овај број

Transcription

овај број

prole}e
BEOGRADSKI
KWI@EVNI ÂSOPIS
godina VI / broj 18/ 15. mart 2010.
SADR@AJ
Du{ko Novakovi}: Ze~ja srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jovica A}in: Posledwi zalogaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ana Ristovi}: Tesla na odmoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Kecmanovi}: Sibir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ratko Dangubi}: Jabuke i vino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ivan Anti}: Talac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Adnan Repe{a: [ta ako zazvoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Marija Mixovi}: Tri pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neboj{a ]osi} A{i: Kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jasna Mili}ev: Linkovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
11
19
24
45
49
53
56
60
65
n n n SVETlarnik
MA^KA IZUZETNE LEPOTE – @IVOTIWE U PRIÂMA
Lui|i Pirandelo: Radosni pozdrav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Stiv Jarbro: Dva psa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Qudmila Ulicka: Ma~ka izuzetne lepote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Patri{a Hajsmit: Zapisi uvaène buba{vabe . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kornel Filipovi~: Redak leptir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
76
93
104
109
n n n SE]AWA, GODI[WICE
Goran Petrovi}: Zapis na margini
jednog primerka Hazarskog re~nika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Larisa Saveqeva: Svet velikog pisca (se}awa na Milorada Pavi}a) .
Aleksandar Gerasimov: Doktor A. P. êhov i wegova ~ehovijada . . . .
113
118
123
n n n @IVOTI PESNIKA
Grejem Rob: Kulturni udar veka (iz biografije V. Igoa) . . . . . . . . . . . .
129
n n n TUMAÊWA
Ivana Milivojevi}: Homer, Xojs, Ki{:
jedno efemerno ~itawe iz produène perspektive . . . . . . . . . . .
Ivo Tartaqa: Govor jedne pesme o sebi samoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
141
156
n n n BEOGRADSKI SVEMIR
Spomenka Kraj~evi}: Krugom dvojke (putopis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan Markovi}: ûburske meditacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Filip Delavo: Prestonica u leto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Milosavqevi}: Pozori{na klasika i mi (danas) . . . . . . .
Sr|an Vu~ini}: Bajke i horori globalnog sela (38. FEST) . . . . . . . . . .
163
170
174
177
187
n n n KWIGE
Gojko Boòvi}: Drama beznadne egzistencije
(Sveto i prokleto S. Tonti}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Alen Be{i}: Re~i koje mogu sve (Ovaj svet @. Nedeqkovi}a) . . . . . . .
Ilija Baki}: Zatvarawe i otvarawe novih prostora
(Izabrane & nove pesme O. Horvata) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tijana Tropin: Prividni ìvot (Austerlic V. G. Zebalda) . . . . . . . . .
Dragana Stoli}: Poetika nade (Glasovi u vetru G. Oluji}) . . . . . . . . .
Rastko Simi}: Ka qudskoj terra incognita
(A ako umre pre nego {to se probudi? \. Pisareva) . . . . . . . . . .
Milan Todorov: Puwewe Pandorine kutije
(Bela pri~a R. Dangubi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Mi~i}: Kratka istorija kwièvnog Beograda
(Ti, me|utim J. Pej~i}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
n n n Autori i prevodioci Beogradskog kwièvnog ~asopisa . . . . .
nnn
Fotografije u broju:
Goranka Mati}: Maca Goca
195
198
202
205
207
212
215
218
221
Du{ko Novakovi}
ZE^JA SRCA
ULICA PALMIRA TOQATIJA
Tamo mi je zabrawen pristup
I da sam duh te{ko bih se
Kroz kqu~aonicu provukao
I u{ao u stan gde sam ìveo
Poku{avam da obezbedim pristup
Preko arhive u zakucima mozga
Ulazim u jednu stambenu kocku
Pewem se liftom
Otvaram vrata
Ovde je bilo pretsobqe
Ovde kuhiwa sa ple}atim friìderom
Norve{ke proizvodwe
Ovde u sobi sa fikusom
Postavqenim tako da kroz prozor
Stalno doti~e dnevna svetlost
Ovde sam sede kraj umiru}eg o~uha
Beogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
5
Ovde u salonu, levo od zidnog ~asovnika
Naspram kitwastog troseda
Stajala je staklena vitrina
Desno, komoda sa uramqenim slikama
A u jednoj od wenih ladica, u dowoj
U zlatnom medaqonu s poklopcem
I moja sli~ica se sme{ila
Prva po redu odozgo
Niko da me pozove unutra i suo~i sa sobom
Ni moj izvod iz kwige ro|enih
Ni hrpe duplerica iz Pleboja
Sakrivene ispod kreveta
Ni moj najmla|i, osorni brat
Osvaja~ mrtvog prostora
I moje zarobqene ~etkice za zube.
ZE^JA SRCA
Na{a deca nisu kod ku}e
Na{a deca nisu u {koli
Na{a deca nisu na ulici
Olo{ uli~ni
Na{a deca nisu
Mali kuriri mafije
Sa zadenutim opu{kom na usnicama
Italijanski fakini
Na{a su deca po igraonicama
Na{a su deca za aparatima
Aparatima sa laserskim zracima
6
Skoncentrisana
Lepo se zabavqaju zbrinuta
U tim ratnim {tabovima za decu
Na smenu seku kontinente
Kao da su kontinenti od sira
Na smenu ih mrve u prezle
Na smenu se ubijaju rafalno
Izvode desantne udare
Na smenu paklene obroke
Serviraju goli{avim turistima
Na smenu dotr~e zadihano
Treba im jo{ novca za ètone
Da dovr{e, to jest sliste
Prokazane narode i sekte
Wihove o~i uàgreno plamiwaju
Srca kucaju u preskocima
Kaka im je ponekad ìtka
Od prekomerne upotrebe ke~apa
Ali na{a su deca, dokazano je
Medicinski ispravna
A mi nismo
Mi sedimo slomqeni i pri~amo
Koju zamku jo{ da isprobam
I na{oj deci vratimo
Upla{ena ze~ja srca
I kako da ih najbrè izvu~emo
Iz dru{tva svetskih robokapa
Kiborga i terminatora
Konfidenti predlaù rez u pona{awu
Vra}awe u opticaj
Starih, pedago{kih alata: kai{eva i {iba
Kle~awe na orahovim quspama
7
Oni su u ve}ini
A mi koji smo u mawini
Predlaèmo lemilice
Lemilice za va|ewe ~ipova
Ili da neko trkne i pogleda
U nekoj starinskoj radwi
Drè li jo{ kle{ta
Za ~upawe vampirskih zuba
Ili glogove za{iqene koce.
NEOÊKIVANO
Ki{a me besplatno kupa
Lahor besplatno miluje
Sunce besplatno greje
Ptice besplatno hrane svojim pojem
Ni{ta se ne napla}uje ni~ime
Fabri~ke kapije opet postaju `drela
Za gutawe i bquvawe radnika
Da se nije vratio komunizam?
BUWIN
Napokon stanica. Buwin silazi sa voza, jedini.Vadi iz malog xep}i}a na kaftanu papri} na kome je upisano ime sela gde
se zaputio. Pita stani~nog slu`benika kojim pravcem se ide.
– Tamo! I ovaj pokazuje ispruènom rukom na nekakvo
`mirkavo svetlo koje se te{ko probija kroz gustu tamu.
Buwin procewuje da }e morati do tamo da pe{a~i, jer nema
stani~nih zaprega za prevoz putnika, nema ni stani~nog klozeta,
nema ni kafane, nema ni{ta.
– A ima li tamo koga? @ivi li neko, pita Buwin?
8
– Ima, kako da nema, odgovara slu`benik i dodaje: – Tamo je
iz Moskve do{ao neki biv{i general \erìnski, sa gadnim gihtom, pa onda Dimitrije Vasiqevi~, onaj {to je pokrao grdne rubqe, ali je odrobijao svoje, a onda je do{la Oqa-Oqenka, ona
{to je pobegla od muà, ona im kuva. Selo je prazno, svi su starinci poumirali, a mladi oti{li u carsku vojsku. Ne}e ti biti
tamo lo{e kad se sredi{. Va`no je da odmah nabavi{ drva, lepo
naloì{, toplo ti je, vuci zavijaju, a ti, ba}u{ka, pi{e{.
Buwin za~u|eno podiè obrve i re~e: – Ti zna{ ko sam ja?!
– Kako ne bih znao, odgovori slu`benik, ti si mene izmislio u svom romanu “Selo”.
I Buwin ra{iri krila i odlete sa stanice.
NAJNI@E BI]E IZ GRUPE
Zove se \ina i sude}i po naduvenosti stomaka uskoro
}e roditi
Prehodno, bila je silovana iza ku}e jednog tajkuna
Ti je naziva{ malom droqom i rado bi je {utnuo u rebra
Dok sklup~ana ispod stola koristi svoj dah da zagreje
matericu
Ti mrzi{ tu ènicu koja se nikome ne àli, nikoga
ne optuùje
I koja }e kad rodi odmah postati samohrana majka
A, zapravo, ti bi trebao prvi da je pozove{ da po|e
s tobom kad krene{ ku}i
Vidi{ li kako te gleda, kao u Boga. Je li te ikad tako
gledala tvoja èna?
MOBILNI
Halo, ovde Papa!
Skidajte onog tipa s krsta
Dajte mu tri dnevnice
I za taksi do Nazareta
Ina~e }e nas sve zajebati.
9
“O, GOTOVO JE S USTUPCIMA”
Jednom, o jednom, ga|ao sam pra}kom lastavicu
Stajala je na strujnoj ìci u trikou trapezistkiwe
Ubedih sebe da mi je pred noge pao mi{
Jer prominu mi kroz glavu uàs bapskih pri~a
Ko ubije lastavicu brzo }e ostati bez majke
Izgleda da Bog ne htede odmah da me kazni, svoje dete
Osudi me na ~ekawe, no jednom, o jednom
I moja majka tresnu s trapeza kao lastavica
O, gotovo je s ustupcima kod Boga, pomislih tada utu~eno
Ne bejah vi{e mera za grizodu{je i stid
I evo tog naslova koji glasi: “O, gotovo je s ustupcima”
Nemam u rukama pra}ku i ne ciqam s wom na mete
Posle pra}ke sam stao u red za ga|awe preciznijim oru`jem
I svaki put sam ostajao bez negog, iznena|en brzinom
nestajawa
A mo`da je ve} vreme da moji sinovi po~nu polako
da ni{ane.
10
Jovica A}in
POSLEDWI ZALOGAJ
Mi{kice, Mi{kice, tako mi se umiqava, i ja ga volim, mada ga pokatkad i mrzim, a sad mu prilazim, pa mu se namestim u
krilo da me malo gladi i miluje. Ti si moja, jedina, i ni~ija vi{e, govori on, {to mu nimalo ne smeta da me ubrzo zatim rukom
poduhvati i blago, ali odlu~no skloni s krila gde sam mu se, po{to sam i u tome ve{ta, ba{ ugnezdila tako, uostalom kao i uvek,
da sam ose}ala sve wegove karli~ne kosti, sva wegova tvrda i meka mesta, kao i wegovu samo}u koja stalno i duboko pulsira.
Sklawa me kao da se upravo ne~eg va`nog setio. Zaista, uzima
neku kwigu sa sto~i}a, lista je i pone{to pro~ita iz we, mrmqaju}i. Odjednom podigne pogled, Mi{kice, zovnu me opet, mada
bih vi{e volela da me oslovqava pravim imenom, Lidija, Mi{kice moja, slu{aj ovo, {ta bi ti rekla o ovome, evo, prirodno
je i zdravo, veoma dobar recept, i to ~ak za deset obroka, pa nekoliko dana ne moramo da brinemo o ishrani.
êtvrt kile crne tuwevine iz uqa, oce|ene
Pet deka kuvane haringe, oderane
[est skuvanih {argarepica, izgwe~enih
Jaje jedno, umu}eno
Tri ka{ike izrendisanog tvrdog sira
Dve ka{ike paste od paradajza
Dve ka{i~ice pivarskog kvasca
êtvrt ka{i~ice osu{ene i izmrvqene ma~je trave, kao
za~in
Dve ka{ike hlebnih mrvica
11
Dve ka{ike proprènog ovsa
Dve ka{ike ìtnih klica
[ta kaè{, pita me on i ne pita, jer dodaje ...rerna se zagreje na 350 stepeni, sve se sme{a, i posebno mrvice, ovsene pahuqice i klice. Onda se od prve sme{e prave kugle, koje se uvaqaju
u drugu... Vi{e ga ne slu{am. Priznajem da taj mesni kuglof deluje primamqivo, ali u wemu nema qubavi, koliko god da ima
zdravqa. Ina~e, cela stvar izgleda kao da je za neku gladnicu koja bi da traje devet ìvota, a ja ba{ ne verujem da sam od te vrste.
I tako, kad je zavr{io ni{ta mu ne odgovaram, naravno,
ionako me ne bi razumeo, ali ga gledam, hvatam mu pogled, htela
bih da ga pogledam u o~i, da mu makar telepatski ukaèm na va`nost qubavi u spravqawu jela po receptima. Koliko god me mazio, on odbija istinsku vezu sa mnom.
TAKVO NEVERSTVO nisam o~ekivao od Lidije, ba{ zgodne ma~ke koju sam jednom kao siro~e pokupio sa ulice i uveo je u svoj topli dom, obasuo je sigurno{}u, ma svim {to se samo poèleti moè, i provodio sam s wom sve svoje slobodno vreme, grejao je u svojoj posteqi, {aputao joj na jastuku, ~upkao joj dlake, ~e{qao, brinuo o wenoj higijeni, mada nije da i ona sama nije bila ~istunica.
A tek kakva sam joj jela spremao. Kad god bih ih sam probao, prste
bih olizao. Nisam joj ni govorio nego sam preo i mjaukao. Mada
nisam bio neki napaqeni ma~or, trudio sam se, igraju}i tu ulogu u
svakoj prilici zdu{no, da me takvog prihvati. I ni{ta, eto, kao
da joj nisam uop{te ni{ta zna~io. Kad sam joj nedavno spremio
specijalne ribqe kugle, divno zape~ene, miri{qave, ve} sutradan je ona na to zaboravila, i naprosto nestala, napustila me, oti{la dok sam spavao. Izjutra sam je zvao, Mi{kice, Mi{kice, micko, mic-mic, do|i kod tatice, ali we nije bilo. âk i ako joj je bilo vreme parewa, i hormoni joj udarili u glavicu, mo`da, i onda,
to nikako ne bi trebalo da bude razlog za bekstvo, za povratak u
haos i neizvesnost spoqa{weg sveta, postupila je surovo prema
meni. Nevernica. Izdajnica. Nezahvalnica. Uli~arka.
NAJPRE je moj ~vrst stav bio da je on neki topli brat, i to mi se
dopadalo. Takvi umeju da budu ne`ni i istinski vole. Do{ao je
po mene u hotel gde sam boravio ve} desetak dana i koji moji drugari i ja zovemo Kafica, po{to se u wemu, koliko ja znam, ni{ta
drugo i ne odigrava sem olajavawa. Izabrao je ba{ mene, ne znam
za{to, dopao sam mu se, a i ja sam èleo da mu se dopadnem, upi12
wao sam se oko toga, ali takore}i spontano. Osetio sam da }e on
biti moj pravi gospodar. Vaqda je i on isto osetio, pa me je poveo
sa sobom. Platio je moj dotada{wi boravak u Kafici, potpisao
papire kojim potvr|uje da }e se najodgovornije odnositi prema
meni, pa mi rekao da }e me od sada zvati Pit Bul, iako ja ba{ nikakve veze nemam sa psima koje tako nazivaju, ~ak ih uop{te i ne
podnosim. Ipak, pre{ao sam preko tog samovoqnog kr{tewa,
uveren da }e se moj budu}i gospodar jednom pokajati zbog imena i
zvati me normalnije, Mi{ko, kako sam i bio upisan u hotelsku
kwigu, ili Koqa, kako mi se obra}aju drugari, ~ak Luka, zbog moje strasti za skitawem.
Ukratko, pristao sam da se odreknem slobode i lutawa da
bih ìveo sa wim. Ionako sam u stawu mnogo da podnesem. Tome
me je nau~io ìvot. Jedino ne volim kad u hotelu istekne vreme
boravka i gazda hotela odlu~i da je trenutak za spavawe. Ma kome
se jo{ spava? Ko se uspava, taj se vi{e ne budi. Verujte mi da tu
izreku vaqa shvatiti doslovno. Nije vredelo {to smo drugari i
ja usmeno sastavili manifest protiv uspavqivawa, ~ak i onda
kad je re~ o ekstremnim slu~ajevima bolesti ili starosti, a da i
ne pomiwem proizvoqne odluke gazde da se svetlost gasi i da je
vreme za spavawe. Niko nije hteo da nas saslu{a. Samo lajte i
lajte, odvra}ali su nam hotelski slu`benici, ~ak i obi~ne sobarice. Dobro, neka bude, lajali smo, ali karavani uspavanih su odlazili i nisu se vra}ali. [interu nijedan, pobesnelo smo dovikivali gazdi, a on se sme{kao, prilazio nekom od nas, a ovaj bi
ga, klonuo, ve} nesposoban da bekne, kao hipnotisan, li{en i najprostije snage ne za re~ ili molbu nego za obi~an ujed, gledao suznim o~ima dok je slu{ao uvredqive re~i gazdine ... “ovom macanu je vreme da buji-paji”. Tako je to kad ~ovek raspolaè hotelom
kao svojom dedovinom.
Odrekao sam se, smatrao sam, svoje slobode, ali sam zauzvrat dobio blagog gospodara, prijatan stan, {etwe i zdravu ishranu. îm smo u{li u stan, odmah me je odveo u kupatilo. Trebalo je da se temeqno okupam. Imao je najboqe {ampone i meke pe{kire. Dozvolio sam mu da me li~no istrqa tim pe{kirima. Gotovo ni{ta nisam morao da radim. Sve je on. Tog prvog dana priredio mi je pravu gozbu. Nezaboravno. Nikad do tada nisam tako
slatko jeo. Uz to, on me je neprestano nutkao da uzmem jo{ i jo{.
Rekao je, ajde, Pit, navali, ne stidi se, znam ja {ta je glad, a gledaj kakav si, spao si na kost i koù. A ja nisam dopu{tao da budem
dvaput nu|en. Bilo je to silno `derawe. Jeo sam i za svoje drugaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
13
re koji su ostali u hotelu i koje je verovatno uskoro ~ekalo ono
stravi~no “buji-paji”.
Nemojte se ni vi stideti, ili misliti da nemam smisla za
finese, pitajte me, nego {ta, znam li {ta sam uop{te jeo. Nego
{ta da znam, i to nikad ne}u zaboraviti.
Sve ~isti prirodni vitamini. Glava ne moè da vas zaboli
od paprika{a kojeg je spremio. U pe}nici. Majstor je, mogao bi
da kuva i dvorskim lovcima i wihovoj sviti. Paprika{, pa zape~en. Pola kile rezanaca, ne mawe, ako ne i vi{e, crne tuwevine
iz uqa, prethodno oce|ene, onda prili~no per{unovog li{}a,
stavio je i pivarski kvasac, jeste, tri ili ~etiri pune ka{ike
maslaca, mqac, i bra{na toliko, dve ili tri {oqe mleka, kao i
rendisanog sira. To je koli~ina za ~etiri obroka, a ja sam sve
smazao. Voleo bih da je dodao i malo bifteka, ali predose}ao
sam da i to jednom mora biti. Moè i kukuruza i {argarepe, za{to ne? I {unke, dabome, i vor~ester sosa, i sira ~edra. Mislio
sam ima vremena, i treba mu dati {ansu, o~ito je da ho}e i ume.
Voleo bih ja i }uretinu u umaku.
Na kraju sam posrkao i supu. Zvao ju je pomorska supa od pasuqa, ali bila je i pile}a i s jabukama. [ta }e vam voda, kad imate takvu supu! Sutra bih mogao da se nadam i jagwe}oj ~orbi, i sa
bundevom. Mogao sam, posle svega, samo da kaèm, vau, vau! Nisam, jer on nije prestajao da bude {tedar: dok sam trepnuo, eto
wega sa tawirom vru}ih ~evap~i}a, kobasi~ica i pqeskavica.
Kao da sam samo ~ekao ceo ìvot na te poslastice. Uh, huh! Me|utim, sve vreme, kao neki nevidqivi izazov, u stanu je bilo prisutno jo{ ne{to. Kad sam zavr{io i slistio bogatu trpezu, a on
me bratski potap{ao po ple}ima, “bravo, Pit, vidim da }emo se
ti i ja lepo slagati, ja volim da kuvam, a ti da jede{, pravi si
doktor za `drawe”, to nevidqivo prisustvo punilo mi je nozdrve
i razdraìvalo me. To nevidqivo prisustvo, zapravo grozni zadah, bilo je uzrok katastrofe. Ni{ta drugo, samo to. Nije te{ko
da pogodite koji je to uàsan smrad bio. Bio ga je pun stan. Stan
mi je odjednom sunuo u nozdrve, obuzeo mi utrobu, gotovo da izbqujem. Stan je naprosto bio konzerva presovanog ma~jeg smrada.
Smesta sam ga, {to sam umilnije mogao, pozvao da izi|emo
u {etwu; do{ao sam do izlaznih vrata i ~ekao, mole}ivo ga gledaju}i. Nije oklevao da usli{i moju èqu. “Da, da, Pit, idemo, i
meni je potrebno, idemo da nas vide, da se javno druìmo, da sve
zgodne ma~ke zasline od zavisti.” Kad je izgovorio ma~ke, meni
je u stomaku po~elo da se prevr}e. Samo su mi jo{ ma~ke potreb14
ne. U stvari, smrad u stanu tako me je razgnevio da bih bio kadar
da svaku ma~ku zgrabim za {iju i povalim je na tle, nagazim je i
smrskam. Smrad u stanu bio je ve~an; taj se ne uklawa. Ma~ja mokra}a nije mawe gora od “buji-paji”, ~ak je i stra{nija, jer ste
budni i trpite kao da ste uspavani. Povratak u stan bi za mene
bila propast. Nije mi ostalo mnogo izbora. Otrgao sam se i jurio i jurio za sveìm vazduhom. I kona~no sam ovde, u {umi. ûjem ze~ji trk. To je pravi ìvot. [uma, ne grad, ne hotel, ne stan
kojeg je neka bolesna ma~ka popi{ala.
NIJE ISTINA da je pas verni prijateq za ceo ìvot, najve}i
~ovekov prijateq. Ja sam svedok da je to la`. Moj Pit je jurio kao
lud, a kad mi je nestao sa vidika, obuzela me je tuga. Zar sam zaista takav nesre}nik koga niko ne voli, s kojim niko ne èli da
bude? Mo`da je to zato {to volim da kuvam? Samac ~esto i nema
{ta drugo da radi. Neèwi poput mene nema ve}eg sladostra{}a
od toga da gleda i da uìva dok drugi jedu wegova kuvarska umetni~ka dela u slast. Potom me je uhvatila srxba. Hodao sam ulicama bez ciqa. Tek kod jednog od kwiàrskih izloga sam zastao.
Naravno, samo je kwiga odana prijateqica, najodanija. Trebalo
mi je da povratim samopouzdawe. U{ao sam i kupio kwigu.
Kod ku}e sam se osetio boqe. Kwigu sam poloìo na no}ni
sto~i}, a onda me uhvatio dreme`. Smo`dila me je drama sa Pitom. Mo`da je ipak trebalo da ga nazovem druk~ije, qudskije, razumqivije. Na primer, Marko ili Koqa, mo`da Jovan ili Luwa.
Dabome, Koqa, doktor za `drawe ~evap~i}a. On i ne zna koliko
mi je postao blizak. Takav sam, dovoqan je dan i bli`wi mi je u
srcu. Uspavao sam se, a kad sam se u osvit probudio, shvatio sam da
ipak ne moram biti izgubqen slu~aj. Odmah sam se bacio na poduhvat, koji je nesumwivo bio teì od toga da se propala Mi{kica,
rekao bih narkomanka, pokupi sa ulice, ili od Kafilerije dobije beznade`ni Pit, koji nije bio daleko od toga da je zaraèn besnilom i osu|en na uspavqivawe, ali ne i neizvodqiv. Kod nas
jo{ nema zakona protiv toga. Sve {to nam ne polazi za rukom, moramo poku{ati najmawe triput. Proba}u tre}u – sre}u. Uz to,
malo iskustva iz tropske kuhiwe ne moè da mi smeta. Naprotiv.
Jasno, uvek sam cenio, ta i oni su Bo`ja stvorewa, mrave, mi{eve
i pacove, hr~ke. Mogao bih wima da se okrenem kao qubimcima,
ali s obzirom kako sam pro{ao sa Lidijom i Pitom, boqe da se ne
upu{tam sa stvorovima za koje se tvrdi da se mogu civilizovati.
Zna~i da ne treba ni da pomislim na jastrebe, sokole, i svakakve
15
le{inare, pa ni na medvede, jer ne samo oni, i svi koji su mi malo~as proleteli kroz glavu, nego ~ak i hijene mogu da se pretvore u
doma}e ìvotiwe, iz ~ega sledi da }e me, iz nekog nejasnog razloga, obavezno napustiti i samo izazivati moju tugu i àlost. Svi
stvorovi koji o~ekuju qubav, ne bi trebalo da su na mom spisku.
Ko moè da voli i èli da bude voqen, taj }e me prvi prevariti.
O takvima ne}u ni da razmi{qam. Ne sporim, qupki su pokatkad,
ali slamaju srce. Ho}u necivilizovanog i koji se ne da civilizovati. Jutro je mudrije. Sad znam i ko je taj bratac. S wim }u da ìvim. Niko mi ne moè zabraniti. Ne}u kr{iti wegova divqa
prava, a onda ni on ne}e pobe}i od mene. On }e me stabilizovati.
Razume}emo se kao bliski, a da bli`wi ne budemo.
AKO ZEVAM, {krgu}em, plutam u velikoj kadi, ne zna~i da sam
gladan, ali ne zna~i ni da nisam. Ne pori~em da mogu prili~no
dugo da izdrìm bez nekog jela. Ne verujem da bi on mogao toliko. Mo`da i moè. Zagonetan je i ne bih smeo da iznosim neproverene tvrdwe o wemu. Ipak, dobro je {to taj uop{te ima veliku
kadu u kojoj volim da se ba{karim. Nema prirodnijeg mesta. U
vodi sam, lebdim u woj, i samo mi o~i vire. Pravo uìvawe. Volim da se izleàvam. Oboàvam vodu, ~ak i kad je najprqavija,
najmutnija, blatwava, samo da je voda i da u woj ima mesta za mene.
îstunac sam, ne pravim ni buku, tih sam, kao {to se kaè, poput
ta{ne. To se i wemu dopada. I on drì do higijene, iako u kupatilo dolazi samo da bi oprao svoje sitne zube, umivao malu ~equst i svoje li{ce. Uvek me ~udi {to izvesna bi}a izgledaju tako si}u{no i krhko. Moè ovaj, i to instinktivno slutim, da bude i opasan. Ali, u kupatilu, tada smo bliski. Istina, po{to je
kupatilo moja glavna odaja, on je uvek zakqu~ava. Izvodi me i u
svoju glavnu odaju po kojoj onda ja ~etvorono{ke bauqam, gmièm. I on pored mene isto radi, kre}e se ~etvorono{ke, prevr}e
se i diè sve svoje ~etiri noge uvis, pa se najednom okrene i unese mi se u lice, i zine. Onda mi je sme{an, ali ja se ne smejem. U
odgovor na wegovo zevawe, zinem i ja. Nas dvojica smo sli~nog
stasa i jednako duga~ki. U drugim stvarima, on je prili~no zaostao za mnom, i to budi kod mene neobi~no ose}awe. Kao da bi
trebalo da ose}am samilost prema wemu. Me|utim, nikakvu samilost ne ose}am. Ne mari on zbog toga, jasno mi je, i meni zato
lakne. Samo mi stavi dlan izme|u o~iju i {apu}e: “Ali, Ali.”
Ne svi|a mi se da mi stavqa dlan na ~elo, pa brzo trgnem glavom
i blago mu ustima uhvatim tu ruku. Ne grizem je, jer o~ekujem da
}e to biti ruka koja }e me nahraniti.
16
Zove me Ali, vaqda zato {to sam iz Afrike. Izjavio sam
da smo bliski, ali to vaqa shvatiti samo u fizi~kom smislu, jer
osim nas dvojice ovde i nema nikog drugog. Nisam odavno sa wim.
Otkad sam ovde, video sam, kroz otvor za koji on kaè da je prozor, sunce koje izlazi i zalazi svega ~etiri puta. Sve to vreme on
me poji mlekom, ponekad pivom. Zasad pijem, {ta bih drugo. Jednom mi je doneo mrtvu ma~ku. To je sve. Pruào mi je i pomoranxe i banane i sladoled, i takve neke stvari do kojih ja ne drìm.
Nema u tome kostiju, nema mesa, nema ni otimawa. “Ti si ba{
pravi predator”, kaè mi on, pa mi u kadu baci mesni but. Skloniji sam ìvom prasetu, moè i pe~enom, ali daj {ta da{ poru~ujem mu svojim mirnim usredsre|enim pogledom.
Na meni je da nastavim da rastem. Ako smo bliski, ne sme
da ospori logiku rasta, logiku kruèwa materije. Preteruje u
svom stavu koji se o~ituje iz wegovog ~estog obra}awa: “Dobri
Ali, moj Ali divqi, moj Ali necivilizovani...” [ta bi tek rekao da se umesto sa mnom druìo sa onim istinski necivilizovanim ubicom, nilskim kowem, kadrim da i mene satre kad mu dune
i tupoglavo pomisli da ga napadam, o ~emu znam iz roditeqskog
pripovedawa u zavi~aju pre nego {to su me oteli i poslali ovamo? Moja navodna necivilizovanost ne zna~i, morao je to znati,
neupu}enost u proces prilago|avawa i prirodne selekcije.
PO SVEDOÊWU SUSEDA, iz stana je ve} nekoliko dana dopirao ~udan {um. Krckawe. [i{tawe i krckawe. Nisu umeli da
ga defini{u. Nemir, gnev. Ne{to prete}e. [um ti{ine, rekla
je neka bleda devoj~ica, skrivaju}i se u gomili. Po~eo je da izbija i izvestan, sve intenzivniji zadah wima nepoznat. Kao od podgrevawa mo~vare, dometnuo je ponovo glasi} iste devoj~ice.
Kasnije se ispostavilo da su {um i zagonetni zadah (od izmeta) poticali od ìvog krokodila. Policija je pozvana, ali je
na lice mesta, zbog prezauzetosti, mogla da se pojavi tek sutradan od prijave gra|ana da u stanu kod kom{ije ne{to nije u redu.
Vrata su razvaqena i tako je otkriven krokodil. Umesto da pozovu stru~wake iz Zoolo{kog vrta, nimalo ne razumevaju}i govor
krokodilskog tela, upla{ena dvojica policijaca je zapucala.
Vlasnika stana nije bilo. Za wim je, po proceduri, posle sedam
dana, raspisana poternica. Ali, od wega do danas nema traga i
osnovano je zakqu~iti da je slu~aj sa wim zavr{io na najgori mogu}ni na~in, ba{ kao {to je i wegov qubimac pod paqbom iz
automatskog oru`ja okon~ao svoj ìvot na mestu koje, naàlost,
17
nije wegovo prirodno stani{te. Nemamo verodostojnih podataka {ta je zatim u~iweno sa ubijenom ìvotiwom.
Name{taj u stanu je bio izlomqen i izgrièn. Vlasnik stana je o~igledno bio strasni ~italac, {to se moè ustanoviti na
osnovu prili~nog broja kwiga koje su bile rasute po stanu. Premda krokodili ~ere~e sve {to je na domaku wihovih ~equsti, ne
biraju zalogaje, ovaj je kwigama, upotrebimo re~ kojoj ovde nikako nije mesto, oprostio. Me|u wima je mno{tvo raznih kuvarskih
priru~nika. Nekako izdvojena, uz prevrnuti no}ni sto~i} jedino
je bila neraspakovana kwiga Kako trovati ma~ke i pse.
SAD SE, VERUJEM, PITATE {ta je sa mnom, gde sam. Ho}u da
vam pomognem u odgovoru na to pitawe, ali s tim da moju pomo}
ne shvatite kao opro{tajne re~i. Do opra{tawa od ma koga nije
mi nimalo stalo.
Od detiwstva sam nau~en da uvek pojedem sve iz tawira. Tawir posle jela ne sme da izgleda kao da se iz wega jelo. Mora da
bude ~ist kao da je najbri`qivije opran i obrisan. Tako volim.
I tako mora biti i ovog puta, mada ja ne}u biti onaj koji jede i
nisam bio onaj koji je jeo. U tome leì i razlog zagonetke gde se
sad nalazim dok ~itate ovu moju poruku, moje posledwe pismo
upu}eno svima kojih bi se mogao ticati moj slu~aj.
Moj ìvot je bio ve~ito tragawe, pa je tako morao i da zavr{i, u tragawu. Tragao sam i za odgovorima na izgubqena pitawa, dabome i za qubavqu, od ~ega sam docnije odustao, za razumevawem bli`wih, i ni{ta za ~im sam tragao nisam nalazio. Sve
do mog aligatora, s wegovim fantasti~nim naranxastim pogledom i uspravnim zenicama nalik se~ivu. Kao {to znate, u na{im
krajevima nema zakona protiv dràwa aligatora, kao {to nema
zakona ni protiv wihovog hrawewa i izgladwivawa. Bio je to
put do savr{enstva, put bez ostatka. Pitao sam se, priznajem, da
li takav necivilizovani stvor uop{te ima pojma o slasti. Kad
sam ja u pitawu, izgleda da mi je uvek bilo najsla|e ono {to je bilo najgor~e. Zato sam i zavr{io ovako. Neobra|en. Nepe~en. Nekuvan. S koskama. âk obu~en. Nedostojno za nekog sa kuvarskim
darom kojim sam neosporno raspolagao. To }e vam posvedo~iti i
ma~ka i pas s kojima sam kra}e vreme bio u prijateqstvu, mada
nisam neki qubiteq ìvotiwa, a i zakleti sam protivnik mesne
i masne ishrane, {to nikako ne zna~i da ba{ nema za {ta da me
ujedete. Za to vam pa moè posvedo~iti Ali. Ali, poznaju}i vas,
on to vi{e ne}e biti u stawu, jer ste skloni da stavqate lonac na
vatru dok su namirnice jo{ na pijaci.
18
Ana Ristovi}
TESLA NA ODMORU
SLOBODNA TEMA: NA LETOVAWU
Posledweg dana u {kolskoj zbornici
skoro devoja~ka cika i vriska:
telo se ve} unapred preparira
i samo sebe {tipa za o~vrsli deo.
I pitawe – Gde }e{ na more –
ve} ocvale nastavnice ve{to dobacuju
jedna drugoj, kao da su do ju~e
igrale badminton ili tenis
na engleskim travwacima.
Neka, budu}a no}, raspada se
u ~isto zlato pod kapcima, u sjaj.
Ipak, svaka ve} zna. Kako }uti grad
toliko nepodno{qivo da je
i zavesa hotelske sobe pri~qivac ve}i
~ak i kada se ne wi{e; zna,
kako zna da }uti grad,
kako zna da }uti zavesa hotelske sobe
da je i Mesec, zaogrnut wom,
sagovornik boqi i kada ga nema,
19
kako zna da }uti Mesec,
i wegov okrajak, spasonosno sidro,
pod kojim, bespovratno,
beznade`no,
nestaje ona, nekad dubina.
I neka Ulica romanse se,
sasvim neprimetno,
pomalo {epaju}i
dok promi~u dani, beskrajni,
spu{ta u Trgova~ku,
kao da joj je oduvek
nedostajala samo ortopedska peta,
ili kai{ od ~iste turske koè
i tu joj bio i po~etak i kraj.
TESLA NA ODMORU
Hodam dugo
kroz novobeogradske blokove
zavijene u mrkli mrak
Struje, kaù, ne}e biti do u sitne sate
udidio se tr`ni centar broj 1
ispred wega blesavo pseto `va}e praznu kesu
na kojoj pi{e ,,SA NAMA JE LAK[E”
i cepa je na plasti~ne rezance tako lako
kao da nikada nije bilo ni lep{e ni sla|e
balavi pseto, farba od {tampanih slova
mu obojila zube
a wemu nekako lepo
20
Samo tr`ni centar broj 4 radi na agregat
tu, me|utim, nikoga
oti{li svi qudi, privu~eni mrakom,
do obli`we reke
ne pamti se da ih je ikada bilo vi{e
Sede tamo na klupicama, u ti{ini,
zure u neprozirno,
u ne{to {to ~as jeste, ~as nije
Prvih pola sata razmi{qaju o tome
da li su Dol~e i Gabana jedan ili dvojica
U narednih sat ve} vide da
i u tom mrklom mraku
na svakom pedqu
ne{to zaista svetli
~ak i sopstveni nokat
~ak i maqice na rukama
~ak i beowa~e kao {to nikada nisu
~ak i svaka travka
~ak i razlog da utrne ìàk
u tom mekom mraku pod wom
PO MERI ÔVEKA
U modi su nove stolice:
kada sedamo na wih i daqe hodamo:
jedna noga zameni na{u desnu,
druga na{u levu.
Sedne{ na stolicu,
i ve} si na kowu.
Odlazi{ tamo gde i ina~e,
vodi te tvoja stolica,
a da pri tom ne mora{ da mrdne{
21
ni no`nim prstom.
Kre}e{ se, a sedi{ u mestu.
Ujutru nas stolice uvedu u lift,
gde je ve} nekoliko kom{ija,
na svojim ~etvorono{ama.
Vi{e ne pri~amo o vremenu, osim
ako nije re~ o vlazi koja nagriza drvo;
ni o zdravqu, osim ako ne
o akciji Ku}nog saveta
da se nabave novi ekseri
jer su na nekim stolicama ve} zar|ali.
Stolici onog iz stana broj 9
morali da amputiraju nogu:
jadan ~ovek, vi{e nije ni za {ta,
treba pisati op{tini, postoje vaqda
i stolice solidarnosti.
Nove stolice re{avaju i problem
gu`ve u gradskom prevozu:
u autobus vi{e ne moè niko
ko nema svoje sedi{te.
Ponekad, dodu{e, u|e i
uspravni prosjak,
i udelimo mu milostiwu
tako {to nam sedne u krilo,
da makar malo oseti kako lepo je
kad na svojim nogama nije.
To je onaj {to mu socijalna strategija
predlaè da postane muzejski primerak
izloèn na sajmovima name{taja:
Ovo su oni {to su uporno koristili noge.
Na trotoaru leì neki ~ovek, vi~e:
Dr`’te stolicu, pobeè mi!
Niko da mu pomogne da ustane;
22
podigav{i ga na noge, bilo bi kao
da si ga osudio na doìvotnu robiju.
Te{ko je pojuriti za odbeglom stolicom,
gomila {u{ka:
stolica mu poùrila na sastanak
upravnog odbora, na raspravu
o konkurenciji
i ukidawu invalidskih kolica.
Ponekad, sa svojom stolicom
odlazimo u pozori{te ili bioskop:
tada ona sedi u nama, duboko
me|u drugim stolicama
i pri potresnijim prizorima
tek malo joj popusti {raf.
Ponekad i stolica pla~e.
Vi{ak sumwe u to da smo ikada
koristili vi{e tela nego {to treba
masira butne mi{ice, da ipak
ostanu u pristojnom stawu.
A u svakom drvetu drema po jedan crv.
Hemoroidi od previ{e sedewa
odavno su oti{li u istoriju.
Hemoroid je ona lampica, utihnula,
pa odjednom, opako pocrvenela
na ku}nom kompjuteru.
U modi su nove stolice
umesto nas obavqaju sve uredno
~ak i stolicu
a da se skoro ni{ta ne oseti.
Samo negde daleko
sveà piqevina zamiri{e
na spaqeno meso
i u lice nam se nasmeje
Krcko Ora{~i}.
23
Vladimir Kecmanovi}
SIBIR
I
No} je tip sa kapuqa~om na glavi.
Usta se razvla~e u kez.
Kao da kaù: [ta je bilo, de~ak, ki{a pada, a?
To su tvoja usta.
Tvoja je i glava koja se podiè prema nebu.
I dlan koji se pruà ne bi li na wega pala koja kap.
Ne, ne pada ki{a.
A tipu kapuqa~a nije samo na glavi. Nego – navu~ena na facu. Do
ispod nosa.
Nema{ pojma kako je uspeo da te vidi. Kroz kapuqa~u.
A uspeo je.
Jer ti je prepre~io put. Skinuo kapuqa~u. Uhvatio te za ruku.
I rekao: Hej.
Frka je kada ti tip bez lica prepre~i put.
âk i ako si stondirana.
I ako tip bez lica dobije lice. I glas.
I ako su ti lice i glas poznati.
24
Tvoje o~i.
Na tu|em licu.
I tu| a tvoj nos.
Glas koji zna{ otkada zna{ za sebe.
Tata!
Hej ti, kaè{. Otkud ovde? Ni{ta, kao, interpol. Poternica,
ovo ono.
Uvla~i te u haustor pored kog je stajao. Privla~i tvoje lice
svom. Zagleda ti se u o~i.
Ruku, koju je drào ne`no, sada ti èstoko sti{}e.
Drogirana si, kaè besno.
Jok, ti si, kaè{.
Ruku kojom ne sti{}e tvoju, podiè u vazduh. Kao da zamahuje.
Kad si stondirana, refleksi su ti spori.
Pa ipak, brì od pameti.
Trza{ se. Povla~i{ glavu. Podiè{ ruke. Kao – {titi{ lice.
Ose}a{ kako ti se u glavi bistri. Kao da si popila èstok
{amar.
Ose}a{ kako ti se krv pewe u glavu.
Povla~i{ ruku iz wegove.
Sti{}e{ {ake u pesnice.
Unosi{ mu se u facu.
[ta je bilo, kaè{. Da ne}e{ da me udari{!?
Gleda{ kako se tvoje o~i na wegovom licu {ire. Kao da je
zbuwen. Gotovo – kao da ga je strah.
Sine, kaè, zna{ da te nikada nisam udario.
I jo{: Nemoj da jede{ govna.
Tvoje o~i na wegovom licu te netremice posmatraju. Kao da te
hipnoti{u.
Hajde da se ne sva|amo, kaè. Zna{ i sama da nije vreme za
zajebanciju.
Spu{ta ti ruku na rame. Grli te.
25
Opet ti se zagleda u o~i.
Slu{aj me dobro, kaè. Sve }e da bude u redu. Samo mora{ da me
slu{a{.
Ide{ s mojim prijateqem koji }e nekoliko dana da pazi na tebe,
kaè. Dok ja ne ra{~istim ovo srawe.
To je najpouzdaniji ~ovek, kaè. Dok si s wim, ni{ta ne moè da
ti se desi.
Nemoj ni{ta da brine{, kaè. Drìm stvari pod kontrolom.
Tvoje je samo da nekoliko dana ne pravi{ gluposti.
Obe}ao sam i Mirjani, kaè. Posle ovoga je pizdarijama kraj.
Podiè ruku uvis. Ma{e.
Odnekud se pojavquje visok tip. U ko`noj jakni.
]ale mi spu{ta ruku na rame.
To je Miki kaè. Miki, ovo je moja princeza. Da je ~uva{ ko o~i
u glavi. A ona je obe}ala da }e da te slu{a.
Miki je klimnuo glavom.
Kao, pozdravio me je.
Kao, slaè se sa }aletovim re~ima.
Lice mu je kamen. Izgleda stvarno opasno. Xems Bond varijanta.
Kaèm: Ni{ta nisam obe}ala.
]ale me steè. Ne`no, ali ~vrsto.
Onda sada obe}aj, kaè.
I jo{: Molim te ko boga!
Prvi put ga vidi{ zabrinutog. Prvi put ~uje{ kako mu glas
drhti.
Da li si klimnula glavom?
Da li mu se u~inilo da si klimnula glavom?
Da li glumi kako mu se u~inilo da si klimnula glavom?
Hvala ti sine, kaè. Pametna tatina }erka.
Qubi te u ~elo.
Sti{}e Mikiju ruku.
Navla~i kapuqa~u na lice.
I nestaje u mraku haustora.
26
II
Mikijeva ruka koja se podiè.
Kao – daje znak da ga prati{.
Tvoja noga koja krene. Pa stane.
Mikijeva glava koja se osvr}e. I ruka koja se pretvara u trougao.
Kao – o~ekuje{ da mu se oka~i{.
Stoji.
Stoji{.
Ruka se ispravqa. Hvata te za ruku. Druga Mikijeva ruka te hvata
za {aku. A prva se opet zatvara u tougao. Oko tvoje ruke.
Oka~ila si mu se.
Prelazite ulicu. Ulazite u prolaz izme|u dve zgrade.
Ta~no preko puta haustora u kom je nestao }ale.
Ulazite u dvori{te. U dvori{tu su kola.
Bezvezan BMW.
Trougao oko tvoje ruke se ispravqa. Ruka ti, kao mrtva, pada na
bok.
Miki otkqu~ava vrata BMW-a. Daje ti znak da sedne{.
Kola su mi parkirana na kraju ulice, kaè{. Jebi ga, {ta s
wima.
Kaè: îni mi se da je to sada najmawi problem.
Ve} je obi{ao kola i otvorio svoja vrata.
Seda i pali motor.
Nalak}uje se na suvoza~evo sedi{te. Streqa te pogledom.
Mala, kaè, ulazi i ne zajebavaj.
Kaè{: [i{!
U mraku ne vidi{ wegovu ruku koja hvata tvoju.
Samo ose}a{ stisak koji te uvla~i u kola.
Pada{ na sedi{te. Potrbu{ke. ûje{ vrata koja se zatvaraju.
Trza{ se kada kola naglo krenu.
27
S mukom se okre}e{ dupetom prema sedi{tu. Podiè{ se i
seda{.
U o~ima ti ble{te uli~na svetla.
Vi~e{: Je li, bre, majmune, je l ti }ale rekao da me ~uva{ il’ da
me mlati{!?
Glas mu je apaurin.
Kaè: Zaboravi }aleta. I potrudi se da me ne natera{ da te
mlatim.
III
Uli~na svetla mi jo{ neko vreme igraju pred o~ima.
A onda – mrak.
Tu i tamo, opet bqesne poneko svetlo.
Vaqda – farovi kola pored kojih prolazimo.
Pojma nemam koliko dugo se vozimo.
Kad si razbijen, boli te uvo za vreme.
Zato i volim da se razbijem.
Ono: tren je ve~nost, ve~nost je tren. I tako to.
]uti – kao zaliven.
Kaèm: Ti si neki mnogo razgovoran tip.
A on: A ti si drogirana ko dupe.
A ja: Opa, po~eli smo i da psujemo.
A on: [to ne {mr~e{ belo, ko sve bogate devoj~ice. [ta }e ti ta
srawa?
A ja: Belo diè, ja volim da me spusti.
A on: Ti si, kao, retro riba?
A ja: ...
Nemam pojma {ta ja kaèm.
Ili, mo`da ni on ni{ta nije rekao.
Mo`da ga ni{ta nisam ni pitala.
28
Mo`da sam razgovarala sama sa sobom.
U polusnu. Ili u snu.
IV
U krevetu sam. Pod jorganom.
Se}am se: izvukao me je iz kola. I vodio po travi. I uveo u neku
ku}u.
To je – bi}e – ku}a u kojoj sada leìm.
Gledam u tavanicu od drveta.
Drvo deluje mo}no.
@e{}a lamperija.
Krevet je udoban. Glava mi je te{ka.
Treba mi vremena da je pomaknem.
Ne vidim ni{ta osim lamperije, na kojoj se nije {tedelo.
Gledam {are na drvetu.
Poku{avam da od wih napravim sliku.
Ne ide.
Pogled mi je mutan.
Umesto jedne {are, vidim dve.
Ipak, ~ini mi se da uspevam.
Od duplih {ara pravim breùqke. Koji talasaju.
I oblake. Koji talasaju nad breùqcima.
De~ija posla.
Pomi~em glavu. Glava me boli.
Vidim sobu.
Mo}an brodski pod pod mo}nom lamperijom.
I {panski zidovi.
Pre dvadeset godina, to je bilo in, rekao bi Xejson.
Za pedeset }e da bude retro.
Sada je aut.
29
Na brodskom podu je rusti~an }ilim.
I jedan ki~-sanduk koji glumi kov~eg sa blagom. Sa bravom i
kqu~em od la`nog zlata.
Na kov~egu je televizor.
Pored kov~ega, u }o{ku, gori kvarcna pe}.
I to je sve.
Neko je sagradio ku}u da se kur~i, i po~eo da se kur~i sa
ure|ivawem, pa na pola posla oti{ao da se kur~i na drugom
mestu.
To ne bi rekao Xejson, to kaèm ja.
Ose}am da me le|a i buqa bole od dugog, nepomi~nog leàwa.
Pridièm se da promenim poloàj. Podupirem se rukom. Ruka
me boli.
Pored kreveta u kom leìm, ugledam sto~i}.
Zna~i, i sto~i} je tu.
A na sto~i}u je – daqinski upravqa~.
Pomi~em drugu ruku da ga dohvatim.
I druga ruka me boli.
Hvatam ga i po~iwem da priti{}em dugmi}e.
Mrtav je.
Daqinski upravqa~? Ili televizor?
Vra}am daqinski upravqa~ na sto~i}.
Ponovo se izvaqujem na le|a.
Otkrivam se.
Vidim da leìm u pantalonama i ko{uqi.
Cipele mi je, vaqda, on izuo. On mi je, vaqda, skinuo mantil.
Spu{tam glavu na jastuk.
Gledam breùqke i oblake koji talasaju na lamperiji.
Zami{qam sebe kako, u polusnu, mrtva-drogirana, bauqam po
travi.
Dok me on pridràva. I uvodi u ku}u.
Pitam se koliko dugo sam spavala.
30
Poku{avam da mu se setim lika.
Pitam se gde je sad.
Onda se pitam kako znam da je to po ~emu sam bauqala bila trava.
I – ~ini mi se da se prise}am kako je trava bila osvetqena. A
ku}a mra~na.
Da li zato {to spoqa{we svetlo bilo upaqeno?
Ili zato {to je on upalio baterijsku lampu?
Ili nije gorelo nikakvo svetlo? I trava nije bila osvetqena?
Vi{e se ni{ta ne pitam. I ni~ega se ne prise}am.
Samo lebdim po breùqcima i oblacima.
Od drveta.
V
Zvuk kqu~a koji se okre}e u bravi.
Vrata koja se otvaraju.
I on koji se pojavquje na vratima.
Xems Bond – Miki.
Xukac u ko`noj jakni.
Sa tawirom u ruci
Glas mi zvu~i kao da dolazi iz bureta.
Dok izgovaram: [ta je, bre, ovo, drì{ me zakqu~anu!?
Ne, nisam uspela da mu se setim lika. Izgleda mnogo boqe od
mutne slike u se}awu.
Kaè: Ne smem da te bacam u isku{ewe.
I wegov glas zvu~i kao da dolazi iz bureta.
A ko`na jakna na wemu uop{te ne deluje xuka~ki.
Nijedan detaq ne zna~i ni{ta sam po sebi, rekao bi Xejson.
Ista stvar moè da stvara najrazli~itije utiske.
Sve zavisi od konteksta.
Prilazi mom krevetu i spu{ta tawir na sto~i}.
U tawiru su dva sendvi~a.
31
Uzmi, kaè, od ju~e nisi ni{ta jela.
Kaèm: Ako misli{ da }e{ time da se izvadi{ {to me
zakqu~ava{, malko si se zajebao. Da ne pri~amo o tome da si me
no}as tukao. I psovao mi }aleta.
Faca mu je nepomi~na.
Ni besa, ni straha.
Fiksira me pogledom
Dok izgovara, tiho: Nisam te tukao, nego sam te zamolio da me ne
tera{ da te tu~em. I nisam ti psovao }aleta, nego te savetovao
da ga na neko vreme zaboravi{.
A onda, jo{ ti{e: Ali, ako ba{ insistira{: Jebem ti }aleta.
Ops!
Ose}am kako mi se grlo su{i.
I glas mi ne zvu~i kao da stiè iz bureta.
Hrapav je i bole}ivo mazan, kao glas droqice koja se {lihta.
Dok izgovaram: @edna sam.
Fiksira me pogledom jo{ jedan tren.
A onda se prene.
I kaè: Na to sam potpuno zaboravio.
Ustaje i kre}e prema vratima.
Kaè: Nemoj da izvodi{ gluposti, odma se vra}am.
A onda odlazi iz sobe, ostaviv{i vrata otvorena.
VI
Ustajem iz kreveta. Brzo i odlu~no.
Jedva da ose}am teìnu i bol u glavi.
Bes je ja~i od mamurluka.
Skidam zgu`vane pantalone u kojima sam spavala. I ko{uqu. I
~arape.
Bacam ih na pod.
Ostajem u minimalnim ga}icama i brusu.
32
Sa’ }emo da vidimo kako ti stoji{ sa isku{ewima, izgovaram
glasno.
Leèm u krevet: Ulazi, sa bokalom u jednoj i ~a{om u drugoj
ruci.
Jednu golu nogu prebacujem preko druge.
Jebozovno ga posmatram.
Kratko me posmatra, kao predmet. A onda skre}e pogled.
Da li to prime}ujem da se lice od kamena malko zarumenelo?
Ako nije, onda je stvarno od kamena.
Kao da se ni{ta neobi~no ne doga|a, spu{ta bokal i ~a{u na
sto~i}, pored daqinskog upravqa~a i tawira sa sendvi~ima.
Zaboravio sam da kupim ne{to za pi}e, kaè. Oti}i }u kasnije.
Okre}e se i kre}e prema vratima.
E, pa, ne}emo tako.
Kqu~aru, izgovaram jeba~kim glasom. Zar ne}e{ da potro{i{
svoju robiwicu?
Ne osvr}u}i se izgovara: Pokrij se, dete, prehladi}e{ se.
Da jebe{ }aleta, moè, kaèm. A }erka te ne zanima.
Osvr}e se i kaè: Tako ti je s nama homoseksualcima.
Opa, igramo èstoko.
Jak na re~ima, a muda se stisla, kaèm. [ta je, ipak nema{ petqu
da se zajebava{ sa gazdinom }erkom?
Sada me dugo posmatra. Detaqno. Kao robu u izlogu. Od glave do
pete.
Pratim mu pogled.
Zainteresovan, mo`da prekoran. Mo`da, ~ak, i topao Ali – bez
trunke poùde.
Mo`da je stvarno peder.
Besno se pokrivam jorganom.
Na licu mu se javqa ne{to {to li~i na osmeh. I – samo {to se
javilo – nestaje.
Da se razumemo, kaè. Meni niko nije gazda.
33
To ~isto da ne bi bila u zabludi, kaè. Ina~e, tvoja stvar,
moè{ da pri~a{ {ta ho}e{.
Samo, kaè, vodi ra~una da nisam raspoloèn da slu{am srawa.
Pa }e{ srawa morati da pri~a{ sama sa sobom. Po{to, osim sa
mnom, na àlost, neko vreme ne}e{ mo}i da pri~a{ ni sa kim
drugim.
Moje je da do|em i donesem ti hranu i pi}e, kaè, posle mogu da
odem. A da li }u da odem – to zavisi od tvog pona{awa.
Tu{.
U, jebo te, kur~im se neuverqivo. Ne znam {ta }u bez tvog
dru{tva.
Sleè ramenima. Kao, moja stvar.
I jo{ ne{to, kaè: ne ra~unaj ni na hranu i pi}e ako ne bude{
pristojno obu~ena.
Krimos, za{titinik reda i morala.
Izlazi i zatvara vrata. Okre}e kqu~ u bravi.
Kqu~aru, dovikujem. Izviwavam se na izrazu, gde je planirano da
pi{am!
Otkqu~ava vrata. Proviruje u sobu. Pokazuje prstom iza mojih
le|a.
Tu ti je ve ce, kaè. Unutra ti je ~etkica za zube, pasta, i te
stvari.
Osvr}em se.
U }o{ku pored kreveta, iza svojih le|a, stvarno vidim vrata.
ûjem duga vrata koja se zatvaraju i kqu~ koji se okre}e u bravi
Ako ti treba jo{ ne{to, lupaj, dovikuje Mikijev glas koji se
udaqava.
VII
Lupam.
ûjem korake koji se pewu – stiè uz stepenice.
Vrata se otkqu~avaju i otvaraju.
34
Prvi put, pogled mu je iznena|en i qutit. Usmeren na moje gole
noge.
Izlazi i zatvara vrata.
ûjem zvuk kqu~a u bravi.
Hej, vi~em, ne izazivam te, stvarno sam zaboravila da se obu~em.
Dobro, poru~uje glas sa druge strane vrata. Javi kad se obu~e{, ja
}u da do|em.
Reìm: Iskoristi to vreme da mi prona|e{ ta{nu. Ili i ta{nu
treba da zasluìm lepim pona{awem!?
Koraci se spu{taju niz stepenice. Navla~im pantalone i
ko{uqu.
Vra}a se sa ta{nom. Odmerava me pogledom, kao razredni
stare{ina.
Uzimam mu ta{nu, izvla~im kutiju sa cigaretama i upaqa~,
vadim cigaretu.
S ga|ewem gleda kako pripaqujem.
Krimos – sportski tip. Takvi mi najvi{e idu na vaginu.
Uvla~im dim do jajnika. Onda izbacujem deo od kojeg pravim
kolut, pa kroz kolut pu{tam ostatak dima.
U glavi mi se muti, grlo me grebe. Ispa{tam grehe prethodne
ve~eri.
Ipak, nastavqam da èstoko dimim. Bezobrazno ga fiksiram
pogledom.
Kaè: A da ti donesem ne{to da zavari{?
Kaèm: Ako biste bili qubazni.
E, pa, kaè, taj film ne}ete gledati.
Tek sada ose}am kako me hvata gadna è|.
Sedam na krevet. Uzimam bokal, sipam vodu u ~a{u. Ispijam je
na eks. Pa jo{ jednu.
Muka mi je.
Slu{aj, idiote, kaèm. Koliko sam shvatila, tvoj zadatak je da
me ~uva{ dok }ale ne ra{~isti srawe u koje se uvalio.
35
Boli te kurac, kaèm, {ta }u za to vreme da radim! Ako mi se
drogira, drogira}u se, ima da crknem ako ho}u!
I moli boga {to sam mamurna ko dupe, kaèm, pa jo{ nisam
polomila jebena vrata koja zakqu~ava{, i si{la dole da ti
jebem mater!
Toliko uspevam da izgovorim.
Zatim poku{avam da povratim dah a da ne povratim.
Kamena faca kao da je zadovoqna onim {to vidi i ~uje.
Ne mogu da ti dozvolim da se drogira{ zato {to mi je zadatak da
te sa~uvam ìvu, kaè. Osim toga, nikada se nisam bavio
dilovawem, pa ne}u ni sad.
Kamena faca koja se kvarno osmehuje.
Ako ti je ostalo ne{to tog srawa od sino}, kaè, slobodno uzmi,
ku}a ~asti.
Kaèm: \ubre, misli{ da nisam provalila da si mi rovio po
ta{ni.
Kvaran osmeh se ne skida sa kamenog lica.
Blefira{, kaè. Dobro je da si se uop{te setila da si imala
ta{nu.
Ti blefira{, kaèm. Zna{ da u ta{ni nema dopa, ~im se tako
kretenski sme{ka{. Zna~i – rovio si. Ili mo`da ho}e{ da
kaè{ kako si vidovit?
Mo`da ho}u da kaèm kako sam dobro obave{ten, kaè. Pa znam
da nikada sama ne kupuje{ dop, nego se odvaquje{ kad ti ga
poture pod nos tvoji kretenski prijateqi.
Tu{!
Kad su u pitawu bogati kreteni, kaè – onda oni ~aste. Kad su
kreteni siroma{ni, ~asti{ ti.
Tu{! Tu{!
A onda im, kaè, kao prava mala bogata{ica, pokloni{ ostatak.
Ima se, moè se. [iroko.
Tu{, tu{, tu{!
Je li, kaèm, jesi ti krimos ili policajac?
36
Kaè: I jedno i drugo. Ili – malo jedno, malo drugo.
Suuuper, kaèm.
Nisam rekao da je super, kaè. Samo sam rekao da je tako.
A onda: Da li je to sve zbog ~ega ste me zvali?
Pa, rekla sam ti, kaèm. Ako me jo{ jednom zakqu~a{, polomi}u
vrata. Ako ne uspem da ih polomim, isko~i}u kroz prozor.
I jo{: Budi siguran da se ne {alim.
Prilazi krevetu i seda pored mene.
Jasno mi je da se ne {ali{, kaè. No}as sam te zakqu~ao da se,
ako se slu~ajno probudi{, pa po~ne{ da bauqa{, ne polomi{ niz
stepenice.
Posle sam te zakqu~ao zato {to si me iznervirala, kaè. A i
zato {to sam hteo da iza|em iz ku}e.
Ina~e, kaè, nisam manijak. Naravno da ne}u da te zakqu~avam.
I jo{: Je li to ok?
E tu sam te, na krevetu, ~ekala.
Ok je, kaèm. Samo bez preterane intimizacije.
Ustaje sa kreveta. Polako. Da ne ispadne kako je sko~io kao
oparen.
Kre}e prema vratima. Gleda na sat.
Kaèm: A ~etkica, pasta i sapun u kupatilu? Ceni{ ga da je to
sve od kozmetike {to mi treba?
To je za po~etak kaè. Napravi spisak {ta ti jo{ treba, ali
vodi ra~una da smo u è{}oj vukojebini.
Sve {to mogu da ti nabavim, nabavi}u ti sutra, kaè. Danas je
kasno, samo {to nije pao mrak.
A televizor, kaèm, nema {anse da ìvne?
Prilazi televizoru, podiè gajtan. Ukqu~uje ga u {teker.
Kaè: Bez struje – te{ko.
Uzimam daqinski upravqa~ i priti{}em dugmi}e.
Ni{ta se ne de{ava.
37
Ovom modelu, kaèm, izgleda ni struja ne pomaè.
Priti{}e dugme na televizoru. Pojavquje se slika sa snegom.
Ton – {u{te}i.
Ali, moè da se nasluti {ta tipovi govore. I da su tipovi koji
govore Hrvati.
Nije mrtav, kaèm. Samo je malo retardiran.
Priti{}em dugmi}e na daqinskom upravqa~u, Ista ja~ina
zvuka, isti tipovi `va}u istu, slabo razgovetnu `vaku.
Prilazi mi i uzima mi daqinski upravqa~ iz ruke. Otvara ga,
~a~ka.
Kaè: Sutra }u da kupim nove baterije. Sad idem da namestim
antenu.
Samo {to je iza{ao iz sobe, ~ujem kako kora~a po krovu.
ûje se ~angrqawe – sneg na televizoru postaje re|i.
Vi{e tipova i jedna riba sede u studiju. S vremena na vreme,
kamera snima publiku.
I ton postaje razgovetniji – ~ujem da `va}u o Xoniju [tuli}u.
ûjem kako Miki silazi sa krova.
Proviruje na vratima.
Je li sad boqe, pita.
Malo, kaèm.
Jebi ga, kako je, tako je, kaè. Gledaj televiziju, idem na sve`
vazduh, brzo se vra}am
Zakqu~a}u samo ulazna vrata, kaè. Ne zbog tebe, nego – jebi ga –
ipak smo u {umi.
Ako ho}e{, razgledaj ku}u, kaè. Mada, nema{ bogzna {ta da
vidi{.
Boqe lezi tu i le~i se, kaè. Sutra, kad do|e{ sebi, moèmo da
idemo u {etwu.
Ustajem i spu{tam se na kolena. Plazim jezik i dah}em kao ku~e.
Osmehuje se. Odmahuje rukama.
Kao – priznaje poraz.
Odlazi.
38
VIII
Tipovi na televiziji po~iwu da se sva|aju.
Jedan tip poku{ava da objasni kako Xoni [tuli} ba{ i nije
takav genije kao {to se misli.
Ostali sagovornici i publika uglas mu jebu kevu.
Za tim Xonijem matorci u Srbiji na~isto lude.
Izgleda da su u Hrvatskoj po tom pitawu jo{ lu|i.
Ne znam mnogo o tipu. Xoniju. Ali – moram da priznam da dobro
izgleda. Ima neki zajeban pogled. Vidi se da ima ne{to u glavi.
âk mu i hipi frizura dobro stoji.
Ustajem sa kreveta. Proteèm se. Prilazim prozoru. Sumrak je
po~eo da pada.
Dobro jutro!
Otvaram prozor. [iba me sve` vazduh. Udi{em, duboko.
Napoqu je – {uma. Ali, ne mnogo gusta. Drve}e – listopadno.
Li{}e po~elo da opada. Teren – breùqkast.
Kroz drve}e proviruju livade.
Pejza` krava i trava, {to bi rekao jedan matori xanki.
Neopisano uobraèn i dosadan.
Davio me je u jednom klubu, jedne no}i. Barem dva sata je
ponavqao taj, jedan te isti stih.
Ovde su samo drve}e i trava. Krava – nema.
Ni ku}a. Osim ku}e u kojoj sam zarobqena.
Ni automobila. Osim BMW-a, koji stoji na zemqanom putu
porede ku}e.
O qudima – da ne govorimo.
Ako ne uzimamo u obzir Mikija. Koji se tu i tamo pojavquje
izme|u drve}a.
Xogira.
Matori zlikovac. Mrzi duvan i gudru. Odràva kondiciju.
U trenerci i patikama.
39
Ja sam u jednim jebenim pantalonama i jednim jebenim ga}icama,
a gospodin je poneo i garderobu za sportske aktivnosti.
Pored jednog drveta staje da se odmori.
Ali, {ta to moje o~i vide:
Razvezuje u~kur na trenerci. [ora.
Obuhvatio ga je {akom.
I – ~ini mi se – ima pune ruke posla.
Ili se, ipak, jo{ uvek dobro vidi, ili tripuju sumrak, daqina i
moja kurvinska ma{ta – ispod {ake ima jo{ mnogo korisnog
sadràja.
Vra}a ga u ga}e, vezuje u~kur. Nastavqa da tr~i.
Po{to se istr~ao, seda na paw, nedaleko od ku}e. Dràwe u
sede}em poloàju – za desetku. I to na difu.
Ne vidi me. Gleda u daqinu.
Iako mu se u mraku jasno ne vidi lice, vidi se da nije kreten.
Kao {to ve}ina dobrih frajera jesu. Kreteni. Koji, uz to {to
dobro izgledaju, jo{ i xogiraju. Pa im ni to nije dovoqno, nego
se drè kao da su upravo poloìli ispit iz fiskulture.
Sa odli~nom ocenom.
Ludak, verovatno, jeste.
Kao divqi tip koji lovi po {umi i jebe se sa qubavnim mukama.
U kwizi koju mi je dao Xejson.
I koju je napisao tip koji je bio nacista. Pa mu, kad su sjebali
naciste, zabranili kwige. Pa kasnije ukapirali da je nacizam
nacizam, a da su kwige kwige.
Pa opet po~eli da ga ~itaju.
Ludak, verovatno, jeste, ali kreten sigurno nije.
Ve~eras stvarno po~iwe da pada ki{a.
Ludak sa pawa ustaje i kre}e prema ku}i.
IX
Danas ja sedim na pawu.
Ku~ence koje je gospodar izveo u {etwu.
40
Samo {to, umesto ku~enceta, po travi tr~kara gospodar. A
ku~ence, kao da je gospodar, sedi i dosa|uje se.
Tu i tamo pripali cigaretu. I odbija dimove.
Ovo nije paw na kom je ju~e sedeo Miki.
I nismo tako blizu ku}e.
Toliko smo se udaqili da – i pored toga {to je {uma retka, a
grawe na drve}u polugolo – ku}u ne vidim.
Vazduh – sve`. Miri{e na ju~era{wu ki{u.
Bacam cigaretu. Trenutak, dva, tri – uìvam u zdravom ìvotu.
Onda palim novu.
Gospodar Miki pauzira sa tr~karawem. Prilazi. Zadihan.
Naslawa se na drvo u blizini..
Kaèm: Sedi pored mene, ne ujedam.
Kaè: Jest’, pa da me opet zajebava{.
U skoku se pewe na debelu granu drveta. Kao ma~ka.
Naslawa se na drvo.
Desnu nogu naslawa na granu. Levu prebacuje preko desne.
Ko baletan.
Ili majmun?
Hvala za cigarete, kaèm. A kozmetiku i dowi ve{ – boqe da ne
komentari{em.
Podiè ruku – sprema se da pametuje.
Ok, shvatila, kaèm. U è{}oj smo vukojebini, treba da pevam
{to sam dobila i to {to sam dobila.
Zadovoqno sleè ramenima. Kao – {ta da ti pri~am kad sve
zna{.
Kaèm: A vukojebina je, koliko mi se ~ini, blizu granice.
Osmehuje se. Zainteresovano me posmatra.
Na televizoru vi{e hrvatskih nego na{ih kanala, kaèm. A sve
{to donese{ iz kupovine – sa hrvatskom etiketom.
Izgleda, kaèm, da {verc i daqe cveta. Ni{ta vladavina prava,
fiskalna politika. Ni{ta Evropska unija, i tako to.
41
Smeje se. Od srca.
Ili, kaèm, imaju neki magacin za tipove ko ti i moj }ale.
Market Nostalgija.
Prodaju vam srawa po duploj ceni, kaèm. [ifra – ne pitam za
cenu, samo nek je na crno.
Osmeh mu se skida s lica. I – kao da se mr{ti.
Neki mlogo osetqiv ~ova s one strane zakona.
Ska~e na zemqu. Nastavqa sa xogingom.
Ustajem sa pawa. Pewem se na drvo.
Mawe sam ve{ta od wega. Ali – nisam za bacawe.
Sedam na wegovo mesto. Pruàm nogu na paw. Prebacujem nogu
preko noge.
Kao balerina. Ili majmunica.
Gledam u sivo nebo. Kroz polugolo, jesewe grawe. Udi{em sve`
vazduh.
Palim cigaretu, da iznenadim plu}a.
Slu{am tiho {u{tawe retkog li{}a. I {um xogerskih patika
koje gaze zemqu.
Bacam cigaretu. Opet uìvam u vazduhu posle ki{e.
[um patika se pribliàva.
Okre}em glavu: Sedi na mom pawu. Zadihan.
Je li, pitam, ima li u marketu Nostalgija i nekog alkohola?
Ne bi falilo, kaèm, da si doneo neko hrvatsko vino.
Kaè: Doneo sam ti cigarete. I to je dovoqno nezdravo.
Podièm obrvu. Strogo ga posmatram.
Odvikavam te od poroka, kaè. Mnogo bi bilo da ti uskratim sve
odjednom.
Izbacili smo gudru i pi}e, kaè. Jo{ malo, pa }emo da odjebemo
i duvan.
Streqam ga pogledom.
Podiè ruke.
42
Mojne se quti{, kaè. Malo {ale, malo istine.
’Ajde, reci sama, kaè. Zar nije boqe bez poroka?
Nisi dete, kaè. Vaqda ti je to i samoj jasno.
Krimos-pedagog.
Po~iwem da se cerekam.
A ti si bez poroka, kaèm. Samo malo pqa~ka{ i ubija{.
Ina~e, kaèm – ~ovek za manastir.
Qut je.
Kaè: Ako smo kod toga – u pore|ewu s tvoji taticom sam iguman.
Kako glupa misao.
Kaèm: A u pore|ewu s Hitlerom si verovatno svetac.
Ludak se vi{e ne quti. âk se sme{ka.
Kaè: Nije lepo tako govoriti o roditeqima.
E, sada }u da ti jebem mater.
Kaèm: ]ale mi je krimos, a keva kurva. Da se razumemo i da se ne
laèmo.
Ali, ne vidim, kaèm, na koji na~im to tebe pere od srawa
kojima se bavi{.
Ludakova faca se opet uozbiqila.
Kaè: U pravu si. Ne pere me.
De~ak, ne}e{ jeftino da se izvu~e{.
Vadi te Sibir, je l’ da, kaèm.
]uti. Gleda me. Ne}e da pita kakav Sibir.
Ono, kaèm: napravio si srawe, sedi{ u }orci. îta{
Dostojevskog.
Pa se, kaèm, tripuje{ kako ispa{ta{ svoj Sibir.
I samo ti fali dobra cupi, ko kod Dostojevskog, da je opa{e{, pa
da, ko kod Dostojevskog, ispa{tate zajedno.
Ne znam kaèm, ima li ijedan ozbiqan krimos, ma koliko
nepismen bio, da se ne kune u tu pri~u
43
Eto, kaèm, {ta zatvorska nejebica uradi od po{tenih
zlo~inaca.
Opet je qut.
Kaè: Kao prvo, za razliku od tvog }aleta – nikad nisam bio u
}orci. A kao drugo – ne tripujem se kako postoji ispa{tawe koje
moè da me izvadi.
I jo{: Za to {to sam radio i {to radim, ispa{tawu nema kraja.
Ni sa cupi, ni bez cupi.
Jebo te, i izgleda i zvu~i è{}e opasno.
Zreo za ulogu.
Napaqenu ku~kicu podilazi jeza.
Kaèm: ’Ajmo unutra, smrzoh se ko u Sibiru.
Bez re~i ustaje sa pawa. Pruà mi ruku da se spustim sa drveta.
Odlazimo da se grejemo.
(Odlomak iz rukopisa romana Sibir
koji }e na leto objaviti izdava~ka ku}a Profil)
44
Ratko Dangubi}
JABUKE I VINO
Podiè neraspakovan kofer i vrati ga u hodnik. Kofer se
nimalo nije slegao – to je teàk mu{ki kofer, pretrpan filmskim rolnama, kwigama, kompakt diskovima, ve{om. Sede, ali
odmah ustade i pri|e prozoru, otvori ga. Po zaraslom vrtu vidi
koliko dugo nije bio kod ku}e. Kako se boravak u Holandiji otegao. Ali, evo, vratio se u Toskanu.
Zna da je za mnoge kurvin sin: malo ko wega razume. Da bi
dospeo dovde, u ìvotu je radio razli~ite stvari. Pre sedam godina iznajmio je ovu staru ku}u prepunu replika antikviteta:
name{taj, ogledala, anti~ke biste, slike, ~ak i garni{ne i zavese. Jedno vreme intenzivno je razmi{qao o tome {ta je sve radio. Ali, kao i toliko puta dotad, rekao je sebi: plivaj daqe. Na
svoj na~in, onome {to je hteo da uradi davnim odlaskom iz Srbije dao je ovde pe~at. Koliko je puta svih tih godina otvorio i zatvorio taj svoj ofucani, skupi kofer, Hermes. ôvek donosi razli~ite odluke; svestan je da ista odluka u jednom vremenu moè
da izazive ose}awe ponosa, u drugom stida. Mo`da je iz korita s
prqavom vodom izbacio i ne{to vredno. Posmatra stvari oko
sebe, komfor koji mu je doneo novac. Davno je po~eo da veruje da
je mogu}e da poseduje ne{to ovako lepo. Ali uvek se pazio da ne
sklizne u ideologiju: ni levo, ni desno. Wegova stada traè ispa{u na drugoj strani. Nau~io je da burne doga|aje posmatra sa
udaqenosti ili sa strane. Da li je to kukavi~ki stav? Kako se
nazivaju qudi koji {akom zahvate pregr{t ìta i onda ga puste
da klizi izme|u prstiju?
45
Oznojenim prstima pro|e kroz kosu. Dotakao je poprsje Nerona od terakote, kao da je o wega hteo da obri{e dlan. Pomislio
je: niko kao Italijani ne ume da napravi pitu od one stvari. Li~io
je sebi na ~oveka koji je upravo izgubio pare na kocki. U redu…
Traìo je opravdawe za svoje postupke: ne ume da se pomiri s tim da
je utekao iz ratnih ko{mara koji su Jugoslaviju zahvatili devedesetih. Dobra pri~a: ne krije, pla{io se za ìvot. Ne{to mu je govorilo da sada vi{e mora da se posveti sebi i uspomenama. Odlaze}i
na put s kojeg nema povratka, ponizio je i otaxbinu i porodicu.
Primicao se bliè zidu. Ho}e da vidi {ta je s druge strane pregrade. Po ìvotu ~eprka na na~in kako to rade u TV emisijama u kojima pri~aju kako je nastao neki film. Ipak, nije on dezerter. Odnekud je u svest banula melodija pesme koju je pevala wegova majka:
Hej, nek se ~uje, ~uje… hej, nek se zna… Da je mlada partizanka kolo
vodila… Stajao je nimalo se ne mrdaju}i, kao Neronova bista.
Nije klonuo duhom: ìveo je u Amsterdamu skoro tri meseca. Pove}ao je svoje bogastvo za par stotina hiqada dolara. Otvorio je sef i u wega gurnuo hartije koje potvr|uju uplatu u Luksemburgu. Stajao je izme|u troseda i zida u kojem je sef, maskiran slikom. Jutros se o{i{ao u seoskoj berbernici “Kod Gate”. Stari
berberin je pri~ao da su pro{li dani koji wemu pripadaju, da mu
je sada ostalo da skupqa mrvice sa stola kojeg je vreme potpuno rasu{ilo. Starac je bio sit saznawa iz druge ruke. Mo`da je i on
sam glumac koji je odigrao svoje: u Beogradu su ostale plo~e muzi~ke grupe u kojoj je svirao, crteì koje je radio i film u kojem
glumi zaqubqenog {iqokurana. Ta~no: {iqokurana. Ne zna koliko je puta ovo pre`vakao.
Iz friìdera je u sobu doneo jabuku. Misli da je sino} ku}i
stigao oko devet. Voli da drì hladnu jabuku u ruci, da je prisloni uz obraz: ~ini mu se da mu to opu{ta lice. Poje{}e je za sat-dva.
Biografija mu se ne razlikuje od biografija uspe{nih-poluuspe{nih pisaca, muzi~ara, slikara, reìsera emigranta. Nema misterija. Stavqa obe ruke na pisa}i sto. Miruje pognute glave.
Urawawe u pro{lost ne doìvqava kao obred koji }e mu produìti ìvot. Nije on ni~im opsednut, niti ga je u mladosti ne{to op~inilo. Hermes kofer je svedok wegovih uspeha i poraza.
Nakon dolaska u Italiju, gladovawa i lutawa, pod italijanskim imenom pobedio je na konkursu za reklamu piva. Napisao je da
ne moè sve da se predstavi jatom lasta koje miruju na tri ìce izme|u dalekovodnih stubova. Kafanu iz reklame u koju je smestio orgijawe pivopija nazvao je cini~no: Pseudonim. Upla{en, zbrisao je
46
pred pucwavom koja se {irila Balkanom, da bi usko~io u kontejner
zvani Zapad. Strah nije ni{ta neodoqivo i nesvodqivo na svakodnevni ìvot. Nasmejao se: nekada su qudi uskakali u voz. Svaka
~ast i velika hvala Bogu, sme{io se se}aju}i se snova o raskala{nom i bogatom svetu. Ipak, {to se wega ti~e, postoji crta ispod
koje ne èli da se spu{ta. Na neki na~in poku{ava sebe da podseti
ko je i gde usko~io u kontejner. Uàsava ga misao da je verovao da moè da uspostavi ravnoteù izme|u sveta u kojem se rodio i onoga za
koji je mislio da u wemu sti~e slavu i pare. Postao je uspe{an reìser reklamnih filmova: radio je ~ak za Bajera, za jedan lanac restorana brze hrane, za modnu ku}u Hermes. Proputovao je kontinete:
druìo se sa qudima, {umama, rekama, ìvotiwama, oblacima, mravima i pticama. Bio je iskren i istrajan: snimao je kadrove koji su
pokazivali lepotu sveta, vizuelne zapise s wegovog dna i vrha. Zavoleo je ovu ku}u na obali jezera. Zavoleo je Toskanu. Nervira ga samo pucketawe drveta u kaminu. Ne voli da sam sebe laè.
Iz prizemqa dopire prigu{eni zvuk klavira. [ta }e ovde
danas? Svira wegova }erka Natalija. Sutra joj je ro|endan. Uvek
je mislio da je opasno biti sentimentalan. Treba da stane s prebirawem po uspomenama. Nije spreman da svali sve na grba~u sudbine. Uvek je govorio da ~ovek bez sluha ne zna na ~emu je s muzikom.
Natalija je prestala da svira.
Nije on vlasnik neke posebne ìvotne pri~e. Nije ni nepobediv. Prija mu toskanski vazduh, a mogao je da ìvi i negde i Bavarskoj. Daleko je on od ciqa. Vratila mu se po{tapalica koju je
koristio kod upoznavawa s devojkama: Ja znam kada je umro rokenrol. Nasmejao se. Kada ~ovek pre|e odre|enu granicu starosti, nema povratka: moè da bude i lik iz neorealisti~kih filmova.
Uvek je imao jedan problem: nije umeo da potisne ru`ne slike.
Dobro, ve} je dosta sebe gwavio. Posle nekog vremena je ustao
i stavio {e{ir na glavu. Mogu li ne{to da te pitam, obratio se
svome odrazu u ogledalu. Pitaj, rekao je odraz. Da ne beì{ od
stvarnosti, rugao se sebi. U~inilo mu se da mu je odraz okrenuo le|a. Skrenuo je pogled na stvari, skinuo {e{ir. Sme{io se: moda i
{e{iri. Snimio je i jedan dokumentarni film, prikazivan kasnije
{irom Evrope. Tema: zakulisne radwe iza modnih pista. Za sebe
misli da ima dara da ono {to uradi nazove pravim imenom; film je
nazvao Herbarijum anarhizma. Se}ao se doga|aja iz detiwstva u
Somboru, sala{a i sna{a, kowa i karuca: puteva koji ne vode nikuda. Ono {to ga ~udi, u uspomenama nema senki. Uzdahnuo je: polako,
~ove~e, ne teraj preko dozvoqene brzine. U belom svetu, da ne zaboBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
47
ravi materwi jezik, pisao je pesme o suncu, starim krpama, ordewu,
zapu{tenosti i starosti. Tragao je za odba~enim re~ima. Mislio je
da mora da napuni ranac ne~im po ~emu }e mo}i da ~eprka.
Nevoqno obi|e sto. U stranim kwiàrama je kupovao kwige
pisaca pisane na wegovom jeziku. Romantizovao je istorijske li~nosti i orlove u letu. Stvarao je pesme. Teìo je da zna gde je on u
onome {to radi. Pro{le godine, po~etkom maja, negde pred svoj
ro|endan, nije mogao da se seti jedne re~i iz materweg jezika, za
koju u jeziku zemqe u kojoj sada ìvi zna i sinonime. Vreme je da
pojede jabuku. Uz jabuku uvek popije ~a{u crnog, toskanskog vina.
Iznova je kroz prozor posmatrao predeo. Saznawe da ne moè da se
seti neke re~i na maternem jeziku bilo je poraàvaju}e. Ako to
potraje, pomislio je, zaboravi}u i kako se zovem. Odlu~io je da
ode do crkve, gde je sve{tenik iz otaxbine drào slu`bu, u evangelisti~ku crkvu, s kojom pravoslavni imaju dobre odnose. Sve{tenik ga je gledao sa sme{kom. Nije mu li~io na ~udaka. Od popa
Luke, nakon {o mu je rekao re~ na italijanskom, saznao je da traèna i zaboravqena re~ jeste DUGA.
Nije mogao sebe da zamisli kao pqa~ka{a banaka, ali jeste
kao pqa~ka{a biblioteka. Pisao je i jutros u sobi, na uglu ku}e,
na spratu, posmatraju}i povr{inu jezera. Ne voli da sam postavqa
pitawa a onda na ta pitawa daje odgovore. Raspr{ila su se mnoga
wegova nadawa. Osim novca, da li je u ovom uzavrelom i surovom
svetu i{ta zna~ajno napravio? Najboqe je, ipak, da se zaustavi ovde. U~inilo mu se da krvari, da ne zna gde je pogo|en. Shvatio je da
materwi jezik u wemu, uprkos trudu, umire. Nikada se ranije, uz
sav komfor i porodicu, nije osetio ovako usamqenim. Kao da su se
negde u wemu topili gle~eri iz bajki, bledele maske koje su zlo
prekrivale dobrim. Umirawe jezika li~ilo mu je na {alu. Znao je
da bi se re~ koje nije mogao da se seti vratila jednom sama, kao
{to se ovca vra}a stadu.
Za koji dan }e zavr{iti reklamu vode za pi}e: zamislio je da
ispod izvora stavi bombu od re~i, a onda da se voda podignuta u vazduh rasprskava u kapqice, kao {to se jezik rasprskava u tmini se}awa. Pla{i se da sedne za kompjuter, da zaplovi kroz Internet,
kao Magelan morem. Ne voli da se iskrcava na nepoznatim obalama, da slu{a govor uro|enika. Jedno vreme je mislio da ga tuga, ma
gde bio, najboqe vra}a u stvarnost. Hteo je da ne~im sebe ponizi.
U sobu je u{la Natalija sa ~a{om crnog vina i obratila mu
se na italijanskom. Slu{ao je najvi{e jedan minut. Onda joj re~e:
Lepo je {to si mi to kazala. On je pojam tuge tuma~io na svoj na~in: kao {etwu bosog ~oveka na prstima po sitnom staklu.
48
Ivan Anti}
TALAC
Ta ku}a zbuni svojom dubinom. Dok sam bio u kuhiwi imao
sam utisak da sam duboko pod zemqom. Gusta dekorativnost, na~i~kanost, plavkaste tapete, mali gobleni, miqei i sli~no.
Tragovi bri`qivosti, svuda, na zidovima, na kredencu. Put do
kuhiwe, spu{tawe: bilo je tu ne{to neshvatqivo: kroz sobe, hodnike, otvarawe/zatvarawe vrata, zaparloènost, nizak plafon,
skoro protiwawe. Ipak je to stepeni{te bilo previ{e usko. Suvi{e puta skrenuo, beskona~ni laktovi silaèwa; gazde nisu bile tu, na raspolagawu cela ku}a. Odjednom se na|e{ dole u kuhiwi. Plavkasti tapeti po~iwu da bride. Sto je beo, lakiran, vire
mu nogare. Odozgo {arena mu{ema, potom stolwak, ~inija sa vo}em, i na kraju, vaza sa cve}em: porculanska, kako se ~ini, sa minijaturnom sli~icom glavnog kupali{ta sa parkom u Vrwa~koj
Bawi. Lepo vidim da su to plakari sa klize}im vratima; i ona –
u par navrata rasto~en izme|u wenih grudi, zagwuren u krmeqnu,
mirisnu postequ, uglavnom u praskozorja – dole, u toj ponornoj
kuhiwi, u zagrqaju zapla~e; ose}aj praznine, kaè. Bio sam zate~en, ali nisam ustuknuo. [ta vi{e, pri{ao sam bliè. Kao da
sam se èleo spustiti jo{ niè, niz neke tanane cevi, mimo wenih suza, do istinske praznine, duboko u woj.
ZID
Tu je morala biti soba. Ina~e, taj kutak ne bi mogao posluìti niza{ta. Odloìti dasku za peglawe, bilo bi neumesno.
49
Grejalicu tokom toplog dela godine, ~ak drsko. Sedeti tu tek da
bi se sedelo, u smislu: doneti stolicu, dovu}i fotequ, ~ak sto~i} i lampu, sve da bi bilo ugodno – bilo bi pretvarawe, neobi~no samo po tvrdoglavoj uverenosti u sopstveni naum.
Hodnik nije bio bogzna kako dug, ali se pruào. No, nije
bilo slika na pobo~nim zidovima. Nije bilo slike ni na ~eonom
zidu. Bila su jedna vrata sa desne, druga prekoputa, s leve strane.
Otmen i rogobatan, odve} glomazan, istrajan u ozbiqnosti svojih visokih belih zidova, protezao se jo{ – taj hodnik – kao da }e
tamo, na kraju, biti jo{ jedna soba, i daske na podu bile su jednako glatke i polirane, tu, kao i ispred vrata, levih i desnih. Nije tu bilo tragova od name{taja, bilo onih od dugog stajawa, bilo
{estarski izvu~enih urezotina od pretpostavqenih noìca. Ni
dece nije bilo u tom prostoru, a kle~awe, i ina~e, nije najugodnije.
Sve je bilo kao da je morala biti tu, odnosno tamo, na kraju, soba; kao da su se morala i tu zadesiti nekakva vrata, najverovatnije istovrsna kao ova dvoja, neposredno pre wih, tih nepostoje}ih, ali – ako ba{ ho}ete – nakrivo nepostoje}ih vrata.
ZLURADOST JE ZDRAVA
Kao da bi se sve raspalo da nije to u~inio. To bi zna~ilo
to, zar ne. I nekakvu nezahvalnost. âk drskost.
Do{av{i ku}i bio je toliko premoren kao {to, ~inilo mu
se, nije bio godinama. Mogao je samo da legne. Nakon nekoliko
minuta, otvoriv{i o~i, ironi~no se osmehnuo i okrenuo sve u
drugom smeru. Predve~e ga je nejasno}a opet opkolila.
Ima nekih stvari koje je, o~igledno, poremetio time. Sitne pojedina~ne, usamqene distorzije wegovog novog na~ina ìvota; bahatost, èqa da pokaè da je slobodan (na najbanalniji
na~in), uìvawe u sabla`wavawu bli`wih.
Ipak, setio se {ta ga je gawalo svih tih dana. Bol u le|ima
i nemar prema telu: lako je grbavio. Mada mo`da to i nije bilo
sasvim ta~no. Tu bi se, zacelo, prise}awe ranijih navika ubrzo
pretvorilo u utisak intenzivnog uìvqavawa u neko staro ja. A
{to se ovih dana ti~e, nije ni pro{lo dovoqno vremena da bi ih
se, zbiqa, mogao prise}ati.
50
I predivno se, sutradan izjutra, nakon svega, ose}ao, probudiv{i se sam od sebe u sedam sati – uzavrela slatka energija u
wemu. Osmeh, blaènstvo; potmulo me{koqewe.
DOSLEDNOST
A ipak: de{avalo se i da bi govorio sve dok ne bi potajna
iskrenost pred sobom tokom razgovora s wom prerasla u potencijalnu popustqivost. Popustqivost prema samom sebi koja
neodoqivo vabi. Jer, imao je potrebu da na{iroko govori, pa
da, toboè slu~ajno i uzgred, kao ne{to pomene. Ta~nije, time
da navede wu, na{u prijateqicu, da kaè {ta ima na tu temu, ne
bi li tako, kojim slu~ajem, video da li bi se i ona, eventualno,
mogla pla{iti ne~eg sli~nog. (Poku{avao da napipa.) I ukoliko ne bi pokazala gnu{awe i odbojnost – tako jasno odre|enu,
tako izrazitu i nedvosmislenu da bi ga to ubedilo da nema nimalo razloga da se dvoumi u pogledu toga – odmah bi pomislio
na najgore.
Nesumwivo je bilo jedino to da }e se, i on sam, posle izvesnog vremena, osloboditi tog straha i po~eti da upra`wava
upravo istu tu aktivnost. Na najleèrniji na~in; kao da je oduvek to bio ~inio. S tim suvi{kom u sme{ku koji niko iz dru{tva
ne bi ni razumeo ni primetio. Ro{tiqawe nakon partije golfa.
Pre}utkivao bi sebi samo nelagodu u odnosu prema dragoj
osobi jer je znao da je wen pogled druga~iji. “Ne{to pronicqiviji”, poku{avao bi da umawi stvari. Druk~iji, jer ona svakako
pamti da je on protiv – bar bio – na~elno protiv takvog vida pona{awa. Pona{awa {to ga je svojevremeno ùstro kritikovao,
~ak vi{e s moralisti~kog aspekta nego {to bi se dalo o~ekivati od ~eda dvadeset prvog veka. Stoga mu je bilo, u prvi mah, neprijatno {to je u wenom pogledu mogao nazreti svoju nedoslednost.
No, ~inio bi sve to ipak pred wom, osobom kojoj bi – samo
da je mogao i u realnosti – doskora u mislima zabrawivao da radi isto {to on sada radi, potkrepquju}i svoje re~i, tada, mrtav
ozbiqan, vrlo ubedqivim primerima. Pravio bi se sad to{a,
gradio da ne razume o ~emu se tu radi, u ~emu je uop{te problem:
to je bilo pre, sad je ovako. [ta. A i nije dobro razumela. Nije
tako mislio. Ne, ne, pogre{no je sve bila shvatila.
51
On se zaista nije ose}ao spremnim da se povodom bilo ~ega
opravdava, i da daje, sad jo{, da navodi, sad tu, nekakve razloge.
Wegovo prevazilaèwe sebe bilo je tako drasti~no da bi izbrisalo ~ak minimum emotivnog pam}ewa koje bi trebalo, mo`da, da
omogu}i kakav-takav kontinuitet li~nosti. I on naravno ne bi
mogao da razume ~u|ewe, nevericu, potajno zgraàwe i ve} tiho
brbotawe gnu{awa ispod wenog pogleda, ispod povr{ine tog
blistavog odbleska, budu}i ne bi uspevao da se seti kako je to izgledalo ose}ati se onako. Kao pre. Poku{avao bi svakako, na{
dragi prijateq, kao na tren da se uìvi, u to prethodno stawe, u
to minulo ja, ali bi misao na~as usahla i sve bi opet i{~ilelo u
sprdwu.
Ne bi naprosto razumeo pitawe – kada bi sve ve} dozrelo
do pitawa – razlog za to pitawe. Na temequ ~ega. Gde je to mogu}e urezati stvarnost za tren, stati na to mesto i odatle suditi o
pre i posle. U ~emu je problem; pre onakav, sad ovakav. I onda neka lagodna op{ta misao, tako plitko mi{qena da bi se s razlogom moglo posumwati da ju je uop{te izgovorio. “Qudi se mewaju.” Nekako kipe}i od zadovoqstva rekao bi to, cerio se, usana
razvu~enih od razneènosti, izazivaju}i sad otvoreno ga|ewe s
druge strane, sav meku{av.
52
Adnan Repe{a
[TA AKO ZAZVONI...
Ostali smo tako stajati i rukama parati zrak iako nam je
auto ve} pobjeglo iz vida. Majka je spustila ruku, pogladila me
po kosi i glasno uzdahnula. Ja sam stajao do we i jo{ uvijek jednako mahao. Spustio sam ruku tek kad su prolaznici po~eli da mi
odmahuju. Majka se nasmijala a ja sam se postidio.
Nisu imali vremena ostati na ru~ku. Moj ro|ak i wegova
tri prijateqa otklipsali su niz ulicu. Jo{ se sje}am tog zvuka
motora {to je stewao pod haubom wegovog renola ~etvorke.
... Stojim na terasi. Prstima milujem krupne crveno bijele pjege na fudbalskoj lopti. Majka u ùrbi prolazi pored mene,
mete uvelo li{}e odbjeglo sa odrine, ùri u ku}u da poviri na
ru~ak... moji drugari arlau~u pod balkonom. Oni nemaju ovakvu
loptu.
Oni nisu pro{li odli~nim.
Igramo na male. Amer i ja protiv Ede. Edo je ~etiri godine stariji od nas, kaè; razvali}u vas. Dodam loptu Ameru, on je
u{topa, povu~e je korak-dva, odigra kratak pas sa mnom... Edo je
izba~en iz igre. Lopta je pro{la mimo dva kamena. Jedan nula
za nas.
Ezan. Hoxa uvijek zapjeva u podne... Crkvena zvona prekidaju utakmicu. A nismo se ni preznojili. Nastavqamo poslije
ru~ka. Pewem se na terasu. Na {triku ~ar{afi isplazili bijele jezike mom dresu sa u{ivenim brojem sedam preko le|a.
53
U maj~inim ustima plava {tipaqka. U kosu joj se uvukla
sun~eva zraka pa joj mini val poprima obrise crvenog. Otac ne
voli kad joj je kosa crvena. On bi volio da se ne farba nikako,
ali ako ve} mora, neka bude crno. Ne voli{ ti ni{ta, kaè majka, ti voli{ samo raditi... raditi od zvijezde do zvijezde.
Sva sre}a da otac nije tu.
Na maj~inom licu primje}ujem umor, a kad je umor onda je i
sva|a.
Moj otac ustaje u {est. Popije kafu i pali automobil. Ja
ne ~ujem kad on ode. Na raspustu sam i spavam do devet.
Telefon se oglasio ~etiri puta. Majka je koracima premjerila terasu. Stojim u dovratku i gledam weno zajapureno lice. Volim kad nas neko nazove. Majka je dobro raspoloèna kad
pri~a s nekim tamo. S bilo kim. Smije se. êsto poèlim da sam
s druge strane. Da budem glas otuda. Ovaj put je nijema... Gledam
kako joj se unaprijed pripremqen osmijeh otapa na licu a usne se
pretvaraju u ravnu blijedu crtu, gledam kako zuri u Vrelo Bune
oka~eno na zidu... kako joj se boja lica od crvene pretvara u ùtu... Mrtva~ku.
Ostalo ne gledam. Ulije}em u ku}u, u ~a{u sipam vodu, grabim kocku {e}era... podièm majku iz korpe od pru}a. Ona umire, glava joj je te{ka, pada i diè se, krkoqi; kako... pa prije pola sata... nisu ru~ali... ovdje kod mene... ùrilo im se... svi... boè moj... dragi boè moj...
U slu{alici prepoznajem daixin glas. I on je skoro mrtav.
Ado, jesi li sam s majkom, aha, daj joj vode i {e}era, ve} jesam, dobro si uradio, pazi na majku, sad }e ti do}i otac... ja }u do}i...
Sat kasnije, otac u dvori{tu gasi auto. Ulazi u ku}u i grli
majku. Nemoj plakati, tako trebalo da bude, sudbina... a tek iz
vojske iza{li... da je ostao na ru~ku sad bi bio ìv, prevaquje
majka preko usana. I umre. Ponovo umre.
Otac je oìvqava limunadom. Kad je oìvi, svi zajedno }emo oslu{kivati daixine korake kako ùre preko balkona... gledati kako na vrata lijepi komad papira sa slikom u gorwem lijevom uglu, potom }e wegov zagrqaj progutati moju majku, a onda }e
nastupiti mrak i ni{ta se vi{e ne}e vidjeti...
Cesta je vijugava, klizava i po{kropqena snijegom. Sprijeda sjedi majka, otac u krivini ubacuje u mawu brzinu. Ja i sestra
54
smo pozadi. [utimo. Prstima {aramo po staklu. Nevesiwe ~u~i
pod nama umotano maglom... Mrakom.
U dvori{tu je mno{tvo auta, u hodniku gomila obu}e. U ku}i muk.
Majka se vje{a o vrat svoje sestre, pla~e... govori rije~i
unaprijed osu|ene da postanu suvi{ne. Wena sestra ne govori
ni{ta. Zagledana u jednu ta~ku, ona sjedi, preslaguje ruke u krilu i lomi prste... lomi snove...
Noge su ledene, prsti drveni... u haremu je snijeg dubok.
Stojim pred otvorenom rakom... pred ~etiri otvorene rake,
okruèn stotinama smrznutih lica. Na ramenu mi po~iva o~eva
ruka. Imam jedanaest godina i tu sam najmawi. Hoxa pri~a o izgubqenoj mladosti, o ahiretu... preseqewu. Hoxa pri~a o boqem
svijetu i svi gledaju preda se. Samo ja gledam u daqinu i ~udim se.
Imam jedanaest godina i ne vjerujem hoxi. Ne vjerujem ni
jednu rije~...
U ku}i je toplo. Tiho. [utimo. Ne palimo televizor. I
ne}emo jo{ ~etrdeset dana, dok nam obi~aji ne istisnu tugu iz
srca. Gledam maj~ino smeùrano lice i znam da tuga ne}e pro}i... Tuga nikad ne pro|e. Otac otpija srk kafe, u xep trpa cigarete i kaè; nemojte izlaziti, napoqu je mraz...
Imam jedanaest godina i stojim na terasi s podignutom rukom iako je o~evog renola ~etvorku ve} pojela krivina. Koracima premjeravam terasu i pitam se: [ta ako zazvoni, boè, {ta
ako telefon zazvoni?
55
Marija Mixovi}
TRI PESME
QUBAVNI @IVOT
Od krvi i mesa. Nisam
kriva {to je taj jezik
mrtav. Ni~eg {to
bi vaskrslo.
Uro|eni~ki trofej,
Sabiwanka sa te{kim
grivnama. Duga je
moja haqina
Posledwa
èna za udaju.
Hebrejski superlativ.
Krvni neprijateq.
Idem sa wim
u lov, na pecawe i
svaku utakmicu.
U Engleskoj bila
bih kraqica i
spavala sama u sobi.
56
Zaustavqala dah
iza oltara. Ve{ala
pla}enike. Palila bakqe.
Pustila kosu niz le|a.
Hladnih nozdrva.
Bih ga volela kao dignute
obrve sunca, zvona u Veli,
ruke posute bra{nom.
Re~i koje ne ~uje
iz mojih usta i
nastranosti koje se
ne mogu lako opravdati.
Dostojan
poqubaca
voqenih èna.*
Zakop~a tvrdi okovratnik
i stavi metalnu dugmad
na manètne. Marijana
moje mladosti.
Kada ode{ dragi za
dvadeset godina
ovde }e biti vo}wak.
Svi znaju da volim da
pevam i da govorim o
suzama a da ne zapla~em.
Luda kao qubav.
* A. S. Pu{kin i V. Igo
57
SUPERMODEL
za @anu Ebitern
Nikog da nam otme tre{we
na dvoboju i obri{e ~elo.
Tu i kad smrt rastavqa.
Boqe od kajawa.
Sve {ampawce
ovog sveta zatvaram.
Qubav nije opravdawe.
Istina, samo istina
i ni{ta osim istine.
Milion mraviwaka, @ana.
Gutamo vatru,
hotelske ìlete, slane
sapune u samici.
Ono {to najvi{e voli{
ne pla{i te. Da si dva dana
Tarantinova mlada.
Krv da nam ulepi
uvojke dok seje{
le{eve okolo.
ûvam na suvom i
hladnom mestu. Katedralu
za pustiwu. Samo za odrasle.
Vi jo{ pi{ete,
petrogradske pesnikiwe?
Na lepom plavom
Dunavu. Wu{im vodu
na ve}oj dubini.
58
Za{to se niste ubili.
Ovog sveta znatièqa.
Beogradsko prole}e.
LI[ENA SVAKOG @ARA
@ena mojih godina
Draga, uslovna sloboda
Amazon je moj putokaz.
Iznad vremena velike tuge.
Zateèm bore u vla`noj
delti. Oìvqena vatrom,
ku}nim poslovima.
Bez ruè u zubima.
Na tri }o{ka.
Ostavqam mrvice
za sobom. Ne starim
kao katedrala.
Vezana za manastir
kao p~ela. Ni stara
ni mlada: gledam
ìve boje.
Vas, {amani.
Sav taj bes.
Teà od sredweg
veka. Dodajem nulu.
Gluva ku~ka.
59
Neboj{a ]osi} A{i
KWIGA
Ovo }e ve}im delom biti dokumentarna proza, iako pored
sebe i u bliòj okolini dok ispisujem prvu re~enicu pri~e naru~ene od predaka nemam nijedan dokument, nijedno pismo, fotografije, svetovne i crkvene izvode iz kwiga ro|enih, umrlice,
babine miqee, komode i regale naj~e{}e nabavqane preko ènskih preda~kih linija, od jednog dede nemam proslavqenu àndarmerijsku sabqu ~iji se vrh kanije vukao po kaldrmi, od drugog
ni traga od vinogradarske prskalice, i kao neopoziv fakticitet
ku}u sa prijemnim delom, ekonomskim dvori{tem i ba{tom, sve u
svemu dva fudbalska igrali{ta: 200–210 h 100–110 metara. Nemam
~ak ni svoje fotose, {kolske diplome i sav ostali inventar koji
poseduje pisac kad èli da napi{e pri~u pod naslovom “Kwiga”.
Sve se svodi na ne{to malo koje nestaje brzinom svetlosti iz porodi~nog herbarijuma koga za ovu priliku zovem: se}awe.
Pri~u }e mi platiti naru~ioci, preci. Ko bi drugi nego
oni, danas – sutra na izmaku prve decenije 21. veka. Zna~i, pri~a
}e biti vi{e faktografija, mawe fikcionalna proza, iz prostog razloga {to se roditeqi i roditeqi wihovih roditeqa ne
mogu izmisliti. Ali, oni u pri~i ne}e biti glavni likovi, kao
ni ja uostalom, ve} po ugledu na Andri}evu istoimenu pri~u,
glavni lik }e biti kwiga.
Negde s jeseni 1970. godine otac je, {to od u{te|evine,
{to od pozajmica, kupio automobil. Stric je tada radio u fabrici za preradu ìvine, sitnije i krupnije stoke. Sasvim je do60
bro zara|ivao za sebe, ènu i dvoje sitne dece. Kada se o de~joj
ishrani radilo, ona nije prema{ivala tro{kove vezane za prehranu i negu ku}nih qubimaca, ~etiri akvarijumske ribice kojima je svemir bio kubik vode, dva slavuja, tri goluba i ne{to vrabaca. Misli o rodama kao ku}nim qubimcima brzo su im iz glave
izbili delom roditeqi, delom slu`benici zemqoradni~kih zadruga, ~ak ~etiri op{tine. Sigurno, Subotice, vaqda Sente, verovatno Kikinde, Zrewanina, opet sigurno. Ponajpre stric kai{em od koga su uporna deca prvo pocrvenela, zatim pomodrela,
da bi se pred ozdravqewe, pome{ale ùta i zelenkaste boje, potom strina koja im je stru~no uz pomo} kvake, konca i kanapa povadila zube, najzad inèweri koji su ih vodili na pedago{ke seminare od Beograda do Budimpe{te. Tako su stri~eva deca shvatila da rodama nije mesto pored akvarijuma, ve} na oxacima panonskih ku}a.
Drugi zajmodavac bio je, ko drugi, {ta mislite, pretpostavqajte?!
O~eva sestra!
Prven~e bogate porodice, tada mo`da bogatije od porodice od porodice gazde Tome u wegovim najsvetlijim ~asovima, kada su karavani wegove robe zajedno sa robom Glembajevih, krstarili od Be~a do Berlina i Carigrada, dok je Sofka jo{ bila
pred{kolska devoj~ica na toplom jugu Balkana. Sestra je u kratkom telefonskom razgovoru i bez o~evog pomena o kupovini nekakvog automobila, rekla da }e poslati novac sa rokom otplate
zajma od dvadeset godina, bez kamate, samo neka to bude lep, komotan, pouzdan i brz auto. Od tada sam zauvek upamtio imena:
opel, mercedes, peò, varburg, moskvi~, volga, reno, alfa romeo,
lamborxini...
Otac je negde iza podneva neposredno posle mog polaska u
sedmi razred primarne {kole, i neverovatnog uspeha mla|eg
brata, wegovog upisa u prvi razred iste (svi smo, osim oca koji je
otputovao da kupi automobil, i{li da ga upi{emo. Majka je za tu
priliku obukla qubi~asto-zeleni kostim i stala na zdravstveno
ubita~ne {tikle napravqene od smese drveta, ~elika i pitonove
koè. Do{ao je deda sa sabqom, zbog istorijskih konotacija depresivan i }utqiv, kao i drugi deda sa paradnom zapregom koju su
od Beograda do na{e varo{i kotrqala dva quta Arapa, vranci
Vilhelm i Zvezdan. Iza zaprege kaskalo je ne{to tre}e za koje
nisam znao kako se zove, iako sam kao |ak dosta toga nau~io iz
poznavawa prirode doma}ih ìvotiwa. Sve mi je postalo jasnije
61
i svetlucavije [i danas u zrelom dobu ponekad mi se javi to svetlucawe bitno druga~ije od svetlucawa svitaca] kada mi je pored
slepoo~nice muwevito pro{lo wegovo kopito. “@drebe, `drebe
sam ja”, reklo je razigrano i nasmejano bi}e vezano na za~equ
sve~ane zaprege. Shvatio sam da je mladi Arapin ve} tada bio
èqan podviga koji }e ga upisati u kwigu slavnih predaka. Deda
je do{ao u odori koju je obukao samo 1923. godine, prilikom odlaska u Slavonski Brod gde je sluìo vojni rok u tek poro|enoj
Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Babu na upis u {kolu
mla|eg unuka nije poveo. Rekao je da neko mora da pazi ku}u. Jer,
k}er negde u Dalmaciji, mla|i sin u fabrici, stariji oti{ao da
kupi automobil...), parkirao beli duga~ki automobil pod na{im
prozorima koji su svetlost sejali sa drugog sprata trospratnice, koja je za divno ~udo, u epohi ravnih krovova, imala tajanstveno potkrovqe, du{u dalo za pohode na slepe mi{eve, ~itawe
u polumraku, rane erotske igre poput one najpoznatije “ide maca
oko tebe pazi da te ne ogrebe”.
Po{to sam ve} mesec dana bio |ak sedmog razreda, kao od
{ale pro~itao sam natpis audi iznad predweg branika i 709/H, 78
KS, pored volana.
Sutradan sam na praznom parkingu kod gradske toplane i
fabrike kisele vode nau~io da vozim audi. Prema o~evim sugestijama samo prvom i drugom brzinom. Ve} kod druge kazaqka brzinometra pokazivala je cifru 60. Mo`da bih stigao i do tre}e,
ali parking nije bio bogzna {ta kako po duìni, tako i po {irini. Jezivo su se oko wega izuvijali, vaqda kao ~uvari fabri~kog
dostojanstva, kanali iz kojih se {irio miris sumporne kiseline.
Tre}a brzina bi me sigurno sa ocem zauvek odvezla u jedan od wih.
Deda je sa~ekao krstovdanski va{ar koji je u na{ gradi} za
nekoliko dana ulivao skoro pola miliona qudi sa svih strana
sveta. Bio sam prisutan sa jo{ nekoliko drugova iz razreda (mo`da se tu na{la i neka devoj~ica koju su interesovale koko{ke,
petlovi, kowi, jagwad, ovce, telad, drvene ba~ve uobru~ene sjajnim velikim prstenovima, ka~ice sa ili bez sira i kajmaka, preslice i vretena, oklagije, one male varja~e duìne lakta i one
velike koje su sluìle za me{awe marmelade) kada je deda posle
dvostrukog rukovawa i obostranog tap{awa po ramenu prodao
Tur~inu zapregu i vrance sa `drebetom. Zanemeli smo pred Tur~inovim izgledom. Nosio je turban i duge svilene pantalone. Od
vrata do pojasa slivali su mu se debeli srebrni i zlatni lanci sa
62
krstovima, romboidima, polumesecima, kockama, Izraiqevim
{estokrakama, sa svakog prsta obe ruke bqe{talo je po nekoliko prstenova. Bio je pravi pokretni svetlosni praznik. Pored
svega, kad bi se nasmejao dok nas je milovao po pametnim glavama,
tako je rekao dedi, i zubi su mu isijavali tamnocrvenu rubinovu
svetlost. Zbog pera koja su {tr~ala iz turbana pomislili smo i
da je Indijanac.
Sve smo razumeli. Sve je razumeo i ko{arka{ Xim i pored
toga {to se u {kolskom dnevniku iza odeqka sa wegovim imenom
i prezimenom nizalo mno{tvo jedinica (1,1, 1, 1, 1...) i tek tu i tamo poneki beli labud (2, 2, 2) utisnut plavim mastilom. âk je i
iz fizi~ke kulture najboqi ko{arka{ {kole imao upisano z, te
ni razredni stare{ina Seka kojoj je pripala briga o nama do kraja primarne {kole, nije znala da li se radi o slovu z ili cifri 3.
Tur~in Harun je dedi rekao kako je najmawe o~ekivao da }e
u va{arskoj nedo|iji nai}i na deveto koleno vranca El-ahab-Nusreta koji je sa svojom kobilom Il-alem-Sabahetom proslavio wegovu porodicu u jednoj te{koj bici protiv vojske marokanskog kraqa koja je prodrla u Egipat. El-ahaba-Nusreta po krvavoj poqani jahao je niko drugi do Harunov predak, princ iz dinastije koja i danas postoji. U pregrade dedinog nov~anika sloìo je nov~anice, dva prstena i jedan zlatan lanac. Onda je preuzeo zapregu i ulare Vilhelma, Zvezdana i `drebeta. Pored nas su
pro{la dva mirna bika pred ~ijim je krupnim i za~u|enim o~ima
proletelo kopito jo{ uvek bezimenog mladunca, poput predaka
èqnog ratne i svake druge slave.
Iz gu`ve se vol{ebno, sa dna Zida smrti, pojavio otac.
Kada je prebrojao Harunove nov~anice poqubio je obe o~eve i
Harunove ruke. Mene je pomilovao po kosi i rekao mi: “Madridska korida je zakon”.
“Ovim vra}am sav dug bratu i tri rate Senki”, objavio je
dedi.
“Alah je jedini, a Muhamed je wegov prorok”, rekao je Harun i dodao, “vo vjeki vjekova, od sada i zanavek, amin!”
Otac se potom vratio u gu`vu na dnu Zida smrti.
Deda je rekao: “ Hvala ti, Harune, sine pustiwe i naftonosnih ìrafa. Amin!”
A kwiga? [ta je sa wom kako je obe}ano na po~etku ove dokumentarne pri~e? Gde si ti kwigo u tekstualnom pletivu? Jedino ako {kolski dnevnik ne proglasimo kwigom. Mo`da je kwiBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
63
ga? Iako {kolski dnevnik prema nauci o kwièvnosti ne spada
u oblast kwièvnosti. Dràva ga tretira kao ra~unovodstvene
i pedago{ke zapisnike javnih lica na spisku wenih poreskih du`nika.
Posle kupovine audija 709/H, sa 78 KS, iz podrumskih kutija u zastakqenu vitrinu preselile su se o~eve kwige. Kao {to
se vidi i do~arava, standard porodice je rastao. I porasla stri~eva deca uspela su u svom naumu. U stan su uselila jednu rodu.
Prvo sam pro~itao deset tvrdo ukori~enih kwiga Balzakove Qudske komedije koju je na biblijski tankom papiru od{tampanu, prema o~evim re~ima, davno pre mog ro|ewa, dedi poklonio
li~no Otokar Ker{ovani, ~iji je jedan predak bio Balzakov prijateq. Zatim je na red do{lo xepno izdawe [ekspirovih drama.
Posle dva trilera o Napoleonu i Tolstoju, romansiranih biografija o mukotrpnim ìvotnim i stvarala~kim mukama slikara
i muzi~ara, u zavejanim danima kada na ulici nikoga nije bilo ni
sa sankama ni sa loptom u naru~ju, bistrio sam Vojnu enciklopediju 1 – 12. S prole}a sam postao ~lan gradske biblioteke. Pro~itao sam sve kwige iz we i logi~no, postao veoma u~en.
Moja bibliotekarska interesovawa otac je prosledio dedi, ovaj u dugom pismu svom prijatequ Harunu, uz razumqivo raspitivawe o zdravqu i podvizima trojice qutih Arapa. Harun je u
jo{ duèm pismu (oko ~etrdesetak stranica turske latinice
potpisane jednim vi{ebojno stilizovanim krstastim pe~atom)
potanko opisao podvige vranaca iz slavne ratne loze. Povodom
mene, pismo je posedovalo podebqi dodatak. înila su ga upisna
dokumenta ~etiri univerziteta: kairskog, aleksandrijskog, ankarskog i jedrenskog. Uz obrazloèwe da }e on platiti moje univerzitetsko {kolovawe. Izabrao sam jedrenski jer mi je nekako
srcu i geografski bio najbliì.
Maglovita i pomalo mitomanska porodi~na predawa, u wima je glavnu ulogu preuzeo deda sa àndarmerijskom sabqom, govorila su o izvesnom pretku koji se sa ènom posle petodnevne
artiqerijske pripreme uselio u Jedrene i ostao da ìvi u wemu,
negde na po~etku druge decenije 20. veka. Ta ~iwenica (opet nemam dokument) odlu~ila je izbor visoke {kole.
U Jedrene sam otputovao autobusom ostavqaju}i stasalom
mla|em bratu audi u ispravnom stawu.
Na putu do Jedrena kroz balkanske pejzaè ~itao sam, {ta
bih drugo, KWIGU.
64
Jasna Mili}ev
LINKOVAWE
PUTOVAWE
Saobra}am u mestu
dok kraj mene prole}u
ulice, fabrike, trgovi i tr`nice,
preplavqeni parkovi i obqubqeni damovi;
gradski ve}nici i uzavrele ve}nice,
sudnice i lo`nice,
zaparloèna pozori{ta i zapu{tene bolnice,
krcate apoteke i opustele biblioteke,
hramovi i svi ovovremeni blamovi i sramovi,
i oni ubogi i bosonogi,
na {tulama, u avionima,
u koferima i kamionima,
u tenkovima i na gumama,
na rimskim dvokolicama i koturnama,
na krevetima u hotelskim sobama,
u sefovima i eko-kengurskim torbama –
Ma{e xungla u prolazi i proletu
sa zar|alog Ajfelovog torwa,
iz va{qivog vojni~kog bataqona;
naranxastih hramova na Tibetu,
sa krwe statue u Miletu,
65
iz dubine kratera na Vezuvu;
Ma{u sa ra~unarskih i TV ekrana,
Ma{u izbezumqeno i grobovi i pokajawa –
Koliko bliè je pono} u Brizbejnu,
toliko prijatnija ve~era u Vitlejemu –
Sve k meni leti i nemam kuda po}i,
Sedim sred raskr{}a
u gluvo doba no}i.
LINKOVAWE
Pletem mreù
elektronsku
vabim veb konzumente
veb biblioteke sveprisutnih
lovim re~i otu|enih
akumuliram mejlove i natpise
fotografije i tu|e zapise
ribarim du{ama blogera
Miris pra{wave }ilibarske hartije
Sa finom primesom duvana prethodnika
Ute{nija prisnost
bez prezira
i prefiwenih
mo`da la`nih
plezira
Aleksandrijska biblioteka sveznaju}ih
daleko mi je blià i ne`nija
Mazohisti postaju razroki
prate netremice datu situaciju
drugim okom ve} traè novu informaciju –
Ja vrebam aste~ki recept i tehnologiju
Kako smawiti telo pokojniku?
Sadista sam zaostao u razvoju;
Naniza}u pretke kao girlandu –
om~u mi oko vrata!
66
GOOD LOOK
Vi{e ne progovaram
i misli mi se ne ~uju
od gomile kose na glavi
od lepqivog gela i penastih tvari
od èqe da izmenim li~ni opis
od vr{ka aure do najmawe stvari
Frizerka – raskokani kukuru{~i}
oble}e i bumbara oko stolice
suzama natapa perjanicu
i juri{a u glasno ridawe
i strigawe
Poro|aj u najavi –
good look
Shinade O’Conor – druga nedeqa
Odva`no zakora~im na ulicu –
Kao imam {taniclu na glavi
i niko ne vidi da mi lobawu pohode
si}u{ni crni mrtvi mravi
Mrtva misao odjednom prhne
silni su i stra{ni neostvareni snovi –
Samo je falila ova ki{a
da posledwi tra~ak ènstvenosti
ùstro spere sa lica
67
SVETlarnik n n n
MA^KA IZUZETNE LEPOTE
– @IVOTIWE U PRIÂMA –
Lui|i Pirandelo
RADOSNI POZDRAV
îm je kowu{ar oti{ao, psuju}i vi{e no obi~no, Fofo se
okrenuo ka Neru, novajliji, s kojim je delio jasle, i uzdahnuo:
“Shvatio sam! Abaije, ki}anke i perjanice. Dobro si po~eo, dragi moj! Danas nam sleduje prvoklasna.”
Nero je okrenuo glavu na drugu stranu. Nije otfrknuo, po{to je bio jedan lepo vaspitan kow. Ali nije èleo da se previ{e zbliàva s tim Fofom.
Dolazio je iz kneèvske kowu{nice, u kojoj si mogao da se
ogleda{ u zidovima; jasle od bukovine u svakoj pregradi, mesingane alke, koòm presvu~eni paravani i {ipke sa sjajnom kuglom.
Eh!
Mladom knezu, koji je trenutno sav bio obuzet onim bu~nim karucama {to ispu{taju – boè me sakloni, smrad – no ~ak i
dim ostraga, i jurcaju same, nije bilo dovoqno {to je ve} tri puta, vozikaju}i se wima, umalo slomio vrat, ve} je odmah poùrio,
nedugo nakon {to je obolela od paralize stara kwegiwa (koja za
tu |avolsku napravu, ah, blagoslovena, nije htela ni da ~uje), da
se otarasi kako wega tako i Korbina, koji su posledwi ostali u
kowu{nici kako bi vukli pitomu maj~inu ko~iju.
69
Siroti Korbino, ko zna gde je zavr{io, nakon tolikih godina ~asnog slu`bovawa!
Dobri \uzepe, stari ko~ija{, obe}ao im je da }e se zauzeti
za wih kada sa ostalim starim i vernim slugama bude oti{ao da
poqubi ruku kwegiwi, vezanoj sada ve} zauvek za fotequ.
Ma kakvi! Po na~inu na koji ih je starac, vrativ{i se ubrzo potom, pomilovao po vratu i slabinama, odmah su i jedan i drugi shvatili da je svaka nada izgubqena, a wihova sudbina zape~a}ena. Bi}e prodati.
I doista...
Nero jo{ uvek nije shvatao gde je dospeo. Toliko lo{e ba{
nije bilo, istini za voqu. Dabome, to nije bila kwegiwina kowu{nica. Ali je tako|e bila pristojna. Vi{e od dvadeset kowa, svi
crni i svi postariji, ali lepe spoqa{wosti, dostojanstveni i
ozbiqni. Ah, {to se ozbiqnosti ti~e, mo`da su je ~ak imali i
previ{e!
Nero je bio gotovo uveren da ni drugi u potpunosti ne shvataju koje je wihovo zaduèwe. înilo se, {tavi{e, da svi neprestano o tome mozgaju, ne uspevaju}i pak to da doku~e. Ono lagano
wihawe dugim repovima, ono strugawe kopitama, s vremena na
vreme, nesumwivo su govorili o wihovoj dubokoj zami{qenosti.
Jedino je taj Fofo bio samouveren, siguran da je sve dobro
shvatio.
Prosta i umi{qena ìvotiwa!
Vojni~ko kquse, odba~eno nakon tri godine zato {to mu je
– prema wegovim re~ima – jedan neotesani kowanik iz Abruca
o{tetio sapi, nije prestajalo da meqe.
Nero, ~ije je srce jo{ uvek tugovalo za starim drugom, nije
mogao da ga smisli. Najvi{e mu je smetao taj poverqivi ton, a zatim i neprestano klevetawe kompawona iz {tale.
Boè, kakav jezik!
Od wih dvadeset, niko nije bio po{te|en! Ovaj je bio ovakav, onaj onakav.
“Rep... de, pogledaj, tako ti boga, je l’ se ono moè nazvati
repom? Je l’ to na~in na koji se wi{e repom? Kakav polet, a, {ta
veli{?
Mazga, ja da ti kaèm.
A tamo, tamo, de pogledaj onog qupkog kalabrijskog kowi}a, kako draèsno striè svojim prase}im u{ima. Ah, kakva lepa }ubica! Ah, kakva lepa bradica! I on prili~no ìvahan, ne
nalazi{?
70
Neprestano sawa da nije u{kopqen i ho}e da qubavi{e s
onom kobilom tamo, tre}om s desna, vidi{ li je? Ona s glavom
starice, oborenom, i trbuhom do zemqe.
Ma kakva kobila! To je krava, ja da ti kaèm. Da samo zna{
kako paradno kaska! Kao da hoda po èravici, tako pocupkuje.
Al’ onda sva baldi{e, dragi prijatequ! Ni{ta ~udno, jo{ je neiskusna. Nisu joj ni sekuti}i ~estito izrasli, moè{ misliti!”
Uzalud je Nero na sve mogu}e na~ine davao tom Fofu do
znawa da ne èli da ga slu{a. Fofo ga je sve vi{e saletao.
Kako bi ga nervirao.
“Zna{ li gde smo mi? U transportnom zavodu. Ima ih raznih. Ovaj zovu pogrebni.
Zna{ li {ta zna~i pogrebni zavod? To zna~i vu}i jednu crnu ko~iju neobi~nog oblika, visoku, sa ~etiri stubi}a koji drè
krov, svu ukra{enu gajtanima, vrpcama i pozlatom. Ukratko, jednu veliku i rasko{nu ko~iju. No, uzaludna rabota, ne}e{ verovati! Posve uzaludna rabota, jer u wu, vide}e{, niko nikada ne
ulazi.
Jedino ko~ija{, mrtav ozbiqan, koji sedi na svom sedi{tu.
I ide se polako, uvek korakom. Ah, nema opasnosti da se
preznoji{ ili da te po povratku istimare, niti da te ko~ija{
podstakne prutom ili na neki drugi na~in obodri!
Polako – polako – polako.
Tamo gde treba da stigne{, uvek }e{ sti}i na vreme.
A ta ko~ija je – dobro sam to shvatio – jama~no za qude koji
uìvaju duboko po{tovawe.
Niko se, kao {to rekoh, ne usu|uje u wu da u|e; i svi, ~im je
vide kako stoji ispred neke ku}e, zastanu da je pogledaju s nekim
ucveqenim i upla{enim licima; neki je obi|u s upaqenim vo{tanicama; a onda, ~im se pokrenemo, slede je u velikom broju, u
grobnoj ti{ini.
êsto, tako|e, ispred nas stupa orkestar. Jedan orkestar,
dragi moj, koji svira neku muziku da ti muka pripadne.
A ti, ~uj me dobro, ti ima{ lo{u naviku da frk}e{ i da
previ{e drmusa{ glavom. E pa, mora{ da se odvikne{ od tih lo{ih navika. Ako tako frk}e{ bez razloga, mogu samo da zamislim kako }e{ frktati kad bude{ ~uo tu muziku!
Na{ zadatak je da se kre}emo polako, to stoji; ali i da budemo dostojanstveni i ozbiqni. Nema frktawa, nema drmusawa
glavom. Budi sre}an ako ti dopuste da zawi{e{ repom, tu i tamo.
71
Jer ko~iju koju mi vu~emo, opet ti velim, svi veoma uvaàvaju. Vide}e{ da }e svi, kad nas vide kako prolazimo, skinuti
{e{ir.
Zna{ li kako sam shvatio da se radi o transportu? Ovako
sam to shvatio.
Pre otprilike dve godine, stajao sam u mestu, upregnut u
jednu od tih na{ih ko~ija s baldahinom, ispred velike kapije koja je na{e stalno odredi{te.
Vide}e{ je, ja{ta, tu veliku kapiju! Iza we raste mno{tvo
crnog drve}a, {iqatog, pravog poput motki, koje se niè s obe
strane puta u nedogled, a pokraj wega se prostiru neke prekrasne
zelene livade s mnogo dobre i so~ne trave, koja je tako|e protra}ena, jer te{ko tebi ako, prolaze}i, gubicom posegne{ za wom.
No dobro. Stajao sam u mestu pred tom kapijom kad se pokraj
mene zaustavio jedan moj stari drugar koji je tako|e slu`bovao u
vojsci, prili~no oronuo: teglio je, moè{ misliti, neka kola
okovana gvo`|em, jedna od onih duga~kih, niskih i bez opruge.
Veli:
– Je l’ me vidi{? Ah, Fofo, ne mogu vi{e da izdrìm!
– [ta prevozi{? – pitam ga ja.
A on }e:
– Prevozim sanduke, po ~itav dan, od transportnog zavoda
do carinarnice.
– Sanduke? – velim ja. – Kakve sanduke?
– Te{ke! – kaè on. – Sanduke pune robe.
Za mene je to bilo otkrovewe.
Jer, vaqa da zna{ da i mi prevozimo jedan veoma duga~ak
sanduk. Polako ga uguraju (sve se stalno radi neizmerno polako)
u na{u ko~iju, odostrag; a dok se ta radwa obavqa, qudi unaokolo
skidaju {e{ire i zanemelo piqe. Ko }e ga znati za{to! No svakako, ako i mi prevozimo sanduke, zacelo je re~ o robi, zar ne?
[ta bi se kog |avola moglo nalaziti u tom sanduku? Teàk
je, oh, da ne poveruje{! Sva sre}a {to uvek prevozimo samo jedan.
Prevoz robe, svakako. Ali kakve robe, to ne znam. îni se
od velikog zna~aja, jer se prevoz odvija veoma sve~ano i uz veliku pratwu.
U nekom trenutku, obi~no (ne uvek), zaustavimo se ispred
jedne veli~anstvene gra|evine koja je mo`da carinarnica za na{u robu. Iz we iza|u neki qudi odeveni u crne sukwe i duge ko{uqe (to su, rekao bih, carinici); ko~ija sa sandukom se pokrene; svi ponovo skinu {e{ir; a oni na sanduk udare {tambiq.
72
Gde ide sva ta skupocena roba koju mi prevozimo – to, vidi{ – jo{ uvek nisam uspeo da shvatim. Ali ponekad pomislim da
~ak ni qudi to u potpunosti ne shvataju; i to me te{i.
“Istini za voqu, rasko{ni sanduci i sve~ana povorka mogli bi da ukaù na to da qudi pone{to znaju o toj robi. Ali, deluju mi odvi{e nesigurni i upla{eni. A iz dugogodi{weg iskustva, koje sada ve} imam s wima, izvukao sam slede}i zakqu~ak: da
qudi, dragi moj, ~ine sijaset stvari uop{te ne znaju}i za{to ih
~ine!”
Kao i Fofo, tog jutra, iz psovki kowu{ara mogao je da zakqu~i: abaije, ki}anke i perjanice. êtvoropreg. Bio je odista
prvoklasan.
“Je l’ vidi{? Rekoh ti ja!”
Nero je bio upregnut s Fofom za rudu. A Fofo je, naravno,
produìo da ga nervira svojim beskona~nim obja{wewima.
Ali i on je tog jutra bio iznerviran zbog samovoqe kowu{ara, koji ga je u ~etvoropregu uvek uprezao za rudu, a nikada za
vagir.
“Kakvo pseto! Jer, nije te{ko shvatiti, ova dvojica, tu ispred nas, sluè za paradu. [ta oni vuku? Ni{ta pod milim bogom! Mi vu~emo. Ionako se ide polako! Samo }e se mal~ice pro{etati kako bi protegli noge, tako upara|eni. I primeti, molim te, kakvim ragama se daje prednost nada mnom! Je l’ ih prepoznaje{?”
Bila su to ona dva vranca koje je Fofo nazvao mazgom i kalabrijskim kowi}em.
“To kalabrijsko kquse! Ispred tebe je, na svu sre}u! Oseti}e{, dragi moj; primeti}e{ da nema samo prase}e u{i, a za to
moè{ da zahvali{ kowu{aru koji ga proteìra i daje mu dvostruku porciju. Na ovom svetu ti je potrebna sre}a, nemoj da frk}e{. Ve} sada si po~eo? Ne drmusaj glavom! Ih, bude{ li to radio, danas }e{, dragi moj, raskrvariti wu{ku trzaju}i tako uzde,
ja da ti kaèm. Bi}e govorancije, danas. Vide}e{ kakva milina!
Jedna govorancija, dve govorancije, tri govorancije... Jedared mi
je zapao jedan prvoklasni transport sa ~ak pet govorancija! Da
poludi{. Tri sata u mestu, sa svim ovim ukrasima na sebi koji ti
ne daju da di{e{: sapete noge, zarobqen rep, u{i proturene kroz
dve rupe. Prava milina, dok te muve grizu ispod repa! Kakve su
te govorancije? Ma! Ne razumem ba{ previ{e, istini za voqu.
Ove prvoklasne ko~ije se, izgleda, koriste u slu~aju veoma komBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
73
plikovane robe. I mo`da tim govorancijama poku{avaju da je
objasne. Jedna nije dovoqna, pa odrè dve; a kad ni dve nisu dovoqne, odrè tri. Ponekad odrè ~ak i do pet, kao {to ti rekoh:
to se meni desilo, i do{lo mi je da po~nem da se ritam, dragi moj,
i desno i levo, a zatim da se vaqam po zemqi kao kakav ludak. Mo`da }e se i danas desiti to isto. Velika parada! Jesi li video kowu{ara, kako se i on uparadio? A tu su i pomo}nici, i bakqono{e. Nego, reci, jesi li pla{qiv?”
“Ne razumem.”
“Eh, je l’ se lako prepadne{? Jer, vide}e{ da }e ti ubrzo
turiti pod nos upaqene vo{tanice... Polako, uh... polako! [ta
ti bi? Je l’ vidi{? Prvi trzaj... Je l’ te zabolelo? Eh, dobi}e{
ih ti podosta danas, ja da ti kaèm. Ma {ta to radi{? Jesi li poludeo? Nemoj tako da isteè{ vrat! (Bravo, mali{a, je l’ ti to
pliva{? Je l’ se igra{ {uge?) Stani... Ah, tako? Evo ti jo{...
Ehej, velim, pazi, izrawavi}e{ i moja usta! Ma ovaj je lud! Boè,
Boè, ovaj je uistinu lud! Dah}e, rè, wi{ti, cupka, ma {ta je
ovo? Gle, kako poskakuje! Lud je! Lud je! Radosno poskakuje, dok
vu~e prvoklasnu ko~iju!”
Nero je odista izgledao kao da je poludeo: dahtao je, wi{tao, topotao nogama, sav se tresao. Sa ko~ije su se brè-boqe
stu{tili pomo}nici kako bi ga zadràli ispred kapije zdawa
gde je trebalo da se zaustave, usred mase zblanute gospode u dugim
kaputima i sa cilindrima.
– [ta se doga|a? – vikali su sa svih strana. – Uh, pogledaj,
propiwe se jedan kow iz pogrebne ko~ije.
I namah se stvorila neopisiva gungula, jer je sav taj narod
po~eo da se tiska oko ko~ije, znatièqan, za~u|en, sabla`wen.
Pomo}nici su se jo{ uvek borili s Nerom, poku{avaju}i da ga
smire. Kowu{ar je ustao i sada je iz sve snage vukao uzde. Uzalud.
Nero je nastavio da se xilita, da wi{ti, mahnitao je, glave okrenute ka kapiji zdawa.
Smirio se tek kada je iz te kapije istr~ao stari livrejisani sluga koji ga je, odgurnuv{i pomo}nike, uhvatio za uzde i smesta, prepoznav{i ga, zavapio sa suzama u o~ima:
– Pa to je Nero! To je Nero! Ah, jadni Nero, nikakvo ~udo
{to se tako pona{a! Gospo|in kow! Kow sirote kwegiwe! Prepoznao je ku}u, osetio miris svoje {tale! Jadni Nero, jadni Nero... miran, miran... dabome, je l’ vidi{? To sam ja, tvoj stari \uzepe. Miran budi, tako... Jadni Nero, tebi je zapalo da je odveze{, je l’ vidi{, da odveze{ svoju gospodaricu. Tebi je zapalo,
74
jadni~e, koji se jo{ uvek se}a{. Bi}e sre}na {to }e{ je posledwi put ba{ ti voziti.
Potom se okrenuo ka ko~ija{u, koji je, cepte}i od besa {to
se Pogrebni zavod tako obrukao pred svom tom gospodom, i daqe
iz petnih ìla vukao uzde prete}i Neru batinama, i doviknuo
mu:
– Dosta! Prestani! Ja }u ga dràti. Pitom je kao jagwe. Ti
sedi. Ja }u upravqati ko~ijom. I}i }emo zajedno, zar ne, Nero?
Da ispratimo na{u dragu gospodaricu. Polako, kao i uvek, zar
ne? A ti }e{ biti dobar kako je ne bi povredio, jadni stari Nero, koji se jo{ uvek se}a{. Ve} su je zatvorili u sanduk; sada }e je
sneti dole.
Fofo, koji je s druge strane rude slu{ao {ta ovaj govori, u
tom ~asu je iznena|eno upitao:
“Zar je u sanduku tvoja gospodarica?”
Nero ga je ritnuo sa strane.
Ali Fofo je bio odvi{e zaokupqen tim novim otkri}em
da bi mu zamerio.
“Ah, to onda zna~i da mi”, nastavio je da govori za sebe, “ah,
dakle, mi... gle, gle... tako sam i mislio... Ovaj starac pla~e; mnoge druge sam video kako pla~u, u drugim prilikama... i mnoga
upla{ena lica... i ona tugaqiva muzika. Sve shvatam, sada, sve
shvatam... Zato mi idemo tako polako! Jedino kada qudi pla~u mi
ostali moèmo da budemo radosni i spokojni...”
I do{lo mu je da i on radosno posko~i.
Sa italijanskog prevela
Ana Srbinovi}
75
Stiv Jarbro
DVA PSA
Pre kraja Drugog svetskog rata, ova oblast bila je deo Nema~ke. Dvadesetih i tridesetih godina, selo je bilo poznato letovali{te. Onda je po~eo rat i, kad su nacisti napali Rusiju i
Hitler postavio sedi{te svoje isto~ne komande u Vu~ju jazbinu,
udaqenu svega nekoliko kilometara, Krutiw je pretvoren u centar za rehabilitaciju. Moj pa{enog kaè da su nema~ki piloti
ve} od 1943. godine masovno ludeli, pa ih je Luftvafe slao ovamo na nekoliko nedeqa da se smire.
Sedimo na molu iznad reke Krutwe. Na obali, nekoliko
stopa od nas, na{ih deset kajaka sloèno je u hrpu. Nalazimo se
na organizovanom splavarewu koje se sutra zavr{ava. U na{oj
grupi samo ja nisam Poqak.
Tomek pripada novoj klasi preduzetnika; on je trgovac
tekstilom, vlasnik trgovina ne veliko u nekoliko zemaqa, posluje po celom svetu. Engleski ne govori savr{eno, ali ipak
mnogo boqe nego ja poqski. U svakom slu~aju, pa{enog mi je ve}
petnaest godina. Ima stvari koje obojica znamo toliko dobro da
o wima uop{te ne moramo da pri~amo.
Na primer, znamo da su na{e ène, ro|ene sestre, imale
te{ko detiwstvo, da im je majka imala obi~aj da nestane i zaglavi na nekoj pijanci i po nekoliko dana, a kad bi se wihov otac
vratio ku}i i video da je nema, pitao bi moju ènu Anu – koja je
tri godina starija od Basje – za{to ju je pustila da ode. Danas
Ana uop{te ne pije, dok Basja ne moè da izdrì ni 24 sata bez
pet-{est ~a{ica votke, a ~esto zna da popije i mnogo vi{e. Ana
76
najvi{e na svetu mrzi glasne ùrke, a da se Basja pita, svakog bi
dana bila neka lumperajka.
I Tomek i ja znamo da izme|u mene i moje svastike postoji
posebna veza. Pre mnogo godina, kada smo Ana i ja po~eli da ìvimo zajedno, Basja je do{la u Kaliforniju da nas poseti. Nas
dvoje smo se od samog po~etka stvarno dobro slagali. U stvari,
ona je verovatno nagovorila Anu da se uda za mene. Ostavio sam
povoqan utisak zato {to sam svako ve~e, kad bi Ana oti{la u
krevet, ostajao s Basjom, da pijemo votku i razgovaramo. Mnogo je
slatka kad pome{a nekoliko jezika u istoj re~enici: subjekat na
poqskom, glagol na nema~kom, objekat na engleskom.
Dok smo tako pre mnogo godina razgovarali, ponekad se de{avalo da se malo podnapijemo, pa se tako desilo da je razgovor
jednom ili dvaput krenuo u opasnom pravcu. “Stra{no volim
seks”, rekla je kasno jedne no}i i protrqala se po telu. “A Ana?”
Umalo se nisam zagrcnuo. “I Ana ga voli.”
“Wunderbar!”, rekla je. “To jest vrlo gut!” Onda je protrqala i mene. Iskreno re~eno, protrqao sam i ja wu.
Ovakvo pona{awe se s vremena na vreme ponavqalo, kad god
bismo mi do{li u Poqsku ili oni u Kaliforniju. Sino}, kad smo
prolazili kroz neko `buwe na putu prema na{im kolibama, slu~ajno smo naleteli jedno na drugo i ve} u slede}em trenutku, Basja mi je bila u naru~ju i ja sam je qubio. Znao sam da treba da prestanemo, jer ko zna ko bi jo{ tuda mogao da zabasa, ali nismo mogli da se zaustavimo. âk sam joj rukama obuhvatio zadwicu.
Pokazao sam prema baldahinu od grawa i li{}a pod kojim
je reka stalno bila u debelom hladu. “Jasno mi je za{to su ovamo
slali ludake”, kaèm Tomeku. “Ti{ina, mir.”
“Mir”, slaè se Tomek. “Tak. Bardzo.”
Sedimo tako jo{ neko vreme, br~kamo noge u vodi. Na obali prekoputa, par labudova planduje u blizini svog jata; svaki
put kad kraj wih pro|e neki kanu, ve}i labud ispruì vrat i zapi{ti.
îni mi se da je ovo sasvim dobar trenutak da pomenem ne{to o ~emu razmi{qam ve} izvesno vreme. Nedavno sam do{ao do
ve}e sume novca: holivudski studio je snimio film prema jednoj
mojoj kwizi. Razmi{qam da napustim profesorski poziv i kupim ne{to ovde, jer se Ana, ~ak ni posle petnaest godina u Kaliforniji, jo{ uvek nije sasvim privikla na ìvot u Americi. Ni
sam ne znam koliko puta mi je rekla: “Da si ti morao da radi{
ono {to sam ja morala da radim, bio bi lud kao elektricitet.”
77
“Lud kao struja.”
“Vidi{ {ta ho}u da kaèm? Zamisli samo koliko je poniàvaju}e kad gre{i{ ~ak i u izgovoru jedne obi~ne fraze!”
Poqska je sada druk~ija zemqa nego {to je bila pre petnaest godina, govorim sebi u posledwe vreme. Sada imaju mobilne
telefone. Imaju bilborde i faksove, CNN i KFC.* U~inio bih
to zbog we, toliko volim svoju ènu. Osim mobilnog telefona i
pouzdanog internet servera, ne treba mi ni{ta vi{e.
Tomek nije ~ovek koji }e se lako zagrejati za neku stvar; on
je od onih tipova koji dugo i ozbiqno o svemu promisle, od onih
{to svaki korak pa`qivo razmotre. ]uti i slu{a dok mu govorim da }emo uskoro biti ne samo ro|aci ve} mo`da i zemqaci.
Br~ka noge u vodi i gleda prema suprotnoj obali. Kad sam zavr{io, on prvo }uti dva-tri minuta. Onda kaè: “Se}a{ li se mog
prijateqa Sikale?”
Sikalu sam upoznao pre mnogo godina. Se}am ga se delom i
zato {to su on i wegova èna imali najve}eg, najopasnijeg rotvajlera kojeg sam video u ìvotu. Se}am ga se i zato {to je jedna soba wegovog malog stana u Var{avi bila pretvorena u biblioteku,
a u biblioteci je bilo oko tri hiqade kwiga, ukqu~uju}i i poqske prevode romana Grejema Grina. Sikala i ja smo vodili nadahnutu raspravu o Pajlu, junaku Tihog Amerikanca. Sikala je tvrdio da je Pajl, uprkos svim svojim manama, oti{ao u Vijetnam da
bi uradio ne{to dobro. Ja sam rekao da je on tamo traìo nevoqe
samo zato {to mu je bilo dosadno. Sikala mi je na kraju rekao da
sam cinik, a ja sam rekao jeste, cinik sam, a {ta je Grejem Grin?
“Da, se}am se Sikale”, kaèm. “To je onaj advokat koga sam
upoznao u Var{avi.” Tomek klima glavom.
“Pa, {ta je s wim?”
I onda je tu, na molu nad rekom Krutwom, dok su kraj nas vesla~i u kanuima ne~ujno sekli vodu veslima, na tom mestu gde su
svi ti mladi Nemci – ti mladi plavi Arijevci koji su posejali
toliko smrti – ìveli svoje posledwe mirne trenutke, pa{enog
po~eo da mi pri~a pri~u.
U posledwim godinama vladavine Jaruzelskog, Sikala i
wegova èna Danusja, tako|e advokat, ~esto su branili aktiviste Solidarnosti. Postali su bliski prijateqi sa Adamom Mih* Kentucky Fried Chicken, ameri~ki lanac restorana brze hrane, specijalizovan za
pohovanu piletinu (prim. prev).
78
wikom i Jacekom Kurowom, srcem i du{om intelektualnog dela
Solidarnosti, a imali su kontakata ~ak i sa Lehom Valensom.
Bili su nezvani~ni savetnici porodice Jeìja Popjelu{koa,
sve{tenika koga je 1984. godine ubila tajna policija.
Zbog pruàwa pravnih usluga disidentima, Sikale su imale prili~no problema. Jednog dana nestala su im kola. Otprilike nedequ dana kasnije, Sikala je dobio paket. Kad je otvorio te{ku kutiju, video je da se unutra nalazi metalna kocka s neravnim ivicama. Za kocku je bila zaka~ena poruka na kojoj je pisalo:
Hvala {to ste se pridruìli kampawi za o~uvawe prostora za
parkirawe. Jednog dana, Sikala se vratio ku}i i video da su mu
sve kwige skinute s polica, razbacane po podu i polivene benzinom. Ovog puta u poruci je pisalo: Spalili bismo ih, ali ~ak ni
mi ne moèmo da u~inimo ni{ta protiv nesta{ice {ibica.
Jedne no}i, dok su spavali, neko im je u{ao u stan, skinuo kvaku,
a onda iza{ao i zakqu~ao ih u stanu. Mogli biste da letite,
rekao je glas preko telefona, pista za sletawe je samo petnaest spratova niè.
Nikad nisu bili qubiteqi pasa. Hajfeca su kupili radi
samoodbrane. Kad su ga uzeli, imao je samo {est nedeqa, bio je samo malo {tene tamnosme|e boje, ali je za godinu dana narastao u
pravog rotvajlera. Najvi{e vremena je provodio u Sikalinoj biblioteci, stoje}i kraj prozora, sa {apama na simsu, prate}i svaki pokret dole, na ulici. Kadgod bi neko u{ao u zgradu, on bi se
okrenuo i pojurio u dnevnu sobu. Tamo bi stao, oslu{kivao kretawe lifta i ako bi se lift zaustavio na petnaestom spratu, po~eo
bi da laje ~ak i pre nego {to bi se vrata lifta otvorila. Lave`
mu je bio glasan, kao da je bio prikqu~en na neko ogromno poja~alo sa odjekom odvrnutim na maksimum. Vi{e nije bilo napada na
Sikalinu imovinu, vi{e nije bilo poruka, ni no}nih posetilaca.
Nezvani gosti nervirali su Hajfeca, ba{ kao i samog Sikalu. Ali obojicu }e ih izludeti jedan drugi pas.
Kad je vlada Jaruzelskog po~ela da se ru{i, a disidenti da
preuzimaju vlast, Sikala se odjednom na{ao u izuzetno dobrom
poloàju. Sredinom devedesetih, postao je vrhovni tuìlac za
Var{avu. U me|uvremenu, wegova èna Danusja po~ela je da radi
za Koka-kolu. Oboje su imali velike plate. Prodali su stan i kupili ku}u sa {est spava}ih soba u blizini parka Lazjenki, u najekskluzivnijem delu Var{ave. Pametno su investirali u nekoliko poslova, putovali su u Japan, na Havaje, na Krit i na KariBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
79
be. A onda su, kad je Sikala ubedio Danusju da im treba mesto za
odmor preko vikenda i za vreme praznika, kupili skoro sasvim
ruiniranu kolibu u Spihovu, selu ~etrdesetak kilometara udaqenom od Ol{tina.
Sikala je ro|en u Var{avi, a Danusja je odrasla u Gdawsku.
Ni jedno ni drugo nikad nisu ìveli na selu, iako se Sikala oduvek zanimao za poqsku narodnu muziku, pa je posledwih godina
~ak i potro{io ne{to para prave}i kolekciju narodnih umetnina. Novu ku}u u Var{avi napunio je rezbarijama u drvetu, pletenim }ilimima, crnim Madonama, i mnogim drugim predmetima
koje je kupovao po seoskim pijacama. Imao je jednu staru bu}kalicu za maslac, gvozdeni kotli}, paw za klawe umrqan krvqu
bezbrojnih pili}a.
Na prvi pogled moglo bi izgledati ~udno da ~ovek koji je
~itav ìvot proveo u gradu ~ezne za ku}om na selu. Ali, ako
zna{ {ta je Sikala voleo, nije besmisleno, rekao je moj pa{enog, a pogotovu ako uzme{ u obzir da Sikala nije bio samo qubiteq narodne umetnosti ve} i strastveni ~italac, pa iako mu intelekt nije bio dovoqno fleksibilan da bi razumeo Grejema
Grina, u srcu je bio pravi romantik. Na primer, voleo je romane
Henrika Sjenkevi~a.
Krajem devetnaestog veka, kad je Poqska jo{ uvek bila podeqena izme|u Pruske, Austro-ugarskog carstva i Rusije, Sjenkevi~ je napisao niz istorijskih romana u kojima je opisao kako
su se poqski junaci borili protiv stranih zavojeva~a. Od svih
ovih romana, Sikala je najvi{e voleo Krzyzace ili Tevtonske
vitezove. Jedan od glavnih junaka u ovom romanu zove se Jurand.
Jurand je slavni poqski ratnik koji je, igrom slu~aja, bio iz
Spihova – istog onog sela u kojem je vi{e od petsto godina kasnije Sikala kupio ku}u. Jurand je vodio i dobio mnogo bitaka protiv vitezova Tevtonaca. Na kraju, da bi mu se osvetili {to ih je
stalno pobe|ivao, vitezovi mu otmu }erku Danusju i odvedu je u
svoju tvr|avu u Marijenburgu. Jurand uzja{e kowa i po|e da je
oslobodi, ali vitezovi mu reko{e da }e mu dozvoliti da je vidi
samo ako prvo pristane da obu~e odelo pokajnika. Obu~en u prosja~ke rite, Jurand ulazi u Danusjinu tamnicu. Kosa joj je ra{~upana, pogled unezveren. Tamnovawe ju je izludelo.
Na àlost, susret s luda~kim pogledom u Danusjinim o~ima nije bio kraj Jurandovim patwama. Vitezovi su ga oslepeli i
odsekli mu jezik. Onda su ga izbacili iz tvr|ave i ostavili u
pra{ini. Nedeqama je lutao {umom, ni{ta nije video, nije mo80
gao da govori, kosa mu be{e sasvim posedela. Najzad, ugledao ga je
neki wegov biv{i sluga i postavio mu najslavnije pitawe u poqskoj kwièvnosti:
“Jesi li ti veliki Jurand iz Spihova?”
Grupa nema~kih turista stoji na kraju mola: tri debequ{kasta para u sredwim ili kasnim sedamdesetim – kako Poqaci
kaù, u pravim godinama. Svi nose bermude. Jedan od wih, }elav
~ovek s lulom u xepu od ko{uqe, pokazuje na reku i govori ne{to
ostalima.
U principu, moj pa{enog nema predrasuda, ali kad ~uje ovaj
grlen govor, na licu mu se pojavi gadqiv izraz. U doslovnom prevodu, poqski naziv za Nemce – Niemiec – zna~i “~ovek koji ne moè da govori”. Za u{i Poqaka, nema~ki jezik i nije neka muzika.
S druge strane, Poqaci nisu gadqivi na nema~ke marke. Danas,
ne{to ranije, kad smo bili na pijaci u Krutiwu, primetio sam da
su svi bedekeri na nema~kom. Video sam i jednu kwigu o Vu~joj jazbini; Hitler na svim slikama izgleda kao heroj.
Pokazao sam glavom u pravcu onih parova. “[ta misli{,
da li im onaj tip sada pri~a kako je 1943, posledwi put kad je ovamo dolazio, tu pecao ribu?”
Tomek sleè ramenima. “Mogu}e je.”
Nemci najzad odlaze, izgledaju kao da premeravaju plac koji ho}e da kupe.
“Dakle”, kaèm, “govori{ mi da je Sikala kupio taj ruinirani ku}erak u nekom selu bogu iza le|a zato {to je uobrazio da
je reinkarnacija viteza iz poqskih mitova?”
“Nisam to rekao.”
“Ali to proizlazi iz tvoje pri~e.”
“Kako?”
“Pa, mislim, na kraju krajeva – èna mu se zove isto kao Jurandova }erka.”
“Danusja je ~esto poqsko ime.”
“Osim toga, napravio je karijeru brane}i poqske patriote
od marioneta stranih sila.”
“Siguran sam da bi se Marek Sikala {trecnuo kad bi ga
nazvao patriotom.”
“Pa {ta je onda poenta pri~e?”
“Zna{ li da si pomalo nalik na Basju”, kaè Tomek.
Ja sam veoma nalik na Basju, to nije nikakva tajna, ali to je
jedna od onih stvari za koje sam mislio da ih nikada ne}emo izgovoriti. Kad smo ve} kod toga, Tomek ima mnogo zajedni~kog sa
Anom, ali ja nemam nameru da u to upirem prstom.
81
“Kako sam ja to nalik na Basju?”
“Veoma si nestrpqiv da sazna{ neke stvari.”
Ne svi|a mi se pravac u kojem se ovaj razgovor kre}e, ali
po~eli smo da pri~amo i sad ne moèmo da prekinemo. “Na primer?”, kaèm.
“Na primer, zanima te kakva je poenta pri~e.”
“Da”, kaèm sa olak{awem. “[ta tu nije u redu?”
“Mo`da pri~a nema poentu. Mo`da je pri~am samo zato da
bih ubio vreme.”
“Ne bi ti to radio.”
“Za{to ne bih?”
“Ti si biznismen. Vreme je novac.”
“To je svakako ta~no”, kaè on.
“I {ta je onda poenta pri~e?”
Tomek je izvadio noge iz vode i sada sedi na molu prekr{tenih nogu. “Sve je u vezi sa Hajfecom”, kaè.
Sikala nije bio lo{ biznismen. Video je kolibu u Spihovu
pre nego {to ju je kupio, i znao je da mora da se renovira. Ali posle prvog vikenda koji su on i Danusja tamo proveli, shvatio je da
je razgledawe ku}e koju treba popravqati jedna stvar, a da je boravak u takvoj ku}i ne{to sasvim drugo. Instalacija je o~igledno bila uvedena neposredno po otkri}u elektriciteta; ~im bi
poku{ao da upali{ radio dok radi{ na laptopu, nestalo bi
struje. Ako si u toalet ubacio vi{e od jednog papira, smesta si
morao da zove{ vodoinstalera, a dobro bi ti do{la i gas-maska,
jer je u kuhiwi negde ne{to curilo. Na tavanu su pacovi i ptice
vodili rat oko teritorije.
Ali, pravi problemi su nastajali kad iza|e{ iz ku}e. Koliba je stajala u blatwavom sokaku, na kraju sela. Odmah iza we, u
drugom blatwavom sokaku, nalazila se jo{ jedna sli~na koliba.
Ta koliba, koju je od Sikaline ku}e odvajala klimava ograda visine otprilike metar i po, pripadala je nekom starom seqaku i
wegovoj èni.
Imali su jato pili}a koji su hodali po zadwem dvori{tu i
radili ono {to pili}i ina~e rade. Imali su i kravu koju su tako|e dràli u zadwem dvori{tu, a krava je privla~ila rojeve
muva. I pili}i i krava su morali biti tamo kad je Sikala dolazio da gleda svoju kolibu i da ponudu, ali iz nekog razloga, on ih
tada nije video.
“Zna{ kako je kad ide{ u pozori{te”, rekao je Danusji te
subotwe ve~eri dok su leàli u spava}oj sobi omamqeni od vru82
}ine. Prozor su zatvorili da im ne bi ulazile muve i miris
gnojiva. “Koliko uop{te obra}a{ pa`we na scenografiju u pozadini?”
“Ne mnogo”, priznala je Danusja. “Ali kad idem u pozori{te, nemam nameru da kupim pozornicu.”
I ba{ tada – dok je re~ pozornica jo{ uvek lebdela u vazduhu – prvi put su postali svesni Burekovog prisustva. Kao da je,
nekako shvativ{i da se na samo nekoliko metara od wega vodi
razgovor o pozori{tu, odabrao ba{ taj trenutak za dramski ulazak u wihove ìvote. Zalajao je samo jednom, ali je taj lave` bio
dug i otegnut, jedna jedina nota duga, ~inilo se, milion taktova.
Hajfec je spavao u kuhiwi. Mnogo pre nego {to je Burekov
lave` utihnuo, Hajfec je ukqu~io megabas i zatresao zidove kako to samo rotvajler moè. ûli su kako se prevrnula stolica,
tawir je pao na pod i razbio se. Dve te{ke {ape zabubwale su po
kuhiwskim vratima.
Sikala je sko~io iz kreveta. “Poùri!”, rekla je Danusja.
“Budala }e da isko~i kroz prozor!”
Hajfec se toga jo{ nije bio setio – bio je isuvi{e zauzet
poku{avaju}i da provali vrata. Ne ra~unaju}i rvawe, Sikala je
morao mnogo da moli i prekliwe da bi se Hajfec smirio. Cele
te no}i, kad god bi kom{ijin pas s vremena na vreme zalajao, Hajfec bi se ponovo izbezumio.
Kada je Sikala, koji jedva da be{e oka sklopio, sutradan
ujutru izveo Hajfeca u zadwe dvori{te da pi{ki, ovaj mu se skoro otrgao s povoca: ugledao je drugog psa kroz pukotinu u tarabi.
Bio je to samo mali sme|i me{anac; kad bi hteo da prona|e{ ne{to aristokratsko u poreklu tog psa, rekao je Sikala Tomeku, morao bi da pozove{ u pomo} stru~waka za sredwi vek. Me{anac je samo stajao kraj ograde i gledao Hajfeca kroz onu pukotinu, a Hajfec je {apom preoravao zemqu i reào, na usta mu je
bila udarila pena.
“Burek!” Za~uo se star~ev glas. “Dolazi ovamo!”
Pas se izgubio. Nekoliko sekundi kasnije glasno je zacvileo, a onda se za~ulo zveckawe lanca.
“Ne prilazi danas toj ogradi!”, vikao je starac da ga ~uje
celo selo. “Sutra u ovo doba taj veliki nalickani skot {epuri}e se po metrou.”
Sutradan, Hajfec se nije {epurio po metrou, ve} po Lazjenki, na uzici. Dok je hodao za wim, Sikali je palo na pamet da
83
bi stari seqak, da je sad mogao da ih vidi, pomislio da su se wegove re~i obistinile. Oni u svom elementu, starac i Burek u
svom.
Sikala je zami{qao da }e koliba u Spihovu biti mesto na
kojem }e on i Danusja na}i mir i ti{inu. Nekako mu nikad nije
palo na pamet da se zapita kako }e se slagati s me{tanima.
Iskreno re~eno, nikad mu nije palo na pamet ni da neko tamo
uop{te ìvi, pa nije ni bilo razloga da se pita kakve su mu kom{ije.
Da je pomislio da }e tamo mo`da imati neke kom{ije, sigurno bi ih idealizovao, zami{qaju}i ih kao vredne, po{tene
seqake. I ranije je pravio sli~ne gre{ke, idealizovao prost
svet. Pre mnogo godina, odmah po ukidawu vanrednog stawa, branio je nekoliko aktivista Solidarnosti koji su radili u fabrici traktora “Ursus”. Bili su optuèni za pobunu i on je uspeo da
ih oslobodi optu`bi, verovatno zato {to vlada u stvari nije ni
htela da progoni radnike, ve} samo da ih zapla{i. Dva ili tri
dana po{to je oslobodio ove qude, oti{ao je kod prijateqa na
ve~eru. Prijateq je ìveo u Ursinovu, blizu fabrike. Prelaze}i preko parkinga, Sikala je ugledao jednog od qudi koje je branio – visokog plavog klinca koji se zvao Zenek i koji je bio toliko hrabar da ne ocinkari druge ~lanove sindikata ~ak i kad su
ga u policiji tukli gumenim palicama po tabanima. Od svih klijenata, Sikali je on bio najdraì, svima je pri~ao o wemu.
Sada je Zenek bio mrtav pijan, zamahivao je praznom fla{om votke na mladu ènu koja se le|ima pribijala uz neka kola.
Kad ga je Sikala pozvao po imenu, brzo se okrenuo. Ugrabiv{i
priliku, devojka je pobegla.
Zenek se iscerio i ispustio fla{u. Razbila se. “Nema veze”, rekao je. “Bila je prazna. Kao i devojka.” Poku{avao je da
usredsredi pogled. “Hej – pa to je moj advokat.” Zabacio je glavu i
nasmejao se. “Moj advokat je upoznao moju kurvu. To je stvarno izvanredan ose}aj.”
Ali Sikala se nije ose}ao izvanredno, ni tada a ni sada,
dok je s mukom hodao kroz park za Hajfecom. Ose}ao se kao ~ovek
koji se nije naspavao preko vikenda, kao ~ovek ~ija èna nije bila zadovoqna odlukom koju je doneo ne pitaju}i je za mi{qewe.
“Rekla sam ti da nam ne treba ta koliba”, rekla mu je Danusja ju~e, dok su se kolima vra}ali ku}i. “Mi jednostavno tamo ne pripadamo. Napravili smo glupost {to smo je kupili, a napravi}emo jo{ ve}u glupost ako je smesta ne prodamo.”
84
Sikala se ~vrsto uhvatio za volan. “Ovo je nova Poqska”,
rekao je. “Imamo prava da budemo {ta god ho}emo i gde god to
ho}emo.”
Doga|aji koji }e se odigrati tokom nekoliko slede}ih vikenda stavi}e na te{ku probu ovo uverewe da se svet odjednom
napunio novim mogu}nostima, i da mesto kao {to je Spihovo odjednom moè i ho}e da {irom ra{irenih ruku prihvati autsajdere. Kad bi do{ao petak popodne, Sikala i Danusja bi novim
“Mercedesovim” terencem krenuli iz Var{ave. Posle nekoliko
prvih nedeqa, Danusja se vozila }ute}i, naj~e{}e odvra}aju}i
pogled od Sikale. Stisnutih zuba, Sikala je, {to su vi{e odmicali, vozio sve brè, gotovo kao da se pla{i da u Spihovu seqaci podiù barikade da ih spre~e da u|u u selo. Hajfec je sedeo na
zadwem sedi{tu i tiho reào.
Burek je zavijao svake no}i. Nikad se nije ta~no znalo kada
}e da po~ne, mada bi to obi~no bivalo posle deset uve~e. Leàli
su u krevetu, uko~eni kao le{evi i ~ekali da Burek odvrne sirenu. îm bi on to u~inio, Hajfec bi za{tektao i bacio se na vrata, a Sikala bi morao da ustane i poku{a da ga obuzda.
Preko dana, Burek je bio na lancu. Iako je mali pas bio toliko miran i tih da je li~io na neki beìvotni predmet, {to je
i prili~ilo ìvotiwi ~ije je ime zna~ilo “braonkasta stvar~ica”, Hajfec uop{te nije bio spokojan. Tr~ao je pored ograde, lajao, reào, udarao {apom po tarabi. Starac s druge strane nikad
nije vikao na wega, ali su ga ~uli kako hoda po svom dvori{tu i
psuje qude iz grada koji misle da se mleko i jaja dobijaju iz tetrapaka, a ne od krava i koko{aka.
“Pre ili kasnije”, rekla je Danusja jedne nedeqe dok su sedeli za doru~kom, “Hajfec }e presko~iti ogradu, ili }e je probiti, i pocepa}e tog jadnog malog me{anca kao krpu.”
Sikala je spustio par~e hleba koje je bio zagrizao. Imalo
je bajat ukus. Ni{ta {to je kupio u ovom selu nije imalo ukus kako treba. Buter uègao, seqa~ki sir prokisao, u kobasici je na{ao ogromne komade kostiju i hrskavice. înilo mu se kao da su
se svi u selu – qudi, ène, deca i doma}e ìvotiwe – zaverili da
ga oteraju.
I ko su ti Spihov~ani? Gomila seqaka za koje se zauzimao
kada je to bilo opasno. Da nije bilo wega, i drugih sli~nih wemu,
jo{ uvek bi prekliwali vladu da im otkupi jaja i mleko po ceni
vi{estruko mawoj od trì{ne. Ulizivali bi se direktoru najBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
85
bliè zemqoradni~ke zadruge u nadi da }e se udostojiti da im
proda nekoliko preostalih xakova sto~ne hrane.
“Ako Hajfec presko~i ogradu i sameqe Bureka, ja zbog toga ne}u plakati”, rekao je Danusji. Odgurnuo je tawir. Zarekao
se da }e od sada donositi hranu iz grada. “Usput bi mogao da dograbi za nogu i onog skota od vlasnika.”
Slede}eg vikenda Danusja je oti{la na sastanak u Helsinki. Sikala je odlu~io da ne ide u Spihovo, ali dok se u subotu ujutru dosa|ivao po ku}i, po~eo je da se ose}a kao ~ovek koji se lako
predaje. I po{to nije bio ~ovek koji lako priznaje poraz – odnosno nije èleo da takav postane – na kraju je ubacio brusilicu i
nekoliko galona firnajza u “mercedes”, privezao Hajfecu povodac i poveo ga do kola.
Bilo je skoro tri sata kad su stigli u Spihovo. Izveo je
Hajfeca iz automobila i pustio ga s povoca, onda je u{ao u ku}u
i ukqu~io brusilicu. Nameravao je da izbrusi podove, pa mu se
u~inilo da je ovo dobar trenutak da to uradi.
Po svom obi~aju, zaboravio je na sve obavqaju}i posao koji
nije zahtevao mnogo razmi{qawa, ali je pravio mnogo buke. Bilo je pro{lo osam sati kad je pomislio da napravi pauzu. Iskqu~io je ma{inu, oti{ao do friìdera i otvorio pivo. Seo je u
dnevnu sobu i po~eo da ga pije, uìvao je u hladno-gorkom ukusu.
Popio je pola fla{e kad se za~udio {to Hajfec ne laje.
Otvorio je vrata od kuhiwe i iza{ao u zadwe dvori{te.
Hajfeca nigde nije bilo. Poùrio je prema ogradi i provirio
kroz pukotinu izme|u dasaka. Burekov lanac leào je ispruèn
na zemqi. U blizini je stajala krava i preìvala, promakla su
dva pileta, ali od Bureka nije bilo ni traga.
Sikala se okrenuo i potr~ao preko dvori{ta. S druge
strane ku}e nalazila se kapija; bila je zakqu~ana. Ali rotvajleri su okretni, a ograda je dosezala samo do visine grudi. Sigurno
je presko~io ogradu, pomislio je Sikala. Ili ovde, ili tamo, u
zadwem dvori{tu.
Sikala je otkqu~ao kapiju i {irom je otvorio. Samo {to
je napravio dva-tri koraka, ugledao je Hajfeca kako iz dvori{ta
ide prema wemu.
Sikala nije verovao u Boga – jo{ od vremena Solidarnosti, kada se odlazak u crkvu tuma~io kao ~in suprotstavqawa
vlastima, Sikala nije prisustvovao misi. Ali kad je video kako
iz ~equsti velikog psa visi ne{to malo, mlitavo, braon boje,
rekao je “O, Isuse” i prekrstio se.
86
*
Marek Sikala nije bio folirant – on je uvek nastupao bez
mnogo okoli{ewa. U vreme kada su zbog nekih ministara u vladi
qudi nestajali, Sikala je ustao i na sudu optuìo te iste ministre da laù. Zato sebi nikad ne}e mo}i da objasni za{to je te
no}i uradio ono {to je uradio. Ali znao je da je to imalo veze sa
saznawem da mu ovog puta ne}e pomo}i wegova re~itost i s tim
{to, na kraju krajeva, nije mogao da smogne snage da sedne za sto
sa starcem, kaè mu {ta se desilo i izvini se. Kao da mu neko odjednom be{e oduzeo mo} govora, kao da mu behu odsekli jezik.
Po{to je zakqu~ao Hajfeca u plakar u hodniku, na {ta
ovaj uop{te nije podivqao nego je samo malo zacvileo, Sikala je
odneo Bureka u kupatilo i pa`qivo ga pregledao. Hajfec mu je
o~igledno slomio vrat: na telu nije bilo nikakvih tragova, nije
bilo krvi, ali mu je dlaka bila slepqena od prqav{tine. Izgledao je kao da su ga neko nekoliko kilometra vukli kroz blato.
Sikala je napunio kadu. Potresen, obazrivo je spustio Burekovo telo u vodu.Veoma pa`qivo oprao ga je {amponom, zatim
ga je isprao i izvadio iz kade.
Danusja je dràla fen u ormari}u u kupatilu. Sikala ga je
izvadio, ukqu~io u struju i isfenirao Bureka. Dok ga je su{io,
ra{~e{qavao mu je dlaku da bi je razmrzio. Kad je zavr{io, Burek je mirisao na biqni {ampon i izgledao mnogo boqe nego
ikad u ìvotu.
Sikala je znao da su seqak i wegova èna i{li na spavawe
s prvim mrakom; mora}e da rizikuje i pretpostavi da jo{ nisu
primetili da nema Bureka. Sa~ekao je dok se nije sasvim smra~ilo, onda je izneo telo iz ku}e.
Sav znojav, ~u~nuo je pored ograde i poku{ao da izvadi jednu trulu dasku. Povukao ju je nekoliko puta napred-nazad, ekseri
su ubrzo popustili. ^vrsto zagrliv{i isfenirano telo psa, zakora~io je u kom{ijino dvori{te.
Krava ga nije ni pogledala dok se pro{uwao kraj we. Kleknuo je, poloìo Bureka na zemqu i vezao mu lanac oko vrata.
Tri sata kasnije, Sikala je bio u Var{avi, sedeo je na kau~u u dnevnoj sobi – preko puta parka Lazjenki, parka u kojem su
kraqevi i kraqice provodili leta – i ispijao votku za votkom.
@ene su nam se pridruìle. Pre nekoliko minuta, kad je
Tomek video da nam se pribliàvaju, prestao je da pri~a. Moè
biti da Basja ve} zna ovu pri~u, pa ne}e da joj dosa|uje ponavqajuBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
87
}i je, a moè biti i da Tomek ne}e da je Basja ~uje. Mo`da je pri~a namewena samo meni. U onu drugu mogu}nost – da je pri~a zavr{ena – ne verujem. Sve {to se uradi – a pogotovu kad se ne{to lo{e uradi – mora da ima adekvatne posledice. Tako je to u pri~i.
Obe ène nose ruksake. “Moja siostra ist gut uticaj”, kaè
Basja. “Pozvala me je u {etwu.”
Basja izgleda kao da bi joj {etwa ba{ prijala: o~i su joj crvene od pijan~ewa pro{le no}i, znoji se, iako je dan sve`. Ako
ne bude pazila, uskoro }e se ugojiti. U stvari, sad vidim, ve} se
udebqala. Ugojila se od pro{log leta, kad su bili u Kaliforniji. Znam zato {to nisam propu{tao priliku da je dobro osmotrim kad kod je nosila kupa}i kostim. Jedne ve~eri, kad su Tomek
i Ana oti{li na aerodrom da re{e neki problem u vezi s Tomekovom povratnom kartom, mi smo skinuli sve sa sebe i uvukli se
u xakuzi. Tomek i Ana su se vratili pre nego {to smo ih o~ekivali, ali nas nisu uhvatili, jer su se zadràli u ku}i, {to nam je
dalo vremena da se obu~emo i {mugnemo na sporednu kapiju. Kad
smo u{li na glavna vrata, rekav{i im da smo i{li da pro{etamo po kraju, nisu izgledali kao da su ne{to posumwali; sedeli su
za kuhiwskim stolom i seckali povr}e za kebab.
Sada sam iznena|en {to ~ujem da je ideja da se pro{etaju po
{umi potekla od Ane. Kad po|e{ sa sestrom u {etwu po {umi, to
zna~i da }e{ morati da pri~a{ s wom, a Ani nikad nije bilo lako da pri~a s Basjom. Kaè da se ose}a kao da ne govore istim jezikom. Basja uvek samo pri~a viceve, i to uglavnom bezobrazne,
ili naklapa o nekoj ùrci na kojoj je divqala.
Poku{avam da uhvatim Anin pogled, da je o~ima upitam
{ta se de{ava, ali ona zuri u vodu kao da poku{ava da pogledom
pronikne do dna reke. Izgleda kao da se sprema da izvr{i neki
zadatak koji joj se ne svi|a.
Kaù nam da }emo se videti za ve~erom. Basja se okre}e
prema stazi, Ana kora~a za wom na razdaqini od pola koraka. U
blizini se nalazi rezervat prirode, i dok hodaju, Basja se okre}e
i vi~e: “Idemo da vidimo kako se pti~ice pare!”
Smejem se, ali Tomek je ozbiqan. Dok sedim tako pored wega, po prvi put u ìvotu pitam se kako je to ìveti s Basjom,
stvarno ìveti, ne samo tu i tamo razmeniti po neku re~i ili
ukrasti po neki zagrqaj ili poqubac u `buwu. Imam ose}aj da
takav ìvot nije ba{ uvek ludo zabavan.
Tako|e imam ose}aj da }u, ako èlim da saznam kraj pri~e o
Sikali, morati da pitam kako se ona zavr{ila. Pa{enog mi je
ispao iz pripoveda~kog fazona.
88
“I, {ta se onda desilo?”, kaèm.
“[ta se desilo?” Tomek deluje zbuweno.
“Da. [ta se desilo?”
“Kome?”
“Sikali. Zna{ – po{to je vratio telo psa na mesto i stavio mu lanac oko vrata.”
“A, to”, kaè Tomek. Zbog na~ina na koji me je sada pogledao osetio sam se neprijatno – kao da misli da znam {ta se zatim
dogodilo, ali ipak poku{avam da ga nateram da mi on to kaè.
“Pa dobro”, kaè, “re}i }u ti.”
Sikala dva-tri dana nije mogao da natera sebe da kaè Danusji {ta se desilo u Spihovu. Zato {to je sada bio siguran da ne
bi imao za{to da se stidi da je samo oti{ao kod suseda, kad je
Hajfec ubio psa, priznao {ta se desilo i izvinio se. Ovako, uradio je ne{to zbog ~ega je ~esto osu|ivao druge qude. Pod okriqem no}i, u potaji, po~inio je stvari vredne prezira. Prvi put u
ìvotu, izneverio je sopstvene principe.
Kad je najzad rekao Danusji {ta je uradio, potvrdili su se
wegovi najgori strahovi: “Mora da si poludeo.”
Nije mogao da je pogleda u o~i.
Ni samog sebe nije mogao da pogleda u o~i. âk i kad se brijao, nedeqama nije smeo da se pogleda u ogledalo; toliko se puta
posekao da je izgledao kao da je u~estvovao u tu~i s noèvima. Uve~e, umesto da po|e na spavawe zajedno s Danusjom, ostajao bi budan
do kasno u no} i uporno gledao kroz prozor, skre}u}i pogled samo
za onoliko koliko mu je bilo potrebno da locira fla{u s votkom.
Na kraju je shvatio da je zapao u krizu identiteta. Pobedio
je generala Jaruzelskog i tajnu policiju, uterao je strah u kosti
var{avskih mafija{a. Ali ako ne bude pazio, on, Marek Sikala,
borac za pravdu, osta}e bez svega {to je bio i svega {to se nadao
da }e biti, i to zbog jednog obi~nog me{anca i jednog starca koji
verovatno nije znao ni da se potpi{e.
I tako se, dve nedeqe po{to je podmetnuo isfeniranog psa
u susedovo dvori{te, Sikala sam zaputio u Spihovo.
Zaustavio se u selu da kupi fla{u votke. Dok je izlazio iz
radwe, kraj wega je pro{la star~eva èna. Nosila je korpu, kao
da se be{e zaputila na pijacu. Vratio se u kola i odvezao.
Ranije ne be{e video star~evu ku}u s pro~eqa; sada, dok se
parkirao pred wom, primetio je da je ku}a sa ove strane jo{ ruBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
89
`nija nego sa zadwe. Razbijeni prozori bili su prekriveni sme|im papirom i zalepqeni lepqivom trakom, a vrata su naizgled
bila potpuno trula. U jednom uglu dvori{ta crneo se komad zemqe na kojem je starac palio gomile |ubreta. Dvori{te je bilo
zatrpano komadi}ima slomqenog stakla i oprqenog metala.
S fla{om u ruci, Sikala je iza{ao iz kola i pre{ao preko dvori{ta. Pili}i su se razbeàli. Duboko je udahnuo i zakucao na vrata.
Starac mu je otvorio. Nosio je pantalone zamazane blatom
i stra{no prqavu ko{uqu, s ~izama mu je otpadala kravqa balega. Mora da je jeo borovnice, s jednog kraja usana cedio mu se qubi~asti sok.
“Ja sam va{ kom{ija”, rekao je Sikala. “Marek Sikala.”
Pomislio je da }e se ~ovek okomiti na wega, da }e se okrenuti i zgrabiti neko oru`je. Ali ni{ta takvo se nije desilo,
kao da se uspani~io, starac je oborio pogled. Na podu, odmah pored vrata, leàla je prqava krpa. Sagnuo se, podigao je i brzo
obrisao usta. Onda je ugurao krpu u xep, obrisao dlanove o pantalone, i pruìo mu ruku.
“Jan Karolak”, rekao je.
Sikala se rukovao. “Pomislio sam da bismo mogli da popijemo po pi}e”, rekao je i podigao fla{u s votkom.
Ako ga je taj predlog i za~udio, starac to nije pokazao. Pokazao je prema dvema klimavim stolicama postavqenim ispred
televizora koji je izgledao kao da je proizveden u Staqinovo
vreme. “Done}u ~a{e”, rekao je.
Kad se starac izgubio u kuhiwi, Sikala se osvrnuo po dnevnoj sobi. Bila je puna ikona; Isus u jaslama, gipsana statua Device Marije, jeftina kopija Rafaelove Madone i, iznad ulaznih
vrata, neobi~no veliki drveni krst s rupama od eksera na mestima gde bi trebalo da se nalaze Hristove {ake. Po{to je ~uo kako
starac psuje, Sikala je pretpostavio da je u ovoj ku}i pobo`na
star~eva èna.
Starac se vratio s dve ~a{e, tawirom hleba i slanikom.
Sikala je otvorio fla{u i napunio obe ~a{e, a starac je seo pored wega. “Pa”, rekao je Sikala, “nazdravqe.”
Starac je klimnuo glavom i sve~ano iskapio svoju ~a{u.
Sikala je opet napunio ~a{e. Znao je {ta ho}e da kaè; u
posledwe dve nedeqe stalno je uve`bavao ovaj govor. Re}i }e
starcu da su Hajfeca kupili da bi se za{titili. Pas im je bio
odan, uvek ih je {titio u vreme kad im je trebala za{tita od qu90
di koji su èleli da im naude. Iz nekog razloga, Hajfec je
uobrazio da Burek za wih predstavqa pretwu. “Zato je u{ao na
va{ posed i ubio va{eg psa”, hteo je Sikala da kaè. “A ja sam se
upla{io, i tako upla{en, samo sam vam naneo jo{ vi{e bola time {to sam vam vratio mrtvog psa i ostavio wegovo telo da ga
na|ete.”
Rekao bi mu jo{ ne{to. Rekao bi da je Hajfec na jedan ~udan na~in bio u pravu: Burek je zaista predstavqao pretwu. Bio
je pretwa samo zato {to je wegovo prisustvo pokazalo Sikali da
je do{ao tamo gde ne pripada. Pona{ao se kao da mu je ceo svet
dom, ili kao da bi to trebalo da bude, i sada je bio ovde ne samo da
bi se izvinio zbog Burekove smrti ve} i zbog svoje arogancije.
“Va{ pas...”, po~eo je.
Na Sikalino zaprepa{}ewe, starac se prekrstio. “ûli
ste?”
“[ta?”
“Dabome, niste dolazili nekoliko nedeqa.”
Ne trude}i se da kaè “nazdravqe”, starac je nakrenuo ~a{u i sru~io votku niz grlo.
Nadlanicom je obrisao usta. “Ja nisam dobar ~ovek,” rekao
je. “Kad mi je bilo trideset godina, toliko sam stra{no pretukao sina da je pobegao i mi vi{e nikad nismo saznali {ta se s
wim dogodilo. Krao sam, lagao, spavao s tu|im ènama. Moja ro|ena èna mi je uvek govorila da }e mi koprena koja me tako dugo
drì u mraku i neznawu, jednog dana spasti sa o~iju i da }e me ono
{to }u tada videti oslepeti ili }e me toliko upla{iti da }e me
ubiti. Ako se ne desi ni jedno ni drugo, kazala je ona, to }e zna~iti da Bog iz nekog razloga nije digao ruke od mene i ja }u najzad
mo}i da vidim svet onakvim kavim ga je On stvorio. I bila je u
pravu.”
Rekao je da je Burek, koji se ve} nekoliko dana neobi~no
pona{ao, pre otprilike tri nedeqe, u{ao u dvori{te, ispustio
neki ~udan zvuk, izvrnuo se na stranu i uginuo.
“Odvukao sam ga u {umu i sahranio.”
Sikala je u momentu procenio situaciju. Shvatio je da mu
se pruìla prilika da do|e ovde i da na pristojan na~in izvr{i
jedan jednostavan zadatak. Zadatak se sastojao u tome da zadrì
savr{eno ozbiqan izraz lica, da proguta smeh koji mu se pewao
uz grlo, i da ono {to }e upravo ~uti primi sa izrazom obzira i
po{tovawa kakav je i prili~io situaciji.
“Nastavite”, rekao je. “Kaìte mi {ta se desilo.”
91
Starac je pogledao u statuu Device Marije, `murio nekoliko sekundi, a onda se ponovo prekrstio. “Te no}i”, rekao je,
“Burek je ustao iz mrtvih.”
Vi|ali ste ih, sigurno ste ih vi|ali. One stare lutalice
{to se odmeravaju, kruè jedan oko drugog, struù {apama po zemqi, a ni jednom ni drugom se u stvari ne prelazi na stvar?
Dok sedim u Kaliforniji, u ku}i koja je sada toliko tiha i
mirna da bi mogla da bude i mauzolej, i zapisujem sve ovo, ~ini mi
se da smo moj pa{enog i ja bili ba{ kao ti psi lutalice. Sedimo
tamo na tom molu nad Krutwom, u seocetu u koje su dolazili poludeli piloti da se malo smire pre nego {to ponovo polete da ubiju
ili da sami budu ubijeni. On sedi prekr{tenih nogu, ja jo{ uvek
br~kam noge u reci. Ni on ni ja ne èlimo da postavimo pitawe
koje se samo po sebi name}e. Za{to mi je ispri~ao ovu pri~u?
Kao i ja, i vi ste verovatno zakqu~ili da mi ju je ispri~ao
da bi mi na primeru predo~io koliko je opasno kada ~ovek do|e
da ìvi negde gde ne pripada; da je hteo da me natera da shvatim
koliko su mi planovi besmisleni.
Sigurno ste pomislili kako je to ba{ zgodno {to su nai{li oni Nemci, pa sam mogao da pomenem etimologiju re~i Niemiec: onaj koji ne moè da govori. Primetili ste kako je to lepo
pripremilo onaj trenutak kada Sikala – ne mogav{i da zamisli
kako da ~oveku, koji je toliko druk~iji da mo`da uop{te ne govore istim jezikom, objasni {ta se dogodilo – privremeno poludi i
isfenira Bureka. Ali, da li je bilo vremena da shvatite da je
Sikala, time {to je od sebe napravio budalu, onom drugom ~oveku pomogao da na|e svoj mir?
Moj pa{enog je ustao, pa me sada gleda s visine. Odnekud
znam da }e ono {to }e slede}e re}i biti na savr{enom engleskom, da je uve`bao ono {to namerava da kaè. “Kada se na{e
splavarewe sutra zavr{i”, rekao je, “ja ostavqam Basju. To je po~etak onoga {to imam da ti kaèm.”
Podilazi me jeza, ali ne zbog povetarca koji duva s reke.
“[ta je ostalo?” pitam.
On spu{ta ruku na moje rame i zavr{ava pri~u.
Sa engleskog prevela
Adrijana Mar~eti}
92
Qudmila Ulicka
MA^KA IZUZETNE LEPOTE
Prvo su oti{le stare ìvotiwe: debeo i jak ma~ak Lauzer,
sa ogromnom krivouhom glavom, nije se vratio sa jednog no}nog
okr{aja, tako je i nestao; posle mesec dana pobegla je Lada – nije
pobegla ve} se stropo{tala – jer se odavno te{ko kretala. Na{li su je u {umici nedaleko od ku}e, u klizavoj jami, s te{kom
mukom je doneli ku}i, oprali belo-ri|kasto krzno od vla`ne
gline, i ona je tiho umrla na rukama uku}ana.
Zatim se pripremao i sam gazda. Prvo infarkt, onda mo`dani udar. Sedeo je sa nepokretnom polovinom lica u volterovskoj foteqi i }utao. Doma}ica Nina Arkadjevna donela u ku}u odraslo ma~e izuzetne lepote, radi oìvqavawa doma}eg pejzaà i lekovite ìvotiwske topline, ali doma}in gotovo da nije ni primetio novu ma~ku, mehani~ki ju je milovao levom rukom
kad bi mu je sru~ili na kolena. Bila je crno-bela i tako rasko{na po prirodi da se lep{a ne moè zamisliti: beli okovratnik, bele ~arapice na predwim {apama i soknice na zadwim. Nije bila velika, gotovo kao detence, krzno ne kao paperje, pre je
bilo bar{unasto, a o~i jantarno-zelenkaste boje. Zvali su je jednostavno, ali engleskim imenom – Pusi.
Nina Arkadjevna bila je prevodilac sa engleskog, prevodila je engleske klasike i vodila na fakultetu kurseve iz teorije prevo|ewa.
93
Onda je gazda, i ne stigav{i da se podruì sa novom ìvotiwom, umro. A ma~ka se odoma}ila iako nije ispunila misiju
koja joj je bila poverena. Po karakteru je bila ~udovi{te i to
uop{te nije krila: umiqavala se oko nogu, skakala na krilo i
odmah ispu{tala svoje o{tre kanxe – ~ak je i gazdarica bila sva
i{arana sitnim obele`jima. Kanxe je iz mekih {apa ispu{tala
u trenu, kao {to zmija otrovnica u skoku izbacuje glavu. Takvim
neuhvatqivim pokretom grebla je ruku koja je hrani, trude}i se
da ogrebotina bude {to duà.
Kada je gazdarica uzimala slu{alicu i govorila “Alo!”
ma~ka se odmah odazivala posebnim opomiwu}im “mjaukom”. Dozvoqavala joj je da razgovara minut-dva, onda se ponovo ogla{avala, skakala sa foteqe – ~udno, pri izuzetnoj gracioznosti pokreta bila je prili~no trapava – posle skoka se te{ko do~ekivala na noge kao veliki omatoreli ma~ak. Nakon prizemqewa polako se kretala po stanu traè}i najosetqivije mesto, gazdari~ine ku}ne patike, stoli} ispod ogledala, jastuk – i tu bi se pokakila.
Nina Andrejevna, ve} istrenirana, bacala je slu{alicu,
traìla tragove wene podlosti, brisala ih, i bri`no i savr{eno uzaludno ukazivala joj na grehe.
Zatim je ma~ku spopalo prvo parewe. Iz ruì~astog trougla izbijala je pena, i ona vi{e nije kratko mjaukala ve} je urlala, vaqala se po podu i otomanu cepaju~i presvlaku. Gazdarica je
padala s nogu, kom{ije su prigovarale.
Ma~ki su priveli rasnog ma~ora, ali ona, mo`da iz neiskustva ili zbog svog poganog karktera, nije znala kako da iskoristi wegovu namenu, prvo se name{tala priqubquju}i zadwicu, a onda, kada bi se mladoèwa pribliìo sa opasnim namerama, muwevito bi se okretala i udarala wegovu po{tenu wu{ku.
Ma~ak je pretrpeo poraz, ali ni Puska nije izgledala kao pobednica.
Nina Arkadjevna, dama u godinama, plemenitog porekla i
lepog vaspitawa, nije odobravala Puskino pona{awe, ali nije
imala kud: weno osnovno na~elo bilo je qubav prema ìvotiwama. Ne kao ~ista qubav, ve} sloèniji stav: u na{oj ku}i se vole
ìvotiwe... I trpela je.
Po{to je urlala ~itavih nedequ dana Pusi se smirila, ali
se posle tri meseca sve ponovilo: opet su joj privodili ma~ore,
opet ih je terala i daqe ne nalaze}i onoga kome bi poklonila
svoje srce...
94
Nakon toga su razmatrane dve varijante: otvoriti Pusi
vrata prema ulici i prepustiti stvar prostonaronoj stihiji,
ili je kastrirati. Po~eli su od prve – pustili su je napoqe. Crno-bela lepotica se odmah uspentrala gotovo na sami vrh gole
martovske topole i tamo je, na tankoj grani po~ela da urla. Izgleda ne od strasti, ve} od straha. Nije mogla da si|e mada je poku{avala: okrenula se repom nagore a glavom nadole izuzetno
nespretno, i u takvoj protivprirodnoj pozi visila je na drvetu
gotovo tri dana i tri no}i ogla{avaju}i se u dvori{tu neprekidnim zavijawem. Stanari svih {est spratova nisu no}ima oka
sklopili, dok se nisu dosetili da pozovu vatrogasna kola, tim
pre {to se wihov sektor nalazio na sto metara od ku}e. Kada se
na{la u rukama izbezumqene gazdarice, Pusi joj je proderala
kanxama ko`nu rukavicu i raskrvavila {aku.
Slede}i korak bila je kastracija. Savesna gazdarica na{la je najboqeg vetrinara, pomalo ~udaka, ali predanog svome
poslu, i odvezla je Pusi u veterinarsku ambulantu gde su joj za
bezobrazno velike pare uradili operaciju.
95
Nina Arkadjevna, protivnik nasiqa uop{te a posebno kastrirawa, ose}ala je pomalo griù savesti, tim pre {to je izgled ìvotiwe pod narkozom bio izuzetno tuàn: o~i si bile poluzatvorene, iz wu{ke je kapala pquva~ka. Jadnu ìvotiwu, zavijenu u flanelski pe{kir, odvela je u ambulantu i dovela ku}i
posle operacije biv{a studentkiwa Nine Arkadjevne, odana
@ewa.
Kod ku}e su sve uredili da bude udobno – korpa, jastu~i},
prostirka. Kada je do{la k sebi od narkoze, ma~ka je smesta po~ela da grize {avove, tako da je Nina Arkadjevna morala hitno
da zove veterinara, koga je dovezla @ewa. Veterinar je odmah nadenuo ma~ki za{titni okovratnik u stilu Marije Medi~i, ali
ga je ona do jutra izgrizla u parampar~ad.
[avove su prili~no brzo za{ili, no Nina Arkadjevna nije ni{ta boqe spavala; stavqala je Pusku sebi uz bok i spavala
kao vrabac, pla{e}i se da ne udavi stradalnicu. Svoju decu je tako davno podigla da je zaboravila da ugu{iti dete u snu nije ba{
tako jednostavno...
Slede}a tri meseca pro{la su u ustaqenom reìmu: pametna ma~ka je kakila na najosetqivijim mestima, jednom je izvadila iz rama fotografiju pokojnog muà i izgrizla je u najsitnije
komadi}e, ostaviv{i Ninu Arkadjevnu da pla~e od qutwe i nemo}i. Goste, kao i ranije, Pusi nije podnosila: cepala je hulahopke studentkiwama koje su navra}ale, a jednom Englezu koji je
svratio zagrebala je ruku kad je nevino poku{ao da je pomiluje.
Pla{ila se samo jednog predmeta: ~etke za prawe poda. Tajnu tog
uvaàvawa znala je samo bedinerka Na|a koja je nekoliko puta
~etkom pre{la po ma~kinoj slabini. Doma}ica se ~udila autoritetu ~etke za pod, ali joj je pribegavala i pokazivala Pusi
dlakavog neprijateqa uvek kada bi se strasti posebno usijale.
îm bi spazila ~etku, Pusi bi premirala, zatim bi uzmicala i
pentrala se uvis, na policu za kwige ili bife, gde je zamirala u
gracioznoj pozi, podignute {ape ili izvijene ki~me.
Nina Arkadjevna, dama sa povi{enim esteti~kim ose}ajem, isto tako je zamirala, ali od ushi}ewa: lepotica! Greta Garbo u ma~jem svetu!
Tri meseca posle operacije ma~ka je ponovo po~ela da urla
svojim luda~kim glasom i da se vaqa po divanima. Gazdarica pozva veterinara i boja`qivo ga upita za{to je maca dobila takvu
strasnu groznicu kad je kastrirana?
Doktor se neo~ekivano razbesni:
96
– Za koga vi mene smatrate, uvaèna? Ne mislite vaqda da
}u sakatiti ìvotiwu i odstraniti joj jajnike? Samo sam joj podvezao kanale! I sasvim je prirodno da nije li{ena normalnih
zdravih ìvotiwskih instikata!
Tu je strpqiva Nina Arkadjevna prvi put zaplakala. Ponovo su doveli ma~ka. Pusi je ovoga puta pokazala blagonaklonost prema wemu i odigrao se ma~ji svadbeni pir. Bra~ni pozivi, koji su Ninu Arkadjevnu li{ili sna i apetita najzad su prestali. A sve ostalo se nastavilo. Bez obzira na temeqno spremawe i bri`qivo prawe i ~i{}ewe, u gazdaricu, kao i u wenu ku}u,
uvukao se teàk specifi~an miris, koji je gazdarica ose}ala
svaki put kada bi sa ulice ulazila u stan. O~igledno je ma~ka ponekad uspevala da prona|e mesto nedostupno za ~i{}ewe...
Nina Arkadjevna je wu{kala svaku sukwu koju je obla~ila,
prskala je jakom mu{kom kolowskom vodom i patila. Ali posle
muèvqeve smrti ona se ~ak pomalo radovala sitnim patwama,
zato {to su je odvla~ile od glavnog gubitka... Uop{te, ona se radovala svemu {to ju je odvla~ilo od neizmerne tuge i praznine
sada{weg ìvota.
Kada su Nini Arkadjevnoj ponudili da drì seminar u Novosibirsku, veoma se obradovala. Dogodilo se da ju je u isto vreme wen stari prijateq, profesor, istori~ar umetnosti, zamolio
da provede jedno vreme u wenom stanu, da malo radi na miru i da
dovr{i kwigu u odsustvu doma}e vriske i haosa koji su mu silno
zagor~avali ìvot. Obavezao se da hrani ma~ku. Nina Arkadjevna mu je dala kqu~, ukazala na smetwe u cevi za gas, ostavila rezervu ma~je hrane i odletela, upozoriv{i ga na kraju da ma~ka
ima veoma sloèni karakter, ali ne komplikovaniji od wegove
ène i k}eri. Najva`nije je – da je ne pu{ta na ulicu.
Sutradan posle gazdari~inog odlaska, kada se Pusi jo{
prilago|avala novom stanaru, on je, dobro pritvoriv{i vrata
a da ih nije zalupio, sa kantom za |ubre iza{ao do kanala za
sme}e. Kada se vratio, ugledao je Pusi kako sedi ispred vrata.
Uhvatio ju je i ugurao u stan: samo mu je jo{ to trebalo, da ma~ka pobegne! Odneo je kantu za |ubre u kuhiwu, a kad se osvrnuo,
video je u hodniku kako, sikte}i izvijenih le|a, stoje jedna naspram druge dve ma~ke identi~nog izgleda. Dok je on registrovao tu ~iwenicu, ma~ke su se ve} izvile u vazduh i, kako mu se
u~inilo, provele u drhtavom gr~u dovoqno dugo vremena. Jedna
od wih je pouzdano bila Pusi, druga – wen dvojnik. Uspeo je ne
bez napora da razdvoji ri~u}i treptaj, da uhvati jednu i da je
97
gurne u drugu sobu. Sobe su bile povezane, brave na vratima nije bilo, otvarala su se slobodno, i, drè}i i daqe drugu ma~ku u
iscrpqenim rukama, motao se po stanu i smi{qao kako da u~vrsti vrata. Najzad je zaka~io za bravu ru~ku od ~etke za ribawe i
pustio drugu ma~ku iz ruku. Ona se bacila na vrata poput razjarenog samrtnika...
Celu nedequ proveo je zatvoren u stanu sa dvema neprijateqskim ma~kama, izvode}i razne majstorije sa vratima i bravama. Radi identifikacije ma~ke poku{ao je da pozove mladu prijateqicu Nine Arkadjevne, za koju mu je bilo re~eno da }e, u slu~aju da nastane bilo kakav problem, smesta prileteti u pomo}.
@ewa je do{la na prvi poziv, odmah prepoznala u pokazanoj ma~ki gazdari~inu, ali kad je zavirila u drugu sobu, posumwala je:
druga je bila identi~na, jedino su crne u{ice bile obrubqene
belim resicama. Uzela je ma~ku u ruke, ova je odmah ispustila
kanxe i namah proizvela ~etiri brazde. Sada je @ewa lomila
glavu: po karakteru je bila sigurno Pusi, a beli obrub na u{ima
mogla je jednostavno da ne zapamti – male su te dla~ice na samim
vrhovima u{iju... Odlu~ili su da do gazdari~inog dolaska ostave
sve kako jeste...
Nina Arkadjevna je odmah, ~im je do{la posle nedequ dana,
kao u poznatoj ruskoj bajci, prepoznala onu bez koje se ne moè,
ali ne po u{ima ve} po glasu. Pri pa`qivom posmatrawu pokazalo se da obrub imaju obe, ali je kod prave Pusi on bio malo gu{}i. Na slobodu su iza{li istovremeno: profesor, izbezumqen
od svega {to je preìveo – niti je du{om danuo niti retka napisao – i Puskin dvojnik.
Pusi se obradovala ponovnom vra}awu prethodnog mira,
protrqala glavu o gazdari~ine noge i no}u do{la da spava s wom
u krevetu. âk je malo po~ela i da prede, mada je spadala u one
retke vrste koje nikada ne predu...
Nina Arkadjevna je preko telefona ispri~ala k}eri koja
odavno ìvi u Americi tu zabavnu dogodov{tinu, i to je izazvalo neo~ekivanu posledicu: k}erka je krenula uporno da je poziva
da do|e u Kejp-Kod, gde su leti iznajmqivali ku}u.
– Zbrini negde ma~ku i dolazi! Kakvo je to dobrovoqno
ropstvo! Jednom u ìvotu }e{ provesti leto sa unukama, mama –
tvrdo izgovori k}erka. I dodade: – Ovde je raj. Okean, pe{~ana
plaà, borovi. Li~i na Pribaltik, ali je toplo.
Nina Arkadjevna se sloìla. Tri godine nije videla k}erku i unuke zbog muèvqeve bolesti, zatim zbog àlosti, potom
98
se izvla~ila time da ma~ku nema kome da ostavi. Sve je to bilo
ta~no, ali postojalo je jo{ ne{to, Nina Arkadjevna nije mogla
da podnese svoga zeta... Budu}i da je bila ~ista anglofilka, gazdarica ni Ameriku nije mnogo marila. Ali mesto stanovawa
wene k}eri bila je Nova Engleska, najengleskije mesto u Americi, a i unuci su je vukli – nije ih videla tri godine. Odlu~ila je
da otputuje na celo leto. Samo je za ma~ku trebalo na}i neko re{ewe: ili da u stan dovede sluìteqku, ili da je nekud na vreme
smesti. Anegdota sa dvojnikom je ostala u pam}ewu i po~elo je
tragawe za odgovaraju}im qudima – koji vole ìvotiwe, sa odgovaraju}im uslovima stanovawa. Raznet je glas po celoj Moskvi i
uskoro se na{ao pogodan par: stariji supru`nici, bez dece, èna
~ak spoqni saradnik ~asopisa “Svet ìvotiwa” ili “@ivotiwski svet”.
Bilo je odlu~eno da @ewa odveze Pusi tim dobrim qudima
sutradan posle gazdari~inog odlaska. [to je i bilo u~iweno...
Rodbina je srda~no prihvatila Anu Arkadjevnu: k}erka i
unuci sa iskrenom qubavqu, zet sa ~vrstom namerom da zaobi|e
odavno nakupqena protivre~na ose}awa. Sama zemqa se tako|e
trudila da joj se dopadne od prvih trenutaka, po~ev{i od divnih
pejzaà ve} na putu od Bostona do Kejp-Koda. Nina Arkadjevna
nije otkrila nikakvu zapadnu uzdrànost u ameri~kom ìvotu
svoje dece: ku}a, kao i u Moskvi, bila je puna prijateqa, iste one
ruske pijanke i ruski razgovori, mada su se ~esto vodili na engleskom. âk joj se i ameri~ki izgovor, koji joj je uvek bio vulgaran, sada u~inio zabavnim. Mada su i k}erka i wen mu` govorili
odvratno. No, bez obzira na sve to, u kompjuterskom poslu, u kojem su radili i k}erka i wen mu`, bili su uvaàvani qudi... Proslavqena ameri~ka bezduhovnost i tupost nisu upadali u o~i,
pre je ~udila ~isto}a i novina svega na {ta je pogled padao. Posebno ve~no-bele soknice unu~i}a. Kao da se uop{te nisu prqale. Bela debela ma~ka i ri|i pas tako|e su bili izuzetno ~isti,
i {to je najneobi~nije, stalno su spavali savijeni u zajedni~ko
klupko. Mla|a unuka se pona{ala sa ìvotiwama kao sa pli{anim igra~kama, vukla ih je za {ape, stavqala im na glavu {e{iri}e. Ma~ka nije mjaukala, pas nije lajao...
Gazdarica se raàlostila posmatraju}i tu idilu: setila
se Puske i wene mahnite naravi...
– Ne{to u ìvotu ne radim kako vaqa – tu`no je mislila. –
Ah, ni{ta ne radim ovako...
99
Nedequ dana pre odlaska Nina Arkadjevna je donela va`nu
odluku: pozvala je telefonom Moskvu i zamolila @ewu da na|e
za Pusi nove gazde:
– Treba je dati u dobre ruke. I ako je mogu}e, van grada. Da,
da! Van grada! Gde postoji teren gde bi mogla da {eta. Ne{to kao
zimska da~a. I bilo bi dobro da se sve to obavi do mog dolaska...
@ewa se bacila na posao iz sve snage: sve je zvala, svakog je
pitala. One {to su znali Pusku mo`da nije trebalo ni zvati – samoubice se nisu na{le. One koji je nisu znali @ewa je po{teno
upozoravala: ma~ka je izuzetne lepote, i lude naravi. Na dan pre
dolaska Nine Arkadjevne, @ewa, koja uop{te nije ispunila prvi
deo zadatka, latila se – relativno sna`nih ruku – drugog dela.
Krenula je evakuacija. @ewa je do{la do dvospratne ku}e
na Sretenki i {to se vi{e pewala uz stepenice jasnije je ose}ala da tu ìve qudi koji neizmerno vole ma~ke: ose}ao se takav
smrad da je samo qubav mogla da ga pobedi. @ewa se popela na
drugi sprat. Na svakom stepeni{nom odmori{tu stajale su ma~ije ~inijice. Na stubi{noj ogradi sedele su dve ma~ke podvijenih repova i zami{qeno gledale ispred sebe. Na bravi od vrata
stana visila su dva paketa, a ispod vrata tri velika sve`wa novina, marqivo uvezanih debelim kanapom. Van svake sumwe to je
bio ma~ji klozet, predvi|en za no{ewe u |ubre.
100
@ewa pozvoni, zvono se ne oglasi. Me|utim, vrata se otvori{e. Mu` i èna, sitni i suvowavi, bledi, u pohabanoj ode}i,
stajali su i sme{ili se.
– Ona se s na{im nije druìla – saop{ti èna. – Bio je
stra{an konflikt! Nisu se sloìli karakteri.
@ewa pruì muù novac i on ga neprimetnim pokretom
strpa u xep ne rekav{i ni re~i.
– Ni s Muskom, ni sa Palom Ivani~em, ni s Laskom, ni sa
kim – potvrdi mu`.
– Mi smo je sasvim odvojili! – ponosno kaza èna i povede
@ewu niz duga~ak hodnik. – Ovde nam je Muska, ona ìvi odvojeno, ona Pala Ivani~a vre|a – pokaza èna na prva vrata, a ovde je
Pal Ivani~, sibirski ma~ak, ve} veom star, i Lska, wegova unu~ica, oni se druè – mahnu ona rukom u pravcu drugih vrata.
Daqe se nalazila soba u kojoj je boravio pas. U posledwoj,
~etvrtoj, gostovala je Puska.
– Mi smo ranije ìveli u zajedni~kom stanu, a sada se ku}a
ru{i, svi na{i su oti{li – objasni qubiteqka ma~aka – ne ide
nam se nikuda, iseli}e nas nekud u Bibirevo.
– Pa dobro, Vaqa, {ta je tu lo{e, s Ka{tanom }emo {etati
po {umi, – odnekud se ~uo tanki lave`, pas se odazvao na ime. –
On nam je pametnica, tako|e je star~i}. Dolutao...
Muì} izvu~e iz xepa sveàw kqu~eva i otvori posledwa
vrata. Na visokom ormanu za ode}u sedela je Puska. Bila je ne crna, ve} pra{wavo-siva, tu`na i podivqala.
– Ne oblizuje se – tu`no primeti ma~kara. – Dosa|uje se.
Du{a me za wu boli kad se tako dosa|uje. Pri|i, devoj~ice moja,
sad }e{ i}i ku}i.
Pusi je sedela u svojoj ~uvenoj egipatskoj pozi, nepomi~no
kao kip.
Lovili su je dugo. Kada joj se najzad na{la u rukama, @ewa
se silno za~udila kud se denuo onaj ugqani sjaj wenog krzna i kako je posiveo beli obrub... Traka pau~ine leàla je na wenom ramenu... I, {to je bilo posebno ~udno, sve vreme je }utala.
@ewa ju je smestila u sportsku torbu, povukla rajfe{lus i
bri`no ostavila nekoliko santimetara za vazduh, da se ne ugu{i...
– Isprati}emo vas, isprati}emo... prekidaju}i jedno drugog zacvrkuta{e ma~kari, i po{to su pokupili sveàw novina
ispred vrata, krenu{e jedno za drugim iza @ewe. Kad su se pojavili ispred ulaza, nai|e gomila ma~aka kao iznikla ispod zemqe, sve izvijenih ki~mi i podignutih repova.
101
– Gladni ste... Nahrani}emo vas, nahrani}emo... Sve }emo
vas nahraniti – ponosno kaza mu` lupnuv{i se po xepu...
@ewa stavi torbu sa Puskom na zadwe sedi{te, mahne rukom ~udnom bra~nom paru, koji je i daqe stajao zagrqen sa svojom
hrpom novina, i udaqi se. Poduhvat je bio neprijatan, ali se nije imalo kud. Weno raspoloèwe sad nije bilo va`no.
Na Sadovom prstenu @ewa oseti iza le|a da se u kolima
ne{to doga|a. Nije uspela ni da shvati {ta zapravo, a po zadwem
sedi{tu se bacakalo tamno klupko, pu{taju}i zvuk koji je najvi{e li~io na glasno zmijsko {i{tawe. Ona skrenu auto nadesno i
u vrat joj se, otpozadi, zabi{e najo{trije kanxe. Bolno ju je probolo. Zaka~iv{i se sa sve ~etiri {ape, Puska zaurla. @ewa pristane uz obalu, zaboraviv{i da ukqu~i `migavac. O~ajni~ki su
trubeli iza we, ali je niko nije udario. Trzajem @ewa odvoji
ma~ku od sebe. Stegnuv{i klupko koje se trzalo, ona iza|e iz
auta, otvori zadwa vrata i ugura ìvotiwu nazad u torbu, zatvoriv{i zip do kraja.
Krv joj je tekla po le|ima, po rukama, velika krvava mrqa
bila je na obrazu. Ali @ewa pritisnu gas i pojuri. Mar{ruta joj
je bila dobro poznata. Skrenula je u Kaqajevsku, dovezla se do
Savelovske stanice, zatim malim ulicama do dobro poznatog
otvora u betonskom zidu, koji opkoqava Timirjazevski park.
Iza{la je iz auta, zgrabiv{i torbu. Pre{la je preko èlezni~ke pruge, zavirila u jo{ jedan otvor, daqe je po~iwao park. Stazicom je izi{la na mali proplanak i otvorila torbu. O~igledno da je ma~ka ni{ta mawe od we bila potresena onim {to se doga|a. Ne ùre}i, Pusi iza|e iz torbe. Osvrnula se. Sela je na
travu i po~ela da se oblizuje. @ewa je stajala nekoliko koraka
od we. Ruì~asti jezik je, kao i ranije, pojurio ka najnedostupnijim mestima ma~jeg tela, i iza toga se pojavila svetlucava traka
obnovqenog krzna. Od sive, ma~ka je pred o~ima postajala crna,
sjajna, bar{unasta. Ne okre}u}i glavu prema @ewi, pa`qivo je
oblizivala slabine. Bele soknice na {apama su samo svetlucale. Po{to se umila, Pusi se uko~ila u jednoj od svojih ~udnih poza – podigav{i uvis predwu {apu.
– Tako – kaza @ewa. – Eto tebe van grada. [etaj, lovi mi{eve. Vidi{ one tri ku}e, to je bolnica. Otuda }e izlaziti qudi
i davati ti da jede{. @ivi u prirodi i nikome ovde tvoj karakter ne}e smetati. Jesi li razumela?
Ma~ka je razumela. Okrenula je glavu od @ewe i krenula
daqe, ne ùre}i, ~ak nekako s noge na nogu. I nestala je u `buwu
i ne osvrnuv{i se.
102
Po @ewinoj du{i grebale su nekakve matafori~ke ma~ke.
Ona nije mogla da ispuni zahtev svoje starije prijateqice. Ali
volela je Ninu Arkadjevnu mnogo vi{e nego {to je ova volela
svoju ma~ku. Sutradan je @ewa, sva izlepqena flasterima, krenula da sa~eka Ninu Arkadjevnu na [ermetjevu. Nina Arkadjevna je imala veliki prtqag, natovarile su na kolica sve wene kofere, zatim ih prebacile u prtqaznik automobila i krenule.
– I, kako je bilo? – upita Nina Arkadjevna, ubaciv{i malo i nebitno pitawe izme|u svojih ogromnih utisaka, – Pusku si
uspela da udomi{?
@ewa klimnu glavom.
– Van grada? – upita Nina Arkadjevna.
@ewa uzdahnu u o~ekivawu detaqnih raspitivawa, i ponovo klimnu glavom.
No, Nina Arkadjevna se tom pitawu vi{e nije vra}ala.
Tako bi se mo`da sve i zavr{ilo. Neprijatni ose}aj od
svega {to se dogodilo kod @ewe bi pro{ao i sve bi se zale~ilo
i zaraslo, ukqu~uju}i i duboke ogrebotine na vratu i le|ima.
Ali, pro{lo je tri nedeqe, mo`da i ceo mesec, i Nina Arkadjevna je dugo i sa zadovoqstvom pri~ala sa @ewom preko telefona,
govorila o svom novom radu i ovla{, veoma diskretno, prekorevala @ewu {to je napustila blagorodni posao kwièvnog prevodioca i oti{la u firmu koja trguje sa Jugo-isto~nom Azijom
nekakvim isto~nim |ubretom, kad se odjednom za~ulo u slu{alici kratko zahtevno mjaukawe. Razgovor je zamro u pola re~i. Pauza je trajala prili~no dugo.
@ewa najzad upita:
– Je l’ se vratila?
Pauza je i daqe trajala.
– Nije. Je l’ ona kod vas?
– Ne, {ta vam je! – upla{i se @ewa i ~ak se osvrnu oko sebe. Oko we ni u snu nikakavih ma~aka nije bilo.
– Otkud onda u slu{alici mjaukawe? – tiho upita Nina
Arkadjevna.
– Ne znam, – iskreno odgovori @ewa.
I tako, do dana{weg dana niko nije odgonetnuo tu zagonetku.
S ruskog prevela
Neda Nikoli} Bobi}
103
Patri{a Hajsmit
ZAPISI UVA@ENE
BUBA[VABE
Odselio sam se.
Ranije sam ìveo u hotelu “Djuk” na uglu Va{ington skvera.
Moja porodica je tamo ìvela generacijama, a kad to kaèm mislim na bar dve ili tri stotine generacija. Ali to vi{e nije mesto za mene. Propalo je sasvim. Slu{ao sam moju pra-pra-pra – moète terati s tim koliko èlite a jo{ je bila ìva kad smo razgovarali – kako pri~a o dobrim starim vremenima kada su qudi stizali kowskim zapregama, s koferima koji su mirisali na koù,
qudi koji su doru~kovali u krevetima i ostavqali za nas nekoliko mrvica na tepihu. Ne namerno, razume se, jer smo i mi tih dana
znali svoje mesto, a ono je bilo u }o{kovima kupatila ili dole u
kuhiwi. Sada moèmo da sa istim spokojstvom {etamo po tepisima jer su gosti hotela “Djuk” toliko pijani da nas ne prime}uju, a
ako nas i ugledaju, nemaju snage da nas zgaze – ili se samo smeju.
Hotel “Djuk” sada natkriqava drowava zelena cerada razvu~ena do ivi~waka, toliko puna rupa da nikoga ne bi mogla za{tititi od ki{e. Popnete se uz ~etiri betonska stepenika do
zapu{tenog i slabo osvetqenog predvorja koje zaudara na marihuanu i ustajali viski. Kona~no, ni dana{wu klijentelu ne zanima mnogo ko sve odseda na ovom mestu. Qudi se sudaraju u predvorju, tako se ponekad za~ne novo poznanstvo, ali ~e{}e se sve
zavr{i razmenom neprijatnih re~i. Levo odatle je jo{ mra~nija
rupa poznata kao “Plesni podijum dr Mnogoje”. Karta ko{ta dva
104
dolara, a napla}uje se na ulazu iz predvorja. Muzika iz xu-boksa.
Mu{terije koje povra}aju uokolo. O nebesa!
Hotel ima {est spratova i ja obi~no idem dizalom, odnosno liftom, kako to qudi sad kaù, imitiraju}i Engleze. Za{to
bih se peo kroz prqave betonske otvore za ventilaciju, ili puzao stepenik po stepenik, kad mogu da presko~im taj centimetar
razmaka izme|u poda i lifta i umaknem na sigurno mesto pored
liftboja? Svaki sprat mogu da prepoznam po mirisu. Peti
sprat, to je miris sredstva za dezinfekciju, koje se ose}a ve} vi{e od godinu dana, otkako se tu odigrala pucwava u kojoj je mnogo
krvi i creva prosuto po podu ispred lifta. Drugi sprat se di~i
pohabanim tepihom, pa se tu ose}a miris pra{ine, blago izme{an sa mokra}om. Tre}i sprat smrdi na kiseli kupus (mora da je
neko ispustio teglu, pod je tu prekriven plo~icama), i tako daqe. Ako ho}u da iza|em na tre}em, na primer, a lift se tu ne zaustavi, samo sa~ekam slede}u vo`wu i pre ili kasnije stignem.
Bio sam u hotelu “Djuk” kada je dràva 1970. sprovela popis
stanovni{tva. Kakva smejurija. Svi su dobili po formular, i svi
su se smejali. Ve}ina qudi ovde verovatno nema nikakav dom, a
oni pitaju: “Koliko je soba u va{oj ku}i?” ili “Koliko imate kupatila?”, “Koliko dece?” i tako daqe. A koliko je godina va{oj
èni? Qudi misle da buba{vabe ne razumeju engleski, ili bilo
koji drugi jezik u wihovoj blizini. Qudi misle da buba{vabe
razumeju samo naglo upaqeno svetlo koje zna~i “Beì!” Kada ste
negde ve} tako dugo kao mi, a to je mnogo pre prispe}a Mejflauera,* po~iwete da razabirate i okolno blebetawe. Tako da sam
razumeo i mnoge primedbe na formular, koji se niko od propalica u hotelu “Djuk” nije potrudio da popuni. Zabavqao sam se mi{qu da ga ja popunim – a i {to da ne? Po naslednoj liniji vi{e
sam stanovnik ovog mesta nego bilo koja od qudskih nakaza u hotelu. Iako nisam preru{eni Franc Kafka, ja sam buba{vaba, i
ne znam koliko mi èna ima godina, a kad smo kod toga, ni koliko
èna imam. Pro{le nedeqe sam imao sedam, takore}i, ali koliko ih je od tad pregaèno? [to se dece ti~e, wih ne mogu ni izbrojati; ~ujem da se i moji dvono`ni susedi tako razme}u, ali ako
je re~ o broju ({to vi{e to boqe, pretpostavqam), kladio bih se
na sebe. Samo pro{le nedeqe se}am se dva jajeta koja su dve moje
ène donosile na svet, obe s tre}eg sprata (na kom je kiseli ku* Mejflauer (Mayflower) – brod kojim su engleski separatisti, zvani hodo~asnici,
1620. godine doplovili iz Plimuta u Engleskoj u Plimut u Masa~usecu. Mejflauer
u ameri~koj istoriji predstavqa simbol rane evropske kolonizacije budu}ih Sjediwenih Dràva. (Prim. prev.)
105
pus). Boè mili, i ja sam i sam bio u ùrbi, hitao sam u potrazi –
sad crvenim dok ovo govorim – za hranom koju sam namirisao i
procenio da nije daqe od sto metara. îps sa ukusom sira, pomislio sam. Nije mi bilo drago {to se tek pozdravim sa svojim ènama a ve} im vi~em “Zbogom!”, ali potrebe su mi bile verovatno
isto tako velike kao wihove, a gde bi one bile, ili jo{ boqe, gde
bi na{a rasa bila, kada ja ne bih ~uvao svoju snagu? Trenutak kasnije video sam kako kaubojska ~izma smrskava moju tre}u ènu
(hipici ovde imitiraju zapadwa~ko obla~ewe ~ak i ako su iz
Bruklina), koja bar nije polagala jaje u tom trenutku, ve} samo
ùrila poput mene, samo u suprotnom smeru. Zdravo i zbogom! –
iako mislim, avaj, da me nije ni primetila. Mo`da vi{e nikad ne
vidim svoje porodiqe, one dve, iako je mogu}e da sam video na{
podmladak pre nego {to sam oti{ao iz “Djuka”. Ko zna?
Kad posmatram neke od qudi ovde, smatram se sre}nim {to
sam buba{vaba. U najmawu ruku sam zdraviji, a i na svoj skromni
na~in ~istim sme}e. îme stièmo do su{tine. Nekada je u sobama bilo sme}a u vidu mrvica od hleba, s vremena na vreme na{lo
bi se i ostataka od posluèwa sa koktela. Dana{wa klijentela
hotela “Djuk” ne jede. Oni se samo drogiraju ili piju. O starim dobrim vremenima sam jedino slu{ao od svojih pra-pra-pra-prababa
i deda. Ali im verujem. Pri~ali su da si mogao da usko~i{, na primer, u cipelu koja stoji ispred vrata, i onda te konobar u osam izjutra unese u sobu zajedno sa posluàvnikom, pravo na doru~ak od
mrvica kroasana. âk je i vreme ~i{}ewa cipela pro{lo, kada bi
danas neko ostavio cipele ispred vrata ne samo da ne bi bile o~i{}ene ve} bi mu ih i ukrali. Sve ~emu se moè{ nadati ovih dana
je da }e se kosmati monstrumi u nitnama od jelenske koè i wihove providne devojke bar ponekad okupati, ostavqaju}i u kadi nekoliko kapqica vode meni za pi}e. Opasno je piti vodu iz toaleta, a u mojim godinama ja to izri~ito odbijam.
Ali pustimo sad to, èlim da pri~am o svojoj novoprona|enoj sre}i. Pro{le nedeqe mi je stvarno bilo dosta svega, jo{
jednu mladu ènu mi je teturavi prolaznik spqeskao pred o~ima
(uporno je izbegavala da se kre}e normalnim putem, se}am se), a
gomila moronskih xankija je lizala – bukvalno to kaèm – hranu
sa poda zbog neke igre. Mladi mu{karci i ène, goli, iz nekog
idiotskog razloga pretvaraju se da nemaju ruke i poku{avaju da
jedu sendvi~e kao psi, rasturaju ih svuda po podu i onda se zajedno
vaqaju me|u salamom, kiselim krastavcima i majonezom. Mno{tvo hrane ovaj put, ali rizi~no je bilo kretati se me|u tim telima koja se bacakaju. Jo{ vi{e nego oko nogu. Iako je i sam pri106
zor sendvi~a bio izvanredan. Restoran vi{e ne postoji, a polovina soba hotela “Djuk” pretvoreno je u “apartmane”, {to zna~i
da u wima postoje friìder i mali {poret. Glavna namirnica
koju qudi imaju ipak je sok od paradajza u konzervi, za pravqewe
“Bladi Merija” sa votkom. Niko ~ak ni jaja ne isprì. U sobama
nema {erpi, tigawa, otvara~a za konzerve, nijedne jedine viqu{ke niti noà: bili bi ukradeni. A niko od ove {armantne gospode ne}e oti}i da kupi ni najobi~niji lon~i} da ugreje supu.
Tako da su otpaci beda jedna, kako bi se reklo. A to i nije najgore {to se “usluga” ti~e. Ve}ina prozora ne dihtuje, kreveti li~e
na u}ebane mreè za spavawe, starinske stolice su rasklimane
du` spojeva, a takozvane naslowa~e, po jedna u sobi, mogu da izazovu povrede kada izbace oprugu na osetqivo mesto. Umivaonici
su ~esto zapu{eni, a u klozetskim {oqama ili nema vode, ili voda iz wih te~e s manijakalnom uporno{}u. A kra|e! Bio sam svedok nekoliko. Od sobarice dobiju rezervni kqu~ i eto ih unutra,
krijum~are}i robu u koferu ispod ruke, u xepovima ili jastu~nici preru{enoj u kesu za prqavi ve{.
Kako bilo, pre oko nedequ dana bio sam u privremeno praznoj sobi u “Djuku”, prosja~e}i okolo za koju mrvicu ili kap vode, kada je unutra u{etao crni portir s koferom koji je mirisao
na koù. Za wim je i{ao gospodin koji je mirisao na losion posle brijawa, i jo{ na duvan, razume se. On se raspakovao, stavio
ne{to papira na sto za pisawe, isprobao toplu vodu mrmqaju}i
sebi u bradu, protresao ru~ku na klozetskoj {oqi, pustio vodu
iz tu{a koja je isprskala ~itav pod, i onda pozvao recepciju. Razumeo sam dosta od onoga {to je rekao. U su{tini je govorio da bi
za cenu koju pla}a po danu ovo i ono trebalo da bude popravqeno,
i pitao da li moè da promeni sobu.
Virio sam sakriven u svom uglu, gladan, èdan, ali radoznao, svestan tako|e da }e me isti gospodin zgaziti ako se pojavim na tepihu. Dobro sam znao da bih bio na wegovoj listi zamerki kada bi me ugledao. Dotrajala okna na vratima od balkona su
se rastvorila (bio je vetrovit dan), a wegovi papiri razleteli u
sva ~etiri ugla sobe. Morao je da podupre vrata stolicom da bi
ih zatvorio, a onda je pokupio papire, psuju}i.
“Va{ington skver! – Henri Xejms bi se prevrtao u grobu!”
Se}am se tih re~i, koje je izgovorio udariv{i se u isti mah
po ~elu kao da ubija komarca.
Portir u otrcanoj livreji kestewasto-mrke boje stigao je
mrtav pijan i neko vreme petqao oko vrata bez uspeha. Okna su
propu{tala hladan vazduh i grozno lupala, ne{to je moralo da se
107
zaglavi pri dnu, makar paklica cigareta, ina~e }e oduvati sto
ili {ta god se na|e na putu. Isprobavaju}i tu{ portir se sav
skvasio, i potom rekao da }e poslati po “inèwera”. Inèwer u
hotelu “Djuk” je komedija svoje vrste, ali ne}u sad o wemu. Nije
se pojavio tog dana, verovatno zbog toga {to je dolazak portira
proizveo kona~ni lo{ utisak o mestu, tako da je gospodin podigao telefonsku slu{alicu i rekao:
“Moète li da po{aqete nekog treznog, ako je mogu}e, da
ponese moje kofere dole? ... Zadrìte novac slobodno, odlazim.
I pozovite mi taksi, molim vas.”
Tada sam odlu~io. Dok se gospodin pakovao, poslao sam u
sebi poqupce svim svojim ènama, bra}i, sestrama, ro|acima,
deci, unucima i praunucima, i popeo se u divan kofer koji je mirisao na koù. Upuzao sam u xep na poklopcu i u{u{kao se u nabore plasti~ne kese koja je mirisala na penu za brijawe i losion, gde ne}u biti zgwe~en ni kada se kofer zatvori.
Pola sata kasnije obreo sam se u toplijoj sobi, u kojoj je tepih bio gust i nije se ose}ao na pra{inu. Gospodin doru~kuje u
krevetu, u 7.30. U hodniku pronalazim svakakve stvari sa posluàvika koji su ostavqeni na podu ispred vrata – ~ak i ostatke
kajgane, a u svakom slu~aju dosta zemi~ki sa puterom i marmeladom. Ju~e sam jedva izvukao ìvu glavu kada me je konobar u belom sakou vijao trideset metara niz hodnik sve vreme {utiraju}i nogama pod, ali nije uspeo da me pogodi. I daqe sam okretan, a
ìvot u hotelu “Djuk” me je sva~emu nau~io!
Ve} sam snimio kuhiwu, silaze}i i pewu}i se liftom, razume se. Obiqe ostataka, ali naàlost jednom nedeqno prskaju.
Upoznao sam ~etiri potencijalne ène, sve bole{qive zbog tog
sredstva, ali odlu~ne u nameri da istraju u kuhiwi. Meni vi{e
odgovara na spratu. Nema konkurencije, a posvuda posluàvnici
od doru~ka i poneko pono}no meze. Moè biti da sam ve} stari
momak, ali ima u meni jo{ dosta ìvota za slu~aj da se potencijalna èna pojavi. Dotle, smatram da sam boqi od onih dvonoàca u hotelu “Djuk”, koje sam video kako jedu stvari koje ja ne bih
ni pomenuo – kamoli dodirnuo. To rade zbog opklade. Opklade!
îtav ìvot je kocka, zar ne? êmu onda kla|ewe?
S engleskog prevela
Tijana Spasi}
(Iz: Patricia Highsmith, The Animal-Lover’s Book of Beastly Murder, “Notes from a Restpectable Cockroach”, W. W. Norton & Company, New York, London, 2002)
108
Kornel Filipovi~
REDAK LEPTIR
Bilo je jesewe, mirno i sun~ano jutro. Nije bilo vetra,
ali kada sam otvorio vrata i prozor, hladan vazduh koji je nadirao sa senovite strane ku}e, po~eo je da struji u unutra{wost
stana. Prozori moje sobe su gledali na jug, grejalo je sunce i u sobi je bilo toplo. Listao sam neku kwigu, ~ekao da se ceo moj stan
ispuni ~istim vazduhom, posle je trebalo da zatvorim vrata i
prozore i da se bacim na posao. Podigao sam pogled iznad kwige
i ne razmi{qaju}i gledao ispred sebe. Gledaju}i tako video sam
sve, istovremeno ne vide}i ni{ta, uostalom i ne èle}i ne{to
da vidim, jer se u mojoj sobi ve} godinama gotovo ni{ta nije mewalo. Name{taj i predmeti nisu se pomerali ni za santimetar,
me|u wima se ni{ta nije smawivalo, a malo {ta se i pove}avalo.
Kad iznenada, na uglu praznog stola, na rastojawu od metra,
najvi{e metra i po, ugledah ìvo bi}e koje odavno nisam video
iz takve blizine – odnosno, kao nikad dosad. Bio je to Lastin repak. Kada se pre pola veka taj neobi~ni i veoma redak leptir pojavio u mom vidnom poqu, imao sam ose}awe siline koja se nije
mogla uporediti ni sa ~im. Wegova pojava oduzimala mi je dah u
grudima. Tada sam àrko èleo da ga imam – da ga ulovim i lepr{aju}eg posedujem u mreì, da ga drìm u {aci, a posle da ga, ah,
naravno, otrujem hloroformom, da ra{irim wegova lepa krila
na da{~ici, da ga probu{im ~iodom i imam u zbirci! Da mogu ~esto da ga posmatram! Toliko sam ùdeo da ga uhvatim, da je u trenucima kada je doletao iz dalekih prostranstava i na sekundu zaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
109
stajao na cvetu, kamenu ili stablu drveta za mene sve prestajalo
da postoji. Nisu postojali ni vreme, ni svet, ni ku}a, ni porodica, ni {kola. Ni{ta. âk sam zaboravqao da i sâm postojim.
I, evo, sada, jednoga jutra po~etkom oktobra 1975. godine
taj neobi~ni leptir mi je do{ao iz daleka i stao blizu mene, ne
daqe od ispruène ruke. Nisam uop{te sumwao da je to on. Bio je
to on, lutalica, neumorni putnik koji brzo leti, precizno kao
{to leti ptica. To nije bio nijedan od onih kr`qavih i obi~nih
leptirova s kojima se vetar igra kao sa li{}em koje opada s drve}a, niti od onih slabih i glupih koji ne znaju odakle poti~u i ne
èle nikud da se vrate, koji ~asak ìve i na mestima na kojima su
se slu~ajno na{li. On – Lastin repak – odlazio je na daleka putovawa, znaju}i ciq i svrhu. Uglavnom je jedrio na velikim visinama, povremeno taknut nekom uspomenom ili nalogom, a mo`da i
da bi se odmorio i predahnuo; tada je prekidao let, sklapao krila
i lagano, blago se wi{u}i, spu{tao se na beli cvet divqeg jorgovana omamquju}eg mirisa, na `bun trwine, na vla`nu obalu potoka, na suvu stazu kojom sam upravo i{ao. Bili su to trenuci kada
sam ga na ~asak imao u vidnom poqu – me|utim on je smesta zastajao i odletao. Wegova nestrpqiva ùrba kao da je svedo~ila o tome da nije bio obi~an leptir ve} tajanstveni misionar koji s nekom zapove{}u hita prema ne~em velikom – ka Bogu, suncu, kraqu? Bio je oprezan, budan i pla{qiv, ali ne iz kukavi~luka; znao
je da tajna koja mu je poverena ne sme da padne u tu|e ruke. Onda,
kada sam imao deset ili dvanaest godina, nisam znao da love}i ga
i oduzimaju}i mu slobodu i ìvot mogu da prekinem neku veoma
va`nu nit koja povezuje stvari i pitawa ovog sveta: breùqaka,
dolina, stewa, cve}a, neba, zemqe, vazduha, vode, no}i i dana. A
mo`da sam i sam pone{to znao, samo {to je moja ùdwa za posedovawem bila ja~a od straha da }e se dogoditi ne{to r|avo? Tada je
mogao da se sru{i ~itav svet, mogle su da presahnu reke i uvene
sve cve}e – samo da tog lepog i retkog leptira imam!
I, sada, imao sam ga blizu sebe, u mojoj sobi. Kretao se, lagano kora~ao ivicom stola, sklapaju}i i rasklapaju}i svoja ~udesna krila. Bila su od najkvalitetnijeg materijala, neuporedive
sveìne boja. Neupadqivog kroja, besprekorne elegancije. Tako
solidno obrubqenih detaqa, kao da je bio predodre|en da ve~no
ìvi. Leptir je sklopio krila i na ~asak se ugasio titravi sjaj
boja, nestala je napetost kontrasta izme|u ùte, crne, plave, crvene – postao je nepomi~an, uko~io se. înio se siv i neprimetan.
Sigurno je bio umoran od dalekog puta. Odmarao se. I ja sam sedeo
110
nepomi~no i posmatrao ga. Potrajalo je to dugo. Svakoga ~asa mogao sam, samo ako bi mi se prohtelo, da napravim korak prema
prozoru, da ga zalupim i zato~im leptira, da predupredim wegovo
kretawe. Zbog ~ega nisam sko~io i zalupio prozor? Zbog ~ega?
Pre pedeset godina odavno bih to uradio. Sada, {to je ovo duè
trajalo, sve vi{e sam gubio {ansu. Znao sam da se ovako ne{to
drugi put u mom ìvotu ne}e dogoditi, da je ovo ~udo koje se ne}e
ponoviti. Leptir je pomerio krila, rasklopio ih – i ponovo sam
ugledao wihovu ùtu, bar{unastu unutra{wost prekrivenu mozaikom crnih, duguqastih mrqica, ukra{enu crvenim i plavim
ta~kicama poput dragog kamewa. Jo{ jednom sam video wegovu savr{enu celinu koja se zavr{avala sa dva {pica nalik na lastin
rep, koji kao da kaù: ovo je zavr{etak oblika koji ne moè biti
druga~iji, jer bi bio ru`niji. Jo{ sam mogao da se divim wegovoj
lako}i, otmenosti, {armu, mo}i. I onom {to se ne da opisati: posebnosti, osobenosti tog bi}a kao pojave.
Lastin repak nije odletao. Sklapaju}i, {ire}i krila lagano je kora~ao svojim belim, kosmatim noìcama po drvenom
stolu. Ako nije bilo prekasno da ga osvojim, sigurno je postojao
posledwi, veoma kratak deli} trenutka, u kojem sam to mogao da
u~inim. Ali to nisam u~inio. Mada sam jo{ uvek bio ono isto
bi}e koje je pre pedeset godina lovilo tog neobi~nog leptira,
moja ose}awa su bila druga~ija, druga~ijeg kvaliteta. Jo{ uvek
sam bio de~ak koji veoma dobro vidi i dovoqno sna`no preìvqava, ali i neko ko ne}e u~initi ni{ta da predmet svog divqewa poseduje. Bio sam star i moja najja~a ose}awa su se ~ak grani~ila s onim {to }e me naxiveti – s krajwom nezainteresovano{}u i ravnodu{no{}u. I pored toga bio sam pomalo tuàn i to
ose}awe je imalo nekakav neprijatan, trpak i gorak ukus, kao da
àlim za nekim, koga u meni vi{e nije bilo. Iako sam jo{ video
leptira, iako sam bio svestan wegove lepote i neobi~nosti – od
wega nije dopirala ona ~arobna fascinacija koja me je celog obuzimala zlom i okrutnom ùdwom koja zahteva muwevito zadovoqewe. Lastin repak, u trenutku dok sam ga jo{ video i razmi{qao o wemu, iznenada se – iako to nisam o~ekivao – trgao, napravio u vazduhu luk i nestao. Nestao, prestao da postoji, kao
{to se iznenada prekida misao, kao {to i{~ezava slika i utihwuje zvuk. Ostao je prazan ugao stola. Zidovi. Vrata. Prozori.
S poqskog prevela
Biserka Raj~i}
111
SE]AWA, GODI[WICE n n n
Goran Petrovi}
ZAPIS NA MARGINI
JEDNOG PRIMERKA
HAZARSKOG RE^NIKA
Bila je sredina februara 1985. Sneg je bez prestanka padao
~itavu sedmicu. Onda se vreme naglo promenilo. Ojuìlo je – iz
beline se promolilo crvenilo crepova, pa je provirilo sivilo
tesane kocke na kraqeva~kom glavnom trgu i okolnim ulicama.
Oluci i podzemni gradski odvodi nisu mogli da prime toliku
vodu. I najboqa obu}a je propu{tala. Za kragne je kapalo sa svih
strana. Ovde-onde u parampar~ad bi se skrhala koja ledenica.
Jedan ~ovek sredweg rasta je u rani zimski sumrak i{ao
Lewinovom ulicom, tamo-amo, u svakom slu~aju veoma ~udno. Ako
bi skrenuo da mu se za vrat ne cedi sa streha – do ~ukqeva bi zagazio u onu sme{u za koju se vi{e ne moè pouzdano tvrditi da je
sneg, noge su mu ve} bile vla`ne. Ako bi skrenuo da ba{ sasvim
ne skvasi noge – osetio bi kako mu pravo za vrat klizi curak sa
krovova, potko{uqa mu je ve} bila mokra.
Tako je i{ao taj ~ovek i tako je jedva jednom u{ao u prodavnicu cipela, ako se ne varam na zabatu je pisalo “Solid”. Zvrcnulo je zvonce na dovratniku, prodava~ica iza pulta je nevoqno
ustala. Tog dana je bilo mnogo mu{terija, ni{ta boqe od lapavice ne primorava qude na kupovinu nove obu}e. Prodava~ica je
ustala lewo, ~emu trud kada se cipele i ovako i onako kao same
od sebe prodaju. Mo`da zato nije ni{ta rekla, ve} je samo upitno
pogledala.
113
– Dobro ve~e – rekao je ~ovek sredweg rasta. – Moja supruga... Ona je danas kod vas videla neke dobre cipele, poluduboke,
pa sam do{ao...
Prodava~ica je izokrenula pogled ka plafonu, kao da u mislima sastavqa vasionsku jedna~inu, potom je odmerila ~ovekove noge, ponovo je pogledala ka plafonu, bi}e da se te ène koja
je za muà gledala cipele nije ni se}ala, ali je sa pulta uzela
par poludubokih, crnih mu{kih cipela i sve je podvukla zna~ajnim:
– Evo!
ôvek je uzeo cipele. Okrenuo ih je, osmotrio je |onove.
Potom je zavirio u unutra{wost jedne da vidi kako je postavqena, da bi drugu prineo bliè kako bi proverio spojeve.
– Zbiqa su dobre – rekao je.
– Dabome da su dobre – bila je prodava~ica sigurna u svoju
robu. – Jo{ samo broj, ~etrdeset dva ili ~etrdeset tri...
I ve} se zaputila ka magacinskom delu prodavnice da donese odgovaraju}u veli~inu, kada je ~ula kako ~ovek izgovara:
– êtrdeset osam.
– êtrdeset osam?! Za vas?! – nije ona mogla da veruje, lagano se okrenula, kupac je bio prose~ne gra|e, ~ak onizak, dugogodi{we iskustvo je nikada nije prevarilo za vi{e od jednog broja.
– êtrdeset osam? – ponovila je, zagledav{i se u noge mu{terije.
Ne, nikako. Ta stopala nisu bila toliko velika. Taman bi
bio broj ~etrdeset tri. Ako ba{ èli komotnije – ~etrdeset ~etiri. Ali, ~etrdeset osam...
– Verujem da gre{ite, ~etrdeset osam bi vam bio...
Me|utim, ~ovek je tvrdoglavo ponovio:
– Vaqda znam {ta ho}u. Imate li broj ~etrdeset osam?
– Ne, nemamo, ali... – zaustila je ona.
– Onda nikom ni{ta! – izgovorio je ~ovek kao da je jedva
do~ekao, zadovoqno je klimno glavom, ~ak se i naklonio, te je brè-boqe iza{ao iz prodavnice obu}e, zvonce na dovratniku je
opet zvrcnulo.
Prodava~ica je pri{la staklu izloga. Izvirivala je izme|u desetine pore|anih cipela i pribodenih ceduqica sa istaknutim cenama...
Onaj ~udni ~ovek je pravo kroz lapavicu, sada ne mare}i
mnogo ni za kapi sa streha, zamicao Lewinovom ulicom, pravo
ka kwiàri “Ivan Goran Kova~i}” ~uvene kraqeva~ke firme
114
“Papirpromet”. Ovde-onde u
parampar~ad bi se skrhala koja ledenica.
***
Ne{to kasnije, mokrih
nogu i le|a, ~ovek je u svoj stan
u{ao sa nekoliko kwiga umesto sa kutijom cipela. I mada
je sve bilo jasno na prvi pogled, supruga je pitala:
– Kwige?! A cipele?! Za{to nisi kupio cipele? Bile
su veoma dobre.
– Naàlost, nisu imali
broj – odgovorio je ~ovek.
– Kako to? Tvrdila je da
ima sasvim dovoqno od svih veli~ina...
– Vidi{, a meni je rekla da nema... Pa sam svratio preko
puta, u kwiàru “Ivan Goran Kova~i}”... Uzeo sam i Hazarski
re~nik...
Bila je sredina februara 1985. godine. ôvek koji nije kupio cipele, ali je za svoju }erku kupio kwigu Milorada Pavi}a,
bio je moj budu}i tast. Dabome, wegova èna je bila moja budu}a
ta{ta. I, naravno, wihova }erka je bila moja budu}a supruga. A
taj ènski primerak Hazarskog re~nika }e po~etkom devedesetih u na{oj skromnoj ku}noj biblioteci zauzeti mesto kraj mog,
mu{kog primerka Hazarskog re~nika. Istini za voqu, nismo
obedovali ve~eru postavqenu na uli~nom po{tanskom sandu~etu, onako kako i pi{e na kraju romana, sede}i u sedlima velosipeda. Ali je to jedina kwiga koju smo zadràli u dva primerka,
sve druge za koje se spajawem na{e dve biblioteke ispostavilo
da su duplikati, sve druge smo poklonili rodbini ili prijateqima. Eto, ovi su primerci, bez obzira na mno{tvo studija, pa i
na autopoeti~ke izjave samog pisca, naj~vr{}i dokaz da je svaka
kwiga unikat, ne samo zato {to svaka ima druga~iju istoriju, ve}
i zato {to je ulog svakog ~itaoca razli~it, pa tako, ~ak i me|u
onim kwigama koje su {tampane u milionima primeraka, ne postoje dve iste – dve ~ija je sudbina u vlas jednaka.
115
***
Tih devedesetih niste morali da gledate televiziju da bi
videli {ta se sve i u kom pravcu pomera. Bilo je dovoqno da pro|ete Lewinovom ulicom, da osmotrite izlog “Papirprometove”
kwiàre “Ivan Goran Kova~i}”. Kwige su zauzimale sve mawe i
mawe mesta. Nudilo se i prodavalo sva{ta, ali su kwige neprestano potiskivane, sprva na polovinu, potom na jednu tre}inu,
pa na petinu raspoloìvog prostora, da bi naposletku zauzimale svega jednu policu. Pri svemu, ta polica je bila sme{tena u
dubini kwiàre, odmah do nekog rashodovanog stola gde su poslovo|a zvani Brka i wegove prodava~ice u svako doba dana doru~kovali ili su jednostavno, zbog slabog prometa, besposleno
sedeli. Brka je sumwi~avo odmeravao svakoga ko bi zalazio ~ak
do tamo. Taj ili èli robu na veresiju, ili je ovda{wi pisac koji najqubaznije moli, a to je jo{ gore, da mu jedan primerak kakvog kwiùqka stave u izlog, da se vidi, eto, kako je i on, tj. na{
sugra|anin, objavio delo. Mada je Brka na kraju uvek popu{tao –
po{to bi, provere radi, prelistao sadràj, na taj na~in i utvrdiv{i da je on zadovoqavaju}i, primao bi tu i takvu kwigu, sme{tao je u izlog izme|u dve vre}ice pra{ka za prawe rubqa, ali
bi uvek, da ne bude zabune, uz wu stavqao i ceduqicu sa natpisom:
“Izlo`beni primerak”.
***
Ipak, ne znam da li je u kwiàri uop{te bilo i ono malo
kwiga tog leta 1999. godine kada sam prvi put duè razgovarao sa
Miloradom Pavi}em. Boravio je u Vrwa~koj Bawi, a onda je do{ao i do Kraqeva. Iskoristio sam priliku, zamolio sam ga da
potpi{e ènin primerak Hazarskog re~nika za na{u }erku.
Pri~ali smo. Odnosno, ja sam slu{ao, on je pripovedao. Pisac
moè da na~ini napor da wegova kwiga bude dobra, nekada su potrebni samo poznavawe zanata i puka upornost, ali ~ovek koji
nema tu vrstu dara ne moè uvek da pripoveda. Pavi} se, kao i u
svojim kwigama, igrao vremenom. Usporavao ga je i ubrzavao. Jednako zanimqivo je pripovedao i o obli`wem Go~u i o dalekoj Jasnoj Poqani, jednako strasno je gustirao o nekom restoranu u
Parizu i o najboqem pe~ewu u okolini Trstenika.
A onda, u jednoj kra}oj {etwi centrom grada, Pavi} je pokazao na kwiàru “Ivan Goran Kova~i}” i rekao da je tu kupio
pisa}u ma{inu na kojoj je napisao Hazarski re~nik. Zar tu, bio
116
sam uzbu|en. U kwiàri kraj koje sam hiqadama puta pro{ao, gde
je moj tast kupio Hazarski re~nik za svoju }erku, gde sam ja kupio
svoj primerak Hazarskog re~nika. Zar je tu kupqena ma{ina koja
je potom oti{la u Beograd, pa u Regensburg, pa opet u Beograd,
sve u periodu, kako i pi{e na kraju romana, od 1978. do 1983?! Zar
je tu kupqena ma{ina koju je sprva, na wegov na~in re~eno, od samog Pavi}a delio tawir, da bi onda zauzela mesto izme|u Pavi}a i tawira?! Zar je tu kupqena ma{ina ~iji je vaqak prvi prihvatio re~i koje su se potom, u desetinama prevoda i izdawa, ra{irile svetom?! Najzad, da li je Pavi}u pisa}u ma{inu prodao
onaj poslovo|a Brka i da li su obojica, jo{ u kwiàri “Ivan Goran Kova~i}”, probali kako radi – da li zvonce veselo cilikne
kada do|e do kraja reda?!
Mo`da se u odnosu na teoriju kwièvnosti, poeti~ke
pravce i stilske analize jednog za~udnog literarnog korpusa,
sve ovo ~ini kao previ{e tehni~ki, marginalan detaq, mo`da je
u svemu ovome jedna pisa}a ma{ina neva`na, a to gde je kupqena
je jo{ mawe va`no, ali je mene ovo saznawe toliko uzbudilo da je
godinama kasnije bilo prva asocijacija na velikog pisca. Kao
kada bi mi neko rekao – znate, ovde je Bo{ nabavio svoje prve
~etkice, tamo je @aklin De Pre kupila svoje prvo violon~elo, a
onamo je...
***
Ah, da, u me|uvremenu je preduze}e “Papirpromet” doìvelo ste~aj. Likvidirano je. Poslovni prostori {irom Srbije su,
kako se to kaè, oti{li na dobo{. Isto se dogodilo i sa kwiàrom “Ivan Goran Kova~i}”. Sada je tamo prodavnica koja se zove
“Ku}a obu}e”. Od robe preovla|uju patike. Nisu nekog kvaliteta, ali su jeftine. Ne moè vam se dogoditi da traìte bilo koji broj – a da ga u toj prodavnici ne poseduju. A ako bi se to i dogodilo, ako bi zaista i traìli veli~inu koju nemaju, ne biste
uistinu imali gde drugde da odete.
Tanki su kon~i}i sudbine, nekada ih i ne osetite, a nekada
ih uklonite sa lica misle}i da su to obi~ne viline vlasi.
117
Larisa Saveqeva
SVET VELIKOG PISCA
SE]AWA NA MILORADA PAVI]A
Prvi put sam oti{la u Jugoslaviju 1984. godine. U Beogradu
se odràvala letwa {kola slavista – do{li su filolozi iz ~itavog sveta. Tokom tri nedeqe slu{ali smo predavawa, upoznavali grad. Pa`wu mi je privukla kwiga koja se nalazila u izlozima
svih kwiàra – Hazarski re~nik. Ko je Milorad Pavi}, tada nisam znala. Kada sam se vra}ala u Moskvu, vozom, smestila sam se
na gorwi leàj, s kwigom u ruci, i “osvestila” se tek kad sam stigla na èlezni~ku stanicu. Zatim sam i{la po izdava~kim ku}ama, nudila da prevedem roman. Urednici su me gledali belo...
Posle pet godina pozvali su me iz “Inostrane literature”
i rekli kako èle da objave Hazarski re~nik u ~asopisu. Upravo
tada spremala sam se na jo{ jedno putovawe u Jugoslaviju. Prona{la sam Pavi}ev telefon, zamolila sam ga za susret, kako bih
dobila dozvolu za prevod i objavqivawe u Rusiji. Pozvao me je u
goste. Tada je stanovao u centru Beograda, ali mesto je bilo vrlo
tiho, blizu parka i grobqa. U dogovoreno vreme, ta~no u minut,
pri{la sam kapiji ku}e i pritisnula zvonce. Istog trenutka
oglasila su se zvona na grobqu. (Sada, znaju}i Pavi}a, mislim da
je namerno zakazao sastanak upravo u to vreme – voleo je da sve
priredi efektno, kasnije sam se vi{e puta u to uverila.) Zatim
se otvorila kapija i – ugledala sam malu vilu, ~iji su zidovi bili obavijeni sitnim ruàma, i pisca sa dva psa barzoja. Pavi} je
bio onizak, tipi~no srpske spoqa{nosti: blago povijen nos, ~e118
kiwasti br~i}i – uglavnom, nije ostavqao utisak lepotana, ali
je bio neobi~no {armantan i mio. Privla~an kao niko drugi.
U{li smo u ku}u, u sasvim neobi~nu gostinsku sobu, u kojoj su bile somotske goti~ke foteqe, starinski globus, durbin i ogroman broj kwiga. Seli smo jedno naspram drugog. Posle nekog vremena u sobu je u{la veoma bleda gospo|a pu{tene kose, kako se
kasnije ispostavilo, Pavi}eva prva èna. U rukama je nosila
srebrni posluàvnik, na wemu – bokal vi{weva~e, i to ba{ onakve kakvu je pravila moja baka u Odesi. Razgovarali smo o temi
detiwstva, svako se po~eo se}ati ne~eg, zatim smo pili i postalo mi je nekako sasvim prijatno i toplo. Prili~no brzo smo se
dogovorili o svemu – Pavi} mi je ~ak dozvolio da Hazarski re~nik samostalno skratim na verziju za ~asopis. Od tada smo postali prijateqi i vi|ali smo se potpuno regularno, gotovo svaki
put kad ja do|em u Beograd ili kad on do|e u Moskvu.
119
O prevodima
Pavi} je uvek skrupulozno ~itao prevode svojih tekstova.
Dobro je znao ruski (engleski, francuski i nema~ki – jo{ boqe).
Jednom je u mom prevodu na{ao ozbiqnu gre{ku, i bilo mi je vrlo
neprijatno. Sre}om, gre{ke nije bilo u kwizi nego u ~asoopisu
“Plejboj”, za koji sam prevodila Pavi}evu kratku pri~u. U jednom pasusu re~i “Dunav je ustao” shvatila sam kao “Dunav se zaledio” i da zato u wemu nema ribe. Ispostavilo se da nije ba{ tako:
Dunav ustaje u doslovnom smislu, pa ~ak po~iwe da te~e u obrnutom smeru, a riba samo odlazi u dubinu. Zaista, ~esto me pitaju:
“Mora da je te{ko prevoditi Pavi}a?” Stvar i jeste u tome {to –
nije te{ko. On pi{e vrlo jednostavno. I u tome je wegov glavni
trik: lepotu i netrivijalnost postiè najprostijim sredstvima.
O zanimawima
Krug Pavi}evih interesoavwa prili~no je te{ko odrediti – toliko je {irok. Do posledweg momenta pratio je novine u
svetskoj kwièvnosti. Bavio se muzikom – oboàvao je da odlazi
na koncerte klasi~ne muzike, sam je svirao na violini i klaviru. Voleo je putovawa. Jednom je ~ak kupio stan u Parizu, ali ga
se kasnije otarasio: gwavaà – svaki put kad te kom{ije poplave
kupuje{ avionsku kartu... Voleo je gurmanluke – upravo da ne bi
jeo mnogo, ve} dobro. Zanimao ga je tenis – li~no je igrao i pratio sve velike turnire. Jednom sam u Begoradu pratila Pavi}a
do ku}e. Divan prole}ni dan, hodali smo lagano, }askali o ìvotu. Odjednom je ugledao plakat o izlo`bi posve}enoj nekom srpskom astronomu. “Hajde da svratimo”, predloìo je. “Tako me zanima astronomija, i kako je sve ure|eno tamo na nebu...” Uglavnom, sve ga je interesovalo. Posledwih godina – ~ak i kompjuterske igrice.
O fantaziji
U wegovim kwigama nema realnih likova. Pa, nema tamo ni
na{eg realnog ìvota – to je druga planeta. Jedna od wegovih posledwih kwiga, Pozori{te od hartije jeste potpuno izmi{qena antologija svetske kwièvnosti. Smislio je 38 pisaca (po
broju dràva u kojima su prevedene wegove kwige) sa biografi120
jama i bibliografijama, pa napisao pri~u za svakog od wih. Sve
je to ~ista fantazija. Moè se re}i da je on ìveo u nekom paralelnom svetu.
O politici
Uprkos vladaju}em mi{qewu, politika ga nije interesovala. Verujte mi, politi~ke vesti su tri~arije za ~oveka koji je
zagwuren u svoj svet i poku{ava da ga prenese na hartiju! Rat, naravno, nije mogao da ga zaobi}e, veoma ga je poga|ao – ~isto qudski. A odnosi politi~kih elita Amerike, EU, Srbije i Rusije
nisu ga uop{te interesovali, ~ak se gnu{ao te teme. Smatrao da
je sve to prqav{tina.
O posledwem susretu
To je bilo u martu. Sa direktorom izdava~ke ku}e “Amfora” do{la sam u Beograd, kod Pavi}a, da bismo potpisali ugovor
(zavr{io je saradwu sa “Azbukom” i, iz nekih razloga, poèleo
da promeni izdava~a). Oti{li smo kod wega u SANU. Primio
nas je u svom kabinetu. Zidove su krasile slike, a pogotovu rad
wegovog sina “Predeo slikan ~ajem”. Sin je bukvalno skuvao ~aj
i wime slikao na platnu. Zaista, ta slika je i nadahnula Pavi}a
da napi{e upravo taj roman.
Sutradan mi je telefonirao i pozvao me da pro{etamo
centrom grada. Dugo smo bazali ulicama, pri~ali koje{ta, posle
smo pili ~aj u jednom prijatnom kafi}u...
Nismo èleli da se rastanemo, ni on, ni ja...
O neobjavqenim delima
Po izlasku romana Drugo telo, Pavi} mi je rekao: “Ovo mi
je posledwa kwiga. Vi{e ne}u da pi{em – umorio sam se.” Posle
me odjednom zove: “Laro, upravo sam zavr{io novu kwigu, Pozori{te od hartije.” Nije pro{lo mnogo vremena, mawe od godinu
dana, i uop{te, on je prili~no brzo pisao... Posle objavqivawa
Pozori{ta od hartije opet mi je rekao: “Gotovo je, sad mi je
stvarno dosta – ho}u samo da ìvim.” Ali 2009. godine napisao je
pripovest Mu{ica. Pre nego {to mi je dao da je prevedem, Pavi}
mi re~e da “u woj, prvi put, ima mnogo autobiografskih momenaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
121
ta”. Zaista, dok sam prevodila, otkrila sam mnogo stvari vezanih za wegov ìvot. Istina, jedna epizoda me je zbunila. Glavni
junak, to jest sam Pavi}, pi{e svoju politi~ku autobiografiju i
zave{tava da se objavi tek posle wegove smrti. Pomislila sam:
“Zar nam opet sprema neku senzaciju? Ili se i ovaj put samo poigrava?”
U XXI veku objavqeno je vi{e od sto kwiga Milorada Pavi}a u prevodima.
S ruskog prevela
Radmila Me~anin
(Izvornik: “Novoe vremja”, br. 44, 7. 12. 2009. Podnaslov teksta u srpskom prevodu je
redakcijski.)
122
Aleksandar Gerasimov
DOKTOR A. P. ÊHOV
I WEGOVA ÊHOVIJADA
Uz 150. godi{wicu ro|ewa
Sada je stopedesetogodi{wica ro|ewa velikog ruskog pisca Antona Pavlovi~a êhova. Velikog pisca! Velikog, a da nije napisao nijedan roman...
Zato je gradio {kole i bolnice, o svom tro{ku le~io seqake. Dobrovoqno je oti{ao na robiju i sam obavio popis stanovni{tva na Sahalinu (pre pet godina u Rusiji su prvi put objavqeni, u jednom izdawu, materijali sahalinskog popisa Mo`da
}e vaqati i moje cifre...; objavqeno je svih deset hiqada (!) anketnih listi}a koje su êhovqevi ispitanici popunili za vreme wegovog putovawa na ostrvo Sahalin 1890. godine). Li~no je
obilazio ku}e, razgovarao sa svakim, popuwavao popisne kartice... Ogroman posao. Paklen.
Ali, A. P. êhov je bio i doktor. To je napisao i na plo~ici svog stana: “Doktor A. P. êhov”. Primao je, le~io; primao,
le~io. Veselo zanimawe, nema {ta da se doda. Osim citata samog
doktora: “Sawam ~ireve, otoke, modrice, prolive, trunove u oku
i ostale divote...” Eto, to je divno tlo za kwièvne sièe! Ali,
ruku na srce: medicina ne sme da kori êhova za izneveravawe
profesije. Tim pre {to je on postavio dijagnozu ~itavom pokolewu, istina, nije mogao da izle~i sebe...
A. P. êhov je voleo da zaviruje u budu}nost. O~ima svojih
junaka, razume se. Pretpostavqao je da }e ìvot biti ure|en nekako razboritije. Da }e svako po~eti da neguje svoj vrt. I nikako
123
druk~ije, jer je postojao predose}aj kraja svega: i ìvota, i epohe. I eto, pro{lo je sto pedeset godina od ro|ewa klasika ruske
kwièvnosti... Budu}nost je nastupala, ali sasvim druk~ija od
one koju je o~ekivao Anton Pavlovi~. [tavi{e, wegove drame su
i daqe hipersavremene! ûdno, ali je ~iwenica: ni Galeb, ni Ujka Vawa, ni Tri sestre, ni Vi{wik nisu izgubili aktuelnost.
Da, oni vi{e nisu o na{em ìvotu, u wima je prikazan drugi vek,
imaju svoju iznijansiranost, ali su tipovi – isti kao i danas! Zato pozori{ta i vole da igraju êhovqeve drame. Ne samo zbog navike, ne samo zato {to klasi~ni repertoar puni kasu, nego i zato
{to veruju u ukus gledalaca. A gledalac – ma {ta govorili apologeti savremene dramaturgije – ide i i}i }e na êhova. Usu|ujem se da pretpostavim: i}i }e jo{ aktivnije zato {to dana{wi
qudi ne gledaju u budu}nost, {to zna~i da je i ne vide. Vera u mogu}nost drugog ìvota je na izmaku... A i teku}i ìvot se odvija
po Harmsu.
Nedavno, na otvarawu Me|unarodne pozori{ne konferencije “Re~ o êhovu”, posve}ene stopedesetogodi{wici A. P. êhova, koja se odràvala u Moskvi, ruski reìser i scenograf
Dmitrij Krimov govorio je o radu na predstavi-performansu
Tararabumbija, u kojoj êhovqevi junaci idu u zadu{noj, ali komi~noj povorci na pokretnom podijumu, idu svi: {arlote ivanovne, hor trigorinih, rawevski, trepqovi... Idu sa cirkuskim
ta~kama i lirskim monolozima, svako! Ipak: “Tararabumbija!
Sedim na tumbi ja...” (Uzgred, budalasta po{alica doktora êbutikina iz Tri sestre nije tako vesela kao {to se na po~etku moè u~initi. Ona provejava tugom, zamislite!) Kolona se zavr{ava vagonom sa natpisom “Ostrige”, iz koga izvla~e ogromno êhovqevo telo, koje oìvqava pred o~ima prisutnih… êhovijada. Karnaval, samo to.
Meni li~no uop{te nije bliska ta fantazija po motivima
iz ~uvenih dela (pogotovu {to je sam êhov ~itavog ìvota teìo normalnosti i sre|enosti, pa je iz wega terao, koliko god je
mogao, sve {to je tako divno opisivao – sve ~uda{tvo, ekscentri~nost, ekstravagantnost), ali, umetnik je slobodna li~nost,
pa interpretacija moè biti razli~ita (samo da ne bude banalno, jer “nema ni~eg stra{nijeg, uvredqivijeg i tu`nijeg od banalnosti”). Va`no je ne{to drugo: Krimov je me|u svojim glumcima otkrio mlade qude koji uop{te nisu imali predstavu o tome ko je êhov. Uop{te! Ti qudi su zavr{ili {kolu, ìve, zainteresovani su za ne{to... Oni su, statisti~ki – prose~ni omladinci u Rusiji s po~etka XXI veka. Imaju zanimawa, internet.
124
Ali nemaju êhova. Ta~nije, nisu
ga imali. Ispostavilo se da ih je
~ak zanimalo da ~uju prepri~avawe êhovqevih drama. I reìser
im je to omogu}io i priredio. Mo`da }e posle toga neko od wih
otvoriti kwigu êhovqevih pri~a i pro~itati ne{to prvorazredno: “Ogrozd”, “Kowsko prezime”,
“înovnikova smert”, “Kameleon”, “Student”, “Joni~”, “ôvek u
futroli”... Ma, kad bi barem pro~itali “Ka{tanku” (ova pri~a je
za sada – obavezno delo u {kolskom programu, ali, avaj, o~igledno je da wu ne zna ni svaki, ni svaki drugi ~ovek)!
Anton Pavlovi~ êhov
Po rezultatima anketiraoko 1900. g.
wa, 3% Rusa kao omiqena êhovqeva dela navode, gre{kom, dela drugih autora, na primer Mumu I. S. Turgeweva, Narukvicu s granatima A. I. Kuprina, Pse}e srce i Morfijum M. A. Bulgakova. A 2% ispitanika priznaje
da nikad nisu ~itali A. P. êhova. Uzgred, u dràvi koja je nekada imala najvi{e ~italaca na svetu situacija sa ~itawem je krajwe r|ava. âk i predsednik izjavquje da 60% odraslog stanovni{tva ne ~ita ni{ta. Nikakve kwige! Eh, ~itaoci, ~itaoci... Vrsta homo sapiensa koja izumire.
êhova su istinski priznali upravo pisci. A kritika nije
razumevala wegovo stvarala{tvo ~ak ~etvert veka. Zato ga je
Lav Tolstoj razumeo i rekao, odbrusio: “êhov je – Pu{kin u
prozi.” Dmitrij Grigorovi~ ga je tako|e shvatio i detaqno mu
pisao: “...Vi ste, siguran sam, pozvani da napi{ete nekoliko izvanrednih, zaista umetni~kih dela... Za to vam je potrebno: po{tovawe prema talentu, koji se daje tako retko. Manite se prekovremenog posla. Ja ne znam Va{e prilike; ako ste Vi u oskudici, najboqe }e biti da gladujete, kao {to sam i ja svojevremeno
gladovao, da sa~uvate Va{e utiske za promi{qen rad... ne da pi{ete ~im iskrsne malo vremena da sednete, nego... u sre}nim trenucima, kad ste raspoloèni i voqni. Jedan takav rad bi}e sto
puta ceweniji nego stotine lepih pri~a, razbacanih po novinama u razli~ito vreme...” Nikolaj Qeskov se gotovo tolstojevski
125
kratko i jednozna~no izjasnio: “Veliki dramski talenat!” Bio je
u pravu. Qeskov je zaista, s pravom starijeg prijateqa, ostavio
êhovu svoj “amanet”: “Vi ste mlad ~ovek, a ja sam ve} star. Pi{ite samo ono {to je lepo, ~asno i dobro, kako ne biste morali
da se kajete u starosti...”
Vladimir Nabokov je smatrao da je êhov stvorio ruskog
intelektualca. I to ne na papiru, nego u stvarnosti! I to ~ak
vi{e sovjetskog nego ruskog intelektualca. Vrlo laskava ocena.
A, eto, Somerset Mom se, naprotiv, o{tro okomio na êhova, bez
veze: kaè da je on iskvario ~itavu englesku kwièvnost, gde je
svaki autor po~eo da pi{e pri~e ni o ~emu.
Bezuslovno, êhov ima svoju poetiku. Wena obele`ja su:
opisivawe ìvota, svakida{wi detaqi, otkrivawe uzvi{enog u
svem tom tr~karawu i niskosti, u |ubretu.
Mnogi pisci nisu prihvatali êhovqevo stvarala{tvo.
Neko ga nije prihvatao delimi~no. Recimo, pesniku Vladimiru
Majakovskom uop{te se nije svi|ala êhovqeva drama (nazivao
ju je “psiholaìzam”), ali prozu je maltene oboàvao, ~ak je êhova nazvao jednim od careva re~i, piscem koji je dao nove principe za gra|ewe re~enice. Majakovski je jo{ napisao da, ako se u
slu~aju katastrofe izgubi sve {to je napisao êhov a ostane samo jedna stranica teksta, onda se i na osnovu we moè saznati da
je êhov – majstor, pravi umetnik.
I sada mnogi dele êhova nadvoje: na êhova beletristu i
êhova dramskog pisca. A izgleda da je mnogo ve}e lovore stekao
upravo kao dramski pisac, dok su za tihe doma}e lektire prihvatqivije i cewenije upravo pri~e i pripovesti. Isti Tolstoj se
glasno smejao vodviqima, ali nije prihvatao drame. Tolstoju je
kod êhova nedostajalo propovedni~esko na~elo, tribunstvo.
Buwin je demonstrirao qubomoru prema Vi{wiku (razumqivo,
jer je ga{ewe plemi}kih ku}a Ivan Aleksejevi~ opisivao u svojoj ranoj prozi, a wu je, pre svega, uzimao u obzir Anton Pavlovi~). Mnogi hvale êhova zbog toga {to je savladao u sebi isku{ewe da napi{e roman. Nije napisao nijedan! Ose}ao je, kaù, da
romane XX veka treba pisati na nov na~in. I dodaju da je, toboè, upravo êhov pripremio kulturnu eksploziju modernizma.
êhov je otvorio nov zlatni vek realizma u Rusiji, vek realizma profiwenog do simbolizma. On je umeo da napravi be{avan spoj jednog i drugog.
êhov je na Zapadu – vizit-karta, jo{ boqa nego Dostoevski ili Tolstoj. Kaù da je razlog tom uspehu nezamisliv: êhov
126
je opisivao ~oveka uop{te (prose~nog u svakom pogledu, prose~nih prihoda, prose~nih vrlina), a drugi su opisivali ruskog ~oveka, odnosno u prili~noj meri jedinstvenog po svom pona{awu,
koji vodi ìvot za sebe, u egzoti~noj interakciji sa stvarno{}u.
Zato je êhov u prevodu razum ipqiviji, a za shvatawe drugih pisaca trebalo bi barem malo ìveti u Rusiji.
“Majstor polutonova”, “genije takta”... Moèmo biti apsolutno protiv toga da ove etikete odgovaraju autoru, pa, ipak,
êhov jeste majstor,ak jeste genije!
Tim povodom, ~itave 2010. godine svi }e se zakliwati u qubav i vernost êhovqevim preporukama. Privremeno, on }e postati “obavezni program”, ~ak }e pokrenuti i “na{e sve” – Pu{kina.
Naravno, bi}e novih ekranizacija i kvizova, konkursa i
susreta ~italaca, ekskurzija i izlo`bi, akcija i festivala, tematskih razgovora i kwièvnih igara. Bi}e objavqene kwige
(na mnogim, mnogim jezicima): bibliografski registar, enciklopedija o êhovu, zbirke pri~a i drama. Obavezno }e se probuditi iz zimskog sna svi wegovi muzeji i biti ovekove~ena “mesta” na putu od êhovqevog ro|ewa u Taganrogu do wegove smrti
u nema~kom Badenvajleru, transportovawa u vagonu za ostrige i
sahrane na Novodevi~jem grobqu u Moskvi.
Tokom ~itave godine êhovqeve drame }e se igrati na scenama mnogih gradova u Rusiji i u inostranstvu. Nove se reìraju
svuda – u Sankt Peterburgu, Kursku, Vladivostoku, Kirovu, Arhangelsku, Vorkuti i tako daqe, po spisku.
Sergej Dovlatov je govorio da se moèmo odu{evqavati
Tolstojem i Dostojevskim, ali svako èli da li~i jedino na êhova. Eh... Ipak je intelektualac. ôvek sa cvikerima. Ali, ako
ve} nismo u stawu da budemo kao êhov, hajde da budemo makar
kao êhovqevi junaci! Makar ove sezone. Do kraja godine to }e
biti u modi...
A umesto epiloga – zdravica. Za pokoj du{e ovog velikog
pisca moèmo i trebalo bi tri puta ispiti po pedeset grama, po
gram za svaku godinu...
Za Va{u stopedesetogodi{wicu, Antone Pavlovi~u!
S ruskog prevela
Radmila Me~anin
(Specijalno za Beogradski kwièvni ~asopis iz Moskve)
127
@IVOTI PESNIKA n n n
Grejem Rob
KULTURNI UDAR VEKA
VIKTOR IGO KAO RODONAÊLNIK ROMANTIZMA
General Igo sahrawen je na brdu isto~no od Pariza, na
grobqu Per La{ez, 31. januara 1828. Bezmalo jedini me|u romanti~arima, Igo je prezirao to grobqe zbog wegovih “odvratnih,
nakin|urenih ku}ica sa odeqcima i pregradama, gde dobri Pariàni uredno u fijoke pohrawuju svoje o~eve... Porodi~ne
grobnice: vrhunske burùjske komode!”
Generala je sa svim po~astima odloìla i natpisom ozna~ila jedna upadqivo neburùjska grupa qudi: “Gospo|a grofica
Igo (generalova udovica), gospodin grof Abel Igo i gospo|a
grofica, wegova supruga; gospodin vikont Eèn Igo, gospodin
baron Viktor Igo i gospo|a baronica, wegova supruga”. O~igledno, “gospodin vikont” tu nije mogao biti prisutan, po{to je
bio zatvoren u tapaciranu }eliju.
U ovoj vesti o smrti generala Igoa – a ne u pozivnici za
audijenciju kod [arla X, 1829. – prvi put u javnost izlazi “baron
Viktor Igo”, prisvojena titula zbog koje su ispisane stotine
stranica podrugqivih komentara, koje verovatno potvr|uju Bodlerov sarkasti~ni aforizam: “Na{a neobuzdana èqa za biografijom poti~e od duboko ukorewenog ose}awa jednakosti.”
Igou se naj~e{}e zameralo to {to se proglasio baronom
upravo onda kada je, navodno, postao svestan nepravednosti monarhisti~kog reìma. Ali taj paradoks je iluzoran. Generalova
nasledna titula, koju Restauracija nikad nije priznala, predstavqala je ono {to je Igo u posmrtnom govoru zajedqivo nazvao
129
“slavnim ratovima Revolucije” i “~udesnom istorijom Carstva”. Poput óde uklesane na stubu na trgu Vandom, parada imenâ
u ovoj posmrtnici predstavqala je politi~ki protest. Ta konotacija postaje o~igledna u pore|ewu sa onom epizodom iz Jadnika u kojoj Marijus o~evu smrt i sopstveno napu{tawe rojalizma
obeleàva tako {to naru~i da mu se izrade posetnice na kojima
stoji “baron Marijus Pomersi”.
Jo{ jedan povod za neutemeqeno podrugivawe pruìlo je
pismo koje je Igo napisao ministru unutra{wih poslova, u avgustu 1829. Tom prilikom on svojoj plemenita{koj lozi dodaje jo{
trista godina starine: “Moja porodica, pripadnik plemstva od
1531, davna{wi je sluga Dràve.” Nikada nisu na|eni dokazi za
tu tvrdwu. Porodi~no stablo Igoovih vrlo brzo tone u nedokumentovani mrak, {to obi~no ukazuje na seqa~ko poreklo.* Me|utim, i to je predstavqalo deo o~evog nasle|a: “Moja veza sa biskupom od Ptolemaisa (Lujem Igoom) predstavqa porodi~nu
tradiciju”, kazao je jednom genealogu 1867. godine. “Znam onoliko koliko mi je otac rekao.” Kad je Edmon Bire, biograf izrazito nesklon Igou, slavodobitno prikazao dokument koji dokazuje
da je Igoov deda bio obi~an radnik, Igo je ipak mogao da odgovori kako, poput “bilo koga drugog”, i on me|u svoje pretke moè
da ubroji kako obu}are, tako i lordove. (U jednoj privatnoj bele{ci koja o tome govori obu}are je zamenio stolarima, a “bilo
koga drugog” Isusom Hristom.)
Imaju}i u vidu ~iwenicu da }e Igo ubrzo pretvoriti romanti~arski pokret u nezavisno udruèwe koje ima sopstvene
svete tekstove i praznike, kao i to da su mu se qudi ulagivali u
toliko velikoj meri da to nije vi|eno jo{ od Napoleona, jo{ bi
se moglo re}i da je sebi odabrao isuvi{e skromnu titulu. U svakom slu~aju, genealo{ke finese posmatra~u samo odvra}aju pa`wu od istinske ekscentri~nosti wegovih fantazija o precima. U wegovim delima na}i }emo ~itav jedan ~arobni svet pun
Igoâ: ponekad su to qudi koje je istinski smatrao svojim precima, poput Igoa iz Bezansona, koji se “bavio crnom magijom” u
nekoj tajnoj }eliji u Bogorodi~inoj crkvi; nekad su to polubaj* To nije spre~ilo nepotpisanog autora (Meri Diklo) prikaza kwige Detiwstvo
Viktora Igoa u Tajmsovom kwièvnom dodatku od 23. septembra 1904. da bez ikakvog obja{wewa iznese tvrdwu kako je Igoov “najstariji znani predak ... jedan Englez koji se doselio u Lorenu, starinar po zanimawu – {to je promaklo g. Simonu”.
To je promaklo i samoj Meri Diklo, u wenoj biografiji Igoa koju je objavila 1921.
O Igoovom naj~uvenijem nepoznatom ro|aku govori se na str. 482.
130
kovita stvorewa koja se pukim slu~ajem zovu kao on, poput Igoa
Orloglavog {to se {uwao svojom pe}inom u dolini Rajne. U
re~nicima se moè na}i da je ovo ime u vezi sa nema~kom re~i
koja ozna~ava inteligenciju ili duh, kao i sa engleskim re~ima
“visok” i “velik”. Slovo H iz Igoovog prezimena, koje se originalno pi{e Hugo, tako|e predstavqa ogromnu stenovitu formaciju u sredi{tu Rabotnika na moru, uz koju stoji nasukani parni brod, a u glavnom gradu, koji bi se danas zvao Igopolis, da je
bilo kako su neki hteli, nalazila se divovska sredwovekovna
figura, “ogromna dvoglava sfinga koja je sela posred grada” –
gra|evina koja je postala poznata kao katedrala Viktora Igoa:
Bogorodi~ina crkva.
Te bezazlene izmi{qotine – tipi~ne za doba romantizma
– zanemarqive su u pore|ewu sa otvorenim preure|ivawem savremene istorije u Igoovom posmrtnom govoru. Tako ispada da je
u Bretawi wegov otac bio oli~ewe humanosti i hrabrosti. Kasnije, iz neobjavqenih bele{ki jasno se vidi da je Igo imao precizniji uvid u vrline svog oca:
Moj otac bio je veoma dobar. Ali jednog dana dovedo{e mu nekog izdajnika. On re~e: “Ubijte tu budalu!” i
okrete kowa.
Sposobnost dugoro~nog sagledavawa stvari tako|e predstavqa deo wegovog nasle|a – i to mnogo vredniji od zbrke dugova i advokatskih potraìvawa koju je general ostavio za sobom.
Alfred de Viwi je 1829. primetio kako se u Viktorovom govoru
javqa jedan novi ton. Brut Igo jo{ je bio ìv:
Nema vi{e onog Viktora koga sam voleo. Bio je pomalo fanati~an u pitawima rojalizma i religije, ~edan
poput devoj~ice, ba{ kao i pomalo stidqiv. To mu je sasvim dobro pristajalo... Ali sad voli da ubacuje drske primedbe, i pretvara se u liberala, {to mu ne stoji – ali to se
moglo i o~ekivati. Na po~etku je bio zreo, a sad stupa u
mladost, po~iwe da ìvi po{to je pisao, umesto da je najpre proìveo, pa tek onda po~eo da pi{e.
Prema Viwijevom shvatawu, ~istota se moè iskvariti samo spoqa{wim uticajem. Igoov li~ni |avo bio je onaj mladi}
koji je 1827. napisao prikaz Oda i balada. Taj prikaz predstaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
131
vqao je jedan od prvih Sent-Bevovih poku{aja da se predstavi
kao ozbiqan kriti~ar, nakon {to je napustio studije medicine –
odnosno, po{to je odlu~io da poznavawe medicine upotrebi na
druga~iji na~in. Kada se porodica Igo doselila u Ulicu Bogorodice u poqima, Sent-Bev se preselio s majkom u jedan stan u istoj ulici. Tako je po~elo najproduktivnije i uzajamno najdestruktivnije prijateqstvo u francuskoj kwièvnosti. Wih dvojica su postali ma{ina koja je u~vrstila Igoovu reputaciju, da
bi na kraju slomila wihovo prijateqstvo: Sent-Bev je Igoovu
poetsku genijalnost preobra}ao u intelektualne uvide, kojima
je potom uticao na Igoovu poeziju.
Po{to je Sent-Bev objavio r|av prikaz wegovog romana
Peti mart, Viwi je na slede}i na~in skicirao wegov karakter,
a qutwa mu je verovatno samo izo{trila kriti~ku mo}:
Sent-Bev je prili~no
ruàn ~ove~uqak, prostog lica i veoma zaokrugqenih ramena. Kad govori, govori kao
ponizna, stara slu{kiwa...
On nema pesni~kog nagona, pa
ipak je napisao neke odli~ne
stihove, zahvaquju}i pukoj
inteligenciji. Pona{a se vrlo pokorno i postao je potr~ko Viktora Igoa, koji ga je
ohrabrio da se oproba u poeziji. Ali Viktor Igo, koji je
~itav ìvot proveo idu}i od
jednog ~oveka do drugog, slobodno uzimaju}i {ta god imaju da ponude, uspeva da izvu~e
Sent-Bev
iz Sent-Beva veliku koli~inu znawa koje sam nije posedovao. Iako mu se obra}a kao u~iteq, Igo je Sent-Bevov u~enik. On vrlo dobro zna da mu Sent-Bev pruà kwièvno
obrazovawe, ali ne uvi|a u kojoj meri taj promu}urni mladi} wime gospodari u politi~kom smislu.
Nije prime}ivao ni to da Sent-Beva u wihov dom tako|e
privla~e i tamne o~i gospo|e Igo, kao {to kriti~ara privla~i
132
neki tajanstven tekst: “To je jedna od onih neobi~nih i retkih
lepota na koje nam o~i najpre moraju da se priviknu.”
*
Dok se spu{tao sa grobqa Per La{ez, januara 1828, Vikto
Igo je romanti~arskom pokretu ve} bio podario su{tinski vaàn tekst koji je, kako kaè Teofil Gotje, “u na{im o~ima ble{tao poput tablice Boìjih zapovesti na brdu Sinaj”.
U “Predgovoru drami Kromvel”, objavqenom 5. decembra
1827, kodifikovana su pravila, podignuta je zastava romantizma; bilo je to predjelo jedne neizvodive drame, koje se pretvorilo u glavno jelo. U tom Igoovom manifestu od 25.000 re~i mo`da je bilo prili~no blebetawa, na {ta se àli jedan od Miseovih likova, “ali to je bilo makar ne{to.”
Iako glavnu poentu drì u rukavu od samog po~etka, Igo se
pretvara da postupno dolazi do we, raspravqaju}i o istoriji
qudske civilizacije. Umetnost se nalazi u svojoj tre}oj fazi – u
starosti, na ivici drugog detiwstva. Od nastanka hri{}anstva
vi{e nije bilo mogu}e verovati da na Zemqi moè da postoji savr{ena lepota. To je uzrok {to u savremenoj umetnosti jedno pored drugog stoje groteskno i uzvi{eno, ru`no i lepo. Ovu ideju
novinari su preneli ~uvenom frazom, koju Igo nikad nije upotrebio: “Ru`no je lepo.”
Takozvana teorija grotesknog predstavqa izvanredan primer Igoove sposobnosti da pomiri produktivnost i ideologiju:
“Ru`no jeste detaq velike celine koju nismo u stawu da pojmimo,
a koja je u harmoniji ne samo sa ~ovekom, nego sa ~itavim stvorenim svetom.” To zna~i, prvo, da }e umetnost u budu}nosti imati
kvazireligijsku funkciju, a da }e umetnik biti prorok (va`no je
zapaziti da glagol koji koristi, harmoniser, Igo pozajmquje iz
jezika misti~kog socijalizma); drugo, da se kao materijal za obradu moè upotrebiti apsolutno bilo koji vid egzistencije. Laskava, nezaboravna i prikladna, bila je to najuticajnija esteti~ka rasprava svog vremena.
“Predgovor drami Kromvel” pisan je tako da se pro~ita
jednom da bi se osetila wegova okrepquju}a snaga. Svako ko ga
pro~ita dvaput osu|en je na stotinu ~itawa. Ako se vratimo i
pa`qivo ispitamo put kojim nas je Igo proveo, na}i }emo samo
gomilu zbrkanih, na brzinu istaknutih transparenata, tako da
izgleda kao pomalo surova {ala to {to su generacije studenata
133
morale da izu~avaju “Predgovor drami Kromvel”, traè}i u wemu koherentan opis romanti~arskog pokreta. Ideje koje se jo{
uvek ponegde smatraju revolucionarnim, kao {to su prirodan
tok jezika, ili umetnost kao namerno iskrivqivawe stvarnosti,
idu ruku pod ruku sa odbranom monologa i klasi~nog jedinstva
akcije; a stih je brana protiv vulgarnosti.
U praksi, sadràj je bio mawe vaàn od tona i inspirativnog ose}awa da se otvaraju nove mogu}nosti. Skoro niko od Igoovih podraàvalaca nije bio toliko glup da pomisli kako on tu
govori objektivno. Ali umesto da mu zamere na aroganciji, bili
su mu zahvalni {to je pokazao da se takav ratoborni entuzijazam
moè primeniti na kwièvnost. “Predgovor drami Kromvel”
stvarao je pisce kao {to je Ki~enerov poster stvarao vojnike
1914: “Smrvimo ~eki}em teorije i sisteme! Sru{imo tu staru
gipsanu dekoraciju koja skriva fasadu umetnosti! Nema pravila, nema modela; op{ti zakoni Prirode jedina su pravila.”
Kad ~itamo Igoova dela u hronolo{kom poretku, upravo
}emo se ovde setiti Koktoovog paradoksa: “Viktor Igo bio je ludak koji je mislio da je Viktor Igo.” U Predgovoru svakako nalazimo prelepe komplimente upu}ene samom sebi: “moderni genije – toliko sloèn, toliko raznolik, toliko neiscrpne kreativnosti”; “jedan od onih qudi, poput Napoleona, koji su uvek
najstariji u svojoj porodici, bez obzira na to kada su zapravo ro|eni”. Me|utim, Igo je tako|e bio i ludak koji je dospeo na drugu stranu ludosti uz nekakvu nadracionalnost. Sad je bio uveren
da moè i druge qude da ubedi u to da je on Viktor Igo.
*
Kao da ho}e da dokaè svoju tezu o svestranosti modernog
genija, Igo objavquje dva potpuno razli~ita dela u roku od samo
dve nedeqe: zbirku pesama Orijentalke i roman Posledwi dan
osu|enika na smrt (19. januara i 3. februara 1829.).
Ovaj roman, koji je jedan engleski kriti~ar nazvao kwigom
isuvi{e uàsnom da bi je ~ovek ~itao vi{e nego jednom, a isuvi{e izvanrednom da je ne bi pro~itao uop{te, napisan je iz perspektive osu|enika na smrt, ~iji se zlo~in ne precizira. On se
se}a detiwstva i posmatra sada{we okruèwe sa natprirodnom
jasno}om, neometan ukrasima romanti~arske proze. Ova kwiga
ostavila je trajan utisak na ârlsa Dikensa. Dostojevski se
kwige prise}ao dok je ~ekao da ga izvedu pred streqa~ki stroj.
134
Posledwi dan osu|enika na smrt jeste remek-delo unutra{weg monologa koje i danas izgleda kao Igoovo najmodernije
ostvarewe. Gustina pripovedawa bila je ~udna za to vreme (kad
se smatralo da proza ne treba da bude zna~ewski gusta poput stihova), a sasvim je mogu}e da ta kwiga predstavqa rezultat jedne
sre}ne slu~ajnosti u mentalnoj laboratoriji. Igo je isprva nameravao da napi{e kratku pri~u, ali nije podesio mozak na odgovaraju}i na~in: on je jo{ bio u reìmu za pisawe oda. U periodu
u kojem je napisao Posledwi dan (od 14. oktobra do 26. decembra
1828) napisao je {esnaest pesama – to mu je bio dotad najplodniji
pesni~ki period. To ukr{tawe ìca instinktivno je primetio
jedan italijanski pisac, koji je ovaj roman preveo u formi terca
rime, {to je stih kojim je Dante napisao Boànsku komediju.
Dodatni dokazi o modernosti ove kwige mogu se izvu}i na
osnovu toga {to je direktno uticala na Stranca Albera Kamija. Ovde moèmo pomenuti jednu jo{ ~udniju kwièvnu pojavu:
tvrdwu da pisci na neki na~in mogu pretrpeti uticaj svojih budu}ih imitatora. Igoov zatvorenik, ~ije ime ne doznajemo, jeste
egzistencijalista avant la lettre, kome mira ne da fraza koja kao
da je iz nekog Sartrovog komada, a ne iz 48. poglavqa Hana
Islan|anina:
Osu|en na smrt!
Za{to da ne? “Svi
qudi”, se}am se da sam
pro~itao u nekoj kwizi –
to je u woj jedino i vaqalo – “osu|eni su na smrt,
a kazna im je suspendovana na neodre|eno vreme.”
Zar se onda moj poloàj
uop{te promenio?
Najuticajniji kriti~ar
Posledweg dana osu|enika na
smrt istovremeno je bio i najnepouzdaniji: li~no Igo. Izdawu iz 1832. godine dodao je
Viktor Igo oko 1830
duga~ak predgovor, u kojem studente prakti~no upu}uje kako da ~itaju wegov tekst. Tu kaè da
ta wegova kwiga predstavqa “ni mawe ni vi{e nego apel, nepoBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
135
sredan ili posredan, kako god èlite, za ukidawe smrtne kazne”.
Za{to to nije ranije nedvosmisleno istakao? Zato {to je “autor
vi{e voleo da sa~eka da vidi ho}e li wegovo delo biti shva}eno
ili ne”. Cinici bi dodali da je tako|e sa~ekao da ve}ina gra|ana i parlamentarnih poslanika pristane uz aboliciju.
Ta potreba da kwizi u novom izdawu doda ~ovekoqubivu
poruku bila je znak da ne{to drugo, mawe dru{tveno poèqno,
vreba na wenim stranicama. Sumwu izaziva ~iwenica da su osu|enikova se}awa iz detiwstva ista kao Igoova: tajni vrt u blizini Val de Grasa, razigrana [pawolka po imenu Pepita. Monolog se, razume se, okon~ava pre izvr{ewa kazne – mada se Igo kasnije nadao da }e uspeti da ubedi duha Luja XVII da napi{e nastavak. S druge strane, predgovor, pun istinitih pri~a iz Sudske
gazete, prosto kipi uàsom odse~enih glava: tu imamo `rtve nedovoqno o{trih giqotina, ~oveka koji pridràva sopstvenu napola odse~enu glavu dok je dosecaju kasapskim noèm, ènu kojoj
su glavu, uz vriske, morali da otkinu od tela. Istovremeno, Igo
pomiwe i nekog trova~a po imenu Kami, ~ije je pogubqewe proslavqeno kao nacionalni praznik.
U “Predgovoru drami Kromvel” Igo prime}uje da “u svim
genijalnim qudima, koliko god bili veliki, ìvi zver koja parodira wihovu inteligenciju”. Ovde, uz mnogo sinonima, on hvali sveden stil svoje kwige: autor je “sveobuhvatno potkresao
svoje delo, odstraniv{i sve {to je kontingentno, slu~ajno, pojedina~no, specifi~no, relativno, promenqivo, epizodi~no,
anegdotsko, sporedno, kao i li~ne imenice” – Igo je satima umeo
da govori o konciznosti. Uz dodatak dosadwikavog, sarkasti~nog igrokaza pod naslovom “Komedija o tragediji”, u kojem se
grupa u{togqenih snobova àli na nekog pesnika ~ije ime zvu~i
kao “Vizigot”, i koji poku{ava da ~itaocima istinski prenese
ose}awe fizi~kog bola, uvodni materijal zauzima vi{e od tre}ine kwige.
Snobovi veoma podse}aju na preru{en glas Igoove savesti. Poput groznih qubiteqa javnih spektakala koji se pomiwu u
kwizi, i on je i{ao da gleda kako bacaju u okove osu|enike pre
nego {to ih otpreme na zatvorske brodove u Tulonu. Gledao je
kako ih gole skidaju na ki{i, da bi im pred masom pregledavali
genitalije. Wegovo zalagawe protiv smrtne kazne pruàlo mu je
tako|e i po{tovawa dostojnu perspektivu iz koje je mogao do mile voqe da se nagleda ka`wavawa i surovosti, i da zami{qa sopstveno pogubqewe. Kako kaè Sent-Bev, Igou su se ~esto ukazi136
vali duhovi, imao je stra{ne snove u kojima su mu se obra}ali
mrtvaci, a jednom prilikom, po{to je obi{ao nekog od mladih
romanti~ara na samrtnoj posteqi, nekoliko nedeqa nije mogao
da spava sâm. Bez Igoovog kriti~kog razvodwavawa, Posledwi
dan osu|enika na smrt nije samo polemi~ki tekst. To je apel za
ukidawe smrti.
Za razliku od Posledweg dana, Orijentalke kao da su bile
sme{tene u nekakvu ~arobnu zemqu koja podse}a na [paniju, Alìr, Tursku, Gr~ku i Kinu, a zove se “Istok”. Po mi{qewu jednog kriti~ara, Igo je francusku poeziju vratio u zabavi{te. “U
~emu je poenta tih Orijentalki, pita se Igo u predgovoru.
Autor nema pojma. On nikad nije video neku od mapa Umetnosti,
na kojima su granice mogu}eg i nemogu}eg ucrtane crvenom i plavom bojom. On ih je napisao tek da ih napi{e.”
Kad otvori kwigu, umesto debelih bojnih linija aleksandrinca ~italac otkriva ogromne prostore beline i {aroliku
zbirku pesama sme{tenih na stranice poput apstraktnih crteà. Bila je to izlo`ba egzoti~nih stihovnih oblika, od kojih je
neke otkrio Sent-Bev u studiji o zanemarenim pesnicima francuske renesanse, dok je druge, poput malajskog pantuma, u francusku doneo orijentalista Ernest Fuine. Neke je Igo izmislio.
Praznik demona zvanih “\in” (kasnije su na te stihove muziku
komponovali Fore, Frank i Sen-Sans) po~iwe dvoslo`nim stihovima, vriskom dostiè vrhunac u stihovima od deset slogova, i
polako opada, slog po slog, dok se skoro sasvim ne izgubi:
On doute
La nuit...
J’écoute: –
Tout fuit,
Tout passe;
L’espace
Efface
Le bruit.*
Stihovi koji }e u narednih pola veka izazvati bezbroj katastrofalnih imitacija.
Namesto karaoka sa klasi~nim formama stiha, sa svojim
zadatim strukturama i temama, imamo jednu dubqu inventivnost.
* Sumwam/ U no}.../ ûh: – Sve/ Beì,/ Pro|e;/ Prostor/ Bri{e/ Zvuke.
137
Orijentalke su otvorile o~i nekolikim pesni~kim generacijama, ne samo u Francuskoj. înilo se da moè biti originalan
svako ko pesmu napi{e uz pomo} re~nika rimâ.
îtaocima koji su odrasli na onoj vrsti poezije koju je
Igo dotad pisao izgledalo je da ovo ostavqa katastrofalne posledice na zna~ewe pesama. Izgledalo je da je sve potpuno bezna~ajno, a u isto vreme duboko simboli~no. Pisac po imenu Edmon
@ero proveo je ve~e s prijateqima ~itaju}i ovu Igoovu zbirku,
te su se vaqali po podu od smeha. More je bilo stado ovaca ili
pas koji laje; tigrovi su imali “stope gazela”, kowi su leteli
kao skakavci; zvezda je bila “bezmirisna”. Talasi su “qubili bokove stena”, {to bi bilo sasvim konvencionalno, da nije, tri
stiha daqe, podno`je stena rasecalo utrobu mora. Pesma od {ezdeset ~etiri stiha sadràla je nazive dvadeset osam razli~itih
tipova brodova (zapravo dvadeset sedam, po{to barkarola nije
brod, nego pesma), a u devetnaest strofa pojavquje se devojka bez
ode}e, koju obliva crvenilo poput nara, dok se quqa u vise}em
krevetu, naizgled bez drugog razloga osim {to je lewa.
Kriti~arima je krv jurnula u glavu – a verovatno i u druge
delove tela. Izvrtawe kli{ea bilo je mnogo provokativnije od
izmi{qawa ne~eg sasvim novog: rezultat je bila neka vrsta verbalne dezorijentacije, sli~ne kulturnom {oku. Grudi su bile od
abonosa, umesto od alabastera, kao {to je uobi~ajeno, a kosa, koja bi trebalo da bude od abonosa, postala je crvena: “Ne smemo zaboraviti”, eruditski kaè Igo u bele{ci, “da izvesni orijentalni narodi crvenu kosu smatraju lepom.”
Izme|u dve stene od crnog abonosa
Vidi{ li onaj tamni ~estar
Kako se rogu{i na ravnom
Kao pramen vune
Me|u ovnovim rogovima?
...
Tamo svakojaka ~udovi{ta
gmiù: usnula a`daja,
Nilski kow ogromnog stomaka,
Velika i bezobli~na boa
Koja je nalik na ìvo deblo.
...
Sama i naga na mahovini,
U toj {umi bila bih spokojnija
138
Nego pred Nurmahalom Crvenim
Koji govori blagim glasom
I gleda blagim pogledom!
Ako Orijentalke nazovemo neuverqivim ili ve{ta~kim,
proma{ujemo poentu – odnosno, poga|amo je, ali toga nismo svesni. Wihova povr{nost ne predstavqa znak mawe prosve}enog
doba. Sve te pa{e i sultane 1829. godine bili su kao od providnog papira, po{to im je moda trajala ve} pola veka. Time {to ih
je smestio u jednu novu formu poezije, zasnovanu na re~ima, a ne
na pojmovima, Igo je ponovo pokrenuo strahove na kojima je po~ivala orijentalna moda. Politi~ki nemiri koji su se javili
usled propasti Otomanskog carstva (na {ta aludiraju neke od
Igoovih pesama) predstavqaju samo deo te pri~e. Evo {ta nalazimo u najboqem tada{wem komentaru Orijentalki. Igoov oboàvateq po imenu @ozef Meri izve{tava u Marsejskom semaforu da je skupina gusara uplovila uz Ronu ~ak do Bokera, gde su
oteli sve devojke iz obli`weg sela i pobegli. Po{to se u Bokeru odràvao me|unarodni sajam, a Igoove Orijentalke svakoga
su ponovo podsetile na crnomawaste gusare i hareme pune strasti, ta pri~a je zvu~ala uverqivo. Ministar unutra{wih poslova zatraìo je izve{taj od lokalnog prefekta. Na kraju je otkriveno da pomenuto selo ne postoji, niti su otete bilo kakve
devojke.
Istinski strah predstavqalo je uvo|ewe iracionalnog na~ina mi{qewa, koji se nejasno povezivao sa islamom i pu{ewem
ha{i{a. Igo je i sâm verovao da zapadwa~ki mozak postepeno
slabi, a formirawe novog energetskog centra video je ne u Evropi, nego u Sjediwenim Dràvama. Na osnovu takvih grandioznih
izjava Igoovi zemqaci smatrali su ga prevashodno politi~kom
li~no{}u. Ali ako Igoove analize primenimo na wegovu poeziju, a wu oslobodimo konteksta kwièvne istorije, mo}i }emo
preciznije da ga opi{emo kao opasnog pojedinca, anarhistu i genijalnog organizatora.
Preveo s engleskog
Ivan Radosavqevi}
(Izvornik: Graham Robb, Victor Hugo, W. W. Norton & Company, New York – London.
Naslov i podnaslov prevoda ovog dela biografije V. Igoa su redakcijski.)
139
TUMAÊWA n n n
Ivana Milivojevi}
HOMER, XOJS, KI[:
JEDNO EFEMERNO ÎTAWE
IZ PRODU@ENE PERSPEKTIVE
Svaka re~, metafora, ma bila i nekoliko slojeva duboka, i daqe poseduje snagu da iskrom odrazi zna~ewe, unatrag i unapred, izme|u naizgled nesaglasnih i krutih nivoa bi}a. Praistorijski narodi koji su stvarali jezike bili su sigurno pesni~ki narodi, budu}i da su otkrili ~itav
harmonijski okvir vasione i su{tinsko me|usobno delovawe wenih ìvotnih procesa. Trebalo bi da vidimo kako
~itava teorija evolucije (koju je na{a, sebi okrenuta arijevska svest, potom zaboravila) slikovito po~iva u na{im
etimologijama. (Kenner, 1975, 105–106)
Prevedeno na jezik obi~an i savremen, ovo poetsko-etimolo{ko zapaàwe Hjua Kenera iz kwige o dobu Ezre Paunda, T. S.
Eliota, Xejmsa Xojsa i Vindama Luisa ne otkriva ni{ta posebno novo: re~i koje spajamo bile su i ranije mnogo puta spajane, i
spaja}e ih i drugi u svojim svakodnevnim ìvotima, paralelno
kojima }e dela pesnika nastajati ne samo kao “veliki citat” po
sebi, ve} {tavi{e kao “citat nanovo energizovan, kao ciklotron {to umnoàva energije pojedinih ~estica u cirkulaciji”
(Kenner, 1975, 126). U kontekstu koji kwiga Doba Paunda postavqa, me|utim, pomenuto zapaàwe ne samo da nagove{tava posebnu vrstu energije i posebne na~ine na koje se ona umnoàva, ve}
141
podrazumeva i wene budu}e transformacije, bilo zasnovane na
zna~ewu ekvivalentnih motiva u novim poetsko-proznim okvirima, na izmewenom nasle|u formalnih odlika teksta, ili na
kwièvnim junacima u okolnostima koje uvek u izvesnoj meri zavise od duha vremena.
Iako Xojsov Ulis “prevodi” Homerovu Odiseju sa wenog
izvornog jezika, istorijskog perioda i geografskog poloàja,
taj prevod upravo ukazuje koliko su i ep i roman duboko usidreni
u sopstveni jezik i kulturu – Ulis u isti mah pretvaraju}i razli~ite elemente tradicije koji su ve} za Odiseju predstavqali,
po Kenerovoj terminologiji i u najboqem smislu te re~i, “fosilnu poeziju”, prepoznaju}i i iznova defini{u}i u utisnutoj
matrici nezavisno promenqive vrednosti. Xojsov homerski
okvir je proizvoqan i prilagodqiv, hronologija Odiseje u Ulisu tek delimi~no po{tovana, a ono {to predstavqa izbor preuzetih motiva ~esto je naknadno otkrivena koincidencija pre nego autorski promi{qena korelacija. Sve ovo, me|utim, ne zna~i
da brojne homerske paralele, bilo o~igledne ili prikriveno
prisutne u Ulisu, nisu bile od su{tinske va`nosti za Xojsa, naprotiv, to samo govori u prilog sada ve} op{teprihva}enoj
pretpostavci da je ~itava pozadina za roman koju je gr~ki ep
obezbedio bila va`nija piscu nego wegovom eventualnom ~itaocu. Xojs ne samo da se suo~io sa tri ozbiqna izazova koja su se ticala organizacije romana: kako konkretno u proznu formu ukqu~iti poetske efekte, kako “internalizovati” naraciju i kako
zabeleìti razli~ite glasove i nivoe svesti, ve} je wegov prvi
zadatak bio da prona|e strukturnu i tematsku potku koja }e nositi pri~u na na~in na koji to u tradicionalnom romanu ~ini zaplet.
Izvesni elementi proze Danila Ki{a, a posebno kada je u
pitawu roman Pe{~anik, s neobi~nom prirodno{}u uspostavqaju paralelu paraleli izme|u Homera i Xojsa. Najpre zbog toga {to u ovom slu~aju iznova transponuju matricu homerske “fosilne poezije” gotovo bukvalno, zasnivaju}i “pri~u” na nekoliko golih ~iwenica iznetih u pismu Eduarda Ki{a sestri Olgi, a
zatim i iznose}i na povr{inu arheolo{ke iskopine turbulentnog vremena o kome je pismo svedo~ilo. Tek zatim, oni to isto
~ine citiraju}i narativni postupak Xojsove Itake, ru`nog pa~eta Ulisa, u epizodama “Krivi~nog postupka” i “Ispitivawa
svedoka”, formuli{u}i pitawa ~iji odgovori, koliko, zapravo,
i sama pitawa, predstavqaju supstancu romana. U odnosu na ho142
merovski “original” dobar deo Pe{~anika predstavqa dakle parodiju parodije koja }e se u punoj svetlosti ukazati tek na antropolo{kom planu romana, dok u odnosu na Itaku uspostavqa neobi~an, reverzibilni intertekstualni spoj – ukazuje se kao ponavqawe odre|enog narativnog modela da bi istom tom modelu dala i jedno sasvim novo zna~ewe na koje Xojs, dok je ovu epizodu
pisao, svakako nije ni pomi{qao — zna~ewe koje je kateheti~ki
model u~inilo samo jednim od modela krivi~ne procedure koja
}e se u raznim oblicima pripoveda~kog postupka pojavqivati u
Ki{ovom delu i posle Pe{~anika.
Kwièvna arheologija, i u Itaki i u Pe{~aniku, podrazumeva nekoliko vidova vanestetske, odnosno metaestetske motivacije. Po|imo od Ki{a: u nekoliko navrata on u intervjuima
nagla{ava da mu je niz pitawa koja je sebi postavqao, ne bi li
razre{io lavirint i praznine zna~ewa iz o~evog pisma, svojom
narativnom tehnologijom pomogao i u tome da sklopi celinu, odnosno da odgovaraju}i na zagonetke koje sam sebi postavqa napi{e roman. Ako, znaju}i to, ponovo pogledamo Itaku, epizodu koja rekapitulira roman ~iji je i sama deo, sme{tenu u roman pre
Molinog monologa ali posle svega ostalog, ne bi li bilo blisko
pameti da pretpostavimo kako su kateheti~ka pitawa i Xojsu
posluìla u svrhu arheolo{kog alata za preispitivawe mnogih
zna~ewa nagove{tenih u {esnaest epizoda Ulisa koje Itaki
prethode? U tom smislu moèmo se retorski upitati i da li je
funkcija homerovske epske “skele” na kojoj se drì Ulis u davawu ~vrstine relativno nestabilnoj strukturi, virtualnom zapletu koji po~iva na obi~nim, svakodnevnim aktivnostima Leopolda Bluma?
Po|imo od jedne bezbedne pretpostavke koja citira Xojsovog biografa Ri~arda Elmana: “za Xojsa je ovaj kontrapunkt bio
zna~ajan zato {to je otkrio ne{to o Blumu, o Homeru, i o egzistenciji samoj” (Ellmann, 1982, 361). Elman ovde nalazi da je pored dobro poznate moderne odiseje Ulis na{eg doba proputovao
i jedan druga~iji put, podstaknut wegovom ùdwom za znawem, a
{to je bio put kod Homera u izvesnoj meri zanemaren. Ideja o
ovakvom putovawu kod Ki{a }e se pojaviti sa novim ontolo{kim smislom, postavqaju}i na ovom mestu mo`da najva`nije
pitawe o vezi, kwièvnoj i antropolo{koj, izme|u Odiseja, Leopolda Bluma i Eduarda Sama. Stara formalisti~ka teza da je
kwièvna tradicija, upro{}eno re~eno, niz eksperimenata tokom kojih su odre|eni uslovi promeweni dok su drugi zadràni,
143
a ovom prilikom posebno imaju}i na umu takozvane spoqa{we
uslove u kojima ovi junaci postoje ali i parodijski element koji
ta pretpostavka ukqu~uje, pruà dobru osnovu za razumevawe postavqenog pitawa.
Kako, dakle, gledano preko prostora koji deli ono {to je
spoqa{we – takozvanu pri~u i takozvani narativni postupak
koji je stvara – i unutra{wi ìvot likova, vidimo wihovu egzistenciju? Posmatraju}i pri~u, odnosno ono o ~emu nam takore}i
nepostoje}a pri~a modernog romana govori, izgleda da je malo
dodirnih ta~aka izme|u dela Homera, Xojsa i Ki{a. Na po~etku
imamo ep koji govori o dugim godinama mitskog putovawa kraqa
Itake, ep koji po~iwe krajem Trojanskog rata i zavr{ava Odisejevim povratkom porodici, zatim roman o jednom danu reklamnog
ogla{iva~a koji kontemplira tokom {etwe dablinskim ulicama i enterijerima, i kona~no roman koji prati misli sredwoevropskog Jevrejina u vrtlogu nacisti~ke istorije. Ako, me|utim, narativne situacije i egzistencijalne okolnosti shvatimo,
za ovu priliku, tek kao osnovu za gradwu karaktera, i to odre|enog karaktera odre|enog antropolo{kog profila, prona}i }emo ~itavu mreù crta zajedni~kih ovim ina~e u svakom drugom
smislu udaqenim junacima.
Figura Odiseja ~itqiva je kroz stereotipe ratnika, vladara, oca i supruga, (Kalipsinog) qubavnika, putnika i lutalice. Lik Leopolda Bluma ili ponavqa ili varira ove Odisejeve
crte, u preobraènom ili parodijskom maniru. Blum je pacifista, ali ne preza da se uhvati u ko{tac sa kiklopima modernog
Dablina. U dru{tvenom smislu on je paradigma stanovnika grada, ali je tako|e i gra|anin sveta. Wegov aspekt figure oca ja~i
je nego kod Odiseja: on je otac petnaestogodi{we Mili, pre jedanaest godina izgubio je novoro|enog sina, tokom osamnaest sati
koliko radwa Ulisa traje on pronalazi, a verovatno i ponovo gubi, svog Telemaha u liku Stivena Dedalusa. Blum je suprug Moli,
kojoj je u isti mah i vi{e i mawe nego mu`. Iako se Kalipso epizoda de{ava u wegovoj i Molinoj ku}i, sazna}emo kasnije da on
ima dve surogat-qubavnice: Martu Kliford i Gerti MakDauel.
Wegovo dnevno putovawe po~iwe i zavr{ava se u Dablinu, gradu
u kome ìvi. Ipak, kao potomak jevrejske loze, loze Ahasfera,
on je u simboli~kom smislu osu|en da bude izgnanik-lutalica.
Ovim elementima ve} je uspostavqena i mogu}a veza sa E. S., junakom Pe{~anika, neuroti~nim ma|arskim Jevrejinom daleko
od bojnog poqa ali i od spokojstva tople dnevne sobe. On nema
144
neprijateqe protiv kojih bi se mogao boriti. Wegov odnos prema porodici u senci je wegovih intimnih strahova. On nestaje i
vra}a se ku}i, wegovi su koraci pra}eni i wegove su misli pod
istragom u romanu sve do trenutka wegovog kona~nog odlaska.
Ali su sva trojica, Odisej, Blum i E. S., qudi moralno nezavisni, sna`nih li~nosti, koji plivaju uz maticu svog vremena, kako
bi Ki{ rekao, izdvajaju}i se senzibilitetom, inteligencijom i
individualizmom, i antropolo{ki aspekt koji ih vezuje, provu~en kroz iskopine vremena i mesta koja ih razdvajaju, svakako
pruà jednu mogu}u podlogu za tuma~ewe drugih srodnih aspekata Odiseje, Ulisa i Pe{~anika.
Na nekom mestu Ki{ navodi misao Rejmona Kenoa o tome
kako je bilo koje delo napisano posle Homera u stvari “ili jedna
Ilijada, ili jedna Odiseja”. I stvarno, kao dve komplementarne
strane velikog mita, moglo bi se tvrditi da ova dva epa sadrè
su{tinu svih mitova koji su im kroz kwièvnu tradiciju usledili, sadrè}i i dva konceptualno razli~ita pogleda na svet i antropolo{ka pristupa. Ako bismo se sloìli da Ulis i Pe{~anik slede princip Odiseje, sloìli bismo se i u tome da su ova
dva romana zna~ajno okarakterisana individualnim portretima
odisejskih figura, Leopolda Bluma i E. S.-a. Ovo bi po definiciji pretpostavqalo parodirawe postulata Ipolita Tena o rasi, sredini i momentu, pokazuju}i kako se karakter, i to potencijalno isti karakter, mewa u odnosu na okolnosti koje mu postavqa rasni identitet, geografske koordinate i duh vremena
koji predstavqa. Zamislimo stoga da je Odiseja, istovremeno
“ovaplo}uju}i sve” i imanentno sadrè}i klicu za razne parodijske varijacije koje }e za wom uslediti, bila ep o ~oveku, Odiseju, i da se na taj na~in i odrazila kroz razli~ite slojeve Ulisa
i Pe{~anika.
Strukturne i simboli~ke aluzije na Homerov ep prisutne
kod Xojsa omogu}avaju nebrojene mogu}nosti za ~itawa romana
Ulis, jer uvek je vi{e zamislivih tuma~ewa nego {to bi ambicija autora mogla i da pokrije. Ali ako je najva`nija komponenta
homerskog interteksta u odiseji modernog vremena morala biti
oli~ena upravo u junaku – zanemaruju}i na ~as izuzetnost Odiseja u okviru anti~ko gr~kog dru{tva, ili Bluma u Dablinu ranog
dvadesetog veka, ili E. S.-a sredwoevropske Panonske ravnice –
ovi likovi svakako su predstavqali personifikacije i ogledala svojih epoha i mesta. A ovo samo nagla{ava koliko je Xojs u
odnosu na Homera, kao i Ki{ u odnosu na Xojsa, koristio interBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
145
tekstualni citat kao sredstvo za prikaz komplementarnih, koliko i kontrastnih pogleda na qudsku prirodu. Ili, kako je Hari Levin davno predo~io:
Uvek spreman da umakne kad se suo~i sa akcijom, Xojs
se kloni herojskog. Odnos izme|u Odiseje i Ulisa jeste odnos paralela koje se nikada ne ukr{taju. Homerski prizvuci doprinose wihovoj noti univerzalnosti, wihovom rangu u okviru tradicije, onome {to bi mogla biti trivijalna
ili bezbojna bajka. Ali, ~ine}i to, one pretvaraju realisti~ni roman u tobo`wi ep. Sada{wost se tretira kao
travestija pro{losti, bogatstvo obezbe|uje ironi~an komentar realnosti. (...) @ivot nije mawe stvaran, za Xojsa,
samo zbog toga {to je potpuno odvojen od nekakve ispri~ane veli~anstvenosti. Herojska dela su jedno, a svakodnevna
delawa su drugo, i on ih pa`qivo ~uva u odvojenim sferama. (...) Ali vremena se mewaju, i ustanovqene rutine gradskog ìvota bivaju prekinute sirenama za vazdu{nu opasnost. Povod za Odiseju, iako to ostaje stvar tamne pro{losti, jeste pad jednog grada. Ona je pri~a o izgnanstvu, i,
posle dugog kruga nesre}a, o povratku ku}i. Ona je ìvotni, iako zakasneli, deo naj~e{}e ponavqanog ciklusa
evropske legende: mnogo naroda traga za svojim precima
sve do Prijamovih sinova, a neoplatonska kritika shvata
Odisejeva pute{estvija kao alegoriju du{e. (Levin, 1960,
69–70)
Ako Pe{~anik po~iwe tamo gde se Ulis zavr{ava, i to
upravo kada “ustanovqene rutine gradskog ìvota bivaju prekinute sirenama za vazdu{nu opasnost,” onda on uistinu zatvara i
tragi~an krug qudske istorije od trojanske bitke do holokausta.
Ali ~iwenica da E. S. provodi ìvot, figurativno re~eno, pod
“sirenama za vazdu{nu opasnost” daleko od toga da implicira
bilo kakvu herojsku, odisejsku dimenziju Ki{ovog romana. E. S.
je zami{qen kao autsajder izgubqen u bujici istorijskih okolnosti, svedok, i, sve do no}i kada }e napisati posledwe pismo
svojoj sestri, tek mogu}a `rtva. Uprkos tome, on ose}a, putem
wemu svojstvene neuroti~ne intuicije, nadolaze}u li~nu tragediju. Wegova ìvotna pozicija u romanu koincidira sa trenutkom kada se sfere, kao {to Levin kaè, “herojskih dela” i “svakodnevnih delawa” preklope i ne postoji ni{ta {to on moè
146
u~initi s tim u vezi. Wegova odiseja je putovawe u jednom pravcu
i ona ne zna za red vo`we, tu veliku (kontra)metaforu Ki{ove
trilogije.
Ova nevidqiva, pa unekoliko i protivre~na veza, i ovaj
novi smisao motiva putovawa, tek jo{ jednom ukazuju kako iza
svakog kwièvnog dela leì sloèno kwièvno iskustvo, i da
autorova primarna aktivnost ~esto nije pisawe, ve} istovremeno i sa jednakim zna~ajem, ponekad ~ak nesvesno, ~itawe i reagovawe na palimpseste koji u samom wegovom delu neizbe`no ve}
postoje. Neki od tih slojeva imaju jasan odraz, neki su sasvim
neodre|eno nagove{teni, ali svako ~itawe unazad trebalo bi da
potencijalne veze u~ini vidqivijim.
Od “Slika sa putovawa” iz Pe{~anika mogla bi da se sa~ini nekakva oksimoronska, nepokretna odiseja; “Bele{ke jednog ludaka” mogle bi se razumeti kao lirska parodija zami{qenog xojsovskog solilokvija; ali jedino se forma pitawa i
odgovora iz “Istra`nog postupka” i “Ispitivawa svedoka” ispostavqa kao nesumwivo svesna i konceptualna reakcija na
pripovednu formu Itake. Na neki na~in, ovim se stvara parodija drugog stepena katoli~kog katehizma, ali na druga~iji na~in stvara se i drugi stepen poeti~kog interteksta zasnovanog
na karakteristi~no homerskoj dvoglasnoj naraciji kojom se
otvaraju Ilijada i Odiseja i kojom po~iwe pripovedawe epske
pri~e. Recimo, kada nepoznati glas izgovori prvo pitawe Itake: “koje su paralelne pravce Blum i Stiven u povratku pratili,” on u istom ~asu nagove{tava i fantomsku prisutnost drugog nepoznatog u~esnika u dijalogu, kao {to je Homerov pripoveda~ nagovestio fantomsko prisustvo muze: “O junaku mi kazuj, o Muzo...”
Zakqu~uju}i kako ~itav posledwi deo Ulisa, “povratak
ku}i” koji sa~iwavaju epizode Eumej, Itaka i Penelopa, jeste zapravo “povratak naracije Muzi”, Hju Kener polazi za jedan korak daqe:
Muza odgovara bez predaha; ona je u posedstvu geometrije saop{tavawa, i metri~ke poezije, informacija o
pro{losti likova i wihovih najdubqe skrivenih misli; i
ona nas moè zasuti informacijama koje nikada ne bismo
ni pomislili da èlimo da znamo, o zapremini rezervoara
dablinskog vodovoda ili o snazi u sve}ama koju proizvodi
plinski plamenik u Blumovoj kuhiwi. (Kenner, 1978, 96)
147
Muza, dakle, nije samo pokreta~ naracije, sveznaju}i autoritet ~iwenice i nau~nog uma: u Ulisu ona priziva i iznova
stvara razli~ite stilove pripovedawa; u Pe{~aniku ona koristi izvesne stilove zbog wihove “prirodne svrsishodnosti,” ne
bi li do~arala stvarni ìvot iz razli~itih ta~aka gledi{ta
koje joj kwièvna umetnost moè ponuditi. Ali ona to pre svega
~ini “prepisuju}i” od Homera, od prvog koji je otkrio kako je
pri~i potreban vi{e nego jedan glas da bi sebe artikulisala, da
bi, kona~no, ukazala na razliku izme|u svoje prirode i prirode
ma koje druge forme verbalne komunikacije. Pretpostavqaju}i
ovo, Kener posredno ve} tvrdi kako mi obi~no shvatamo “narativni glas” kao ne{to {to i nije mnogo vi{e od konvencije koja
odgovara standardima “razumne kritike”: bivokalnost Homerovih epova nije samo pitawe ~isto autorskog izbora izme|u sredstava naracije, naprotiv, sama je pri~a ta kojoj je neizbe`no potrebno da se artikuli{e putem bar dva izvora pripovedawa. “I
{ta je onda Homer u~inio s pri~om? Po~eo je zamoliv{i Muzu
da mu pomogne, i to ne da mu pomogne da sastavi pri~u, ve} da mu
pomogne da je ispri~a” (Kenner, 1978, 65; moj kurziv). Odnos izme|u “Homera” i “Muze” se mewa kako naracija Ulisa te~e, da bi
se na izvestan na~in razre{io u epizodi Penelopa koju obeleàva potpuna dominacija ènskog glasa:
Da jer on nikad nije u~inio tako ne{to nikada nije
zatraìo doru~ak u krevetu s dva jajeta jo{ odonda u hotelu Siti arms kada se pravio da je bolestan i govorio kao
bolesnik prenemagao se ne bi li postao zanimqiv onoj matoroj ve{tici gospo|i Riordan (Xojs, 2007, 718)
i onda sam o~ima zatraìla da me ponovo pita da i
onda me je pitao ho}u li da da kaèm da planinski cvete
moj i ja sam ga najpre zagrlila i privukla ga sebi da oseti
moje grudi kako su mirisne da i srce mu je tuklo kao ludo i
da rekla sam ho}u Da. (ibid., 760)
Izme|u ova dva fragmenta odvija se dug monolog Moli
Blum, pokrivaju}i {iroku skalu wenih se}awa, anticipacija i
trenutnih reagovawa, kao i implicitno opisuju}i ~itav spektar
ose}awa prema wenom suprugu Poldiju. Po~iwu}i ironi~nom
evokacijom Leopoldovog “ko~operewa” pred gospo|om Riordan,
nekada{wom sustanarkom porodice Blum u hotelu Siti arms, i
148
zavr{avaju}i se liri~nom stra{}u wenog “Da” na Houtu, Molin
tok svesti mewa uglove i prolazi kroz razli~ite stilove naracije, pri tome simboli~no kondenzuju}i raznovrsnost stilova
od prve epizode Ulisa na daqe. I mada sama ideja o pra}ewu ne~ijeg “toka svesti” podse}a na izvestan model psiholo{ke imitacije, Molin monolog se samo povr{no moè ~itati kao podraàvawe psiholo{kog procesa preto~enog u re~i. Kao narativna
forma, Molin tok svesti zapravo je ne{to {to smo ve} videli
kao formu Blumovog unutra{weg monologa, ali dovedenog do
svog krajweg oblika.
Penelopa je jedina epizoda Ulisa pripovedana u jednom
glasu: bez interpunkcije, neprekinuta, ona gotovo da stvara iluziju nepripovedanog, odnosno nekontrolisanog teksta. Bez po~etka, sredine i kraja, i sa svojom feminizovanom perspektivom, ona se kona~no “pojavquje da bi nam pokazala kako se Muza
pona{a bez Homera” (Kenner, 1978, 98). “Bele{ke jednog ludaka”,
korespondiraju}i skup poglavqa Ki{ovog Pe{~anika, karakteristi~no je stilizovan od po~etka do kraja. Dok “Istra`ni postupak “ i “Ispitivawe svedoka” usvajaju poetiku Itake, i dok
“Slike s putovawa” uvode deskriptivnu igru uz perspektivu prvog lica, “Bele{ke jednog ludaka” predstavqaju potpuno predavawe pred mo}ima Muze, figure Oca, Inspiracije romana:
Te{ko je podi}i svoju nesre}u u visinu. Biti posmatra~ i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji
je dole. Onaj dole, to je mrqa, senka… Posmatrati svoje bi}e iz aspekta ve~nosti (~itaj: iz aspekta smrti). …Mo`da
}e to biti moj sin, koji }e jednog dana izdati na svet moje
bele{ke i moje herbarijume s panonskim biqem (i to nedovr{eno i nesavr{eno, kao i sve qudsko). A sve {to nadìvi smrt jeste jedna mala ni{tavna pobeda nad ve~no{}u ni{tavila – dokaz qudske veli~ine i Jehovine milosti. Non
omnis moriar. (Ki{, 1983, 35. i 282)
“Ludakov” pogled na svet, prenesen u re~i, jeste parodijsko-filozofski, ali je u izvesnom smislu i dobar primer, na na~in na koji je to i Molin monolog, toga koliko poetski jezik, po
sopstvenoj prirodi i nekad uprkos autorskoj nameri, teì da se
razlikuje od obi~nog, svakodnevnog diskursa. Sam termin defini{e, uostalom, jezik kwièvnosti kroz wegovu razli~itost u
odnosu na pragmati~ne i emocionalne tipove govorne komunikaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
149
cije, a iznad svega kroz wegovu estetsku funkciju koja se opire
samoj ideji uverqivog podraàvawa obi~nog ìvota. U isti mah,
me|utim, on pokazuje da je jezik kwièvnosti uvek manipulacija,
poeti~ki izbor zasnovan na posebnom odnosu izme|u izraza i metoda: autor je taj koji odlu~uje da kwièvni diskurs stvori tako
{to }e pribliìti oblik pripovedawa “svakodnevnom diskursu”; ali podre|uju}i svoju re~ prirodi umetnosti on i u tom slu~aju koristi neobi~an, oneobi~en jezik karakteristi~an za “Bogove i martire,” kako to Ki{ formuli{e, primewuju}i ga u svojim “mitovima” i “mitologemama”.
Kona~an rezultat ovog oneobi~ewa, izme|u ostalog, predstavqaju i mali gestovi uzneseni do mitskih dimenzija drevnih
rituala. Kod Xojsa, recimo, zahvaquju}i tome Blum i Stiven ne
postaju antijunaci, ve} pre poruga onome {to je moderno vreme
u~inilo herojima starog doba i wihovim idealima. Na trenutak
moèmo prepoznati da je jedini junak na{eg doba koji se pojavquje kod Xojsa, i to posredno ali sveprisutno u Portretu
umetnika u mladosti, ârls Strjuart Parnel. Ali ako je figura Parnela posluìla da bi se pokazalo {ta je savremeni Dablin uspeo da u~ini izuzetnim individuama, onda je Leopold
Blum, sa svojim trivijalnim aktivnostima i re~ima, predstavqao samo jedan korak daqe da bi se predstavila pozornica zapadne kulture dva milenijuma posle Homera.
Xojsov prijateq i tuma~ wegovog dela, Frank Baxen, bio je
prisutan kada je pisac Ulisa poredio lik Odiseja sa drugim zna~ajnim junacima zapadne kwièvne tradicije. Iznad svega, kako
je Baxen zabeleìo, Xojs je bio fasciniran potpuno{}u Odisejevog lika i u pore|ewu sa drugim klasi~nim junacima elaborirao ovu svoju misao. Me|u primerima koje je naveo bio je Faust –
~ovek li{en starewa i u ve~itoj senci prisustva Mefista, Hamlet – sveden na svoju ulogu sina, Hristos – koji nikada nije ìveo sa ènom i stoga tokom ìvota propustio “jednu od najproblemati~nijih stvari koje ~ovek moè da iskusi.” Na drugoj
strani je Ulis, “sin Laerta, otac Telemaha, suprug Penelope,
qubavnik Kalipso, sabrat po oru`ju gr~kim ratnicima oko Troje i kraq Itake” (Budgen, 1972, 16). Naravno, rekav{i ovo, Xojs
nije podrazumevao ideju o “potpunom ~oveku” u wenom konvencionalnom obliku, ili kao ideju o zaokruènom karakteru kako je
ona bila uobi~ajeno shva}ena pri upotrebi kontrastnih termina “ispuwen” i “povr{an”, “zaokruèn” i “ravan”. Moderni
Ulis ne bi trebalo da bude shva}en ni kao trodimenzionalna,
150
idealno oblikovana skulptura. Wegovo nasle|e i wegova su{tina, jednom re~ju wegova potpunost, trebalo je da bude nasle|e i
su{tina dobrog ~oveka, posmatranog kroz razli~ite aspekte ìvota, obi~nog i herojskog, odnosno individualne, ali u isto vreme reprezentativne figure svog vremena.
Koncept “dobrog ~oveka” po pretpostavci odraàva ideal
i generalizaciju, ali tako|e sugeri{e ne{to qudsko i dosti`no. Prema tome, iako je ponekad pogre{no predstavqano kako
je Leopold Blum oli~ewe ma kog ~oveka, svakog ~oveka ili pojednostavqene inkarnacije Odisejevog “Nikoga”, on kao kwièvni karakter sadrì dva jednako va`na aspekta. Prvo, on je
zami{qen kao neko ko je sli~an svim qudima do izvesnog stepena, ne bi li na taj na~in bio komunikativan drugima, ali pored
toga i kao neko ko }e biti dovoqno razli~it da bi ga drugi zapamtili po toj razli~itosti. Moderan Ulis, dakle, kao kwièvni junak, odraàva upravo osobine su{tinske za qudsko bi}e. On
je delom Jevrejin, ro|en u Dablinu, oèwen ~ovek, otac, gra|anin sa slu`bom, gospodin mawe ili vi{e jedinstvenog ukusa i
razmi{qawa, i sudbine koja nije naro~ito uzbudqiva, ali je u
svakom slu~aju prili~no posebna. I tek kad “drugi” prepozna sve
{to Blum stvarno jeste, ste}i }e on pravo da ga posmatra ili kao
Jevrejina Lutalicu, ili kao Mesiju, Antihrista, otelovqewe
Nauke, ili {ta god da mu, kao tuma~u, deluje uverqivo. Kao kwièvni junak, Blum je istovremeno odraz i odraèno, proizvod i
stvaralac proizvedenog — proizvod svoje sredine i onaj koji daje zna~ewe toj sredini. I ve} ta ~iwenica otvara kontekst za sve
me{avine koje se pojavquju u Ulisu: dan u Blumovom ìvotu koji
konglomeri{e i kondenzuje wegovu pro{lost i pro{lost wegove porodice; ambijent u kome on ìvi i wegove najintimnije misli; wegove aktivnosti i asocijacije koje wegova svest stvara;
prostor Dablina i prostor vasione; horizont mora i kuhiwski
kredenac.
Van konteksta koji postavqa Dablin kao panorama, sociolo{ki i antropolo{ki pejsa`, Blum me|utim nije neko ko izaziva posebno dopadawe niti nedopadawe, on je mo`da prihva}en
ali ne i poèqan od ve}ine. Wegove nasle|ena i usvojena vera u
senci su wegovog li~nog uverewa koje ne pridaje mnogo zna~aja
religioznim stavovima, i taj “nedostatak religije” ~ini ga, dodu{e, na neki na~in i izgnanikom u sopstvenom gradu. Blum je
distanciran i od svog jevrejskog plemena kao odre|uju}eg arhetipa, i vi{e od toga. “On nema sistem, ni partiju, niti novine
151
ili platformu, ukratko, ba{ nikakvih sredstava da svoje ideje
sprovede u delo, jer je preterano probirqiv po pitawu izbora
sredstava, preterano oprezan...” (Budgen, 1972, 285), ali nije li
upravo u tome roman o “junaku na{ag doba”? Qudi uglavnom i
imaju ideje koje ne proizvode nikakav efekat, i to zato jer im nedostaju ili sredstva ili mogu}nost izbora da ih iskoriste, E. S.
je tome najboqi primer. Blum je ~ovek koji ne pripada ni jednoj
instituciji, ali to ga samo ~ini univerzalnijim junakom, kao
{to ga wegovo jevrejstvo, wegovo izgnanstvo po ro|ewu, ~ini
gra|aninom sveta. Razli~itost u idejama u odnosu na junake Ilijade i u izabranim sredstvima da svoje naume ostvari po osnovnim antropolo{kim crtama obeleàvaju ve} Homerovog Odiseja. S druge strane, Bluma zna~ajno odre|uje i specifi~no Xojsova estetika. “Tokom mnogih razgovora sa Xojsom u Cirihu,” beleì Frank Baxen:
Saznao sam da se po wemu qudski karakter najboqe
ispoqava – zamalo da kaèm potpuno ispoqava – kroz najobi~nija ìvotna delawa. Na~in na koji ~ovek vezuje pertle ili jede jaje da}e vam boqu ideju o tome koliko se razlikuje od drugih nego na~in na koji odlazi u rat. (...)
Ni ubistvo ni samoubistvo ne mogu biti jedinstveni
kao {to je ulegnu}e na {e{iru. Karakter, ukratko re~eno,
ne leì u ~iwewu ili ne~iwewu grandioznih dela, ve} u
osobitom i li~nom na~inu obavqawa sitnih. (Budgen,
1972, 75)
Mada ove re~i svedo~e o Xojsovoj viziji modernog karaktera, u takozvanom stvarnom ìvotu koliko i u fikciji, izgleda
da one jo{ vi{e govore o tome kako je pisac ~itao svet u kome je
taj karakter postojao. “Mali ~ovek”, kako ga je Xojs zami{qao
stvaraju}i roman Ulis, nije bio sasvim svestan istorijskih
okolnosti kojima je bio okruèn, niti su ga se one posebno ticale. Naravno, druga~ije pitawe moglo bi se postaviti o tome {ta
bi se sa tim “malim ~ovekom” dogodilo ukoliko bi bio nevoqno
gurnut u maticu istorije, dok vezuje pertle pred polazak u rat, u
tamnicu ili koncentracioni logor, kao {to }e se de{avati nekim junacima Ki{ovih pri~a? U ovom trenutku takvo pitawe
prevazilazi problem karaktera, nagove{tavaju}i mnogo obuhvatniji horizont s kojim se jedan autor hvata u ko{tac. Xojsov
152
li~ni, ideolo{ki, antropolo{ki i esteti~ki izbor nije bio samo svet u kome junak ne ostvaruje grandiozna dela, ve} tako|e i
svet u kome “grandiozno delo” kao takvo ne postoji.
U takvom svetu ni Leopold Blum ni E. S. nisu mogli biti
junaci koji bi posedovali kona~an identitet. Dablinski Telegraf, recimo, umesto Blumovog navodi ime “L. Buma” me|u oàlo{}enima na sahrani Padija Dignama. Inicijali E. S. nisu ~ak
ni puno ime. Sugerisano nam je da bi Blum eventualno mogao biti Svako ili Niko. E. S. svoje bele{ke potpisuje, doslovno ili
metafori~ki, kao Ludak. Hari Levin beleì kako je Blumova
odiseja “ep psiholo{kih frustracija i dru{tvenih neprilago|enosti” (Levin, 1960, 102), a isto bi se moglo re}i i o E. S.-u i
wegovim putovawima. Veliki deo materijala ugra|enog u Ulis
po~iva na Blumovim vezama s razli~itim qudima, dok “istra`ni postupak” Pe{~anika dovodi E. S.-a u vezu sa ~itavom lepezom ro|aka, poznanika i suseda. Obojica, ipak, ostaju autsajderi,
neprilago|eni i simboli~ni izgnanici, ali ih ne doìvqavamo
ni kao antiheroje ni kao bezbojne figure kojima nedostaje li~nost. Ono {to ih ~ini junacima wihov je izbor: snaga koju oni
poseduju jeste u izboru sa ~ime }e se pomiriti i protiv ~ega }e se
boriti, ili makar di}i svoj glas, i ta je snaga u dobroj meri odisejska.
CITIRANA DELA
Budgen, Frank, James Joyce and His Making of Ulysses and Other Writings, Second edition, Oxford University Press, Oxford, 1972.
Ellmann, Richard, James Joyce, Second Edition, Oxford University Press, New
York, Oxford, Toronto, 1982.
Kenner, Hugh, Joyce’s Voices, Faber & Faber, London, 1978.
Kenner, Hugh, The Pound Era (The Age of Ezra Pound, T. S. Eliot, James Joyce and
Wyndham Lewis), Faber and Faber, London, 1975
Ki{, Danilo, Pe{~anik, Globus, Zagreb, Prosveta, Beograd, 1983.
Levin, Harry, James Joyce (A Critical Introduction), Faber and Faber, London,
1960.
Xojs, Xejms, Uliks, preveo Zoran Paunovi}, Geopoetika, Beograd, 2007.
153
Oglas
154
Oglas
155
Ivo Tartaqa
GOVOR JEDNE PESME
O SEBI SAMOJ
U beogradskom Nin-u je 22. maja 1955. godine objavqena pesma Vladimira Popovi}a sa ubistvenom gre{kom u naslovu –
“Monopol pjesme”. Posle sedam dana poneki ~italac je mogao da
zapazi sitnu ispravku: u pro{lom broju nedeqnika potkrala se
gre{ka. Pod svojim pravim naslovom pesma }e biti {tampana u
Popovi}evoj zbirci Poveqa sna i jave, objavqenoj godine 1956. u
Prosvetinoj biblioteci Savremenih jugoslovenskih pisaca
“Brazde”. Prve re~i u tekstu iz novina u kwizi su izmewene, i
pesma se pojavila u svom kona~nom obliku:
MONOLOG PJESME
U rije~i ìvim. Rije~ju me izrazi!
Ja u woj jesam otkrovewe mo}i.
Tad ni{ta nije nalik mojoj snazi:
ja bivam svjetlost u ~ovje~joj no}i.
Nasqedstva ne znam: svako sam me stje~e;
u svakom, vazda, iznova se ra|am.
Tako moj zakon od iskona te~e
da wim i samu sebe prepora|am.
156
I da mi snaga uzalud ne jekne,
Ja ìvot mijewam ko me jednom rekne,
i svakoj stvari preobrazim lice.
Sve ~e`we svijeta, snovi svih vremena
kroza me teku kao ponornice:
bez mene sve je pusto{ i praznina.
Uvodne re~i iz pesme u prvoj verziji: – “Rije~ mi je ìvot”
– promewene su u kwizi tako da Pesma, kao da je dramsko lice,
svoj monolog zapo~ne izjavom: “U rije~i ìvim”. Izmewena re~enica je, grubo uzeto, sinonim one prvobitne. U oba iskaza upotrebqena je i ista sinegdoha – jednina je uzeta umesto mnoìne.
Stvarno, pesma nije nikad sva od jedne re~i. I za nastanak najkra}e kwièvne tvorevine bar dve su neophodne.
Sama misao da je pesma u re~ima nastawena, da je svekoliko
pesni{tvo, za razliku od drugih umetnosti – umetnost re~i, postala je u razgovorima o kwièvnoj estetici op{te mesto. No na
na{em jeziku sintagma “umetnost re~i” ne pokazuje da li je za odredbu uzeta jednina ili mnoìna. Nema~ka sloènica (Wortkunstwerk) koja joj je mogla posluìti kao obrazac nedvosmisleno
uzima re~ u singularu.
Nije te{ko zapaziti da re~ u jednini uzeta ima sugestivnost koju re~i kao mno{tvo obi~no nemaju. “Re~i, re~i, re~i”
mrmqa [ekspirov junak prezrivo, sa nekakvom kwigom u rukama,
zga|en vladavinom laì i praznoslovqa. U jednini uzeta re~ ,
me|utim, kao da nosi daleki odjek biblijske povesti: “U po~etku
bje{e rije~…” Weno ozna~avawe nizova re~i, odnosno ~ovekovog govorewa o ne~emu, u usmenom ili pisanom vidu, bez obzira
na duìnu, od vajkada je uhodano. I poziv iz prvog stiha piscu,
pesniku, da se “rije~ju” sluì (“rije~ju me izrazi!”) oslowen je
na istu izbledelu sinegdohu. Pa ipak, “rije~” u “Monologu pjesme” nije puka zamena za re~i u ve}em broju. Wome se nagla{ava
va`nost i svake pojedina~ne re~i, kao da je svaka od onih {to su
u pesmi upotrebqene podjednako kqu~na i nezamenqiva.
Iako zamewene re~i iz prve verzije izgledaju sinonim prvobitnih, promena dveju uvodnih re~i iz prve verzije bila je od
ne malog zna~aja za razgovetno odre|ivawe neobi~nog subjekta
koji u stihovima nastupa. Kazati “Rije~ mi je ìvot” mogao bi
mirne du{e i neki strastveni retor, neki zaneti pesnik ili
leksikograf sav predan svome poslu, ali niko od wih ne bi polaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
157
gao pravo na izjavu kako u re~i ìvi. Puno pravo na takvu izjavu
samo pesmi pripada.
U monografiji Pjesni~ko djelo Vladimira Popovi}a –
kwizi za temu koju obra|uje nezaobilaznoj – Jovan Ivanovi} pesmu “Monolog pjesme” dovodi u najte{wu vezu sa pesnikovom
“Pjesmom o pjesmi”, iz koje je ona, po wegovim re~ima, “izrasla”
kao “varijacija na wenu temu”. Pisac monografije o Vladimiru
Popovi}u nalazi da se te dve pesme u pogledu motiva ne razlikuju i da su po zna~ewu skoro istovetne. Razlikuju se, me|utim, kaè Ivanovi}, po na~inu saop{tavawa: u “Pjesmi o pjesmi” motiv
je obra|en u vidu pjesnikovog ‘monologa’ o pjesmi, a u pjesmi
“Monolog pjesme” kao ‘monolog’ pjesme”.1
Osim zajedni~kog motiva, izme|u dveju bliskih pesama
Vladimira Popovi}a zaista postoje odre|ene dodirne ta~ke. U
oba se teksta pesmi pripisuje naro~ita snaga, izuzetna mo}. Od
~etiri strofe “Pjesme o pjesmi” kako prva tako i posledwa sadrè izjavu –
Obuzet wome kao silom koja
ni~iju nigdje ne priznaje vlast –
(U prvom katrenu ta dva stiha ~ine po~etni, a u posledwem
katrenu zavr{ni par stihova.) Pod perom pisca koji se u ratu i
posle rata borio za narodnu vlast ti stihovi odaju i neki pomalo bunxijski ton. Daleki odjek tog tona sa~uvan je i u monologu,
gde pesma, puna sebe, nekako hvalisavo, izjavquje da predstavqa
“otkrovewe mo}i”, te da ni{ta nije nalik wenoj snazi. A snaga
pesme, uzdignuta ovde do nesagledivih visina u oba se teksta manifestuje kao “~udesni sjaj” {to blista zlatnije od zlata ili
kao “svjetlost u ~ovje~joj no}i”. U kontrastu prema pomr~ini
“~ovje~ije no}i”, gde je sve “pusto{ i praznina” svetlost u obe
pesme ima karakter amblema, ulogu simbola sa zna~ewem sasvim
providnim.
Snovi i ~e`we, ~e`we i snovi, u oba su teksta istaknuti
kao pesmina bit. “Pjesma o pjesmi” pruà nagove{taj da istinska pesma – drugo ime za poeziju – “sva unutarwa”, nastupa diskretno i na tajnovit na~in. Tako nekako, po svoj prilici, treba
razumeti wenu tre}u strofu, pomalo zagonetan iskaz u woj:
1 Jovan N. Ivanovi}, Pjesni~ko djelo Vladimira Popovi}a, “Prosvjeta”, Zagreb,
2000, str.325.
158
Na usni qudskoj neiscrpna glazba,
Ipak to nije wene pjesme zvuk:
druk~ije ona i zvoni i pjeva,
druk~ije gori wene duge luk.
Sli~na skrovitost onoga {to poeziju ispuwava nagove{tena je u “Monologu pjesme”. Biva nazna~ena jednom jedinom re~i kao slikom izabranom da pokaè kako sve ~e`we sveta i snovi svih vremena kroz poeziju nastupaju. Teku “kao ponornice”.
I pored svojih dodirnih ta~aka, dve bliske pesme Popovi}eve u kojima je o pesmi re~ veoma se razlikuju. Najva`nija je
razlika me|u wima ona koja je pomenuta i u kwizi Jovana Ivanovi}a: dok u starijoj pesmi kao lirsko Ja nastupa pesnik u svoje
ime, u novijoj sama pesma izgovara svoje ispovedno kazivawe. U
prvoj, starijoj, ispoveda se pesnik kao ~ovek kome je pesma u ìvotu neodoqiva i jedina strast, a u novijoj, u vidu neobi~ne personifikacije koja prelazi u alegoriju, progovara pesma sama.
Iza neposrednog govora Pesme progovara ovde pesnikova proro~ki intonirana misao o su{tini svekolikog pesni{tva.
Sam na~in postojawa pesme, tajnu wenog ra|awa i prepora|awa nastoji da otkrije druga strofa. I ovde se kao u prvoj strofi osnovna misao kazuje na samom po~etku, kratko i jasno, in medias res: “Nasqe|a ne znam”. Ako ne od prve, iz daqeg }e se konteksta videti da je tu prvenstveno re~ o nasle|u koje se prima,
nasle|ivawu ne~eg {to bi se moglo, ili pak moglo ne bi, primiti iz prethodnog pesni{tva.
Poricawe uloge koju bi ranija pesni~ka ostvarewa mogla
igrati u stvarawu pesni~kog dela ne odgovara uverewima novijih, postmodernih, teoreti~ara. Postalo je uobi~ajeno da se novi pesni~ki tekstovi obja{wavaju kao uspe{no nadovezivawe na
rezultate kwièvne tradicije. Dela bivaju rado vi|ena kao replike stalnog dijaloga kroz istoriju, gra|evine izvedene ve} ranije izgra|enom tehnikom, ispuwene literarnim reminiscencijama, razli~itim citatima i aluzijama, ako ne i sadenute u okvire starih ànrova.
I sam se “Monolog pjesme” oslawa na dugu pesni~ku istoriju, ìvu tradiciju soneta kao pesni~kog oblika. Svaki od dva
katrena i dva terceta koji tu pesmu sa~iwavaju obrazuje zatvorenu metri~ku i misaonu celinu, a posledwi stihovi svode prethodne stavove ka o{troj zavr{noj poenti. Raspored rima – od kojih svaka spada u doista retke – prema shemi abab cdcd eef gfg ve}
159
je upotrebqavan u sonetima, osobito u novijoj francuskoj poeziji. A i druge metri~ke konstante u pesmi, kao {to su broj od jedanaest slogova u stihu, cezura posle petog sloga i smewivawe troslo`nih akcenatskih celina dvoslo`nim u svakom prvom polustihu, ako i ne pripadaju jasnom nasle|u sonetne forme, u versifikaciji su ve} temeqno oprobani.
Mora se dopustiti mogu}nost da je pesnik neke pravilnosti gra|ewa soneta unosio i bez znawa da pripadaju kwièvnom
nasle|u, ali u wegovom lirskom opusu ima toliko soneta, vi{e
ili mawe pravilnih, da pridràvawe ustaqenim pravilima nije
mogla biti slu~ajnost.
Izjava personifikovane pesme “Nasqedstva ne znam. Svako sam me stje~e” – ima ipak punu snagu kwièvnog iskustva ukoliko se obele`ja kompozicije i upotrebqene tehnike stave na
stranu kao nebitna za prirodu pravog pesni~kog ostvarewa,
svagda jedinstvenog i neponovqivog. Kad Pesma kao “zakon” svog
ra|awa i prepora|awa isti~e na~elo “svako sam me stje~e” ona
zastupa opredeqewe formulisano ve} od onih pobornika novine
koji su u ~uvenoj francuskoj “raspri” izme|u Starih i Novih u
XVIII veku obja{wavali da u umetnosti ne postoji preuzimawe
jednom dostignutih vrednosti i usavr{avawe kakvo se javqa u
oblasti nauke i tehnike. U tom smislu se svaka pesma u stvaraocu ra|a, i kao pojava prepora|a, doista uvek iznova.
U tre}oj je strofi teì{te pa`we preme{teno sa stvarawa na primawe pesme i na delovawe koje ona vr{i. Re~eno je da
ona mewa ìvot onome ko je “rekne”. Nije re~eno da li je to pesnik, koji ju je “rekao” prvi, ili bilo ko drugi, ako ju je samo ~uo,
pro~itao ili izgovorio. Bitno je da ona strujawem kroz svest
~oveku mewa wegovo vi|ewe sveta, da ona “svakoj stvari preobrazi lice”.
Posledwa strofa u pesmi, kao da zatvara krug, ponovo preuzima i na svoj na~in razvija misao posledweg stiha prve strofe. Gore je bilo re~eno: “Ja bivam svjetlost u ~ovje~joj no}i”.
Ovde tu antitezu bliè odre|uje o{tar kontrast izme|u snova
svih vremena i sveta vi|enog bez iluzija. I dok je prvi polustih
posledweg stiha milozvu~no protkan vokalom e, koji se javqa u
svakom slogu, drugi polustih, kao da i na zvu~nom planu ispoqava èstinu svoje poruke, sadrì sve ostale vokale
Protivstavqawe svetlosti no}noj tmini, pogotovo kad je
ta no} “~ovje~ja”, ma koliko kontrast bio jak, ~estom upotrebom
je istro{eno i li{eno svake vidqivosti. Prima se kao sudar ap160
strakcija. Ali u ~arolijskom kontekstu pesni{tva Vladimira
Popovi}a i banalizovana slika redovno je u~esnik u igri paradoksa, a paradoks je svakoj banalnosti su{ta suprotnost. Uzme
li se kao primer pesnikova Himna no}i, ~italac mora biti iznena|en naizmeni~nim smewivawem protivnih zna~ewa koje no}
dobija. Jedanput su ovde stihovi apoteoza tmine pod ~ijim se pokrovom svet najjasnije ocrtava, a odmah potom “presvijetla no}”
biva gavran crni na licu mrtvaca.
[to crwa sebi – svjetlija si meni,
ti, moje sunce, sjajnije od sunca!
Oscilovawe izme|u privla~nih i odbojnih doìvqavawa
zakqu~eno je priznawem ambivalentne prirode svega {to je no}
obeleìla.
U tebi, tako, dva se bore svijeta,
i moja pjesma, oduvijek prokleta
zov je za sre}om kao smr}u tvojom.
Za astronoma koji se bavi prou~avawem crnih rupa u vasioni svet kao sama pustolina ne mora biti pesni~ka hiperbola.
Sa gledi{ta Popovi}eve oìvele pesme svet bi to bio bez bilo
kakvih preterivawa – ali samo ako, samo kad, ne bi bilo qudskih
~e`wi i snova. Makar ~e`we ostajale nedosegnute i snovi vazda
neostvareni. Tamo gde bi samo pusto{ i praznina vladali ne bi
mesta ostalo ni za iluzije, diskretna je poruka Popovi}eve misaone pesme.
161
BEOGRADSKI SVEMIR n n n
Spomenka Kraj~evi}
KRUGOM DVOJKE
Putopis
Sitni slu~ajevi, mali uli~ni delovi stvarnosti.
Zbigwev Herbert
POÊTAK I KRAJ
Da bi se u vo`wi ukrug znalo gde se jedan krug zavr{ava a
drugi po~iwe, na kru`noj putawi mora da postoji makar imaginarna polazna ta~ka. Stvar dogovora, kao vreme i prostor. Na
pro~equ dvojke, tramvaja koji kruì oko starog jezgra Beograda,
pi{e PRISTANI[TE, {to govori da je na wenim krugovima
ta ta~ka stanica najblià Savskom pristani{tu. Dodu{e, prava
razdelnica dvojkinih krugova na unutra{woj pruzi je iza te stanice, a na spoqa{woj ispred we. Tu se, kraj bunkera od nagorele
cigle, nalazi okretnica tramvaja s drugih linija i mesto za predah i smenu voza~a dvojke. Kada se dvojka zaustavi nadomak bunkera, voza~ izlazi iz kola poru~uju}i dràwem tela da je dovoqno
brinuo o drugima, a da }e sada da se pobrine za sebe. Nekad ponese i svoje stvari.
Na nekoliko koraka od bunkera je monta`na ku}ica nalik
izduènom kiosku. Uprkos grmu crvenih ruà, uredno o~i{}enom travwaku, nizu klupa i betonskom stolu sa stubi}ima umesto
stolica, jasno je da privla~nost ovog mesta onima kojima je va`no nije u lepoti. Ku}ica nudi tek krov nad glavom, ali pod tim
krovom prestaje rad a po~iwe ìvot: na miru se ~itaju prelistaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
163
ne novine, prepri~ava se vi|eno i doìvqeno, razmewuju vesti
koje nigde drugo nisu toliko va`ne, igra {ah ili samo – stoji.
Putnici koji se dvojkom ~esto voze znaju {ta to zaustavqawe zna~i. Mire}i se s onim {to biti mora, {etaju pogledom po
rastiwu niklom izme|u izukr{tanih {ina, izbledelom {arenilu koje~ega ba~enog, zgaènog i donetog vetrom, grupici visokih
i razgranatih jela zalutalih u nizinu i crteìma ìvih boja,
koliko bezazlenim toliko i neuspe{nim u nameri da prikriju
sumoran izgled i nekada{wu namenu bunkera. Oni, pak, koji su se
sa èlezni~ke ili autobuske stanice uputili ka nedovoqno poznatom gradu, gledaju zbuweno oko sebe, a na licu im se vidi da se
pitaju ne samo {ta iznenadni zastoj zna~i, nego i – da li }e sve
{to ih ~eka ispre~iti ispred sebe takve nerazumqive prepreke.
êkawe ne traje dugo, a kad se voza~ pojavi na stazi, on
obi~no bri{e ruke maramicom ili bridom {ake otire usne. Ako
je to voza~ iz nove smene, dvojka, kad krene, kao da ja~e zabruji;
odmorni zglobovi postali su deo metalnog bratstva wenih poluga, prenosnika, zup~anika i zamajaca.
ODLAZAK
Po{to pre|e preko Bulevara vojvode Bojovi}a i uputi se
navi{e, uz podno`je Kalemegdana, dvojka savla|uje najstrmiji
uspon na unutra{woj pruzi. Putnici u tome, naravno, ne u~estvuju. Ko se vozi ka Dor}olu i Paliluli, predao se ququ{kawu i
dremqivo zuri ispred sebe, a ko }e iza}i na vrhu uspona, odvaja
se od mlake, lepqive, ali i rastere}uju}e privremenosti ni~ijeg prostora tramvaja, i u mislima nastavqa svojim putem.
Nije, zato, ni ~udo {to je starinska ku}a na sprat, s drvenim balkonima poduprtim direcima, koja se, otprilike na sredini uspona, nakratko ukazivala pogledu, ve}ini ostajala neprime}ena. Ugwe`dena u strminu savske padine, bila je samo deo
wenih kubisti~ki izlomqenih povr{ina premreènih haoti~nim linijama elektri~nih vodova i arabeskama divqeg rastiwa.
Iz padine se izdvojila nedavno, kad je ra{~i{}en prilaz {to ka
woj vodi, a ona, pred ru{ewe, ispra`wena.
I puna~ka èna kose boje ciklame, koja sedi ispred mene,
izgleda da je prvi put vidi. Okre}e glavu navi{e, kao da bi ne{to da pita mu{karca kraj sebe, ali zastaje usred pokreta i ponovo usmerava pogled ka prozoru.
164
Ilustracija Veqe Mihajlovi}a
O ku}i, zaista, nema {ta vi{e da se pita. Gola, sama, isce|ena do krajnosti, ~eka one {to }e, mo`da ve} sutra, do}i da je
smrve i izbri{u s lica zemqe; samrtnik pre nego ku}a. O tome
{ta joj predstoji zna se koliko i ne zna, bez ve}e potrebe, o tome
se ne govori.
KOMENTAR
“Dala lala li” dopire do mene kad se starac, preko ~ijeg
ramena gledam kroz prozor, zna~ajno osvrne, proveravaju}i da li
je ono {to je kazao svom de`mekastom saputniku ~uo jo{ neko.
Jer, upozorava sevawe star~evih o~iju, bilo bi dobro da je ~uo.
Kako tramvaj prolazi pored francuske ambasade, i kako
starac vra}a pogled na grupicu qudi pred ulazom, jasno je {ta je
mogao da kaè: davali pa uzimali, imali pa nemali, sila zakon
ne moli – tako ne{to.
Malo daqe je, me|utim, velika ùta lopta me{alice za beton. Jo{ daqe, navi{e se gega, kao povorka pa~i}a, kolona sasvim male dece: svako drì kraj jakne onog ispred sebe. Onda dune vetar i zavitla opalo li{}e, a preko frontova od belog mermera zavrte se naranxaste ta~ke. [to sve, zajedno s o~ekivanim
promenama, zgodno staje u “dala lala li”.
165
LICA TRA@E PISCA
U doba kad smo u woj prepoznavali Simonidu, qubimicu
Arsenija Wegovana, ku}a pri vrhu Pariske, s reqefom na kome
sveti \or|e ubija a`daju, bila je samo oslonac kwièvne tvorevine koja iz realnosti uzima koliko woj treba. Ali, vreme se u
me|uvremenu ponovo obrnulo u leì{tu. [to je u kwizi bila
metafora, postalo je stvarnost.
Sada zgradu i plac na kome je podignuta merkaju za~etnici
novih porodica graditeqa i ku}evlasnika. A dok se u ìvotu nastavqa Peki}eva pri~a, Peki}evi ~itaoci, sve zanemarqiviji u
realnosti i nestvarni ve} i sebi, tiho promi~u ustaqenim putevima, kristali{u}i se u likove neke budu}e fikcije.
Da bar beleèwe tih sudbina i po~ne! ôvek se boqe ose}a
kad zna da je lik iz romana.
NESEBI^NO
Kad dvojka zastane pred semaforom na vrhu grebena koji
savsku padinu razdvaja od dunavske, putnici s leve strane kola
mogu da puste pogled niz glavnu kalemegdansku stazu, sve do Spomenika zahvalnosti Francuskoj i Vojnog muzeja, a onima s desne
strane pruì se prilika da se nakratko ukqu~e u ìvot KnezMihailove. U bogatoj ponudi, svako izabere ono {to ga privla~i, ali ako se desi da naspram ulaza u Gradsku biblioteku stoji
mu{karac s fotografskim aparatom oko vrata i majmunom na ramenu, svi se pogledi usmere u tom pravcu. Majmun se me{koqi,
~e{ka i trzavo okre}e glavu. Kao da zna da je izveden da radi a ne
da se zabavqa, traì novog partnera za slikawe.
Neko u majmuna gleda uko~eno i ne pokazuje da je uo~io
i{ta neobi~no, ali je vi{e onih koji se, ~im se uvere da su dobro
videli to {to su videli, osvr}u i pogledom ili re~ju susedima
skre}u pa`wu. Ne nudi ìvot ba{ toliko razonode da bi se ovakva stvar propustila.
GOZBE
Ostalo je zabeleèno* da su u elegantno name{tenim sobama hotela Srpski kraq, koji je vi{e od sedam decenija, do 6. apri* Divna \uri}-Zamolo, Hoteli i kafane Beograda u 19. veku, Beograd, 1988.
166
la 1941, stajao na uglu Pariske i Uzun-Mirkove ulice, odsedali
imu}ni doma}i i strani gosti, da je uvek tih i otmen prostor wegove restoracije, s belim svilenim zavesama, damastnim ~ar{avima, posrebrenim posu|em i zastakqenim zidom ka Kalemegdanu, bio vi{e nalik klubu nego kafani i okupqao najugledniju
mla|u gospodu, profesore, sudije vi{ih sudova, ~inovnike ministarstava i poznate politi~are, kojima je nudio srpsku i francusku kuhiwu, probrana, mahom strana, pi}a i stranu {tampu.
Kako se jelo i pilo na svadbama, zavi~ajnim okupqawima,
porodi~nim ru~kovima i mnogoqudnim terevenkama u Restoranu
dru{tvene ishrane “Park”, ~iji su ba{ta i monta`no zdawe zauzeli prostor hotela sru{enog bombama, prenosi usmeno predawe. Kao i ostale slavne kafane pred zatvarawem, “Park” je ve}im delom ono {to vi{e nije nego ono {to jo{ jeste, ali po{to
to {to jeste ipak postoji, ne uìva kakvu-takvu privilegovanost spomenika. Na wegovoj s mukom odràvanoj pozornici odigrava se jo{ poneka li~na pri~a, ali ona zajedni~ka, rasuta po
se}awima, kruni se kako se koje se}awe ugasi.
Kada se dvojka danas zaustavi na stanici kod simboli~no
prisutnog restorana i i{~ezlog hotela, putnik se na|e naspram
velikog crvenog bilborda s glavom psa dalmatinca. Pas se radosno
oblizuje i u {apama drì viqu{ku i no`, a ispred wega je ~inija
pse}e hrane i natpis s kqu~nim podatkom – 15 kg za 999 dinara.
Crveni bilbord stoji tu ve} dovoqno dugo da u svest redovnih prolaznika ugao Pariske i Uzun Mirkove upi{e kao mesto
pse}e gozbe.
DEO ZBIRKE
Okupili su se da se, pred ulazak u autobus, jo{ jednom slikaju. Verovatno su sredwo{kolci, ali kako me|u wima ima i pokoje zrelije lice, ne bi se reklo da su razred na ekskurziji, ve}
pre – grupa povezana nekim poslom koji uvodi u svet odraslih. I
time kako su se stepenasto pore|ali uza zid zgrade na uglu ulica
Uzun-Mirkove i Tadeu{a Ko{}u{ka pokazuju da samo imitiraju
|a~ka slikawa. Gest te parafraze su i dva ispravqena i razmaknuta prsta koje je mladi} na kraju reda primakao uz glavu devojke
ispred wega.
Magare}e u{i.
Isplivali su iz zida pred kojim su se za slikawe name{tali u~enici nekada{we Osnovne {kole “\or|e Jovanovi}”, a koBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
167
ju deceniju pre wih – |aci beogradske Realke, u tamnim sakoima i
s krutim kapama na ~ijoj je traci belim rimskim brojevima bio
nazna~en razred.
U prirodi je stvari da Pedago{ki muzej, koji se danas nalazi s druge strane tog zida, ima i eksponate sklone beàwu.
RASPORED SNAGA
Kad neko ho}e da razgovora s onim ko u tramvaju sedi, on se
k wemu nagne. Krakati mladi}, me|utim, ~u~i kraj svog druga. Ve~e je, i tramvaj je gotovo prazan, pa je to izvodivo, mada taj poloàj, ako se u wemu duè ostane, ne moè biti prijatan ~ak ni
mladom telu.
Mladi}, ipak, istrajno ~u~i. Povremeno malo promeni poloàj, a butine mu se ukose pod nekim novim uglom. Mora da je veoma visok, jer su mu patike kao ~amci, a glava, i tako sklopqenom, jedva ne{to ispod glave onoga koji sedi. Taj je sitnije gra|e,
kosa mu je crna i sjajna, ~elo usko, o~i bademaste, a nozdrve wegovog savr{eno skrojenog nosa malo se ra{ire kad mu osmeh razmakne ~ulna usta, oivi~ena izdignutim rubom. U mladi}a {to
Ilustracija Veqe Mihajlovi}a
168
kraj wega ~u~i gleda bez trunke nelagodnosti, o~igledno naviknut na podani~ka poklowewa.
TEORIJA
Nema teorije da provali{ kad je tu, kaè mlad i opor ènski glas dok se dvojka pribliàva skveru ispod koga se iz ulice
Tadeu{a Ko{}u{ka izdvaja krak ulice Rige od Fere,
Ima teorije, obradovano odvra}am u sebi; komadi} razgovora doplovio je u pravom trenutku da uzgredno zapaàwe unapredi u teoriju.
Ta teorija odnosi se na spomenik Rigi od Fere {to se uzdiè na vrhu skvera kraj koga upravo prolazimo. Ve}i deo godine, spomenik proklizi du` prozora tramvaja a da u meni ne prizove pomisao na onog kome je podignut, dok me Kula Neboj{a
uvek podseti na to da je gr~ki pesnik, borac protiv Otomanske
imperije i strastveni poklonik ideja Francuske revolucije u
woj zverski mu~en i ubijen. Tek u aprilu, kada procvetaju kestenovi na skveru, Riga se vrati u svoj spomenik: s levom rukom podignutom do grudi o koje pritiska kwigu, lebdi na pramcu zawihanog zelenila, a kro{we koje se iza wega propiwu i nazdravqaju jedna drugoj belim kupama, predo~avaju zalet {to ga ìvotu
daje potpuna predanost viziji. I nezainteresovano oko tada zapazi spomenik, pa i razabere wegovu poruku.
BEST USED BEFORE
Pri dnu dunavske padine, dvojka, pre nego {to skrene u Du{anovu, pro|e pored ku}e na ~ijoj fasadi boje ruìce razlivene
po kafanskom ~ar{avu velikim slovima pi{e NAVIP. U susednoj zgradi je prodavnica pi}a, zakatan~ena i s gvozdenom re{etkom spu{tenom preko izloga.
Onaj kome NAVIP ni{ta ne govori, ne povezuje zidnu reklamu i zatvorenu prodavnicu. Takvih je sve vi{e, i u dvojci, a
pogotovu van we. Ako bi ~ovek nekom takvom poèleo da ispri~a
anegdotu o Zoranu Navipu, prethodno bi morao da mu objasni da
Navip nije prezime tog Zorana, ve} nadimak, svojevremeno savr{eno re~it. Te i odustane od pri~awa.
(Iz rukopisa kwige putopisa Krugom dvojke koju }e uskoro objaviti “Plato”)
169
Slobodan Markovi}
ÛBURSKE MEDITACIJE
Stari svira~, penzionisani vojni muzikant, nekad ratnik,
re~e kako }e ûbura kulisa, karanfila, kajsija koje se prebace
samo preko plota, umreti.
Naravno nisu mu ostali du`ni. Odgovorili su mu, tu, na
licu mesta, malo niè od Kikevca:
– Umre}e{ i ti, jer, umro je i Carevac i Krle {uster, i
mnogi drugi umetnici i sluhisti.
Ranije se na ûburi o smrti vrlo malo govorilo. Vi{e se
govorilo o ìvotu, o bilijaru, o sedeqkama, qubavima, prepirkama, onako, preko kapije. O kumstvu. O qubavnim pismima. O
berberima koji se bave medicinom. O umetnosti, ali sasvim kompetentno, jer na ûburi su osvawivali veliki umetnici: Vlada
Stanimirovi}, Sima Pandurovi}, Raka Drainac, Josip Slavenski, Vlasta Carevac, toliki glumci i glumice, slikari i balerine, igra~ice {panskih igara. Tu su se me{ali orkestri ko
nigde. Zurle Hasana ~ista~a. Zatim bleh banda iz Orlovi}a Pavla. Pa drugi, koji su i{li udvoje. Tu je i Hamza Humo pio seqa~ku ruìcu, podavalsku. A Tin se molio za Doru Remebot i i{ao
na Englezovac da malo prilegne na klupi u porti stare Svetosavske crkve.
Ne bi bilo mesta ovde nare|ati imena svih znanih, poznatih i veoma poznatih gra|ana, koji su se na ûburi, uxerica naki}enih i ìvo okre~enih, zaboravqali i predavali uìvawu.
I, najednom, takore}i ju~e, sve je to prestalo, a komisije o
primawu visokih zgrada zasedaju i treba samo da konstatuju kako
170
je sve u redu, i da se izvr{i
smena, fakti~ki smena, jer,
kako smo ~uli, na ûburu
novogradwe dolaze drugi
umetnici. Oni koji sa starom ûburom nisu imali veze, ali koji }e, eto, do}i na
ûburu da ìve pod savr{enim uslovima.
Pa, ipak, neki reko{e
u kafani Mlava kako ne}e
oni ìveti onako dobro kao
{to je ìveo pokojni Rista
Ratkovi}, pisac Nevidboga
i Ikone. Ne}e. Oni }e imati sve. Parno grejawe. Kupatila. Terase na petom, {estom, osmom spratu, a on je
Crte` S. Markovi}a
ìveo u ku}ici, iza niskog
plota, a pod prozorom mu
stajao svakog leta suncokret. Neki suncokret, kao da stoji za
inat.
I, mo`da oni, i pored toga {to su dobri umetnici, ne}e
imati takav kontakt sa ûburom kao oni kojih vi{e nema tuda da
pro|u. Ne kaèmo dobro, kojih vi{e nema, jer ima ih jo{ malo,
samo, malo polaù na to da tuda pro|u. Jednostavno, ne mogu. Ne
mogu od tuge. Godinama su govorili i pisali kako treba jedan deo
ûbure, u interesu samog Beograda, sa~uvati, da se vidi gde su se
srca mewala kao valuta u mewa~nici. I gde se pevalo i plakalo
i veselo lagalo u ime vedrog ìvota.
Ali, grad i wegove sile satrle su ovu romanti~nu scenu sa
balonima i mese~inom. Sa banderama na kojima su se karminom
pisale qubavne javke. Sa zanatlijama, koje su vi{e bili uìva~i
lepog, nego {to su mislili na svoje amrele, satove, jorgane, pegle, jastuke, aùr-plisee, {am-rolne, ~etke, papu~e, hlebove, poga~e, pite, kredence, lim, mistriju, {trik, lak, vulkanizirawe.
Ne paze}i na to ko je kakve profesije, svi su oni zajedno
proveli ìvot pod drve}em Toplice, ili kod Trandafilovi}a,
pod onim drevnim platanom, koji je i ova novogradwa po{tedela
i za{titila kao lep dokaz da je ûbura nekada bila oaza, neophodna gra|anima velegrada.
171
Faze ûbure su ~esto bile povezane sa situacijom u kakvoj
se nalazila domovina.
Li~nosti stare ûbure su svaka za sebe roman.
[teta je da te romane ne znamo svi.
Ko bi ih uostalom napisao.
A napisati ih moè samo neko ko je i sam odatle po{ao u
ìvot.
Jova Filc, la`ni student. Raja moler. Aca Nosowa, ili
Nosowa zvani Aca. Doktor îzmi}, koji je kontrirao samo da bi
imao {aku bombona za unuke. Mali Mirko, koji sa gudalom prehrawuje jo{ od 1932. dvadeseto~lanu porodicu. More likova i
more maski.
I, {ta sad? [ta sad kad je sve spremno da nove gra|ane do~eka na tlu koje se izmenilo do pune mere.
Da li sesti i napisati nekrolog ûburi, i re}i da ona umire, u ime zra~nih palata i higijene. Da li to u~initi, ili opet poku{ati da se pone{to ~ubursko konzervira, jer, nesumwivo, do}i
}e studenti umetnosti, studenti i nau~nici koje }e zanimati ìvot Beograda u burnim i temperamentnim danima, i nikog ne}e biti da im pokaè autenti~ne stranice ìvota koji se tu ìveo.
ûbura zasluùje Hroniku, jer ûbura nije samo bila boemsko steci{te, ona je bila i leglo borbe protiv neprijateqa u
svim okupacijama.
Posledwe okupacije, de{avalo se da u bifeima iznad @ivoti}evog povla{}enog pozori{ta neki glumac, kome je dojadilo
da staklene o~i Nemaca gleda u predve~erje dok treskom padaju zeleni roloi starih du}ana, po~ne da recituje pokojnog Kopareca:
Kad crvenoarmejci do|u na tle na{e zgaène grude
neka tada maj, neka tada prole}e bude.
Crvene ruè majske u svojim pone}emo skutima
i po wihovim prosu}emo putima!
A, ve} sutra, cela je ûbura recitovala, a suze su kapale po
stolovima tu`nih kafana i starinskih kujni.
I do{li su crvenoarmejci na tarnicama. Do{li su sa na{im partizanima. I, ûburci su izneli ~aj, u{tipke i rakiju, i
do~ekali su ih kao svoju decu i bra}u.
Interesantan je i podatak da je na staroj ûburi ìveo i
prili~an broj ruskih emigranata, i da su oni lepo ìveli. Tiho
i lepo u stan~i}ima ~uvenih ~uburskih dvori{ta u obliku
{tampanog slova “P”, sa ~esmom u sredini.
172
Crte` S. Markovi}a
Romanti~nim ûburcima prijale su stare ruske romanse:
Kad sam te sreo, bila je jesen
ali boqe prole}e mi ne}emo na}i.
A kad smo se rastajali, bilo je prole}e pravo.
Boqe da nikad nismo saznali za jesen tu.
I tako, uvek sa àrom u srcu, ûbura je, izgleda, proìvela svoje.
Zato, mo`da i ne gre{i penzionisani stari narednik biv{e vojne muzike, koji, ina~e, po potrebi i dan danas, onako s
niska, u dnu kafane muzicira ~uburske sentimentalne melodije.
Ne gre{i kad kaè da ûbura umire. Stara ûbura. Malena. Qubqena.
A o ovoj novoj, sa balkonima pod oblakom, neko }e mo`da
napisati nove stranice i u novinama i u kwigama, jer, useli}e se
u te stanove sa balkonima oprobanim na{i umetnici i zato }emo
ûburu wima predati u amanet.
(Iz: Zapi{i to Libero – izbor reportaà Slobodana Markovi}a,
priredila mr Ksenija [ukuqevi} Markovi}, NIP “Borba”, Beograd 1998)
173
Filip Delavo
PRESTONICA U LETO
(Beograd)
Na poqani po{te|enoj s te strane turobnim predgra|ima
video sam u{}e Save i Dunava. Daleko,
u danu olujnome, dve reke spletahu, kao rva~i
uqem namazani, svoje mi{i}ave ruke i bori{e se
igraju}i se na travi. Svetlost bela
u tom danu pod pretwom ki{e. Reke
udruène u po{tovawu svojih mo}i.
Trenutak na{ih pogleda nije ni{ta u nizu trenutaka
koji ~ine spokojnu prevlast jedne reke. Ona vaqa
svoj vodoravni friz nemih delawa, u potajnom trenutku,
kratkotrajni rez koji ne ozle|uje ni vreme ni poqanu.
Besmo svedoci jednog prizora bezdobnog, podstaknuti
jedino èqom da shvatimo posledwi ogaw
koji beqa{e gipsane kipove carstva. Reku
nesvesnu smrti, poqanu koja sadrì ku}e i kwige,
uve~e, glasove koji se sti{avaju, tvr|avu
rawenih bokova. Ali zna~ewe je nejasno.
Gre{ke su{tastvene, muze crne,
ostajahu nam skrivene, i namera i poredak.
I pobeda na kraju i trijumf. @ene koje su vezle
u vrtu, putnicima nudile su svoj rad.
174
îpke, pletiva, vezovi, nit krhkija
i uzaludnija od Parkinih. Vreme i bqesak
izvan svetlosti. Lepo leto besmrtno i smrtno:
gledali smo reke
i te ène stare, tihe, nadvijene nad tajnom.
Tako bdije u nama srce, na najvi{oj kuli,
na nevidqivoj kuli, straàr na slemenu godine, zaqubqen
u no} od zvezda, saàlan i ozbiqan, gospodar pojawa.
Na{e trajawe spaja se s ve~nim, i pesma
oko tih re~i od ti{ine
ispuwava svoje obrtawe.
Neodlu~no, nepomi~no, vreme lako oti~e,
sr` plavih ~asova, na{a budu}nost
hrani se pro{lo{}u, sada{wost ve~na
okrzwuje nas u svakom trenu, o~iju sklopqenih. Reke
se mewaju, ostaju, kao
vreme nepromewivo i vreme potro{eno.
Preveo s francuskog
Koqa Mi}evi}
VOIX I VOIE FILIPA DELAVOA
Francuskog pesnika Filipa Delavoa (Philippe Delaveau),
upoznao sam tokom posledwe nedeqe meseca jula 2009, na pesni~kom festivalu “Glasovi Mediterana” u francuskom gradi}u Lodevi. Imao sam vi{e prilika da ga slu{am kako govori svoje stihove, ali posebno me prema wemu i wegovoj poeziji privuklo wegovo solisti~ko ~itawe – uz muzi~ku pratwu francuske Libanke
Rule Safar, nenametqivu ali ne mawe o~aravaju}u, upravo onakvu kakva odgovara poeziji pod zvezdanim nebom – pretposledweg dana Festivala, u pono}, na jednom od onih prijatnih i prisnih trgova kakvih ima u Lodevi i sli~nim francuskim provincijskim gradovima.
Tom prilikom, Filip Delavo je ~itao i delove iz svoje
zbirke izabranih pesama, pod naslovom Zaqubqeni bdelac, koja
je krajem godine objavqena u presti`noj seriji “Poezija” najveBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
175
}eg francuskog izdava~a Galimara. U razgovorima koje smo vodili, nagovestio mi je da se u toj zbirci nalazi i jedna pesma posve}ena Beogradu, koju je napisao tokom jednog vrlo kratkog boravka, ne znam ta~no kada, mo`da ~ak i za vreme posledweg rata.
U me|uvremenu, Delavo je bio i gost “Smederevske pesni~ke jeseni” i tom prilikom objavqen je dvojezi~ni izbor wegovih
pesama pod naslovom Nebeska plovidba, prema jednoj od pesama
iz wegove prethodne zbirke, tako|e objavqene u Galimaru, Rad
vremena. [to se ti~e pesme o Beogradu, koja je jo{ bila u {tampi, smatrao sam da treba sa~ekati trenutak i mesto koji joj sasvim odgovaraju; ~ini mi se da je ova rubrika Beogradskog
kwièvnog ~asopisa najboqi na~in da Filip Delavo u|e u grad
iz svoje pesme!
U kratkoj autobiografskoj bele{ci koju je sastavio za
smederevsku zbirku, Delavo je sam odredio svoj glas i put, podvla~e}i fonsku sli~nost izme|u te dve re~i na francuskom jeziku: voix i voie, ali “odbijaju}i jezi~ke igre i poku{avaju}i da pomiri modernost i nasle|e ìve tradicije”. Za Filipa Delavoa
pesnik je “bdelac u svetu izloènom katastrofi kome poezija
moè ponuditi jedan logos – ali ne i smisao”. Filip Delavo je
jedan od onih, pre re|ih, savremenih francuskih pesnika koje
treba “dràti na oku”.
K. M.
176
Aleksandar Milosavqevi}
POZORI[NA KLASIKA
I MI (DANAS)
Prava istina o interpretiraciji klasike na
savremeni scenski na~in zapravo je u o~ima posmatra~a
Situacija s takozvanom klasi~nom umetno{}u i klasi~nim umetni~kim delima naizgled je jasna jo{ od kada je Gete
formulisao svoju poznatu definiciju klasike. Na osnovu we bilo bi mogu}e odrediti i na{ dana{wi odnos prema klasicima
uop{te, a prvenstveno prema inscenaciji klasike u pozori{tu.
Naime, mi “pouzdano znamo” {ta spada u pojam klasike, a {ta ne.
Sigurni smo da kada na repertoar na{ih teatara stavimo dela
[ekspira, Molijera, Sofokla, Euripida, Rasina ili Getea ne}emo izneveriti ideju “klasi~nog repertoara”. Istom logikom
se rukovodimo i kada tragamo za rediteqem koji }e na scenu postaviti drame Nu{i}a, Jovana Sterije Popovi}a ili Koste
Trifkovi}a, premda se u slu~aju pomenutih autora suo~avamo s
pone{to komplikovanijim problemom: ovi pisci su “na{i”, kod
nas su mnogo ~e{}e igrani od stranaca, te se otuda za wihovo savremeno rediteqsko “~itawe” vaqa pomu~iti da bi bio prona|en adekvatan “kqu~”.
Uostalom, zar pre vi{e od pet decenija i samo Sterijino
pozorje nije nastalo prvenstveno da bi se podstakli teatri onda{we Jugoslavije da ~e{}e na repertoare stavqaju dela ve} pomalo zaboravqenog Jovana Popovi}a, ali se ubrzo pokazalo da veliki dràvni festival nije dovoqno primamqiv “mamac” za teatarske stvaraoce voqne da se bave Sterijom, te je prona|eno
177
spasonosno re{ewe kojim je na Pozorje dozvoqen pristup i drugim doma}im klasicima, da bi ne zadugo potom Sterijada postala
festival ~iji je koncept {iroko obuhvatao inscenaciju doma}eg dramskog teksta.
No kada smo kod Sterije, vaqa se prisetiti da je on vi{emawe bio “mrtav” za ovda{we pozori{te sve dok ga Dejan Mija~
nije, po~etkom sedamdesetih godina pro{log stole}a (u Srpskom narodnom pozori{tu), “pro~itao” na uistinu revolucionaran na~in prepoznaju}i ga kao na{eg istinskog savremenika, i
pokazao da nas se Pokondirena tikva uistinu ti~e svojim idejama i senzibilitetom... Bilo je potrebno samo malo iskositi pogled, na druga~iji na~in videti Sterijine dramske likove, redefinisati kontekst u kojem se ova komadija de{ava, uo~iti sli~nosti i razlike izme|u prosvetiteqsko-kriti~ke vizure kojom
je Sterija svojevremeno sagledavao probleme vlastitog vremena
i beskrupuloznosti aktera pa i kompletne epohe u kojoj je Mija~
reìrao ovu prevratni~ku predstavu.
Setimo se zatim na~ina na koji je svojevremeno Jan Kot
briqantno povezao slavni govor Nikite Hru{~ova na XX kongresu sovjetskih komunista, kada je prvi put kriti~ki progovoreno o staqinizmu, s nekoliko sedmica docnije odrànom premijerom Hamleta u Krakovu. Upravo }e taj Kotov esej postati
osnova za preispitivawe bezmalo kompletnog [ekspirovog opusa u svetlu vremena u kojem je poznati poqski esejista i jedan od
svetski najautoritativnijih {ekspirologa ìveo, a {to }e repozicionirati na{ odnos prema slavnom Elizabetancu, rezultirati prevodom kwige kod nas naslovqene [ekspir, na{ savremenik i provocirati niz prekretni~kih reìja Pitera Bruka.
I ne samo wegovih.
Vratimo li se na “doma}i pozori{ni teren”, zapazi}emo
da Mija~ev rediteqski “kqu~” za Steriju ipak nije bio odve}
inspirativan za druge wegove ovda{we kolege. Poput Pokondirene tikve, u sli~nom maniru, nastalo je nekoliko predstava koje su poku{ale da redefini{u odnos na{eg tada aktuelnog trenutka prema Steriji. Pa ipak, doma}i teatar je morao da se strpi i pri~eka gotovo desetak godina dok Dejan Mija~ nije na scenu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta postavio Pu~inu Branislava Nu{i}a, u to doba potpuno zanemarenu Ben Akibinu gra|ansku dramu, za koju je vaìo op{te prihva}en stav da je “neproduktivna za scenu”. Mija~ je, me|utim, dokazao da je i Nu{i}evom literarno nedovoqno uverqivom poku{aju da sledi ibze178
novske tragove, ~ine}i pri tom radikalan iskorak iz sfere komedije – gde se savr{ano snalazio – blagodare}i, razume se, druga~ijem pristupu, mesto na doma}oj pozori{noj sceni.
Uzgred, zanimqivo je da }e tri decenije nakon slavne premijere Mija~eve Pokondirene tikve, tako|e na sceni Srpskog
narodnog pozori{ta, isti komad na scenu postaviti mlada rediteqka Ksenija Krnajski, ovaj put prepoznaju}i u Sterijinom komadu elemente ibzenovske i strindbergovske dramaturgije, preoblikuju}i poznato delo klasi~ne srpske komediografije u serioznu dramu, optere}enu sloènim odnosima koji èstoko remete idili~nu sliku patrijarhalne stvarnosti kojoj pripadaju
i ~iju ideologiju afirmi{e ve}ina Popovi}evih dramskih junaka.
Jedan od retkih doma}ih rediteqa koji se usudio da dosledno ide Mija~evim stazama, ali da doma}e klasike poput Sterije,
Nu{i}a, ali i Qubomira Simovi}a ili Aleksandra Popovi}a,
ne “~ita” na mija~evski na~in ve} smelo otkriva druga~ije dimenzije dramske literature pomenutih autora, reaktuelizuju}i
ih u duhu vlastite savremenosti, jeste Egon Savin. Gotovo po
pravilu Savin se nekoliko godina posle svog profesora Mija~a
prihvatao reìja istih naslova ~ije inscenacije su u Mija~evim
postavkama prethodno ve} doìvqavale ogroman uspeh, da bi otkrivao nove, druga~ije aspekte, a to je ~inio na vrhunski umetni~ki na~in.
Savin se nedavno, opet, vratio “Mija~evoj temi” – inscenaciji jo{ jednog Nu{i}evog retko igranog dramskog dela, komada Tako je moralo biti (prethodno, jo{ davnih 80-ih, ovu gra|ansku tragediju na scenu Beogradskog dramskog pozori{ta postavio je Branko Ple{a), prepoznaju}i u patetici slaba{ne
dramske strukture melodramske niti, dovoqno sna`ne da ovo delo izdrì probu “preseqewa” u vreme koje }e sada{wi gledaoci
identifikovati kao svoje sopstveno. U~inio je to, me|utim, izbegavaju}i sve spoqa{we elemente – i na planu kostima i u ravni scenografije, dakle, ostaju}i na taj na~in veran Nu{i}evoj
eposi.
Qubi{a Risti} }e, recimo, davnih osamdesetih svojom postavkom Ri~arda III ([ekspir fest, Subotica) jo{ vi{e produbiti kotovske premise koje ukazuju na to da je [ekspir na{
istinski savremenik, a docnije }e i Jago{ Markovi} reìjama
drama kao {to su Lukrecija iliti @dero (Pozori{te na Terazijama) i Kate Kapuralica Vlaha Stuli}a (Narodno pozori{te
179
Sombor), Drì}evog Skupa (Jugoslovensko dramsko pozori{te)
ili Nu{i}evog Sumwivog lica (Narodno pozori{te Sombor),
ali i [ekspirove tragedije o mladim veronskim qubavnicima
Romeo i Julija (Pozori{te “Bo{ko Buha”), pokazati da je princip osavremewivawa dramske klasike itekako mogu}e bazirati
i na druga~ijim rediteqsko-dramatur{kim pretpostavkama.
Katkad smelim do mere koja lavira na ivici ìleta, ponekad drskim, no vazda pozori{no produktivnim.
Svi navedeni primeri (o kojima, pored ostalog, svedo~e
zbornici kritika, ali i ozbiqno utemeqene teatrolo{ke studije) pokazuju da je revolucionarnost primewenih rediteqskih,
dramatur{kih i, posledi~no, gluma~kih prosedea, ponajpre bila
zasnovana na ozbiqnim preispitivawima forme, na tragawima
utemeqenim na ànrovskom pomerawu.
Tako je komedija, napisana u vedrom duhu i s namerom da se
ukaè na izopa~enost pomodarstva, postala surovo ta~na slika
ve~ite malogra|anski gramzive potrebe da bude ukinut svaki poku{aj na{e integracije u svet, dok je {aqiva dramska igra o izopa~enosti primitivne vlasti prepoznata kao istina o nakaradnoj mentalitetskoj crti polupismenog naroda koji se instinktivno prilago|ava svakom vlastodr{cu. Otuda je dramska pri~a
o beskrupuloznoj ambicioznosti i krvavom hodu uzurpatora ka
vladarskom tronu postala predstava o palom an|elu svesnom
vlastite negativne uloge u funkcionisawu velikog Mehanizma
istorije, o ~oveku koji samosvesno i bez zadr{ke, no ipak opsednut griòm savesti, ispuwava svoju misiju u svetu koji je ustrojen na zastra{uju}e opskurnim principima.
Groteska i persiflaà, ironija i razli~iti oblici prenagla{avawa ili kombinavawa razli~itih scenskih elemenata
i teatarskih postupaka, pa i teatrolo{kih principa, slobodno
poigravawe ànrovima, oneobi~avawe, druga~iji na~ini gluma~ke igre, novi odnos prema scenskom prostoru i kostimu, smelost rediteqa, dramaturga, ali i scenografa i kostimografa da
se eklekticisti~ki poigravaju na na~in svojstven postmodernom
senzibilitetu, pokatkad su, naro~ito tokom osamdesetih godina
pro{log veka, davali sjajne, scenski uzbudqive rezultate koji su
ne retko, osim {to su funkcionisali na planu poetike i estetike, korespondirali i sa aktuelnim dru{tveno-politi~kim trenutkom.
Nije, recimo, bilo te{ko u Markovi}evoj somborskoj postavci Sumwivog lica, dakako u spoqa{woj, povr{inskoj ravni,
180
u~itati i izvesne akcente koji su se ticali kriti~kog sagledavawa milo{evi}evske Srbije, optere}ene primitivizmom na kojem je utemeqena izvitoperena ideja o samodovoqnosti. No, su{tinski, ova predstava je pozori{no funkcionisala – u ono doba, ba{ kao {to i danas funkcioni{e (jer je jo{ na repertoaru),
a esteti~ki je bila i ostala relevantna, bez obzira na konkretan
dru{tveni i politi~ki trenutak u kojem je nastala.
Mo`da je najindikativniji primer ovakvog osavremewenog tretmana klasike jedna od najboqih predstava nastalih u
srpskom glumi{tu za posledwih desetak godina – inscenacija
[eksirove Mere za meru u postavci Dejana Mija~a (SNP). Naime, pomenuta predstava je ubedqiv dokaz da je mogu}e uspostaviti savr{enu ravnoteù izme|u modernog rediteqskog prosedea,
usagla{enog sa senzibilitetom konkretnog trenutka u kojem je
ova Mera za meru premijerno izvedena, s jedne, te provokativnosti na planu politi~ke aktuelizacije, s druge strane, aktuelizacije koja je u tom ~asu bila presudno odre|ena slojevitom
“igrom” manipulacije na vi{e razli~itih nivoa, {to je bilo karakteristi~no za epohu Milo{evi}eve vladavine.
I Mija~evi Rodoqupci J. S. Popovi}a (prva verzija s kraja osamdesetih u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu) tako|e su
hrabro postavili dijagnozu vremena u kojem je ova predstava nastala, ali je istina koju su Sterija i Mija~ saop{tili bila odve} bolna i neprijatna, pa se onda{wa publika mahom nerado
ogledala u tom zrcalu.
S klasikom, ali onom kojoj se retko ili gotovo nikada ne
vra}amo, hrabro se poigravao i Zoran Ratkovi} u svojoj inscenaciji Gordane Laze Kosti}a (NP Sombor), “preseqavaju}i” dramsku strukturu ovog teksta u {armantni, raspevani i razigrani
muzi~ki spektakl, dok je jo{ ve}i stepen slobode iskazao Kokan
Mladenovi} svojim rediteqskim tretmanom Bomar{eove Figarove ènidbe (NP Sombor), a verovatno jedan od najradikalnijih pristupa postmoderne provenijencije ponudio je svojom reìjom Hamleta Gor~in Stojanovi} (JDP). U ovoj predstavi danski kraqevi} je na pozornici ~itao upravo – [ekspirovog Hamleta. Pri tom ne treba smetnuti s uma da {ekspirolozi smatraju da tajnu svake nove inscenacije ove tragedije vaqa odgonetati na taj na~in {to rediteqi moraju sebi da odgovore na pitawe s kojom to kwigom u rukama Hamlet luta hodnicima Elsinora. Razume se, Stojanovi}eva sugestija da Hamlet ~ita Hamleta
nije bila puka dosetka, jeftin parateatarski {tos, ve} deo doBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
181
sledno sprovedenog rediteqskog postupka osavremewivawa, ili
ta~nije: prepoznavawa ovog kultnog dela kao komada koji nas se
ti~e.
Ni{ta mawe {okantno nije delovala ni budvanska verzija
Banovi} Strahiwe, u reìji Nikite Milivojevi}a, provokativna predstava u kojoj je Mihizov komad naprosto okrenut naglava~ke, ali pri tom rediteq nije izneverio samu su{tinu
dramskog predlo{ka, jer je i wegova scenska “pri~a”, kao uostalom i Mihizova, svedo~ila o sukobu principijelnosti oli~ene u
individualnoj snazi pojedinca, s jedne strane, i “vi{ih” interesa koji kod Milivojevi}a nisu bili maskirani dràvnim razlozima, ve} su prikazani kao odraz sebi~luka i beskrupuloznosti,
{to su zapravo karakteristike stawa svesti qudi osu|enih na
ìvot u tranziciji.
Mo`da je odgovor na pitawe koje pred nas postavqa svako
novo scensko “~itawe”, tj. svako pozori{no osavremewavawe dela klasi~ne dramske literature, upravo u pomenutoj konstataciji zanovanoj na kriterijumu po{tovawa autenti~ne autorove
ideje. No, i dosledna primena tog kriterijuma podrazumeva slobodno arbitrirawe, jer je i u ovom slu~aju na delu pravilo: istina je u o~ima posmatra~a.
Sasvim je, naime, bilo razumqivo (i o~ekivano) {to su
mnogi pobornici teze po kojoj klasike ne treba uznemiravati
postupkom osavremewavawa, ili ih barem ne treba izlagati odve} radikalnim rediteqskim interpretacijama, javno zvi`dali
na premijerama pojedinih scenskih postavki klasike. Umesto
kriti~kih osvrta na takve predstave objavqivane su osmrtnice,
~ula su se ùstra protestovawa na “okruglim stolovima” koji su
okupqali predstavnike stru~ne javnosti...
Najlak{e bi bilo re}i da se osavremewavawu klasike protive puritanci, no u praksi na tom terenu zapravo nema “~vrstog” pravila, jer su i najeksponiraniji konzervativci svojski
podràvali neka od radikalnijih “~itawa” klasike, dok su se
svi zajedno – i najliberalniji i najkonzervativniji kriti~ari –
zgraàli nad nekim drugim inscenacijama dramskih klasika.
Pa ipak, u ovom trenutku na na{im pozornicama vi{e gotovo i da nema povi{enih tenzija provociranih sukobima izme|u
razli~itih doìvqaja tretmana scenskog osavremewavawa dramske klasike. Mo`da razloge odsustva ovakve vrste napetosti vaqa traìti u ~iwenici da u ovda{wem teatarskom ìvotu nema
ni odve} radilaknih tuma~ewa klasi~ne dramske literature.
182
Indirektan dokaz u prilog pomenute teze jeste i na~in na
koji doma}a publika i stru~na javnost reaguju na pojavqivawe
pojedinih predstava ~iji autori, u okviru programa Beogradskog
internacionalnog teatarskog festivala (BITEF-a), nagla{eno smelo, u duhu ekstremnih eksperimentalnih postupaka i iz
ugla senzibiliteta ovog vremena, oslu{kuju kako danas na sceni
zvu~e i izgledaju junaci klasi~ne literature.
Razloga zbog kojih na{i rediteqi odustaju od radikalnijeg pristupa klasici ima mnogo, ali se ~ini da je mo`da jedan od
najpresudnijih vezan za ~iwenicu da je ovda{we pozori{te isuvi{e intenzivno odbolovalo tu “boqku” jo{ koncem osamdesetih godina XX veka, u doba takozvanog rediteqskog teatra. Ovaj
aspekt uticaja postmoderne na svetski teatar odavno je smalaksao, u vreme kada su na ovim prostorima rediteqi jo{ uvek ose}ali nagla{enu potrebu da se “obra~unavaju” sa klasicima svetske dramske literature, “{trihuju}i” wihove komade, prevr}u}i ih naglava~ke, u~itavaju}i u wihove drame i ono {to autorima nije padalo na pamet da saop{te publici svoga vremena – a sve
u neskrivenoj nameri da klasiku po svaku cenu osveè, pribliè
duhu vlastite epohe i ose}ajnosti savremenog gledaoca. I dok su
u svetu ta moda i potreba pro{le, a tamo{wi teatar je uplovio u
druge vode, vra}aju}i se piscu i scenski ga tuma~e}i uz maksimalnu dozu uvaàvawa onoga {to je napisao, iskazuju}i pri tom
puno poverewe da klasika nije bez razloga sa~uvala taj status
uprkos menama vremena, doma}i teatar je usled op{te izolacije,
ostao li{en elementarnih informacija, pa je otuda trend radikalnog pristupa klasicima trajao predugo.
Sveì kontraprimer, koji naru{ava pravilo, svakako je
inscenacija Muzilovih Sawara, koje je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu reìrao Milo{ Loli}. Ve{to pronalaze}i
adekvatno dramatur{ko re{ewe u situaciji koja je definisana
osnovnom dramskom situacijom u kojoj pozori{na publika prisustvuje snimawu radio-dramske forme. Na jednoj strani je, dakle, ono {to je nameweno slu{aocima radio-programa, dok je na
drugoj ono {to teatarska publika vidi.
Evidentni raskorak izme|u audio materijala namewenog
slu{aocima radio programa i onoga {to ~uju i vide pozori{ni
gledaoci, omogu}ava Loli}u da premesti Muzila iz ibzenovskostrindbergovskog u postdramski kontekst, te da na taj na~in, poigravaju}i se, osavremeni Saware kroz istraìvawa na planu
scenske i dramske forme.
183
Uzbudqiv je bio i pristup Predraga [trpca tragediji o
mladim qubavnicima iz Verone. Naime, postavqaju}i pre nekoliko sezona Romea i Juliju na scenu Srpskog narodnog pozori{ta, rediteq je bezmalo kompletnu [ekspirovu tragediju
“{trihovao”, svode}i prakti~no tekst predstave na dijaloge koje
razmewuju Julija i Romeo. Poeti~nost tako stvorene dramatur{ke strukture jo{ je intenzivnije nagla{ena scenskom radwom
koju rediteq re{ava koreografijom zasnovanom na slepstiku i
elementima preuzetim iz estetike nemog filma. Na taj na~in }e
mehanicisti~ki oneobi~ena slika stvarnosti (realnog ìvota)
postati svojevrsni “okvir” za lirizam odnosa dvoje nesre}nih
qubavnika. Ovom hrabrom verzijom Romea i Julije [trbac je postavio provokativno (retori~ko) pitawe: nije li automatizam
koji defini{e funkcionisawe na{e dana{we stvarnosti zapravo jo{ è{}a prepreka za realizaciju istinskih emocija?
S druge strane, naj~e{}i pristup klasici, a u kontekstu
wenog osavremewivawa, svodio se (a i danas se svodi) na jeftino
u~itavawe najpovr{nijih nivoa aktuelne stvarnosti u klasi~nu
dramsku literaturu – gotovo po pravilu ciqaju}i na banalne
aspekte politi~ke svakodnevice.
Pa ipak, nije ba{ svako dana{we scensko osavremewivawe
klasike zasnovano na politi~kim premisama.
Naprotiv, u svojoj pre dve godine premijerno izvedenoj
scenskoj interpretaciji romana Me{e Selimovi}a Dervi{ i
smrt, na sceni beogradskog Narodnog pozori{ta, Savin je odlu~io da, premda je koristio staru dramatizaciju Borislava Mihajlovi}a Mihiza, radwu predstave premesti iz 18. veka u epohu
pedesetih godina pro{log veka. Na taj na~in, rediteq je, u saradwi s dramaturgom Branislavom Ili}, zapravo vratio Selimovi}evu pri~u realnim korenima – vremenu komunisti~kih obra~una s politi~kim neistomi{qenicima, me|u koje je spadao i
pi{~ev brat, streqan 1944. godine pod nikada u potpunosti rasvetqenim okolnostima.
“U politi~kom sistemu u kojem se peva o izgradwi i slobodi a zbog jedne re~i gubi ìvot, moralna odgovornost bilo kog
pojedinca, pa i dervi{a, ne moè da se posmatra izvan konteksta
vlasti i dràve”, napisa}e Branislava Ili} u programu za predstavu.
I zaista, na osnovu idejnog re{ewa prostora koje je ponudio rediteq i uz pomo} kostimografa Jelene Stoku}e, u beogradskoj predstavi bitno je izmeweno bezmalo sve u odnosu na
184
ambijent karakteristi~an za roman. Sve osim mra~nih tonova
koji su Ahmeta Nurudina kroz potragu za bratom vodili do vlastite propasti. A upravo }e to biti i presudna spona koja povezuje 18. vek, 1944. godinu, odnosno rane pedesete, kada je stasavala
nova Jugoslavija, i dana{wicu. Jer, kako veli Ili}eva, “Naàlost, bez obzira na napore i zakone da se prava i ìvot pojedinca u savremenom svetu za{tite, svedoci smo da bi se Ahmed Nurudin bez ve}ih problema mogao pro{etati i kroz na{e vreme, i
sigurno bi naleteo na neka zatvorena vrata, na qude koji ne daju
odgovor, na muk i podsmeh, a mogao bi da izgubi i ìvot zbog izgovorenih re~i”.
I najnovija postavka slavnog mjuzikla Kosa u Ateqeu 212,
u rediteqskom vi|ewu i adaptaciji Kokana Mladenovi}a, postavi}e mnoga provokativna pitawa i otvori}e ne mali broj dilema
pred ovda{we analiti~are upravo u kontekstu problema koje
podrazumeva tretman klasike – a Kosa to svakako jeste – na savremen scenski na~in.
Mladenovi}, naime, preme{ta radwu mjuzikla iz {ezdesetih godina pro{log stole}a u na{e doba, aktuelizuju}i pitawe
185
koje implicira mogu}e neprijatne odgovore: {ta se u me|uvremenu, od epohe koju su obeleìle akcije, protesti, muzika i pogled na svet dece cve}a, te premijere iz 1969. godine u reìji
Mire Trailovi} i Zorana Ratkovi}a (tako|e u Ateqeu) do danas, dogodilo s idejom revolucije? I to u svetu ~ija pravila sada
odre|uju norme korporativne ideologije i globalizma.
Vijetnam je, tako, preimenovan u Irak, bunt flower – power
ideologije dobija obrise antiglobalisti~kog protesta, songovi
koji su bili za{titni znak hipi generacije bi}e, zahvaquju}i
novim aran`manima Marka Grubi}a i grupe “Wroom”, redefinisani zvukom karakteristi~nim za savremene muzi~ke trendove, ba{ kao {to je i neko} non{alantno lelujawe ~lanova “plemena” sada dobilo precizno uobli~enu formu brodvejske koreografije, ~ija autorka je Moca Horvat.
O umetni~kim kvalitetima i dometima ove predstave }e,
dabome, pisati pozori{ni kriti~ari, ali u kontekstu teme ovog
teksta vaqa konstatovati da je ideja Mladenovi}eve adaptacije
(~iji je ciq aktuelizacija ovog mjuzikla) u osnovi problemati~na, bez obzira na nesumwivo dobre namere i ispravnu logiku na
kojoj je dramatur{ki baziran princip osavremewivawa.
Nevoqa je, naime, u tome {to je ideja autenti~ne Kose su{tinski vezana za vreme u kojem je nastala, pa je ve} i Formanova filmska verzija iz 1979. godine, ma koliko filmski maestralna, delovala odve} stilizovano.
U najnovijoj ateqeovskoj Kosi problem, me|utim, nije u
stilizaciji, ve} u ~iwenici da vapaj za korenitim promenama
na~ina funkcionisawa savremenog sveta koje treba sprovesti,
barem u ovom ~asu, nema odjeka. Mehanizam gu{ewa svake revolucionarne ideje do te je mere suptilno utkan u same temeqe svakog
savremenog dru{tvenog sistema, makar on bio i demokratski oblikovan, da ideje Xorxa Bergera, glavnog aktera mjuzikla, danas
deluju naivno i bezazleno. Na drugoj strani, istini za voqu, Kokan Mladenovi} do detaqa razobli~ava perfidnu metodologiju
kojom sada{wi establi{ment uspe{no gu{i svaki poku{aj ugroàvawa Sistema, no pri~a na kojoj je bazirana Kosa pruà isuvi{e fragilan okvir za demaskirawa te metodologije, te je ~ini
se bilo boqe prona}i drugu dramsku osnovu za predstavu koja
treba da opravda ambicije najnovije premijere Ateqea 212.
Uostalom, o suptilnosti antirevolucionarne metodologije establi{menta re~ito svedo~i i spisak sponzora koji su pomogli nastanak ove Kose.
186
Sr|an Vu~ini}
BAJKE I HORORI
GLOBALNOG SELA
38. FEST, Beograd, 19–28. februara 2010.
Slogan ovogodi{weg FEST-a (Ohrabruje!) namerno je trebalo da podse}a na hakslijevski slogan legendarnog prvog
FEST-a – Hrabri novi svet. Ali ova analogija ostaje tek mrtvo
slovo na papiru, ukazuju}i upravo na kontrast: FEST 2010. ni po
~emu se ne moè porediti sa FEST-om 1970; ni po filmovima, ni
po zna~aju za kulturu grada i regiona, ni po odzivu gostiju i publike. Svega jedna projekcija u Sava centru bila je ove godine
rasprodata (za film Polanskog), a nakon otkazivawa Alekseja
Balabanova FEST se suo~io i sa najskromnijom listom gostiju u
proteklih nekoliko godina. O~igledno je da je zdawe FEST-a
tro{no i dotrajalo, ba{ kao i zdawe Sava centra, gde su ukras
postale kofe za vodu koja na sve vi{e mesta proki{wava. O~igledno je da je FEST-u, kao i Sava centru, mamutima iz vremena
Titovog socijalizma, potrebna temeqna rekonstrukcija; i o~igledno je da to jedino ne vide gradske vlasti, uquqkuju}i se u
pri~ama o navodnim uspesima.
U narednom tekstu proba}u da u kratkim crtama predstavim nekoliko ostvarewa, pre svega autorskih, umetni~kih filmova koji su obeleìli 38. FEST.
187
U ovom svetu: filmovi Iskasapqena, Liban
i Pisac iz senke
Slikom globalne civilizacije na otre`wuju}e surov i
beskompromisan na~in bavi se nekoliko filmova, nagra|enih
pro{le i ove godine na najve}im svetskim festivalima.
Film Iskasapqena (Kinatay) filipinskog rediteqa Briqanta Mendoze privukao je pa`wu na pro{logodi{wem Kanskom festivalu, gde je osvojio i nagradu za najboqu reìju. Radwa filma odvija se u dana{woj Manili: student policijske akademije, prinu|en da izdràva porodicu, nakon nekoliko akcija
reketirawa, prihvata ponudu svojih starijih kolega policajaca
za jedan “specijalni projekat”. Oni odlaze u jedan no}ni klub
odakle kidnapuju prostitutku, ènu koja je upala u o~igledno
neoprostive dugove prema kriminalnim bosovima. U daqem toku
filma, ra|enom u realnom vremenu, uglavnom kamerom iz ruke,
pratimo ~itavu akciju otmice, ubijawa, komadawa tela `rtve, i
bacawa wenih raskomadanih udova po razli~itim delovima grada – akciju koju, pla}eni u slu`bi mafije, izvode pripadnici policijske jedinice. Naturalizam i dokumentarnost Mendozinog
stila ~esto deluje {okantno i mu~no, pa ipak ova rediteqska
forma posve je opravdana i prikladna. Naime, tek posredstvom
we autor ostvaruje sna`nu i sveobuhvatnu sliku ne samo filipinskog dru{tva, nego i dana{weg sveta uop{te – kao bezizlaznog prostora kojim suvereno vlada mafija. Okrutnost i bestijalnost u takvom svetu su promi{qeni i sra~unati, a izvode ga
“pripadnici reda i zakona”, sa hladno}om i profesionalno{}u
kasapskih momaka.
Sugestivnu sliku ovog na{eg sveta, vi|enog kroz ni{an
tenka, daje nam i pobednik Venecijanskog festivala, film Liban (Lebanon) izraelskog rediteqa Samuela Maoza (koji je bio i
gost ovogodi{weg FEST-a). Maozova pri~a doga|a se tokom libanskog rata po~etkom 80-ih: ~etvorica izraelskih vojnika nalaze se u tenku koji pretraùje neprijateqski grad. Promi{qenim autorskim postupkom, reìja sve vreme teì da perspektivu
publike poistoveti sa doìvqajem vojnika zarobqenih u ma{ini tenka. I kao gledaoci, vidimo svet samo iz dve vizure: kroz
ni{an, ili u zatamwenom prostoru unutra{wosti tenka u kojem
se umazana lica vojnika jedva raspoznaju. âk i u tako redukovanom prostoru autor uspeva da izvede solidnu karakterizaciju
188
Scena iz filma Antihrist Larsa Fon Trira
likova; da radwu dovede do momenata dramske tenzije i do tragi~nog raspleta na kraju. Jedino u uvodnom i u zavr{nom kadru
vidimo tenk spoqa, zalutao u jednom poqu me|u suncokretima.
Taj poetski detaq sugeri{e nam, mo`da, i postojawe druga~ijeg,
lep{eg sveta, skrivenog za ve}inu ~ija je stvarnost zarobqena u
ciklusima bliskoisto~nih ratova i mr`we kao u ~eli~noj karoseriji tenka.
Pisac iz senke (The Ghost Writer) Romana Polanskog zlo savremenog sveta sagledava u koordinatama politi~ko-{pijunskog
trilera. U pri~i o piscu koji je pozvan da pomogne biv{em britanskom premijeru Langu u pisawu wegovih memoara sadràna je
i neskrivena aluzija na “lik i delo” Tonija Blera. Ubrzo otkrivamo da je Lang osumwi~en za mu~ewa koja su britanske jedinice
sprovodile nad zarobqenicima u Avganistanu, i da }e verovatno
odgovarati pred me|unarodnim tribunalom u Hagu. (Zato biv{i
premijer ostaje na privatnom posedu u SAD koja jedina ne isporu~uje svoje gra|ane tribunalu.) Pretvarajaju}i se u drugom delu, prili~no nemotivisano, u agenta i kontraobave{tajca, radoznali pisac otkriva da je premijer jo{ kao student zavrbovan od
CIA-e, te da je tako u{ao u politiku s ciqem da u Britaniji
sprovodi ameri~ku politiku. Operi{u}i sa dosta poznatih teza, pa i op{tih mesta dana{we globalne politike, Polanski
ipak uspeva da skroji zanimqiv i intrigantan zaplet, pri~u koBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
189
ja provocira upravo sporna, skrivena i pre}utana mesta u odnosima izme|u SAD i wenih evropskih saveznika. Pisac iz senke,
sa Juanom Makgregorom koji u ovoj naslovnoj ulozi dostiè gluma~ku zrelost, reìran je sa majstorskom precizno{}u, ali i
rutinski u isti mah, u okvirima ànra. Polanskom, kao i u Pijanisti i nekim ranijim filmovima, i ovde nedostaje li~ni pe~at, ona “psihopatologija svakodnevnog ìvota” koja je u wegovim delima iz 60-ih i 70-ih godina kreirala neponovqivi autorski svet.
Ipak, Pisac iz senke ostaje zna~ajno ostvarewe za razumevawe ovog na{eg sveta – mo`da }e nam, na primer, ovaj triler pomo}i da shvatimo za{to je 77-godi{wi Polanski pre nekoliko
meseci uhap{en u [vajcarskoj, skoro ~etiri decenije posle navodnog silovawa maloletnice, i podizawa optu`nice protiv
wega u Sjediwenim Dràvama.
Bajke megalopolisa: filmovi Xin,
Lutka na naduvavawe i Akvarijum
Postoje, na sre}u, jo{ uvek i filmovi koji se umesto velikih problema fokusiraju na male qudske pri~e, na poeziju svakodnevice koju, poput svitaca, isijavaju desetine miliona ìvota u dana{wim megalopolisima. U tom krugu pri~a nastaju ponekad zadivquju}e bajke koje (za razliku od onih beìvotnih, holivudskih) intenzivno tragaju za smislom egzistencije.
Siè filma Xin (Gigante) argentinskog rediteqa Adrijana Binijeza (ra|enog u urugvajsko-argentinsko-nema~koj koprodukciji) prati ìvot no}nog ~uvara u jednom supermarketu u
Montevideu, rastom ogromnog, ali stidqivog i povu~enog tridesetpetogodi{waka. “Drama” se za~iwe u trenutku kada ~uvar na
ekranu kojim nadgleda supermarket ugleda mladu ~ista~icu i zaqubi se u wu. Ume}e autora ogleda se u ~ehovqevskom majstorstvu da od malog i naizgled trivijalnog na~ini veliko i va`no;
da proizvede dramu iz situacije oskudne dramskim potencijalom. Ra|en minimalisti~ki, sa uglavnom stati~nom kamerom,
Xin postupkom donekle podse}a na Kaurismakijeve filmove.
Upravo nepretencioznost i svedenost postupka otvaraju katkad
{ire poqe za gledaoca: za doma{tavawa i otkrivawa dubqih
zna~ewa i slojeva filma. Pored bizarne qubavne pri~e sa hepi190
endom, u Xinu otkrivamo i prvorazrednu bajku megalopolisa i
aktuelne globalne civilizacije. ûvaju}i bri`qivo dana{wi
“vrt izobiqa”, kao onaj xin iz bajke Oskara Vajlda, i ovaj wegov
urugvajski sabrat doìvqava neku vrstu epifanije. Hladno izobiqe supermarketa, lice i kulisa dana{weg sveta, nikoga ne moè nahraniti – ne bismo li preìveli, moramo tragati za wegovim sirotiwskim nali~jem.
Motiv urbane bajke dominira filmom Lutka na naduvavawe (Air Doll) japanskog autora Hirokazu Korede. U dana{wem Tokiju jedan japanski slu`benik, poput mnogih wegovih kolega,
ìvi sam sa ènskom lutkom – ona je wegova “seksualna igra~ka”
i nemi sagovornik. Tek kada lutka oìvi i po~ne da hoda gradom,
bajka moè da po~ne. Mo} bajkovitog fantazma izraèna je u
dvostrukosti tog bi}a koje negira zapadwa~ku, aristotelovsku
logiku: ona je oìvela devojka, ali i lutka koja se pita {ta je to
starewe, {ta zna~i kada neko slavi ro|endan. [to je jo{ va`nije, Koreda ubedqivo reìjski konkretizuje svoju antiaristotelovsku logiku: oìvela lutka uglavnom je prava glumica, ali ~esto na woj otkrivamo neìve detaqe, glavu gumene lutke, ili
stomak na kojem je pumpica za naduvavawe. Oìvela lutka jeste
i nije ~ovek, i ta jednovremenost ìvog i ne-ìvog daje Koredinom filmu dimenziju filozofske parabole o egzistenciji. Da
bismo se zbiqa zapitali nad qudskom prolazno{}u, moramo se
Orasio Kamanduqe u filmu Xin Adrijana Binijeza
191
od we udaqiti, vinuti u neki drugi modus postojawa – i kao {to
su to ~inili prizemqeni an|eli u Vendersovom Nebu nad Berlinom, tako u Koredinom delu nad paradoksima ìvota na zemqi
lamentira jedna oìvela lutka.
Film Akvarijum (Fish Tank) britanske rediteqke Andree
Arnold pre bismo mogli odrediti kao anti-bajku koja se nastavqa na tradiciju najboqih ostvarewa Kena Lou~a ili Majka Lija posve}enih “qudima sa ponora” britanske niè klase. “Fish
Tank” u slengu ozna~ava ìvot “u akvarijumu” u sirotiwskim
stambenim blokovima kakav je i onaj u opusto{enoj industrijskoj zoni Eseksa gde se radwa filma odigrava. Odrastawe i bolno seksualno sazrevawe petnaestogodi{we Mije, glavne junakiwe filma, pra}eno je sirovom i surovom slikom “akvarijuma” u
kojem kao socijalni slu~ajevi tavore majke-alkoholi~arke i deca-kopilad. Lik Mije, me|utim, uzdiè pri~u daju}i joj nesumwivo poetske vrednosti – u woj su pome{ani divqa impulsivnost sa rawivom ose}ajno{}u, najgore psovke koje iz tog kala dolaze, sa ùdwom da se iz wega uzdigne (i ples u ritmu brejkdensa
ili pesme “California Dreamin” za heroinu je put bekstva, izlaska
iz ku`nog ribwaka vlastitog porekla i sirotiwskog prokletstva). I krajwi verizam, kako pokazuje Arnoldova, zadobija svoj
smisao tek u trenucima koji ga prevladavaju, koji se nad wim uzdiù. There is no Mystery so great as Misery, zapisao je davno u jednoj bajci Oskar Vajld; i kao da filmovi britanskog neo-realizma crpu svoju pravu snagu iz istine sadràne u toj sentenci.
Nove Litanije Satani: Antihrist Larsa Fon Trira
Filmom Antihrist (Antichrist) danski rediteq ubedqivo
potvr|uje vlastitu reputaciju najkontroverznije li~nosti u dana{wem art-filmu. I dok jedni u wemu vide genijalnog umetnika bez premca, drugi se ne usteù da ga nazovu ve{tim manipulatorom i {arlatanom. Kao propovednik surovosti i {oka, sa Antihristom je svakako oti{ao najdaqe: pri~a govori o bra~nom
paru koji nakon smrti deteta poku{ava da kroz neki vid psihoterapije prona|e put oporavka. Zapravo, deluje nam kao da mu`
(Vilijem Defo) tim gubitkom nije pogo|en, on od po~etka uzima
na sebe ulogu terapeuta ène ([arlota Gensbur), obolele od tuge i depresije. Kada odu u {umu, u wihovu planinsku ku}u, èni192
na bolest razvi}e se vremenom u pomamno ludilo, i mu` }e biti
primoran da je likvidira ne bi li se spasao.
Fon Trirov film mogli bismo odrediti kao osoben vid
horora, mo`da kao horor prirode, ili gino-horor. Negde u sredini filma nailazimo na indikativnu misao junakiwe prema kojoj je “Priroda crkva Satane”, a ubrzo }e i zvu~ne i vizuelne manifestacije iz sveta prirode jasno potvr|ivati izre~enu èninu tezu. Tokom raspleta, sama èna preuzima na sebe sve zastra{uju}e prerogative prirode – i ta strindbergovska poruka raste
dobrim delom na temequ arhetipskog straha od ènskog, vezuju}i se i za motive mita o Orfejevoj smrti, kao i Euripidovih Bahantkiwa. Strah od bezdane iracionalnosti ènske prirode, na
kojem je po~ivao i sredwevekovni “lov na ve{tice”, Fon Trir
poku{ava da iskoristi i kao osnovnu energiju svog novog filma.
Spajaju}i senovitost ène sa senovito{}u prirode, kao da èli
da progovori iz srca tame i haosa, u duhu gnosti~kih u~ewa o palom svetu prirode i ploti.
Sve ovo deluje i pomalo komi~no, i ~esto besmisleno, jer
Lars Fon Trir je sve vreme propovedni~ki ozbiqan; on razvija
svoju viziju bez trunke humora i ironije, kao posledwu istinu o
svetu i ~oveku. Pri tom, likovi su mu veoma slabo razvijeni,
psiholo{ki nemotivisani – oni su prakti~no oru|a Fon Trirove vatrene “propovedi”. Problem je, naravno, i {to je ta propoved prili~no banalna i otrcana fraza u svetu koji je, vo|en “mu{kim principom”, doveden na ivicu propasti. Tako|e, i rasko{na Fon Trirova sinemati~nost, ~esto na granici sa hladnom
artificijelno{}u, prevashodno je u funkciji kamuflirawa
unutarwe praznine kojom odi{e svet danskog autora. Na kraju,
moèmo se sloìti sa tezom da je svaki veliki rediteq, izme|u
ostalog, i iluzionista i manipulator – ali ako bi ovo postalo
samodovoqna svrha, smisao umetnosti, pa i autorskog filma,
bio bi nepovratno izgubqen.
193
KWIGE n n n
Gojko Boòvi}
DRAMA BEZNADNE
EGZISTENCIJE
Stevan Tonti}: SVETO I PROKLETO, Matica srpska,
Novi Sad 2009.
Tragi~ki modus i pateti~na intonacija obeleìli su poeziju Stevana Tonti}a. Tragi~ki modus pesnikovih stihova izrasta na temeqnom ose}awu sveta kao mesta udesa i pada u stawe greha i zebwe, dok je pateti~na intonacija oblik izgovora tog ose}awa. U tom izgovoru prepli}u se ispovednost i melanholi~nost,
uskome{anost jedinke i wen podignuti ton, evokacija svakodnevne jadikovke i stalno dramatizovano obra}awe vi{im silama i
savremenim prizorima. Tako nije samo u Tonti}evoj kwizi Sarajevski rukopis (1993) i u pesmama posle we, ve} i u kwigama iz ranije pesnikove faze u rasponu od Nauka o du{i i drugih veselih
pri~a (1970) do Ringa (1987). Tonti} svuda govori podignutim i u
toj podignutosti vibriraju}im glasom, tmolim i melanholi~nim,
uvek se nekome obra}aju}i i uvek iznova svedo~e}i o nedovoqnosti egzistencije i uzdrhtalosti jedinke neprilago|ene svetu i u
strahu pred wim.
Ako se u prvoj fazi Tonti}evog pesni{tva moè govoriti o
povremenoj izvesnoj disproporciji izme|u tema ove poezije i wene
nagla{ene energije patosa, onda pesme iz Sarajevskog rukopisa i
potowi pesnikovi stihovi pokazuju kako je wena prete`na intonacija do{la u saglasje sa dominantnom temom wene druge faze. Konkretan povod ovih pesama u~inio je da osnovni modus i osnovni ton
195
pesnikovih stihova dobiju sna`no upori{te u stvarnosti i da, samim tim, dobiju i snagu svedo~anstva. Imenovana i opisana patwa,
vi|ena u detaqima zlehudog qudskog ìvota, pa otuda i potresnija
i drasti~nija u svojoj svakida{woj pojavnosti, progovorila je na
sav glas. To, me|utim, vi{e nije jeza od sveta, od naslu}enog i nevi|enog, ve} duboko proìvqeno iskustvo, opipqivo u svojoj konkretnosti.
Dovoqno je pogledati dva primera iz dve faze ove poezije. U
pesmi “Neosporne vrednosti ìvota” iz prve pesnikove kwige kaè se:
“Moj o~aj i moje ni{tavilo moja skupocena praznina
a zatim àr na kom je sve to zasnovano
sjajne su vrednosti koje tek treba ispitati
i koje ulaze u sastav ~oveka – neosporno.”
I o~aj i ni{tavilo i praznina, koliko god bili nagla{avani i doìvqavani kao vlastiti, izraz su jednog na~elnog doìvqaja sveta punog tamnih slutwi i predose}awa. Ali kada se u Sarajevskom rukopisu, u trodelnoj pesmi “Groza”, do krajwih posledica
multiplikuju tri re~i – razlupano, smrskano, usplahireno – onda
se na~elni stav konkretizuje, u najve}em mogu}em stepenu, kao proìvqeno iskustvo patwe koje traì izraz u lomnim i vapiju}im
stihovima. Ti stihovi niti iskupquju, niti nagove{tavaju utehu,
oni su svedo~anstvo zebwe i ispovest straha.
U ovim stihovima, koji su ispunili i najve}i deo kwige Sveto i prokleto, pratimo kako Tonti} postaje svedok uàsa rata u
Bosni i Hercegovini u prvoj polovini posledwe decenije XX veka
i godina koje su do{le posle toga, ali u kojima istorija nije ni
primirena, ni ohla|ena. Patwa ~ovekova u ratu, ra{~ove~ewe i
nihilisti~ki slom humanisti~kih vrednosti, {to su sve veliki
izazovi ovog dela Tonti}eve poezije, nu`no su zahtevali pateti~nu stilizaciju koja ispoveda i svedo~i, jer je to jedino i najvi{e
{to moè.
Dok je ranije Tonti} “hulio i posve}ivao”, on u drugoj fazi
svoje poezije istupa kao svedok i melanholi~ni hroni~ar posuvra}ene svakodnevice, u kojoj su sve boje stamwene, a nijedno lice sveta nije spokojno. Vedrina je napustila svet Tonti}eve poezije, a pesnik to izraàva vrlo subjektivno i ispovedno, ne usteù}i se da
posegne za primerima iz neposredne svakodnevice i sasvim konkretnog iskustva. âk i kada govori o qubavi, Tonti}eva poezija ne
oblikuje delatan humanisti~ki kontrapunkt tamnim principima
postojawa, niti mogu}e smirewe duboko proìvqenog iskustva, ve}
196
pre svega, samo svedo~anstvo da uàs egzistencije ima snagu da potre i epifanijsku i iskupquju}u ulogu qubavi. Svet je, dakle, zaokruèn i usred tako doìvqenog totaliteta nema napuklina, ve}
samo patwe, jeze i straha. Vaqda je u Tonti}evim stihovima samo to
duboko humanizovano ose}awe patwe, jeze i straha potvrda o qudskoj dimenziji stvarnog i jedino mogu}eg sveta vidqivog u pesmama
ovog pesnika. Tako je i u kwizi pesama Sveto i prokleto.
Po~iwu}i obrnutom himnom (“Hvala Ti, Gospode, {to me
oslijepi”; “Hvala Ti {to dar mi sluha uze”; “Hvala Ti {to dar mi
govora uze”), kwiga Sveto i prokleto predstavqa, u celini, dramu
beznadne egzistencije. Jedinka svoj svet doìvqava kao “svjetsku
mra~inu do lakata”, a sopstveni glas kao uzaludan: “Moje pani~ne
znake ne prima{“. Otuda se taj glas u nekim od pesama u ovoj kwizi
ne samo ~uje nego i imenuje kao “zamukli krik”.
Taj “zamukli krik” je uobi~ajeni glas o uàsu egzistencije, a
dubinu tog uàsa lirski subjekt nagla{ava wegovim janusovskim
licem – sramom. Krajwa drama postojawa, intenzivirana slikom
palih “gorwih nebesa” i slikom “sinova i k}eri” koje “na klanicu
vode”, ukazuje na smrt, ra{~ove~ewe i zverstva kao svakodnevno iskustvo. U kwizi Sveto i prokleto, mo`da i vi{e nego u prethodnih nekoliko pesnikovih kwiga, uàs egzistencije se projektuje na
naj{iri ekran iskustva: to vi{e nije samo bosanska istorija na{ih
dana, ve} “globalna crna fe{ta” koju ne smiruje ni odlazak u Jerusalim, ni odlazak u hram, ni obra}awe bli`wima ili vi{wima.
Mada se moè uzeti i kao jedinstveno obra}awe u kojem su pojedina~ne pesme samo odlomci i prizori iz smra~ene egzistencije,
Tonti}eva poezija u kwizi Sveto i prokleto proti~e u tri raspoznatqiva dijaloga. Jedno je dijalog jedinke sa sobom, ìv i nesmiren, pun nespokojstva i izgovorenih zebwi. Glas o~aja je osnovni
ton ovog dijaloga. Drugo je dijalog sa humanisti~kim vrednostima,
u kojem se preispituju glasovi kwièvne, kulturne i duhovne tradicije, ali, ipak, najvi{e wihovo prisustvo u savremenom svetu.
Iskazan u polemi~kom tonu i ispuwen sumwom potvr|enom u iskustvu, ovaj dijalo{ki tok nastoji da utvrdi {ire okvire udesnog egzistencijalnog iskustva. U tre}em dijalogu, a oni se nekada i dopuwuju ili proìmaju, ova poezija se, bez mnogo nade, ali sa mnogo potrebe, obra}a Bogu.
Tamna slika sveta kakva je ovladala u kwizi Sveto i prokleto nije samo privremeni, makar i drasti~ni poreme}aj u svetu, ve}
svet takav kakav jeste, ustaqen u svojim obredima nasiqa, patwe i
straha. Tek u ponekoj pesmi Tonti} dozvoqava da se uspostavi i ne{to druga~iji pogled na svet, recimo kada govori o osloncu u intimi, ili kada svedo~i o snazi qubavi. Ali to u osnovnom ne mewa
197
glavni tok wegove poezije, niti ho}e da naknadno osmisli ili uspokoji opisani svet, ve} vi{e sugeri{e potrebu uzdrhtale jedinke da,
u kakvom retkom predahu od uàsa svakodnevice, prizove smisao odsutan iz iskustva obi~nog qudskog dana. Uzmimo kao primer pesmu
“Pohvala qubavi”. Mada se u woj qubav uzima kao epifanija i mada
najve}i deo pesme, za Tonti}a sasvim neo~ekivano, jeste izgovorena
himna, wen podnaslov “Nesavremena pjesan” ukazuje na pesnikovu
potrebu da jasnom relativizacijom ostane u saglasju sa dominantnom projekcijom vlastitog sveta. Qubav se, u izokrenutoj perspektivi koju name}e stra{no iskustvo, slavi i u pesmi “Mladi} se
opra{ta od mrtve drage”, ali ni ta qubav nije spas, ve} samo “jedina / sre}a nemogu}eg mog ìvota”.
Vode}i u pesmi “Mala rasprava o qepoti ìvota” dijalog o
tome da li je ìvot lep i da li je mogu}e prepustiti se wemu i uìvati, pesnik posebno pomiwe ekstati~ne ~asove “qepote i grozote”, da bi nas vodio prema finalu u kojem vrhuni izvorno ose}awe
ovog sveta u wegovoj poeziji: “Vaqa to podnijeti.”
I zaista, ìvot koji se podnosi, a kojem se ne ne prepu{ta i u
kojem se ne uìva jeste najpre drama bez nade i bez utehe. O tome govore dramatizovani i subjektivni, beznadni i ispovedni stihovi
Stevana Tonti}a u kwizi Sveto i prokleto.
Alen Be{i}
RIJEÎ KOJE MOGU SVE
@ivorad Nedeqkovi}: OVAJ SVET, Arhipelag,
Beograd 2009.
Ima pjesni~kih kwiga koje se otvaraju na prvo, eventualno
drugo ~itawe, neusiqeno razlistavaju}i svoja asocijativna ~vori{ta ili stvaraju}i uzbudqive slikovne i smisaone kovitlace kod
“posve}enih izu~avalaca i zaqubqenika” poezije, dok neke druge
zbirke zahtijevaju opetovano zadubqivawe, koncentraciju vi{eg
reda, zama{no kwièvno-filozofsko predznawe, a ponekad jednostavno odgovaraju}e ìvotno doba kako bi se iskustveno rastuma~ile i aktivirali se izvjesni estetski, emocionalni, kognitivni
impulsi u ~itaocu. Prethodne dvije kwige @ivorada Nedeqkovi}a, Negde blizu (2003) i naro~ito Drugi neko (2005), bez sumwe
pripadaju potowoj skupini. U wima se, kako sam svojevremeno zapisao povodom zbirke Drugi neko, radikalnim procesom pounutar-
198
wewa predmetni svijet raspoznaje tek u nagovje{tajima, nedore~enostima, posredovanim i hermeti~nim mentalnim otiscima u diseminiranoj (pod)svijesti lirskog junaka. Istovremeno, te su senzacije i spekulacije katkad toliko neuhvatqive i osjetqive da se
raspliwuju u ~itala~koj svijesti i nestaju poput tragova na vodi
ve} u momentu kada se pre|e na odgonetawe sqede}eg stiha ili
strofe, {to navodi na svojevrsno meditirawe nad semanti~ki
fluidnim tekstom.
Nasuprot tome, posqedwa Nedeqkovi}eva kwiga, indikativnog naslova Ovaj svet, ~ini se naoko prili~no transparentnom, nepretencioznom, komunikativnijom ~ak i od wegovih ranijih zbirki, uglavnom zasnovanih na elementima mimeti~kog prikazivawa
neposredne stvarnosti, veristi~koj slikovnosti i povjerewu u ~ulni doìvqaj. Narativnom jezi~kom frazom, hotimi~no neoptere}enom bravuroznim metafori~nim rje{ewima ili parnasovskim
estetizmom – ali koja i daqe ra~una na jasnu i primamqivu vizuelnu sliku kao osnovnu jedinicu liri~nosti – pjesnik u pet ciklusa
ispisuje vi{edjelne poetske tekstove mahom polaze}i od konkretnih doga|aja, od svakodnevnih prizora u kojima se nahode zapretene
simboli~ke zalihe, od pro~itanog, nau~enog, doìvqenog. Ukoliko se pa`qivije zagledamo u upotrijebqeni jezi~ki registar, naro~ito u nose}e pojmove oko kojih se pjesme razvijaju, a wihove poente
vrhune, uo~i}emo da Nedeqkovi}, i pored bogatog vokabulara, nerijetko rabi gotovo ovje{tale rije~i, rije~i koje su, uslijed nebrojenih tretirawa u svekolikom pjesni{tvu, na semanti~kom nivou
bezmalo {upqa zvona: “zlo”, “svet”, “bol”, “ìvot”, “pravda”, “patwa”, “qubav”, “nada”, “telo”, “znawe”, “svetlost”... A opet, budu}i da
su to listom arhetipske kategorije, stalne formule ~iji se simboli~ki potencijal iznova ostvaruje u svakom pojedincu, da upu}uju
na vje~no qudske i su{tinske situacije, one, uz tanana oneobi~ewa
koja podsti~u ~itala~ku misao da se ra~va u vi{e pravaca, uvijek
saop{tavaju vi{e od onoga {to na prvi pogled zna~e, potvr|uju}i
svoju u~inkovitost i neistro{ivost.
Osvije{}enost te unutarwe protivurje~nosti jezika, antinomi~ne napetosti koja se, uzgred budi re~eno, planski o~ituje u mnogim aspektima zbirke Ovaj svet, mo`da se najeksplicitnije iskazuje
u pjesmi “Na~ini prilaèwa”, gdje lirski junak, sa ènom i sinom, u
crkvenoj porti susre}e lijepu, mladu ènu, izbjeglicu koja, dok prosi, “pri~a o ratu, o patwi”. “Razgovetan je i te~an wen govor”, nastavqa lirski subjekt, “Taj prisniji na~in zajedni~kog jezika.// Bez zazora ona se obra}a svima:/ (...) Uve`ban je ritual prilaèwa,/ Re~i
199
su bezbroj puta izgovorene,/ Te re~i koje kao da mogu sve” (kurziv
moj). Na mjestu predvi|enom za milosr|e i duhovnu katarzu, izbjegla
èna izlaè svoju li~nu tragediju koja, ve} toliko puta izgovorena
i svedena na najop{tija mjesta, poprima okamewenost epske formule, a pojedina~nost slu~aja transponuje se na plan univerzalnog, gdje
je empatija mnogo sna`nija i izvjesnija. îni se da se u ovoj pjesmi
prevashodno tematizuje na{ pogubni istorijski usud, ali ovi stihovi mogu se ~itati i u autopoeti~kom kqu~u. Iz te vizure posmatrani, prome}u se u Nedeqkovi}ev kredo, esencijalizuju}i gotovo utopisti~ku èqu pjesnika da poezija povrati barem djeli} negda{we
apelativnosti, da iza|e iz esnafske u~aurenosti i razumqivim, prisnijim jezikom i slikama poku{a da se pribliì {irem krugu ~italaca, da ostavi traga, da neko s wom istinski saosje}a.
ê{}e nego ranije, autor Ovoga sveta organizuje pjesmu tako
{to pomene neku iluminativnu intertekstualnu referencu, mitski predloàk, paradigmati~nu istorijsku epizodu, uspomenu iz
djetiwstva koje se, povremeno propu{tene kroz lakmus subjektivnosti, redovno prevode na ravan op{tosti. Ali i kada proìma
tekst tzv. univerzalnim iskazima, koji mal~ice podsje}aju na onu
vrstu omudrenosti kakva se, recimo, sre}e u Andri}evim lirskim
zapisima i marginalijama (“Jer, jo{ je ta~nije/ da se ~ovek najbrè
potro{i/ Kad ni~im ispuwen nije.// Kad ni bol kroza w ne prolazi”
– “Drobilica” ili “Tako je uvek. Kad izgubimo kakav smisao/ Zna~ewe ne~eg kad i{~ili,/ Qubav kad se vine sa na{eg dlana,/ Mi
znamo: i taj gubitak bi}e jednom/ Preàqen, uz sme{ak” – “Uz sme{ak”), Nedeqkovi} i daqe insistira na onoj antinomi~noj tenziji,
imanentnoj wegovoj poeziji, tako {to konstanto podriva dosegnuto
“zna~ewe”, “znawe”, “istinu”, relativizuje metafizi~ke uvide, intuitivnost suprotstavqa racionalnom prosu|ivawu.
U izvrsnoj pjesmi “Obrazac”, lirski junak }e takvo ù|eno
intelektualno prozrewe koje teì poistovje}ewu s neposrednim
doìvqajem stvarnosti uo~iti kod pustiwaka, sakupqa~a plodova,
lovaca, ribara i pastira (“Qudi koji su morali uvek da znaju gde se/
Ta~no nalaze, fizi~ki do svih pojedinosti,/ Da bi o~uvali ìvotnu sr`”), jer oni posjeduju “...prisno/ li~no znawe koje nema odraza
i nikad se/ Ne umnoàva, jer postoji samo na tom mestu,/ U krugu u
kome leti jedna ptica, pliva/ Jedna riba, raste davna pe~urka, zavija/ Uvek isti vuk. U kome telo sve to objediwuje./ A jedno telo drì
da je ba{ tako”. I upravo ta kategorija li~nog znawa predstavqa
jednu od su{tinskih odlika pjevawa, ~iji se jezik, ~ak i kada ima
epistemolo{ke pretenzije da objasni i spozna svijet, boga, ~ovjeka,
zbog svoje slikovnosti i figurativnosti, razlikuje od spekulativnog jezika filozofije. Lirski subjekt je duboko svjestan da pje-
200
sni~ke (kao i ~itala~ke) istine ne po~ivaju na argumentu, ve} na
izboru, i da su intimna znawa i subjektivne istine ambivalentne,
jer se ne mogu ni pore}i niti potvrditi, {to se eksplicira kroz
stilizovanu metapoetsku refleksiju u poenti ove pjesme: “Kako,
kad tvrdim/ I besomu~no dokazujem/ Da je i ovaj komad papira/ Mesto na kome se moè ìveti/ Da je i on neponovqivi obrazac/ Koji
nisam stvorio, ali o podacima/ Koje unosim odlu~ujem samo ja.// I
onda kad znam sve o wima/ I pogotovo onda kad naslu}ujem sjediwewa”. Mo`da se u ovome oksimoronskom sklopu – neponovqivi obrazac (koji po na~inu tvorbe i idejnosti priziva naslov jedne ranije
Nedeqkovi}eve kwige – Ta~ni stihovi) jo{ i na najplasti~niji
na~in sti~u nekolike zna~ajne silnice zbirke Ovaj svet. Ne samo
{to poezija moè biti neponovqivi obrazac ~iji kostur ~ine, kako bi rekao Jovan Hristi}, “divna, stara op{ta mesta” (nisu li i
posqedwe dvije rije~i ove pjesme: naslu}ivawe i sjediwewe, nezaobilazni toposi simbolisti~ke poetike?), nego se kao analo{ka razrje{ewa ovoga paradoksalnog sklopa mogu u~itati brojni pojmovi:
ìvot, smrt, qubav, mit, subjekt, zlo...
I upravo }e se tema iskonskog zla u ~ovjeku i svijetu, tema
teodiceje, u brojnim pjesama ove kwige koju karakteri{e {iroko
poqe referencijalnosti, pokazati kao jedna od dominantnijih.
Pri tom, pjesnika zlo i nepravda naro~ito interesuju u kontekstu
“op{te istorije be{~a{}a”, kada se ispoqavaju in extremis: u ratu, logorima, prilikom istrebqivawa naroda, u i{~a{enim istorijskim trenucima kada qudi samovoqno preuzimaju na sebe ingerencije Boga da stvaraju i ru{e svijet (“Drznik”, “Provere”, “Hraniteqi gavranova”, “Mesta”, “Prevod lepote”, “Srce”). Nesklon
ideji kolektivne krivice, Nedeqkovi}ev poetski junak, u stalnoj
“zapitanosti nad posrnu}em” (“Lek”), isto kao u slu~aju li~nog znawa, insistira na li~noj odgovornosti, ali i nekoj vrsti kategori~kog imperativa, koji podrazumijeva i komponentu boànske transcendencije. Tako }e, recimo, u posqedwoj strofi pjesme “Ka tom
mlazu svetlosti”, uz intertekstualnu polemiku sa ~uvenim refrenom iz pjesme “@ivot” Milo{a Crwanskog, koji glasi Ne zavisi
od mene, lirski subjekt zakqu~iti: “I od mene zavisi da li }e se/
Svet izbaviti. Od mene, od Tebe,/ Od svih ìvih. Od svih mrtvih./
I mene i Tebe i sve ìve/ Ovaj obavezuje svet”.
Na momente se ~ini kao da lirsko ja Ovoga sveta sa udivqewem i zebwom ispuwavaju, da parafraziram Kanta, zvjezdano nebo
nad wim i moralni zakon u wemu. No, shodno poetici antinomije,
pjesnik teì izraàvawu unutra{wih protivurje~nosti, sloènosti preìvqavawa misle}eg i empati~nog subjekta. îtav niz emocionalnih i refleksivnih kontrasta (stid, isku{ewe, nemo}, slaBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
201
bost, èqa za pravdom i li~nim moralnim dignitetom, sumwa, vjera, qubav itd.) proìma ovu zbirku, pri ~emu je indikativno da oni
nisu striktno odijeqeni i zao{treni, ve} dovedeni do unutra{weg
jedinstva, do sloène harmonije, odaju utisak ubjedqive prirodnosti i ìvotnosti. Nema dvojbe da je @ivorad Nedeqkovi} zbirkom
Ovaj svet dosegnuo punu mjeru stvarala~ke zrelosti, jer ove pjesme
progovaraju o dubokim metafizi~kim uvidima jednostavnim rije~ima, rije~ima koje uistinu mogu sve.
Ilija Baki}
ZATVARAWE I OTVARAWE
NOVIH PROSTORA
Oto Horvat: IZABRANE & NOVE PESME, Kulturni
centar Novog Sada, Novi Sad 2009.
Kwiga Izabrane & nove pesme Ota Horvata (1967), nesporno
darovitog i od kolega i kritike zapaènog pesnika sredwe generacije, jo{ je jedna od posledwih godina ~estih kwiga u kojima pesnici odabiru pesme iz dosada{weg opusa, dodaju}i im nekolike nove
stihove. Razlozi za ovakvo postupawe, ~ini se, razli~iti su od pesnika do pesnika odnosno od kwige do kwige; istina, ako se na tom
poqu ne mogu na}i egzaktni “zajedni~ki imeniteqi” (osim da je re~
o izboru), ono {to (ipak) jeste zajedni~ko sasvim je formalne prirode – naime, izborima pristupaju stvaraoci svih generacija (mada
se, po logici stvari, izbor sa~iwava iz opusa umetnika koji su pri
kraju ìvotnog puta). Oto Horvat je svakako pesnik u zenitu stvarala~kih snaga (i daleko od kraja pisawa), pa je otuda otvoreno pitawe – ~emu (ve} sada) kwiga izabranih pesama. Autoru ovih redova
~ini se da je pesnik, u stvari, sa~inio svojevrsno profilisawe dosada{weg pisawa/pevawa i usmeravawe prema temama/interesovawima koja namerava da nadaqe prati i istraùje. Mo`da bi plasti~nije bilo re}i (i nekako u duhu Horvatovih pesama) da je pesnik (po ugledu na slikare) krenuo u svoju “plavu fazu”, te je me|u
dosada{wim stihovima/platnima odabrao one koji su ga do ove faze
doveli odnosno koji su istu “razvili i razradili” (a {to se nastavqa i u novim pesmama/platnima). Temeq i potvrda ove pretpostavke jeste i sam sadràj kwige, u kojoj su posle uvodnog ciklusa, ponovqene dve posledwe Horvatove kwige (Dozvola za boravak, iz 2002,
202
i Putovawe u Olmo, iz 2008), uz mawe tekstualne izmene i promenu
mesta nekih pesama u odnosu na prvo kwi{ko pojavqivawe.
Odabirawe i spajawe stihova u jednu kwigu, pak, umnogome
~ini dostupnijim/uo~qivijim profile pesnikovog poetskog “svetonazora” i wegovo formirawe, ja~awe, odnosno transformaciju.
Dakle, da vidimo koji su to poetsko/filozofski reperi Horvatove
slike sveta?
Druga~iji gradovi, pejzaì i mirisi, jezici i qudi odlika
su velikog broja Horvatovih pesama. Ono {to je po~elo kao izleti ili kratka odsustva iz rodnog grada preraslo je, kroz godine i
pesme, u stalnu odsutnost, neprestano odlaèwe iz privremenih
stani{ta u nova, tako|e privremena. Tako je lirski subjekt/pesnik stalno u (ne)voqnom izgnanstvu i odsutnosti, neprestano na
po~etku, u konstantnom upoznavawu dràva/gradova/qudi. Suo~avawe s nepoznatim licima istovremeno poja~ava/izo{trava wegovu mo} zapaàwa, ali ga li{ava emocija koje se ra|aju samo u relativnoj sigurnosti poznatog okruèwa. Kao {to je stalna promena
mesta boravi{ta tako je sveprisutna i zapitanost nad sopstvenim
likom i identitetom, fizi~kim i duhovnim. Varqivo je lako i
izazovno nestati u masi kojoj se ne pripada, utopiti se i izgubiti
sve biv{e probleme i muke i po~eti ispo~etka. No, od nekih se ta~aka sopstvenog ìvqewa ne moè pobe}i, bez obzira na daqine.
Tako se kroz cikluse pojavquju, nestaju i opet pojavquju pesme posve}ene pokojnom ocu i poku{aju izmirewa s wim, makar i u se}awima. Drugo bitno teì{te ìvqewa, qubavna veza/zajednica tako|e je pod senkom neprestanih putovawa, onih prijatnih (kakva
su letovawa) i drugih, tmurno/trivijalno svakodnevnih. Pesnik
uspeva da u stihove uplete i ushi}ewe i zamor, obi~ne, rutinski
istro{ene pokrete, svest o emocijama, trajawu, razvoju i preobraàju wihovom, od èstokih prema umerenijim, ali dubqim. Horvat je (pored Vase Pavkovi}a) jedan od retkih savremenih pesnika
koji uspeva da o zreloj qubavi pi{e bez patetike, dostojanstveno
i elegantno.
Horvatova poezija je neporecivo urbana, oslowena i vezana
za qudske mraviwake, za savremenu tehniku i tehnologiju, doìvqaj prirode iz pozicije “gradskog ~oveka” koji ne beì od Prirode, ne ose}a neprijateqstvo prema woj, sposoban da je vidi i doìvi
(ukoliko je u granicama kultivisanosti, dakle ne kao divqinu ve}
“privedenu nameni”, kao letovali{te, ure|ene plaè, {ume kroz
koje su izgra|eni putevi i sl). S druge strane, vrlo je jak doìvqaj
i ose}aj za prirodu u delima drugih umetnika, dakle za prirodu koja
je ve} “profiltrirana” o~ima/umom/emocijama drugih umetnika,
pre svega onih iz pro{lih epoha, ali i savremenika. No, Horvatova
203
urbanost nije agresivna, nije suprotstavqena ruralnom niti je fascinirana modernim megalopolisima, ~elikom i staklom, gradovima koji nikada ne spavaju i sli~nim civilizacijskim atributima
kraja XX i prve decenije XXI veka, jer pesnik urbanost doìvqava
kao kontinuitet, stalni rast od starogr~kih, preko sredwevekovnih do savremenih polisa, a takva vizura daruje wegovim stihovima
uzdrànost i trezvenost, gotovo mudrost.
Sveukupni Horvatov pesni~ki pogled na svet i sebe u wemu
usmeravan je jakom vezom sa svekolikom umetno{}u. Kao {to se
fizi~ka realnost doìvqava {iroko i intenzivno, isto tako doìvqava se i realitet koji grade umetnosti (slikarstvo, literatura, fotografija). Veze izme|u stvarnosti “jave” i “sna” nisu
uvek uzro~no-posledi~ne; pesnik u delima koja ga intrigiraju/inspiri{u pokad{to prepoznaje (mimeti~ke) odraze “jave”, ali
umetnost zna i da se “otrgne” i izdigne (a s wom i pesnikove vizije). Tada se realnosti ne samo me{aju ve} postaju paralelne, odnosno sasvim ravnopravne u mentalnom oku jedinke i samo je pitawe
trena kada koja (privremeno) preuzima ili gubi primat. Me|utim
(i to je jedna od trajnih Horvatovih poetskih aksioma), realiteti/stvarnosti se tro{e, i to je nekada bolno brzo i vidqivo, a
drugi put usporeno, lagano i bez sna`nog emotivnog odgovora.
Moè se ~initi da je umetnost trajnija od tela/mesa, ali i wu nagriza vreme, i ona gubi sveìnu, zanosi i boje blede, sivilo prevladava. Seta, melanholija, tu`na se}awa na pro{lu sre}u jesu
emotivni valeri koje nosi ve}ina Horvatovih stihova; istina, pesnikov ose}aj za meru je besprekoran, bez potonu}a u patetiku (suvi{e je dobar pesnik za tako {ta). Potporu uzdrànosti daje i sama konstrukcija pesama, u kojima preovladava napor da se “uhvati
prizor” i da se kroz wega sagledava dubina fizi~ko-emotivnog
ponora. Pesnik nije voqan da obja{wava {ta se (ne)doga|a na nivoima svesti/emocija/stavova ve} se zadovoqava da “postavi prizor” i naslika ga {krto, pu{taju}i ~itaocu da nadogradi stihove/slike ili da se zadovoqi efektnim pesnikovim re~ima (i zna~ewima koja nose). Tako prividna stati~nost prizora, uz svedeni
iskaz, otvara vrata vi{estrukim tuma~ewima (ve} prema ~itala~kim afinitetima). Pesnikova “verzija” pesme, otuda, nije jedina i
nije ultimativna.
Re~ju, Izabrane & nove pesme Ota Horvata pruàju jedan mogu}i i konzistentni pogled na wegovo dosada{we stihotvorstvo,
koje je u vrhu ovda{we savremene poezije, a nove pesme, kojima on
nastavqa tragom ranijih, obe}avaju nove uzbudqive literarne doìvqaje.
204
Tijana Tropin
PRIVIDNI @IVOT
V. G. Zebald: AUSTERLIC, prevela Spomenka Kraj~evi},
Paideia, Beograd 2009.
Po op{tem sudu najboqa kwiga V. G. Zebalda, Austerlic,
svakako je ona koja se po formi najvi{e pribliàva klasi~nom romanu, odnosno, iz koje se uz ne{to napora moè izdvojiti jedna sredi{wa pri~a. Uobi~ajene odlike Zebaldovog stila su i ovde prisutne – pre svega nagla{eni esejisti~ki elementi: desetine strana
posve}enih digresijama o arhitekturi èlezni~kih stanica, fortifikaciji kao nau~noj disciplini, nabrajawu razli~itih vrsta
ptica i insekata. Tu su i fotografije, uklopqene u tekst na sugestivan i ~esto neo~ekivan na~in, tako da znatno oboga}uju kwigu.
Teme i motivi tako|e su poznati iz prethodnih Zebaldovih kwiga –
pre svega, Drugi svetski rat i progon Jevreja.
Iako sve ovo podse}a na Emigrante i, u mawoj meri na Vrtoglavicu i Prstenove Saturna, Austerlic se od wih izdvaja usredsre|eno{}u na jednu li~nost; u pitawu je @ak Austerlic, o ~ijoj
neobi~noj i tegobnoj sudbini govori ovaj roman. Uprkos tome, u
onome {to saznajemo o wegovom ìvotu postoje ogromne praznine.
Austerlic je, naime, ratno siro~e koje su wegovi starateqi li{ili svih podataka o tome ko je, odakle je i kako je do wih dospeo. êtvorogodi{wak je dobio novo ime, a staro je ubrzo zaboravio.
Identitet koji je tako stekao nikada nije uspeo da sasvim prihvati,
a kada je, sa petnaest godina, otkrio svoje pravo ime, ve} je bilo
prekasno da bilo {ta sazna od svojih usvojiteqa. Tragawe za svojim
poreklom, me|utim, on je zapo~eo tek po~etkom devedesetih godina
pro{log veka: sve dotle se svim silama branio od nejasnih se}awa
iz detiwstva i same ~iwenice da ne zna ni{ta o sopstvenoj pro{losti pre preloma koji je, kako saznajemo, nastao kada ga je majka
uz veliki napor poslala transportom dece izbeglica iz ê{ke u
Englesku.
Ova tema pruà odli~ne mogu}nosti za bestselersku razradu:
mogla je od toga nastati kwiga sli~na, recimo, îta~u Bernharda
[linka, sa nagla{enim elementima detektivskog romana, pomalo
senzacionalisti~kog karaktera, prijem~iva za ~itaoce i popularna. Austerlic nije ni nalik takvim romanima; to je delo nameweno
tvrdoglavim i sporim ~itaocima koji pristaju na lagano i istrajno
~itawe i vra}awe ve} pro~itanom. Mnogobrojne digresije ponekad
zadobijaju oblik skoro samostalnih eseja, pojedini opisi su neveBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
205
rovatno podrobni i stoga stati~ni. Nesre}no detiwstvo u ku}i
vel{kog propovednika ili ìvot u Terezinskom getu opisani su
prividno spokojnim, laganim ritmom kakvim teku re~enice o Andromeda Loxu, jednom od malobrojnih uto~i{ta glavnog junaka, ili
o novoj zgradi pariske Nacionalne biblioteke. I sama radwa nam
se otkriva tek uz veliko odlagawe: prvi deo kwige, i glavnina druèwa pripoveda~a i glavnog junaka, proti~e prevashodno u razgovorima o arhitekturi, iz kojih se tek postepeno pomaqa li~nost
@aka Austerlica. Taj zaobilazni put sasvim odgovara wegovom povu~enom karakteru. Svaki nagove{taj napetosti Zebald potkopava
unapred; jedine prepreke na koje Austerlic nailazi jesu one koje je
sam sebi postavio.
U jednom trenutku, Austerlic dobija svoju fotografiju iz
detiwstva, godinama sakrivenu me|u stranicama Balzakove povesti o pukovniku [aberu, koji je izgubio pam}ewe prilikom rawavawa; kada mu se posle vi{e godina vratilo, mogao je samo da utvrdi
da je tokom godina nepovratno izgubio sve {to je ~inilo wegov
identitet – ènu, imawe, i samo ime. Postaje jasna paralela sa ìvotom samog Austerlica kome je, u dobu od ~etiri godine, sa imenom oduzet i identitet koji nikada nije potpuno nadoknadio: to se
odraàva i u skoro potpunom nedostatku prisnijih me|uqudskih
odnosa, a naro~ito u neuspe{noj qubavnoj vezi sa Mari de Vernej.
Austerlic je na taj na~in, iako je umakao smrti, postao `rtva progona jednako pouzdano kao wegovi roditeqi i milioni Jevreja pobijenih po koncentracionim logorima.
Najizrazitija crta ove kwige svakako je krajwa usamqenost
@aka Austerlica, koju samotnost pripoveda~a ponavqa kao odjek.
Nije slu~ajno pore|ewe koje Zebald izvodi izme|u Austerlica i
Vitgen{tajna: i jedan i drugi predstavqaju oli~ewe strogosti i doslednosti mi{qewa, ali i tragi~ne pometwe ose}awa. Austerlicova samo}a, wegova potpuna nesposobnost da se ukoreni u svetu i ìvotu, preterana je ~ak i kad se u obzir uzme wegov rani gubitak porodice. Kao i u drugim Zebaldovim delima, u pitawu je pre mu~nina
izazvana strahovitom nesavr{eno{}u qudskog roda i odbijawe junaka da se uklopi u bilo koje dru{tvo sposobno za takve zlo~ine.
Takvo ~itawe svakako podràva ~iwenica da je Zebald najve}i deo svog ìvota proveo van Nema~ke, ali se do kraja bavio mukotrpnim razra~unavawem sa nacizmom. Ono malo li~nih podataka koje saznajemo o pripoveda~u, pre svega nastawivawe u Engleskoj zbog
nepodno{qivosti ìvota u sopstvenoj zemqi, uglavnom se poklapa
sa Zebaldovom biografijom; prilikom posete tvr|avi Brendonk, iz
naratora izbija odbojnost prema Nemcima i stid zbog sopstvenog
naroda, i to je jedan od malobrojnih zaista li~no intoniranih pasa-
206
à u ovoj kwizi. Zebaldov ìvot je bio obeleèn intenzivnim ose}awem krivice zbog zlo~ina po~iwenih u Drugom svetskom ratu do
te mere da nije voleo ni koristio ro|eno ime, Vinfrid, jedno od
mnogih starih germanskih imena koja su davana deci u nacionalisti~kom poletu Hitlerove Nema~ke. Moglo bi se re}i da je tu krivicu i odricawe od sopstvenog imena prikazao izvrnuto, kao u ogledalu, u liku @aka Austerlica; u krajwoj liniji, razlog za potpuni
slom, mentalnu i emotivnu paralizu koju doìvqava Zebaldov junak
jeste potisnuto, prikriveno ose}awe krivice {to je preìveo.
Na samom po~etku Austerlica, Zebald opisuje nokturamu, u
kojoj borave ìvotiwe izme{tene iz svoje prirodne sredine u la`nu no} radi udobnosti posetilaca zoolo{kog vrta, i uzgred pomiwe rakuna koji pere kri{ku jabuke “kao da se nada da }e tim prawem, {to daleko prema{uje svaku razumnu svrhu, mo}i da utekne iz
la`nog sveta u koji je dospeo bez svog u~e{}a”: zapravo, ba{ ta re~enica predstavqa okosnicu ~itavog romana, i defini{e Austerlicov – ali i Zebaldov – tragi~ni poku{aj da se izbavi od sopstvenog porekla i da se o~isti od krivice.
Na kraju, treba pomenuti i odli~ni prevod Spomenke Kraj~evi}, koji je s pravom nagra|en kao jedan od najboqih prevoda protekle godine; ona je uspela da se izbori sa dugim, sloènim re~enicama koje vrve od stru~nih izraza i da sa~uva eleganciju Zebaldovog izraza. Tako je ovaj pisac kona~no dobio dostojan prevod na srpski jezik.
Dragana Stoli}
POETIKA NADE
Grozdana Oluji}: GLASOVI U VETRU, SKZ, Beograd 2010.
Od prve izloènosti kriti~arskom procewivawu, po~ev od
mi{qewa ìrija NIN-ove nagrade, roman Grozdane Oluji} Glasovi u vetru odre|en je kao “porodi~ni” ili kao “porodi~no-dru{tvena hronika”, u kojoj se kroz sudbinu jedne gra|anske porodice
prelamaju krupni istorijski doga|aji balkanskog podnebqa. Tako
se Aracki pridruùju nekim drugim dobro poznatim prezimenima –
Wegovanima, Kati}ima, ili Isakovi~ima. Ipak, prikaz ukr{tawa
istorijskog i kolektivnog sa sudbinama pojedinaca, slikawe borbe
~oveka sa `rvwem ratnih i drugih dru{tvenih turbulencija, koja je
naravno unapred izgubqena, jeste ono {to sadrì roman Grozdane
207
Oluji}, ali nije ono po ~emu je on izuzetan u fakti~kom, pa, recimo
odmah, i u vrednosnom smislu.
Kriti~ki tekstovi o romanu ve} imenuju taj specifi~ni kvalitet – pri~a je zaodenuta u “ruho bajke” (Z. Jankovi}), {to, kada je
u pitawu ova autorka, ne iznena|uje. [tavi{e, bilo bi iznena|ewe
da nije tako. Naj~e{}e prepoznavana u {irem ~itala~kom krugu
kao pisac bajki, Grozdana Oluji} je mnogostruko i pre ovog romana
predstavqala oprobanog, potpuno posve}enog i neumornog braniteqa “mudrog” starog pripovednog ànra. Bajka je u Grozdani Oluji}
na{la beskrajnog po{tovaoca svojih iskonskih vrednosti i dostojnog oplemeniteqa. Ipak, namera da se u pripovedawe unesu elementi bajke krila bi opasnost od preteranog rabqewa potencijala koje bajka poseduje, oslawawe na wenu pripovednu mo} i svevremenu
privla~nost, kao da je to samo po sebi dovoqno. Grozdana Oluji}
ima isuvi{e veliko spisateqsko iskustvo da bi tako ne{to bilo
mogu}e.
Na koji na~in su elementi bajke utkani u tkivo romana, ostaje da se pozabavimo. Za sada nam se ~ini da upravo re~ utkani oslikava o kakvom postupku je re~: diskretno uplitawe formula i postupaka karakteristi~nih za bajku, koji se te{ko razlu~uju, ali celini daju poseban tonalitet. Zlatoprsta iz istoimene bajke G.
Oluji} ostavqa zlatni sjaj na svom izvanrednom vezu. Jer, to je ume}e – da se predmeti pozlate, ulep{aju, ali se u wihov izgled, wihovu ~iweni~nu okosnicu ne zadire.
Roman, dakle, jeste i ostaje porodi~na hronika. U wemu se, kako se tako|e u kritici podvla~i, uo~ava jo{ jedna dominantna tema,
naro~ito popularna u doma}oj kwièvnoj produkciji tokom posledwe dve decenije: tema emigracije, voqnih i bezvoqnih izgnanstava.
Trenutak od kojeg se polazi u pripovedawu jeste ta~ka za koju }e se
ispostaviti da je prelomna. Glavnog junaka, psihijatra Danila
Arackog, u sobi oronulog wujor{kog hotela, u sitne sate, dok se u
polusnu okre}e pored nepoznate ène, pohode duhovi predaka. Vrata
vremena se otvaraju da bi odande pokuqale uspomene, slike, predstave vezane tankim ali iznena|uju}e jakim nitima. Nizovi asocijacija slaù se neumoqivo i grade veliki, sloèni porodi~ni portret, po{tuju}i svoju unutra{wu logiku. Postepeno se od fragmenata, odlomaka se}awa ili delova tu|ih svedo~anstava stvara pri~a
o sudbinama, koja poku{ava da dobaci do askur|ela u pro{losti, i
obazrivo se usu|uje da ocrta obrise budu}nosti. I pored toga {to se
ukr{tawem svih reminiscencija prirodno zanemaruje hronologija,
uo~ava se da u osnovi postoji po{tovawe pravog vremenskog sleda i
wegovo, makar i ovla{no, nazna~avawe – na po~etku romana dominira pri~a o Danilovim precima, pre svega dedi i ocu, sredi{wi deo
208
je najvi{e posve}en samom Danilu i sumornom odrastawu u siroti{tima, dok je druga polovina dela mahom ispuwena potomcima, pre
svega prona|enom de~aku, ali i drugoj deci koja se ra|aju ili }e se
roditi. Sve {to se de{ava posle tog nokturalnog izleta po uspomenama ima karakter epiloga: nakon svitawa, Danilu Arackom je ostalo samo da obezbedi materijalnu podr{ku za ono {to je ve} odlu~eno, a onda da, nesre}nim slu~ajem, i sam nestane u podru~ju koje je ~istili{te za neke ~lanove porodice Aracki – u polutami, poluse}awu, u sopstvenoj delimi~noj amneziji.
U romanu se pomiwu dva teksta – prvi je “Karanovski letopis” nepoznatog autora, koji je postao sastavni deo drugog, “Dnevnika” Danila Arackog. Iako se pripovedawe svako malo vra}a na
ove navodne izvore, wihova relevantnost je krajwe uslovna. Sva je
prilika da se na taj motiv misli kada se u pomenutoj kritici prepoznaje “ne{to od postmodernisti~ke {minke”, ali na tu stranu se
nije skliznulo. Tekstualni izvori – vaqda nekako i o~ekivani kada je u pitawu hronika – predstavqaju samo jo{ jedan element tkawa, ravnopravan i upotrebqiv, odnosno pouzdan koliko i svako se}awe, svako svedo~ewe, usputni komentar, bilo kakav trag, pa bio
on i puki proizvod ma{te. Da se ne treba obazirati na pouzdanost
ovakvog izvora, govori i detaqniji pogled na “Letopis”, odnosno
poku{aj da se on rekonstrui{e, jer se malo {ta uklapa. Na primer,
na prvim stranicama romana se kaè da je “Karanovski letopis”
Danilu Arackom dao jedan nepoznati ~ovek koji ga je kupio u prodavnici antikvarnih kwiga u Tartuu i doneo u Beograd. Otkud onda
da taj isti letopis beleì i doga|aje koji su se dogodili mnogo posle Danilovog izgnanstva, sve doga|aje iz Amerike, ukratko sve
ostale doga|aje? Logi~an odgovor – da je neko (sin Damjan, bratanac?) neki stari tekst dopisivao, upotpuwavao, dora|ivao – ne moèmo dobiti, jer se ovde i ne traì logika. Letopis, ~iji se autor
imenuje kao [apta~ iz Bo`jeg sna, pouzdan je i vredan koliko i svaki ozbiqan san. Takva uverqivost je klimava samo ako se tretira
iz perspektive onoga {to naj~e{}e podrazumevamo kao letopis ili
istorijski izvor. U svetu u koji ulazimo, istinitost se procewuje
druga~ijim kriterijumima.
Izre~eno mi{qewe da roman sadrì elemente bajke iziskuje
da bude precizirano – re~ je o bajci onako kako je Grozdana Oluji}
shvata, kako je stvara i kako o woj teorijski razmi{qa. Takva bajka
u sebi udruùje formule narodne bajke, ali i posebne odlike umetni~kog dela koje preuzetoj osnovi dodaju nove, savremenom ~itaocu
prilago|ene postupke i motive. Tekst G. Oluji} “Poetika bajke”
sadrì umetni~ki kredo, i pomaè tuma~u da lak{e prepozna prisustvo bajkovitog u onome {to se imenuje kao hronika.
209
U romanu Glasovi u vetru duhovi predaka, uverqivi do opipqivosti (junak ~uje kapawe vode sa kose svoje sestre nestale u reci) neprekidno podvla~e i isti~u misao da je smrt u bajci “samo
pretapawe jednog oblika u drugi”: “Re~ kraj, kona~nu zaustavqenost i kona~nu tamu – bajka i dete odbacuju. U svojoj ustremqenosti
unapred, stalnom fizi~kom i psihi~kom rastu dete naslu}uje smisao smrti, ali je ne priznaje, kao {to je ni bajka ne priznaje.” (“Poetika bajke”) U Glasovima u vetru stoji, kroz zabele{ku iz “Letopisa”, da “niko i ni{ta ne nestaje zauvek!”
Strah koji najvi{e opseda glavnog junaka, a i ostale, nije
strah od smrti, ve} od zaboravqawa, strah otelotvoren u sirotoj
pacijentkiwi, devojci Ruì Ra{uli, koja misli da joj je drvo zarobilo i du{u i ime. Rasuta Ruà Ra{ula ostaje jedan od lajtmotiva
dela, pored mnogih drugih, koji povezuje udaqene delove romana u
~vrstu celinu. Ponavqawe i varirawe slike ili izraza – u slu~aju
Ruè Ra{ule zbog aliteracije u imenu to je upe~atqivije – wihovo
dovo|ewe u razli~ite kontekste, kao i wihovo povezivawe ~as sa
fantasti~im, ~as sa empirijskim, medicinskim ili drugim zna~ewima postaje onaj postupak koji delu pruà poseban kvalitet i specifi~an smisao. Zaborav, koji je gori od smrti, svoje ~iweni~no
upori{te ima u “Alchajmerovoj bolesti”, koju Danilo Aracki kao
psihijatar prou~ava, i zbog koje kre}e na dug put “preko sedam gora”, u neki ameri~ki gradi}, da bi na{ao bratanca.
Tegoban put junaka tako, kao i u svakoj bajci, postaje preplet
stvarnih, konkretnih koordinata, ali i neo~ekivanih, fantasti~nih i magi~nih – zato se savr{eno slaù magija Meskvoki Indijanaca i simpozijum psihijatara. Danilo Aracki naravno nailazi na
mnoge prepreke, a i kako bi bilo druga~ije u svetu poreme}enih odnosa, nevi|eno komplikovanih i mu~nih istorijskih i politi~kih
previrawa, svetu u kojem su stvari i ~udne i ~udovi{ne. ûdno je
ipak i to {to postoji svet u kojem je to savr{eno logi~no i o~ekivano: “U bajci se, kao i u ìvotu, ve~ito ne{to traì, i uz velike
muke – nalazi. Pred svoje junake bajka postavqa brojne zapreke, ba{
kao {to to i ìvot ~ini. Postavqa ih bez upozorewa, bez najave, iznenada.” (“Poetika bajke”) Za savla|ivawe prepreka naj~e{}e su
potrebni pomaga~i, a wih u romanu prepoznajemo u Danilovim prijateqima, biv{im domcima, me|u kojima su veze, za~ete u okolnostima posleratnih siroti{ta, intenzivnije od porodi~nih. Zato je i
mogu}e da policajac Gara~a Danilu, onoliko gowenom izmi{qenim
optu`bama, pruà glavni putokaz i pomo} na dugom putu.
Bajkovito se o~itava i u ocrtavawu likova kojima se daje
oreol magijskog, nadnaravnog, svetlog ili tamnog. Tako se za dedu
Luku Arackog, lekara (da ne kaèmo vra~a ili `reca), verovalo da
210
razgovara sa biqkama, pticama i “nekim malim svetlim stvorewima”, tako je baba po majci Simka Gali~anka, bila travarka koja je
le~ila bajalicama (re~ima!), i najzad, tako i baba po ocu, lepotica
Petrana doziva u svest sliku ledene, surove kraqice poznate bajke.
Kako ~itamo u “Poetici bajke”, “ne postoje bi}a vi{eg i nièg reda”, pa kami~ak, gu{ter ili ptica imaju jednaku va`nost kao i junak
sam. U romanu neke pojave ne mogu nikoga iznenaditi: sna`ni mirisi cve}a, prijatni ili te{ki i zloslutni, vezuju se za odre|ene likove, nedvosmisleno do~aravaju}i ono {to sobom nose; zato nije nevaàn ni detaq da pas koji prati prona|enog de~aka ima plave o~i
kao i neprona|eni brat Petar.
U bajkama Grozdane Oluji} junaci su naj~e{}e deca, pa ~ak i
ova dana{wa, zarobqena u solitere, nove verzije starovremskih
kula. I u romanu je deci posve}eno mnogo mesta: deci `rtvama,
ubogoj, izgubqenoj, bolesnoj. Wihovi strahovi su najstra{niji, tuge prevelike, stradawa neoprostiva. Stoga je najprirodnije {to
Danilo u dalekoj Americi nije na{ao brata ve} bratanca, koji }e,
nada se, popuniti praznine u svom se}awu. Nada je ono {to donosi
i ro|ewe Damjanovog deteta, pa ~ak i ~iwenica da se ne zna ta~no
da li je Xorxi Vest ipak odlu~ila da rodi; nije slu~ajno ni to {to
Danilo Aracki potomcima obezbe|uje sredstva pre svega za izgradwu doma za decu “bez roditeqskog starawa”. Kako stoji u “Poetici bajke”: “Bajka daruje detetu upravo to (najve}e {to se ìvome
stvoru, mo`da, moè i dati!), daruje mu poverewe u samog sebe,
zlatne kqu~eve nade i poruku da nikada ni{ta nije izgubqeno, niti za sva vremena.”
U romanu Glasovi u vetru realisti~no, istorijsko i fantasti~no, bajkovito postoje u simbiozi, uzajamno se napajaju}i onim
literarnim sokovima koji su svakom od wih neophodni. Istorijsko
je nadomestilo svoju potencijalnu suvoparnost, pa i suvislost, a
bajkovito je obezbedilo nespornu utemeqenost, jasnu konkretnost,
ne samo kao “svet su{tina” i “istina prvog reda”. Takav interaktivni odnos je produktivan: hronika se ~ita u jednom dahu, a bajka
nalazi nove realije koje joj produàvaju vek. Negde, u tom me|uodnosu sluti se i senka ograni~ewa. Izme|u dva pola postoji dinami~an ìvot, ali se tu i zavr{ava, ne otvaraju}i puteve za neka druga~ija domi{qawa i otkrivawa, za inspirativne relativizacije.
Dok se ~ita roman, to i ne izgleda toliko zna~ajno, jer je snaga pripovedawa dovoqna da zameni mutno i{~ekivawe bilo ~ega drugog.
Op~iweni pri~om, pogled u nepoznato rado mewamo za optimizam,
veru i nadu da }e ipak sve nekako iza}i na dobro, da }e se vratiti
onaj ko treba da se vrati, u {ta je i bio siguran Mali Oblak, prona|eni Danilov bratanac.
211
Rastko Simi}
KA QUDSKOJ TERRA INCOGNITA
\or|e Pisarev: A AKO UMRE PRE NEGO [TO SE
PROBUDI?, Agora, Zrewanin 2009.
Novi roman \or|a Pisareva vodi nas ka jednoj malo poznatoj
i te{ko dostupnoj oblasti qudskog uma, ka na{em spoznajnom aparatu ili, druk~ije re~eno, ka izvesnom programu koji svi imamo u
sebi i pona{amo se u skladu s wim, ali logike po kojoj on funkcioni{e nismo svesni. Kako izgleda na~in na koji poimamo svet jedno
je od kqu~nih pitawa sa kojima nas roman A ako umre pre nego {to
se probudi? suo~ava.
U ovom napisu najpre }emo poku{ati da dobronamernom ~itaocu natuknemo kakvi su to neobi~ni predeli u koje nas Pisarev
vodi, a zatim da mu ponudimo odre|ene teorijske alatke uz pomo}
kojih }e se lak{e razabrati u wegovom obimom nevelikom, ali prili~no zahtevnom tekstu.
Za po~etak, prisetimo se one sablasne scene iz Lin~ovog
Plavog somota u kojoj Din Stokvel peva pesmu Roja Orbisona “U
snovima” drè}i pred usnama lampu umesto mikrofona. Denis Hoper u jednom trenutku iskqu~uje kasetofon. Muzika i pevawe zamiru iako Din Stokvel i daqe otvara usta. Besmisao najednom postaje
vidqiv. Suo~ili smo se sa prazninom. Do{lo je do iskliznu}a i mi
shvatamo da prisustvujemo zbivawu ~ija se logika protivi na~inu
na koji smo navikli da svet oko nas funkcioni{e. Postaje jasno da
sa ~inom koji se pred na{im o~ima odvija ne{to nije u redu.
Do sli~ne spoznaje dolazi i Pisarevqev junak kada na “putovawu kroz dowe predele Novog Sada” ugleda jarkocrvenu “Da~iju
logan” koja ne zauzima svoje mesto u prostoru, ve} predstavqa samo
kulisu koja imitira automobil. Nema “Da~ije”, kao {to nema ni
pesme “U snovima”. Sve je la`no. Suo~avawe sa ovakvim “{upqim”
pojavnim oblicima, iza kojih u stvari nema naprosto ni~ega, otkriva naprsline i tamna mesta u svetu u kojem smo se na{li.
Pre Pisarevqevog junaka i wegovog susreta s la`nom “Da~ijom logan” bilo je jo{ posetilaca zabasalih u ovu neistraènu zonu. Me|u wima su i “fantomske dame nad Parizom”, junakiwe Rivetovog remek-dela Selin i @ili plove ~amcem. Prate}i jedna drugu
pariskim ulicama i vozikaju}i se taksijima, one iska~u iz na{eg
sveta “kona~nih dimenzija”, prelaze granicu i upadaju u jedan druk~iji, nedore~eni i nedovr{eni svet, ~ije je glavno obele`je to {to
vreme te~e cikli~no i stalno se iz po~etka odvija jedna ista rad-
212
wa. Van tog uvek identi~nog sleda doga|aja ne postoji ni{ta. Na{av{i se u miqeu u kojem vlada ovakav poredak, Rivetove junakiwe
poku{avaju da unesu izmene i naru{e pravilo cikli~nog ponavqawa uvek istih zbivawa.
Sli~no je i sa protagonistom Pisarevqevog romana, zabasalim u svet u kojem “kom{ija pri~a iako mu nedostaje pola glave”. On
nastoji da rekonstrui{e Novi Sad po se}awu i vrati mu celovitost
tako {to }e dopisati sve “ku}e, zgrade, trotoare, puteve, ulice”.
Pa, {ta se to sa Pisarevqevim junakom desilo? Kako se na{ao u Novom Sadu u kojem osim Futo{ke pijace i zgrade Dnevnika
nema vi{e ni~ega? Evo kako. Prvo poglavqe, koje donosi wegov
razgovor sa suprugom, uvodi nas u logiku po kojoj }e ostatak romana
biti ustrojen. U wemu protagonista izlaè svoj koncept virtuelne, odnosno ìve kwige, takve koja ne postoji kao artefakt, ve} je u
celini sme{tena u wegovom umu. U ostalim poglavqima on se nalazi u takvoj kwizi, odnosno u svetu koji funkcioni{e po logici kakvu je izloìo.
Junakovo shvatawe virtuelne kwige pokre}e bitna pitawa u
vezi sa ontolo{kim poloàjem kwièvnog dela i wegovom interakcijom sa ~itaocem. Jo{ pre {ezdeset godina Rene Velek je, preuzimaju}i izvesna shvatawa Romana Ingardena, tvrdio da kwièvno
umetni~ko delo nije artefakt niti autorov ili ~itao~ev doìvqaj. Ono je sistem normi, koje su intersubjektivne. Dostupno je jedino kroz individualni doìvqaj, ali nije istovetno ni sa jednim
doìvqajem. Velek je time nagovestio brojne kasnije teorije recepcije i ~itawa, koje }e razviti pojmove kakvi su “informisani
~italac”, “arhi~italac” ili “implicitni ~italac”.
Jedan od najubedqivijih nastavqa~a ove kwièvnoteorijske
linije bio je Volfgang Izer, koji je dao podsticajno tuma~ewe interakcije izme|u teksta i ~itaoca. Po wemu, kwièvno delo ima
dva pola: umetni~ki i estetski, od kojih prvi predstavqa autorov
tekst, a drugi pojedina~no ~itawe. Delo, me|utim, nije istovetno
ni sa jednim od wih. Ono je virtuelni entitet, koji se nalazi negde
izme|u i ne moè biti sveden ni na realnost teksta ni na subjektivnost ~itaoca.
Pisarevqev junak, me|utim, zahteva od svog ~itaoca da putem
odre|enih tragova rekonstrui{e wegov roman, koji ne postoji u pisanom, opredme}enom obliku, ve} samo u virtuelnoj formi, i da
stigne do istog teksta na na~in na koji je i pisac stigao tamo.
Najzanimqivija strana kwige A ako umre pre nego {to se
probudi? jeste ta {to nas “uvodi” u jedno takvo delo, koje se nalazi
samo u glavi pisca, omogu}avaju}i nam da ga sagledamo sa svim wegovim nesavr{enostima, nedovr{enostima, prazninama i rupama
213
(elementima neodre|enosti, kako bi rekli Ingarden i Izer).
Isto tako, bave}i se mogu}no{}u da neko drugi (~italac) rekonstrui{e takav neopredme}eni entitet, Pisarev pokre}e pitawe o
delovawu na{eg saznajnog aparata pomo}u kojeg poimamo svet.
Ovim problemom, koji spada u delokrug kognitivne nauke, u na{e
doba bavi se i poetika pripovednog teksta, ta~nije jedna wena relativno nova grana nazvana kognitivna naratologija, koja upravo
pri~u vidi kao oru|e kojim mi dajemo smisao sopstvenim iskustvima. Me|u glavnim alatkama kojima ova disciplina operi{e nalazi
se pojam mentalnog modela, tj. modela po kojem na{a svest dovodi u
vezu svet koji opaàmo sa re~ima kojima ta opaàwa saop{tavamo.
Predstavqaju}i nam ovu vezu i uvode}i nas u virtuelno delo,
Pisarev nam omogu}ava direktan ulazak u rad qudske svesti. Pripovedni postupak kojim se sluì analogan je na~inu na koji poimamo svet. Takva narativna strategija u skladu je sa wegovim stavom
da ìvot nije linearna pri~a, ve} je izlomqen na bezbroj mogu}nosti i predstavqa jedan od izbora iz mno{tva fragmenata koji plutaju oko nas. Sli~no shvatawe zastupa i wegov junak. Linearno se}awe, kaè on, nije mogu}e. Doga|aji iz pro{losti ne mogu se poslagati pravilnim redosledom.
To je tako zahvaquju}i spoznajnom sistemu koji nam je dat.
Probajmo sada da se zaputimo ka ovoj qudskoj terra incognita. Utabane staze, dabome, nema, pa moramo krenuti bogazama koje su prokr~ili izvesni Pisarevu srodni pioniri. Jedan od wih mogao bi biti
stari nau~nik iz Murakamijeve Okorele zemqe ~uda i kraja sveta,
kwige koja se pre nekoliko meseci prvi put pojavila pred srpskom
publikom. Po wemu, spoznajni sistem sastavqen je od bezbroj deli}a se}awa na na{a prethodna iskustva. Nastavqaju}i smelo i izazovno u tom pravcu, Murakamijev stari profesor uspeva da ovakav
sistem izoluje. Tako otkriva da na~in na koji poimamo svet ima
formu pri~e, dodu{e fragmentarne i zbrkane, ali takve od koje se
tehnikom montaè moè stvoriti koherentan narativ. Shvatawe
je, reklo bi se, blisko i Pisarevu, a isto tako i savremenoj kognitivnoj naratologiji.
Sklapaju}i roman u mislima i sme{taju}i ga u svoju svest,
Pisarevqev junak kao da vr{i jednu ovakvu montaù. Na taj na~in
on otkriva onaj svet bez “kona~nih granica”, koji svi imamo u sebi,
ali ga nismo svesni, svet pun nelogi~nosti i praznina, svet u kojem
smo slobodni da uradimo sve {to èlimo.
214
Milan Todorov
PUWEWE PANDORINE KUTIJE
Ratko Dangubi}: BELA PRIÂ, Arhipelag, Beograd 2009.
Ratko Dangubi} (1946), kwièvnoj publici poznat kao izvanredan aforisti~ar i izvrstan vladalac kratkom pripovednom formom, posledwih godina ogla{ava se i intrigantim romanesknim
hronikama. Wegov prethodni roman, Nema~ki u sto lekcija (2005),
privukao je zna~ajnu pa`wu ~italaca i kwièvne kritike. Ova pa`wa verovatno je podstaknuta i gotovo potpuno novom temom koju
ova kwiga unosi u srpsku savremenu prozu – temom vojvo|anskih Nemaca i wihove sudbine u vreme i posle Drugog svetskog rata, jednako kao i {irinom istorijskog zahvata kwige, u kojoj se prepli}u
kolektivne i individualne sudbine i porazi, izbegli{tva i progoni, rasejawa naroda i tragi~ni nesporazumi u veku koji se, na velika i mala zvona, obznawuje kao vek postistorije i globalne komunikacije.
Dangubi}ev najnoviji roman, Bela pri~a, predstavqa autorov
nesumwivi pomak od preovla|uju}eg postmodernisti~kog, vrlo kori{}enog u wegovoj ranijoj prozi, ka realisti~kom kwièvnom postupku, oboga}enom na momente pripoveda~kim tehnikama koje nisu
realisti~ke u klasi~nom smislu, a koje su kori{}ene da se {to
dramati~nije opi{u fantazmagori~na svedo~antsva o tragi~nosti
istorije i pojedina~nih qudskih sudbina u dvadesetom veku. Bela
pri~a pripada Dangubi}evom ruskom ciklusu, za~etom u vreme kada
se ovaj autor gotovo opsesivno bavio ruskim temama, {to je, izme|u
ostalog, rezultiralo i kwigom pri~a Ruska kola (1995). Ovaj put,
pak, Dangubi} je veliku pri~u o gubqewu identiteta naroda i pojedinaca u svetskim razmerama sagledavao kroz formu svojevrsnih
pripovednih “matro{ki”, gra|enih po uzoru na one poznate ruske
drvene lutke koje jedna iz druge izlaze, reklo bi se, iste, ali se do u
beskraj smawuju, kao i na{e predstave o qudskim, duhovnim, moralnim i istorijskim veli~inama i vrednostima.
Bela pri~a je naprosto zagrcnuta, kako stvarnom, tako simuliranom faktografijom, ~ime pripoveda~ svojoj umetni~koj fikciji, osim veristi~ke ubedqivosti, èli da pridoda i uverewe da
qudi, oli~eni u junacima ove kwige, jednako kao papirna ili neka
druga~ija fakta, mogu biti gu`vani i uni{tavani u “ropotarnici”
istorije, bez obzira na kojoj se strani nalazili, pobedni~koj ili
gubitni~koj. I jednima i drugima naposletku ovladava nemo} da
upravqaju svojom sudbinom.
215
U fabulativnom smislu, Bela pri~a je komponovana kao svedo~ewe uspe{nog, situiranog poslovnog ~oveka i qubiteqa umetnosti (konkretno, ruskog slikarstva) o slu~ajnom susretu u Be~u sa
Serafimom, jednim nekada ambicioznim ruskim carskim oficirom, a sada apatridom i ~ovekom na ìvotnom izmaku, ~oveku bez nade i bez odgovora na pitawe o sopstvenoj krivici za svoje i tu|e pogibeqi. Manuskript, zapravo indirektna kopija ispovesti qudi
hap{enih posle pobede crvenog oktobra 1918, koji glavnom junaku
romana poverava Serafim, postaje opsesivni podsticaj za razmi{qawe o sopstvenom identitetu, koji se, isto tako, rasta~e u strahotama novog vrlog sveta. I na ovom mestu otvaraju se pri~e iz serije sudbinskih matro{ki, nude}i nam jedan koloplet paralelnih likova iz pro{losti i sada{wosti, a sve to proèto razmi{qawem i
uverewem pripoveda~kog ja u romanu da smo svi osu|eni da u jednom
trenutku, u kratkom sevu vremena, postanemo neka mawina, marginalci, poput pustolova i novinara Jevrema, nesu|enog izbeglice sa
Kosova. Pri tom, kako nam kroz razmi{qawa i komentare svojih junaka govori pripoveda~, nije problem samo u tome {to smo se i mi,
Srbi, poput Rusa 1918. i docnije, vi{e puta i ideolo{ki i prostorno i qudski raspolu}ivali, nego ni{ta mawe i u tome {to ta svoja
raspolu}ivawa i sopstvenu krivicu do dan danas nismo uspeli realno da sagledamo. U tom smislu, senke kopija ispovesti hap{enih qudi, pohrawivane u arhivu kazamata Lubjanke, kao i pripoveda~evi
susreti s na{im i tu|im qudima, na ovaj ili onaj, politi~ki ili
kulturolo{ki na~in, izgnanim u svet (kao {to je, recimo, pokojni
Milo Dor) – provociraju jo{ jedno pitawe koje svako od nas moè,
bar sam sebi, da postavi: da li i ovog trena ~inimo mali, ali sigurni, zlo~in prema sopstvenoj budu}nosti i pro{losti, mire}i se sa
la`nim ose}awem da nam je za sve neko drugi kriv.
Bela pri~a je, dakle, i paralelna pri~a o nama sada{wim i
svakida{wim, o nama potomcima i nama precima, o nama koji nismo
samo i uvek `rtve, ve} koji znamo da budemo i oni koji druge ~ine
`rtvama. Pitawa vlastite krivice, samospoznaje odgovornosti i
savesti po~e}e da nas, kao i Serafima u Beloj pri~i, mu~e i progone tek na kraju, kada nam ostane samo jedna mogu}nost: da ih poput
{tafetne palice prenesemo u amanet onima koji dolaze iza nas, ne
prestaju}i da i daqe punimo Pandorinu kutiju, koja, naravno, ~eka
svoje novo otvarawe. Od toga, sada je jasno, niko ne moè pobe}i
ili se distancirati. Pa, ipak, postavqa se pitawe ima li izlaza iz
ovog za~aranog kruga, ili bar nade da }e se taj izlaz ukazati u nekoj
budu}nosti. U dru{tvenom i politi~kom smislu, sude}i po rezigniranosti i pesimizmu Dangubi}evih junaka, taj izlaz nigde se ne
nazire, a poku{aj bega od dru{tvene i politi~ke stvarnosti, u naj-
216
op{tijem smislu – od istorije, ~e{}e te junake pribliàva ludilu
nego nekom spasonosnom zaboravu ili moralnom pro~i{}ewu. Otuda u ovoj prozi toliko grotesknih scena iz ruskih ludnica onog
vremena, vremena u kojem vlast, i sama u strahu od sopstvene pobede
i potrebe da poraène kazni, pribegava brisawu qudskog dostojanstva, tako ~esto progla{avaju}i svoje neistomi{qenike i zvani~no ludim. Radwa i scena ovog romana li~i ponekad na neko pozori{te politi~kih senki, prozirnih lutaka i Gogoqevih mrtvih du{a. Uop{te, bizarnost mesta i doga|aja kojima se bavi Dangubi}ev
roman, sva ta svrati{ta za bogaqe, istraìteqske sobe, pozori{ne
predstave za vladare koje se pripremaju u ludnicama {irom pobedni~ke Rusije... sve to zajedno govori da je od svih qudskih patwi koje je mogu}e zamisliti najgora ona koja zna~i zabranu upotrebe razuma, zabranu slobodnog promi{qawa sebe i sveta u kojem ìvi{.
Dangubi} u svom psiholo{ki vrlo dramati~nom romanu ispisuje sna`nu satiru o vlastima i ideologiji uop{te, neovisno o
istorijskom kontekstu. Wegovi junaci misle da qudskost nije predmet kojim se vlast bavi, osim deklarativno, izve{ta~eno i la`no.
Ono po ~emu se moderni oblik vlasti razlikuje od nekada{wih na~ina vladawa jeste to da wena su{tina, mehanizmi vladawa zapravo, nije vi{e u goloj i banalnoj represiji (uostalom, {ta bi se novo
moglo izmudrovati posle, recimo, Sibira, Golog otoka, Gvantanama...?), koja podanike drì u stalnom strahu od gubitka slobode –
ve} u tome da protivnike zbrine u toboè sigurne institucije. U
wima }e ih odmah zatim lustrirati tako {to }e na sve na~ine poku{avati da ih li{i prava na razum, odnosno na slobodu mi{qewa.
Ne pla{ite se, kaù ironi~no junaku iz jedne Dangubi}eve bele
pri~e-matro{ke, vi niste u zatvoru, nego u ludnici! Vreme koje
Dangubi} prikazuje u svome romanu jeste vreme u kojem je najva`nije, pa dakle i najteè, sa~uvati mogu}nost prosu|ivawa. Ali sve se
urotilo protiv toga. I sve {to nam se nudi kao tobo`wi boqitak
usmereno je u stvari protiv takve mogu}nosti.
Dangubi} je u okvir pri~e o potomku ruskih izbeglica, Serafimu, smestio ceo jedan kaleidoskop pri~a iz tobo`weg “poverenog” mu manuskripta. U najkra}em, te pri~e moèmo nazvati borhesovskim fantazmagorijama u ruskoj postavi. Poruka tih pri~a, kao
i celog romana, jeste da ni onda, ni danas, niti bilo kada mogu da se
izmire razum i revolucija. Stari svetovi se ru{e, a mi, civilizacijski za to nepripremqeni, upadano u ogromnu ranu neke nove, budu}e istorije. Fukujamin kraj istorije se ne nazire, sve se gotovo
na isti na~in ponavqa. Ne moè se ìveti a ne patiti, kaè nam
Dangubi}ev junak. Ina~e nam ne bi ostalo ni{ta lepo i vredno. Roman Bela pri~a vredi pro~itati ne samo zbog ove i niza drugih pouka, ve} i zbog kwiièvnih vrlina ove kwige.
217
Vladimir Mi~i}
KRATKA ISTORIJA KWI@EVNOG
BEOGRADA
Jovan Pej~i}: TI, ME\UTIM – Kwièvni Beograd, Altera,
Beograd 2009.
Dve decenije istraìva~kog rada objediwene su na stranicama kratke istorije kwièvnog Beograda, kako je Jovan Pej~i} u
podnaslovu odredio svoju najnoviju kwigu Ti, me|utim. Ovaj autorski zbornik radova prati i razmatra ìve veze kwièvnosti i Beograda od prvog pomena ovoga grada u kwièvnim delima, kroz vi{evekovna burna istorijska de{avawa, sve do na{ih dana.
U kwizi su se na{li prethodno objavqivani ogledi i ~lanci
koji su za ovu priliku prestilizovani i podvrgnuti funkcionalnom prestruktuirawu. Fragmentarna forma dela uslovqena je razli~itim temama koje su predmet razmatrawa i koje su naj{ire objediwene podnaslovom: Kwièvni Beograd.
Kwigu ~ine tri celine. U prvoj, “Beograd u kwièvnosti do
Drugog svetskog rata”, data je kratka istorija glavnoga grada kroz
kwièvna dela, bilo da je u wima Beograd pomenut, ili je posluìo
kao inspiracija za wihov nastanak. Ogled koji je objavqen u monografiji Pri~e o Beogradu (1996) po~iwe citatom iz Jevan|eqa po
Mateju (“Ne moè se grad sakriti kad na gori stoji”), nakon ~ega
pred ~itaocem vaskrsava emotivno ispri~ana istorija grada koji se
pokazuje ~as u svoj svojoj rasko{i, ~as u potpunoj pusto{i, ali uvek
kao dovoqno {irok prostor za uzlet kwièvnog duha.Od mita i legende o Jasonovim Argonautima, kojim Beograd otvara svoje poglavqe u evropskoj kwièvnosti, do na{ih dana traje pri~a o neobi~nom junaku koji sopstvenom krvqu i ogromnom snagom genija ispisuje stranice svoje istorije. Naratori te pri~e se smewuju. Od prvih,
arhiepiskopa Teofilakta i Danila Pe}kog, preko despota Stefana
Lazarevi}a, Dositeja Obradovi}a, Dragutina J. Ili}a, Milutina
Uskokovi}a, Branimira ]osi}a, do posledwih: Vladimira VelmarJankovi}a, Milo{a Crwanskog i Jovana Pej~i}a, pri~a raste i
uslo`wava se. Koreni weni pak seù duboko u pro{lost i vreme kada su se na kapijama grada i wegovim bedemima smewivali gospodari
i upraviteqi, od Singa, koji su mu ime dali (Singidunum), preko
Tribala, Kelta, Huna, Sarmata, Avara i Gota, do Rimqana, Vizantinaca, Bugara, Turaka, Ma|ara, Austrijanaca… i, kona~no, Srba.
Drugu celinu kwige ~ine “Kratke povesti o izdava~ima, kwiàrama, bibliotekama i arhivima Beograda”, svojevrstan vodi~ kroz
218
istoriju srpskih stubova kulture i nauke. ^lanci, objavqeni u monografiji Beli grad – kulturna istorija Beograda (1997), dokazuju da
je Beograd, uprkos problemima sa kojima se suo~avao, od starine bio
izdava~ki centar u kojem se odvijala intenzivna kwiàrska i bibliote~ka delatnost. Ovo je, istovremeno, jo{ jedno podse}awe na danas
nepravedno zanemarene pregaoce koji su sebe uzidali u temeqe na{ih kulturnih i nau~nih institucija. Gligorije Vozarovi}, Geca
Kon, Milovan Spasi}, Aleksa Vukomanovi}, Stojan Novakovi}, Mihailo Gavrilovi} i mnogi drugi svojim nesebi~nim zalagawem umnogome su doprineli stvarawu novog lica Beograda. Upravo wihovi pionirski koraci i poku{aji pribliìli su Srbe i Srbiju evropskoj
kulturi. Na raskr{}u puteva, grad-tvr|ava na u{}u jedne reke u drugu postao je najzna~ajniji kulturni i nau~ni centar Balkana, {to potvr|uje bogatstvo svekolikog znawa koje je u wemu pohraweno, i
ostao sredi{te duhovnog susreta Istoka i Zapada.
Tre}a celina, kojom se kwiga zavr{ava, to potvr|uje. Ogled
“Tagore u Beogradu”, prvi put objavqen u ~asopisu “Kulture Istoka” (1988), predstavqa jasnu nameru autora da se na{a prestonica
slikom kwièvnih de{avawa iz tridesetih godina pro{log veka
dovede u red najzna~ajnijih centara Evrope. Posle Londona, Pariza, Be~a i Budimpe{te, indijski nobelovac na kulturnom hodo~a{}u po starom kontinentu odu{evqen prijemom u Beogradu poru~uje: “Ja volim srpski narod {to ima spontano ose}awe, {to ima toplo srce koje ume da se odu{evi.” Ovakav kompliment upu}en je najpre onima koje je Tagore mogao neposredno da vidi i upozna – Beogradu i Beogra|anima.
Ti, me|utim je neobi~an poduhvat kojim se autor Jovan Pej~i} predstavio kao vrstan antologi~ar, kwièvni kriti~ar, kwièvni istori~ar i esejist, koji Beograd istovremeno posmatra i
kao popri{te razli~itih kulturno-istorijskih de{avawa, i kao
centar umetni~kog i nau~nog interesovawa, i kao ìvo vrelo inspiracije, i kao dekor i ambijent umetni~kog oblikovawa. Tako
kompleksnom sagledavawu fenomena kwiènog Beograda pristupa
i kao umetnik, lirski nadahnut, koji s pijetetom govori o onome
{to voli, i kao nau~nik koji krajwe objektivno, sistemati~no, jasno i argumentovano razmatra veoma sloènu temu. Navedene karakteristike kwizi daju nesumwivu vrednost i olak{avaju joj put
do {ire ~itala~ke publike, iako je prvenstveno namewena istraìva~ima nacionalne kulturno-istorijske i kwièvne ba{tine. U
prilog tome govori i sva neophodna aparatura kojom je opremqena
(literatura, komentari o kwizi i piscu, pregled imena).
Posebnu pa`wu trebalo bi posvetiti naslovu, Ti, me|utim.
Wegov upu}iva~ki karakter usmerava ~itawe i razumevawe kwige,
219
jer ostvaruje intertekstualnu vezu sa labudovom pesmom Milo{a
Crwanskog, “Lament nad Beogradom”. Smisaono je akcenat u naslovu svakako na partikuli me|utim, koja aktualizuje teme o istrajavawu Beograda u vremenu i mnogostrukosti wegovih pojava u kwièvnosti. S tim u vezi, name}e se logi~an zakqu~ak da je, uprkos
mnogim problemima s kojima se suo~avao u svojoj istoriji, Beograd
bio i ostao “prirodno i duboko àri{te kwièvne imaginacije”,
{to i ova kwiga potvr|uje.
U pore|ewu sa drugim kwigama koje razmatraju kulturolo{ke teme i wihove veze sa Beogradom najboqe se mogu uo~iti vrednosti Pej~i}eve kwige. Duga geneza wenog nastanka uslovqena je
iscrpnim istraìva~kim radom jednog od potpisnika najzna~ajnijih kolektivnih monografija o Beogradu. Vra}awe temi koja je razmatrana nesumwivo je ukazivawe na wenu veliku va`nost. U vremenima sumwe i preispitivawa kroz koje smo prolazili ovakve kwige
vi{estruko su dragocene. Jasnim stilom napisana, kwiga Ti, me|utim budi usnulu svest o na{em trajawu, o vi{evekovnoj kulturnoj
i kwièvnoj tradiciji, o gordom opstajawu uprkos zabludama i neda}ama. Prestonom belom gradu, kao simbolu na{eg opstajawa,
ovom kwigom potvr|eno je mesto me|u zna~ajnim kulturnim centrima Evrope.
220
AUTORI I PREVODIOCI
BEOGRADSKOG KWI@EVNOG ÂSOPISA
AUTORI
IVAN ANTI] ro|en je 1981. godine u Jagodini. Studirao je filozofiju i
studira kwièvnost u Beogradu. Kratku prozu objavqivao je u kwièvnim
~asopisima, a u ~asopisu “Txt” i jednu kwièvnu studiju. U~estvovao je na
festivalu slavistike na Univerzitetu u Gdawsku (2008) i na regionalnom
konkursu za mlade autore, “Re~ u prostoru” (2009). ^lan je redakcije ~asopisa studenata Filolo{kog fakulteta u Beogradu “Znak”. U okviru edicije “Prva kwiga” Matice srpske objavio je kwigu kratke proze Tonus (2009).
JOVICA A]IN (1946) napisao je nekoliko kwiga eseja (me|u kojima su
najpoznatije Poetika krivotvorewa i Gatawa po pepelu) i nekoliko kwiga pri~a: Duge senke kratkih senki, Uni{titi posle moje smrti, Leptirov sanovnik, Nezemaqske pojave, Lebde}i objekti, Mali erotski re~nik
srpskog jezika i Ko ho}e da voli, mora da umre. Za pri~u pod naslovom
“Dnevnik o vagini” dobio “Andri}evu nagradu”, a ista pri~a je pod naslovom Dnevnik izgnane du{e objavqena i kao zasebna kwiga. Najnovije A}inove kwige su Goli pripoveda~, [etwa po krovu i Pro~itano u tvojim o~ima. Uskoro mu iz {tampe izlazi i romaneskna zbirka pri~a U{}e Okeana.
ILIJA BAKI] ro|en je 1960 godine u Vr{cu, a pi{e poeziju i prozu. Me|u pesni~kim kwigama su mu i: Resurekciona se~a po~etnog poloàja
(1993), Koren kqu~a, nali~je ravnodnevnice (1999), Protoplazma (2003).
Objavio je i nekoliko kwiga vizuelne poezije. Napisao je i objavio romane
Prenatalni ìvot (1997) i Novi Vavilon, prosa brutalis ((1998), novelu Ja,
razara~ (1998), kwige pri~a Jesen Skupqa~a (2007), Bagra di{e (2009), Nastavi}e se... stripopri~e br. 1 (2009), U odvajawu (2009), kwige eseja Preko granice milenijuma, signalizam – izazov pristupa (2005), i 101 lice
fantastike (2008). Zastupqen je u vi{e antologija srpske i jugoslovenske
fantastike.
ALEN BE[I] ro|en je 1975. godine u Biha}u. Diplomirao je na Odseku
za srpsku kwièvnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je
dve kwige poezije: U filigranu rez (1998) i Na~in dima (2004), kao i kwigu
221
izabranih kritika o savremenom pesni{tvu, Lavirinti ~itawa (2006).
Prevodi sa engleskog jezika. Urednik je ~asopisa za kwièvnost i teoriju
Poqa. @ivi u Novom Sadu.
GOJKO BO@OVI] (1972, Pqevqa), pesnik, kwièvni kriti~ar, esejista, izdava~. Objavio je kwige pesama: Podzemni bioskop (1991), Du{a zveri (1993), Pesme o stvarima (1996) i Arhipelag (2002), kwigu eseja Poezija
o vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka (2000), Antologiju novije srpske poezije (2005) i Places We Love – An Antology of Contemporary Serbian Poetry (2006, u izdawu Srpskog PEN-a). Dobitnik je vi{e nagrada za
poeziju, te nagrade za esejistiku “Borislav Peki}”. Bio je urednik u Kwièvnoj re~i, Re~i, Kwièvnoj kritici, Kwièvnom magazinu. Pesme su mu
prevo|ene na desetak jezika. @ivi u Beogradu. Bio je dugo glavni urednik
“Stubova kulture”, a pre nekoliko godina je osnovao izdava~ku ku}u “Arhipelag”.
SR\AN VUÎNI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 237.
ALEKSANDAR GERASIMOV (1978), ruski pesnik i prevodilac, sekretar Saveza pisaca Moskve. Diplomirao je na dva fakulteta Moskovskog dràvnog univerziteta (na Tehni~kom i na Filolo{kom). Objavio je kwigu
poezije Stihodrame (2001). Prevodio je poeziju sa vi{e jezika. ^lan je redakcije pesni~ke edicije “Iz veka u vek. Slovenska poezija XX-XXI veka”.
Organizator je raznih kwièvnih manifestacija. @ivi i radi u Moskvi.
RATKO DANGUBI] (1946, Qubiwe – @rvaw) objavio je ~etiri kwige
aforizama, kwige pri~a Ruska kola (1995), Ve~era u vrtu (1997), Secondhand Story (2002), te romane Kutija za mu{ke cipele (2000), Nema~ki u sto
lekcija (2005) i Bela pri~a (2009). Pri~e i aforizmi uvr{teni su mu u vi{e antologija objavqenih kod nas i u inostranstvu. Pisao je i dramske tekstove za radio i TV, za koje je, kao i za pri~e, vi{e puta nagra|ivan. @ivi
i radi u Beogradu.
FILIP DELAVO (Philippe Delaveau) ro|en je 1950. u Parizu, detiwstvo
proveo u Tureni, a zatim duè vremena ìveo u Londonu. Sada je nastawen
u Parizu. Prevodio je s engleskog (Bedova Istorija crkve engleskog naroda) i {panskog (Arhitektura praznine, pesme Roberta de Paskvalea), a
~esto sara|uje i sa slikarima, o kojima je objavio vi{e monografija (Baltazar, Kokto, Poperon, Hobijes...). Dobitnik je veoma zna~ajnih nagrada,
kao {to je Apolinerova i Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pesni~ko delo (2000). ^lan je Akademije Malarme i francuskog
PEN-kluba. Pro{le godine bio je gost “Smederevske pesni~ke jeseni”.
STIV JARBRO (Steve Yarbrough), 1956, ameri~ki romansijer i pisac kratkih pri~a. Ro|en je u Indijanoli, u dràvi Misisipi, na ameri~kom jugu,
~ija su mu kultura, tradicija i istorija vaàn izvor inspiracije. Zbog to-
222
ga ga ~esto porede s Flaneri O’Konor i Viqemom Foknerom. Autor je romana Safe from the Neighbors (2010), The End of California (2006), Prisoners of
War (2004), Visible Spirits (2001) i The Oxygen Man (1991), kao i nekoliko
zbirki pri~a, izme|u ostalih Family Man (1990), Mississippi History (1994) i
Veneer (1998). Dobitnik je vi{e kwièvnih nagrada. Dela su mu prevo|ena
na holandski, japanski i poqski. Bio je profesor kreativnog pisawa na
Dràvnom univerzitetu Kalifornije u Freznu, a odnedavno isti predmet
predaje na Emerson kolexu u Bostonu. Oèwen je Poqakiwom, Evom Hriwevi~-Jarbro, kwièvnim prevodiocem, s kojom ima dve }erke. @ivi u
Stounhemu, u Masa~usecu.
VLADIMIR KECMANOVI] ro|en je 1972. godine u Sarajevu, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Op{tu kwièvnost sa teorijom kwièvnosti diplomirao je 1997. na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Do sada
je objavio vi{e pripovedaka i romane Posledwa [ansa (1999), Sadràj
[upqine (2001), Feliks (2007, nagrada “Branko ]opi}” i u uèm izboru za
NIN-ovu nagradu) i Top je bio vreo (2008, stipendija Fondacije “Borislav
Peki}”, nagrada “Me{a Selimovi}”, najuì izbor za NIN-ovu nagradu, nagradu “Zlatni suncokret” i nagradu “Isidora Sekuli}”). Producentska ku}a “Drina film” iz Beograda otkupila je filmska prava za ekranizaciju
romana Top je bio vreo, a pripremqena je i dramatizacija ovog romana za
Narodno pozori{te Republike Srpske u Bawa Luci. U toku su pregovori
sa nekoliko francuskih izdava~kih ku}a za objavqivawe romana na francuskom, u prevodu Christine Chalhoub. Kecmanovi} je sa~inio i izbor dela
Du{ana Radovi}a i Du{ana Petri~i}a za kwigu Du{kova ku}a. @ivi i radi u Beogradu. Vlasnik je izdava~ke ku}e VIA. Kolumnista je listova Politika i Ve~erwe novosti.
SPOMENKA KRAJÊVI] (1949) magistrirala je na Katedri za op{tu
kwièvnost s teorijom kwièvnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu.
Bavi se prevo|ewem i pisawem. Prevela je tridesetak kwiga iz nema~ke
kwièvnosti i teorije kulture, objavila pet kwiga za decu i ve}i broj tekstova vezanih za teoriju i praksu kwièvnosti za decu. Bila je urednik dva
de~ja kwièvna ~asopisa u izdava~koj ku}i “Dragani}” i biblioteke za decu u “Zepter Book World”. Uskoro }e izdava~ka ku}a “Plato” objaviti beogradske putopise S. Kraj~evi}, pod naslovom Krugom dvojke.
JASNA MILI]EV ro|ena je u Pan~evu 1968. godine. Pi{e poeziju, prozu, kwièvnu kritiku. Ure|ivala je “Rukopise”, zbornik poezije i kratke
proze mladih sa prostora biv{e Jugoslavije, jedan je od urednika ~asopisa
“Kvartal”, urednik u ediciji “Tami{” Udruèwa kwièvnika i kwièvnih prevodilaca Pan~eva. Objavqivala je u ve}ini boqih doma}ih ~asopisa. Dosad je objavila zbirke pesama [aram po glavi (1994, nagrada “Mati}ev {al”) i Ba{ta modre ki{e (2004). Godine 2001. bila je u~esnik susreta pesnika sveta u Va{ingtonu, gde je dobila nagradu “International Poet
of Merit”.
223
SLOBODAN MARKOVI] (Libero Markoni), pesnik, novinar, slikar,
prevodilac, putopisac, scenarista. Ro|en je 1928. u Skopqu, detiwstvo je
proveo u Pe}i i Beogradu, gde je maturirao u Drugoj beogradskoj gimnaziji.
Kao gimnazijalac 1943. bio je zato~en u logoru u Smederevskoj Palanci.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za jugoslovensku kwièvnost. Prvu zbirku pesama, Posle snegova, objavio je 1949. Za
kwigu Luka dobio je 1975. “Zmajevu nagradu”. Objavio je ukupno 62 kwige, a
jo{ tri {tampane su posthumno: pesni~ka zbirka Ju`ni bulevar, zbirka
reportaà Zapi{i to, Libero (priredila Ksenija [ukuqevi} Markovi})
i Izabrane pesme (priredio Borislav Radovi}). Vi{e od ~etiri decenije
bavio se novinarstvom, sara|uju}i u preko 160 listova i ~asopisa {irom
Jugoslavije; najduè je radio u “Borbi”. ûbura, kraj Beograda u kome je
proveo najve}i deo ìvota, ovekove~ena je u wegovim pesmama, reportaàma, slikama i crteìma. Umro je u Beogradu 30. januara 1990.
IVANA MILIVOJEVI] (1967, Beograd) studirala je op{tu kwièvnost sa teorijom kwièvnosti u Beogradu, zatim doktorirala na univerzitetu u Limeriku sa tezom koja je predstavqala uporedno tuma~ewe proza
Xejmsa Xojsa i Danila Ki{a. Objavila je kwige Qubav za razli~itosti i
Figure autora, a pisala je i kwièvnu kritiku za ~asopis “Re~” i Radio
B92. Posledwih godina na univerzitetskom kolexu u Dablinu s posebnom
radoznalo{}u je ~itala o ~udnim sudbinama umetnika i nau~nika sa kontinenta koji su u prvoj polovini dvadesetog veka ìveli u Irskoj, u potrazi
za inspiracijom koju na drugim mestima nisu mogli da na|u.
ALEKSANDAR MILOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 241.
VLADIMIR MIÎ] ro|en je u Ni{u 1975. godine. Bavi se kwièvnom
kritikom, pi{e eseje. Objavqivao je u “Kwièvnom magazinu”, “Na{em
stvarawu”, “Pomaku”, “Kwièvnom listu”. @ivi i radi u Leskovcu.
MARIJA MIXOVI] ro|ena je 1960. u Zemunu. Diplomirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na grupi Jugoslovenske kwièvnosti i klasi~na filologija. Vi{e od dve decenije bavi se novinarstvom. Godine
1997. objavila je kwigu poezije Beogradska sirotica. Proza Marije Mixovi} uvr{}ena u antologiju Nove srpske OFF i SF pri~e (1999), koju je sa~inio Igor Marojevi}. Maja 2009. obavila je kwigu Druga strana medaqe
(izdawe ADAS – Antidoping agencije Srbije) u kojoj istraùje razli~ite
aspekte upotrebe stimulansa u umetnosti, sportu i svakodnevnom ìvotu.
Wena druga kwiga poezije treba uskoro da iza|e iz {tampe.
DU[KO NOVAKOVI], pesnik, ro|en je 1948. godine u Podgorici. [kolovao se u Strumici, Podgorici i Beogradu, gde je studirao jugoslovensku
i svetsku kwièvnost. Dugo je radio u JAT-u i paralelno bio urednik u
“Kwièvnoj re~i”, “Kwièvnosti”, “Kwièvnim novinama” i ~asopisu
224
“Ovdje”. Objavio je desetak kwiga poezije, me|u kojima Znalac ogledala
(1976), Poderotine na vre}i (1979), Nadzornik kvarta (1982), Hodnikom
(1991), Izabrao sam Mesec (2003), Bioskop Limijer/ Cinema Lumiere (2007,
dvojezi~no – na srpskom i francuskom), Klupe nenagra|enih (2008). Dobitnik je brojnih kwièvnih nagrada i priznawa, me|u kojima su “Zmajeva”,
“Disova”, “Raki}eva”, “Miqkovi}eva”, “Popina” i Nagrada grada Beograda. Zbornik radova Poezija Du{ka Novakovi}a objavqen je u izdawu Matice srpske (1999) a publikacija Du{ko Novakovi} – Disovo prole}e u izdawu Gradske biblioteke “V. P. Dis” u â~ku (2003). Pesme su mu prevedene
na vi{e jezika, a on sam prevodi sa makedonskog jezika. ^lan je Srpskog
kwièvnog dru{tva i Srpskog PEN centra. @ivi u Beogradu kao samostalni pisac.
GORAN PETROVI] je ro|en 1961. godine u Kraqevu. Objavio je u preko
sedamdeset izdawa svojih kwiga: kratke proze Saveti za lak{i ìvot
(1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i
okolne pri~e (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitni~arnica “Kod sre}ne ruke” (2000), zbirku pripovedaka Bli`wi (2002),
kwigu izabrane kratke proze Sve {to znam o vremenu (2003), dramski tekst
Skela (2004), zbirku pripovedaka Razlike (2006) i kwigu zapisa Pretraìva~ (2007). Petrovi}evi romani i pripovetke prevo|eni su na francuski, ruski, {panski, italijanski, bugarski, slovena~ki, poqski, ukrajinski, makedonski, engleski, nema~ki, ~e{ki i gr~ki jezik. Dobitnik je najpresti`nijih kwièvnih nagrada, me|u kojima NIN-ove, za roman Opsada
crkve Svetog Spasa, i “Andri}eve nagrade”, za kwigu pri~a Bli`wi. @ivi u Beogradu.
LUI\I PIRANDELO (Luigi Pirandello, 1867 – 1936) ro|en je u Agri|entu,
na Siciliji. Studije zapo~iwe u Palermu, a potom ih nastavqa u Rimu i,
napokon, u Bonu, gde diplomira sa tezom iz sicilijanske fonetike i morfologije. Ubrzo po~iwe da predaje stilistiku i kwièvnost u Rimu. Na
po~etku kwièvne karijere pripadao je veristima, polemisao sa D’Anuncijem i Kro~eom, imao vlastitu pozori{nu druìnu. Prve kwige su mu pesni~ke, ali punu meru svoga talenta ostvaruje u pri~ama i romanima, te u
vreme i posle Prvog svetskog rata u dramama. Romana je napisao sedam, me|u kojima su najpoznatiji Izop{tena (1901), Pokojni Matija Paskal
(1904) i Jedan, nijedan i sto hiqada (1924). Iza sebe je ostavio i impozantne Pripovetke za godinu dana (ukupno 241, od kojih neke spadaju u najlep{e pripovetke italijanske kwièvnosti). Junaci su mu naj~e{}e obi~ni
qudi, ~esto s neobi~nim sudbinama, iz sicilijanskog ili rimskog podnebqa. Svoj veliki talenat za dramsko uobli~avawe bizarnih situacija, koje
je ranije fiksirao u pripoveda~koj prozi, Pirandelo pokazuje tek pojavom
tzv. grotesknog teatra, u godinama Prvog svetskog rata. Najpoznatije me|u
ukupno 44 Pirandelove drame su: Tako je (ako vam se ~ini), (1918), Divno je
biti po{ten (1917), Henrik IV (1922), [est lica traè pisca (1921),
Svako na svoj na~in (1924), Ve~eras improvizujemo (1930), Divovi s planine
225
(1931). Bio je jedan od najve}ih i najuticajnijih dramati~ara dvadesetog veka. Nobelovu nagradu za kwièvnost dobio je 1934. godine.
Pripovetka “Radosni pozdrav” koju objavqujemo u ovom broju Beogradskog kwièvnog ~asopisa na}i }e se u drugom od planiranih osam tomova Pirandelovih Pripovetki za godinu dana, u izdawu “Paideie”. Prvi
tom, objavqen pro{le godine, sadrì Pirandelove prve dve zbirke: Crni
{al (u prevodu Ane Srbinovi}) i Goli ìvot (u prevodu Elizabet Vasiqevi}).
ANA RISTOVI] je ro|ena 5. 4. 1972. godine u Beogradu. Diplomirala je
srpsku kwièvnost i jezik sa op{tom kwièvno{}u na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavila je pesni~ke kwige: Snovidna voda (1994),
Uè od peska (1997), Zabava za dokone k}eri (1999), @ivot na razglednici
(2003), Oko nule (2006) i P.S. – izabrane pesme (2009). Dobitnica je “Brankove nagrade” za kwigu Snovidna voda, nagrade “Branko Miqkovi}”, nagrade sajma kwiga u Igalu za kwigu Zabava za dokone k}eri, kao i nema~ke
nagrade “Hubert Burda Preis” za mladu evropsku poeziju. Pesme su joj prevo|ene na druge jezike i zastupqene su u vi{e doma}ih i stranih antologija.
Na drugim jezicima objavqene su joj i kwige: na nema~kom So dunkel, so hell
(Salzburg, Austrija, 2007), na slova~komi Pred tridsiatkou (Banska Bystrica,
Slova~ka, 2001) i na slovena~kom jeziku @ivljenje na razglednici (Qubqana,
2005). @ivi u Beogradu.
ADNAN REPE[A ro|en je 1978. godine u Mostaru, gde i sada ìvi. Zavr{io je Pedago{ku akademiju u Mostaru, na Odsjeku za bosanski jezik i
kwièvnost. Objavqivao je kratku prozu u kwièvnoj periodici. Nedavno
mu je u izdawu “Libera” u Beogradu uiza{la prva kwiga pri~a, S obje strane srca.
GREJEM ROB – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 242.
LARISA SAVEQEVA (Moskva), profesor srpskohrvatskog jezika, prevodilac velikog broja srpskih proizaista i dramskih pisaca (Milorad
Pavi}, Goran Petrovi}, Jovan Radulovi}, Biqana Srbqanovi}...). Dobitnik nagrade Srpskog PEN centra za najboqeg stranog prevodioca.
RASTKO SIMI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 243.
DRAGANA STOLI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, str. 191.
IVO TARTAQA – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 244.
MILAN TODOROV (Banatsko Aran|elovo, 1951), satiri~ar, kwièvni
kriti~ar i dramski pisac. Diplomirao jugoslovenske kwièvnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je kwigu satiri~nih pri~a
Uhom za kruhom (1976), kwige pesama Boca pod pritiskom (1980) i Preta-
226
kani Srbi (2009), kwige aforizama Crveni i plavi (1981), Sirotiwska zabava (1990) i Ostrvo bez blaga (2003), dramu Kuninsko leto, u sezoni
1985/86 izvo|enu u Srpskom narodnom pozori{tu. @ivi u Novom Sadu.
TIJANA TROPIN – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 244.
NEBOJ[A ]OSI] A[I se rodio 1958. godine u Ivawici. Diplomirao
je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Pi{e prozu i kwièvnu kritiku. Objavio je kwige pri~a Pri~e o smrti (1987), Tu|e nebo (1991), Nesanica (1993), Utopije i pijavice (1994), Deca velegrada (2005) i romane Lula (1999), Mese~evo naseqe (2002) i Bumerang (2006). Zastupqen u vi{e
zbornika, panorama i antologija savremene srpske proze. Proza mu je prevo|ena na slova~ki, slovena~ki i rumunski jezik. Koautor zbornika Sveti
Sava - legende i pri~e (1993), sa Tomislavom To{i}em, i hrestomatije
Kwiga o Svetom Savi (1996), sa Jovanom Pej~i}em i Stani{om Ne{i}em.
@ivi u Beogradu kao samostalni umetnik.
QUDMILA JEVGENIJA ULICKA, jedna od najzna~ajnijih savremenih
ruskih kwièvnica, ro|ena je u Moskvi, gde je 1968. g. zavr{ila biologiju.
Jedno vreme radila je u geneti~koj laboratoriji, ali se wena nau~na karijera zavr{ila u vreme cvetawa samizdata, jer je prona|ena pisa}a ma{ina
na kojoj je prekucavala zabraweni roman. Pri~e je po~ela da pi{e veoma
kasno, devedesetih godina, i od tada po~iwe wen muweviti kwièvni
uspeh. Popularnost sti~e prvo na Zapadu, romanom Medeja i wena deca, za
koji u Francuskoj dobija presti`nu nagradu “Medi~i”. Prvi zapaèn
uspeh u Rusiji postiè kratkim romanom Sowe~ka (1994). Potom slede
zbirke pripovedaka Siroma{ni ro|aci (1994), novela Veseli ispra}aj
(1998), zbirke pri~a Qaqina ku}a (1999), Cirih (2002), Jadni, zli, voqeni
(2002) i Providne pri~e (2003). Posle romana Medeja i wena deca slede romani Slu~aj Kukocki, za koji je 2001. godine dobija jednu od najpresti`nijih nagrada u Rusiji, “Smirnof Buker”, i Iskreno va{ [urik, objavqen
2004. godine. U dramskom teatru Stanislavski u Moskvi izvo|ena je wena
drama Sedmoro svetaca, a po romanu Slu~aj Kukocki snimqen je film. Na
srpski jezik prevedeno je vi{e kwiga Qudmile Ulicke.
KORNEL FILIPOVI^ (Kornel Filipowicz) (1913–1990), poqski prozni
pisac i filmski scenarista zavr{io je studije biologije na Jagelonskom
univerzitetu u Krakovu. Celog ìvota bavio se iskqu~ivo kwièvnim radom, ali je bio i bliì slikarima nego piscima. Wegova prva èna bila je
Marija Jarema, jedna od najzna~ajnijih avangardnih slikarki XX veka. Wegova dugogodi{wa ìvotna saputnica bila je nobelovka Vislava [imborska. Bio je majstor kratkih proznih formi, pri~a i mikroromana. Pored
qudi, tema mnogih me|u tim tekstovima su ìvotiwe i biqe. Filipovi~eva glavna dela su romani Mesec nad Nidom, Plava sveska, Nemir mladog srca, Golubija ulica, Provincijska qubav, Se}awa antijunaka, Zarobqenik
i devojka, Ba{ta gospodina Ni~kea, kwige pripovedaka Stati~ni pejBeogradski kwièvni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.
227
za`, Profili mojih prijateqa, Moj prijateq i ribe, Ma~ak u mokroj travi, Koncert f-moll, Razgovori na stepenicama, Ubiti jelena, Pejza` koji
je preìveo smrt, ]e{iwske pri~e i dr.
PATRI[A HAJSMIT (Patricia Highsmith), 1921 – 1995, ameri~ki romansijer i pisac kratkih pri~a. Proslavila se psiholo{kim trilerima, prema kojima je snimqeno dvadesetak filmova. Wen prvi roman, Strangers on a
Train, adaptiran je vi{e puta za pozornicu i film, a najpoznatiju ekranizaciju je dobio u Hi~kokovom filmu iz 1951, kod nas poznatom pod naslovom Nepoznati iz Nord-ekspresa. Autorka je nekoliko zbirki pri~a i 22
romana, me|u kojima je i ~uveni niz romana o Tomu Ripliju, Riplijada.
Osim “saspensa”, najizrazitija obele`ja wene proze su ironija, satira i
crni humor. êsto je fascinirana temama koje se doti~u psiholo{ke patologije, kao {to su piromanija, {izofrenija i opsesivnost, ali i lezbijskom i homoseksualnom qubavqu uop{te. Iako je pisala uglavnom u formi
ànr-literature, kriti~ari i pisci ne odri~u wenim pri~ama i romanima
visoke umetni~ke kvalitete. Naro~ito je cewena u Evropi, gde je opisuju
kao pisca psiholo{kih romana, nastavqa~a egzistencijalisti~ke tradicije, oli~ene u wenim omiqenim piscima, Dostojevskom, Konradu, Kafki,
@idu i Kamiju. Poznata je i po tome {to je vi{e volela dru{tvo ìvotiwa nego qudi i {to je dràla puève kao ku}ne qubimce.
MARJAN ÂKAREVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14,
str. 245.
PREVODIOCI
NEDA NIKOLI] BOBI], prevodilac kwièvne proze, drame i esejistike sa ruskog i engleskog jezika. Objavila je preko dvadeset kwiga prevoda i tekstove u svim va`nijim kwièvnim ~asopisima. Prevodila je, izme|u ostalih, Pu{kina, Buwina, Tiwanova, L. Andrejeva, Solèwicina, Vojnovi~a, Nabokova, [entalinskog, Pasternaka, Brodskog, Ulicku... Za prevod romana Qudmile Ulicke Slu~aj Kukocki dobila je nagradu “Dr Jovan
Maksimovi}” za najboqi prevod ruske kwièvne proze 2004. Radi na projektu izabranih dela Josifa Brodskog (u 4 toma) i Borisa Pasternaka (u 2
toma). U izdawu RUSSIKE ve} su objavqene Tuga i razum i Soba i po Josifa Brodskog, a uskoro }e iz {tampe iza}i i kwiga Vodeni ìg i drugi eseji istog pisca.
ADRIJANA MARÊTI], teoreti~ar kwièvnosti, docent na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je Figura pripovedawa,
studije o francuskoj naratologiji, kwige eseja Istorija i pri~a, posve}ene temi istorije u savremenoj srpskoj prozi na primerima dela Danila Ki{a, Milorada Pavi}a i Radoslava Petkovi}a, i niza kwièvno-teorijskih
radova objavqivanih u svim zna~ajnijim doma}im ~asopisima i publikaci-
228
jama. Pi{e i kwièvnu kritiku i prevodi prozu i teorijske tekstove sa
engleskog i francuskog jezika.
RADMILA MEÂNIN – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str.
246.
KOQA MI]EVI] (Bawa Luka, 1941), uglavnom prevodilac poezije (s
provansalskog, staro-francuskog, francuskog, engleskog, {panskog, slovena~kog i toskanskog na srpski i sa srpskog i toskanskog na francuski),
povremeno pesnik (devet zbirki na srpskom i osam napisanih izvorno na
francuskom), po potrebi esejista (tri kwige o prevo|ewu poezije) i astrolog (razvija ideju “lirske” astrologije) i pre svega i svakodnevno muzikolog: objavio kwige Mocart susre}e Skarlatija; Svete, laku no}! o Bahovim kantatama; MOCART, Zlo~in Marije Terezije. Upravo zavr{io veliku Istoriju evropske muzike od 1000. do 1900, \AVOLOVA KU]A.
IVAN RADOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14,
str. 246.
BISERKA RAJÎ], pisac i prevodilac ro|ena je 1940. Zavr{ila je slavistiku na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Prevodi s poqskog, ruskog,
~e{kog, slova~kog, bugarskog i slovena~kog poeziju, prozu, esejistiku, filozofiju, teatrologiju, istoriografiju, politikologiju... Prevela je na
srpski oko 300 autora. Objavila je 54 kwige i oko 1350 priloga u ~asopisima Srbije i biv{e Jugoslavije. Od 1967. sara|uje s Radio Beogradom.
Autor je slede}ih kwiga: Poqska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov, [open, @or` Sand i wena deca (radio-drama) i vi{e stotina tekstova o piscima koje je prevodila. Posledwih nekoliko godina bavi se kolaòm. Godine 2004. imala je samostalnu izlo`bu u Narodnom muzeju u Zaje~aru. Pi{e eseje o likovnoj umetnosti. Dobitnik je vi{e nagrada; srpskih:
Nagrada “Jovan Maksimovi}”, Nagrada za ìvotno delo Udruèwa prevodilaca Srbije; poqskih: Nagrada ZAIKS-a, Ministarstva kulture Poqske, Ministarstva spoqnih poslova Poqske, Nagrada “Zbigwev Domiwak”
za prevo|ewe poezije.
TIJANA SPASI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 243.
ANA SRBINOVI] ro|ena je u Beogradu. Zavr{ila je Italijanski jezik
i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Prevodi uglavnom
savremene italijanske pisce, me|u kojima su Alesandro Bariko, Antonio
Tabuki, Marta Moraconi, Simona Vin~i, Marina Micau, Marko Lodoli,
Milena Agus, ali i klasike, kao {to su Lui|i Pirandelo, \or|o Basani i
Italo Kalvino.
229
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
82
BEOGRADSKI KWI@EVNI ÂSOPIS / glavni
i odgovorni urednik Milovan Mar~eti}. – God. 6,
br. 18 (prole}e 2010) – . – Beograd (Francuska 7) :
Kwièvno dru{tvo Hiperboreja, 2010 – (Beograd,
[tamparija “Glasnik” ). – 23 cm
Tromese~no
ISSN 1452-2950 = Beogradski kwièvni ~asopis
COBISS.SR-ID 127399948

овај број

Transcription

Similar documents

GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

Истрага склањала кључни доказ

ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Giornalino della SEI ”B. Parentin” Poreč

za[tita prirode 59/1–2 protection of nature 59/1–2

PRIPREMA - CMYK.cdr - Tijana M. Djerković

LA CICALA zaratina Zadarski CVRČAK

Филолошки преглед XXXVIII 2011 2 - Filoloski fakultet | Univerziteta

Vek biblioteke u Prijepoqu - Biblioteka Vuk Karadžić

English - Istrian - Croatian - Italian Dictionary

Istrian - Croatian - Italian - English Dictionary

Whole issue - Savez hemijskih inženjera Srbije

Hindi - Digital Control Incorporated

Hindi - Digital Control Incorporated

Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 1.qxd

NEWSLETER 10 - Komora italijansko