Zakona o univerzitetu (“Slu`beni glasnik
RS”, br. 20/98) i ~lana 71. stav 3. Zakona o dr`avnoj upravi (“Slu`beni glasnik RS”, br. 20/92 i 48/92) ministar za vi{e i visoko obrazovawe prof. dr
Jevrem Jawi} doneo je 7. februara re{ewe broj 119-05-18/2000-01:
265
Kojim se daje saglasnost na Odluku dekana Pravnog fakulteta u Beogradu 02 broj 42/6 od 3. 2. 2000. godine, o izboru dr Vojislava [e{eqa u zvawe redovnog profesora i na radno mesto nastavnika za nastavni predmet “Politi~ki sistem” na Pravnom fakultetu u Beogradu. Obrazlo`ewe:
Pravni fakultet u Beogradu, svojim zahtevom 02 broj 42/7 od 3. februara 2000. godine, obratio se Ministarstvu za vi{e i visoko obrazovawe u ciqu pribavqawa saglasnosti ministra, na Odluku 02 broj 42/6 od 3. februara
2000. godine, o izboru dr Vojislava [e{eqa u zvawe i na radno mesto redovnog profesora za nastavni predmet “Politi~ki sistem”.
Pravni fakultet u Beogradu objavio je konkurs 3. 12. 1999. godine u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”, za izbor jednog nastavnika za nastavni
predmet “Politi~ki sistem”.
Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu je, saglasno ~l. 89. Zakona o univerzitetu, obrazovao Komisiju za pripremu izve{taja o prijavqenim kandidatima u sastavu: dr Ratko Markovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Milo{ Aleksi}, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i dr Radivoje Marinkovi}, redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu.
Komisija je po isteku roka za prijavqivawe kandidata, sa~inila izve{taj i isti dostavila dekanu Pravnog fakulteta 17. 1. 2000. godine na daqi
postupak.
Po dostavqawu izve{taja dekan je izvr{io izbor i doneo Odluku 3. 2. 2000.
godine, 02 broj 42/6, o izboru dr Vojislava [e{eqa u zvawe i na radno mesto
redovnog profesora za nastavni predmet “Politi~ki sistem”.
Ministar za vi{e i visoko obrazovawe je, saglasno ~l. 91. stav 2. Zakona o univerzitetu, dao saglasnost na Odluku 02 broj 42/6 od 3. 2. 2000. godine,
o izboru dr Vojislava [e{eqa u zvawe redovnog profesora za nastavni predmet “Politi~ki sistem” na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Dostavqeno:
– Pravnom fakultetu u Beogradu;
– Arhivi
Na osnovu ~lana 11. stav 1. Zakona o radnim odnosima (“Slu`beni glasnik RS”, br. 55/96), sa dekanom Pravnog fakulteta sam 11. februara zakqu~io ugovor o radu 02-broj: 42/9:
1. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i dr Vojislav (Nikola) [e{eq, VIII stepen stru~ne spreme, sa prebivali{tem u Batajnici, Posavskog
odreda 36, broj radne kwi`ice 985/76, na radnom mestu redovnog profesora.
Imenovani prvi put zasniva radni odnos na fakultetu 15. februara 2000.
godine u zvawu redovnog profesora.
2. Zaposleni zasniva radni odnos na neodre|eno vreme.
3. Radni odnos se zasniva na osnovu Odluke o izboru, 02-broj: 42/6 od 3. februara 2000. godine i Re{ewa ministra za vi{e i visoko obrazovawe o davawu saglasnosti za izbor u zvawe i na radno mesto redovnog profesora, br.
119-05-18/2000-01 od 7. 2. 2000. godine.
4. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom u trajawu
od 40 ~asova nedeqno.
5. Zaposleni je du`an da stupi na rad 15. februara 2000. godine.
266
6. Zaposleni }e obavqati poslove u Beogradu.
7. Probni rad nije predvi|en.
8. Poslodavac se obavezuje da odmah po stupawu zaposlenog na rad podnese propisane prijave na obavezno socijalno osigurawe i blagovremeno upla}uje doprinos za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osigurawe i osigurawe za slu~aj nezaposlenosti.
9. Zaposleni prihvata da u toku rada mo`e da bude raspore|en na drugo
radno mesto, odnosno u drugo radno mesto rada, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
10. Radno vreme iznosi nedeqno 40 ~asova i raspore|uje se na slede}i na~in, u skladu sa utvr|enim rasporedom nastave.
11. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajawu od 30 minuta.
12. Zaposleni ima pravo na dnevni odmor.
13. Zaposleni ima pravo na nedeqni odmor.
14. Zaposleni ima, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, pravo
na godi{wi odmor za vreme letweg raspusta.
15. Zaposleni ima pravo na pla}eno i nepla}eno odsustvo u toku kalendarske godine, u skladu sa zakonom o kolektivnim ugovorom.
16. Zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu cene rada radnog mesta na koje je zaposleni raspore|en, radnog u~inka i vremena provedenog na radu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom najmawe jedanput mese~no isplati zaradu i to najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.
17. Zaposleni ima pravo na dodatke, naknadu zarade i druga primawa u
skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
18. Poslodavac se obavezuje da obezbedi i sprovodi za{titu na radu u skladu sa zakonom, propisanim merama i normativima za{tite na radu, aktom poslodavca, odnosno kolektivnim ugovorom.
19. Zaposleni je du`an da se pridr`ava propisanih mera za{tite na radu.
20. Zaposleni i poslodavac prihvataju sva prava obaveze i odgovornosti
utvr|ene zakonom, kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
21. Ako zaposleni u radu, odnosno u vezi sa radom nemarno ili iz krajwe nepa`we prouzrokuje {tetu poslodavcu, du`an je da {tetu nadoknadi, u
skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
22. Poslodavac se obavezuje da u slu~aju prestanka radnog odnosa zaposlenom vrati uredno popuwenu radnu kwi`icu.
23. Svaka od ugovornih strana mo`e da otka`e ovaj ugovor, pod uslovima i u slu~ajevima utvr|enim zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.
24. Zaposleni ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajawu od 20 dana od dana dostavqawa otkaza ugovora o radu.
25. Posebna prava i obaveze nisu predvi|eni.
26. Ovaj ugovor sa~iwen je u 5 primeraka od kojih po dva primerka zadr`ava svaka od ugovornih strana.
Dekan Pravnog fakulteta je na osnovu ~lana 179. Statuta doneo odluku 02-broj 175/3 da mi se na kori{}ewe dodequje kabinet 418 u fakultetskoj zgradi.
267
2. Moralni fijasko prof. dr Vojina Dimitrijevi}a
Moj izbor u zvawe redovnog profesora Pravnog fakulteta izazvao je ve}u pa`wu javnosti. List “Svedok”, od 4. aprila 2000. godine, pokrenuo je obimniju rubriku pod naslovom “Profesori univerziteta u politi~kim vodama,
lideri stranaka, vicepremijeri, ministri, poslanici...” u ~ijem je uvodnom
obrazlo`ewu nagla{eno:
Univerzitetski profesori, u posledwe vreme, zauzimaju ~itav niz va`nih
dr`avnih funkcija u Srbiji i SRJ. I ranije, u vrhovima pojedinih stranaka, univerzitetski qudi zauzimali su istaknuta, pa i liderska mesta, ali su
ovoga ~asa, kao profesionalna grupacija, verovatno najzna~ajniji “politi~ki lobi” u vrhu republi~ke i savezne vlasti. Da li kao oslonac ili ukras?
Tako, ~ak trojica univerzitetskih profesora obavqaju funkcije potpredsednika Vlade Srbije – dr Ratko Markovi}, dr Milovan Boji} i dr Vojislav
[e{eq. Dr Vladan Kutle{i} je, recimo, potpredsednik Savezne vlade. Dobar deo republi~kih i saveznih ministara tako|e poti~e sa univerziteta. I
u gradskim vladama vi{e srpskih centara sede profesori univerziteta. U
vrhovima stranaka, tako|e, univerzitetski profesori, ako ve} nisu lideri,
predstavqaju “partijsku elitu” (dr Mira Markovi}, dr Vladimir [tambuk,
dr Spasoje Kruni}, dr Milan Bo`i}, dr Vladeta Jankovi}...).
U~e{}e univerzitetskih qudi u politi~koj istoriji Srbije nije novijeg datuma. U srpskoj parlamentarnoj istoriji mo`e se zapaziti da pojedini
istaknuti nau~nici nisu odoleli isku{ewima politike – od Sime Lozani}a i Jovana @ujovi}a, do Slobodana Jovanovi}a i Lazice Markovi}a. Na drugoj strani, pojedini profesori, od Jovana Cviji}a do Aleksandra Beli}a, osim u ratovima, kada im je patriotizam nalagao privremeno odricawe od “~iste nauke”, odbijali su da se direktno ukqu~e u politi~ke tokove...
Na koji na~in profesori uskla|uju svoj politi~ki anga`man sa redovnim univerzitetskim poslovima i kakva su dana{wa iskustva takve “dvojne
varijante”, “Svedok” je poku{ao da sazna u razgovorima sa pojedinim dekanima i profesorima.
U sklopu te rubrike objavqen je i intervju sa dekanom Pravnog fakulteta, prof. dr Oliverom Anti}em, pod naslovom “Na fakultetu [e{eq nije nikakav bauk”. Intervju su napravili Dragana Novkovi} i Ivan Milenkovi}, a ovde ga u celosti prenosim:
Svedok: Mogu li da se pomire rad na Univerzitetu i politi~ka aktivnost?
Prof. dr Oliver Anti}: To je oduvek bilo povezano. Pravni fakultet
je, u stvari, dr`avno-pravni fakultet. Ako neko ne{to zna o dr`avi i pravu, to su, pre svega, na{i qudi. Oni, po definiciji, o tome znaju vi{e od bilo kog drugog. Pre II svetskog rata, uostalom, mnogi na{i profesori bili
su ~uvena imena u politici – od Slobodana Jovanovi}a, preko Laze Markovi}a, do Mihajla Konstantinovi}a. Tako je bilo i posle rata. U nekim predmetima je to ~ak i po`eqno: Ustavno pravo ili Politi~ki sistem, recimo.
Neko }e tu materiju mnogo boqe znati ako ima i neposredni uvid u praksu.
I obratno: primewiva}e posledwa dostignu}a nauke tamo gde treba primewivati pravo, u vladi ili sudu, na primer.
268
Svedok: Da, ali kako profesori uskla|uju obaveze koje su, na obe strane, velike? Ne{to mora da trpi...
Prof. dr Oliver Anti}: Treba prona}i meru. Ima qudi sa velikim iskustvom. Eto, recimo, Ratko Markovi}. On je stvarno zauzet – toliko radi
u vladi i ima toliko dr`avnih poslova, da to, jednostavno, svi znaju. Ali, i
pored toga, nikada nije propustio ~as, nikada nije zakasnio na ispit, nikada se nije desilo, kao kod nekih drugih, da ispit odla`e za sedam dana... Mera je, dakle, bitna. Onaj ko radi ovde mora da ispuwava svoje obaveze kako vaqa. Ali, ako je uspe{an i na drugoj strani, to ponekad mo`e biti dobro i za
fakultet. Dobro je videti da profesor ovog fakulteta mo`e biti uspe{an
i van fakulteta: u politici, umetnosti...
Svedok: Na Pravnom fakultetu ima profesora raznih politi~kih orijentacija. Kako studenti reaguju na wih?
Prof. dr Oliver Anti}: Da, kod nas ima profesora iz gotovo svih partija. Do skora nismo imali nikoga samo iz Radikalne stranke, ali je sada do{ao Vojislav [e{eq. Treba znati da on predaje opcioni predmet – Politi~ki sistem, odnosno predmet koji zavisi od izbora studenata, od wihovih
sklonosti. Onaj, dakle, ko ho}e da se opredeli za politi~ki smer, mo`e da
izabere i taj predmet. Na Politi~kom sistemu ima tri nastavnika, tako da
student, iz nekog razloga, mo`e da izrazi `equ da ne pola`e kod [e{eqa,
nego kod drugog profesora. Niko, prakti~no, ne mo`e da bude o{te}en.
Svedok: Postoje razne verzije o [e{eqevom dolasku na Fakultet...
Prof. dr Oliver Anti}: Na predlog predmetnog nastavnika, i na predlog katedre, raspisan je konkurs za docenta, vanrednog i redovnog profesora. Nije se javio niko – osim Voje [e{eqa, koji je ispuwavao sve uslove. Da
smo ga, recimo, odbili, bila bi to neustavna odluka, a on bi nas, ako bi hteo,
dobio na sudu. Mnogi, me|utim, zaboravqaju da je time, zapravo, ispravqena
jedna velika nepravda. On je, kao najboqi student prava u Sarajevu, morao biti izabran za asistenta – u najkra}em vremenu, sa najvi{om ocenom, zavr{io
je taj fakultet. Kada se [e{eq javio na konkurs, mnogi su {krgutali zubima, ali on nije mogao da ne bude primqen. Jo{ za vreme studija u Bosni je dosta “srbovao”, a to nije bilo nimalo po`eqno, niti prijatno. Upravo zbog
toga mu je i u~iwena ta nepravda i bio je otpu{ten. Posle toga, on je ovde sjajno doktorirao. To se vidi i po tome {to je u komisiji za wegov doktorat bio
i jedan ~ovek ~ija su politi~ka shvatawa totalno suprotna od wegovih – profesor Vojin Dimitrijevi}. [e{eqev rad on je ocenio najvi{om ocenom...
Svedok: Na politi~koj pozornici [e{eq se, ponekad, tvrde wegovi oponenti, pona{a neprimereno. Da li to mo`e da uti~e na wegov rad sa studentima?
Prof. dr Oliver Anti}: Da, i to sam mu li~no zamerio. Naime, neke stvari on mora finije da predstavqa, mora rafiniranije da nastupa. Rekao sam
mu: “Nadam se da }e to {to si profesor ovde uticati na tebe da neke stvari
izgla~a{ u svom nastupu”. I zaista, sa studentima nema nikakvih problema.
Nedavno je imao ispite, tri kandidata su polagala kod wega: bile su dve sed mice i jedna osmica. Nije on nikakav bauk. Mo`da tako izgleda, ali nije. On
je i ~lan Upravnog odbora, i zaista – kolege to mogu da potvrde – nije napravio nijedan eksces. Naprotiv: bio je u~tiv i korektan.
269
Svedok: I zato mislite da }e na}i pravu meru izme|u politi~kog delovawa i nastupa pred studentima?
Prof. dr Oliver Anti}: Razmi{qao sam o wegovom politi~kom nastupu. Wegov eksplozivni nastup je, u stvari, usmeren na wegove bira~e. Oni to
vole. Kada bi bio previ{e rafiniran, te{ko da bi bio uspe{an u tim stvarima. Kada bih se ja, ovakav, pojavio pred wegovim bira~ima – a uvek sam dr`ao do toga da se malo elegantnije obu~em – pa biranim re~ima poku{ao da
im se obratim, verovatno me niko ne bi birao. On, dakle, zna kako da pri|e
odre|enom bira~kom telu. I to je deo politi~ke ve{tine...
Svedok: Na Pravnom fakultetu bilo je dosta burno, neki su profesori,
upravo zbog politike, izgubili posao – Vodineli}, Popovi}, Hiber...
Prof. dr Oliver Anti}: Vidite, mene ne interesuje ko je u kojoj stranci. Politika se vodi u strankama, i svako ima pravo da bude u kojoj god ho}e.
Ali, ne mo`e da ne radi na fakultetu. Niko, me|utim, ovde nije dobio otkaz
po Zakonu o univerzitetu, nego po Zakonu o radnim odnosima.
Niko ne mo`e da ka`e da je qut zbog ne~ega, pa zbog toga ne dolazi na posao. U stvari, nikome ja nisam dao otkaz, nego im je zakon dao otkaz. Oni su
najavili da od odre|enog dana ne rade. Upozorio sam ih da posle pet dana, ukoliko se ne pojave na poslu, po sili zakona im prestaje radni odnos. Ali, oni
su to ignorisali, a petog dana su odbili sopstveni predlog za jedan, tako da
ka`em, sporazum, kojim bi se uredili odnosi na Fakultetu. Sami su sastavili taj predlog, ja sam ga prihvatio, a onda su oni to odbili zato {to sam ja
prihvatio! Po isteku petog dana prestao im je radni odnos. I tu je sve jasno.
Na Anti}ev intervju reagovao je, u “Svedoku” od 11. aprila, biv{i profesor Pravnog fakulteta, dr Vojin Dimitrijevi}, ~ije je pismo objavqeno
pod naslovom “[e{equ nisam dao prelaznu ocenu za doktorat”:
Iz “Svedoka” br. 193 od 4. aprila 2000. (“Na fakultetu [e{eq nije nikakav bauk”) saznao sam da dr Oliver Anti}, koji po Zakonu o univerzitetu
vr{i du`nost dekana Pravnog fakulteta u Beogradu nije, kako je obe}avao,
“proterao politiku s univerziteta”, nego se, {tavi{e, veseli kada su mu kolege aktivne u politi~kim strankama, naravno, ako “ne trpi proizvodwa”.
Mo`da je to istina, ali nije istina da sam ja doktorski rad jednog od potpredsednika srbijanske Vlade narodnog jedinstva, a odnedavno i profesora
Pravnog fakulteta “ocenio najvi{om ocenom”, iako su “moja politi~ka shvatawa totalno suprotna od wegovih”. Tako ga niko nije ocenio. Dva ~lana komisije za odbranu, koja su ~inila ve}inu, smatrala su da je kandidat odbranio
tezu, ali mu nisu dala i najvi{u ocenu. Ja sam glasao protiv i ostao u mawini.
Dekan mi priznaje da bih mogao da najvi{e ocenim nekoga s ~ijim se politi~kim opredeqewima uop{te ne sla`em. To, mislim, lepo govori o meni kao nastavniku, naro~ito kada dolazi od Olivera Anti}a, ~ija su svekolika uverewa tako|e dijametralno suprotna od mojih. Samo, shvatawa tada{weg doktoranta nisu, kako bi se o~ekivalo, bila ekstremno nacionalisti~ka i {ovinisti~ka, ve} lewinisti~ko-staqinisti~ka. Takvo je bilo vreme.
Naravno, pohvalio bih i staqinistu kada bi svoj pogled na svet dobro obrazlo`io, ali ovaj nije.
N. B. Predmetna disertacija nestala je iz biblioteke Pravnog fakulteta, a verzija koju je autor delio i prodavao nije ona koja je bila podneta komisiji.
270
“Svedok” 18. aprila objavquje moje reagovawe u formi kra}eg intervjua
sa slede}im naslovom: “Pod pritiskom antisrpskih snaga i Amerikanaca Vojin Dimitrijevi} ne govori istinu, dao je pozitivnu ocenu mom doktoratu,
i nije glasao protiv, ve} za”.
Istra`ivawe “Svedoka”, “Profesori i univerzitet” se zahuktalo. Mnogo je dekana, profesora i nastavnika koji su se odazvali molbi na{e redakcije da daju svoje vi|ewe “mogu li univerzitet i politika zajedno i ruku pod
ruku, koliko se to odra`ava na kvalitet nastave, a koliko uvodi strana~ki
`ivot u {kolske i fakultetske klupe...”
U seriji intervjua, normalno je, ima i reagovawa. Tako je u pro{lom broju reagovao prof. dr Vojin Dimitrijevi} na intervju dr Olivera Anti}a “[e{eq nije bauk”, iznev{i tvrdwe da je on kao ~lan Komisije za odbranu doktorske disertacije glasao protiv, dakle nije dao prelaznu ocenu, ali da su ostali ~lanovi smatrali da je kandidat odbranio tezu i da je on, jednostavno, nadglasan. “Ja sam glasao protiv i ostao u mawini”, decidiran je bio u svom reagovawu dr Dimitrijevi}.
Uz to, profesor dr Vojin Dimitrijevi} je i dodao: “Predmetna disertacija je nestala iz biblioteke Pravnog fakulteta, a verzija koju je autor kasnije delio i prodavao nije ona koja je bila podneta komisiji”.
Na reagovawe profesora Dimitrijevi}a, reagovao je i dr Vojislav [e{eq. Redakciji “Svedok” prezentirao je druge ~iwenice i faksimile s potpisom dr Vojina Dimitrijevi}a, koji bacaju druga~iju sliku na “istinu dr Dimitrijevi}a”, a saradnici “Svedoka” su u biblioteci Pravnog fakulteta prona{li dva primerka doktorske disertacije “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, {to demantuje i drugu tvrdwu dr Dimitrijevi}a. Evo {ta
o celom slu~aju ka`e sam dr Vojislav [e{eq:
– Nije ta~no da on nije glasao za! Glasao je, to se vidi iz zapisnika sa odbrane, a vidi se i iz referata koji je potpisao, a koji je prethodio odbrani,
referata o oceni doktorske disertacije. Odbrana je bila jednoglasna.
Svedok: Za{to onda mislite da je dr Vojin Dimitrijevi} napisao “Svedoku” ovo {to je objavqeno u pro{lom broju?
Dr Vojislav [e{eq:Vojin Dimitrijevi} je instrumentalizovan naknadno od mafija{kog klana Dizdarevi}a, jer sam ja izabran na predmetu me|unarodni odnosi na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, na kome je asistent
bio Svebor Dizdarevi}, sin Faika Dizdarevi}a, stariji od mene godinu dana, posle mene zavr{io fakultet, magistrirao posle deset godina i ko zna da
li je ikad i doktorirao!? Doveden je na fakultet kao pripadnik mafija{kog
klana Dizdarevi}, a ne zato {to je imao predispozicije za nau~ni rad. Predmet se za wega ~uvao, a Vojin Dimitrijevi} je dolazio iz Beograda da dr`i
nastavu dva puta mese~no. A odnosom snaga na fakultetu, koji je prevagnuo u
moju korist, ja sam izabran za docenta na tom predmetu, iako je Dizdarevi} vodio veliku kampawu da to spre~i, pa su vr{ili pritisak na Smiqu Avramov
da ne potpi{e referat, a ona je bila ~lan Komisije za izbor.
Svedok: Da li je prof. dr Dimitrijevi} kao ~lan Komisije bio protiv,
kako sad tvrdi?
Dr Vojislav [e{eq:Naravno da ne. Evo wegovog potpisa. On je bio ~lan
komisije i potpisao zapisnik komisije i re{ewe... bez ikakve primedbe, i potpisao referat koji je prethodio odbrani, koji je pozitivan, u superlativima.
271
Svedok: Tek sad mi, onda, ni{ta nije jasno...? Za{to je Vojin sad demantovao dekana Anti}a?
Dr Vojislav [e{eq: Naterali su ga neki pritisci ovih antisrpskih krugova kojima on slu`i posledwih godina. On je anga`ovan u Gra|anskom savezu i svim izdajni~kim projektima koje finansiraju Amerikanci.
Dakle, to ka`e dr Vojislav [e{eq i svoje tvrdwe dokumentuje faksimilima. [to se “Svedoka” ti~e, stranice lista su otvorene za sva mi{qewa i za su~eqavawe stavova, ali se podrazumeva da su profesori zreli qudi
i da se u svojim izjavama, intervjuima i reagovawima baziraju na stvarnim ~iwenicama, a ne na nekim zlonamernim tuma~ewima.
“Svedok” u istom broju objavquje i faksimil zapisnika sa odbrane doktorske disertacije, od 26. novembra 1979. godine, iz koga se nedvosmisleno vidi da je Dimitrijevi} potpisao re{ewe kojim je jednoglasno odlu~eno da mi
se dodeli doktorat nauka, kao i fotografije originalnog teksta disertacije koje su, 14. aprila 2000. godine, snimqene u biblioteci Pravnog fakulteta. U celosti je objavqen i tekst stru~nog referata komisije u sastavu prof.
dr Ivanka Srni}, prof. dr Pavle Risti} i prof. dr Vojin Dimitrijevi}, koji je 21. oktobra 1979. godine podnesen Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta.
Kao ~lanovi komisije odre|eni za ocenu podobnosti doktorske disertacije mr Vojislava [e{eqa, asistenta Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, za predmete Teorija o ratu i Koncepcija, doktrina i sistem ONO, o temi: “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, podnosimo Ve}u slede}i izve{taj:
I. Doktorska disertacija obuhvata 327 stranica kucanih ma{inom i opse`nu bibliografiju. Rad se sastoji iz pet delova, ukqu~uju}i uvodni deo i
zavr{na razmatrawa. U okviru svakog poglavqa nalazi se ve}i broj odeqaka.
Uvodni deo ~ine opse`na uvodna razmatrawa u kojima autor postavqa problem i poku{ava da odredi {iru nau~nu osnovu na kojoj se mo`e bazirati teorijska analiza bur`oaskih autokratskih politi~kih sistema, wihova identifikacija, kategorizacija i klasifikacija. Na samom po~etku odre|en je
prethodni pojam militarizma i fa{izma, sagledana wihova filozofska, istorijska, ekonomska, sociolo{ka i psiholo{ka komponenta i konstatovano da
wihovo potpuno politikolo{ko odre|ewe treba da bude bazirano na svim
ovim komponentama zajedno i na ~iwenici da je u svakoj klasnoj epohi dru{tva, zakqu~no sa kapitalisti~kom, evidentno egzistirawe dva osnovna tipa politi~kog sistema: demokratije i autokratije. Autor bur`oaske autokratske oblike klasifikuje na militarizam, fa{izam i monarhizam. U istom
odeqku autor uspe{no polemi{e sa bur`oaskim, a delimi~no i sa marksisti~kim teoreti~arima koji su do sada prou~avali ovu problematiku, kritikuje wihov metodolo{ki pristup i rezultate teorijskog istra`ivawa, {to
mu je i povod da se malo {ire osvrne na problematiku modernog gra|anskog
i marksisti~kog nau~no-teorijskog mi{qewa i izrazi svoja shvatawa i nau~na opredeqewa. Na kraju ovog odeqka, iz okvira jugoslovenske politikolo{ke i sociolo{ke literature, autor izdvaja i u najkra}im crtama analizira nekoliko najzna~ajnijih studija posve}enih militarizmu i fa{izmu uop{te, a posebno jugoslovenskom {estojanuarskom autokratskom re`imu, ko272
ga ina~e smatra tipi~nim predstavnikom tre}eg gra|anskog autokratskog politi~kog oblika – monarhizma, ~iji pojam i bitne karakteristike poku{ava istovremeno da odredi.
U drugom delu data je teorijska analiza su{tine politi~kog sistema uop{te, kao i pojedina~nih wegovih oblika. Ta analiza je zasnovana na {irem
teorijskom razmatrawu koje obuhvata i sagledavawe klasne su{tine dr`ave
i politi~kog sistema, kao i wihovog me|usobnog odnosa, na odre|ivawu klasnog i politi~kog bi}a demokratije i autokratije, odnosno na sagledavawu
wihovih istorijskih dimenzija i uslova nastanka i razvoja. Autor zatim prou~ava su{tinu gra|anske demokratije, wene najva`nije osobine i klasno-istorijska ograni~ewa, odre|uju}i je, ne pretpostavkama, nego kvalitativnom negacijom slobode. U oceni militarizma podvu~eno je da on pretpostavqa ure|ivawe osnovnih dru{tvenih odnosa po uzoru na vojni~ke, jer na taj na~in obezbe|uje maksimalnu poslu{nost i pokornost onih dru{tvenih elemenata koji ina~e predstavqaju latentnu opasnost za interese vladaju}e bur`oazije. S
druge strane, fa{izam predstavqa i politi~ki pokret i politi~ki sistem
i iskazuje krajwu krizu bur`oaske vladavine i wenu te`wu za najbrutalnijim terorom, politi~kim bespravqem i pravnim bezakowem, koji te`i da kroz
perfidnu demagogiju i apologetiku spre~i sopstveni ekonomski i politi~ki krah i da za odre|eno vreme obezbedi svoje dru{tvene pozicije. Monarhizam je pojam i termin koji je u ovom tekstu upotrebqen za ozna~avawe autokratskih re`ima u najnerazvijenijim bur`oaskim zemqama, koji se u nekim
osnovnim crtama razlikuje i od militarizma i fa{izma.
Tre}i deo, posve}en u~ewu klasika marksizma o su{tini autokratije, autor koristi da neke svoje ve} ranije date pretpostavke i tvrdwe potkrepi
stavovima klasika marksizma. On rezimira Marksovo i Engelsovo izu~avawe bur`oaske autokratije u kontekstu teorijskog uobli~avawa su{tine svetske revolucije detaqnom analizom wihovih najrelevantnijih tekstova. Rezimirani su i Lewinovi stavovi iz radova “Imperijalizam kao najvi{i stadij kapitalizma” i “Dr`ava i revolucija”. U odeqku pod naslovom – Doprinos drugih marksista razobli~avawu su{tine militarizma i fa{izma – prikazane su koncepcije Roze Luksemburg, Toqatija, kao i Luka~evo razmatrawe su{tine i smisla reakcionarne bur`oaske filozofije, kao teorijske i
ideolo{ke platforme autoritarizma i totalitarizma. Ovaj deo se zavr{ava analizirawem istorijskog odnosa radni~kog pokreta prema fa{isti~kim
i militaristi~kim pojavama i tendencijama. Time je autor i zaokru`io vlastito teorijsko shvatawe su{tine gra|anskih autokratskih oblika.
Veoma pregledna analiza dosada{wih istorijskih iskustava i pojavnih
oblika militarizma i fa{izma data je u ~etvrtom delu u kome se prakti~no dokazuju teorijske postavke iz prethodna tri poglavqa. Autor prou~ava
osnovne karakteristike japanskog militarizma, italijanskog fa{izma, nema~kog nacional-socijalizma, {panskog frankizma, kao i militaristi~kofa{isti~kih re`ima Latinske Amerike i ju`noafri~kog rasizma. Militarizam do Prvog svetskog rata odre|uje kao odraz prividne mo}i imperijalizma, a fa{izam izme|u dva rata kao odraz wegove otvorene slabosti. Tri
osnovna gra|anska autokratska oblika su se iskristalisala u imperijalisti~kom stadiju kapitalizma, ali nikad kroz istoriju nije ostvarivan ~isti
273
oblik ni militarizma, ni fa{izma, ni monarhizma. U globalnoj dru{tveno-politi~koj strukturi odre|ene bur`oaske autokratije dominiraju
osnovne karakteristike jednog od tri osnovna autokratska oblika, ali su, o~i gledno, prisutne i osobine ostala dva. Polaze}i od Marksove postavke da kritika gra|anskog politi~kog dru{tva uop{te treba da po~ne od kritike bur`oaske filozofije, autor detaqno razmatra filozofske osnove kapitalisti~kog totalitarizma i iracionalizma, uglavnom zasnivaju}i svoje ocene
na stavovima \er|a Luka~a, a istovremeno se suprotstavqaju}i osnovnim postavkama ideolo{ke i do kraja ideologizirane teorije o totalitarizmu.
Kako svaki deo ovog rada sadr`i i autorove ocene i kritiku razmatranih pitawa, u zavr{nim razmatrawima se rezimiraju rezultati ukupnog prou~avawa politi~ke su{tine militarizma i fa{izma i poku{avaju da se sagledaju politi~ke reperkusije moderne krize kapitalizma kao i militaristi~ke i fa{isti~ke tendencije u savremenom svetu. Autor tvrdi da postojawe bur`oaske autokratije nije definitivno stvar pro{losti, ve} da se i u najrazvijenijim kapitalisti~kim dr`avama u najskorije vreme mo`e o~ekivati uspostavqawe odre|enih autokratskih politi~kih oblika koji }e po svojim osnovnim osobinama verovatno predstavqati do kraja usavr{enu i prilago|enu kombinaciju militarizma i fa{izma. Pogodno tlo za uspostavqawe novog militaristi~ko-fa{isti~kog re`ima on prevashodno vidi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, {to u najkra}im crtama i argumentuje. U zakqu~ku autor ukazuje i na udeo radni~kih pokreta u kona~nom slamawu kapitalizma. Pri tome posebno nagla{ava pojavu suprotnosti i sukobqavawa ne samo na ideolo{kom planu, ve} i na vojnom, izme|u pojedinih socijalisti~kih zemaqa i na
reperkusije koje iz toga proizlaze, pri ~emu zakqu~uje da bi prevazila`ewe
sukoba izme|u pojedinih socijalisti~kih zemaqa i u me|unarodnom radni~kom pokretu dalo neprocewiv doprinos socijalizmu i ve{estruko ubrzalo neminovni poraz imperijalisti~ke reakcije i kapitalizma uop{te. Na kraju autor, analiziraju}i stav radni~kog pokreta prema bur`oaskoj dr`avi i militaristi~ko-fa{isti~kim tendencijama danas, zakqu~uje da postoje uslovi da
se on uspe{no suprotstavi gra|anskom totalitarizmu.
II. Doktorska disertacija Vojislava [e{eqa predstavqa ozbiqan nau~ni rad, ra|en bri`qivo i sa punim razumevawem problema koji prou~ava. Tema koju je drug [e{eq predlo`io aktuelna je i danas, kada se fa{isti~ke i
neofa{isti~ke tendencije sve ~e{}e ispoqavaju u savremenom svetu. Mada
u svetskoj i na{oj politikolo{koj literaturi postoji znatan broj radova u
kojima se analizira su{tina militarizma i fa{izma sa razli~itih aspekata i razli~itih istorijskih, ideolo{kih i politi~kih pristupa, ipak je malo radova koji su uspeli da u odre|enoj meri sagledaju zajedni~ke karakteristike ove dve, na prvi pogled znatno razli~ite pojave. Posebno se mo`e re}i da nema mnogo poku{aja sistematske komparativne analize koja bi se temeqila na doprinosu klasika marksizma prou~avawu dru{tveno-istorijske
realnosti bur`oaskog politi~kog sistema, prvenstveno wegovog autokratskog oblika, a u istom svetlu i sagledavawu militarizma i fa{izma kao specifi~nog oblika ispoqavawa iste politi~ke tendencije.
Drug [e{eq je uspeo da kroz svoju disertaciju doprinese boqem sagledavawu su{tine militarizma i fa{izma kao sve prisutnijih fenomena u savremenom svetu. Upravo u tome le`i jedna od odlika ovog rada.
274
Posebna vrednost ove teze je ne samo u izboru teme koja predstavqa jedan od izuzetno aktuelnih problema savremenog sveta, ve} i u teorijsko-metodolo{kom pristupu fenomenu koji se izu~ava. Da bi {to sveobuhvatnije
osvetlio prou~avani fenomen, autor, pored filozofsko-istorijskog
aspekta, poklawa veliku pa`wu ekonomskom kao i sociolo{ko-psiholo{kom
aspektu. Ova analiza razli~itih aspekata propra}ena je kriti~kim ocenama. Ovo pokazuje da autor dobro vlada materijom, da taj materijal ne samo {to
ne mo`e da ga zavede, ve} ga on i kriti~ki ocewuje. Isti je slu~aj i sa analizom radova pojedinih teoreti~ara koji su objektivno izneti i kriti~ki
oceweni. Mo`e se primetiti da su te ocene ponekad i preterano o{tre.
Doktorsku disertaciju druga [e{eqa odlikuje multidisciplinarni, kao
i komparativni pristup. Ovome je autor u punoj meri odgovorio, {to potvr|uju wegove analize oblika i klasne su{tine politi~kih sistema, dr`ave,
demokratije, autokratije i sl. Ovome doprinosi i primena istorijskog metoda u meri u kojoj je to bilo potrebno. Posebno treba naglasiti komparativno prou~avawe bitnih karakteristika japanskog militarizma, italijanskog fa{izma, nema~kog nacionalsocijalizma, {panskog frankizma, kao i
militaristi~ko-fa{isti~kih re`ima Latinske Amerike i ju`noafri~kog
rasizma. Ovo, kao i drugi delovi disertacije, ~ini da rad nema samo teorijski karakter, nije ostao u granicama apstrakcije, ve} su vrlo uspe{no kombinovane teorija i praksa, {to predstavqa uspe{nu sintezu ~iweni~nog i
teorijskog istra`ivawa i izlagawa.
Drug [e{eq je, isto tako, vrlo uspe{no ukazao na doprinos klasika marksizma fenomenu autokratije, militarizma i fa{izma, pa ne samo klasika
marksizma, ve} i drugih marksisti~kih teoreti~ara ~ije su koncepcije imale odre|enog uticaja.
Ova doktorska disertacija je nesumwivo ostvarila ciq koji je sebi postavila da prevazi|e preovla|uju}e uskosti – deskriptivnost, {ematizam i
empirizam, kojim obiluju dosada{wa nau~na istra`ivawa u ovoj oblasti. S
druge strane, autor je izvr{io komparativnu analizu militarizma i fa{izma ne kao nekih dru{tvenih fenomena, istorijskih paradoksa ili negativ nih pojava, ve} kao realnih oblika bur`oaskog politi~kog re`ima procewuju}i, istovremeno, i uzroke koji dovode do wihovog uspostavqawa i posle dice koje oni izazivaju. Ovako koncipiran rad ukazuje na sposobnost autorovu da izuzetno slo`enom problemu pri|e zrelo i samostalno i time pru`i doprinos na{im politi~kim naukama u oblasti prou~avawa ovog aktuelnog problema.
Izvesni mawi nedostaci, kao i stavovi, mogli bi biti predmet diskusije na odbrani.
Najzad, napomenuli bismo da je doktorska disertacija pisana jasno i da
je dobro komponovana.
III. Na osnovu svega {to je izlo`eno, mi{qewa smo da doktorska disertacija druga Vojislava [e{eqa ispuwava sve potrebne uslove da bude javno brawena.
Stoga predla`emo Nastavno-nau~nom ve}u da odredi komisiju pred kojom }e drug Vojislav [e{eq braniti svoju doktorsku disertaciju pod naslovom: “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”.
275
Nakon toga je nesporni la`ov, Vojin Dimitrijevi}, jednostavno za}utao. Posle sam wegov stil prepoznao u jednom politikantskom pamfletu
koji je potpisao tu|im, izmi{qenim imenom, ali ga ja ni tu ne}u ostaviti bez odgovora.
3. Razlozi za raspisivawe konkursa
Nastavni predmet Politi~ki sistem je na Pravnom fakultetu vi{e
od jedne decenije zapu{ten i sveden na najni`e akademske grane, iako je fundamentalan po svom karakteru i bez wega se ne mo`e zamisliti kompletno i kvalitetno pravni~ko obrazovawe. Glavni krivac za takvo stawe je
predmetni nastavnik redovni profesor, dr Jovica Trkuqa, raniji predava~ marksizma i socijalisti~kog samoupravqawa. Od kada je on na predmetu Politi~ki sistem, studentima je umesto ozbiqnog uybenika za savla|ivawe nastavnog gradiva propisana opskurna Trkuqina kwi`ica “Osvajawe demokratije” koja po svom sadr`aju nema nikakve veze sa propisanim
nastavnim programom. “Osvajawe demokratije: ogled o postkomunizmu” Jovica Trkuqa je objavio u izdawu tajanstvenog izdava~a “Sing-logos” u Beogradu, a onda primoravao studente da je kupuju, po{to je tako rastao tira` i autorski honorar, a ~itaju}i te gluposti studenti uveravani da se
pripremaju za ozbiqno polagawe ispita.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 1997. godine objavio kwigu-prospekt “Nastavni plan i program osnovnih studija”, a od 183. do 188.
strane nastavni program predmeta Politi~ki sistem koji se predaje na
Upravno-pravnoj i Teorijsko-pravnoj opcionoj grupi. Nastavni program
Politi~kog sistema ovde prenosim u celosti:
Uvod
1. Naziv i poreklo pojma politi~ki sistem. Razli~ita zna~ewa i koncepcije o politi~kom sistemu. Odnos prema srodnim nau~nim i nastavnim disciplinama.
2. Predmet i metod politi~kog sistema. Struktura politi~kog sistema.
3. Nauka o politi~kom sistemu. Klasi~na tradicija nauke o politi~kom sistemu. Savremene teorijske koncepcije i pravci u nauci o politi~kom sistemu.
I. TEORIJA POLITI^KOG SISTEMA
1. Pojam i analiza politike. Razli~ita zna~ewa re~i politika. Anti~ko zna~ewe politike. Novovekovno zna~ewe politike. Doprinos liberalne
filozofije shvatawu politike. Savremeni pojam politike.
2. Dr`ava i politi~ki sistem. Dr`ava kao predmet politi~kog sistema.
3. Pojam mo}i. Poreklo, oblici, struktura i funkcija mo}i. Vlast i politi~ki sistem. Politi~ka vlast, dru{tvene grupe i pojedinac. Pojam i vrste autoriteta. Autoritet u politici.
4. Odnos dru{tvene strukture i politi~kog sistema. Deterministi~ka
i indeterministi~ka shvatawa politi~kog sistema.
5. Klasifikacija politi~kih sistema. Klasi~ne klasifikacije politi~kih sistema. Klasifikacija politi~kih sistema zasnovana na principu dihotomije. Shvatawa o politi~kim sistemima kao me{ovitoj strukturi. Savremene klasifikacije politi~kih sistema – dometi i granice.
276
II. OSNOVI I PRINCIPI POLITI^KOG SISTEMA
1. Vrednosti i politika. Moral i politika. Odnos ideologije i politike. Religija i politika.
2. Pojam i sadr`ina slobode. Red i sloboda. Sloboda i tolerancija. Sloboda i politi~ka zajednica. Odre|uju}a svojstva i vrste slobode. Problem
jednakosti.
3. Pojam i obele`ja demokratije. Poreklo i odre|uju}a svojstva demokratije. Neposredna i predstavni~ka demokratija. Stvarne mogu}nosti vladavine naroda. Jednakost i sloboda u demokratiji. Vrednosti i slabosti
demokratije. Uslovi demokratske politi~ke konstitucije. Modeli demokratije.
4. Pojam i osnove politi~kog legitimiteta. Teorije o legitimnosti politi~ke vlasti. Moderna dr`ava i proceduralni legitimitet.
5. Pojam i osnovi politi~ke obligacije. Pojam i principi gra|anstva.
6. Princip pravde i poredak politike. Konstitucionalizacija politike. Pravna dr`ava i vladavina prava.
III. ORGANIZACIJA VLASTI I POLITI^KI SISTEM
1. Klasi~ne teorije o organizaciji vlasti. Teorija o podeli vlasti i wena primena. Parlamentarizam i predsedni~ki sistem. Skup{tinski sistem
i princip jedinstva vlasti.
2. Pojam, karakteristike i razvoj politi~kog predstavni{tva. Funkcija politi~kog predstavni{tva. O pojmu i tipovima mandata.
3. Izbori i izborni sistem. Na~ela slobodnih i demokratskih izbora.
Ve}inski i proporcionalni izborni sistem.
4. Pojam i zna~ewe politi~ke odgovornosti. Vrste odgovornosti i wihovo ostvarivawe.
5. Poreklo, osnovne koncepcije i oblici federalizma. Federalizam i
konfederalizam. Iskustva i tendencije savremenih federacija (demokratska federacija, kooperativni federalizam, korporativni federalizam, regionalna dr`ava). Savremene koncepcije o federalizmu. Dinami~nost federalizma. Funkcionalni federalizam.
6. Pojam i vrste autonomije. Pojam, oblici i politi~ka uloga lokalne
samouprave.
7. Izvr{na funkcija vlasti i politi~ki sistem. Pojam i su{tina izvr{ewa. Izvr{na vlast u autoritarnom politi~kom sistemu. Demokratska kontrola izvr{ne vlasti.
8. Karakter, razvoj i politi~ki zna~aj sudske funkcije. Moderno sudstvo
– principi vaqanog funkcionisawa sudstva.
IV. DRU[TVENA STRUKTURA I POLITI^KI SISTEM
1. Promene u strukturi savremenog dru{tva i wihov uticaj na politi~ki sistem. Razli~iti teorijski pristupi u prou~avawu socijalne strukture
savremenog dru{tva: teorija stratifikacije, klasni modeli, savremeni eli tisti~ki pristupi.
2. Elita i masa (cirkulacija elita, politi~ka klasa, “gvozdeni zakon oligarhije”, psihologija gomile, pobuna masa, politika masovnog dru{tva).
3. Birokratija i birokratska vladavina. Tehnokratija i menayerske grupe. Mesto inteligencije u dru{tvu i uloga u politici. Intelektualci i vlast.
277
4. Nacija i politika. Narod, nacija, nacionalna mawina. Dr`ava u vi{enacionalnim i multikulturnim zajednicama. Razli~iti politi~ki sadr`aji i zna~ewa nacionalizma.
5. Protivre~nosti, interesne grupe i integracija. Pojam i proces inte gracije u savremenom dru{tvu. Tipovi integracije u politi~kom sistemu. Uslovi demokratske integracije.
V. POLITI^KI SUBJEKTI I POLO@AJ ^OVEKA U POLITI^KIM PROCESIMA
1. Nastanak, pojam i zna~aj politi~kog organizovawa. Smisao politi~kog pluralizma. Dru{tvena osnova i vrste pluralizma. Dometi i granice savremene pluralisti~ke demokratije.
2. Politi~ke partije. Pojam i konstitutivna obele`ja. Tipologija partija. Partijski sistemi.
3. Odnos civilnog dru{tva i politi~ke dr`ave. Uspon dr`ave i etatizacija dru{tva. Kolonizacija “sveta `ivota” od strane “sveta poretka”. Limiti institucionalne politike i kriza politi~ke racionalnosti.
4. Novi dru{tveni pokreti. Uzroci pojave i uspona novih dru{tvenih
pokreta. Odnos klasi~nih i novih dru{tvenih pokreta. Strukturalna kriza savremenog dru{tva i ra|awe novih pokreta. Kriza politi~kih organizacija i klasi~nih politi~kih institucija i uspon novih pokreta. Alternativni karakter novih pokreta. Novi pokreti i nove qudske potrebe.
5. Politi~ka socijalizacija – pojam, osnovni stupwevi i agensi. Proizvo|ewe politi~ke lojalnosti. Politi~ke komunikacije.
6. Gra|anin – pojam i zna~ewa. Gra|anin u politi~kim procesima. Gra|anska neposlu{nost.
VI. POLITI^KI @IVOT I POLITI^KA KULTURA
1. Nastanak, pojam i zna~aj politi~kog `ivota. Javnost i odgovornost politi~kog `ivota. Faktori oblikovawa autonomnog i slobodnog politi~kog
`ivota.
2. Javno mwewe i politi~ki `ivot. Pojam javnog mwewa i wegova uloga
u politi~kom `ivotu. Politi~ka propaganda i javno mwewe u savremenom dru{tvu. Sistem masovnih komunikacija. Mas mediji i “industrija svesti”.
3. Politi~ka kultura i politi~ki sistem. Pojam, komponente i osnovni oblici politi~ke kulture. Formativni ~inioci politi~ke kulture. Uticaj politi~ke kulture na funkcionisawe politi~kog sistema.
VII. SAVREMENI POLITI^KI SISTEMI
1. Politi~ki sistemi savremenog kapitalizma. Osnovna obele`ja politi~kih sistema u kapitalizmu. Tipovi politi~kog sistema savremenog kapi talizma: predsedni~ki sistem u SAD, parlamentarni sistem Velike Britanije, parlamentarizam u zemqama Zapadne Evrope (Francuska, Nema~ka, Ita lija), konventski politi~ki sistem [vajcarske.
2. Osnovna obele`ja politi~kih sistema “realnog socijalizma”. Apori je diktature proletarijata. Dominacija dr`avno-partijske vlasti u realso cijalizmu. Slom realsocijalizma i “uru{avawe” wegovih politi~kih sistema. Determinante prelaska postkomunizma iz autoritarnog u demokratski
politi~ki sistem. Pluralizacija politi~kog `ivota – od jednopartizma ka
vi{epartizmu.
278
3. Procesi konstituisawa politi~kog sistema i karakteristi~ni oblici u zemqama u razvoju. Op{te karakteristike i tendencije. Osnovni tipovi politi~kog sistema u zemqama u razvoju: tradicionalne monarhije, savremene teokratije, nove parlamentarne demokratije, totalitarni re`imi i polufa{isti~ke diktature.
VIII. POLITI^KI SISTEM JUGOSLAVIJE
1. Geneza i bitna oble`ja politi~kog sistema prve i druge Jugoslavije.
Aporije politi~kog sistema Jugoslavije (neuspela modernizacija, nedovr{ena dr`ava, etni~ko-verski i kulturni pluralizam, usud spoqa{wih sila). Agonija i slom politi~kog sistema SFR Jugoslavije.
2. Osnovni elementi i na~ela politi~kog sistema Republike Srbije i
SR Jugoslavije.
3. Sistem organizacije vlasti u SR Jugoslaviji. Na~ela i principi izbornog sistema. Principi i struktura jugoslovenskog federalizma. Autonomija i lokalna samouprava. Izvr{na i sudska funkcija vlasti.
4. Promene u socijalnoj strukturi i politi~ki sistem. Determinante
oblikovawa socijalne strukture. Partijsko-dr`avni monopol i hijerarhijska distribucija mo}i. Osnovni socijalno-klasni subjekti: stare i nove politi~ko-upravqa~ke strukture, posreduju}e grupacije (stru~waci i ~inovni{tvo), radni{tvo, stari i novi sopstveni~ki slojevi, marginalizovane dru{tvene grupe.
5. Politi~ko organizovawe u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji. Transformacija politi~kog monizma u politi~ki pluralizam. Pretpostavke parlamentarizma i politi~kog pluralizma. Elementi restrukturisawa sistema i transformacije odnosa dru{tvene mo}i: pravna dr`ava i vladavina prava, civilno dru{tvo, pluralizam svojina, autonomno sindikalno organizovawe, podela vlasti, politi~ki pluralizam i vi{estrana~ki izbori.
6. Vi{epartijski mozaik Srbije i SR Jugoslavije. Nastanak politi~kih
partija. Programska opredeqewa stranaka. Organizacione karakteristike
stranaka: organizacioni oblici, ~lanstvo, struktura, unutra{wi odnosi, finansirawe, medijska promocija, metode delovawa. Izborne pristalice. Odnos izme|u izbornog i strana~kog sistema.
7. Politi~ki `ivot i politi~ka kultura u SR Jugoslaviji. Javno mwewe izme|u totalitarizma i demokratije. Od autoritarne (tradicionalnopatrijarhalne) ka demokratskoj politi~koj kulturi.
8. Gra|anin i wegove slobode i prava. Uloga i zna~aj udru`ewa gra|ana.
Za{titne funkcije i institucije.
Kada nastavni program predmeta Politi~ki sistem uporedimo sa sadr`ajem Trkuqine kwige, po kojoj se pred wim pola`e ispit, vidimo da
Jovica Trkuqa ismeva predmet na kome je izabran za redovnog profesora. Trkuqina kwiga sadr`i:
Predgovor
Predgovor drugom izdawu
Uvod
Prvi deo
Prelazak iz autoritarnog u demokratski poredak
Glava prva: Na Istoku ni{ta novo
1. Kraj smelog Ruskog eksperimenta iz 1917.
279
2. Slom realsocijalizma
3. Reforma ili propast
Glava druga: Satanizacija politi~ke vlasti
1. Priroda realsocijalizma
2. Dominacija dr`avno-partijske vlasti
Glava tre}a: Nacionalizam kao politi~ka tehnologija
1. Novi osnovi legitimiteta
2. Poreklo, karakteristike i oblici nacionalizma
3. Renesansa nacionalizma
Glava ~etvrta: Determinante tranzicije iz autoritarnog u demokratski
poredak
1. Unutra{we determinante tranzicija
2. Uticaj spoqa{wih sila – “novog svetskog poretka”
a) Nova strategija suzbijawa krize (recesije)
b) Obrisi “novog svetskog poretka” (Centar – Poluperiferija – Periferija)
c) Novi modeli zavisnosti i dominacije
d) Mesto postkomunisti~kih zemaqa u “novom svetskom poretku”
Drugi deo
Anatomija raspada Jugoslavije
Glava peta: Aporije Jugoslavije
1. Aporije neuspele modernizacije
2. Aporije nedovr{ene dr`ave
3. Aporije etni~ko-verskog, kulturnog i politi~kog pluralizma
4. Aporije dejstva spoqa{wih sila
Glava {esta: Agonija i slom Jugoslavije
1. Drama Jugoslavije
a) Priprema rastakawa
b) Kriza
c) Agonija i slom
2. Srpski populizam i slom Jugoslavije
Glava sedma: Dileme kraja Jugoslavije
1. Kraj druge Jugoslavije i modeli nove dr`ave
2. Scenariji budu}nosti
Tre}i deo
Sricawe demokratije
Glava osma: Postkomunisti~ko osvajawe demokratije
1. Povratak u Modernu
2. Problemi demokratske institucionalizacije
3. Izme|u demokratskog i totalitarnog politi~kog sistema
Glava deveta: Uloga pravne dr`ave u transformaciji postkomunisti~kih dru{tava
1. Pristup i postavqawe problema
2. Od autoritarno-birokratske do liberalno-individualisti~ke pravne dr`ave
3. autoritarno negirawe pravne dr`ave
4. Uspostavqawe pravne dr`ave na razvalinama realsocijalizma
280
Glava deveta: Stranputice demokratizacije i pluralizma
1. Transformacija politi~kog monizma u politi~ki pluralizam
2. Pretpostavke parlamentarizma
Zakqu~ak
Summary
Odmah po izboru u zvawe redovnog profesora po~eo sam da pi{em uybenik za nastavni predmet Politi~ki sistem. Uvodni deo uybenika sam ve} u
martu 2000. godine objavio u ~asopistu “Srpska slobodarska misao” br. 2/2000.
pod naslovom “Pojam politike i predmet politikologije”, obima oko 110 kucanih strana. U me|uvremenu sam napisao i najobimnije poglavqe “Op{te
politi~ke institucije”, pa {tampao prvu kwigu uybenika “Politi~ki sistem”, ~iji su recenzenti prof. dr Ratko Markovi} i prof. dr Radivoje Marinkovi}. Pored toga, Katedra za javno pravo, na sednici odr`anoj 6. marta 2000. godine, donela je jednoglasnu odluku da predlo`i dekanu Pravnog fakulteta da predmet Politi~ki sistem u nastavnom planu dobije status op{teobaveznog predmeta.
4. Ispuwavawe zakonskih uslova
za izbor u zvawe redovnog profesora
Zakon o univerzitetu Republike Srbije, iz 1998. godine, u drugom odeqku petog poglavqa propisuje uslove za sticawe zvawa nastavnika univerzitata:
^lan 80.
Zvawe docenta mo`e da stekne lice koje ima:
1) nau~ni stepen doktora nauka iz nau~ne oblasti za koju se bira;
2) nau~ne, odnosno stru~ne radove, u odgovaraju}oj oblasti objavqene u
me|unarodnim ili doma}im nau~nim ili stru~nim ~asopisima ili zbornicima sa recenzijama;
3) sposobnost za nastavni rad.
^lan 81.
Zvawe vanrednog profesora mo`e da stekne lice koje, pored uslova iz
~lana 80. ovog zakona, ima:
1) ve}i broj nau~nih radova od zna~aja za razvoj nauke u odgovaraju}oj na u~noj oblasti objavqenih u me|unarodnim ili doma}im nau~nim i stru~nim
~asopisima sa recenzijama;
2) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, originalni metod),
odnosno rukovo|ewe ili u~e{}e u nau~nim projektima;
3) objavqen uybenik, praktikum ili zbirku zadataka za nau~nu oblast za
koju se bira;
4) ve}i broj radova saop{tenih na me|unarodnim ili doma}im nau~nim
skupovima.
^lan 82.
Zvawe redovnog profesora mo`e da stekne lice koje, pored uslova iz ~l.
80. i 81. ovog zakona, ima:
281
1) objavqenu monografiju u odgovaraju}oj nau~noj oblasti;
2) ostvarene rezultate u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih
teza ili doktorskih disertacija.
Uslove za izbor u zvawe docenta ispunio sam ve} u novembru 1979. godine kad sam stekao nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti dru{tveno-politi~kih nauka odbraniv{i doktorsku disertaciju po okon~anim postdiplomskim studijama Ustavnopravno-politi~kog smera Pravnog fakulteta u Beogradu. Objavio sam ve}i broj nau~nih i stru~nih radova iz oblasti politi~kog sistema u doma}im nau~nim i stru~nim ~asopisima, kao i zbornicima sa
recenzijama. Dokazao sam sposobnost za nastavni rad rade}i kao asistent na
Fakultetu politi~kih nauka i kao demonstrator na Pravnom fakultetu u
Sarajevu. Za docenta sam izabran 1981. godine, jer sam celu 1980. proveo na
odslu`enu redovnog vojnog roka.
U zvawe vanrednog profesora na predmetu Uvod u pravo izabran sam 1992.
na Pravnom fakultetu u Pri{tini, jer sam ispuwavao sve zakonske uslove.
Stru~na komisija, u kojoj su bili i redovni profesori Pravnog fakulteta
u Beogradu, dr Stevan Vra~ar i dr Budimir Ko{uti}, konstatovala je da sam
objavio veliki broj nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova politikolo{kog, sociolo{kog, filozofskog i pravnog sadr`aja u doma}im nau~nim
i stru~nim ~asopisima sa recenzijama. Ti radovi su bili od velikog zna~aja za razvoj politi~ke nauke u Srbiji, o ~emu najboqe svedo~i ~iwenica da
mi je pod totalitarnim komunisti~kim sistemom sedam kwiga sudski zabraweno, a zbog jedne prethodno neobjavqene studije sam osu|en na osam godina
zatvora. Komisija je svoj referat temeqila, pre svega, na dve objavqene monografije koje su na akademskoj skali vrednosti ubedqivo iznad uybenika,
praktikuma ili zbirke zadataka.
Imao sam vi{e originalnih stru~nih ostvarewa, studija i projekata. Rukovodio sam realizacijom nau~noistra`iva~kog projekta “Dru{tvene potrebe za visokoobrazovnim kadrovima politikolo{ke i sociolo{ke struke u
Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini”, a u~estvovao svojim autorskim studijama ili empirijskim istra`ivawem u ve}em broju drugih projekata. Istina je da do tada nisam objavio nijedan uybenik, ali sam zato objavio svojevrsne praktikume za istra`ivawe konkretnih oblika kr{ewa qudskih prava i sloboda pod naslovom “Veleizdajni~ki proces”, “Suo~avawe sa
samoupravqawem”, “Fenomenologija balkanskog despotizma” i “Kwige za loma~u” u vi{e izdawa, koje sam 2000. godine {tampao u integralnoj verziji na
982 strane B-5 formata pod zajedni~kim nazivom “Fenomenologija balkanskog despotizma – Praktikum iz nastavnog predmeta Qudske slobode i gra|anska prava”, ~iji su recenzenti dr Ratko Markovi}, dr Oliver Anti} i dr
Dragan Milkov, redovni profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, odnosno
Novom Sadu. Praktikum je originalno sazdan, bez premca u na{oj stru~noj
literaturi, a kao poseban kuriozitet isti~em ~iwenicu da su obra|ivani sudski slu~ajevi bazirani na li~nom iskustvu autora po pitawu sudske zabrane kwiga, su|ewa za verbalni delikt, otpu{tawa s posla zbog ideolo{ko-po282
liti~ke nepodobnosti, batinawa i drugih oblika {ikanirawa politi~kih
osu|enika u komunisti~kim robija{nicama, oduzimawe paso{a disidentima i odbijawe policije da propisno vrati zaplewene spise. Zakon ka`e: uybenik ili praktikum. Ja imam praktikum koji je visoko vrednovan u stru~nim
krugovima i {iroj akademskoj javnosti. Imam veliki broj radova saop{tenih na me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima, a u me|uvremenu sam
objavio i uybenik “Politi~ki sistem, prvi deo”, ~iji su recenzenti najugledniji autoriteti srpske politi~ke nauke, prof. dr Ratko Markovi} i prof.
dr Radivoje Marinkovi}.
U zvawe redovnog profesora izabran sam jer imam vi{e objavqenih monografija iz nau~ne oblasti Politi~kog sistema, kao i ostvarene rezultate u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakultetu. Kao docent i vanredni profesor na predmetu sam imao ukupno tri asistenta. Na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, na predmetu Me|unarodni odnosi jednog magistra
i jednog asistenta pripravnika. Ustanovio sam da je magistarski rad starijeg asistenta plagijat i pred nadle`nim fakultetskim organima pokrenuo
postupak za oduzimawe magisterija, {to je posle du`ih peripetija i nevi|enih politi~kih pritisaka da se od inicijative odustane, provedeno do kraja. Na predmetu Uvod u pravo Pravnog fakulteta u Pri{tini zatekao sam
mr Milorada @i`i}a, koji je posle godinu dana zavr{io tekst doktorske
disertacije u ~ijoj sam oceni podobnosti, kao ~lan stru~ne komisije, u~estvovao. U~estvovao sam u ve}em broju komisija za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija. Jedino nikada nisam bio mentor kandidatima pri izradi magistarskih tema ili doktorskih disertacija, jer na
fakultetima gde sam radio kao docent ili vanredni profesor u to vreme nije bilo postdiplomskog studija. Zakon o univerzitetu insistira na posebnom vrednovawu mentorstva, ali ne nipoda{tava ostale oblike pru`awa doprinosa razvoju nau~no-nastavnog podmlatka. Tu se svakako mora uzeti u obzir pisawe recenzija za objavqivawe studija, ~lanstvo u redakcijama nau~nih ~asopisa, upravama nau~nih dru{tava, ure|ivawe stru~nih i nau~nih edicija itd. Toga u mom profesionalnom opusu ima poprili~no, a po~etkom 2000.
godine pokrenuo sam ~asopis za filozofiju, dru{tvene nauke i politi~ku
kritiku “Srpska slobodarska misao”, i kao ~lan redakcije recenzirao objavqene tekstove i ve}eg broja nastavnika i asistenata Pravnog fakulteta
u Beogradu.
Slu~ajno sam sa~uvao tekst referata koji sam zajedno sa prof. dr Miroqubom Simi}em i prof. dr Milovanom Markovi}em u septembru 1993. godine podneo Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta u Pri{tini. U referatu se ka`e:
Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta u Pri{tini svojom Odlukom
imenovalo je Komisiju u sastavu: 1. dr Miroqub Simi}, vanredni profesor
(predsednik), 2. dr Vojislav [e{eq, vanredni profesor (~lan), 3. dr Milovan Markovi}, redovni profesor (~lan), za ocenu podobnosti teme doktorske disertacije “Bioracionalna i dru{tvena odre|enost procesa izvornosti i su{tine prava” kandidata mr Milorada @i`i}a.
Komisija se upoznala sa prijavom teme doktorske disertacije i podnosi izve{taj o oceni podobnosti kandidata i teme doktorske disertacije.
283
1. OCENA PODOBNOSTI KANDIDATA
Kandidat Milorad @i`i} ro|en je 15. 7. 1956. godine u Srbici. Gimnaziju i Pravni fakultet zavr{io je u Pri{tini 1978. godine. Po zavr{enom
fakultetu radio je u Okru`nom sudu u Pri{tini. 1. januara 1980. godine izabran je za asistenta na Pravnom fakultetu u Pri{tini za predmet Uvod u
pravo. Na istom fakultetu zavr{io je poslediplomske studije odbraniv{i
magistarski rad pod nazivom “Moral u samoupravnom pravu” 1989. godine. Polo`io je i pravosudni ispit.
Mr Milorad @i`i} do sada je objavio nekoliko ~lanaka: “Uticaj francuske revolucije na revolucionarni preobra`aj prava” (Obele`ja, 1/1991),
“Intuicija u pravu” (Obele`ja, 5/1991), “Primena analiti~kog i sinteti~kog metoda u pravu” (Obele`ja, 6/1991), “Autonomna i heteronomna primena
pravnih normi” (Zbornik radova Pravnog fakulteta u Pri{tini za 1991. godinu), kao i prikaz kwige M. Simi}a “Bibliografija \or|a Tasi}a” pod nazivom “Prilog teoriji dr`ave i prava” (Obele`ja, 1/1991).
Na osnovu navedenog, a posebno da je kandidat mr Milorad @i`i} magistrirao, ispunio je uslov za izradu doktorske disertacije.
2. OCENA PODOBNOSTI TEME DOKTORSKE DISERTACIJE
O su{tini prava i wegovim uzrocima (izvorima) pisano je veoma mnogo, ali i pored toga jo{ je aktuelna Kantova opaska da pravnici ne znaju
{ta je pravo. Ciq doktorske disertacije mr Milorada @i`i}a je da se ova
ve~ita pitawa nanovo osvetle u jednom ne{to druk~ijem svetlu. Da se problem izvornosti prava prati kao prate}i proces dru{tvenog procesa. Zatim, da se uka`e na promenqivost uzroka i ~inilaca (izvora), na wihovu
razli~itu trajnost, {to determini{e su{tinu prava svakog konkretnog
dru{tva datog vremena i prostora.
Su~eqavawe bioracionalnog u ~oveku, ~lanovima kolektiviteta, sa
socijalnim komponentama egzistencijalnog razvoja, {to dovodi do potiskivawa, osmi{qavawa i usmeravawa qudske aktivnosti u dru{tvenim odnosima, izgra|uje se odre|ena normativna svest (time i pravna svest), kao
prirodan odgovor potrebi regulative dru{tvenih odnosa. Stoga se i dru{tvena aktivnost odvija kroz ciqno-racionalno, vrednosno-racionalno,
afektivno ili tradicionalno delawe, naj~e{}e ne u ~isto nazna~enim oblicima.
Sa te pozicije kandidat bi ukazao na mogu}a tri vida izvornosti prava, i to: prvi vid izvornosti prava iskazuje u vidu “Prava kao dru{tvene
proizvodwe (stvarnosti)–`ele}a proizvodwa”; drugi, pod iskaz “Pravo kao
`ele}a proizvodwa u ciqu prevazila`ewa postoje}e i uspostavqawa novog
oblika dru{tvene proizvodwe (stvarnosti)” i tre}i, “Pravo kao `ele}a
proizvodwa nezavisna od dru{tvene stvarnosti, vremena i prostora”. Prva dva vida se ispoqavaju u obliku pozitivnog prava, a tre}i vid u ne{to
{to nazivamo prirodnim, umnim i sli~nim pravom.
Rad bi se, po zamisli kandidata, sastojao iz uvoda i dva dela.
Uvod: Kako su po mi{qewu kandidata proces izvornosti prava i su{tina prava prevashodno bioracionalno i dru{tveno odre|eni (i pored
eventualnog prigovora redukcionizma), to bi u Uvodu su~eqavawem wihovim stvorio osnovu svog gledi{ta, s osvrtom na osnovu osnovnih prava ~o284
veka u wenoj bioracionalnoj i socijalno pro`imaju}oj ravni, a koja po mi{qewu kandidata predstavqa glavni vid su{tine prava, barem kada je re~
o demokratskim pravnim porecima.
Prvi deo: U prvom delu kandidat bi izlo`io adekvatnu metodolo{ku
koncepciju za razmatrawe problema izvornosti i su{tine prava i na osnovu koje bi gradio svoje gledi{te. Obrazlo`io bi upotrebu odre|enih metoda, a posebno apostrofirao zna~aj intuicije, analize i sinteze, ne umawuju}i zna~aj ostalih metoda.
Drugi deo: U ovom delu, koji bi se sastojao iz ~etiri glave, kandidat bi
izlo`io princip svekolikog pravnog `ivota, osnove mogu}nosti razlikovawa prava, odnosno pravnog `ivota od drugih vidova `ivota, osnove mogu}nosti odre|ivawa u formalnom i materijalnom smislu su{tine prava.
Zatim bi odredio bioracionalne i dru{tvene pretpostavke, uzroke i ~iwenice koji doprinose determinaciji procesa izvornosti i su{tine prava, a koje }e poslu`iti, izme|u ostalog, za osnovu autorovog gledi{ta o
procesu izvornosti i su{tine prava. Zatim bi izneo svoje gledi{te o “trovidnoj” izvornosti prava. Potom bi se osvrnuo na samu su{tinu osnovnih
prava ~oveka, jer se glavni vid su{tine prava manifestuje u vezi s wom.
Ostalu problematiku osnovnih prava ~oveka, kao ustavnu, me|unarodnopravnu, pozitivnopravnu kandidat ne bi obra|ivao.
Rad bi po mi{qewu kandidata imao slede}i sadr`aj:
Uvod
Prvi deo
O metodolo{koj koncepciji bioracionalnog i dru{tvenog odre|ivawa procesa izvornosti i su{tine prava
a) Osvrt na neka osnovna metodolo{ka polazi{ta
aa) empirizam i racionalizam
ab) liberalizam i funkcionalizam
av) pozitivizam i istorizam
ag) hermeneuti~ko polazi{te
b) Poseban zna~aj intuicionisti~kog, analiti~kog i sinteti~kog metoda kod bioracionalnog i dru{tvenog odre|ivawa procesa izvornosti i
su{tine prava
ba) Intuicionisti~ki metod
bb) Analiti~ki i sinteti~ki pristup
Drugi deo
Bioracionalna i dru{tvena odre|enost procesa izvornosti i su{tine prava
Glava prva
Su~eqavawe bioracionalnih i dru{tvenih determinanti u procesu
izvornosti prava, kao i pri odre|ivawu su{tine prava.
1. Jedan princip svekolikog pravnog `ivota
2. Razlo`nost i uzro~nost prava
3. Bioracionalna i dru{tvena odre|enost etapa procesa izvornosti
prava
a) Jedna klasifikacija procesa izvornosti prava
285
aa) Prva etapa procesa izvornosti prava
aaa) ^ovek i neki elementi-svojstva wegove uro|ene dru{tvene
disponiranosti (stawe potreba, nagoni, strah, sila), kao determinanta
stvarnosti i procesa izvornosti prava
aab) Dru{tvene pretpostavke kao determinanta prve etape procesa izvornosti prava
aav) Obi~aj kao determinanta procesa izvornosti prava
aag) Druga podetapa prve etape procesa izvornosti prava
aaga) Prvi revolucionarni preobra`aj pravne svesti
aagb) Ostali nosioci anti~ke misli
aagv) Nastanak moralnih normi i wihov uticaj u odnosu na pravo
ab) Druga etapa izvornosti prava
av) Tre}a etapa procesa izvornosti prava
ava) Uticaj francuske revolucije na revolucionarni preobra`aj
prava
avb) Neka doktrinarna obele`ja tre}e etape procesa izvornosti
prava
Glava druga
1. Mogu}nost “trovidne” izvornosti prava
a) Prvi vid izvornosti prava – pravo kao dru{tvena proizvodwa (stvarnosti) `ele}a proizvodwa
b) drugi vid izvornosti prava – pravo kao `ele}a proizvodwa u ciqu prevazila`ewa postoje}e i uspostavqawa novog oblika dru{tvene proizvodwe
(stvarnosti)
v) Tre}i vid izvornosti prava – Pravo kao `ele}a proizvodwa nezavisna od dru{tvene stvarnosti, vremena i prostora
Glava tre}a
Neki vidovi su{tine prava
Glava ~etvrta
Bioracionalna odre|enost osnove osnovnih prava ~oveka
Zakqu~ak
Popis literature
U prijavi teme doktorske disertacije kandidat je naveo literaturu koja bi se koristila, s tim {to bi bila dopuwavana u toku pisawa rada.
Mi{qewe i predlog
U na{oj pravnofilozofskoj kwi`evnosti malo je radova koji se bave
ovim su{tinskim pitawima prava. Tako je svaki rad koji te`i razja{wavawu su{tine prava dobrodo{ao.
S tim u vezi Komisija smatra da je predlo`ena tema doktorske disertacije prihvatqiva i predla`e Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta u
Pri{tini da prihvati temu doktorske disertacije “Bioracionalna i dru{tvena odre|enost procesa izvornosti i su{tine prava” i odobri wenu izradu kandidatu mr Miloradu @i`i}u, asistentu Pravnog fakulteta u Pri{tini.
Po izboru u zvawe redovnog profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu i stupawu u radni odnos, ukqu~io sam se u sve oblike nastave na osnovnim
286
i postdiplomskim studijama, u redovnom terminu odr`ao svoju kvotu predavawa i ispita, u~estvovao u sprovo|ewu prijemnih ispita, odr`avao konsultacije sa studentima na postdiplomskom studiju, uspostavio specijalni kurs
o novom svetskom poretku kao razvijenijoj varijanti totalitarizma. 12. juna 2000. godine sa prof. dr Zlatijom \uki}-Veqovi} i prof. dr Jovicom Trkuqom bio sam ~lan komisije pred kojom je kandidat Zdravko Zeqkovi} polagao usmeni magistarski ispit iz predmeta Smera za ustavno pravo i politi~ki sistem. Zlatija \uki}-Veqovi} je ispitivala Ustavno pravo, ja Dru{tveno-politi~ki sistem, a Trkuqa specijalni predmet “Pravna dr`ava i
vladavina prava u postkomunisti~koj tranziciji”.
U~estvovao sam u radu ve}eg broja stru~nih komisija za izbor u nastavni~ko zvawe, kao i oceni podobnosti tema magistarskih teza i doktorskih
disertacija. Petog juna 2000. godine od sekretara Pravnog fakulteta Miqka Vaqarevi}a dobio sam akt 02-broj: 724/1 slede}e sadr`ine:
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predlog Katedre
za javno pravo, 15. maja 2000. godine doneo je odluku o raspisivawu konkursa
za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa na radnom mestu jednog vanrednog profesora za predmet Politi~ki sistem na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Konkurs je objavqen u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” broj 17
od 18. maja 2000. i dnevnom listu “Borba” od 19. maja 2000. godine.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predlog Katedre
za javno pravo, 2. juna 2000. godine obrazovao je Komisiju za pripremu izve{taja o prijavqenim kandidatima, u slede}em sastavu:
dr Ratko Markovi}, redovni profesor
dr Zlatija \uki}-Veqovi}, redovni profesor
dr Vojislav [e{eq, redovni profesor
Na raspisani konkurs u roku se prijavila dr Sne`ana Petrovi}, docent
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao jedini kandidat.
Prijava kandidata dostavqena je dr Vojislavu [e{equ, redovnom profesoru Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na osnovu ~lana 162. Statuta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Komisija priprema izve{taj o svim prijavqenim kandidatima u roku od 60 dana od dana isteka roka za prijavqivawe kandidata na konkurs, odnosno do 2. avgusta 2000. godine.
Prof. dr Ratko Markovi}, prof. dr Zlatija \uki}-Veqovi} i ja, 9. juna 2000. godine, dekanu Pravnog fakulteta, prof. dr Oliveru Anti}u, podneli smo izve{taj na osnovu koga je docent dr Sne`ana Petrovi} unapre|ena u zvawe redovnog profesora:
Odlukom dekana Pravnog fakulteta u Beogradu 02-broj: 690/4 od 2. juna
2000. godine, obrazovana je Komisija za pripremu izve{taja o prijavqenim
kandidatima na konkurs za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa na radnom mestu jednog vanrednog profesora za predmet Politi~ki sistem, koji
je objavqen u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” broj 17 od 18. maja i
dnevnom listu “Borba” od 19. maja 2000. godine, u sastavu: 1. dr Ratko Markovi}, redovni profesor, 2. dr Zlatija \uki}-Veqovi}, redovni profesor, 3.
dr Vojislav [e{eq, redovni profesor.
287
Na osnovu ~lana 90. Zakona o univerzitetu (“Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 20/98), Komisija je ostvarila uvid u kompletnu konkursnu dokumentaciju i na osnovu toga podnosi slede}i izve{taj:
Na konkurs za sticawe zvawa i zasnivawe radnog odnosa na radnom mestu jednog vanrednog profesora za predmet Politi~ki sistem prijavio se samo jedan kandidat – dr Sne`ana Petrovi}, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
I. Osnovni biografski podaci. Doc. dr Sne`ana Petrovi} je ro|ena 8.
marta 1952. godine u Mr~ajevcima, a osnovnu {kolu i gimnaziju je sa odli~nim uspehom zavr{ila u ^a~ku. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala se u {kolskoj 1970/71. godini i diplomirala 1974. godine postigav{i prose~nu ocenu iz svih predmeta 9,49. Kao brilijantan sredwo{kolac
Sne`ana Petrovi} je nagra|ena nagradom Fonda “Filip Filipovi}”, a u toku studija vi{e puta je nagra|ivana za tematske radove iz Fonda Pravnog fakulteta i Fonda “Albert Vajs”. Kao odli~an student u toku redovnih studija je bila stipendista Univerziteta u Beogradu, a u toku postdiplomskih studija Republi~ke zajednice za nauku Srbije.
Godine 1977, Sne`ana Petrovi} je izabrana za asistenta-pripravnika na
Katedri za pravno-politi~ke nauke Pravnog fakulteta u Beogradu za predmet Dru{tveno-politi~ki sistem, a 1985. godine unapre|ena je u zvawe asistenta. Na ustavnopravno-politi~ki smer poslediplomskih studija istog Fakulteta upisala se u {kolskoj 1974/75. godini, a 1984. godine odbranila magistarski rad na temu “Stavovi Komunisti~ke partije Francuske o oblicima prelaznog perioda iz kapitalizma u socijalizam”. U decembru 1987. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu odbranila je doktorsku disertaciju pod
naslovom “Interesne grupe i politi~ki sistem”.
U zvawe docenta na predmetu dru{tveno-politi~ki sistem dr Sne`ana
Petrovi} je izabrana 1988. godine, a 1996. reizabrana, pa u tom zvawu i danas
radi na Pravnom fakultetu u Beogradu.
II. Nastavna i nau~na delatnost. Kao asistent-pripravnik i asistent Sne`ana Petrovi} je uredno obavqala sve radne obaveze, dr`ala ~asove ve`bi
i konsultacija sa studentima. U zvawu docenta isticala se savesnim i marqivim radom, dr`awem predavawa i ispita, stekav{i zapa`en ugled me|u kolegama i studentima. Maksimalno je bila anga`ovana u svim oblicima nastave na op{tem kursu i postdiplomskim studijama, kao i u radu stru~nih komisija i fakultetskih organa. Pored toga, u~estvuje u realizaciji nau~noistra`iva~kih projekata Instituta za pravne i dru{tvene nauke.
Dr Sne`ana Petrovi} je objavila ve}i broj nau~nih i stru~nih radova,
od ~ega tri monografske studije. Prilikom izbora i reizbora u zvawe docenta stru~na komisija je, pored magistarskog rada i doktorske disertacije, pozitivno ocenila slede}e studije i rasprave Sne`ane Petrovi}:
1. Nastava rimskog prava na Liceju; Velikoj {koli i Univerzitetu do
1941. godine, Zbornik “Univerzitet u Beogradu 1838-1988”, Beograd, 1988.
2. Evrokomunizam i partijski pluralizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1995, “Arhiv za pravne i dru{tvene nauke”, Beograd,
br. 1-2/1990.
3. Interes i politika – zakonitost konflikata interesa u dru{tvu, “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”, Beograd, br. 1-3/1991.
288
4. Pravne i politi~ke studije na Liceju i velikoj {koli, Zbornik: “Nau~no nasle|e Pravnog fakulteta u Beogradu 1841-1941”, Pravni fakultet u
Beogradu, Beograd, 1994. godine.
Od posledweg reizbora u zvawe docenta do danas, dr Sne`ana Petrovi}
je objavila dve stru~ne rasprave i tri nau~ne monografije.
1. Pravne i politi~ke studije na Pravnom fakultetu, Liceju i Velikoj
{koli, saop{tewe na nau~nom skupu u Kragujevcu “Razvoj nauke i tehnike u
Srbiji u prvoj polovini HIH veka, dopuwena verzija “Srpska slobodarska misao” br. 2/2000.
2. Finansirawe politi~kih stranaka, “Srpska slobodarska misao” br.
3/2000.
3. Evrokomunizam i partijski pluralizam, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd 1996., str. 112, recenzent prof. dr Kosta ^avo{ki.
4. Odabrane pravne i politi~ke rasprave, ZIPS, Beograd 2000, str. 176,
recenzenti prof. dr Ratko Markovi} i prof. dr Vojislav [e{eq.
5. Interesi i politi~ki sistem, ZIPS, Beograd, 2000, str. 184, recenzenti prof. dr Ratko Markovi} i prof. dr Vojislav [e{eq.
Pripremaju}i ovaj izve{taj Komisija je posebno prou~ila dve posledwe
monografije. Monografija “Odabrane pravne i politi~ke studije” zapravo
je zbirka radova iz oblasti op{te politi~ke teorije i politi~kog sistema,
skladno koncipiranih i tematski objediwenih u jedinstvenu celinu koja predstavqa elaboraciju kqu~nih problema kojima se bavila marksisti~ki usmerena politikolo{ka misao u posledwe tri decenije. Posebnu pa`wu dr Sne`ana Petrovi} pri tome posve}uje analizi tradicionalnih stavova Komunisti~ke partije Francuske o diktaturi proletarijata, a uz to kriti~ki ra{~lawuje nekada vrlo aktuelnu paradigmu o socijalizmu kao svetskom procesu postavqaju}i kao osnovu teorijsku dilemu da li je re~ o po~etku ili kraju jedne utopije. Zatim tretira pitawe demokratije u komunisti~kim dr`avama, problematizuje realizaciju na~ela pravne dr`ave i vladavine prava,
a pritom raspravqa i neke prakti~nopoliti~ke probleme obnavqawa vi{epartijskog sistema nakon pada isto~noevropskih diktatura proletarijata.
Studija “Interesi i politi~ki sistem” predstavqa obradu problema interesa kao jedne od centralnih kategorija politi~kog sistema. Autorka posebno analizira pojavu razli~itih oblika interesnih grupa u politi~kom
procesu i wihov tretman u modernoj politi~koj nauci. Wena kwiga i danas
predstavqa interesantan pristup osnovnom problemu, iako je u teorijskom
smislu optere}ena izvesnim ideolo{kim predrasudama kojim je do unazad desetak godina bila optere}ena kompletna srpska politi~ka misao.
Dr Sne`ana Petrovi} je, rade}i na ovim kwigama, o~igledno ulo`ila
ogroman trud, konsultovala brojnu literaturu i pru`ila na uvid javnosti
dela koja mogu biti dragocen putokaz mla|im istra`iva~ima koji se tek spremaju za nau~nu elaboraciju odnosne problematike.
Pored nau~nog stepena doktora nauke iz oblasti za koju se bira, objavqenih radova i dokazane sposobnosti za nastavni rad, dr Sne`ana Petrovi} ispuwava sva ~etiri propisana posebna uslova iz ~lana 81. Zakona o univerzitetu. Objavila je vi{e radova koji imaju zna~aj za razvoj nauke u najuglednijim srpskim nau~nim ~asopisima u kojima sve tekstove recenziraju
ugledni recenzenti. U~estvovala je u realizaciji nau~noistra`iva~kih pro289
jekata i podnosila saop{tewa na nau~nim skupovima. Wena kwiga “Evrokomunizam i partijski pluralizam” nekoliko godina je bila propisana kao
obavezna uybeni~ka literatura za spremawe ispita iz predmeta Politi~ki sistem.
Na osnovu celovite analize objavqenih nau~nih radova i uvida u nastavni~ki anga`man kandidata, Komisija smatra da kandidat ispuwava sve zakonske uslove i ima ~ast da dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu predlo`i da
se doc. dr Sne`ana Petrovi} izabere za vanrednog profesora za predmet Politi~ki sistem.
Sa prof. dr Jovicom Trkuqom sam ocewivao podobnost teme magistarskog rada Zorana Gaji}a, o ~emu smo izvestili Nastavno-nau~no ve}e 18. aprila 2000. godine:
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta u Beogradu 03-broj
11/1, od 16. marta 2000. godine, odre|eni smo za referente koji treba da daju
mi{qewe o podobnosti teme magistarskog rada kandidata Zorana Gaji}a pod
naslovom “Shvatawe moderne diktature u delu Slobodana Jovanovi}a”. U tom
smislu podnosimo slede}i izve{taj:
Iz podnete prijave Zorana Gaji}a se vidi da je kandidat upisao poslediplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu {k. 1996/97. godine na smeru Ustavno pravo i politi~ki sistem. Kandidat je polo`io sve ispite prema nastavnom planu ovog smera i odbranio pozitivno ocewen seminarski rad,
~ime je stekao pravo na prijavu magistarske teze.
Opredeliv{i se za istra`ivawe shvatawa moderne diktature u delu Slobodana Jovanovi}a, kandidat se prihvatio jednog slo`enog, teorijski i dru{tveno veoma aktuelnog, ali nedovoqno istra`enog problema u na{oj dru{tvenoj nauci. Neobi~no plodno i raznovrsno stvarala{tvo Slobodana Jovanovi}a u oblasti pravno-politi~kih nauka, filozofije, istorije i kwi`evnosti, predstavqa jedan od najve}ih dometa u srpskoj duhovnosti i umnogome se pribli`ava svetskim vrhuncima. Me|utim, to delo, iako bi ~inilo
~ast sva~ijoj nauci i svakoj nacionalnoj kulturi, ostalo je van optike serioznih nau~nih istra`ivawa. Kandidat smatra da, “pored raznovrsnih interesovawa i pristupa~nosti stila, ostaje utisak da se teoreti~ari nisu dovoqno bavili Jovanovi}evim delom. Kada se divilo wegovim radovima, bilo je to uop{teno, kada se kritikovalo, naj~e{}e je to bila ideolo{ka iskqu~ivost. Delo Slobodana Jovanovi}a detaqnije je po~elo da se prou~ava
tek 40-tak godina posle wegove smrti”.
Konceptualni okvir teme i struktura rada jasno ukazuju da je kandidat
znala~ki odabrao i kao predmet svog istra`ivawa postavio kqu~na pitawa,
relevantna ne samo za Jovanovi}evo shvatawe diktature, ve} i za razumevawe modernih opresivnih sistema. Kandidat posebnu pa`wu posve}uje teorijsko-metodolo{kim pretpostavkama za razumevawe tih problema i zasnivawu interpretativnog modela analize koji bi obuhvatio multimetodolo{ki
pristup.
Na taj na~in kandidat je: a) dobro postavio konceptualni okvir teme; b)
prona{ao plodotvornu metodolo{ku osnovu istra`ivawa; c) znala~ki odabrao i formulisao kqu~ne probleme neophodne za razumevawe Jovanovi}evog shvatawa moderne diktature.
290
Iz prilo`enog se vidi da je prijavqena tema i predmet istra`ivawa dobar izbor kandidata. Tema magistarske teze je teorijski relevantna i dru{tveno aktuelna, tako da kandidatovo istra`ivawe moderne diktature u delu Slobodana Jovanovi}a mo`e da bude vi{estruko korisno.
Imaju}i u vidu sve izlo`eno, preporu~ujemo Nastavno-nau~nom ve}u da
prihvati predlog kandidata Zorana Gaji}a o izradi magistarske teze pod naslovom: “Shvatawe moderne diktature u delu Slobodana Jovanovi}a”.
Sa prof. dr Ratkom Markovi}em i prof. dr Milenkom Kre}om procewivao sam mogu}nost prihvatawa teme za izradu doktorske disertacije mr
Zorana ^i~ka, o ~emu smo izve{taj podneli 6. juna 2000. godine:
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a od 18. juna 1991. godine, odre|eni smo
da damo mi{qewe o tome da li se mo`e prihvatiti tema za izradu doktorske disertacije kandidata mr Zorana ^i~ka, pod naslovom: “Pravo na otcepqewe – me|unarodnopravni i ustavnopravni vidovi”.
Predmet predlo`ene disertacije bio bi fenomen otcepqewa dela teritorije iz jedne dr`ave u wegovim osnovnim vidovima (me|unarodnopravnom i ustavnopravnom). Rad }e biti zasnovan na empirijskim rezultatima (gra|i), rezultatima dosada{wih istra`ivawa, kao i poku{aju kriti~ke analize u wima sadr`anih stavova o uslovima, pravnoj prirodi, na~inu realizacije i posledicama otcepqewa. Nau~ni ciq ovoga rada bio bi ~etvorostruk.
Najpre, prikupqawe i sistematizacija relativno bogate empirijske gra|e,
sistematizacija postoje}ih konkretnih slu~ajeva otcepqewa u nekoliko
osnovnih idealnih tipova, uo~avawe i definisawe me|usobnih korelativnih veza izme|u odre|enih skupova ~iwenica u razvoju politi~kog i ustavnog sistema i me|unarodnih odnosa, s jedne, i pojavnih i sadr`inskih elemenata secesije, sa druge strane, i, najzad, uo~avawe globalnih razvojnih tokova koji uti~u ili }e uticati na pojave otcepqewa (etni~ki sukobi, raspodela svetske i evropske mo}i, naru{avawe ravnote`e snaga, poja~ani uticaj
religioznog faktora u pojedinim zajednicama, i sl.), kao i procena aplikacije tih tokova u Jugoslaviji, kao mikro-sredini. Polazne hipoteze u ovom
radu bile bi slede}e: otcepqewe je fenomen istorijski i logi~ki vezan za
pojavu nacionalne dr`ave, {to zna~i da ono nestaje sa prevazila`ewem i prerastawem nacionalne dr`ave, legitimacija otcepqewa zavisna je od konstelacije politi~kih i vojnih snaga u dr`avi, kao i u {irem okru`ewu, stav me|unarodne zajednice prema fenomenu otcepqewa zavisi od alokacije me|unarodnih interesa u odnosu na teritoriju u pitawu (iako je ~iwenica da me|unarodno pravo uvek priznaje finalno stawe) i, najzad, prinudno otcepqe we, nastalo kao posledica unutra{weg ili me|unarodnog sukoba, izuzetak
je od evropske i svetske bezbednosti, pa se u me|unarodnoj praksi prihvata
i tuma~i restriktivno. Multidisciplinarni karakter teme ove disertacije odredio je i vrste metodolo{kih postupaka za wenu obradu. Tako }e se ova
tema obraditi primenom slede}ih metodolo{kih postupaka: normativnog
metoda, politikolo{kog metoda, kao osnovnih, i sociolo{kog metoda, istorijsko-pravnog metoda, kao dopunskih, kao i uporednopravnog i statisti~kog metoda, kao pomo}nih. Tehnika istra`iva~kog postupka u ovom radu obuhvatala bi: analizu sadr`aja, kvantifikativne metode i hipoteti~ko-deduktivni metod.
291
Na osnovu izlo`enog, mi{qewa smo da je predlo`ena tema “Pravo na otcepqewe – me|unarodnopravni i ustavnopravni vidovi”, za izradu doktorske disertacije mr Zorana ^i~ka, podobna za izradu doktorske disertacije,
pa stoga predla`emo Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta u Beogradu da pomenutom kandidatu odobri izradu doktorske disertacije o toj temi.
Sa prof. dr Jovicom Trkuqom sam, 6. novembra 2000. godine, ocenio podobnost teme za izradu magistarske teze kandidata Radomira Ne{kovi}a:
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta u Beogradu 03-broj
11/18, od 19. juna 2000. godine, zadu`eni smo da kao referenti damo mi{qewe da li se mo`e prihvatiti tema za izradu magistarskog rada kandidata Radomira Ne{kovi}a pod naslovom “Konstitutivnost naroda u ustavnom siste mu Bosne i Hercegovine u periodu od 1990. do 2000. godine”. Razmotriv{i prijavu kandidata sa prilozima, podnosimo slede}i izve{taj:
Kandidat Radomir Ne{kovi} je ro|en 14. oktobra 1956. godine u Renovici, op{tina Pale. Godine 1978. diplomirao je na smeru politikologije Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu i upisao se na ustavnopravno-politi~ki smer poslediplomskih studija Pravnog fakulteta u Beogradu. Polo`io
je ispit iz Metodologije dru{tvenih i pravnih nauka, odbranio seminarski
rad i polo`io usmeni magistarski ispit. Pod mentorstvom prof. dr Pavla
Risti}a, pisao je magistarski rad na temu “Me|urepubli~ko informisawe
kao faktor federativnih odnosa”, ali u prijavi navodi da su svi primerci
rukopisa uni{teni u ratu.
U zahtevu za odobrewe teme magistarskog rada kandidat Ne{kovi} iskazuje voqu da se upusti u istra`iva~ku elaboraciju problematike o kojoj je
do sada objavqeno malo naslova u ukupnoj ustavnopravnoj i politikolo{koj
literaturi. Opredequje se za kombinovani metodolo{ki pristup koji bi obuhvatio analizu sadr`aja relevantnih pravnih akata, reinterpretaciju rezultata dosada{wih empirijskih istra`ivawa iz te oblasti, uz adekvatnu primenu komparativnog i istorijskog metoda, {to bi u kona~nom ishodu predstavqalo pogodnu podlogu za samostalniju teorijsku obradu.
Strukturu magistarskog rada Ne{kovi} je komponovao iz tri problemsko-metodolo{ke celine, uz uvodni deo i zakqu~na razmatrawa. U prvom delu bi izvr{io analizu dosada{wih teorijskih ispitivawa relacija suverenosti i konstitutivnosti, konstitutivnosti i ravnopravnosti naroda, me|unarodnih i unutra{wih determinanti ustavnog ure|ewa, kao i tuma~ewa
prakti~nih konsekvenci prava naroda na samoopredeqewe i otcepqewe. Drugi deo magistarskog rada bio bi posve}en istorijskoj retrospektivi pravnog
statusa i unutra{weg ure|ewa Bosne i Hercegovine od Berlinskog kongresa do Dejtonskog sporazuma. U tre}em delu kandidat najavquje razmatrwe problematike entiteta kao teritorijalnog oblika realizacije na~ela konstitutivnosti naroda. To bi obuhvatalo pitawe suverenosti i eventualne nezavisnosti entiteta na koju bi entitet mogao da pretenduje po osnovu sopstvenih elemenata dr`avnosti.
Tema je veoma interesantna i bilo bi dragoceno za ustavno-pravnu i
politi~ku nauku da je autor temeqito i pedantno obradi. Okvir teme je u
konceptuolo{kom pogledu dobro postavqen. Metodolo{ka osnova istra292
`ivawa mo`e dovesti do solidnih nau~nih rezultata, a kandidat pokazuje da je u stawu da odabere i dobro formuli{e su{tinske probleme u ~iju se analizu upu{ta.
Kandidat Radomir Ne{kovi} je za svoj magistarski rad odabrao teorijski relevantnu i dru{tveno aktuelnu temu, ~ija bi uspe{na obrada bila korisna i u nau~nom i u stru~nom, ali i u aktuelno-politi~kom pogledu, {to
u ovom slu~aju ne mo`e nikako biti zanemarqiv aspekt.
Na osnovu takve ocene predla`emo Nastavno-nau~nom ve}u da prihvati zahtev kandidata Radomira Ne{kovi}a da mu se odobri izrada magistarske teze pod naslovom “Konstitutivnost naroda u ustavnom sistemu Bosne
i Hercegovine u periodu od 1990. do 2000. godine”.
Nastavno-nau~no ve}e je prof. dr Olgu Popovi}-Obradovi} i mene odredilo da damo mi{qewe o prihvatqivosti teme magistarskog rada Slobodana ^eprwe. Ja sam dao pozitivno mi{qewe, a Olga Popovi}-Obradovi}
negativno. U mom izve{taju od 29. juna je stajalo:
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu odre|eni smo za referente koji }e dati mi{qewe da li se mo`e prihvatiti tema za izradu magistarskog rada kandidata Slobodana ^eprwe pod
naslovom “Parlamentarizam po Vidovdanskom ustavu”.
Po{to smo razmotrili prijavu kandidata, podnosimo slede}i izve{taj:
Slobodan ^eprwa je ro|en u Zadru 6. novembra 1966. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu u oktobru 1992. godine. Iste godine upisao se na Ustavnopravno-politi~ki smer poslediplomskih studija i
25. decembra 1995. godine polo`io usmeni magistarski ispit.
U prijavi teme kandidat ^eprwa je obrazlo`io predmet i ciq istra`ivawa, metodolo{ki postupak, sadr`aj magistarskog rada i nau~nu opravdanost teme. Pored toga, prilo`io je obimnu bibliografiju nau~nih radova
koje namerava da koristi. Bibliografija sadr`i 209 bibliografskih jedinica i, po na{em mi{qewu, predstavqa solidnu osnovu za elaboraciju odnosne teme. Slobodan ^eprwa namerava da prou~i funkcionisawe ustavnog
i politi~kog sistema Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u sedmogodi{wem
periodu primene Vidovdanskog ustava koji je jugoslovensku dr`avu koncipirao kao modernu parlamentarnu monarhiju. Kandidat precizira da }e koristiti normativnopravni, politikolo{ki, sociolo{ki i istorijski metod, {to podrazumeva analizu ustavnih normi, politi~kog procesa, distribucije politi~ke mo}i, realnih dru{tvenih odnosa i prou~avawe originalnih istorijskih dokumenata.
Pored uvoda i zakqu~ka, kandidat nagove{tava da }e wegov magistarski
rad da se sastoji od pet delova:
1. O parlamentarizmu
2. Parlamentarizam u Kraqevini Srbiji
3. Stvarawe Kraqevine SHS i dono{ewe Vidovdanskog ustava
4. Sistem vlasti po Vidovdanskom ustavu
5. O stvarnosti Vidovdanskog parlamentarizma
Kandidat Slobodan ^eprwa ispuwava sve formalne uslove za prijavu
teme za izradu magistarskog rada, a smatramo da se wegova tema mo`e prihvatiti jer je nau~no relevantna, struktura rada dobro koncipirana i nau~ ni okvir precizno izlo`en.
293
Na osnovu toga predla`emo Nastavno-nau~nom ve}u Pravnog fakulteta u Beogradu da prihvati predlog Slobodana ^eprwe za izradu magistarskog
rada pod naslovom: “Parlamentarizam po Vidovdanskom ustavu”.
Olga Popovi}-Obradovi} je svoje mi{qewe Nastavno-nau~nom ve}u dostavila 1. septembra, prethodno odbiv{i da potpi{e referat koji sam ja sastavio. U svom izve{taju navela je slede}e:
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu odre|ena sam za jednog od referenata sa zadatkom da dam mi{qewe o
tome da li se mo`e prihvatiti tema za izradu magistarskog rada kandidata
Slobodana ^eprwe pod naslovom “Parlamentarizam po Vidovdanskom ustavu”. Po{to sam razmotrila prijavu kandidata, podnosim Nastavno-nau~nom
ve}u svoje mi{qewe o predlo`enoj temi i kandidatu.
Sama formulacija predlo`enog naslova – “Parlamentarizam po Vidovdanskom ustavu”, upu}uje na zakqu~ak da je osnovna namera kandidata da utvr di ustavne pretpostavke parlamentarne vlade po Ustavu Kraqevine SHS od
1921. poznatom pod nazivom Vidovdanski ustav. To bi zna~ilo da se te`i{te
istra`ivawa stavqa na normativnu analizu ustavnog teksta i relevantnih
zakonskih propisa, {to, naravno, podrazumeva i uporedno pravnu dimenziju, kao i odgovaraju}u teorijsko pravnu argumentaciju. Ovako shva}ena, tema
bi se, uz odgovaraju}u interdisciplinarnost, mogla kvalifikovati kao tema iz oblasti “Ustavno pravo i politi~ki sistem”, kako je to kandidat i u~inio u svojoj molbi upu}enoj Ve}u poslediplomskih studija. Utoliko ni podobnost kandidata ^eprwe da pristupi izradi ove teme ne bi bila sporna, s
obzirom na to da je on upisan na smer za ustavno pravo i politi~ki sistem.
Kada se, me|utim, pogleda obrazlo`ewe predmeta i ciqa istra`ivawa,
postaje jasno da su ambicije kandidata ne samo znatno ve}e, nego i da su upu}ene u drugom pravcu. Predmet istra`ivawa odre|en je kao “funkcionisawe ustavnog i politi~kog sistema Kraqevine SHS u formi parlamentarne
monarhije od dono{ewa Vidovdanskog ustava do wegovog suspendovawa 6. januara 1929. godine”. Kao istra`iva~ki ciq kandidat je sebi postavio zadatak da “osvetli(m) fenomen parlamentarnog re`ima, posebno uzimaju}i u obzir uticaj koji je izvr{ila objektivna dru{tvena stvarnost na prijem i primenu ideje parlamentarizma na politi~kom prostoru stare Jugoslavije”. Iz
ovakvog obrazlo`ewa – uprkos konfuznosti ispoqenoj pri odre|ivawu istra`iva~kog ciqa – jasno proizlazi da kandidat ima u vidu jednu par excellence istorijsko-pravnu temu kojoj bi, umesto predlo`enog, mogao odgovarati naslov “Parlamentarizam pod Vidovdanskim ustavom”.
Uz eventualno uskla|ivawe naslova sa obrazlo`ewem – ~iju krajwu mawkavost ovde ostavqam po strani – tema bi bila nau~no opravdana, iako bi, zbog
svoje slo`enosti, bila prihvatqivija doktorskoj disertaciji nego magistarskoj tezi. Za nau~no relevantnu obradu takve jedne teme, me|utim, kandidat je,
po mom mi{qewu, sasvim nepripremqen. Wemu nedostaje ne samo pravno istorijsko obrazovawe koje se, po pravilu, sti~e na smeru pravnoistorijskih nauka, nego ~ak i poznavawe elementarnih istorijskih ~iwenica o predmetu i epohi koje je nameran da istra`uje (na primer, neta~no se navodi da je Vidovdanski ustav suspendovan). O krajwoj neupu}enosti kandidata govori i duga lista
predlo`ene literature (209 jedinica) u kojoj nema osnovnih dela ~ak ni za one
oblasti koje su predlo`enom strukturom rada izdvojene kao posebna poglavqa.
294
O wegovoj nau~no metodolo{koj nepripremqenosti, pak, govori ve} i ~iwenica da predlog ne sadr`i nijedan relevantan istorijski izvor, pa ~ak ni tako nezaobilazan kao {to su to stenogramske bele{ke rada Skup{tine.
Pomenute nedostatke u znawu i obrazovawu kandidat ^eprwa je mogao
da poku{a ili da otkloni blagovremenom zamenom smera magistarskih studija ili bar da ih umawi tako {to bi iskoristio mogu}nost, predvi|enu ~lanom 83. Statuta, da tra`i “zamenu jednog od osnovnih predmeta smera sa nekim osnovnim predmetom drugog smera ako je to neophodno, s obzirom na temu magistarske teze”. On, me|utim, to nije u~inio. ^iwenica da ~ak nije smatrao za potrebno da pre ili u toku formulisawa i razrade projekta magistarskog rada zatra`i konsultacije sa nastavnicima Katedre za pravnu isto riju, stvara utisak da kandidat nije ni svestan da je predlo`enom temom, odnosno na~inom na koji je zamislio da joj pristupi, u{ao u oblast koja predstavqa posebnu disciplinu koja se na ovom fakultetu izu~ava na posebnoj
katedri u okviru posebnog pravnoistorijskog smera.
Zbog svega napred iznetog, mi{qewa sam da se predlog Slobodana ^eprwe za izradu magistarskog rada, podnet Ve}u poslediplomskih studija 21.
4. 2000. godine, ne mo`e prihvatiti i da kandidata treba uputiti da izabere izme|u dve mogu}nosti, od kojih je jedna promena teme magistarske teze,
a druga promena smera poslediplomskih studija.
Po pitawu na{ih razli~itih mi{qewa na sednici Nastavno-nau~nog
ve}a od 25. decembra 2000. godine, vo|ena je rasprava u kojoj je potpuno pobijena argumentacija prof. dr Olge Popovi}-Obradovi} i prihva}en moj izve{taj, pa je kandidatu Slobodanu ^eprwi odobrena izrada magistarske teze. Ostao je samo neprijatan utisak koji je skoro na sve prisutne nastavnike i asistente ostavila Olga Popovi}-Obradovi} svojom uskogrudo{}u, netrpeqivo{}u i neuko{}u. O~igledno je da je htela da maltretira kandidata ^eprwu samo zato {to sam ja dao pozitivno mi{qewe o temi wegovog magistarskog rada. Jo{ bi ga naterala da polo`i dopunski usmeni magistarski ispit, {to je nezabele`eno u na{oj univerzitetskoj praksi.
^eprwa je jedan od uslova ispunio polo`iv{i usmeni magistarski ispit na onom smeru postdiplomskih studija na koji se upisao. Magistarska teza mo`e da mu bude i multidisciplinarna, da obuhvati pravni, politi~ki,
istorijski, ekonomski, filozofski, psiholo{ki, demografski, geopoliti~ki i razne druge aspekte, a suludo je insistirati kako koji apsekt obuhvati
da i iz te nau~ne oblasti polo`i dopunski usmeni magistarski ispit. Ovim
nevi|enim skandalom zapravo nije postavqeno pitawe podobnosti kandida ta Slobodana ^eprwe da radi na pisawu magistarske teze, nego je otvoren problem stru~nosti prof. dr Olge Popovi}-Obradovi}.
5. Buldo`er-revolucija
i medijska hajka wenih protagonista
Samo {to je izabran za ministra visokog i vi{eg obrazovawa, prof. dr
Ga{o Kne`evi} se razleteo i skoro svim dr`avnim novinama davao izjave
kako }e me uskoro oterati sa Pravnog fakulteta sa osnovnom parolom “on
ili ja”. Tako u kratkom intervjuu Olgi Nikoli} za “Glas javnosti”, od 26. ok295
tobra 2000. godine, svoje namere Kne`evi} obelodawuje pod naslovom “Sve
odluke starih dekana pod lupu” i pod naslovom “Po{tova}u oba principa,
legalitet i legitimitet, i to je prvi korak ka vra}awu autonomije Univerziteta”, novi ministar ka`e:
Moj prvi radni dan na poslu proti~e u znaku savladavawa mentalnog problema da ovu dr`avu po~nem da ose}am kao svoju. Desetogodi{we izop{tewe iz svakog dr`avnog organa bi od svakog napravilo stranca, pa i od mene,
ali nadam se da }e period prilago|avawa biti veoma kratak. Moj osnovni moto kad sam do{ao na ovaj posao je da sam pre{ao fazu regularnog univerziteta kod nas, upoznao svetske i alternativne univerzitete i da nisam ni~im
impresioniran, sem univerzitetom kao pojavom – pri~a za “Glas” prof. dr
Ga{o Kne`evi}, novi ministar za vi{e i visoko obrazovawe u privremenoj
Vladi Srbije.
Do regularnih izbora, koji }e se odr`ati 23. decembra, dr Kne`evi} pred
sobom ima dva osnovna zadatka, da se izvr{i konstituisawe novih organa vlasti na svim fakultetima, vi{im {kolama i rektoratima i da nastava, ispiti i studentski standard teku normalno – i ako je mogu}e boqe nego do sada.
– Da je materijalni status univerziteta lo{, znaju i “vrapci na grani”.
Mogu li se zaposleni na visoko{kolskim ustanovama nadati boqim danima?
Zbog raznih sastanaka jo{ nisam video finansijske izve{taje, osim isplata zarada na fakultetima. Primetio sam da postoji jedna nesrazmera jer
neke ustanove platu dobijaju ranije od ostalih. Nisam uspeo da doku~im za{to je to tako, ali nadam se da }u uskoro saznati razlog. [to se ti~e plata,
postigao sam dogovor da se po{tuju vremenski uzusi na koje su vi{e {kole
i univerziteti navikli. O tome da li }e biti povi{ica, jo{ ni{ta ne mogu da ka`em, osim to da se ja ose}am kao ministar obrazovawa, a ne Vlade. U
svakom slu~aju, bi}u na wihovoj strani, mislim da do sada nije bilo tako. I
ja }u primati platu preko Fakulteta, pa kao {to }u se brinuti o sebi, brinu}u se i o drugima, koji su u istom polo`aju kao ja.
– Iz va{eg posledweg odgovora mo`e se zakqu~iti da se vra}ate na Pravni, sa koga ste pre vi{e meseci svojevoqno oti{li jer ste se protivili dolasku Vojislava [e{eqa na fakultet?
Prijavio sam se na oglas koji je raspisan i vrlo brzo }u se vratiti na
fakultet. Moj odlazak je bio uslovqen [e{eqevim dolaskom i sad bi neko
moj postupak mogao da protuma~i kao nedosledan, jer se vra}am, a on je jo{
tu. Tvrdim da kao ministar ne}u “me{ati prste” u wegov odlazak sa fakulteta, ali na Pravnom je oformqena komisija koja }e revidirati sve odluke
starog dekana, sa posebnim apostrofom na prijem Vojislava [e{eqa. I verujem da }e ~lanovi te komisije uraditi svoj posao i da }e [e{eq, po{to ne
ispuwava uslove, sa fakulteta oti}i, ali ne zbog politi~kih, ve} iz profesionalnih razloga.
– Rekli ste na po~etku razgovora da }e jedan od prvih poteza na novoj du`nosti biti konstituisawe univerzitetske i visoko{kolske vlasti. Da li
to zna~i da }ete aminovati promene koje su izvr{ene posle 9. oktobra?
Postoje dva koncepta, da se aminuje postoje}e stawe i moj pristup. Odlu~io sam da napi{em dopis svim fakultetima i vi{im {kolama sa zahtevom da sprovedu izbor po starom Zakonu o univerzitetu, ali po{to posto296
je}i ne mo`emo ukinuti, ja }u ispuwavati du`nost po sada{wem, s tim {to
}u imenovati one dekane koje su izabrala fakultetska ve}a. Mislim da sam
na taj na~in ispo{tovao oba principa, legalitet i legitimitet, i to je prvi korak ka vra}awu autonomije univerziteta.
– Kad ste rekli da je na Pravnom formirana komisija koja }e preispitati odluke starog dekana, zna~i li to da tako treba da postupe i ostali?
Mislim da je to nu`no. Sve do dono{ewa novog zakona o univerzitetu,
fakulteti su koliko-toliko autonomno funkcionisali, ali novi zakon je
to ukinuo. I zato bi trebalo preispitati odluke starih dekana koje su donete od 1998. do danas.
Izre~e Ga{o Kne`evi} da svoje ministarske prste ne}e me{ati u moje izbacivawe s Pravnog fakulteta i slaga. U po~etku je bio ube|en da }e dosovski revolucionari posti}i podr{ku ve}ine ~lanova Nastavno–nau~nog
ve}a u svojim hajka~kim ambicijama, ali se grdno prevario, pa je posle vi{e
odr`anih sednica bez o~ekivanih rezultata odlu~io da zloupotrebi ministarski polo`aj.
U “Ve~erwim novostima”, od 27. oktobra, objavqen je tekst pod naslovom “Na Pravnom fakultetu u Beogradu [e{equ izmi~e katedra” i me|unaslovom “On ili ja”:
Sudbina, koju je ne tako davno namenio svom kolegi, prof. dr Stevanu Lili}u, na Pravnom fakultetu u Beogradu, mogla bi uskoro da sna|e upravo prof.
dr Vojislava [e{eqa.
Posle promena me|u vode}im qudima Beogradskog univerziteta, revidiraju se sva imenovawa u redovne i vanredne profesore, za protekle dve godine, otkad va`i kontroverzni Zakon o Univerzitetu.
Prva revizija, najavquje se, dogodi}e se na Pravnom fakultetu u Beogradu, ve} za desetak dana. Nastavno-nau~no ve}e raspravqa}e da li je dr
Vojislav [e{eq legalno izabran za redovnog profesora, na prole}e ove
godine.
Predmet – dru{tveno politi~ki sistem – za koji je, kao predava~, on zadu`en je jednosemestralni i po re~ima profesora sa tog fakulteta [e{eq
je svoju du`nost obavqao redovno. ^ak je i tridesetak studenata polagalo ispit kod wega.
Saznajemo da dr [e{eq, bez obzira na mogu}e probleme i li~nu bezbednost, redovno dolazi na fakultet i posle gra|anskog protesta od 5. oktobra
ove godine.
Ako Komisija Nau~no-nastavnog ve}a zakqu~i da je pri proceduri raspisivawa konkursa, na kojem je [e{eq primqen, ili pre ili kasnije, napravqen propust ili prihva}ena neka neta~nost, profesoru dr Vojislavu [e{equ mogao bi da bude oduzet status redovnog profesora fakulteta.
Ali, saznajemo iz fakultetskih izvora, nikakvog politi~kog revan{izma prema [e{equ ne}e biti. Ceo predmet }e biti razmotren ili revidiran po strogim akademskim pravilima.
Ministar za vi{e i visoko obrazovawe, u prelaznoj Vladi Srbije, Ga{o Kne`evi}, rekao je da se prijavio na oglas i da }e se vrlo brzo vratiti
na Pravni fakultet. Ali, samo ako Vojislav [e{eq, kao predava~ ode sa tog
fakulteta.
297
Kne`evi} je izjavio da ne}e kao ministar “me{ati prste” u [e{eqev
odlazak, ali vruje da }e ~lanovi Komisije Nau~no-nastavnog ve}a Pravnog
fakulteta “odraditi” svoj posao i da }e [e{eq uskoro oti}i sa fakulteta.
”Blic wuz”, od 1. novembra, donosi blic-intervju pod naslovom “Ministar Ga{o Kne`evi}: Revizija odluka dekana”:
U programu Savezne vlade, koji je radila grupa G17, nalazi se ta~ka posve}ena univerzitetu, a po{to na saveznom nivou ne postoji to resorno ministarstvo, to je program koji ja nameravam da sprovodim, ka`e za “Blic wuz”
dr Ga{o Kne`evi}, ministar za vi{e i visoko obrazovawe.
– Kako }e se u ovom interregnumu, do dono{ewa novog Zakona o univerzitetu, odvijati povratak oteranih i revizija primawa novih nastavnika?
Program G17 nala`e reviziju svih odluka dekana od dono{ewa zakona u
maju 1998. godine. To zna~i reviziju svih odluka o prestanku radnog odnosa,
o primawu u radni odnos, o unapre|ewima i drugo. Javno sam preporu~io svim
fakultetima da formiraju stru~ne komisije, sastavqene od {efova katedri
i drugih zaposlenih, koje }e pregledati sve materijale. U radu ove komisije
treba da vode ra~una o tome da li su pri odlu~ivawu dekana ispo{tovani svi
zakonski uslovi i da li je odluka doneta u demokratskoj proceduri. Ukoliko se nai|e na prijeme i unapre|ewa bez osnova, sigurno }e se reagovati. U
ovom interregnumu, pri vra}awu prognanih profesora, primewiva}e se odredbe starog zakona koje su kompatibilne s novim, bez obzira {to ovaj zakon
jo{ nije ukinut.
– Ovih dana ste se vratili na Pravni fakultet, sa koga ste svojevoqno
oti{li nakon primawa Vojislava [e{eqa za redovnog profesora. Zna~i li
to da [e{eq odlazi?
Svoj odlazak sam uslovio wegovim dolaskom. Mo`da izgleda neprincipijelno, ali vratio sam se, jer ne `elim da koristim ~iwenicu da sam ministar. Na Pravnom fakultetu je formirana stru~na komisija i o~ekujem da
[e{eq dobije otkaz, ne iz politi~kih, ve} stru~nih razloga. Nemam upliv
u rad te komisije, ali ako ona odlu~i da [e{eq ostaje, ponovo }u dati otkaz.
– [ta }e biti sa ostalim profesorima Pravnog fakulteta koji su oti{li zbog Zakona o univerzitetu?
Sa Pravnog fakulteta je oti{lo deset profesora, a vrati}e se polovina. Koliko znam, osim mene, vrati}e se i Dragor Hiber, Goran Svilanovi}
i verovatno Vesna Raki}-Vodineli}.
– Kako se ovaj odliv profesora odrazio na kvalitet nastave i koliko vremena treba da se ispravi u~iwena {teta?
Univerzitet je beskrajno mnogo izgubio. Dokaz je i ~iwenica da ove godine po prvi put na Pravnom fakultetu nije bilo dovoqno kandidata za upis. Izgubili smo kontakt s Evropom, a uglavnom su otpu{tani qudi koji su
odr`avali kontakte s evropskim univerzitetima. Ne treba odmah o~ekivati bitno popravqawe. Mislim da }emo tek za 4 godine mo}i da uhvatimo kop~u sa svetom. Ali bitno je da se ve} sada ose}a dah novog i dah promena.
Izjavu je Kne`evi} dao i “Ekspres politici”, od 8. novembra, koja je objavqena pod naslovom “Demokratski do izbora dekana, ali bez igrawa demokratijom”, pod naslovom “Pored zakona o univerzitetu, u pripremi i zakon
o studentskom organizovawu” i me|unaslovom u antrfileu “Ako [e{eq ostane na Pravnom, odlazim”:
298
Zbog nemogu}nosti sazivawa sednice Republi~ke vlade i opstrukcija koje dolaze od prevazi|enog re`ima nismo u mogu}nosti da imenujemo vr{ioce du`nosti rektora univerziteta i dekane fakulteta. Time se nastavni proces dovodi u pitawe, ali ve}ih problema na fakultetu nema i to zahvaquju}i po`rtvovawu qudi koji rade na wima – istakao je na ju~era{woj konferenciji za novinare dr Ga{o Kne`evi}, novi ministar za visoko i vi{e obrazovawe.
Ministar Kne`evi} obavestio je novinare da priprema personalna re{ewa za sve fakultete uz napomenu da }e pri izboru dekana po{tovati `equ kolektiva, kao i mi{qewe studentske unije i organizacije “Otpor”, ali
ne bespogovorno. Na tom nivou ne}emo se igrati demokratije – rekao je dr
Kne`evi}, i dodao da }e spisak sa imenima biti dostavqen Vladi Srbije na
usvajawe.
– Jedan od prioritetnih zadataka Ministarstva za visoko i vi{e obrazovawe bi}e dono{ewe novog zakona o univerzitetu, koji }e biti ra|en po
ugledu na ve} postoje}e uzore.
Formirana je i komisija koja }e se baviti izradom novog zakona i na wenom ~elu je profesor Dragor Hiber, a tu su i Slobodanka Turajli}, Marija Bogdanovi}, Ivanovi} i drugi. Nadam se da }emo u mirnoj atmosferi, nakon izbora 23. decembra, ovaj zakon i usvojiti u Skup{tini – istakao je ju~e dr Kne`evi}.
Pored zakona o Univerzitetu, sprema se i zakon o studentskom organizovawu. Kne`evi} je, odgovaraju}i na pitawa novinara, istakao da }e uporedo sa imenovawem dekana biti imenovani i ~lanovi upravnih odbora fakulteta, ali wihove funkcije ne}e biti pla}ene. Ministar je napomenuo, tako|e, da je wegov jedini prihod rad na Pravnom fakultetu i da on stoga potpuno razume standard profesora.
Na pitawe ho}e li direktor Studentskog centra, Milan Kuqa~a, biti
smewen, ministar visokog i vi{eg obrazovawa istakao je da nema nameru da
u~estvuje u harangi protiv Kuqa~e.
Sa Pravnog fakulteta, rekao je aktuelni ministar Kne`evi}, oti{ao
sam zbog dolaska Vojislava [e{eqa. Sada sam se vratio, a [e{eq nije oti{ao. Razlog tome je {to je na Pravnom fakultetu formirana komisija koja
}e ispitati sve odluke dekana Olivera Anti}a. Ta komisija je zauzela pozitivne stavove i oni su me opredelili da se vratim na fakultet. Na preksino}noj sednici na fakultetu Vojislav [e{eq je ponovo dr`ao politi~ki govor, Oliver Anti} je prao svoj prqavi ve{, a Vlajko Braji} se tu slu~ajno na {ao. Po mom mi{qewu, Pravni fakultet ima dovoqno snage da sprovede od luke svoje komisije – napomiwe Kne`evi}, dodaju}i da ukoliko ne bude bilo
snage da se zavr{i sa [e{eqem, da }e on ponovo oti}i sa fakulteta.
”Ve~erwe novosti” 7. novembra donose tekst D. T. Savi} “[e{eq se ne
da”, s nadnaslovom “Dr Vojislav [e{eq do daqweg ostaje profesor Pravnog fakulteta u Beogradu”:
Umesto da dr Vojislava [e{eqa udaqe sa katedre, kako je najavqivano,
~lanovi Nau~no-nastavnog ve}a Pravnog fakulteta u Beogradu ostali su, ~i ni se ~ak, bez prave kritike na wegov ra~un.
299
Iako je na samom po~etku sednice ve}a v.d. dekana, dr Dragutin [o{ki},
zamolio da se o svemu govori “hladne glave, bez emocija i uz neophodnu dozu
akademske tolerancije”, wegova molba bila je prava poruka gluvima.
– Tra`im od Ve}a da predlo`i dekanu da suspenduje Vojislava [e{eqa
zato {to dolazi na fakultet sa naoru`anom pratwom, ometa rad fakulteta
i zato {to se protiv wega vode krivi~ni postupci koji jo{ nisu zavr{eni
na sudu – prvi je zapo~eo dr Stevan Lili}.
Lili} je, o~igledno vra}aju}i kolegi milo za drago, zatra`io trenutnu
suspenziju dr [e{eqa u svim institucijama fakulteta.
– Ovaj dokument, kobajagi Izve{taj, vi{e je politi~ki nego ozbiqan
stru~ni tekst – negirao je dr [e{eq sve ove optu`be. On na na~in “bager
revolucije” poku{ava da ra{~isti i sve {to je posledwih godina dobro ura|eno na fakultetu. Ako je u pitawu moje imenovawe za profesora, za{to je
pored dva profesora trebao i tre}i, za isti predmet, re}i }u vam – zato {to
vaqanog uybenika iz tog predmeta dosad nije bilo.
U `estokoj, samo wemu svojstvenoj polemici sa svima, dr [e{eq je uspeo, ~ini se, da pobije sve argumente na ra~un svog imenovawa, izme|u ostalog pomenuv{i da isto to Nau~no-nastavno ve}e ponovo zapo{qava prof. dr
Ga{u Kne`evi}a, sada, kada je on ministar za visoko i vi{e obrazovawe. Dodao je kako se, po jo{ va`e}em Zakonu o informisawu, ne mogu osloniti ni
na jedan paragraf, da mu ospore status na fakultetu. U svoju odbranu dr [e{eq je rekao i da su wegova predavawa uvek rado slu{ana na fakultetu i da
je uvek pun amfiteatar.
Imenovawa nastavnika u vi{a zvawa, asistente, profesore i docente bila su u skladu sa Statutom fakulteta i svim ustaqenim pravilima, smatrao
je doskora{wi dekan dr Oliver Anti}, naglasiv{i da se svojski trudio da
sa~uva {to vi{e predava~a na fakultetu.
Kako je diskusija ~lanova Ve}a bila neograni~ena, smena dr Vojislava
[e{eqa odlo`ena je za neki drugi put.
“Dosije iks”, od 9. novembra, na pune dve strane je objavio iz pera Dragane Novkovi} {iroki prikaz izlagawa sa sednice Nastavno-nau~nog ve}a
pod naslovom “[e{eq profesorima: Vi ste ~ar{ijski politikanti” i nadnaslovom “Sukob dr Vojislava [e{eqa i dr Stevana Lili}a nastavqen na
Nau~no-nastavnom ve}u Pravnog fakulteta”, sa slede}im uvodnim delom:
“Rat” dvojice profesora Pravnog fakulteta, Vojislava [e{eqa i Stevana Lili}a, posle sudskog spora na kome je [e{eq dokazao da se Lili} u svojim kwigama koristio plagijatom, nije okon~an. Nastavqen je i na sednici
Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta u ponedeqak 6. novembra, kada je
prof. Stevan Lili}, iako dnevnim redom nije bilo predvi|eno, zatra`io da
[e{eq bude suspendovan sa fakulteta zbog navodnih nepravilnosti u wegovom izboru, posle dono{ewa Zakona o univerzitetu.
Iako rasprava o [e{eqevoj suspenziji nije vo|ena, u debati o Zakonu
o univerzitetu dr Vojislav [e{eq prokomentarisao je nalaz komisije Prav nog fakulteta, koja je poku{ala da sumira kakvu je sve {tetu ovaj zakon naneo fakultetu, pomiwu}i u tom kontekstu i [e{eqev izbor za redovnog profesora. Diskusija je tekla ovako...
“Glas javnosti” 13. novembra objavquje kratak tekst “[e{eq–Lili}, drugo poluvreme”, s nadnaslovom “Na pomolu novi “okr{aj” profesora prava”:
300
Dr Vojislav [e{eq, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, napisao
je novi separat na dvesta strana, koje je “Glas” dobio na uvid, pod nazivom “Stevan Lili} kao intelektualna uzdanica aktuelne buldo`er demokratije”.
U ovom separatu [e{eq jo{ jednom govori “o Lili}evom kr{ewu doma}ih propisa i me|unarodnih ugovora iz oblasti za{tite autorskih prava”, kao i “ostalim plagijatorskim rabotama”. [e{eq je, pored ostalih, naveo ~lan 182. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima, Svetsku univerzalnu konvenciju o autorskom pravu... i citirao mnoge delove uybenika Laze M. Kosti}a, “koje je Lili} prepisao”. Ina~e, za danas je zakazana sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta, na kojoj }e se raspravqati da
li }e [e{eq ostati na ovom fakultetu. I [e{eq i Lili} u~estvuju u radu Ve}a.
Istog dana “Blic” donosi ~lanak “Ve~eras odluka o [e{equ”:
Na Pravnom fakultetu u Beogradu danas }e biti nastavqena sednica Nastavno-nau~nog ve}a na kojoj bi trebalo da se odlu~i kakav }e status imati
primqeni nastavnici i saradnici u posledwe dve godine, me|u kojima je i
profesor i ~lan UO ovog fakulteta, dr Vojislav [e{eq. Pored toga, zaposleni na fakultetu trebalo bi da usvoje ili odbiju stavove o posledicama
Zakona o univerzitetu iz 1998. godine po Pravni fakultet. Na posledwe tri
sednice NNV imenovana je komisija koja je sa~inila izve{taj o kadrovskoj
politici, primeni zakona, uva`avawu autonomije, na~inu odlu~ivawa i daqeg rada fakulteta. Do sada je utvr|eno da je od jula 1998. do 10. oktobra ove
godine dekan Oliver Anti} izvr{io 50 izbora u nastavni~ka i saradni~ka
zvawa, a predlo`eno je da se preko Izbornog ve}a glasa o kandidatima koji
su predlo`eni na osnovu referata stru~nih komisija. To zna~i da bi NNV
razmotrilo sve referate i eventualne prigovore, zatim bi Izborno ve}e glasalo o kandidatima, i oni koji ne dobiju dovoqan broj glasova trebalo bi da
“slu{aju}i svoju savest” daju otkaz na radno mesto na Pravnom fakultetu. U
posledwoj fazi ministar za vi{e i visoko obrazovawe dao bi saglasnost na
izbor onih kandidata za redovne profesore koji su dobili potreban broj glasova Izbornog ve}a.
U slu~aju dr Vojislava [e{eqa, Ve}e je konstatovalo da nedozvoqenu
radwu predstavqa izbor na osnovu referata u kojem nema odgovaraju}e ocene o monografiji iz politi~kog sistema koja je obavezna po najstro`im univerzitetskim kriterijumima, niti pomena o univerzitetskom uybeniku. Nedozvoqena radwa je i {to nema mentorskog rada u magistraturama ili doktoratima. I sama potreba za izborom Vojislava [e{eqa u suprotnosti je
sa Pravilnikom o sistematizaciji, jer na predmetu koji nije obavezan postoje dva nastavnika, a primqen je tre}i, i to na inicijativu mla|eg nastavnika. Pisac referata za izbor Vojislava [e{eqa, biv{eg potpredsednika Vlade, bio je tako|e biv{i potpredsednik Vlade, Ratko Markovi}.
Pro{lu sednicu Vojislav [e{eq je iskoristio za snimawe emisije “Ra dikalski talasi”.
– Stavio nas je na stub srama i bilo bi sramno da se ne pojavi na ve~era{woj sednici i ~uje na{ odgovor – rekao je za “Blic” ovim povodom profesor Jovica Trkuqa.
301
”Svedok” od 14. novembra objavio je ~lanak Dragana Beli}a “Stevan Lili} intelektualna uzdanica buldo`er-demokratije”, s nadnaslovom “Profesor dr Vojislav [e{eq nastavqa polemi~ki okr{aj sa kolegom sa beogradskog Pravnog fakulteta – novim separatom”:
Dr Vojislav [e{eq, redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta, nastavqa ovih dana polemiku koju je zapo~eo u maju 2000. godine, kada je optu`io svog kolegu, tako|e redovnog profesora dr Stevana Lili}a – za plagijat. Tako se polemi~ki okr{aj, koji je izazvao posebnu pa`wu politi~ke,
nau~ne i univerzitetske javnosti, da bi jedno vreme bio i predmet sudske parnice, sada nastavio, uporedo sa raspravom o odlasku, odnosno opstanku dr [e{eqa na Pravnom fakultetu (ovog ponedeqka, 13. novembra, na fakultetu je
odr`an profesorski sastanak posve}en upravo ovoj temi).
U nastavku polemike sa dr Lili}em, Vojislav [e{eq se odlu~io da {tampa jo{ jedan separat, tako|e iz ~asopisa “Srpska slobodarska misao”, ovoga
puta broj 6/2000, u svesci za novembar/decembar. Naslov novog [e{eqevog
separata glasi:” Stevan Lili} kao intelektualna uzdanica aktuelne buldo`er-demokratije”.
Ovoga puta separat dr [e{eqa je ne{to obimniji – 194 stranice. Ve}i
deo sadr`aja odnosi se na odjek prethodnog separata “Dr Stevan Lili} kao
podli plagijator...”. U tom delu citirani su svi novinski napisi koji se odnose na polemiku [e{eq-Lili}, zatim stenogrami sa su|ewa, u kojem je dr
Lili} tu`io dr [e{eqa za klevetu, uz mi{qewe ve{taka dr Dragana Milkova, dr Ratka Markovi}a i dr Zorana Tomi}a o prirodi Lili}evog rada
“Upravno pravo”, radi kojega ga je [e{eq optu`io za plagijat.
U prvom delu novog separata [e{eq se bavi kra}im istorijatom svog
sukoba sa Lili}em, a zatim prelazi na izvo|ewe dokaza o Lili}evom plagirawu uybenika novosadskog profesora upravnog prava dr Dragana Milkova,
da bi svoje polemi~ko razmatrawe zakqu~io poglavqem “Intelektualni profil Stevana Lili}a kao najpoznatijeg srpskog plagijatora”, a u kojem analizira Lili}evu doktorsku disertaciju iz 1981, pod naslovom “Odnos uprave i gra|ana”, gde “uzgred” polemi~ki doti~e i nau~ni, odnosno profesorski
rad Lili}evog mentora dr Dragoquba Kavrana.
Prethodno, pre nego {to je Stevana Lili}a proglasio za “najpoznatijeg srpskog plagijatora”, u odeqku pod naslovom “Koprcawe plagijatora Stevana Lili}a i uznemirewe proameri~kog osiwaka”, [e{eq izvodi genezu svog
zahteva da se dr Stevanu Lili}u oduzme profesorska titula i da bude prognan sa Beogradskog univerziteta, ali i navodi da je ~itav slu~aj dobio neslu}ene politi~ke tonove.
– Lili} poku{ava da se predstavi kao `rtva politi~ke hajke, da plagijatorske afere, ~iji je glavni akter, pretvori u progon ideolo{kog neistomi{qenika, da bi se javnosti predstavio kao nevina `rtva. Za ono {to je notorna istina, za nepobitnu ~iwenicu da je pokrao tu|e intelektualne produkte, Stevan Lili} insistira da je kleveta. I vi{ak materijalnih dokaza, i ne dvosmislene ekspertize sudskih ve{taka, za wega kao da ne postoje. Oni retki Lili}evi duhovni srodnici, koji su ga neve{to branili, moralisti~ki su
se zgra`avali nad mojim re~nikom iz prvog separata, kao da je gora stvar nekoga nazvati bitangom nego biti plagijator – pi{e dr [e{eq. Upravo ti, is302
politizovani elementi, navodi Vojislav [e{eq, motivisali su ga da se podrobnije pozabavi “Lili}evim prqav{tinama i kroz wegov primer raskrinka(m) ~itav jedan pronatovski miqe, koji sistematski poku{ava da degradira na{e kulturne tradicije, nacionalnu svest, moral i patriotska ose}awa”.
Nema sumwe da }e novi [e{eqev separat izazvati novu buru u beogradskoj politi~koj i univerzitetskoj javnosti. Ako je prvi pisao, izme|u ostalog, ne samo kao profesor Pravnog fakulteta, ve} i sa pozicija potpredsednika Vlade Srbije, ovaj drugi separat dr [e{eq stavqa na uvid ~itaocima
– kao aktuelni opozicionar. Dakle, u bitno izmewenoj politi~koj poziciji u odnosu na maj 2000.
Crvena “Borba” od 16. novembra objavquje “otvoreno pismo” koje mi je
uputio anonimus dr Radovan K. Dra{kovi}, potpuno nepoznat u javnom `ivotu. Pismo je {tampano pod naslovom “Mnogo ste `urili i po dijamatu i
hismatu prosudili”, nadnaslovom “Ono {to pripisujete drugima odavno se
dogodilo vama”, i sa karakteristi~nim me|unaslovima “Do{la na red i va{a disertacija”, “Gde je famoznih deset “stranica”, “To nije originalni nau~ni rad”:
Profesore [e{eq, prinu|en sam da vam putem ovog kra}eg otvorenog
pisma postavim nekoliko pitawa na koja treba da odgovorite javnosti. Pitawa se odnose na va{u doktorsku disertaciju pod nazivom “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, koju ste odbranili na Pravnom fakultetu u Beogradu 26. novembra 1979. godine pred Komisijom u sastavu: profesor
dr Ivanka Srni}, mentor, profesor dr Pavle Risti}, kao ~lan i profesor
dr Vojin Dimitrijevi}, tako|e kao ~lan.
Razlog zbog ~ega vam postavqam pitawa koja slede je, kao najva`niji,
slede}i.
Ve} du`e od dvadeset godina, odmah po{to sam prvi put stekao doktorat
nauka 1977. godine, pratim, bele`im i analiziram kritike na{ih doktorata nauka. Od tada je mnogo napisano i izgovoreno o devalvaciji doktorata nauka i inflaciji doktora nauka. Najvi{e kritika bilo je na stranicama
“NIN”-a i “Politike”, pa sam i u~estvovao (1980. godine) u jednoj anketi “Politike” o tom problemu. U po~etku sam branio tezu da nije ta~no da imamo
devalvaciju doktorskih disertacija i inflaciju doktora nauka, ali posle desetak i vi{e godina istra`ivawa tog problema nisam je mogao braniti niti odbraniti.
Jer, u proteklih desetak godina uvi|am, na osnovu posebnog istra`ivawa, da smo i u SFRJ i sada u SR Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, imali do sada ogroman broj, mogao bih tvrditi ~ak i vi{e od pedeset odsto, doktorskih
disertacija koje nemaju nikakvu nau~nu vrednost. Tako sam do{ao na ideju da
napi{em jedan kra}i ili du`i traktat o na{im doktorskim disertacijama.
A evo kako je do{la na red da se istra`i, kao poseban primer, i va{a doktorska disertacija.
U va{em “duelu” s gospodinom Vukom Dra{kovi}em, za vreme kampawe
za prethodne predsedni~ke izbore, pomenuli ste da ste u 25-oj godini doktorirali na Pravnom fakultetu u Beogradu i da ste odbranili taj nau~ni rad
ili da ste ne{to pre toga polagali (kao neki ispit) kod akademika Radomira Luki}a, pravnika svetskog imena iz oblasti uvoda u pravo, pravne filo303
zofije, morala, sociologije i drugih nauka. To me zaintrigiralo da pa`qivo pro~itam i prou~im va{u disertaciju, kako bih napisao i poseban prilog
ili odeqak u traktatu o na{im doktorskim disertacijama. Te{kom mukom
doznao sam kad ste odbranili doktorat, ko vam je bio sve u Komisiji za odbranu, kao da je to neka posebna tajna.
Jo{ nisam saznao kad ste odbranili magistarski rad, 1978. ili 1979. godine (kad i doktorski). Ipak, najva`nije i mnogo va`nije od toga {to sam
uo~io mnoge nedostatke u tekstu va{e disertacije koji je izlo`en u Biblioteci Pravnog fakulteta u Beogradu, pa i u Biblioteci Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
O tome se mo`e napisati posebna studija ili kwiga. Upravo ponudih mnogo obimnije otvoreno pismo vama da se objavi u nekim dnevnim i nedeqnim
novinama, ali one to nisu htele ili nisu smele da objave. Na kraju, u vezi s
razlogom za{to vam postavqam ovde neka pitawa, napomiwem da sam pa`qivo pro~itao i analizirao mnoge disertacije odbrawene od 1923. do 1999. godine na ovim prostorima i u okviru kvotnog i slu~ajnog uzorka uzeo u obzir
za pisawe mog rada o tome oko 1000 (hiqadu) doktorskih radova odbrawenih
na raznim fakultetima i iz raznih nau~nih oblasti. Trebao sam, prema prvobitnom planu, da taj rad zavr{im do kraja ove godine, ali zbog slo`enosti
problema to }u u~initi tek u toku naredne godine.
Evo tih pitawa koje vam postavqam.
1. Za{to ste, profesore [e{eq, iscepali deset stranica iz teksta va{e doktorske disertacije, iz svih primeraka, izlo`ene za sve korisnike Biblioteke Pravnog fakulteta u Beogradu i Biblioteke Pravnog fakulteta
u Novom Sadu, a verovatno i drugih fakulteta gde se tekstovi tog va{eg prvog i najva`nijeg nau~nog rada nalaze? To su stranice 53. do 62. iz prvog dela tog va{eg nau~nog rada, iz odeqka pod nazivom “8. Osvrt na dosada{wa istra`ivawa ove problematike (militarizma i fa{izma, R. D.) u na{oj literaturi.”
Znate ve} profesore, da je za mnoge zainteresovane za taj va{ rad ba{
najinteresantniji taj deo teksta koji ste iscepali, da se ne bi mogao pro~itati. Negde ste, u nekim primercima rada ubacili ceduqicu na kojoj pi{e:
“Fale str. 53-62. dr [e{eq”, ali nema obja{wewa za{to ih nema. Nije bitno da li ste mogli ili da li ste smeli da to ~inite, ve} je bitnije da ste se
tog dela teksta odrekli ili da je to tekst kojeg se stidite pa ne `elite da se
pro~ita ili ne{to sasvim tre}e...
2. Da li ima i mnogih drugih delova teksta koje biste sada rado pocepali, odnosno kojih bi se sada odrekli, kao {to ste uradili s deset stranica
iz prvog dela tog va{eg nau~nog rada?
Da li biste se, primera radi, odrekli sada konkretno:
a) Citata iz Programa Saveza komunista Jugoslavije:
“Ni{ta {to je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto da ne bi moglo
biti prevazi|eno i da ne bi ustupilo mesto onome {to je jo{ naprednije, jo{
slobodnije, jo{ qudskije”.
b) Da li se odri~ete i onoga {to ste napisali u prvom pasusu na 257 stra ni va{e disertacije, koji po~iwe ovako:
“Kao marksisti smatramo da je zadatak filozofije kao najop{tije nauke da prou~ava odnos ~oveka prema stvarnosti uop{te...”
304
A zavr{ava se ovako:
“Prema Engelsu, osnovno pitawe svake filozofije je odnos mi{qewa
prema postojawu.
c) Da li biste se, opet primera radi, odrekli pretposledwe i posledwe re~enice koju ste napisali u va{oj disertaciji, koja glasi:
“Svjetskom savezu kapitalista i imperijalista mogu}e se uspje{no suprotstaviti samo jedinstvom proletera svih zemaqa. Osnovni moto Komunisti~kog manifesta, kao i wegova su{tina, jo{ uvek su i te kako aktuelni”.
Ovakvih konkretnih potpitawa mogao bih vam postaviti sijaset, ali je
mnogo va`nije tre}e globalno pitawe koje sledi.
3. Profesore [e{eq, da li biste i sada napisali ovakvu doktorsku disertaciju koja se iskqu~ivo bazira na metodu dijalekti~kog materijalizma,
kao najop{tijeg nau~nog metoda, kako ste vi to napisali na strani 20. i dodali da je “istorijski materijalizam, u stvari metod dijalekti~kog materijalizma primewenog u dru{tvenim naukama, i po svojoj su{tini predstavqa
sva prethodna qudska saznawa shva}ena kao jedinstvo i borba suprotnosti
unutar objektivnog materijalnog svijeta, odnosno qudskog dru{tva”?
4. Najzad, profesore [e{eq, da li se vi sada odri~ete svoje doktorske
disertacije koja je bazirana iskqu~ivo na politi~koj su{tini marksisti~ke teorije militarizma i fa{izma?
Mogao sam vas citirati da u svojoj disertaciji na vi{e mesta priznajete da to nije bio originalni nau~ni rad, ve} interpretacija marksisti~ke
teorije i su{tine militarizma i fa{izma, ali nisam hteo da time optere}ujem ovaj tekst namewen novinama.
Ovo pitawe, profesore [e{eq, postavqa vam doktor nauka koji je za
sticawe prvog doktorata morao zavr{iti jo{ jedan fakultet, zavr{iti tre}i stepen studija na Pravnom fakultetu i izraditi preko 30 stru~nih i nau~nih radova kako bi mogao da prijavi i brani prvu doktorsku disertaciju.
Dakle, morao je raditi du`e od deset godina da bi stekao tu nau~nu titulu.
Tema je imala interdisciplinarni karakter, pa je tako moralo biti. Za sticawe drugog doktorata nauka morao je imati preko 50 stru~nih i nau~nih radova iz nau~ne oblasti predlo`ene teme, pa je i za taj doktorat morao predano da radi du`e od deset godina. I tre}i doktorat priprema ve} desetak
godina, da bi u dogledno vreme, ~vrsto je uveren, stekao i taj nau~ni stepen
opet (po tre}i put) s Pravnim fakultetom. Dakle, profesore, pisac ovog pisma nije takav marginalac kakvog ga vi mo`ete smatrati. On smatra da se nijedan doktorat ne mo`e zavr{iti i odbraniti za godinu dana.
Budala koja je branila dve doktorske disertacije sigurno nikada nije ni
stigla da se bavi ozbiqnim nau~nim radom. Doktorat je po~etak, a ne zavr{nica nau~no-istra`iva~kog opusa. Ovom Dra{kovi}u je trebala samo jedna decenija da sazna neke podatke o meni, pa opet samo polovi~no. Nikada
nisam cepao nikakve stranice iz svoje doktorske disertacije, a u primercima koje li~no posedujem sve su na broju. Iz fakultetskih primeraka nekoliko stranica je iscepao Vojin Dimitrijevi}, jer sam na wima o{tro kritikovao kwigu “Militarizam” pukovnika dr Ejuba Ku~uka, koji je bio Dimitrijevi}ev blizak prijateq. Niti se tog dela teksta stidim, niti sam ga
305
se odrekao. I nijednog drugog dela teksta se ne bih odrekao. Metod dijalekti~kog i istorijskog materijalizma decenijama je bio jedan od najprisutnijih u svetskoj nauci, hiqade kwiga je napisano wegovim kori{}ewem, pa za{to bih se ja toga stideo nakon ~etvrt veka. Ovom Dra{kovi}u bi palo napamet da pita mrtvog Marksa da li bi danas napisao “Kapital” i “Komunisti~ki manifest” onako kako je to u~inio pre 150 godina. Ina~e, u Severnoj
Americi i Zapadnoj Evropi qude koji deset godina pi{u doktorat smatraju notornim budalama. A Dra{kovi} ve} sprema tre}i doktorat. Ugledao se
na Josipa Broza Tita koji je tri puta progla{avan za narodnog heroja.
6. Prva postrevolucionarna sednica
Nastavno-nau~nog ve}a
Nakon {to je prof. dr Oliver Anti} Vladi Republike Srbije podneo
ostavku na funkciju dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, 11. oktobra 2000.
godine, odr`ana je HV sednica Nastavno-nau~nog ve}a na kojoj je sa~iwen slede}i zapisnik:
Prisutni: dr S. Perovi}, dr M. Trajkovi}, dr Q. Lazarevi}, dr D. Stojanovi}, dr P. [uleji}, dr O. Stanojevi}, dr V. Braji}, dr B. Ko{uti}, dr V.
Mili}, dr D. [o{ki}, dr M. Vasiqevi}, dr D. Popovi}, dr S. Taboro{i, dr
M. Orli}, dr S. Avramovi}, dr V. ^u~kovi}, dr Z. \uki}-Veqovi}, dr O. Anti}, dr J. Stankovi}, dr D. Jakovqevi}, dr J. Trkuqa, dr M. Jawi}-Komar, dr
\. Igwatovi}, dr D. Mitrovi}, dr Z. Tomi}, dr E. Vukadin, dr S. Markovi},
dr B. [underi}, dr M. Dra{ki}, dr \. Lazin, dr R. Vasi}, dr D. Vujadinovi},
dr M. Paunovi}, dr A. Jovanovi}, dr D. Peri}, dr G. Ili}-Popov, dr M. Milo{evi}, dr M. Cetini}, dr O. Vu~i}, dr N. Jovanovi}, dr G. Pavi}evi}, dr
J. Hasanbegovi}, dr V. Stojiqkovi}, dr M. Polojac, dr S. Panov, dr @. Bujukli}, dr M. [kuli}, dr B. Raki}, dr V. Jon~i}, dr S. Bovan, dr A. Jak{i}, mr
D. Stojakovi}, mr M. Risti}, mr V. Stanimirovi}, mr D. Milovanovi}, mr N.
Deli}, mr M. \ur|evi}, mr D. Pavi}, mr M. Parivodi}, mr G. Ili}, mr Z. Mirkovi}, mr S. Bulaji}, mr M. Jovanovi}, A. Rabrenovi}, D. \ur|evi}, B. Radulovi}, A. Gaji}, T. Marinkovi}, N. Te{i}, I. Krsti}, B. Milisavqevi}, V.
Radovi}.
Odsutni: dr K. ^avo{ki, dr M. Labus, dr S. Lili}, dr B. Lubarda, dr Q.
Radulovi}, dr R. Jeli}, mr S. Panovi}-\uri}, M. @ivkovi}, V. Petrov.
Na pla}enom odsustvu: dr V. Besarovi}, dr D. Basta.
Na bolovawu: dr S. Nedovi}, dr O. Popovi}, mr N. Varni~i}-Don`on,
M. Davini}.
Izvinili se: dr R. Markovi}, dr Z. Jeki}, dr M. Kre}a, dr Z. Stojanovi},
dr M. Todorovi}, dr V. [e{eq, dr S. Petrovi}, M. Ninkovi}, B. Ka{}elan.
Sednici su prisustvovali: sekretar Fakulteta, M. Vaqarevi} i dr Radoslav Stojanovi}, redovni profesor u penziji.
Po{to je konstatovao da postoji kvorum za rad i odlu~ivawe, v.d. dekana Fakulteta, prof. dr Dragutin [o{ki}, otvorio je sednicu i pre prelaska na utvr|ivawe dnevnog reda, obratio se nastavnicima i saradnicima slede}im izlagawem:
306
“Koleginice i kolege, dozvolite mi da otvorim sednicu, u punom sastavu, Nastavno-nau~nog ve}a, da vam se zahvalim {to ste se odazvali pozivu za
ovu sednicu i da svima po`elim uspe{an po~etak nove {kolske godine.
No, pre nego {to pre|emo na utvr|ivawe dnevnog reda sednice, hteo bih
da vas ukratko obavestim, mada je o tome ve}ina vas, prakti~no svi, upoznata, da je dekan, ju~e, na sednici {efova katedara, podneo ostavku na funkciju dekana i preneo na prodekana za finansije sva ovla{}ewa koja, prema odredbama Statuta Fakulteta, idu uz ovu funkciju. Takvo re{ewe je logi~no
iza{lo iz nu`ne potrebe da se odmah, bez oklevawa, obezbede svi neophodni uslovi za normalno, nesmetano i uspe{no odvijawe procesa rada na{eg
Fakulteta, legitimnost i legalnost wegovog funkcionisawa na svim sektorima, od nastavnog i nau~nog rada, pa sve do nesmetanog odvijawa procesa
rada finansijskog odseka i efikasnog rada fakultetske administracije.
Na kraju, pre usvajawa dnevnog reda sednice Ve}a, `eleo bih da izjavim
slede}e: prihvatio sam da vr{im du`nost dekana do izbora novog fakultetskog rukovodstva iz nekoliko, za mene, veoma bitnih razloga. Prvo, nikada
i ni pod kojim uslovima nisam uzmicao niti se povla~io kada je Fakultetu
bilo najte`e da sa~uva svoj integritet. Drugo, prihvataju}i ovu privremenu du`nost, iskqu~ivo sam se rukovodio interesima Fakulteta, i u tom ciqu, nastoja}u da se na wemu, po prirodi same stvari, po{tuje zakonitost rada svakog pojedinca, institucije, pojedinih organa i tela. Tre}e, ne}u popustiti nikakvim pritiscima, dolazili oni sa bilo koje strane, da se nezakonito pona{am. Ako na to budem primoran, onda }e u tom slu~aju morati biti sadr`ana voqa apsolutne ve}ine ~lanova Ve}a. Saglasno tome, potrebna mi je va{a pomo} i podr{ka.
Pre nego {to vas pitam da li ima predloga za izmenu i dopunu dnevnog
reda, dozvolite mi da vas upoznam da sam prilikom predlagawa dnevnog reda bio u dilemi da li da neke stvari, koje nameravam da ka`em u okviru druge ta~ke (saop{tewa), da se formuli{u kao posebne ta~ke. Dilema je utoliko {to o wima Ve}e ne donosi odluku, ali mo`e da zauzme stav ili da donese zakqu~ak. Re}i }u odmah da se, pre svega, radi o relaciji jednog zakqu~ka
Uprave Fakulteta i {efova katedara od pre nekoliko dana, ta~nije 6. oktobra ove godine. Zakqu~eno je da se uputi jedno qubazno pismo svim nastavnicima i saradnicima, koji su napustili Fakultet tokom 1998. godine i u kojem se mole da se {to pre jave Fakultetu i da prihvataju poziv, a onda bi, po{tuju}i va`e}e propise, u najkra}em mogu}em roku, realizovali wihov povratak.
Ja posebno imam zadovoqstvo da se ovo realizuje u ovom periodu kada oba vqam funkciju dekana.
Tako|e sam nameravao da predlo`im da Pravni fakultet pokrene inicijativu za dono{ewe novog Zakona o univerzitetu.
Ako Ve}e smatra, mo`emo da ove stvari stavimo i kao posebne ta~ke”.
U diskusiji koja je potom otvorena o predlo`enom dnevnom redu, za re~
se javio dr D. Popovi}, isti~u}i da ima, svakako, ta~aka kojima je mesto u dnev nom redu sednice i o kojima Ve}e treba da raspravqa, ali da ima i nekih kojima nije mesto u dnevnom redu. Jedna od tih ta~aka bi bila i ta~ka Inicijativa sa Arhitektonskog fakulteta za dodelu po~asnog doktorata dr Niko307
lasu T. Halevasu, povodom koje bi se moglo postaviti pitawe da li u ovim okolnostima u kojima se nalazimo ima smisla da o tome odlu~ujemo sada, kada znamo da se Univerzitet nalazi u velikom previrawu, da je rektor smewen i da
jo{ nisu konstituisani novi organi i tela Univerziteta. Zbog toga smatra,
a i predla`e da se ova ta~ka skine sa dnevnog reda sednice i odlo`i za jednu od narednih sednica Ve}a, kada se za to budu stekli odgovaraju}i uslovi.
Prof. dr D. Popovi} je, tako|e, informisao Ve}e i o zakqu~ku koji je
ju~e donet od strane Saveta Beogradskog univerziteta, tela koje je ina~e bilo ukinuto Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine, a sada ponovo aktivirano. Savet Univerziteta je uputio molbu svim fakultetima da predlo`e svoje delegate u ovo telo, kako bi se ono konstituisalo, tako da bi, zbog toga, predlo`io da se u dnevni red uvrsti nova ta~ka, koja bi glasila Odre|ivawe delegata za Savet Univerziteta.
U pogledu Upravnog i Nadzornog odbora Fakulteta, dr D. Popovi} je postavio pitawe da li su ~lanovi ova dva odbora dali ostavke i, ako nisu, da se
pitawe poverewa, odnosno nepoverewa ~lanovima Upravnog i Nadzornog od bora postavi u okviru jedne posebne ta~ke dnevnog reda. Ve}e bi i o tome trebalo da se izjasni i jasno odredi.
Tim povodom, sekretar Fakulteta je obavestio Ve}e da su, preko arhive
Fakulteta, ostavke na ~lanstvo u Nadzornom odboru dali dr Mirko Vasiqevi} i dr Sa{a Bovan, a {to se ti~e ostalih ~lanova Upravnog i Nadzornog
odbora, nije mu poznato da li su oni to u~inili ili ne.
Dr V. Braji} je obavestio Ve}e da je ostavku na funkciju predsednika
Upravnog odbora dao na sednici Odbora odr`anoj 27. juna ove godine, ali da
o tome nije obavestio Upravu Fakulteta i javnost. U ime ostalih ~lanova
Upravnog odbora ne mo`e ni{ta da izjavi.
Dr P. [uleji} je istakao da je na Zboru nastavnika i saradnika, koji je
pre dva dana odr`an na Fakultetu, izglasano nepoverewe ~lanovima Upravnog odbora {to, po wegovom mi{qewu, podrazumeva da nema razloga da on i
li~no daje ostavku na mesto ~lana Upravnog odbora.
Dr J. Stankovi} je, zatim, govorio o Zboru nastavnika i saradnika koji
je odr`an 9. oktobra i na kojem su donete veoma zna~ajne odluke, koje se odnose na ukidawe Zakona o univerzitetu, nepoverewe dekanu dr O. Anti}u, vra}awe na Fakultet otpu{tenih nastavnika i saradnika i izbor privremene
Uprave Fakulteta. O svim tim pitawima bi i Ve}e trebalo da se izjasni, iako
nije za to i formalno nadle`no, ali je stav Ve}a takav da ono mo`e i treba
da raspravqa o svim tim pitawima.
Prvo i najzna~ajnije pitawe o kojem je ovaj Zbor raspravqao jeste ukidawe va`e}eg Zakona o univerzitetu, tako da bi, kao posebna ta~ka dnevnog
reda sednice, trebalo da bude uvr{}ena i Inicijativa za ukidawe Zakona o
univerzitetu. U tom smislu, trebalo bi, tako|e, izvr{iti i ozbiqan pritisak na Skup{tinu Srbije da ovo pitawe stavi na dnevni red sednice i stavi
van snage ovaj Zakon. Stavqawem van snage ovog Zakona postavqaju se onda
i neka druga zna~ajna pitawa, kao {to je pitawe organa i tela formiranih
na osnovu ovog Zakona, pitawe dekana, Upravnog i Nadzornog odbora.
Dr J. Stankovi} je naglasio da se, u situaciji kada je dekan podneo ostavku, a ostali ~lanovi Uprave Fakulteta i daqe obavqaju svoje funkcije, mo308
`e postaviti i pitawe funkcionisawa fakulteta, o ~emu je i Zbor nastavnika i saradnika tako|e raspravqao. Kako bi se sa~uvali zakonitost rada
i stabilizovale prilike na Fakultetu, predlo`io je da se dnevni red dopuni jo{ jednom ta~kom, koja bi glasila Formirawe Uprave Fakulteta ili privremene Uprave Fakulteta.
Kada je re~ o sastavu Nastavno-nau~nog ve}a, dr J. Stankovi} je istakao
mi{qewe da bi trebalo promeniti re{ewa koja u tom pogledu nudi va`e}i Statut Fakulteta, jer je Ve}e uvek bilo telo u okviru kojega su se sretali svi nastavnici i saradnici Fakulteta, predstavqaju}i tako jedinu priliku da se na tom mestu upoznaju i razmene mi{qewa. Dono{ewem novog Zakona o univerzitetu ta dugogodi{wa praksa je prekinuta, pa bi zbog toga predlo`io da se u dnevni red sednice uvrsti i ta~ka Dono{ewe Odluke o formirawu Nastavno-nau~nog ve}a u punom sastavu.
Tako|e je predlo`io jo{ dve nove ta~ke dnevnog reda, i to: Pokretawe
inicijative za vra}awe svih nastavnika i saradnika kojima je prestao radni odnos od dono{ewa Zakona o univerzitetu do danas, i Pokretawe postupka za preispitivawe svih kadrovskih odluka donetih na osnovu Zakona o univerzitetu. Preispitivawu ovih odluka pristupilo bi se sa stru~no-nau~nog
stanovi{ta.
U nastavku diskusije, za re~ se javio dr O. Anti}, `ele}i najpre da u~ini dve napomene, od kojih se prva odnosi na propust koji je napravio v.d. dekana dr D. [o{ki}, propustiv{i da naglasi da je dekan podneo ostavku na
funkciju dekana Vladi Republike Srbije, a da je o tome dao saop{tewe na
sednici koju je Uprava Fakulteta odr`ala sa {efovima katedara.
Druga napomena se ti~e predloga za formirawe Nastavno-nau~nog ve}a u starom, punom sastavu, isti~u}i mi{qewe da je takav predlog nepotreban, jer je ~lanom 193. Statuta Fakulteta predvi|ena mogu}nost sazivawa pro{irenog sastava Ve}a, u ~iji delokrug rada spadaju zna~ajnija pitawa, kao {to
su npr. rasprava o nacrtu Statuta, nastavnom planu i programu, dok u`i sastav Ve}a raspravqa o tzv. {kolskim pitawima, koja i ~ine wegovu osnovnu nadle`nost.
Prof. dr O. Anti} je tako|e istakao da su se op{te prilike u dru{tvu
uvek reperkutovale i na mikrosredine, a posebno i na na{ fakultet. To je
cikli~na stvar, koja se ponavqa i odvija u odre|enim vremenskim intervalima, pri ~emu je najva`nije da Fakultet uvek i u svakom slu~aju odr`i legalitet, da po{tuje zakonitost. Li~no se uvek borio da se dr`i tog na~ela
i da ga u svom radu primewuje.
Govorio je, zatim, o du`nosti dekana i o tome kako je do{lo do toga da
je prihvati, isti~u}i da je to u~inio nevoqno, po{to to tada nije bila wegova posebna ideja ili naro~ita voqa, ve}, moglo bi se re}i, jednog broja qudi od nau~nog i stru~nog autoriteta, koji su to od wega zahtevali, odnosno
~ijem pritisku nije mogao da se odupre.
Povodom odr`anog Zbora nastavnika i saradnika, dr O. Anti} je istakao da ono {to zamera jeste da, zakazuju}i taj Zbor, nije po{tovano jedno od
osnovnih pravnih na~ela – audiatur et altera pars, podse}aju}i da ga niko nije
pozvao na taj Zbor, iako bi osnovni red nalagao da i on bude pozvan, pa, ako
treba, da ga on i organizuje.
309
[to se ti~e nastavnika i saradnika koji su oti{li sa Fakulteta, on je
naglasio da niko od wih nije oti{ao po osnovu Zakona o univerzitetu, ve}
po osnovu Zakona o radnim odnosima, podsetiv{i da je sporni momenat bio
11. septembar 1998. godine, kada je isticao rok od pet uzastopnih dana nedolaska na posao, i kada je u tu pravnu situaciju u{ao jedan broj nastavnika. Tada je na Arhivi Fakulteta zaveden akt, kojim je jedna grupa nastavnika obave{tavala dekana da vi{e ne}e da vr{i svoje nastavne aktivnosti. I pored
toga, da bi se izbegle posledice primene zakona, pozvao je u petak na razgovor tu grupu profesora, zamoliv{i ih da to ne rade i da mu saop{te {ta je
wihova `eqa. Predstavnik te grupe bio je dr M. Labus, koji mu je, u ime te
grupe, predao pismeni zahtev koji je sadr`avao ~etiri ta~ke, formulisane
povodom izbora dr V. Vodineli}a, i koje je sve, onako kako su predlo`ene, prihvatio. Dr M. Labus se zatim, po{to je obavio konsultacije sa grupom nastavnika, vratio, ali ovoga puta dopuniv{i taj akt sa jo{ jednom, petom ta~kom.
I taj drugi predlog je prihvatio i potpisao. Dogovor su tako|e potpisali dr
S. Perovi} i dr M. Labus, da bi se posle 20-ak minuta vratio prof. Labus,
rekav{i da ta grupa ne prihvata predlog, {to je kasnije i dovelo do te pravne situacije od pet radnih dana nedola`ewa na posao.
Ovom prilikom, dr O. Anti} je, govore}i i o ovla{}ewima dekana da vr{i izbor u nastavni~ka i saradni~ka zvawa, istakao da je ta svoja, ina~e veoma {iroka prava, su`avao, tako da nijednu svoju odluku o izboru nije doneo,
a da nije uva`avao stru~no mi{qewe Komisije. Smatrao je, i sada smatra, a
o tome je i javno govorio, da nije dobro da se odluka o izboru u zvawe donese
bez prihvatawa mi{qewa i predloga Komisije.
Kada je u pitawu prijem novih nastavnika i saradnika u radni odnos, on
je naglasio da je postupak za izbor uvek vo|en po poja~anoj proceduri, pridr`avaju}i se starih univerzitetskih na~ela i standarda, i uvek uva`avaju}i predloge koji su dolazili od strane katedara. Uvek je nastojao da, ako je
ne{to bilo sporno u pogledu predlo`enih kandidata, bude izabran najboqi
kandidat, i to po{to se obave odgovaraju}e konsultacije. Kao primer za to,
naveo je nedavno okon~an konkurs za izbor docenta za Me|unarodno privatno pravo, kada je trebalo da se opredeli izme|u dva kandidata, pri ~emu je za
jednog od wih ~ak stigao telefaks od strane stranke kojoj je pripadao jedan
od kandidata, sa sugestijom da ba{ tog kandidata treba primiti. Reaguju}i
na to, rekao je da, dok je on dekan Fakulteta, niko i nikada ne}e do}i na Fakultet na taj na~in. Tada je bio prisutan i dr V. Stojiqkovi}, koji je rekao
da to nema smisla.
Nijedna gre{ka u proceduri nije smela da se napravi, a primer za to je
bio i izbor dr V. [e{eqa u zvawe redovnog profesora, kada je dr R. Stojanovi} podneo prigovor na referat i predlog Komisije. Taj prigovor je prosledio Komisiji, o~ekuju}i od we da se o wemu izjasni, a tek kada je Komisija prigovor odbila, doneo je odluku o izboru.
Kada je u pitawu vra}awe nastavnika i saradnika na Fakultet, dr O. Anti} je istakao da se jo{ pre svega ovoga {to se de{avalo, na osnovu konsultacija koje je imao sa ~lanovima kolektiva, i li~no i pismeno obratio dr Mirjani Stefanovskoj, na {ta mu je ona pismeno odgovorila. Dr Dragoqubu Popovi}u je, isto tako, rekao da mo`e da se vrati kada god ho}e, a advokatima
310
koji su vodili spor sa prof. Popovi}em, nalo`io da taj spor prepuste da se
re{i u korist dr D. Popovi}a i da ne ula`u vanredni pravni lek, iako su sve
~iwenice govorile u prilog tome da u stru~nom pogledu on takav spor ne bi
mogao da dobije.
Dr O. Anti} je, tako|e, istakao da je wegova benevolentnost bila izra`ena prema svakom ~lanu kolektiva, kao npr. za vreme pro{logodi{weg bombardovawa, kada je jedan ~lan kolektiva oti{ao u inostranstvo, zbog ~ega je
trebalo da mu, shodno zakonskim odredbama, prestane radni odnos. To nije u~inio i to je krio, uprkos tome da je jedan broj ~lanova kolektiva skretao pa`wu na tu ~iwenicu, svestan toga da je rat vi{a sila i da qudi razli~ito reaguju na takve izuzetne okolnosti. Neki pla{e}i se vi{e, neki pla{e}i se
mawe. Ono {to je bilo tada va`no jeste da se predavawa i ispiti odr`avaju normalno, a sve drugo nije bilo tako va`no.
Na Fakultetu se, kako je daqe istakao dr O. Anti}, vodilo ra~una posebno o tome da se, po{tuju}i zakonske odredbe, maksimalno odr`i standard
zaposlenih i da svako bude nagra|en prema svome radu, i to tako kako nigde
ni na jednom fakultetu nije.
U okviru izdava~ke delatnosti, fakultet je {tampao i jedan broj kwiga, od kojih su neke zaista kapitalne, kao {to je kwiga Aleksandra Solovjeva Istorija srpskog grba, za ~ije izdavawe Fakultet nije snosio nikakve tro{kove. Tako|e je zna~ajna i kwiga Pravni transplantanti.
Zavr{avaju}i izlagawe, dr O. Anti} je naglasio da je sve {to je do sada
radio radio samo po zakonu, lege artis, i da se nijednom prilikom nije ogre{io o zakon. Ni u jednoj mogu}oj varijanti nije koristio mogu}nosti koje je
mogao da koristi, pogotovu {to je Zakon o univerzitetu davao dekanima veoma {iroka ovla{}ewa.
Komentari{u}i sam ~in ostavke na funkciju dekana koju je dao ju~e, dr
O. Anti} je istakao da je, vode}i ra~una o novonastalim okolnostima, u `eqi da da li~ni doprinos razre{ewu situacije i o~uvawu legaliteta na Fakultetu, podneo ostavku na funkciju dekana Pravnog fakulteta. Ostavku je
dao Vladi, a saop{tewe Nastavno-nau~nom ve}u.
U nastavku diskusije, za re~ se javio dr R. Stojanovi}, istakav{i da je svojevremeno u~inio prigovor na referat Komisije za izbor dr V. [e{eqa u
zvawe redovnog profesora za predmet Politi~ki sistem i da stoga ima pravo da prisustvuje sednici Ve}a na kojoj bi se o tome raspravqalo. U referatu koji je pripremila Komisija, zapazio je brojne nedostatke, ograni~iv{i se samo na to da iznese dva prigovora, koji se odnose na su{tinsku i formalnu povredu Zakona o univerzitetu. U prigovoru stoji i wegova konstata cija da }e, ukoliko dr V. [e{eq bude bio izabran za redovnog profesora,
biti prekr{en Zakon o univerzitetu. Komisija je u proceduralnom smislu
postupala lege artis, ali je u materijalnom, su{tinskom smislu, jasno da dr V.
[e{eq nema zakonski osnov da bude biran u najvi{e univerzitetsko zvawe.
Zato smatra da to pitawe treba da bude uvr{}eno u dnevni red sednice.
Povodom iznetih tvrdwi i predloga, predsednik Ve}a je istakao da Nastavno-nau~no ve}e nije o tome raspravqalo i da ono nije nadle`no da odlu~uje o izborima, a zatim zamolio ~lanove Ve}a da pristupe utvr|ivawu dnevnog reda sednice. Sumiraju}i diskusiju, izneo je predlog da se uvrste nove ta~311
ke: Dono{ewe Zakqu~ka Nastavno-nau~nog ve}a o povratku nastavnika i saradnika koji su po raznim osnovama napustili Fakultet; Inicijativa za ukidawe postoje}eg i za dono{ewe novog Zakona o univerzitetu; Odre|ivawe jednog delegata u sastav Saveta Univerziteta.
Dr O. Stanojevi} je predlo`io da se uvrsti i ta~ka Odnos prema postoje}em Zakonu o univerzitetu (i wegove posledice), pogotovu {to su novoformirani organi na Univerzitetu rekli da se Zakon o univerzitetu vi{e ne primewuje.
Dr D. Vujadinovi} je istakla da ne insistira na tome da se izglasava nepoverewe dekanu i ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora, ali da smatra
da ono {to smo ~uli od dekana o po{tovawu zakona, jeste da se iza jednog perfektnog legalizma, u stvari, krio vulgarni voluntarizam. Za wega se mo`e
re}i da je bio jedan od dekana koji je najrigidnije primewivao Zakon o univerzitetu.
Insistira da se kao posebna ta~ka dnevnog reda uvrsti nova, koja bi glasila Pokretawe postupka za preispitivawe svih kadrovskih re{ewa, po osnovu stru~nosti i kvaliteta, a ne po politi~koj osnovi.
Povodom iznetih tvrdwi, dr O. Anti} je odgovorio: Na osnovu tog “voluntarizma” koleginica Vujadinovi} je ostala na Fakultetu.
Dr V. Stojiqkovi} se javio za re~, istakav{i da na pomenutom Zboru nastavnika i saradnika nije bio, jer nije bio pozvan, a sada daje ostavku na funkciju ~lana Upravnog odbora.
Mr M. Jovanovi} je predlo`io da se dnevni red dopuni jo{ jednom ta~kom, a to je Izbor nove Uprave Fakulteta, obja{wavaju}i da se sa takvim izborom mo`emo obratiti vladi, a zatim osvr}u}i se na izlagawe dekana o legalitetu i po{tovawu pravila dura lex sed lex, istakao da je, koliko se se}a,
dr O. Anti} prili~no gorqivo zastupao tada novi Zakon o univerzitetu. Od
dekana se nije ~uo i odgovor na pitawe za{to i kako je izba~en sa Fakulteta dr V. Vodineli}, za{to npr. dr K. ^avo{ki nije izba~en, kada se zna da je
i on ispuwavao isti zakonski uslov za prekid radnog odnosa? Za{to pismo
koje je upu}eno dr D. Popovi}u i dr M. Stefanovskoj, nije upu}eno i ostalima koji su oti{li sa Fakulteta.
Zalo`io bi se, tako|e, da se pokrene i pitawe preispitivawa svih kadrovskih odluka, naravno samo u stru~nom pogledu. O~igledno je da u slu~a ju dr V. [e{eqa postoje opravdane sumwe da je u zvawe redovnog profesora bio izabran zloupotrebqavaju}i svoje ~lanstvo u Upravnom odboru Fakulteta.
Povodom postavqenog pitawa, dr O. Anti} je istakao da nije bila ista
pravna situacija za sve nastavnike i saradnike kojima je prestao radni odnos.
Dr K. ^avo{ki je bio u situaciji da nije bio na poslu sedam radnih dana tokom tri meseca, da bi prekinuo taj rok, pokrenuo je disciplinski postupak
protiv wega.
Dr M. Trajkovi} je izneo mi{qewe da bi Ve}e trebalo da najpre odredi
neki osnovni trend, svoja osnovna opredeqewa, me|u kojima je, svakako, da Fakultet mora normalno da funkcioni{e i da legalno obavqa svoju funkciju.
Imaju}i u vidu klimu u dru{tvu, zakqu~ke Zbora i ostavku dekana, u~inio je
zatim slede}e predloge: da Ve}e pokrene inicijativu za suspenziju va`e}eg
312
Zakona o univerzitetu i za dono{ewe novog; da se odredi prema zahtevu za povratak nastavnika i saradnika, koji su oti{li sa Fakulteta u vreme va`ewa
Zakona o univerzitetu; i da odredi privremenu Upravu Fakulteta.
Nadovezuju}i se na prethodno izlagawe, dr V. Mili} se zalo`io da se formira privremena Uprava Fakulteta, koja bi se birala izme|u vi{e kandidata i tajnim glasawem. Rok za privremenu upravu bio bi tri meseca.
Dr R. Vasi} je, tako|e, predlo`ila formirawe privremene Uprave Fakulteta sa ograni~enim rokom funkcionisawa, s tim da se kasnije pristupi regularnom izboru nove Uprave, ne ~ekaju}i dono{ewe novog Zakona o univerzitetu, a da se, kada se bude birala nova Uprava Fakulteta, porazgovara
o novim kriterijumima za izbor dekana i prodekana.
Povodom iznetih predloga za formirawe privremene Uprave Fakulteta, dr O. Anti} je istakao da je bilo kakav izbor ovog tela nelegalan, a jedino legalno re{ewe je da Ve}e podr`i sada{we prodekane, dr D. [o{ki}a,
prodekana za finansije i dr D. Mitrovi}a, prodekana za nastavu, koji bi vr{ili svoje funkcije do prve mogu}nosti izbora novih ~lanova Uprave Fakulteta.
Dr M. Orli} je skrenuo pa`wu na ~iwenicu da je samo dekan podneo ostavku, ali da su zato ostala dva ~lana Uprave fakulteta koja nisu dala ostavke.
Ako niko ne zahteva wihovu ostavku, mi{qewa je da im treba omogu}iti da
i daqe rade svoj posao, bez birawa drugih ~lanova Uprave. Tako|e je postavio pitawe mo`e li Pravni fakultet da donese odluku da Zakon o univerzitetu ne va`i? Iako je na strani demokratskih promena, nije siguran da je
sve ovo {to se predla`e i radi dobro.
Dr J. Stankovi} je, tim povodom, istakao da pitawe privremene Uprave
Fakulteta ima drugi smisao, a ne onaj koji joj se ovde pridaje, a to je da se sada{wim ~lanovima Uprave fakulteta pru`i podr{ka i da joj se da legitimitet i legalnost.
Usledio je, zatim, predlog dr O. Anti}a da se pristupi glasawu o poverewu vr{iocu du`nosti dekana i prodekanu, do izbora nove Uprave Fakulteta, a potom i predlog dr Z. Tomi}a da bi Ve}e trebalo da donese dve odluke, i to: prvo, da izglasa poverewe sada{wim prodekanima i da ovla{}ewe
prodekanu dr D. [o{ki}u da mo`e da vr{i funkciju dekana; drugo, da se pristupi predlagawu kandidata za izbor novog dekana Fakulteta.
Nadovezuju}i se na iznete predloge, dr M. Orli} je istakao da bi ta~ka
dnevnog reda trebalo da glasi: Glasawe o poverewu vr{iocu du`nosti dekana dr D. [o{ki}u i prodekanu za nastavu dr D. Mitrovi}u, kako bi oni mogli i daqe da obavqaju svoje funkcije.
Po{to je Ve}e prihvatilo ovaj predlog, pristupilo se izja{wavawu tako {to je predsedavaju}i postavio pitawe: Ko je za to da se da poverewe vr{iocu du`nosti dekana i prodekanu za nastavu?
Konstatuju}i da je za predlog glasalo 67 ~lanova Ve}a, da je bilo 5 uzdr`anih glasova i da nije bilo glasova protiv, predsedavaju}i je zakqu~io
da je Ve}e donelo odluku:
Daje se poverewe vr{iocu du`nosti dekana Fakulteta, profesoru dr Dra gutinu [o{ki}u, i prodekanu za nastavu, profesoru dr Draganu Mitrovi}u.
313
U nastavku sednice, dr M. Orli} je izneo mi{qewe da bi, po{to je vreme poodmaklo, a nije postignut dogovor oko ta~aka koje bi trebalo da sa~iwavaju dnevni red sednice, bilo uputno da se formira jedna radna grupa, koja bi, na osnovu danas iznetih predloga, formulisala predlog dnevnog reda
za narednu sednicu Ve}a.
Kako je predlog dr M. Orli}a nai{ao na podr{ku Ve}a, pre{lo se na pitawe sastava radne grupe, povodom ~ega su svoje predloge izneli dr M. Dra{ki} i dr D. Stojanovi}.
Usvajaju}i predlog dr M. Dra{ki}a, Ve}e je jednoglasno donelo odluku:
Imenuje se Radna grupa, u sastavu: dr Dragutin [o{ki}, redovni profesor; dr Jugoslav Stankovi}, redovni profesor; dr Dragan Mitrovi}, redovni profesor; dr Dragica Vujadinovi}, vanredni profesor; mr Miodrag Jovanovi}, asistent, sa zadatkom da formuli{e predlog dnevnog reda za narednu sednicu Nastavno-nau~nog ve}a.
Sednica je zakqu~ena u 14,00 ~asova.
7. Druga postrevolucionarna sednica
Nastavno-nau~nog ve}a
Prvoj i drugoj postrevolucionarnoj sednici nisam mogao da prisustvujem jer sam bio preoptere}en obavezama u Vladi Republike Srbije, koja je u
uslovima oktobarskog pu~a neuspe{no poku{avala da uspostavi funkcionisawe pravnog sistema i dru{tvenih institucija. HVI pro{irena sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odr`ana
je 16. oktobra 2000. godine, sa po~etkom u 12,00 ~asova, i wen tok ilustrujem
karakteristi~nim izvodima iz zapisnika:
Prisutni: dr S. Perovi}, dr Q. Lazarevi}, dr M. Trajkovi}, dr D. Stojanovi}, dr O. Stanojevi}, dr V. Braji}, dr B. Ko{uti}, dr Z. Jeki}, dr D. [o{ki}, dr K. ^avo{ki, dr M. Vasiqevi}, dr D. Popovi}, dr S. Taboro{i, dr
M. Orli}, dr S. Avramovi}, dr Z. \uki}-Veqovi}, dr S. Lili}, dr O. Anti},
dr J. Stankovi}, dr D. Jakovqevi}, dr J. Trkuqa, dr M. Jawi}-Komar, dr M. Todorovi}, dr \. Igwatovi}, dr D. Mitrovi}, dr Z. Tomi}, dr E. Vukadin, dr S.
Markovi}, dr M. Dra{ki}, dr \. Lazin, dr R. Vasi}, dr D. Vujadinovi}, dr M.
Paunovi}, dr A. Jovanovi}, dr D. Peri}, dr B. Lubarda, dr G. Ili}-Popov, dr
Q. Radulovi}, dr M. Cetini}, dr R. Jeli}, dr O. Vu~i}, dr N. Jovanovi}, dr G.
Pavi}evi}, dr J. Hasanbegovi}, dr V. Stojiqkovi}, dr M. Polojac, dr S. Panov, dr @. Bujukli}, dr M. [kuli}, dr B. Raki}, dr V. Jon~i}, dr S. Bovan, mr
D. Stojakovi}, mr M. Risti}, mr V. Stanimirovi}, mr D. Milovanovi}, mr S.
Panovi}-\uri}, mr D. Pavi}, mr M. Parivodi}, mr G. Ili}, mr Z. Mirkovi},
mr S. Bulaji}, mr M. Jovanovi}, A. Rabrenovi}, D. \ur|evi}, M. @ivkovi},
M. Ninkovi}, A. Gaji}, T. Marinkovi}, V. Petrov, N. Te{i}, I. Krsti}, B.
Milisavqevi}, V. Radovi}.
Odsutni: dr M. Labus, dr V. ^u~kovi}, dr A. Jak{i}, mr M. \ur|evi}.
Na pla}enom odsustvu: dr V. Besarovi}, dr D. Basta.
Na bolovawu: dr S. Nedovi}, dr O. Popovi}, mr N. Varni~i}-Don`on,
M. Davini}.
314
Izvinili se: dr P. [uleji}, dr R. Markovi}, dr V. Mili}, dr M. Kre}a,
dr Z. Stojanovi}, dr V. [e{eq, dr B. [underi}, dr S. Petrovi}, dr M. Milo{evi}, mr N. Deli}, B. Radulovi}, B. Ka{}elan.
Sednici su prisustvovali: sekretar Fakulteta, M. Vaqarevi}, i dr Radoslav Stojanovi}, redovni profesor u penziji.
Po{to je konstatovao da postoji kvorum za rad i odlu~ivawe, v. d. dekana Fakulteta, prof. dr Dragutin [o{ki} je otvorio sednicu i predlo`io
dnevni red koji je formulisala Radna grupa, formirana na pro{loj sednici Ve}a.
U vezi s tim, dr M. Trajkovi} je istakao da je ~etvrta ta~ka dnevnog reda, naslovqena kao “Odnos prema Zakonu o univerzitetu”, isuvi{e benigna
i ne zna~i ni{ta, zbog ~ega je u~inio predlog da se ona preformuli{e tako da glasi Pokretawe postupka za suspenziju va`e}eg Zakona o univerzitetu i za dono{ewe novog Zakona o univerzitetu.
Dr R. Stojanovi} je predlo`io da se Ve}e izjasni o predlogu koji je izneo na pro{loj sednici, smatraju}i da je izborom dr V. [e{eqa u zvawe redovnog profesora bio prekr{en zakon o univerzitetu. Tim povodom, dr J.
Stankovi} je izneo razloge koji su rukovodili Radnu grupu da ovako {iroko formuli{e ta~ku, koja bi trebalo da obuhvati vi{e grupa pitawa, ukqu~uju}i i pitawe o kojem je govorio dr R. Stojanovi}. zato moli da ova ta~ka,
a i druge ta~ke, ostanu onako kako su predlo`ene.
U nastavku diskusije, za re~ se javio dr S. Lili}, obra}aju}i se Ve}u slede}im re~ima:
“Kao {to vam je poznato, po{tovane koleginice i kolege, na sednicama
na{eg Ve}a uvek sam govorio kao ~lan kolektiva i kao profesor ovog fakulteta.
Me|utim, u ovim dramati~nim i emotivnim trenucima, dozvolite mi da
vam se obratim kao ~ovek koji govori iz svog srca i iz dubine svoje du{e.
Sa posebnim uzbu|ewem `elim da podelim sa vama radost {to se posle
ovih dugih i te{kih godina na na{em dnevnom redu na{la i ta~ka Pokretawe postupka za vra}awe udaqenih nastavnika i saradnika.
Kako se ka`e: pravda je spora, ali danas nam se ipak prikazala.
@elim da svi zajedno, ne samo formalno, ve} i sve~ano, obele`imo ovaj
trenutak.
Ne mawe va`no, u znak solidarnosti predla`em da se razmotri i formirawe fonda solidarnosti od na{ih plata, kako bi se svima koji su udaqeni obezbedila puna nov~ana kompenzacija za primawa koja su im bila uskra}ena. To bi bio skroman na~in da se odu`imo na{im koleginicama i kolegama za nepravdu koju su pretrpeli.
Istovremeno, `elim da predlo`im i jednu, odnosno dve ta~ke dopune dnevnog reda, uz napomenu da, s obzirom na me|usobnu povezanost, potreba da se
iznese predlog druge ta~ke dopune, zavisi od prihvatawa prve.
Ta ta~ka bi glasila: Suspenzija iz svih oblika nastave i organa Fakulteta i pokretawe postupka za iskqu~ewe sa Pravnog fakulteta dr Vojislava [e{eqa. [e{eq je najve}a qaga u istoriji Pravnog fakulteta. Zbog wega se, izme|u ostalog, prvi put u istoriji Pravnog fakulteta upisalo mawe
studenata od raspolo`ivih kapaciteta.
315
U vezi sa tim mora se postaviti i pitawe povra}aja sredstava koja su mu
ispla}ena na ime li~nog dohotka i sredstva koja su posebno i neopravdano
za wega ulo`ena – kabinet, klima ure|aj, obezbe|ewe i sl.”
Na samoj sednici Lili} je saop{tio i drugu ta~ku predloga:
“Suspenzija iz svih oblika nastave i organa Fakulteta i pokretawe postupka za iskqu~ewe sa Pravnog fakulteta dr Ratka Markovi}a kao {efa
komisije koja je dovela dr Vojislava [e{eqa na Pravni fakultet, kao i preispitivawe svih kadrovskih odluka u kojima je dr Markovi} u~estvovao od
stupawa na snagu zloglasnog Zakona o univerzitetu”.
Me|utim, kasnije je, verovatno prilikom autorizacije, odustao od drugog predloga. Zapisnik se daqe nastavqa:
Posle kra}e diskusije u kojoj su u~estvovali dr D. [o{ki}, dr M. Dra{ki}, dr O. Anti}, dr S. Taboro{i i dr R. Vasi}, predsedavaju}i je stavio na
glasawe predlog dr S. Lili}a za dopunu dnevnog reda. Po{to predlog nije
dobio ve}inu (4 glasa “za”), predsedavaju}i je, zatim, stavio na izja{wavawe
predlog dnevnog reda onako kako je formulisan od strane Radne grupe.
Sa jednim glasom “protiv”, bez uzdr`anih glasova, Ve}e je usvojilo dnevni red:
1. Primawe zapisnika sa HIII i HIV sednice
2. Saop{tewa
3. Dono{ewe Zakqu~ka o pokretawu postupka vra}awa na Fakultet svih
nastavnika i saradnika kojima je prestao radni odnos od dono{ewa Zakona
o univerzitetu iz 1998. godine do danas
4. Odnos prema Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine
5. Pitawe nepoverewa ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora Fakulteta
6. Doktorske disertacije
7. Magistarske teze
8. Razno.
U okviru prve dve ta~ke dnevnog reda Ve}e se bavilo teku}im pitawima, a onda je interesantnu raspravu pokrenuo ~uveni plagijator prof. dr Stevan Lili}:
U nastavku sednice dr S. Lili} je obavestio Ve}e o sednici Inicijativnog odbora pravnika za demokratski pravni poredak, koja je odr`ana 13. oktobra 2000. godine u Beogradu, u prisustvu pravnika, advokata, sudija, kao i
~lanova op{tih i specijalizovanih pravni~kih udru`ewa i pojedinih ~lanova Izvr{nog odbora Udru`ewa pravnika Srbije, odnosno Predsedni{tva
Udru`ewa pravnika Jugoslavije. Posle svestrane rasprave i analize stawa
u na{em pravu, jednoglasno je zakqu~eno slede}e:
a) Usvojena je Deklaracija o stawu pravnog poretka i potrebama wegovog demokratizovawa i upu}ena sredstvima informisawa radi upoznavawa
javnosti;
b) Neophodno je preduzeti konkretne i hitne akcije pravnika op{tih i
specijalizovanih stru~nih pravnih udru`ewa u realizaciji procesa demokratizacije zemqe i uskla|ivawa na{eg pravnog sistema sa standardima evropskog i me|unarodnog prava;
c) Da bi se stvorili uslovi za realizaciju ciqeva Deklaracije i ovih
zakqu~aka, zahtevaju se ostavke na sve funkcije predsednika Udru`ewa prav316
nika Srbije, prof. dr Miodraga Orli}a i predsednika Udru`ewa pravnika Jugoslavije, prof. dr Slobodana Perovi}a, imaju}i u vidu wihov dosada{wi rad i opredeqewa;
d) Upu}uje se poziv svim demokratski orijentisanim pravnicima da se
pridru`e i podr`e ovu inicijativu i zakqu~ke.
Ve}u se, zatim, obratio dr S. Perovi} slede}im re~ima:
“Gospodin Lili}, o~igledno unapred sro~enim planom, poziva Pravni
fakultet da mu se pridru`i u wegovom ataku protiv Udru`ewa pravnika Jugoslavije, ~iji je on generalni sekretar ve} vi{e od {est godina. To ~ini,
a da se nikada nije obratio nadle`nim organima Udru`ewa sa ovakvim ili
sli~nim zahtevima, ~ime je grubo prekr{io i zloupotrebio funkciju generalnog sekretara. On to ~ini u potaji i iza le|a, o~igledno sa namerom da
svoje li~ne i neodmerene ambicije zamaskira u {emu tzv. op{tih mesta, {to
je providna i davno “pro~itana kwiga” jednog ovakvog partijskog radnika. Mislim da nije dobro unositi na Fakultet dnevnu politiku, ali ako je on ve}
unosi, kako proizlazi iz ovog unapred pripremqenog i sada pro~itanog teksta optu`bi, onda, dozvolite mi, da o tome iznesem neke svoje utiske. Gospodinu Lili}u se u~inilo da je za wega do{ao novi trenutak da opet, po ko zna
koji put, pretr~i sa jedne politi~ke strane na drugu. Na tom putu on mewa
kaputi}e, ali ne mewa potko{uqu koja mu je uvek pri srcu. Pravna dr`ava
za koju se uvek “zala`e”, ovaj Fakultet, pa i samo Udru`ewe pravnika, nisu
naprave pomo}u kojih se peru biografije. Vaqda to ne treba dokazivati. On
zamera Udru`ewu {to nije dovoqno radilo, a to Udru`ewe stoji pred javno{}u sa svojim nau~nim i stru~nim opusom i ostvarenim statutarnim ciqevima. Svako mo`e, pa i sam gospodin Lili}, u svako vreme i nevreme, da
odmeri svoju biografiju i svoju bibliografiju upravo prema tom opusu, ali
pred javno{}u, a ne pred skrivenim kombinacijama. Ukoliko Fakultetsko
ve}e na|e za shodno da treba da uvrsti u dnevni red i raspravqa o predlogu
gospodina Lili}a, spreman sam da na ovom ve}u i svakom drugom ve}u, o tom
predlogu raspravqam.”
Ve}u se zatim obratio dr M. Orli}, istakav{i da kada je neko pomenut,
onda ima pravo da odgovori i to pre onih koji bi dobili re~ po redovnoj proceduri. Neumesno je da se na sednici Nastavno-nau~nog ve}a raspravqa o radu Udru`ewa pravnika Srbije i Udru`ewu pravnika Jugoslavije. Udru`ewe
pravnika Srbije je nedr`avna i vanstrana~ka organizacija u kojoj postoji
spremnost za svaku vrstu razgovora, primedaba i kritika.
A neumesno je da raspravu na sednici Ve}a tra`i onaj ko je ~lan Izvr{nog odbora Udru`ewa pravnika Srbije, koji pogotovu ima mogu}nosti da
iznese stav na sednicama tog najvi{eg organa Udru`ewa pravnika Srbije.
Povodom saop{tewa koje je dao dr S. Lili}, Ve}e je usvojilo zakqu~ak
da Nastavno-nau~no ve}e nije nadle`no da raspravqa o pitawima koja je pokrenuo dr S. Lili} i da u zapisnik bude uneto ono {to su govorili dr S. Lili}, dr S. Perovi} i dr M. Orli}.
U nastavku sednice, za re~ se javio dr B. Ko{uti}, izviwavaju}i se {to
}e morati da ranije napusti sednicu zbog ~ega `eli da izlo`i svoje mi{qewe u vezi sa ta~kom 4, koja se odnosi na pitawe odnosa prema Zakonu o univerzitetu. Smatra da Pravni fakultet sam ne mo`e, a ni wegovo Nastavno317
nau~no ve}e, da suspenduje Zakon o univerzitetu, ve} jedino mo`e da pokrene postupak za wegovu suspenziju. Trebalo bi ~ak i da sam Fakultet podnese
predlog novog Zakona o univerzitetu.
Ad. 3. U vezi sa ovom ta~kom dnevnog reda, predsedavaju}i Ve}a je podsetio na zakqu~ak koji je donet na nedavno odr`anom sastanku Uprave Fakulteta sa {efovima katedara, 6. oktobra ove godine, prema kojem je odlu~eno da se uputi jedno qubazno pismo svim nastavnicima i saradnicima, koji su odstraweni sa Fakulteta tokom 1998. godine, i u kojem bi se zamolili da se {to pre jave Fakultetu i da prihvate poziv. Fakultet bi potom, u najkra}em mogu}em roku, po{tuju}i va`e}e propise, realizovao wihov povratak.
Prof. dr D. [o{ki} je, zatim, skrenuo pa`wu da postupak realizacije
vra}awa na Fakultet nije isti za sve te nastavnike i saradnike, jer ima jedan broj kod kojih bi procedura mogla br`e da se zavr{i, a ima i jedan broj
onih ~iji povratak iziskuje vi{e vremena i pa`we. Zbog toga je predlo`io
Ve}u da ovlasti Upravu Fakulteta da, procewuju}i specifi~ne okolnosti
svakog pojedina~nog slu~aja i obavqaju}i odgovaraju}e konsultacije, realizuje povratak na Fakultet odstrawenih kolega.
Posle diskusije u kojoj su u~estvovali dr K. ^avo{ki, dr D. [o{ki}, dr
D. Popovi} i dr S. Bovan, Ve}e je jednoglasno donelo zakqu~ak:
Nastavno-nau~no ve}e daje punu podr{ku inicijativi da se pokrene postupak vra}awa na Fakultet svih nastavnika i saradnika kojima je prestao
radni odnos od dono{ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine do danas.
Ovla{}uje se v. d. dekana Fakulteta da u najkra}em roku uspostavi kontakt sa nastavnicima i saradnicima koji su odstraweni sa Fakulteta i da,
uz konsultacije sa odgovaraju}im stru~wacima, prona|e najboqe radno-pravne modalitete za realizaciju ove odluke.
Ad. 4. Povodom ove ta~ke dnevnog reda, predsedavaju}i Ve}a je napomenuo da je dr J. Trkuqa uputio dopis Nastavno-nau~nom ve}u, u kojem je izneo
svoje stavove i predloge zakqu~aka koje bi Ve}e trebalo da usvoji, isti~u}i
da su ti wegovi predlozi ukqu~eni u pojedine ta~ke dnevnog reda dana{we
sednice. Otvaraju}i zatim raspravu, predsedavaju}i je izneo mi{qewe da bi
trebalo formirati jednu radnu grupu koja bi, polaze}i od dana{we diskusije, odnosno predloga i mi{qewa koja budu izneta, poku{ala da defini{e
odnos prema Zakonu o univerzitetu.
Za re~ se, zatim, javio dr J. Trkuqa i najpre istakao da budu}i da iz principijelnih razloga nije prisustvovao Zboru nastavnika i saradnika 9. oktobra na kojem su donete veoma zna~ajne odluke, koje bi i Ve}e trabalo da prihvati.
U ciqu prevladavawa deficita (sa stanovi{ta va`e}eg Zakona o univerzitetu) u pogledu legaliteta tih odluka i wihove realizacije, pri formulisawu svojih zakqu~aka, Ve}e treba da polazi kako od relevantnih zakonskih tekstova i op{teprihva}enih univerzitetskih standarda, tako i od svojih Zakqu~aka sa sednice Ve}a od 29. maja 1998. (te Zakqu~ke je potpisao 51
nastavnik i saradnik Fakulteta).
Razume se da se Pravni fakultet mora izdi}i iznad talasa politi~kog
voluntarizma i tzv. revolucionarne celishodnosti, koji je ovih dana pono vo preplavio Srbiju, a koji ne mari za zakonitost. Nadam se da }e Pravni
318
fakultet u Beogradu smo}i snage da sa~uva stru~no-moralni dignitet najvi{e nau~no-obrazovne pravne institucije, kao i po{tovawe univerzitetske autonomije koja predstavqa jedan od temeqa moderne civilizacije.
Prof. dr J. Trkuqa je, zatim, izneo slede}e predloge i stavove.
1. Ve}e ponavqa svoju ocenu od 29. maja 1998. da je novi Zakon o univerzitetu zadao te`ak udarac autonomiji univerziteta ukinuv{i je u potpunosti u vitalnim sferama izbora nastavnika, i saradnika u upravqawu fakultetima i univerzitetom.
2. Kao i tada, Ve}e odbacuje ocene izre~ene na ra~un univerziteta u
raspravi koja je prethodila dono{ewu Zakona. Novim zakonskim re{ewima stvoren je veoma {irok prostor za politi~ko arbitrirawe, ~ak i za udaqavawe sa fakulteta nastavnika i saradnika iz vanuniverzitetskih razloga.
3. Sa Zakonom o univerzitetu otpo~elo je poni{tavawe samog bi}a univerziteta, wegovo zatirawe kao izvora slobodne misli i stvarala{tva. Zakonskim re{ewima omogu}eno je otvoreno i bezo~no pot~iwavawe univerziteta aktuelnoj vlasti. Tokom dvogodi{we primene Zakona, univerzitetom
je zavladalo stawe represije, zastra{ivawa i strahovlade dekana-namesnika, nezapam}eno u wegovoj povesti. Oko 200 nastavnika i saradnika je udaqeno sa univerziteta, a policija i maskirani batina{i su upadali na pojedine fakultete i tukli studente.
4. Kao sada{wi nastavnici Beogradskog univerziteta odlu~no se suprotstavqamo i osu|ujemo opako i neodgovorno naru{avawe ove sto`erne institucije srpske kulture. Stoga zahtevamo od nadle`nih organa Republike da
stanu na put ovom o~iglednom razarawu univerziteta u Srbiji. Pozivamo ih
da se presaberu, da na dobrobit ove zemqe smognu snage i na|u na~ina da se
svi otpu{teni nastavnici i neosnovano uhap{eni studenti {to pre vrate
na fakultete, te da se postoje}i Zakon o univerzitetu zameni novim koji }e
biti saobra`en evropskim standardima.
5. U tom smislu Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta donosi odluku da se: 1) pokrene inicijativa za ukidawe Zakona o univerzitetu od 26. maja 1998; 2) prihvati ostavka dekana Anti}a i izabere privremena uprava Fakulteta; 3) po hitnom postupku vrate na Fakultet svi nastavnici i saradnici koji su tokom posledwe dve godine udaqeni sa Fakulteta.
6. Ve}e ponovo poziva kolege koje budu postavqene po va`e}em, ili nekom sli~nom Zakonu o univerzitetu, na funkcije u organima upravqawa da
ne prihvate imenovawa ako prethodno ne dobiju ve}insku podr{ku iskazanu tajnim glasawem nastavnika i saradnika. U suprotnom, nastavnici i saradnici ne}e mo}i da sara|uju sa wima.
7. U pogledu izbora nastavnika i saradnika, o~ekuje se od novog dekana
da se pridr`ava onih univerzitetskih standarda koji su – kako u pogledu procedure, tako i u pogledu kriterijuma za izbor – va`ili na Fakultetu i na Uni verzitetu pre dono{ewa novog Zakona o univerzitetu. Moraju se sa~uvati
visoki kriterijumi koji su va`ili prilikom dovo|ewa nastavnika i saradnika na Fakultet, kao i prilikom unapre|ewa u vi{a zvawa. U tom smislu
neophodno je preispitati sva re{ewa koja nisu uva`avala te kriterijume u
protekle dve godine.
319
8. Fakultet ne sme ni u kojem slu~aju prihvatiti da se na wemu i na Univerzitetu stvara klima progona. Najvi{i moralni imperativ za svakog ~la na Ve}a mora biti da se aktivno odupre svim pritiscima da se, kroz ovla{}ewa koja dobija dekan, sprovode nove ~istke me|u kolegama – neistomi{qenicima.
9. Ve}e osu|uje sve vrste nasilni{tva na univerzitetu protiv studenata i profesora koji su protestvovali protiv dono{ewa i primene Zakona
o univerzitetu i zahteva da se kazne svi koji su u~estvovali u toj represiji.
10. Ve}e ukazuje da je zadatak univerziteta da se svim legalnim i legitimnim sredstvima suprotstavi re{ewima koja ne samo da ru{e autonomiju univerziteta, nego su u suprotnosti sa Ustavom i me|unarodno preuzetim
obavezama.
Dr O. Anti} je, izme|u ostalog, istakao da primena Zakona o univerzitetu na Pravnom fakultetu nije bila takva kakva se mo`e ovde zakqu~iti.
Postoje, uostalom, i zapisnici sa Nastavno-nau~nog ve}a Univerziteta iz kojih se mo`e videti da je bio u stalnom sukobu sa dekanom Elektrotehni~kog
fakulteta. Jedna objektivna analiza vide}e samo ono {to se jedino i mo`e
videti, a to je da niko sa Fakulteta nije oti{ao po osnovu Zakona o univerzitetu. Na ovom fakultetu taj Zakon je primewivan lege artis. Naveo je, zatim
slu~aj kada je bio biran u vi{e zvawe, zvawe vanrednog profesora dr D. Hiber i kada je na osnovu stru~nog mi{qewa Komisije potpisao odluku o wegovom izboru. U pogledu izbora dr G. Kne`evi}a, izneo je podatak da je prof.
Pak tada napisao negativan referat i na Katedri osporio wegovu stru~nost.
Li~no je reagovao na to, vratio prof. Paku referat na doradu, a posle ozbiqnih prigovora koje su na taj referat izneli dr M. Orli} i dr D. Popovi},
doneo odluku o izboru dr G. Kne`evi}a u zvawe vanrednog profesora. Izbor
dr E. Vukadin u zvawe redovnog profesora tako|e govori u prilog wegovim
tvrdwama, jer kada je od strane Ministarstva za vi{e i visoko obrazovawe
vra}en referat, on je, kao dekan, formirao jednu grupu stru~waka koja je sastavila prigovor, pa je Ministarstvo, uva`avaju}i ovaj prigovor, dalo potrebnu saglasnost na pomenuti izbor.
Nema sumwe da su svi izbori na Fakultetu sprovedeni lege artis; {ta vi{e, izbori su redovno vr{eni na osnovu predloga koje je pripremila stru~na komisija, ne koriste}i pri tome raspolo`iva diskreciona ovla{}ewa
dekana.
Za re~ se, zatim, javio dr R. Stojanovi}, isti~u}i da je bilo kakav zakon
zakon i da osporava ono {to je rekao prof. Anti}. Tvrdi da nije ra|eno le ge artis i da za to ima vi{e primera. Koliko zna, do sada, nijedan profesor
i nikada nije otpu{ten sa Fakulteta zato {to nije do{ao na posao pet radnih dana. A to se desilo za vreme dekana Anti}a. Tako ne{to uop{te ne mo`e biti primewivano na sredinu kakva je univerzitetska, akademska sredina koja ima svoje standarde i specifi~na pravila. Osim toga, izbor dr V. [e{eqa za redovnog profesora ovog fakulteta je protivzakonit i to u odnosu na va`e}i Zakon o univerzitetu. U ovom slu~aju ba{ moramo postupiti u
odnosu na ovaj Zakon, a ne u odnosu na neki budu}i. Zato tra`i da se u okviru ove ta~ke i ovo pitawe re{i, pitawe izbora dr V. [e{eqa u zvawe redovnog profesora Pravnog fakulteta.
320
Dr S. Lili} je, zatim, istakao da je stav jasan da va`e}i Zakon o univerzitetu treba staviti van snage i predlo`io da Fakultet, nezavisno od re{ewa koja budu ovde usvojena, po{aqe i jedan zvani~ni zahtev za suspenziju
ovoga Zakona Skup{tini Srbije, jer je dobro da se ~uje i glas Pravnog fakulteta.
Dr R. Vasi} je iznela mi{qewe da bi bilo dobro da ve}e zauzme na~elni stav da se preispitaju sve kadrovske odluke donete u vreme primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, i to ne samo onih koje se ti~u prijema
novih profesora i asistenata-pripravnika, ve} i onih na osnovu kojih su neke kolege zaustavqene u napredovawu, a ispuwavale su zakonske i statutarne uslove za izbor u vi{e zvawe.
Na to je dr O. Anti} odgovorio da ni u jednom slu~aju izbora nije odstupio od predloga stru~ne komisije.
Dr O. Stanojevi} je istakao da je prof. Anti} pripadao jednom sistemu,
koji je pro{lost. I Zakon o univerzitetu je pro{lost i wega treba ukinuti. Prof. Anti} je bio dekan koga nisu birale kolege, ve} koga je postavila struktura kojoj je on prili~no priqe`no slu`io.
Tim povodom, dr O. Anti} je naglasio da je prof. Stanojevi} dolazio u Dekanat, ali da nikada nije stavio primedbu na rad dekana i Uprave Fakulteta.
Mr Z. Mirkovi} je apelovao na Ve}e i na fakultet u celini da poku{aju da `ive svoj `ivot, da se prilike normalizuju, a zatim se osvrnuv{i na tvrdwu dr O. Anti}a da je sve ra|eno lege artis, istakao da u wegovom slu~aju nije tako bilo. U vreme wegovog izbora, prof. Anti} je zahtevao od wega, ne
direktno ali indirektno, da povu~e svoj potpis sa jedne peticije koja se tada potpisivala, stavqaju}i mu u izgled da ne}e biti biran, ukoliko ne povu~e potpis.
U nastavku diskusije, dr M. Orli} je istakao da bi odluka koju Ve}e bude donelo trebalo da razdvoji pitawe ocene Zakona o univerzitetu i wegovog delovawa na Univerzitetu od pitawa ocene stawa na Pravnom fakultetu, koje je svojom primenom prouzrokovao isti zakon. Prof. Orli} je, zatim,
postavio pitawe da li smo u stawu da podnesemo misao da neko mo`e imati
druga~ije stavove nego {to su na{i i da u duhu tolerancije vodimo raspravu. Ne bi bilo dobro, a takvih je slu~ajeva bilo u pro{losti, da ~iwenica
{to ponekad mislimo razli~ito stvara napetost na Fakultetu, u kojoj mo`e lebdeti i zebwa da zbog toga oni koji druga~ije misle budu udaqeni sa Fakulteta.
Dr J. Stankovi} se u potpunosti pridru`io onome {to je rekao dr M. Orli}, ali bez uvo|ewa politike na Fakultet, isti~u}i da i ono {to je izneo
dr J. Trkuqa mo`e biti veoma dobra osnova za saop{tewe koje bi izneo u javnost Pravni fakultet. Ako bi se formirala radna grupa, onda bi trebalo
da se Ve}e izjasni i podnese obrazlo`eni zahtev Skup{tini Srbije za ukidawe Zakona o univerzitetu. U tom zahtevu bilo bi oceweno stawe i prilike na Univerzitetu nastale kao posledica primene Zakona o univerzitetu,
navode}i i pravne argumente za ukidawe Zakona. Taj Zakon je u suprotnosti
sa me|unarodnim zakonskim propisima koji su ratifikovani u na{oj zemqi,
zbog ~ega je Univerzitetu u Beogradu suspendovano ~lanstvo u Evropskoj rektorskoj konferenciji.
321
U kra}oj diskusiji u kojoj su u~estvovali dr J. Trkuqa, dr D. Popovi}, dr
D. Vujadinovi} i dr J. Hasanbegovi}, pristupilo se davawu predloga za sastav
radne grupe i wen mandat, pa je ve}e, usvajaju}i predloge, jednoglasno donelo odluku:
^lan 1. Imenuje se Radna grupa, u sastavu: dr Kosta ^avo{ki, redovni profesor, dr Dejan Popovi}, redovni profesor, dr Miodrag Orli}, redovni profesor, dr Jovica Trkuqa, redovni profesor, dr Zoran Tomi}, redovni profesor, mr Miodrag Jovanovi}, asistent, sa zadatkom da formuli{e predlog
stavova Pravnog fakulteta o Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine i o posledicama koje je ostavio na Univerzitetu, Fakultetu i u dru{tvu u celini.
Na osnovu date ocene, Radna grupa treba da predlo`i Ve}u mere kojima
}e se obezbediti funkcionisawe Fakulteta i Univerziteta do definitivnog ukidawa pomenutog zakona i usvajawa novog Zakona o univerzitetu i ostvariti preispitivawe, odnosno revizija kadrovskih re{ewa, proisteklih iz
primene Zakona, ukqu~uju}i izbor dr Vojislava [e{eqa za redovnog profesora.
^lan 2. Radna grupa iz ~lana 1. ove odluke treba da obavi povereni zadatak do prve slede}e sednice Ve}a.
Ad. 5. Povodom ove ta~ke dnevnog reda, sekretar Fakulteta je informisao Ve}e o tome ~iji su ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora do po~etka sednice podneli ostavke, konstatuju}i da su ~lanovi, imenovani iz reda zaposlenih na Fakultetu, svi dali ostavke.
Posle diskusije u kojoj su u~estvovali dr D. Popovi}, dr D. Stojanovi},
dr M. Orli}, dr V. Braji}, dr S. Perovi} i dr D. [o{ki}, Ve}e je, konstatuju}i da kvoruma nema, da je pitawe ozbiqno, jednoglasno zakqu~ilo da se
ova ta~ka skine sa dnevnog reda sednice i odlo`i za narednu.
8. Pisma pu~isti~kog ministra Ga{e Kne`evi}a
Novoizabrani ministar za vi{e i visoko obrazovawe, prof. dr Ga{o Kne`evi}, rektorima univerziteta i svim srbijanskim fakultetima uputio je,
30. oktobra, pisma slede}e sadr`ine:
Radi prevazila`ewa problema upravqawa, tj. rukovo|ewa fakultetima
u Republici Srbiji u periodu do dono{ewa novog Zakona o univerzitetima,
a ~ije se dono{ewe o~ekuje neposredno po sprovo|ewu republi~kih izbora,
potrebno je da postupite na slede}i na~ina:
– Ukoliko ste, posle 5. oktobra 2000. godine, sproveli proceduru internog imenovawa v.d. dekana fakulteta, molimo vas da o tome obavestite ovo
Ministarstvo u roku od 24 ~asa od prijema ovog dopisa, kako bi ono moglo da,
po pribavqenom mi{qewu studenata, postupi u skladu sa ~l. 123. Zakona o
univerzitetima. Uz imena predlo`enih lica molimo vas da nam dostavite i
propratnu dokumentaciju o sprovedenoj proceduri imenovawa v.d. dekana.
– Ukoliko to niste u~inili, molim vas da proceduru za imenovawe v.d.
dekana, uz u~e{}e Nastavno-nau~nog ve}a, sprovedete zakqu~no sa 5. 11. 2000.
godine i da nas o tome odmah obavestite, ponovo uz dostavqawe proprat322
ne dokumentacije. Po pribavqenom mi{qewu studenata ministar }e predlo`iti Vladi Republike Srbije da imenuje za v.d. dekana lice koje ste vi
predlo`ili.
Ukoliko ne postupite po gorwim nalazima, ministar }e biti primoran,
iako nevoqno, da se koristi svojim ovla{}ewima iz ~l. 123. Zakona o univerzitetima.
Kako ga je glupog i nespretnog Bog stvorio, Ga{o Kne`evi} je ve} 1. novembra morao da pi{e novo pismo:
Povodom jednog broja zahteva za dodatnim tuma~ewem dopisa ovog Ministarstva, od 30. oktobra 2000. godine, u vezi prevazila`ewa problema upravqawa na fakultetima, dostavqamo slede}e razja{wewe.
Ukoliko je na fakultetu, posle 5. oktobra 2000. godine, odre|eno lice
koje }e obavqati du`nost dekana do izbora od strane fakultetskih tela, tj.
ako nije sproveden odgovaraju}i postupak izbora kandidata za vr{ioca du`nosti dekana (tajnim glasawem Ve}a) potrebno je ovaj postupak sprovesti,
odnosno postupati kako je navedeno u slede}oj alineji dopisa, koja se odnosi na fakultete koji izbor nisu izvr{ili.
9. Materijal Radne grupe
Novoformirana Radna grupa je, 1. novembra 2000. godine, Nastavno-nau~nom ve}u podnela dva teksta radnih materijala. Prvi tekst je naslovila:
“Stavovi Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu o posledicama primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine”. U materijalu stoji:
Dosledno se pridr`avaju}i svojih zakqu~aka, usvojenih na sednici od
29. maja 1998. godine, o karakteru i posledicama Zakona o univerzitetu, koji je tada tek bio donesen, svesni izuzetno te{kih efekata koje je wegova
primena ostavila na Fakultetu i na Univerzitetu i iskazuju}i zadovoqstvo {to su duboke demokratske promene u Srbiji definitivno izmenile socijalni ambijent u kojem je uop{te bilo mogu}e da se takav zakon usvoji. Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu usvaja slede}e stavove o posledicama primene Zakona o univerzitetu iz 1998.
godine:
I
Polaze}i od ube|ewa da pred nastupaju}im krajem milenijuma budu}nost
~ove~anstva umnogome zavisi od kulturnog, nau~nog i tehni~kog razvoja i da
se ona gradi u centrima kulture, znawa i istra`ivawa onako kako je to predstavqeno na pravim univerzitetima, bolowska Magna Charta evropskih uni verziteta je postavila fundamentalni princip po kojem je univerzitet autonomna institucija u samom srcu dru{tva, kojoj se – da bi se udovoqilo potrebama sveta oko we – garantuje da }e wena istra`ivawa i predavawa biti
moralno i intelektualno nezavisna od svih politi~kih autoriteta i ekonomske mo}i.
323
Deklaracija iz Lime o akademskim slobodama i autonomiji institucija visokog obrazovawa iz 1988. godine postulira, s jedne strane, da autonomija univerziteta treba da bude ostvarivana “demokratskim sredstvima samouprave, {to ukqu~uje aktivno u~e{}e svih ~lanova odgovaraju}ih akademskih
zajednica. Svi ~lanovi akademske zajednice imaju pravo i priliku, bez diskriminacije bilo koje vrste, da u~estvuju u upravqawu akademskim i administrativnim poslovima. Sva upravna tela institucija visokog obrazovawa
treba da budu slobodno birana i da sadr`e ~lanove iz razli~itih delova akademske zajednice”. Ova deklaracija, s druge strane, defini{e akademske slobode tako da podrazumevaju (individualnu ili kolektivnu) slobodu ~lanova akademske zajednice u sticawu znawa, wegovom razvoju i preno{ewu, kroz
istra`ivawe, studirawe, diskusiju, dokumentaciju, produkciju, kreaciju, podu~avawe, predavawe i pisawe.
Zakon o univerzitetu iz 1998. godine zadao je najte`i udarac autonomiji univerziteta i akademskim slobodama. On je autonomiju u potpunosti ukinuo u vitalnim sferama izbora nastavnika i saradnika i upravqawa fakultetima i univerzitetom. Suprotno op{teprihva}enim i me|unarodno garantovanim principima univerzitetske autonomije, ugra|enim u same temeqe
evropske civilizacije, va`e}i Zakon o univerzitetu je predvideo da “univer zitet i fakultet imaju obrazovnu i nau~nu autonomiju u skladu sa ovim zakonom” (~lan 5. stav 1). Time su, s jedne strane, iz koncepta autonomije iskqu~eni svi elementi koji se odnose na upravqawe i izbor u zvawa, dok je, s druge strane, i preostalo poqe sloboda su`eno na ono {to je “u skladu sa ovim
zakonom”. A da posledice ovakvog su`avawa uop{te nisu bezazlene svedo~i
diskreciono ovla{}ewe Vlade da mo`e ukinuti odre|eni fakultet ili univerzitet, ili imenovati dekana, koji, pak, bira sve nastavnike i saradnike. Dekan je, saglasno ~lanu 91. Zakona, du`an jedino da pribavi izve{taj o kandidatima stru~ne komisije (koju, ina~e, li~no imenuje), ali nije vezan wenim predlogom kod odlu~ivawa kojeg }e kandidata (od onih koji ispuwavaju zakonske
uslove) izabrati. Ako se uzme u obzir i okolnost da na izbor redovnog profesora prethodnu saglasnost daje ministar prosvete, onda je bilo sasvim nerealno o~ekivati da }e, makar i su`ena, svedena na “obrazovnu i nau~nu”, autonomija univerziteta mo}i da funkcioni{e pod okriqem ovakvog Zakona o univerzitetu. U `ivotnoj realnosti srpskoga dru{tva krajem posledwe decenije XX veka, univerzitetski nastavnici i saradnici bili su, naime, prinu|eni da “vode ra~una” o stavovima dekana – Vladinog namesnika, od ~ije je dobre voqe zavisio ne samo wihov individualni materijalni polo`aj, nego i opstanak na fakultetu. Kako su rektori i dekani imenovani gotovo iskqu~ivo
iz redova vladaju}e nomenklature (a sami su mogli biti razre{eni na osnovu diskrecione odluke Vlade), Zakon je obezbedio fakti~ku subordinaciju na
relaciji Vlada – resorni ministar – dekan (rektor) – nastavnik, koja je zna~ila ni{ta mawe od nametawa svojevrsne autocenzure i u sferi obrazovnog
i nau~nog rada. Time su grubo ugro`ene i same akademske slobode, jer je naru {en princip, iskazan u Deklaraciji iz Lime, po kojem svi ~lanovi akadem ske zajednice imaju pravo da izvr{avaju svoje funkcije bez diskriminacije bi lo koje vrste i bez straha od uplitawa ili represije od strane dr`ave.
324
Neustavnost Zakona o univerzitetu mogla se dokazivati iz vi{e aspekata: odredba wegovog ~lana 165. o obavezi zakqu~ivawa ugovora o radu suprotna je saveznom Zakonu o osnovama radnih odnosa, ustavno na~elo zabrane retroaktivnosti pravnih propisa povre|eno je primenom novog Zakona
o univerzitetu na postupke izbora nastavnika i saradnika, zapo~ete po ranije va`e}em istoimenom zakonu i dr. Me|utim, izdvaja se gruba suprotnost
Zakona o univerzitetu iz 1998. godine sa odredbom ~lana 5. stav 2. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, koji je – posle obavqene
ratifikacije – u SFRJ stupio na snagu 23. marta 1976. godine. S obzirom na
postoje}i kontinuitet, pomenuti pakt je deo unutra{weg prava SR Jugoslavije, sa rangom saveznog zakona. U pomenutoj odredbi izri~ito se zabrawuje zemqama-potpisnicama da ograni~avaju qudska prava ili da odstupaju od
wih, ako su bila priznata ili ako su bila na snazi u wima na osnovu zakona,
konvencija ili obi~aja u momentu stupawa na snagu Pakta. Ustav SFRJ iz 1974.
godine jem~io je slobodu nau~nog mi{qewa i stvarala{tva (a to ~ini i ustav SRJ iz 1992. godine), a nesporno je da se ta sloboda ne mo`e zamisliti
bez autonomije univerziteta. Kako je 1976. godine na snazi bio Zakon o visokom {kolstvu SR Srbije iz 1965. godine, koji je proklamovao garantiju trajnosti pravnog subjektiviteta univerziteta i fakulteta (~lan 17), u~e{}e
zaposlenih u izboru organa upravqawa univerzitetom i fakultetom (~l. 31,
38, 42. i 45) i u~e{}a nastavnika i saradnika u izboru svojih kolega (~lan 28),
to iz ~lana 5. stav 2. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima proizlazi da se kasnije ta prava nisu smela ograni~avati, niti eliminisati. A Zakon o univerzitetu iz 1998. godine u~inio je upravo to. Savezni
ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Zakona o univerzitetu po ovom osnovu, ali za vi{e od dve godine nije saop{tio svoju odluku.
Sumiraju}i ocenu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, Ve}e konstatuje da se radi o jednoj u nizu {tetnih partijskih, a izgleda i osvetni~kih mera sa zakonskom maskom. Tim pravnim aktom nastavqena je kampawa zastra{ivawa i zloupotrebe prava i parlamentarizma. On pripada narasloj skupini
jugoslovenskih birokratskih i autoritarnih propisa, koji ne vode ra~una ni
o ustavu (kakav da je), ni o priznatim i uglednim me|unarodnim dokumentima
– a posebno ne o univerzitetskoj tradiciji, toleranciji i dobrom ukusu. Zakon
o univerzitetu iz 1998. godine je oli~ewe kako nepravde i licemerja (jer wegove norme osuje}uju ono {to proklamuju), tako i pravne nesigurnosti, arbitrarnosti i diskrecioniranosti “ovla{}enih lica”. Ukratko, on je prava slika politi~kog re`ima koji ga je inaugurisao i vremena u kojem je nastao.
Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazivalo je na posledice koje }e Zakon o univerzitetu ostaviti na razvoj visoko{kolskih institucija u Srbiji, kao i na srpsko dru{tvo u celini, ~im
se predlog toga zakona pojavio u sredstvima javnog informisawa. [tavi{e,
29. maja 1998. godine, odmah po usvajawu Zakona, usvojilo je zakqu~ke, iza kojih je svojim potpisima stao 51 nastavnik i saradnik. Na osnovu ocene o nedemokratskom karakteru wegovih odredaba, posebno onih direktno uperenih
protiv autonomije univerziteta i akademskih sloboda, Ve}e je ocenilo “da
je su{tinsko moralno pitawe za svakog pojedinca kako }e se odnositi prema eventualno ponu|enim funkcijama, da li }e ih vr{iti na na~in koji {ti 325
ti dignitet univerziteta i visoke, me|unarodno prihva}ene, standarde o akademskoj autonomiji, standarde koji predstavqaju jedan od temeqa moderne civilizacije i da li }e, uop{te, prihvatiti da daqe radi na univerzitetu pod
ovim uslovima.” Ve}e je tom prilikom pozvalo kolege koje budu postavqene
na funkcije u organima upravqawa (dekan, ~lanovi Upravnog i Nadzornog
odbora) da ne prihvate imenovawe ako prethodno ne dobiju ve}insku podr{ku iskazanu tajnim glasawem nastavnika i saradnika. Kada je re~ o izborima u zvawa, o~ekivalo se od imenovanog dekana da se pridr`ava onih univerzitetskih standarda koji su – kako u pogledu procedure, tako i u pogledu kriterijuma za izbor – do tada va`ili na Fakultetu i na Univerzitetu. Okolnost da ih Zakon ne pomiwe ne zna~i da te standarde ne treba primewivati;
oni su uveliko postali deo univerzitetske tradicije i obi~aja.
Kada je u jesen 2000. godine, na talasu velikih demokratskih promena, sru{en poredak koji je represiju sprovodio, izme|u ostalog, i putem Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, u Srbiji je stvorena nova dru{tvena klima, u kojoj
je taj propis vi{e ne mo`e tolerisati. Re~ je o “nepodno{qivo nepravi~nom
zakonu”, u dugoj povesti visoko{kolskog obrazovawa u Srbiji verovatno najrestriktivnijem, najnazadnijem i najpogubnijem, te se svaki dodatni dan wegove primene mo`e ocewivati kao izgubqen sa stanovi{ta ostvarivawa velikog zajedni~kog ciqa – uspostavqawa demokratske pravne dr`ave i su{tinskog povratka Univerziteta u Beogradu u me|unarodnu akademsku zajednicu.
Nastavnici i saradnici Pravnog fakulteta su, me|utim, prirodom svojeg poziva, legalisti i stoga svoje napore usmeravaju na iznala`ewe takvog prelaznog re{ewa, koje bi, do dono{ewa novog zakona o univerzitetu (koje se mo`e o~ekivati tek po obavqenim izborima za Narodnu skup{tinu Republike
Srbije i konstituisawu nove Vlade), omogu}ilo da princip legitimiteta bude ostvarivan u okvirima legaliteta. To prakti~no zna~i povratak na zakqu~ke Ve}a, usvojene na sednici od 29. maja 1998. godine. Istina, iz dana{we perspektive se sa `aqewem mora konstatovati da dekan, te predsednik i ~lanovi Upravnog odbora iz reda nastavnika Pravnog fakulteta, imenovani od strane Vlade Republike Srbije u skladu sa Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine, pomenute zakqu~ke nisu po{tovali. [tavi{e, neki od wih su, zajedno sa
jo{ nekoliko drugih profesora, u javnim nastupima visoko vrednovali taj za kon, podr`avaju}i opredeqewe da dekana treba da imenuje Vlada, a da tako po stavqeni dekan treba da bira nastavnike i saradnike.
Podvla~e}i, jo{ jednom, su{tinski moralni zna~aj svojih stavova, usvo jenih na sednici od 29. maja 1998. godine, koji su – da bi bili po{tovani – mogli da preduprede ili, barem, ubla`e te{ku krizu, do koje je na Fakultetu do {lo u mesecima koji su usledili, Ve}e zakqu~uje da se odnos prema jo{ uvek
va`e}em Zakonu u prelaznom periodu do usvajawa novog Zakona o univerzitetu mora zasnivati na wima. Izbor novog dekana i izbori u nastavni~ka i
saradni~ka zvawa sprovodi}e se, dakle, u skladu sa univerzitetskim standar dima, ustanovqenim ranijim propisima, a pre svega Zakonom o univerzitetu
iz 1992. godine. Preciznije, o~ekuje se od prelazne Vlade Republike Srbije
da imenuju za dekana onog kandidata kojeg tajnim glasawem utvrdi Nastavnonau~no ve}e, od ministra za visoko i vi{e obrazovawe da da saglasnost na izbor onih redovnih profesora koji je obavqen na Fakultetu, a od dekana da iza326
bere u zvawa nastavnika i saradnika one kandidate ~iji je predlog utvrdilo
Izborno ve}e, na osnovu prethodno napisanog referata, od strane komisije
~ije je ~lanove dekan imenovao na predlog Ve}a. I inicijativa za raspisivawe konkursa treba da, po{to je pokrene katedra, ide preko Ve}a. Kona~no,
dekan }e zasnovati radni odnos sa svim izabranim kandidatima.
Na kraju, Nastavno-nau~no ve}e smatra da Fakultet treba da se obrati
Saveznom ustavnom sudu sa zahtevom da se {to pre okon~a postupak za ocenu ustavnosti Zakona o univerzitetu, a da Narodnoj skup{tini podnese predlog da se taj zakon ukine i donese novi. Ve}e }e pozdraviti anga`man onih
wegovih ~lanova koji budu ukqu~eni u rad na izradi predloga novog Zakona
o univerzitetu.
II
Posledice primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine bile su veoma te{ke – na Univerzitetu u celini, ali i posebno na Pravnom fakultetu. U proteklih 28 meseci na Univerzitetu je nastala pusto{. Veliki broj
profesora i asistenata je – na ovaj ili na onaj na~in – udaqen sa fakulteta, mnogi su istaknuti profesori ili oti{li u prevremenu penziju ili su
napustili Univerzitet, hiqde mladih qudi je potra`ilo uto~i{te u inostranstvu, studenti koji su se legalnim sredstvima suprotstavqali represiji bili su brutalno progawani od strane policije ili paramilitarnih grupa, partijski aktivi vladaju}ih levi~arskih stranaka delovali su, suprotno Zakonu, na Univerzitetu i na fakultetima, samovoqa u politici nagra|ivawa zaposlenih dostigla je zabriwavaju}e razmere, na pojedine fakultete je iz demago{kih razloga upisivano neshvatqivo mnogo studenata, {to je
imalo posebnih negativnih efekata na kvalitet nastave, materijalni polo`aj zaposlenih daqe se pogor{avao (~ak i vi{e nego {to su to nametale krajwe nepovoqne op{te ekonomske prilike) i dr. Primenom ovog zakona otpo~elo je poni{tavawe samog bi}a Univerziteta, wegovo zatirawe kao izvora slobodne misli i stvarala{tva.
Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta smatra da su posebno bili pogubni u~inci na terenu kadrovske politike, gde su dovo|ewe sa strane novih
profesora i izbor novih asistenata-pripravnika (ponekad sa ciqem da se
poboq{a “politi~ka struktura” Fakulteta) bili pra}eni odstrawivawem
pojedinih profesora i asistenata ili zaustavqawem u napredovawu “nepodobnih” kandidata. U periodu primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine (od 1. jula 1998. do 10. oktobra 2000. godine), Dekan je izvr{io 50 izbora
u nastavni~ka i saradni~ka zvawa, od ~ega:
Izbor u zvawe redovnog profesora
6
Preuzimawe u zvawe redovnog profesora
2
Izbor u zvawe vanrednog profesora
7
Reizbor u zvawe vanrednog profesora
3
Izbor u zvawe docenta
7
Reizbor u zvawe docenta
4
Izbor u zvawe asistenta
3
Reizbor u zvawe asistenta
7
Izbor u zvawe asistenta-pripravnika
11
327
Nema sumwe da je ve}ina ovih izbora sprovedena lege artis; {tavi{e, Dekan je redovno vr{io izbor na osnovu predloga koji je pripremila stru~na
komisija, ne koriste}i raspolo`iva diskreciona ovla{}ewa (osim, u retkim slu~ajevima, u pogledu sastava komisije). Pa ipak, prethodna ocena o neposrednim i posrednim politi~kim uplivima na kadrovsku politiku dobija potvrdu kroz slede}e tri dimenzije.
(1) Dovo|ewe novih profesora i asistenata-pripravnika. U periodu primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine dogodilo se da u najvi{a univerzitetska zvawa budu “birani” (prakti~no imenovani od strane dekana – namesnika Vlade) najvi{i pripadnici nomenklature, koji ni po kojem kriterijumu ne pripadaju akademskoj zajednici. Na fakultetima (poput Medicinskog), na kojima je ionako previ{e nastavnika, dovedene su desetine novih,
“podobnih” profesora, a na Pravnom fakultetu se desilo da na predmetu IV
godine, koji je obavezan samo na smeru, pored dva postoje}a, bude postavqen
i tre}i nastavnik, suprotno va`e}em Pravilniku o sistematizaciji. Pri tome je re~ o eksternom ~lanu Upravnog odbora Pravnog fakulteta i potpredsedniku Vlade, dok se, kao pisac referata i jedini ~lan komisije za izbor iz
reda profesora Pravnog fakulteta, pojavquje drugi potpredsednik Vlade.
Pri tome, formalnu inicijativu za raspisivawe konkursa za izbor novog nastavnika pokre}e – suprotno univerzitetskim obi~ajima – mla|i nastavnik
na predmetu (docent, iako postoji redovni profesor, koji je protiv toga konkursa). Kasnije se, povodom prigovora na referat, u kojem je (prigovoru) ukazano da predlo`eni kandidat, dr Vojislav [e{eq, ne ispuwava zakonske uslove za izbor, Komisija ogla{ava sa nipoda{tavawem, potpuno prenebregavaju}i su{tinu iznetih argumenata.
Nepovoqne kadrovske posledice ose}aju se i kod najmla|ih – onih na kojima treba da po~iva budu}nost Univerziteta i Fakulteta. Za asistente-pripravnike, naime, ~esto su dovo|eni aktivisti vladaju}ih partija. Tu se ne postavqa pitawe da li su ispuwavali formalne uslove za izbor – o tome je na
ve}ini fakulteta (a i posebno na Pravnom) vo|eno ra~una, ve} da li su, mo`da, postojali i boqi potencijalni kandidati, koji se – obeshrabrivani direktno ili indirektno – na odgovaraju}i konkurs uop{te nisu prijavili. Neki me|u ovim najmla|im kolegama, bilo da su izabrani po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, bilo da su postali saradnici jo{ od ranije, dozvoqavali su sebi pravo da se pona{aju neprimereno svojem zvawu i godinama, {ire}i klimu diskvalifikacija, prislu{kivawa i dostavqawa – re~ju, postupaju}i suprotno zahtevima koje name}e `ivot u akademskoj sredini, a koji podrazumeva toleranciju, uva`avawe, pravo na slobodu izra`avawa i okupqawa i vrednovawe na osnovu ostvarenih rezultata, a ne na osnovu politi~kog
pripadni{tva.
(2) Odstrawivawe sa Fakulteta. Drugu stranu ovakvog procesa predstavqalo je odstrawivawe deset na{ih kolega (redovnih i vanrednih profesora, docenata i asistenata). Zajedni~ki imeniteq u svim tim slu~ejevima bio
je wihov odnos prema Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, a forma kroz koju su odlazili bila je razli~ita: okon~awe konkursa nebirawem predlo`enog kandidata, otkaz zbog nepojavqivawa na poslu u odre|enom periodu, prestanak radnog odnosa na osnovu odluke disciplinskog organa, penzionisawe
328
posle samo godinu dana produ`ewa radnog odnosa (iako je ostalim nastavnicima te generacije radni odnos bio produ`en dve godine), otkaz jednog nastavnika u znak protesta zbog izbora dr Vojislava [e{eqa, odluka da se ostane na stipendiji u inostranstvu i ne tra`i produ`ewe odsustva. Dekan je, uz
punu podr{ku Upravnog odbora, a na osnovu ovla{}ewa koja mu je poverio
Zakon o univerzitetu, primewivao Zakon o radnim odnosima na na~in koji
je doveo do pomenutog efekta. Ve}e je svesno da je na samom po~etku protestnog odbijawa da se obavqaju ispiti (do kojeg je do{lo zbog otkaza prof. Vodineli}u) dekan pokazao spremnost da se izna|e kompromisno re{ewe, ali
ostaje ~iwenica da, u uslovima kada je autonomija univerziteta ve} bila ukinuta, a akademske slobode ugu{ene, jedan vanredni profesor, koji je, ina~e,
sude}i na osnovu referata, ispunio sve uslove za izbor u zvawe redovnog profesora, nije izabran u predlo`eno vi{e zvawe, a da je zatim dobio otkaz. [tavi{e, neke (zakasnele) sudske presude dovode u pitawe da li je Zakon tuma~en na pravi na~in (posebno kod uzimawa da nepojavqivawe na ispitima zna~i da se zaposleni uop{te nije pojavqivao na poslu). Ostaje tako|e zakqu~ak da je protest petnaestak nastavnika i saradnika protiv otkaza prof. Vodineli}u, uprkos dilemi da li je izabran najprimereniji oblik, predstavqao
hrabar, moralni ~in, kojim se pokazivao otpor prema gu{ewu akademskih sloboda i ukidawu autonomije univerziteta. I drugi su se nastavnici i saradnici – svojim tekstovima, izjavama u medijima, obra}awem Saveznom ustavnom sudu, kontaktima sa me|unarodnom akademskom zajednicom i na druge na~ine – suprotstavqali pogubnim dejstvima Zakona o univerzitetu iz 1998.
godine, ali se spremnosti onih kolega koji su udaqeni sa Fakulteta da preuzmu teret posledica svoje odluke mora odati priznawe.
U klimi nastaloj po udaqavawu pomenutih nastavnika i saradnika, dogodilo se da je, u postupku ponovnog izbora za zvawe vanrednog profesora
za predmet Me|unarodno privatno pravo, prvi referent, ina~e najstariji
nastavnik na tome predmetu, poku{ao da zloupotrebi politi~ki osetqivu
poziciju kandidata, da bi ga, zbog li~nog animoziteta, odstranio sa Fakulteta, pi{u}i – na nivou koji je ispod svih univerzitetskih standarda i bez
ijednog ta~nog argumenta – u osnovi negativan referat. Ve}e konstatuje da
je Dekan uticao na referente da izve{taj barem donekle uqude ({to je samo delimi~no postignuto), a zatim je, na osnovu podnetih prigovora dvojice redovnih profesora, koriste}i zakonska ovla{}ewa, ipak izabrao kandidata o kojem je re~. I ovaj se primer, ma kako bio razli~it od prethodnih,
mora imati u vidu prilikom sagledavawa kadrovskih posledica Zakona o univerzitetu iz 1998. godine: on svedo~i da u odsustvu akademskih sloboda i tolerancije na povr{inu mogu isplivati razli~iti subjektivni interesi neuniverzitetske prirode, ali i da dekanova spremnost da im u ovom slu~aju
da legitimitet – za koju mu treba odati priznawe – pokazuje u kojoj su meri
zakqu~ci Ve}a od 29. maja 1998. godine, da su redovno bili primewivani, mogli ubla`iti dejstvo Zakona.
(3) Zaustavqawe u napredovawu. U uslovima kada je nastao onaj aspekt uni verzitetske autonomije koji se pokazuje u pravu nastavnika da u~estvuju u birawu svojih kolega, otvoren je prostor da se arbitrarno donose odluke o unapre|ivawu u vi{a zvawa. Prima facie uvidom u referate, mo`e se ustanoviti
329
da su u periodu primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine u dva slu~aja
kandidati ispuwavali osnovni uslov za unapre|ewe – imali su objavqenu novu monografiju, odnosno uybenik – ali ih je komisija ipak predlo`ila za reizbor: jednog kandidata za docenta za Krivi~no pravo, a drugog kandidata za
vanrednog profesora za Porodi~no pravo. Da je Nastavno-nau~no ve}e bilo
u prilici da raspravqa o ovim konkursima, odnosno da je celokupan izborni
proces bio transparentniji, ishod je mogao biti druk~iji, a kriterijumi za
izbor u odre|ena zvawa bili bi svakako ravnomernije primewivani.
Univerzitet i Fakultet pretrpeli su, me|utim, i druge negativne posledice pod re`imom Zakona o univerzitetu iz 1998. godine. Univerzitetu u Beogradu je suspendovano ~lanstvo u Evropskoj rektorskoj konferenciji a saradwa vode}ih evropskih i svetskih pravnih fakulteta sa beogradskim Pravnim fakultetom prakti~no je zamrla. Ovakav se razvoj delom mo`e pripisati i op{toj izolaciji zemqe, naro~ito u periodu tokom i neposredno posle NATO agresije, ali se ne sme prevideti inhibitivna uloga dr`avne politike, zasnovane na konfrontaciji sa me|unarodnom zajednicom, pa ni nelegitimnost Zakona o univerzitetu u kontekstu me|unarodno prihva}enih
akademskih standarda i obaveza preuzetih od strane SR Jugoslavije. Izop{ten
iz evropske univerzitetske zajednice i iskqu~en iz svih tokova internacionalne me|uuniverzitetske saradwe (poput programa TEMPUS, SOCRATES,
ERASMUS i dr.), sa bitno ograni~enim investicijama u razvoj informati~kog sistema i internet povezivawa, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na{ao se pred jednim od najozbiqnijih izazova u svojoj gotovo dva veka dugoj istoriji.
Prva je opcija da se zadr`i u lavirintu starog Zakona i da, kroz wegove “kozmeti~ke” promene, odr`ava vlastiti status quo, koji bi se sastojao od
stalnog preispitivawa i sitni~avog vrednovawa pojedina~nih postupaka, pra}enog samozadovoqnim upore|ivawem sa drugim pravnim fakultetima u zemqi i jo{ ekstenzivnijim studirawem. Pred pojavom novih, privatnih fakulteta, a u uslovima tr`i{ne konkurencije, ovakvo opredeqewe bi neumitno dovelo do daqe degradacije i marginalizacije Fakulteta.
Druga opcija podrazumeva brz i radikalan zaokret: {to hitniji ulazak
u okvire evropske me|uuniverzitetske saradwe, modernizacija nastavnog plana i nastavnih programa, tesna saradwa sa pravosu|em, upravom, privredom
i diplomatijom nove demokratske pravne dr`ave, kao korisnicima na{ih usluga, zaokret ka intenzivnom studirawu (kako u pogledu upisne politike, tako i u pogledu re`ima studija i oblika izvo|ewa nastave). Jasno se opredequju}i za drugu mogu}nost, Pravni fakultet je svestan veli~ine postavqenog zadatka, ali i odgovornosti koju ima kao najstarija i do sada najuglednija visoko{kolska institucija u dr`avi.
III
Ve} na svojoj prvoj sednici u punom sastavu, odmah po{to je 5. oktobra 2000.
godine obezbe|eno sprovo|ewe izborne voqe gra|ana i tako radikalno promewen ambijent u kojem je dejstvovao Zakon o univerzitetu, Nastavno-nau~no
ve}e je, primiv{i k znawu ostavku dekana, prof. dr Olivera Anti}a, odlu~i330
lo da pozove deset odstrawenih kolega da se vrate na Fakultet. To su: prof.
dr Dragoqub Popovi}, prof. dr Vojin Dimitrijevi}, prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Dragor Hiber, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, prof. dr
Ga{o Kne`evi}, doc. dr Mirjana Stefanovski, asist. mr Goran Svilanovi},
asist. mr Vladimir \eri} i asist. mr Milica Delevi}-\ilas. V. d. dekanu, prof.
dr Dragutinu [o{ki}u, dato je ovla{}ewe da u najkra}em roku uspostavi kontakt sa wima i da realizuje odluku Ve}a. Nastoje}i da se pomenuti zakqu~ak
{to pre ostvari, Ve}e smatra da bi, gde to prilike dopu{taju, trebalo priznati tu`beni zahtev, a da je mogu}e koristiti i instituciju preuzimawa od
drugog poslodavca i – u krajwoj liniji – ogla{avawa radnog mesta. U ovom kontekstu se od Katedre za me|unarodno pravo i me|unarodne odnose o~ekuje da
{to pre predlo`i raspisivawe konkursa za izbor dva asistenta.
IV
Prethodno izre~ene ocene o kadrovskoj politici vo|enoj u periodu primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine upu}uju na zakqu~ak da bi sve izbore u zvawa nastavnika i saradnika trebalo ponoviti, i to tako da Izborno ve}e obavi glasawe o kandidatima predlo`enim u referatima koje su pripremile stru~ne komisije (a koji su slu`ili i kao osnova za odluke koje je
donosio biv{i dekan). Pri tome bi se postupak odvijao kroz tri stadijuma.
U prvom stadijumu, Nastavno-nau~no ve}e bi razmotrilo sve referate,
koji bi bili u~iweni dostupnim svim ~lanovima Ve}a, zajedno sa eventualno prispelim prigovorima. Ve}e zadr`ava pravo da u slu~ajevima za koje oceni da predstavqaju neopravdano zaustavqawe kandidata u napredovawu predlo`i komisiji da preformuli{e svoj raniji predlog.
U drugom stadijumu, Izborno ve}e }e obaviti glasawe o kandidatima.
Ogromna ve}ina onih koji su bili izabrani po Zakonu o univerzitetu iz
1998. godine, a ispuwavali su uslove u skladu sa najvi{im univerzitetskim
standardima, dobila bi, kroz verifikaciju od strane Izbornog ve}a, dodatni legitimitet za svoje potpuno zaslu`eno ste~eno zvawe. Od onih koji eventualno ne dobiju potreban broj glasova ~lanova Izbornog ve}a o~ekuje se da, slu{aju}i glas svoje savesti, daju otkaz na radno mesto na Pravnom fakultetu.
U tre}em stadijumu, ministar za visoko i vi{e obrazovawe dao bi saglasnost na izbor onih kandidata za redovne profesore koji su dobili potreban broj glasova ~lanova Izbornog ve}a.
Ve}e podse}a da je, saglasno ~lanu 253. stav 1. ta~ka 5, u vezi sa ~lanom 254.
stav 4. Zakona o op{tem upravnom postupku, mogu} vanredni pravni lek u obliku poni{tavawa u vr{ewu slu`benog nadzora odluke Dekana o sticawu zva wa redovnog profesora, kada je ona posledica nedozvoqene radwe, predvi|ene zakonom. U slu~aju dr Vojislava [e{eqa Ve}e konstatuje da takvu nedo zvoqenu radwu predstavqa izbor na osnovu referata u kojem nema adekvatne ocene o monografiji iz oblasti politi~kog sistema, koja se zahteva u skladu sa najstro`im univerzitetskim kriterijumima, niti pomena o univerzitetskom uybeniku (koji se tra`i posredno, preko zahteva da kandidat za redovnog profesora mora imati ispuwene i uslove za izbor u zvawe vanrednog
331
profesora). Nedozvoqenu radwu predstavqa i izbor kandidata koji nije imao
nikakvih rezultata “u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija” (~lan 82. ta~ka 2. Zakona o univerzitetu). Na osnovu ovakve konstatacije, Ve}e ovla{}uje v. d. dekana da, u ime Fakulteta, pokrene inicijativu kod nadle`nog ministra za poni{tavawe pomenute odluke po osnovu slu`benog nadzora, a iz razloga {to je ona posledica nedozvoqene radwe,
predvi|ene zakonom. Katedra za javno pravo bi, vode}i ra~una i o potrebama
nastave, trebalo da odlu~i da li }e predlo`iti raspisivawe novog konkursa za izbor jo{ jednog nastavnika za predmet Politi~ki sistem.
Ve}e daqe smatra da ponavqawe postupka izbora dr Stevana Lili}a u
zvawe redovnog profesora, zapo~eto zakqu~kom Dekana 02-broj 716/8, od 16.
juna 2000. godine, treba {to pre okon~ati, na osnovu izve{taja odre|ene Komisije.
Imaju}i u vidu prethodno navedenu okolnost da se na konkurse za izbor
asistenata-pripravnika ~esto nisu prijavqivali svi potencijalni kandidati, te da je stoga, u uslovima primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine,
Fakultet u odre|enim situacijama bio li{en mogu}nosti da izabere stvarno najboqe mlade saradnike, Ve}e smatra da je potrebno raspisati nove konkurse, osim u onim slu~ajevima gde je konkurs bio raspisan u momentu va`ewa prethodnog Zakona (kada bi se primenio op{ti re`im glasawa na Izbornom ve}u). Za sve ostale asistente-pripravnike, v. d. dekana bi doneo odluku o stavqawu van snage odluke o wihovom izboru u zvawe, s tim {to bi, do
okon~awa novog konkursa, ostali na radnim mestima. Nastavno-nau~no ve}e
je uvreno da je ovakvo re{ewe u najboqem interesu najmla|ih kolega, koji na
taj na~in dobijaju priliku da svoju univerzitetsku karijeru otpo~nu sa punim legitimitetom, koji pru`a izbor od strane Ve}a.
U nastojawima da se kadrovska politika na Fakultetu vrati u okvire legaliteta i po{tovawa univerzitetskih standarda, Ve}e smatra da je neophodno da penzionisani profesori, ~iji je doprinos razvoju Fakulteta nemerqiv,
budu po osnovu ugovora anga`ovani samo u poslediplomskoj nastavi i u komisijama za ocenu i odbranu doktorskih disertacija i magistarskih teza, u
skladu sa ~lanom 32. va`e}eg Zakona o univerzitetu, a saglasno i sa odredbama ranijeg Zakona.
***
Usvajaju}i ovakve stavove, Nastavno-nau~no ve}e Pravnog fakulteta uka zuje da je zadatak Univerziteta da se svim legalnim i legitimnim sredstvima suprotstavqa re{ewima koja ne samo ru{e wegovu autonomiju, nego su i
u suprotnosti sa Ustavom i me|unarodno preuzetim obavezama. U tom smislu,
obaveza je Pravnog fakulteta da, kriti~ki preispituju}i pogubne odredbe
Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, doprinese vaspostavqawu autonomije univerziteta i akademskih sloboda, pre svega kroz svoj doprinos u pripremi novog zakona o univerzitetu, koji }e biti saobra`en najvi{im evropskim
standardima.
332
Drugi materijal Radna grupa je naslovila kao: “Obrazlo`ewe inicijative za ukidawe Zakona o univerzitetu” i u wemu se ka`e:
1. Srpski Zakon o univerzitetu (ZU), izglasan maja 1998. godine, pokazao se samo kao puko oru|e vladaju}e politi~ke strukture, mahom za kratkovido sprovo|ewe wenih uskih ciqeva. On je antiteza aktu istinskog pravnog potvr|ivawa univerzitetske slobode i samouprave, odnosno utvr|ivawa dostojnog institucionalnog `ivota u akademskoj zajednici.
Sada{wi ZU je jedna u nizu {tetnih partijskih, a izgleda i osvetni~kih mera sa zakonskom maskom. Premalo je konstatovati da je on vi{estruko i drasti~no neustavan – i potpuno neprimeren univerzitetskom miqeu.
Postoje}im srpskim ZU nastavqena je jedna kabadahijska kampawa (ili, ~ak,
sistematsko zatirawe kqu~nih i vode}ih nedr`avnih, misle}ih i kriti~ki raspolo`enih dru{tvenih punktova) zastra{ivawa i zloupotrebe prava i parlamentarizma. Odnosni tekst pripada narastaju}oj skupini jugoslovenskih birokratskih i autoritarnih propisa koji ne vode ra~una ni o ustavu (kakav da je), ni o priznatim i uglednim me|unarodnim dokumentima – a
posebno ne o univerzitetskoj i op{toj tradiciji, toleranciji i dobrom ukusu. ZU je oli~ewe kako nepravde, tako i pravne nesigurnosti, arbitrarnosti
i diskrecionarnosti “ovla{}enih lica”. Ukratko, on je prava slika politi~kog re`ima vremena u kojem je nastao. A wegova nedemokrati~nost i protivustavnost, pored ostalog, naro~ito dolaze do izra`aja na planu “regulisawa” autonomije univerziteta.
– U postoje}im ustavima na jugoslovenskom prostoru, drevno i gra|anski provereno na~elo autonomije univerziteta, formulisano je na dva na~ina – neposredno i posredno. Neposredno ga izra`ava Ustav Republike Crne Gore: “Jam~i se autonomija univerziteta, visoko{kolskih i nau~nih ustanova” (~lan 63). Savezni ustav i Ustav Republike Srbije govore o “slobodi stvarawa i objavqivawa nau~nih i umetni~kih dela...” (~lan 53. stav 1.
jugoslovenskog ustava i ~lan 33. stav 1. srpskog ustava). A conditio sine qua
non nau~nog i umetni~kog stvarala{tva na univerzitetu je wegova istinska autonomija, kao korelativ specijalizacije i dru{tvene nezamenqivosti wegove delatnosti, pra}ene visokom stru~no{}u i dignitetom kadra
koji je obavqa. Prava i potpuna autonomija univerziteta je elemenat op {te kulture i treba da obezbedi miran i siguran radni prostor i razmah
stvaraocima i pedagozima. Ona je verni saputnik i pospe{ilac nesputa ne nauke i kvalitetne nastave, bez dr`avne stege i politizacije. Originalna autonomija univerziteta osobito dolazi do izra`aja u upravqawu
univerzitetom (fakultetom), kod izbora nastavnika i saradnika, kao i u
svojinskoj materiji.
ZU odre|uje da “univerzitet i fakultet imaju obrazovnu i nau~nu auto nomiju u skladu sa ovim zakonom” (~lan 5. stav 1). Time je autonomija univerziteta ve} na startu i terminolo{ki i zakonski prognana s podru~ja upravqawa univerzitetom (i fakultetom), kao i iz sfere izbora i reizbora nastavno-nau~nih poslenika. O svojinskim pitawima, da i ne govorim. Tako|e, ni ova proklamovana, defektna paraautonomija – “obrazovna i nau~na”,
nije celovita, nego se odvija “u skladu sa ovim zakonom”. Proizlazi da ~ak
ni ona nije nikakva sloboda, ve} obi~na zakonska magla.
333
S druge strane, ZU propisuje da “univerzitet i fakultet imaju svojstvo
pravnog lica, u skladu sa zakonom i statutom” (~lan 10. stav 2). Druga~ije saop{teno, oni i nisu ortodoksna pravna lica, ne priznaje im se taj status ip so lege, nemaju sasvim zaokru`eni pravni subjektivitet – ve} je i on u dvostrukoj pravnoj mre`i: i ZU i odgovaraju}eg statuta. A wima se, bez ikakve ko~nice, maltene bilo {ta mo`e ograni~iti, tj. dovesti u sumwu.
Nadaqe, o {irini i kakvo}i zapisane “nau~ne i obrazovne autonomije
univerziteta” mo`e se ste}i slika i iz slede}ih zakonskih postavki:
a) Podse}amo, dr`avni univerziteti (i fakulteti) su javne ustanove, a
ne dr`avne organizacije u sklopu dr`avnog aparata. Dakako, oni obavqaju
javnu slu`bu na planu nauke i visoko{kolskog obrazovawa. S obzirom da ta kve univerzitete i fakultete osniva Republika, Vlada Srbije je iskqu~ivo nadle`na za wihovo ukidawe (~lan 18. st. 1-2). Me|utim, ona ih, u smislu
ZU, ukida bez ikakvog i i~ijeg predloga, bez prethodnog stru~nog elaborata
(i sl.). Mo`e da ih sa univerzitetske mape izbri{e u svako doba – i bez obaveze obrazlagawa takvog dru{tveno va`nog i dalekose`nog ~ina. Zna~i, potpuno diskreciono.
b) Zatim, nema traga od autonomije univerziteta ni kod izbora rektora
i dekana, poslovodnih organa univerziteta i fakulteta. Wih, kada je re~ o
univerzitetima i fakultetima “~iji je osniva~ Republika” – “imenuje razre{ava Vlada”. (~lan 110. stav 2. i ~lan 123. stav 2). Tako, ti “izbori” ostaju,
i zakonski i prakti~no, sasvim izvan uticaja univerziteta i fakulteta – bez
konsultovawa merodavnog kolektiva, nezavisno od wegovog eventualno izra`enog meritornog stava o tom pitawu. Uz to, Zakon ne predvi|a bilo kakva
su{tinska merila (stru~na, upravqa~ka, pedago{ka...) koja bi se imala u vidu kod predmetnih postavqewa. Stoga, sledi zakqu~ak da je podela rektorskih i dekanskih uloga krajwe arbitrarna, odnosno da je izvr{ena prema kriterijumu politi~ke celishodnosti ili kakve druge sli~ne podobnosti kandidata.
A ovla{}ewa tih, nametnutih dr`avnih ~inovni~kih rektora i dekana
– ogromna su. Tako, dekan ima “prava i du`nosti direktora preduze}a (kao da
je u pitawu profitna organizacija, a ne specifi~na ustanova! – prim. Z.T.),
ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno” (~lan 122. stav 2).
c) S potowim u vezi je dekanska vlast kod “izbora u zvawe i na radno mesto nastavnika, odnosno saradnika” (~lan 91). Naime, “po dostavqawu izve{taja komisije dekan vr{i izbor izme|u kandidata koji ispuwavaju uslove
za izbor u zvawe i na radno mesto nastavnika, odnosno saradnika” (stav 1). Dakle, on samo pribavqa izve{taj odgovaraju}e kompetentne fakultetske komisije, ali nije uop{te vezan wenim mi{qewem (koje ona, uzgred, i nije obavezna da izrazi). Ukratko, mo`e izabrati bilo kojeg od prijavqenih kandidata “koji ispuwava zakonske uslove” – a ne i stvarno najboqeg od wih.
Postavqamo pitawe: kako se nastavnik i saradnik univerziteta “zakon ski slobodno i nezavisno” mo`e baviti nau~nim radom i obavqati obrazovnu funkciju (~lan 5. stav 2) kada mu, kod svakog izbora i reizbora – bez obzira na li~ne kvalitete – preti samovoqa de`urnog direktora fakulteta
(koji, pak, za celokupan svoj upravqa~ki rad na fakultetu iskqu~ivo odgovara dr`avnoj vladi).
334
Ispada da je kreirawe i vo|ewe kadrovske politike na “zakonski samostalnom” univerzitetu, odnosno fakultetu (prema ZU), ekskluzivno pravo
jednog, “odozgo” oktroisanog ~oveka, u stvari Vladinog namesnika. Mutatis
mutandis, vredi i kod penzionisawa, preciznije kod mogu}nosti da neko lice, i posle odre|enih navr{enih godina `ivota, odnosno dostizawa predvi|enog sta`a osigurawa – “ostane i daqe u radnom odnosu” (~lan 99).
Najzad, Zakon nije propustio da resornog ministra snabde prerogativom
davawa “prethodne saglasnosti” pri izboru u zvawe i na radno mesto redovnog profesora (~lan 91. stav 2). [to je sigurno, sigurno je! Jer, mo`e nekom
dekanu, preoptere}enom pripadaju}im funkcionerskim pravima, pone{to
i da promakne pri izboru izvesnog lica u najvi{e univerzitetsko zvawe.
d) Da je autonomija univerziteta i fakulteta prazna, papirnata zakonska re~ bez opipqive sadr`ine – pokazuju i odredbe o upravnom odboru univerziteta i fakulteta, Upravni odbor slovi kao “organ upravqawa”. Skoro da je suvi{no re}i da i wega, ex lege, imenuje i razre{ava Vlada Republike. Tako, primerice, od devet ~lanova upravnog odbora fakulteta trojica “dolaze spoqa”, dok se uop{te ne navodi koliko }e, u kvoti od ~etiri ~lana “iz
reda zaposlenih”, biti mati~nih nastavnika i saradnika u wegovom sastavu.
Ne postoji zakonska smetwa da ne bude nijedan (~lan 129). Ta “sitnica” je prepu{tena statutu fakulteta koji ina~e donosi sam upravni odbor!
Ina~e upravni odbor fakulteta, pored ostalog, donosi statut fakulteta, odlu~uje o kori{}ewu sredstava fakulteta, donosi godi{wi program rada i plan razvoja fakulteta, “donosi odluku o obrazovawu organizacionih
jedinica, na predlog dekana”... (~lan 130).
e) Za svaki slu~aj, ZU predvi|a i nadzorni odbor univerziteta (~l. 118120), odnosno fakulteta (~l. 131-133). Razume se, i wega imenuje osniva~, {to
}e re}i Vlada, kada je osniva~ Republika Srbija. Ve}ina wegovih ~lanova
(tri od pet) pristi`u “izvan” odgovaraju}e univerzitetske, odnosno fakultetske sredine.
Tako se uspostavqa dvostruki nadzor nad zakonito{}u i celishodno{}u
“rada i poslovawa” (organa) univerziteta, odnosno fakulteta. Prakti~no,
oba su istoga usmerewa i karaktera: (1) upravni nadzor, od strane odgovaraju}eg ministarstva (~l. 152-154); (2) kontrola nadzornog odbora.
Povezano sa ostalim vidovima sna`nog uticaja Republi~ke vlade na univerzitetsku ravan – neposredno ili preko dodeqenog dekana-direktora – prirodna dr`avna kontrola se preobra`ava u ~isto dr`avno tutorstvo, ~ime
se od univerziteta i fakulteta `ele da stvore (a umnogome i jesu!?) poslu{ne i “isfiltrirane” upravne organizacije, tu|e tradicionalnoj univerzitetskoj slobodi i samoupravi.
– Isto tako, prema pravilu ~lana 165. ZU, “zaposleni na univerzitetu,
odnosno fakultetu, koji su zasnovali radni odnos do dana stupawa na snagu
ovog zakona, jesu u obavezi da zakqu~e ugovor o radu u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona”. Ina~e, citirani tekst pripada “prelaznim
i zavr{nim odredbama” ZU.
Najpre, jasno je da je navedena norma pravno-tehni~ki nekompletna i uveliko vremenski prevazi|ena. Ona ne ka`e {ta }e se desiti u dve vrste slu~ajeva: a) ako rektor, odnosno dekan uop{te ne ponudi nekom licu zakqu~i335
vawe predmetnog ugovora, tj. ne stavi, u svojstvu “poslodavaca”, svoj potpis
na ugovor (ili mu ga pak ne ponudi u ostavqenom roku); b) ako zaposleni ne
potpi{e predo~eni ugovor u predvi|enom zakonskom razdobqu. Po{to nikakva sankcija za takve propuste nije propisana, postavqa se naro~ito pitawe da li – istekom zakonskog roka – prestaje radni odnos onom, do tada zaposlenom licu na univerzitetu (fakultetu), koje nema novozakqu~eni ugovor o radu. Da li je takvo lice ostalo u radnom odnosu i posle 4. avgusta 1998.
godine, do kada se – po ZU – odnosni ugovor najkasnije “morao potpisati”?
Ako je odgovor pozitivan, ~emu onda pomenuto zakonsko pravilo (koje je,
ina~e, nedozvoqeno trapavo stilizovano, mo`da i ne slu~ajno nezgrapno formulisano)? Tada je wegova suvi{nost udar na pravni~ki zanat, na pravnu sigurnost, isto tako. Onda je takva pravna regula potencijalni izvor manipulacije (primerice, dekanska zabrawivawa nastavnicima i saradnicima koji doti~ni papir nisu potpisali da dr`e ~asove, umesto ~ega su raspore|ivani “na druge poslove i zadatke”, i sl.).
A ako je odgovor negativan, ukoliko je dakle posredi poseban, tobo`e novouvedeni pravni osnov za prestanak radnog odnosa – ta “pre}utna klauzula”
ili navodno “logi~ki podrazumevaju}a posledica” je duboko neustavna i nezakonita. Jer, u ~lanu 165. ZU se name}e oro~ena obaveza da se ponovo zasnuje, odnosno uspostavi ne{to {to jo{ pravno traje – zakonito nastao radni
odnos koji mo`e da prestane jedino na na~in predvi|en zakonom. Naime, prema ~lanu 54. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, “zaposlenima mo`e prestati radni odnos protiv wihove voqe pod uslovima i na na~in utvr|en zakonom i kolektivnim ugovorom”. Istovetno pi{e i u Ustavu Republike Srbije (stav 3. ~lana 35). Uobi~ajene “slu~ajeve prestanka radnog odnosa” izri~ito normira i Zakon o radnim odnosima Srbije (~l. 107-111).
Re~ju, “izum” ZU nema ni ustavno, ni radnopravno zakonsko upori{te.
[tavi{e, predvi|eni paraugovor o radu (iz ~lana 165. ZU) se ne obazire ni
na pojedine odredbe istoga pravnoga teksta. Prvo – on potpuno ignori{e klasi~an ugovor o radu koji dekan sklapa sa licem koje je izabrano u odre|eno
zvawe (~lan 91. stav 3). Ovaj potowi traje do isteka vremena za koje je lice
izabrano, a kod izbora u zvawe redovnog profesora – bez ograni~ewa (ta~nije, do penzionisawa).
Drugo – pravilo ~lana 165. se kosi i sa odredbama ~lana 160. i 164. razmatranog zakona, koje glase: “Lica izabrana u zvawe nastavnika univerziteta po propisima koji su va`ili do stupawa na snagu ovog zakona, zadr`avaju
ste~ena zvawa i nastavqaju da obavqaju poslove nastavnika do isteka vremena za koje su izabrana” (~lan 160): “Saradnici izabrani u saradni~ko zvawe
po propisima koji su va`ili do stupawa na snagu ovoga zakona obavqaju poslove saradnika do isteka vremena na koje su izabrani” (~lan 164). Na kraju
krajeva, zbog ~ega bi svi oni bili du`ni da zakqu~uju nekakav novi, deklarativan i besmislen “sporazum o lojalnosti”? Kome?
– Najzad, u prelaznim odredbama ZU, izostalo je odre|ivawe odgovaraju}eg pravnog re`ima (starog ili novog?) po kojem bi se okon~ali izbor ni postupci koji su po~eli po ranijem zakonu o univerzitetu. Takvo zakonsko “}utawe” je u praksi obilato kori{}eno putem dekanskih tuma~ewa da
se ti pravni procesi imaju dovr{iti po novom zakonu. Ovim su grubo o{te336
}eni zate~eni kandidati, pokloniv{i poverewe pravilima koja su vredela u momentu kada je krenuo postupak za wihov izbor – a koja su napre~ac
zamewena novim, upadqivo nedemokratskim solucijama. Posredi je nesumwivo neustavnost jedne namerne zakonske praznine, koja {irom otvara vrata prikrivenoj retroaktivnosti primene novog zakona na nedovr{ene pravne situacije ~ije je re{avawe zapo~eto po prethodnom, istovrsnom zakonskom izvoru.
Na~elo zabrane retroaktivnosti (povratnog dejstva) pravnih propisa
je logi~no i opravdano, i kao takvo ugra|eno u pravne sisteme najve}eg broja zemaqa. Nalazi se i u na{im ustavima (~lan 117. Saveznog, ~lan 121. Srpskog i ~lan 109. Crnogorskog ustava). Na saveznom nivou (a sli~no je i u ustavima jugoslovenskih republika ~lanica) zabrana retroaktivnosti se ubla`ava na slede}i na~in: “Samo pojedine odredbe zakona, ako to zahteva op{ti
interes, utvr|en pri wihovom dono{ewu, mogu imati povratno dejstvo”. Ponavqam, ZU prenebregava citirane ustavne regule, ne pokazuju}i nimalo interesa za principijelno i pravi~no rasvetqavawe pitawa koja smo dotakli.
2. Iz svih predo~enih razloga, ZU se – i kao neustavan i kao krajwe nedemokratski tekst – odmah (kada ve} nije do sada) mora staviti van snage, a
posledice koje je proizveo (one za koje je to po prirodi stvari mogu}e) ne smeju opstati.
Beograd, 1. 11. 2000.
Ovoliko strasti istresene na papir zapravo je dokaz da je Zakon o univerzitetu dobar. Done{en je da bi dr`ava zaustavila politizaciju srpskih
univerziteta i wihovo pretvarawe u upori{te pete kolone, instrument zapadnih obave{tajnih slu`bi u wihovim naporima da uni{te Srbiju. Izgleda, na`alost, da to nije bila dovoqna prepreka jer se peta kolona ipak do~epala vlasti.
10. Tre}a postrevolucionarna sednica
Nastavno-nau~nog ve}a
Sedamnaesta pro{irena sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta po~ela je 6. novembra 2000. godine u 12 ~asova insistirawem pojedinih
profesora – aktivista Gra|anskog saveza Srbije da se udaqe novinari i televizijski snimateqi, na {ta je dekan Fakulteta predlo`io da se Ve}e o tome izjasni, ~ime je po~ela veoma interesantna rasprava koja je u celosti snimqena, pa je ovde radi upe~atqivosti istorijskog svedo~ewa prenosim:
Prof. dr Vojislav [e{eq:Da li je sednica otvorena ili zatvorena? Ako
je sednica otvorena za javnost onda je neophodno prisustvo novinara. Mogu
da se slo`im da kamere ne treba da ometaju ceo tok sednice, ali ako je sednica javna novinari mogu da prisustvuju celom wenom toku. Ako je sednica
zatvorena onda ni Rade Stojanovi} ne mo`e da prisustvuje, jer on nema nijednog pravnog osnova da prisustvuje zatvorenoj sednici. On mo`e slobodno da u{eta na svaku otvorenu sednicu, ako ga interesuje {ta se de{ava, ako
ne}e da ide na Kalemegdan da igra {ah, mo`e da do|e ovde.
V. d. dekana prof. dr Dragutin [o{ki}: Molim vas.
337
Prof. dr Vojislav [e{eq: Samo sam ~uo, gospodine dekane, da me je u mom
odsustvu, dodu{e ja sam bio spre~en va`nim dr`avni~kim razlozima da u~estvujem u raspravi na prethodnoj sednici ve}a, ali sam se uredno opravdao,
Rade Stojanovi} napadao na krajwe neprimeren i vulgaran na~in, a niko ga
u tome nije spre~io. Prema tome, on mo`e da prisustvuje ali ne mo`e da dobije re~ na ovoj sednici, jer nema nikakvog pravnog osnova za to.
Prof. dr Radoslav Stojanovi}: Ima.
Prof. dr Vojislav [e{eq: Ima, kada se bude sindikat penzionera biv{ih profesora organizovao, e onda mo`ete da prisustvujete i da dobijete re~,
a ovde... Ho}ete li mi dozvoliti da ja zavr{im gospodine dekane, uznemiravaju me.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Kada se vi prepucavate.
Prof. dr Vojislav [e{eq: Ja se ne prepucavam, gospodine dekane, dali
ste mi re~ i ja o~ekujem da ka`em ono {to sam imao o proceduralnim pitawima. Pitawe je otvorene i zatvorene sednice.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Jeste li zavr{ili?
Prof. dr Vojislav [e{eq: Jesam, hvala.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Molim vas, sa~ekajte malo, hajde malo da
smirimo ove zagrejane duhove, mal~ice samo. Ovde je, pre svega, re~ ho}e li
novinari i snimateqi, to nije isto, da prisustvuju sednici koja je tematska,
tu je dnevni red, koja je stru~na i nau~na, i tako daqe, ili ne}e. To je pitawe.
A posle }emo da otvorimo pitawe o ostalom. Prema tome, ho}emo li ovako,
novinare bez cele ove tehnike i novinare sa tehnikom i izve{ta~e.
Ko je za to da novinari prisustvuju...
Prof. dr Radoslav Stojanovi}: Nezgodno je formulisano pitawe...
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Kako? Ko je za to da novinari sa snimateqima prisustvuju ovoj sednici neka podigne ruku. Izvolite.
Prof. dr Stevan Lili}: Di`ite ruke, bre. [ta vam je? Mora svet da vidi {ta se doga|a ovde.
Prof. dr Vojislav [e{eq: Ne mo`e on da digne ruku, nije ~lan. (Povodom u~e{}a u glasawu dr Radeta Stojanovi}a)
Prof. dr Stevan Lili}: Nek vide kako se izbacuje [e{eq sa ove sednice.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Ko je za prisustvo novinara i snimateqa?
Ve}ina je da novinari prisustvuju.
Prof. [e{eq: Nema niko protiv.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Ima li uzdr`anih? Ima dva uzdr`ana.
Prema tome nemojmo da zagrejavamo atmosferu, novinari }e biti prisutni. Dozvolite mi da vodim ovu sednicu.
Neka se rasporede tako da mo`emo da pratimo ovu sednicu.
Asistent: Ja predla`em da se jednom fotografu zabrani da prisustvuje
ve}u, evo, kolege su svedoci, jedan na{ asistent ga je zamolio da se pomeri da
bi mogao da prati tok sednice, a taj fotograf ga je ru`no opsovao. Ja mislim
da tom fotografu ne bi trebalo da dozvolimo da prisustvuje ovoj sednici.
Toliko.
Izviwavam se {to sam uzeo re~.
338
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Otvaram sednicu Nastavno-nau~nog ve}a
i `elim da vam zahvalim na odzivu mom pozivu.
Pre nego {to pre|emo na razmatrawe i usvajawe dnevnog reda sednice
`eleo bih, vide}ete iz kojih razloga to ~inim, da vam se obratim samo sa nekoliko re~i.
Dana{wa sednica, za koju u {iroj javnosti vlada neuobi~ajeno, kao {to
se vidi iz prilo`enog, veliko interesovawe, o tome svedo~e najave dolaska
i prisustvo novinara iz brojnih novinskih beogradskih redakcija, predstavqa prekretnicu za budu}nost na{eg fakulteta, mislim na ovu sednicu. Ona
}e, sa jedne strane, ozna~iti ili pravac konsolidacije, stvarawe normalnih
akademskih uslova za obavqawe nastavne, nau~ne i svake druge aktivnosti ili,
s druge strane, smer koji vidno strahuje da se mogu dogoditi razmirice, sva|e, revan{izam, strah, pa mo`da i progon qudi. Preispitivawa kao nekada,
mnogo puta na ovom fakultetu, preispitivawa moralno-politi~ke podobnosti, zato kao vr{ilac du`nosti dekana apelujem na sve vas da hladne glave,
bez emocija i uz neophodnu dozu smirenosti, akademske tolerantnosti i brige za fakultet uradite sve {to je u va{oj mo}i da ne skrenemo sad ponovo,
kao mnogo puta stranputicom. Ovaj moj apel se odnosi na sve nas, a pre svega na one koleginice i kolege s ube|ewem da ovde ima jedna stara generacija koja je tu pri kraju i ova sredwa postaje najstarija, pa se woj obra}am. Dakle obra}am se onima koji spadaju u sredwu i najmla|u generaciju, na kojima
ostaje budu}nost ovog fakulteta, da urade sve da krenemo jednim drugim smerom smerom kojim smo i{li mnogo puta u pro{losti.
Prof. dr Vojislav [e{eq: Smatram da peta ta~ka dnevnog reda ne mo`e da ostane – pitawe nepoverewa ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora Fakulteta, jer nema nikakvog pravog osnova da Nastavno-nau~no ve}e izra`ava ili ne izra`ava poverewe Upravnom i Nadzornom odboru fakulteta. Nema osnova ni u Zakonu ni u Statutu. Upravni i Nadzorni odbor je imenovala Vlada Srbije i samo ona mo`e da mu izrazi poverewe ili nepoverewe. I to nema nikakve veze ni sa zakonskim ni sa statutarnim nadle`nostima Nastavno-nau~nog ve}a. Neodr`ivo je u dnevnom redu.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Ovde je pitawe prethodne sednice Nau~no-nastavnog ve}a, na kojoj je ova ta~ka dnevnog reda bila i koja je usvojena,
mi je nismo zavr{ili. Prema tome, nije sporno da li ona ostaje ili se skida sa dnevnog reda.
Prof. dr Vojislav [e{eq: Pa sporno je, ako je bila na pro{loj sednici, a nije zavr{ena to samo po sebi svedo~i da je problemati~no u{la i tada u dnevni red, jer za{to onda ne bi bila zavr{ena, okon~ana na neki na~in.
Drugo, ako je pro{li put napravqen jedan prekr{aj pravnih normi to nije
dovoqan razlog da se i danas napravi isti prekr{aj.
Prof. dr Dragutin [o{ki}: Molim vas, ja moram da vodim ra~una ko se
prvi javqa. Prvo se javio za diskusiju profesor dr Avramovi}, a onda profesor Braji}.
Prof. dr Sima Avramovi}: Ova ta~ka jeste bila na pro{loj sednici na
dnevnom redu, pod ovim nazivom, jeste bila zapo~eta, ali ja zaista ne vidim
problem u definisawu samog naziva ove ta~ke