KAD SU LETELE KAMILAVKE

Transcription

SINI[A PAUNOVI]
KAD SU LETELE
KAMILAVKE
Zavi~ajna biblioteka „Vrela“
Kwiga 7
Izdava~i
Gradska biblioteka
„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak
i porodica Paunovi}
Urednik
Danica OTA[EVI]
Recenzent
Dr Slavenko TERZI]
Predgovor
Vladimir DIMITRIJEVI]
SINI[A PAUNOVI]
KAD SU LETELE
KAMILAVKE
â~ak, 2006.
Sini{a Paunovi} (1903–1995)
PRILOG RAZUMEVAWU VREMENA
(Sini{a Paunovi}, Kad su letele kamilavke)
Rukopis kwige pod op{tim naslovom Kad su letele
kamilavke sadrì vi{e mawih ili ve}ih celina i dodataka. Osnovu kwige ~ini rukopis poznatog novinara
„Politike“ naslovqen Kad su letele kamilavke (84
strana gusto kucanog teksta), zatim deo rukopisa ne{to
maweg obima Iz Dnevnika Sini{e Paunovi}a, a kao dodaci glavnom delu rukopisa slede reagovawe episkopa dr
Save (Vukoti}a) na feqton S. Paunovi}a objavqen u
NIN-u i Stojana Nikolaeva iz Skopqa (istim povodom).
Priloèna su sasvim kratka mi{qewa poznatih istori~ara prof. dr Radovana Samarxi}a i prof. dr Jovana
Marjanovi}a. Na po~etku kwige nalazi se tekst Vladimira Dimitrijevi}a Svedo~ewe iz smutnog vremena, neka vrsta Predgovora, a, sasvim na kraju, kratka ali vrlo
sadràja biografija Sini{e Paunovi}a iz pera Marije
Orbovi}.
Glavni predmet rukpisa Kad su letele kamilavke, i
dnevnih beleàka Sini{e Paunovi}a, jeste borba Srpske
pravoslavne crkve i veruju}eg naroda protiv sadrìne
Konkordata izme|u Svete Stolice i Kraqevine Jugoslavije 1937. godine, kao i posledice te borbe u Crkvi i oko
we. Sini{a Paunovi} je te doga|aje pratio kao novinar
„Politike“. Glavni deo rukopisa odnosi se na politi~ki
ambijent u Beogradu 1937–1938. godine, odnosno na proteste patrijarha Varnave, arhijereja, sve{tenstva i naroda
protiv Konkordata, a potom i na misterioznu smrt Patrijarha i wegova dva brata. Dnevni~ke bele{ke se bave
sli~nim problemima u periodu 1937–1940. godine.
5
Nesumwivo je da se rukopis Sini{e Paunovi}a ti~e
vrlo zna~ajnog istorijskog trenutka u SPC i Kraqevini
Jugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata. Kroz borbu oko
Konkordata prelamali su se mnogo {iri i dalekose`niji
politi~ko-verski planovi. Patrijarh Varnava je darom
velikog duhovnog poglavara i mislioca predosetio pogubnost tih planova po budu}nost srpskog naroda. Tek }e budu}a svestrana istaìvawa gra|e iz doma}ih crkvenih i
dràvnih arhiva, kao i stranih arhiva, osvetliti svu sloènost ove velike politi~ke i duhovne drame gotovo na
pragu Drugog svetskog rata.
Sini{a Paunovi} je o tim doga|ajima svedo~io stilom i jezikom novinarske reportaè i hronike. Te{ko
bi se bez temeqnih arhivskih istraìvawa mogla dati
ocena o zasnovanosti wegovih sudova, pre svega o pojedinim duhovnicima SPC, a zatim i politi~kim li~nostima. Paunovi}ev rukopis se na prvom mestu moè ozna~iti kao svedo~ewe jednog novinara o krupnim istorijskim
doga|ajima i li~nostima. Kao i obi~no, novinar ne bira
uvek re~i (patrijarh Varnava „neke povode za svoje pojavqivawe prosto sam izmi{qa“), èli da istakne sebe i
predstavi kao li~nost koja ima ekskluzivne kontakte i
izvore obave{tewa, pojednostavquje vrlo kompikovana
politi~ka i crkvena pitawa. Te{ko je pretpostaviti da
je Paunovi}, sa punom verno{}u, mogao beleìti duge monologe i dijaloge me|u duhovnicima, ili sa duhovnicima,
ili sa drugim li~nostima. Treba sa prili~no rezerve
primiti zabeleèna mi{qewa pojedinih vladika o drugima, ili o Patrijarhu, kao i Paunovi}evo prili~no pojednostavqeno vi|ewe prilika u Patrijar{iji.
Sini{a Paunovi} je bio li~nost {irokih interesovawa. Imao je veliko ìvotno iskustvo i poznavao je
mnoge zna~ajne qude. îtalac se ne moè oteti utisku da
je ovaj rukopis pisao posle Drugog svetskog rata i da je
duh ideolo{kog vremena dao pe~at wegovom pisawu. Wegovo svedo~ewe se, mereno o~ima istori~ara, ne moè
uzeti kao dovoqno pouzdano i znala~ko, kada je re~ o velikom politi~kom sukobu oko Konkordata. Rukopis je
pre svega svedo~anstvo o politi~kom ambijentu Beogra6
da 1937–1940. godine, o listu „Politika“, a na kraju i o
li~nosti samog pisca.
Smatram da se rukopis moè objaviti kao jedno od
svedo~anstava savremenika o vremenu 1937–1940. godine.
Moè posluìti kao zanimqiv prilog razumevawu toga
vremena.
Dr Slavenko TERZI]
Beograd, 23.11.2006.
7
SVEDOÊWE IZ SMUTNOG VREMENA
(Sini{a Paunovi}: Kad su letele kamilavke)
Uvod
U ostav{tini poznatog srpskog novinara, pisca,
prevodioca i kolekcionara, Sini{e Paunovi}a, nalazi
se i rukopis Kad su letele kamilavke, wegov opis „konkordatske krize“ 1937. godine. U to vreme, Paunovi} je
bio novinar „Politike“ i veoma se angaòvao u pra}ewu
doga|aja, budu}i da je bio blizak pojedinim zna~ajnim
li~nostima Srpske Pravoslavne Crkve. Svojevremeno je
ova svoja se}awa Paunovi} feqtonizovao u „NIN“-u
(krajem 1981. i po~etkom 1982). Gradska biblioteka
„Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku, ba{tinik Paunovi}eve zaostav{tine, re{ila je da ova se}awa publikuje, uz
bele{ke iz dnevnika ovog pisca koje se ti~u doti~nog
perioda.
Da bismo boqe razumeli problematiku koja se u Kamilavkama izlaè, potrudi}emo se da damo, ukratko,
istorijske koordinate ovog zna~ajnog doga|aja iz istorije Jugoslavije, zemqe koje vi{e nema.
Predistorija
Konkordat je sporazum jedne dràve i Vatikana kojim se ure|uju pitawa Rimokatoli~ke crkve, wenih prava i du`nosti, u odnosima sa tom suverenom dràvom.
Konkordat reguli{e ~itav niz oblasti u kojima dràva
i rimokatoli~ka zajednica stupaju u dodir, pa je u pravu
9
dr Branko Nadoveza koji pi{e: „Preplitawe pravnog i
politi~kog u konkordatu o~igledno da na Balkanu ima
specifi~no i dalekose`no zna~ewe, vi{e nego na bilo
kom drugom podru~ju Evrope /.../ Konkordat teì da ima
upliva u sve oblike dru{tvenog ìvota: obrazovawe,
{kolstvo, brak, porodicu, pa ~ak i u dràvnu organizaciju“.
Srbija je u konkordatske pregovore s Rimom u{la
jo{ u doba Ilije Gara{anina. Vlast je bila u vezi sa |akova~kim biskupom [trosmajerom, ali su se svi pregovori zavr{avali neuspehom, jer Rim nije pristajao da se zadovoqi ponu|enim. Naro~ito veliki pritisak oko potpisivawa konkordata, koji tobo` proisti~e iz obaveza
preuzetih na Berlinskom kongresu 1878., na Srbiju je vr{en osamdesetih i devedesetih godina XIX veka. Vatikan
se pozivao i na ~iwenicu da je sa Crnom Gorom konkordat ve} potpisan. Jovan Bo{kovi}, ministar prosvete i
crkvenih poslova, naro~ito je bio protiv pritisaka koji su i{li na {tetu mlade srpske dràve. U Srbiji, koja
je imala 2,5 miliona stanovnika, ìvelo je svega desetak
hiqada rimokatolika, uglavnom stranaca, ali Evropa je
(kao i danas) od Srba traìla {to ve}u „toleranciju“.
Kao {to je govorio D. B. Nestorovi} jo{ 1902: „/.../ Za zapadnu Evropu bi pravi dokaz o verskoj toleranciji Srbije bio tek tada kada bi se bar u Beogradu izvijao toraw
rimokatoli~ke crkve“. Uo~i Prvog svetskog rata konkordat je bio spreman, ali je ratni vihor sve pomeo.
Pregovori o konkordatu
Veoma brzo po formirawu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca po~eli su pregovori o sklapawu konkordata nove dràve i Vatikana. Zahtevi Rima bili su radikalni, a ticali su se, pre svega, potpune vlasti katoli~kog na~ela u oblasti {kolstva i postavqawa verou~iteqa. Zahtevano je dràvno priznawe verskih {kola, kao i
to da rimokatoli~koj deci u~iteq bude wihove veroispovesti. Vatikan je uporno odbijao da ispuni dràvni
10
zahtev da se slu`be me|u ju`noslovenskim rimokatolicima odvijaju na slovenskom jeziku.
Pregovori su bili prekinuti, pa nastavqeni 1931.
godine. Dr Nikola @uti} kaè da je Vatikan, gledaju}i
krizu reìma kraqa Aleksandra, bio jo{ nepopustqiviji nego 1925. „Upoznav{i se sa sadràjem predloga Vatikana, poslanik Simi} je u razgovoru s kardinalom Pa~elijem primetio da je odgovor tako koncipiran da se
sti~e utisak da Sveta Stolica ne èli sklapawe konkordata.“
Konkordat oko koga se potrudila Vlada Milana
Stojadinovi}a bio je potpuna kapitulacija pred zahtevima Rima, koji se sasvim stavio iznad dràve Jugoslavije.
Kriti~ari su, pre svega, tvrdili da je konkordat nepotreban, jer ga je u svetu potpisalo svega devet dràva, me|u kojima su bile Nema~ka, Italija i Austrija, ali i Haiti. Velika Britanija i Francuska nikakav me|udràvni ugovor s Vatikanom nisu imale. Ukazivalo se na to da
se rimokatolicima daje mogu}nost misije me|u pravoslavnima. Na~elo ravnopravnosti konfesija bilo je povre|eno stavom da }e rimokatoli~ki sve{tenici biti
za{ti}eni kao i dràvni slu`benici ({to nije bilo
predvi|eno po Zakonu o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi).
Rimokatolicima je bilo dato pravo na rad u milosrdnim
ustanovama i neposredno delovawe me|u bolesnima i sirotiwom. Rimokatoli~ki sve{tenici su bili za{ti}eni i pred sudom vi{e od pravoslavnih: dràva je morala
ne samo da obavesti wihovu crkvenu vlast o pokretawu
postupka, nego i da navede razloge zbog kojih je postupak
pokrenut, pa ~ak i da formira me{ovitu komisiju sa crkvenom vla{}u ako ova odbije da okrivqeno duhovno lice povu~e sa poloàja.
Po ~lanu 14 konkordata, status pravnog lica davan
je rimokatoli~kim ustanovama u skladu sa kanonskim
pravom doti~ne konfesije, a ne u skladu sa dràvnim zakonom. Konkordatom je garantovana isplata oduzete imovine rimokatoli~ke zajednice u punoj trì{noj vrednosti, {to nije vaìlo za SPC. Rimokatolicima su hteli
da vrate dobra sekularizovana jo{ u XVIII veku, a SPC
11
nije imala pravo ni na mawa obe{te}ewa. Veronauka je
za rimokatolike postajala obavezna, a za pravoslavne je
bila podre|ena dràvnoj prosvetnoj politici. Bilo je
predvi|eno i {iroko izuzimawe iz vojne obaveze, itd.
Jednom re~ju, konkordat je bio kap koja je prevr{ila ~a{u strpqewa SPC. Rezultat je bio „krvava litija“, smrt
patrijarha Varnave (u ~ije uzroke se jo{ uvek sumwa), sukob Crkve i dràve i, na kraju – pad konkordata.
Za{to je Srpska Crkva bila odlu~no protiv?
Kada je konkordat Kraqevine Jugoslavije sa Vatikanom u pitawu, zapawuje odlu~nost s kojom se, dràvotvorna i dràvo~uvarna, SPC suprotstavila wegovom
potpisivawu. Ovako odlu~na reakcija, me|utim, samo je
plod godinama rastu}e napetosti u odnosima kako Crkve
i dràve, tako i uzajamnim odnosima izme|u pravoslavnih i rimokatolika u Kraqevini.
Naime, Vatikan je od po~etka bio antijugoslovenski
nastrojen (uz takti~ka prilago|avawa svoje politike). Dr
Nikola @uti}, pi{u}i o vatikanskom stavu 1919. godine,
navodi L’ Osservatore Romano, zvani~ni vatikanski glasnik,
tvrde}i da ovaj ~asopis, „preko svojih napisa, daje podr{ku separatisti~kim i iredentisti~kim pokretima u
Kraqevstvu SHS. Zalaè se za nezavisnu hrvatsku republiku, u Sloveniji daje podr{ku Austrijancima, u severoisto~noj Srbiji i Vojvodini Rumunima (Vlasima), u Crnoj
Gori nezavisnoj crnogorskoj kraqevini, a u jugozapadnoj
Srbiji Albancima“. Po{to je priznala novu dràvu, vatikanska diplomatija je nastavila da vr{i pritiske na wu,
podràvaju}i pre svega italijanske pretenzije na Istru i
Dalmaciju. U stalnom strahu od vatikansko-musolinijevskog saveza, vlasti Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca
su neprestano popu{tale Rimu, tako da je on uvek nametao
svoje biskupe, ~ak i antijugoslovenski opredeqene. Albanci-rimokatolici su svoj kosovski komitet povezali sa
VMRO-om. Unijati iz Strumice i \ev|elije su bili probugarski nastrojeni. Upornost makedonskih unijata bila
12
je tolika da je Sveti Arhijerejski Sinod 1929. godine pisao predsedniku vlade Petru @ivkovi}u da unijati ~ak nasilno prekr{tavaju pojedine u Zletovsko-strumi~koj
eparhiji i, {to je jo{ ozbiqnije, novcem preveravaju pohlepne. U Vojvodini je rimokatolicizam podràvao velikoma|arsku dràvnu propagandu. U Bosni je Mehmed Spaho, vo|a Jugoslovenske muslimanske organizacije, radio na
zblièwu muslimana i katolika radi suzbijawa „srpske
prevlasti“.
U Srbiji je delovawe rimokatolika bilo veoma
uspe{no. Francuski fratri asumpcionisti iz Carigrada prelaze u Beograd, gde u Haxi Melentijevoj ulici broj
69 osnivaju svoju crkvu i podiù dom. âsne sestre istog
reda u Rankeovoj ulici otvaraju {kolu za francuski jezik, ru~ni rad i zabavi{te. Do 1918. jedina katoli~ka
crkva u Beogradu bila je kapela austrijskog poslanstva u
Krunskoj ulici, ali ve} 1926. podiè se crkva Krista
Kraqa u samom srcu prestonice (veliki deo novca za izgradwu hramova dale su pape Benedikt XV i Pije XI). Godine 1926. u Bregalni~koj ulici u Beogradu podignut je
fraweva~ki samostan za ~etrdeset fratara i ~asnih sestara. Oni su odmah krenuli u misiju po Srbiji, po rimokatoli~kim ùpama i u bolnicama. Fraweva~ku akciju je
izda{no pomagao mason i guverner Narodne banke Jugoslavije, \or|e Vajfert. Krajem 1925. i po~etkom 1926.
otvorena je rimokatoli~ka crkva u Kragujevcu. Dve ~asne sestre su do{le sa namerom da naprave zabavi{te za
srpsku decu. Godinu dana kasnije podignuta je rimokatoli~ka crkva u Smederevu.
@upnik Ferdinand Hrdi, koji se kretao od Kragujevca do Ni{a, bio je veoma revnostan u zahtevima jugoslovenskim vlastima da se obrazuju ùpe u Boru, ]upriji, Uìcu i Zaje~aru. Lokalne vlasti su upozoravale da
broj rimokatolika uop{te nije tako veliki kako je Hrdi tvrdio, ve} da su mnogi nastaweni tu samo privremeno. Broj rimokatolika je stalno rastao, pa je beogradski
ùpnik Vagner tvrdio da je takav „prirodni i zdrav razvoj bio mogu} samo u zemqi u kojoj su tolerancija i vjerska ravnopravnost bili istinska stvarnost, i gdje broj13
nom dolasku katolika nisu pravqene nikakve zapreke“.
(Ina~e, ùpnik Vagner je, po pisawu beogradske „Politike“ od 5. septembra 1919, u vreme kad je Srbija bila pod
austrougarskom okupacijom „s predikaonice katoli~ke
crkve sipao klevete na Srbiju, Srbe, Kara|or|evi}e i
Belog Orla“).
@upnici su prevodili i pravoslavne Srbijance na
uniju s Rimom. Ve} pomenuti Hrdi naro~ito je bio aktivan u Ni{u, gde je niz lica uveo u rimokatolicizam, zbog
~ega je i Sveti Arhijerejski Sinod morao da protestuje
pred dràvnim vlastima. âk je i ministar unutra{wih
dela B. Maksimovi} ukazivao na Hrdijevu srbofobiju i
vezu sa krugovima hrvatskih {ovinisti~kih politi~ara,
koje je izve{tavao o stawu u Srbiji. Broj rimokatolika
se, u odnosu na stawe pre Prvog svetskog rata (oko
14–15.000), vi{e nego udvostru~io. Uprkos svemu tome,
htelo se jo{.
Srpska fantazmagorija, zvana „integralno jugoslovenstvo“, trajala je i trajala. U {kolama su se, kao „sveci ju`noslovenskog jedinstva“, slavili Sv. Sava i |akova~ki nadbiskup Josip Juraj [trosmajer (koji je èleo
unija}ewe Srba i Jugoslaviju pod Habzburzima). Naro~ito se jasno videlo kuda idu me|uverski i me|unacionalni odnosi 1935., kada je Arhijerejski sabor SPC proglasio Svetosavsku godinu, povodom sedamstogodi{wice
smrti najve}eg Srbina, Svetog Save. Zagreba~ki nadbiskup dr Ante Bauer je svojim vernicima zabranio bilo
kakvo, aktivno ili pasivno, u~e{}e u obeleàvawu tog
jubileja, a naro~ito u {kolama. Vladika Nikolaj je napisao jedan ogor~eni ~lanak, ukazuju}i da su ~ak i frawevci, poput Andrije Ka~i}a Mio{i}a i Grge Marti}a,
svojevremeno veli~ali Svetog Savu; Srbi su slavili
[trosmajerov dan u {kolama, a Vlada Kraqevine Jugoslavije nije u~inila ni{ta da svetosavsku godinu u~ini
svedràvnom.
Sa teritorije dana{we Hrvatske dolazile su sve
ozbiqnije vesti o separatisti~kom pokretu Hrvata protiv Kraqevine Jugoslavije. Tako je, po nalogu Vlatka
Ma~eka, u aprilu 1936., organizovan napad na grani~nu
14
karaulu u oblasti sela Jela~i}evo. U Slavonskoj Poègi 8. novembra 1936. Hrvati su napali srpske svatove koji su nosili jugoslovensku zastavu. Hrvatska seqa~ka
stranka (ma~ekovci), gde god je bila na vlasti, uklawala
je }irili~ne natpise i zamewivala ih latini~nim. Umesto tabli s natpisima „op{tina“ i „srez“ pojavqivale su
se table na kojima pi{e „op}ina“ i „kotar“. Srpski trgovci u Zagrebu bili su bojkotovani. U februaru 1936.
demonstranti, koji su slavili pomen Ante Star~evi}a,
razbili su prozore na ku}i u kojoj je stanovao mitropolit zagreba~ki Dositej (Vasi}). U martu su u Zagrebu
razbijane srpske prodavnice. U aprilu su u Kerestincu
ma~ekovski banditi masakrirali {estoricu mladi}a,
~lanova Jugoslovenske radikalne zajednice, a zatim ubili Jovana Butu, wegovu ènu i }erku. Nekada{wi austrougarski oficiri, sada u vojsci Kraqevine Jugoslavije,
pretili su srpskim oficirima ~ak i smr}u. Hrvatski
uglednici su izbegavali da prisustvuju svim pomenima
vezanim za srpsku istoriju, a naro~ito Vidovdanu, koji
je, ina~e, bio dràvni praznik. U avgustu 1936. u Sremskoj Mitrovici (!), gde je bilo svega dvesta Hrvata, organizovane su demonstracije na kojima se klicalo Ma~eku,
a protiv kraqa i Beograda. ûlo se i: „Da ìvi hrvatska
Mitrovica!“ Rimokatoli~ki ùpnici su radili na kroatizirawu Buwevaca u Vojvodini. U istom mesecu 1936.
ùpnik u Oto~ju, Grga Star~evi}, govorio je da Hrvati
ne vole Srbe jer oni nisu nikakva bra}a, nego Cigani i
Cincari. Sve je ovo bilo dobro poznato episkopatu Srpske Crkve, koji zbog toga nije èleo da se upu{ta u trgovinu duhovnim i nacionalnim interesima svoje pastve.
Epilog antikonkordatske borbe
Kaù da je papa Pije XII zapretio Srbima da }e zaàliti {to nisu pristali na konkordat. Bilo kako bilo, 29. decembra 1937. godine, ministar policije Anton
Koro{ec je objavio da je pitawe konkordata skloweno
s dnevnog reda.
15
Vatikan je o{tro protestovao zbog toga. Biskupska
konferencija Jugoslavije je 4. maja 1938. izloìla svoju
Deklaraciju kojom optuùje Vladu da je stala na stranu
Srpske Crkve i pravoslavqa. Biskupi su tvrdili da su
prava rimokatolika „te{ko povre|ena“. Kako i koliko,
vidi se iz bele{ke dr Joza Petrovi}a, objavqene 1942.
(Petrovi} je u Beogradu boravio od 1925. do 1941. godine):
„Kad sam do{ao u Beograd, imali smo crkvicu u biv{em austrijskom poslanstvu. Odlaze}i iz Beograda ostavqamo
{est katoli~kih crkava. Sve bolnice su u rukama ~asnih
sestara, sva ku}na posluga je na{a. Buwevci imaju svoje hrvatsko dru{tvo, zatim osnovan je Hrvatski klub, ~iji sam
~lan bio od mog dolaska u Beograd, osnovasmo Napredkovu
podru`nicu, Radi{inu, a koliko je vjerskih dru{tava bilo, to ne umijem re}i. Ne vjerujem da je tjelovska procesija u Zagrebu bila impozantnija od one u Beogradu.“
Tri godine posle biskupske deklaracije, nasta}e
Paveli}eva monstrum – dràva. Neki od najdelatnijih
u~esnika borbe protiv konkordata obre{}e se kao sve{tenomu~enici, ubijeni od usta{ke ruke: vladika bawalu~ki Platon, vladika gorwokarlova~ki Sava, mitropolit dobrobosanski Petar. Mitropolit zagreba~ki Dositej }e, posle uàsnih mu~ewa od strane usta{a, poluìv
do}i u Beograd, gde }e, od posledica, umreti. Vladika
ì~ki Nikolaj }e, u Srbiji, biti pod straòm Nemaca,
da bi, skupa s patrijarhom Gavrilom, krajem 1944.godine
bio odveden u Dahau. Takva je bila cena duhovne slobode
koju je Srpska Pravoslavna Crkva vekovima pla}ala.
Pri~awe i pre}utkivawe
Iz Paunovi}evih se}awa vidimo da je u nesre}noj
Kraqevini Jugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata vrilo
kao u kotlu. Posle smrti kraqa Aleksandra Ujediniteqa (1934), zemqa je po~ela da puca po {avovima hrvatskog separatizma i srpski politi~ari su poku{avali da
mnogoglavu hidru zagreba~kog {ovinizma umire neprestanim davawem `rtava – po~elo je sa konkordatom, ko16
jim je trebalo nasititi mo}ni Vatikan, a zavr{ilo se
stvarawem vlade Cvetkovi}-Ma~ek i Banovinom Hrvatskom, neposrednim uvodom u Endehaziju. Strani ~inioci
su bili, kao i uvek, zainteresovani za nas iz svojih razloga: Sovjetski Savez je o~ekivao priznawe od strane Jugoslavije, rade}i na ja~awu Komunisti~ke partije i maskirawu komunizma u Narodni front; Nema~koj su bili
potrebni jugoslovenski resursi i Milan Stojadinovi}
je uspe{no sara|ivao sa Nemcima koji su, pod Hitlerom,
bili sve mo}niji ~inioci me|unarodnih odnosa; Italija
je i daqe pretendovala na Dalmaciju.
U takvoj situaciji nije bilo jasno ko je za konkordat a ko protiv wega, i za{to. Paunovi}, pi{u}i svoja
se}awa nije smeo da obelodani sve {to je, u one dane,
~uo i saznao; i tako se, u tekstu koji je pred ~itaocem,
pokazuje da je Mihail Ep{tejn potpuno u pravu kada
traì da se u oblast nauke o jeziku uvede nova disciplina, sajlentologija, koja }e se baviti pre}utkivawima u
tekstu.
[ta Paunovi} u kwizi Kad su letele kamilavke nije rekao? Pre svega, da je glavni organizator nasrtaja policije na demonstrante bio rimokatoli~ki ùpnik Anton Koro{ec, u to vreme ministar policije, i da su policajci koji su tukli u~esnike litije bili uglavnom
Slovenci. Kad je tekst nastajao, bilo je vreme „bratstva
– jedinstva“, koje smo ~uvali kao „zenicu oka svog“, i nije se smelo sve re}i. Zbog toga {to je tekst predratnog
pamfleta o litiji nastao u doba kad „zenicu oka“ nisu
toliko ~uvali, u wemu se vidi da je vladika Platon govorio o „mra~nom Koro{ecu“, da su àndarmi narodu psovali „majku srpsku“, {to za vreme titoisti~ke „slobode
{tampe“ nije trebalo pomiwati. U tom smislu je Krvava
litija, iako pamfletska, unekoliko objektivnija od
teksta Kad su letele kamilavke.
Paunovi} je, tako|e, rekao („izme|u redova“) ono
{to nije morao da kaè, a to je da je Vladislav Ribnikar
bio stub levi~arske propagande u predratnoj „Politici“. (To je bilo doba kada je Sovjetski Savez izda{no
finansirao narodnofrontovske kulise komunisti~kog
17
pokreta). Ribnikar je bio da se podrì Srpska Crkva,
ali da se pri tom izbegne podr{ka li~nostima patrijarha Varnave i vladike Nikolaja zbog wihovih veza sa ruskom antiboq{evi~kom, „belom“ emigracijom. (I zaista, te veze su bile veoma sna`ne: i patrijarh srpski i
episkop ì~ki odlu~no su podràvali Rusku Zagrani~nu
Crkvu, i narodu svedo~ili o opasnostima bogobora~kog
reìma SSSR). Zbog toga je Ribnikar bio i protiv Jovana Tanovi}a, suvlasnika „Politike“, jer je ovaj kod sebe
drào Kajuwina, belog emigranta, koji je bio ~lan redakcije. Zbog toga Ribnikar nije simpatisao ni Grigorija Boòvi}a.
Sam Paunovi} nije, u ono vreme bio ni levi~ar ni
desni~ar. Me|utim, po{to je u doba Titovog reìma bio
u svagda pomalo dvosmislenoj poziciji tzv. „saputnika“
morao je da u tekstu Kad su letele kamilavke dokazuje
svoja „napredna ube|ewa“, i da kaè da je u tada{woj redakciji „Politike“ „bar desetak odsto nas mla|ih i starijih izbegavalo sve {to je nazadno i konzervativno i
pokazivali sklonost za naprednija shvatawa.“ Zato je,
uprkos logici stvari, svoju pri~u o konkordatskoj krizi
predratne Jugoslavije morao da zakqu~i „bratski – jedinstveno“: „Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je,
me|utim, i krv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se na
kraju taj nesre}ni sporazum – konkordat – jedne veroispovesti s dràvom pretvorio u najobi~nije politikanstvo. A onda je godinama stradao narod bez obzira koje je
vere bio“.
Iako je 19. jula 1937. godine prolivena SAMO srpska krv, Paunovi} je morao da tvrdi da se nije prolila
samo srpska krv. Nije imao nikakve argumente, ali je taj
stra{ni, ketmanski princip autocenzure, taj ritual izjedna~avawa sviju „bratskih naroda“ SFRJ, zahtevao jednu takvu re~enicu (Setimo se, srpske `rtve usta{kih
zlo~ina u NDH na spomenicima su se pretvarale u „rodoqube“, koje su ubili „fa{isti“). Bilo kako bilo,
kwiga Sini{e Paunovi}a je, i svojim govorewem i svojim }utawem, zna~ajno svedo~anstvo. Svedo~anstvo o
vremenu i qudima, o idejama, ideologijama, novinarstvu
18
kao poku{aju i da se kaè i da se pre}uti u isti mah. îtalac }e, imaju}i to u vidu, svakako ste}i jedno zanimqivo iskustvo, ìve}i u doba „rata koji se}awe bri{e“ (Miodrag Pavlovi}) i u kom je jedino izbavqewe
„nau~iti pjesan“.
Kako su letele kamilavke?
Paunovi} nam saop{tava da Srpska Pravoslavna
Crkva nije bila protiv konkordata, nego protiv gubqewa dràvnog suvereniteta. Patrijarh Varnava je bio veoma aktivan u borbi za ugled Crkve na ~ijem ~elu je bio.
U svojoj besedi, koju Paunovi} navodi i koja je bila povod za prekid wenog emitovawa preko radija, on je rekao:
„Na{i vlastodr{ci su izgubili pamet i po{tewe /.../
svim silama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle drugu
internacionalu, gone crvenu, a grle crnu /.../ Ne gleda se
ni karakter ni po{tewe, nego se sve ceni prema partijskoj boji i prema partizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se
~inovnik prema savesnom radu, nego prema uslugama partiji. /.../ Svi reduti srpski u ovoj slobodi i slobodnoj dràvi upu{teni su i predani. Sada je do{ao atak i na posledwi bedem srpski, na Svetu srpsku crkvu /.../ Prebacuju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Ne unosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam naroda
oni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe i po{tewe/.../
Ko }e kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva?
/.../ Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza!“
Milan Stojadinovi} je, po Sini{i Paunovi}u, zbog
ovakvih re~i pretio patrijarhu Varnavi, i patrijarh je,
posle razgovora s predsednikom Vlade, pao u postequ iz
koje se nikad ne}e podi}i. Zbog toga se i proneo glas da
je patrijarh Varnara otrovan.
Iz Paunovi}evog svedo~ewa tako|e saznajemo da su
levi~ari bili veoma zainteresovani za sukob Crkve i
dràve. Ribnikar je ~ak nagovarao Paunovi}a da podstakne arhijereje da krenu u litiju kako bi do{lo do
otvorenog sukoba s reìmom. Vlast je zbog toga tvrdila
19
da iza svega stoje komunisti, a levi~ari su se, posle „krvave litije“, krili u hramovima.
Politi~ka situacija je bila napeta. Postojao je dràvni presbiro; bilo je cenzure {tampe. Svi su èleli da
dobiju neki „poen“ za sebe: od ve} pomenute „leve opozicije“ do qudi poput dr Voje Jawi}a, koji je, kaè Paunovi},
bio „ra{~iweni pop, osvedo~eni politi~ki „prevrta~“ i
nije umeo da ~uva tajne“. Jawi} je izdavao nekakav svoj listi}, „Neboj{a“, pa je Paunovi} taj pseudonim uzeo da bi
zbunio vlasti (jer su vlasti, ~itaju}i tekst o krvavoj litiji, mogli da posumwaju u Jawi}a). I zaista, Jawi} se hvalio bro{urom, i tvrdio da je on wen autor. Paunovi} je
~lanove Svetog Arhijerejskog Sabora SPC predstavio
kao qude sklone politizirawu, od kojih je svaki imao svoje simpatije i antipatije. Tako je, na primer po wemu, mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo bilo li~ni
prijateq Milana Stojadinovi}a, pa i najpomirqiviji
prema wemu. Kasnije }e Gavrilo postati patrijarh, pa }e
„konkordatsko pitawe“ brzo biti skinuto s dnevnog reda,
a glasa~ima za Konkordat, Stojadinovi}evim pristalicama, progleda}e se kroz prste. U tom smislu, u kwizi smo
doneli i bele{ke iz Paunovi}evog dnevnika, koje se ti~u
sukoba u Arhijerejskom Saboru neposredno posle zavr{etka „konkordatske krize“. Naime, posle smrti patrijarha Varnave, mitropolit Dositej je ustvrdio da }e episkopi i Crkva u svojoj borbi i}i daqe. Vladika {aba~ki
Simeon je, u ime Sinoda, i{ao da se vidi sa knezom – namesnikom Pavlom i iznese mu stav Crkve povodom doga|aja koji su potresli Srbiju i Jugoslaviju. Vladika je Paunovi}u rekao da je Knez nastojavao na pobo`nosti Kara|or|evi}a, i da je delovao pomirqivo.
O bro{uri „Krvava pravoslavna litija
u Beogradu“
Sini{a Paunovi} u svojim se}awima navodi da je
uvodni tekst za bro{uru o krvavoj litiji pisao |akon
Ugqe{a Jeli} iz Saborne crkve u Beogradu, {to se vidi
20
po stilu ~oveka koji dobro poznaje crkvenu terminologiju. Sve do asteriska je Jeli}ev tekst.
Bro{ura je pisana zgusnuto i svesno angaòvano,
bez patosa novinarske objektivnosti. Niz iskaza su poziv na konkretni politi~ki obra~un s „nenarodnim reìmom“; recimo: „Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili
svoje `rtve kao {to ih manguparija uprave grada Beograda u licu ~lanova kvartova, pisara, àndarma i {pijuna
prebija i mu~i“.
Paunovi} je tvrdio da se narod molio za zdravqe patrijarha, i da je litija bila sasvim nevino okupqawe gra|ana; sve radwe su bile zatvorene, osim radwi pojedinih
Stojadinovi}evih pristalica. Litiju je vodio {aba~ki
vladika Simeon, koji je pevao tropar Krstu: „Spasi, Gospode, qude Tvoje“. Kada je litija nai{la na àndarmerijski kordon, do{lo je do sukoba. @andarmi su, psuju}i
narodu „srpsku majku“, nasrnuli na sve{tena lica. Vladike Simeon i Platon na{li su se na udaru, kao i sve{tenici Qe{evi}, \or|evi} i Cerovi}. [ef policije,
Dragi Jovanovi}, je ~ak komandovao àndarmima „no` na
pu{ku“, {to je prisutne dovodilo do jo{ ve}eg gneva. (Iz
bro{ure saznajemo da se, dvadeset sedam àndarma, narednika i redova na{lo u zatvoru zato {to su odbili poslu{nost). Mladi}i u litiji su vikali: „Evo, ubijte nas, ne
dirajte nam sve{tenike!“ U sukobu s policijom na{li su
se i politi~ari poput Vojislava Jawi}a. Bro{ura se zavr{ava tvrdwom da su tirani udarili na Crkvu i narod i
da Crkva i narod treba da im sude.
U prilogu ove kwige doneli smo tekst pokojnog vladike {umadijskog Save (Vukovi}a) o neta~nostima u Paunovi}evim uspomenama Kad su letele kamilavke. Vladika Sava je osporio neke navode Paunovi}eve, i dao svoju
verziju doga|aja (s obzirom da je bio istori~ar SPC, svakako je imao uvida u gra|u i dokumente koji novinaru
„Politike“ nisu bili dostupni). U ostav{tini Sini{e
Paunovi}a nisu na|eni tragovi odgovora na tekst episkopa {umadijskog.
21
Sukobi u Srpskoj Crkvi
Paunovi} je smatrao da je, posle Varnavine smrti,
do{lo do borbe episkopa oko patrijar{ijskog prestola,
pa ~ak i opasnosti od „raskola“ (oko mitropolita Gavrila.) Naravno, on je preterivao, ali, sukob je ipak postojao. Naime, ve}i deo episkopata je bio za brzo pomirewe sa dràvom. Patrijarh Gavrilo je predwa~io u tome. Me|utim, vladika ì~ki Nikolaj je traìo javno izviwewe svih Srba koji su bili za konkordat, da bi bili
primqeni u crkveno op{tewe. Smatrao je da se preko tako ozbiqne stvari kao {to je izdaja srpskih verskih i
nacionalnih interesa ne moè pre}i tako lako. Zbog toga {to Sabor nije usvojio wegove zahteve, vladika Nikolaj je odbijao da se pojavi na zasedawima Svetog Arhijerejskog Sabora sve do 1940, kada su se, u martu, on i patrijarh Gavrilo zvani~no pomirili u manastiru Kaleni}u,
pred licem novih opasnosti po Srpsku Crkvu i narod.
Promisao Bo`ja }e ih kasnije spojiti u senci nema~kih
bajoneta: zajedno su robovali, 1943–1945, u Vojlovici,
Dahau i Be~u.
Paunovi} je, rekosmo, u episkopatu uo~io sklonost
politizirawu; sukob oko toga ko treba da govori o ~etrdesetodnevnom pomenu patrijarhu Varnavi tipi~an je
primer. Raspravqalo se da li da govori vladika Nikolaj
ili neko drugi – na kraju nije govorio niko. U to vreme,
Paunovi} se sretao s vladikama – zagreba~kim Dositejem,
dalmatinskim Irinejem, dabrobosanskim Petrom. Radio
je na pomirewu Gavrila i Nikolaja, oko ~ega se naro~ito
bio zauzeo pisac Grigorije Boòvi}. Zanimqivo je i wegovo zapaàwe da je, posle svake sednice Sinoda, novinarska javnost znala sve {to se na sednici de{avalo.
O ovom svedo~ewu
Svedo~ewe Sini{e Paunovi}a je novinarski zanimqivo. Jer, novinar je ~ovek koji o svemu ima znawa, ali
povr{nog, taman dovoqnog da „zagolica ma{tu“ ~itala22
ca, da svoj tekst u~ini privla~nim bez obzira na posledice po istinu. Ovo „golicawe ma{te“, izaziva neobi~no raspoloèwe, izme|u zadovoqstva i razdraènosti:
drago nam je {to smo u kuloarima, ali nikad ne moèmo
biti sigurni da je sve bilo ba{ tako. Kwiga „Kad su letele kamilavke“ u svakom slu~aju je jo{ jedan vaàn
li~ni dokument iz doba konkordatske krize. Predaju}i
ga ~itaocu s propratnim komentarima, koji ga, ~ini nam
se, na pravi na~in kontekstualizuju, nadamo se da }e se
pokazati da je historia semper magistra vitae, mada smo mi
Srbi dokaz da nije uvek istina kako repetitio est mater studiorum.
Vladimir DIMITRIJEVI]
LITERATURA
Veqko \uri} Mi{ina: Zlo~in je po~eo ranije / Prilozi za
istoriju stradawa Srba u Banovinama Savskoj i Primorskoj 1931–1939 i Banovini Hrvatskoj 1939–1941, autorsko
izdawe, Beograd 2004.
Qubodrag Dimi}, Nikola @uti}: Rimokatoli~ki reritalizam u Kraqevini Jugoslaviji 1918-1941, Vojnoizdava~ki
i novinski centar, Beograd 1992.
Rim ne miruje / O starim i novim poku{ajima Rimokatoli~ke
crkve da pot~ini pravoslavne, Beli an|eo, [abac 2003.
Dr Nikola @uti}: Kraqevina Jugoslavija i Vatikan, Ma{tel
komerc / Arhiv Jugoslavije, Beograd 1994.
Milo{ Simi}: Rimokatoli~ka crkva i Srbi, SIMEX, Kraqevo 1991.
Branko Nadoveza: Konkordat, Balkan i pravoslavqe, „Srpska
slobodarska misao“, 19/2003.
23
Na prethodnoj strani:
Faksimil naslovne strane iz 1937. godine
Vlada Milana Stojadinovi}a, Antona Koro{eca i kompanije obeleèna je na dan 19. jula 1937. godine ne~uvenim
atakom na Sveto Pravoslavqe. @andarmerija zloglasnog
katoli~kog popa Koro{eca, kombinovana od àndarma
Slovenaca-katolika, izvr{ila je toga dana napad na beogradsku Katedralu – Sabornu crkvu, na ota~estvene arhijereje i blago~estive hri{}ane. Pocepani su barjaci i
crkvene zastave, polomqeni su pravoslavni krstovi i ripide – oskrnavqena je svetiwa srpska.
Arhijerej eparhije {aba~ke d-r Simeon Stankovi} te{ko je povre|en àndarmskim bajonetima, kundacima i gumenim palicama. Episkop Platon, vikarni moravi~ki, kontuzovan je gumenom palicom. Pravoslavni beogradski sve{tenici tu~eni su i maltretirani kao robqe. Odani i dobri sinovi i k}eri srpske pravoslavne crkve mla}eni su od
strane beogradske policije kao stoka.
Sve se to odigralo na o~igled mnogobrojnih beogradskih novinara i fotoreportera, na o~igled mnogih stranih
dopisnika koji su o ovim nedelima, sa uàsom, javqali svojim listovima ~itave stupce. Pa ipak, vlada Milana Stojadinovi}a, popa Koro{eca i kompanije imala je smelosti da
sutradan saop{ti u jednom zvani~nom biltenu i na najbezo~niji na~in la`no predstavi kako 19 jula nije bilo ni~ega stra{noga, kako su sve vesti o doga|ajima kod Saborne
crkve i o povredama sve{tenstva i gra|ana izmi{qene.
Pretsednik skup{tine Stevan ]iri} saop{tio je poslanicima da je obave{ten od Ministra socijalne politike i narodnog zdravqa, poznatog bro}astog ni{kog ciganina i nevaqalca, Dragi{e Cvetkovi}a: „da je ceo doga|aj kod
Saborne crkve insceniran od strane sve{tenstva, na taj na~in {to se vladika {aba~ki sam ogrebao noktom i izazvao
krv simuliraju}i povredu od strane àndarma.“
^lan kvarta Uprave grada Beograda, ona vucibatina,
pijanac i degenerik Mija Petrovi}, pri~ao je javno da su
vladike napile sve{tenike pa su ih pijane poslali na liti27
ju i da je zbog wihovog pijanstva do{lo do sukoba izme|u
sveta i policije. Uprava grada pohapsila je masu nevinih
qudi kojima je poturila tobo`we komunisti~ke tendencije i optuìla ih da su oni za ra~un komunista izazvali nerede na litiji. I t. d. i t. d.
Mi ne èlimo da pobijamo ove laì Milana Stojadinovi}a i popa Koro{eca, jer su one svakom o~igledne i vrlo providne, ve} ho}emo prosto da na najobjektivniji na~in
saop{timo narodu ceo tok ovog famoznog doga|aja kod Saborne crkve pa neka narod sudi i neka odlu~uje {ta mu posle toga vaqa raditi i kako treba u budu}e da se odnosi
prema svima onima koji bar za trenutak poku{avaju da
opravdavaju ova ne~uvena nedela ove mangupske vlade. Vlade, koja je proigrala sve {to se moglo proigrati, poku{ava
sada da proigra i prokocka i posledwu srpsku svetiwu –
Srpsku pravoslavnu crkvu, a ujedno da u~ini atak na sve ono
{to je srpsko i {to je srpskom narodu oduvek najsvetije bilo. Jer nije ovo samo atak na srpsko pravoslavqe i na srpsko ime, na ~ast i na obraz srpski ve} i na sve ono {to je s
mukom kroz vekove uz najve}e te{ko}e i `rtve, potocima
krvi ste~eno...*
*
* *
Na inicijativu humanih, nacionalnih i prosvetnih
dru{tava u Beogradu, odlu~eno je me|u beogradskim sve{tenstvom da se na dan 19 jula odrì molepstvije za zdravqe Wegove Svetosti Patrijarha Varnave, koji je jo{ uvek
leào izme|u ìvota i smrti, i da se posle molepstvija
obrazuje povorka od Saborne crkve, da u miru pro|e kroz
varo{ do Savina~ke crkve, kod koje je tako|e trebalo da se
odrì molepstvije. Ta vest je objavqena u najve}em i najobjektivnijem prestoni~kom listu i narod je pohrlio sa svih
strana, zakazanog dana, po podne, tako da je u crkvi i pred
crkvom bilo toliko vernih kao retko kada.
————————
*
28
Ovaj uvodni tekst napisao je |akon Saborne crkve u Beogradu Ugqe{a
Jeli}.
Bilo je tu bogatih, siromaha, starih i mladih, bilo je
qudi, bilo je èna. Iz Beograda, iz unutra{wosti, iz varo{i, iz sela. I {to je najkarakteristi~nije me|u svim tim
svetom koji je do{ao da se pomoli za zdravqe vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, nalazio se i veliki broj
qudi i èna koji nisu pripadali isto~nopravoslavnoj veroispovesti ali su smireno i pobo`no otstojali celo molepstvije i iskreno saose}ali sa ostalim svetom i molili
se za zdravqe Wegove Svetosti.

Besomu~ni policijski ~inovnici i àndarmi obru{avaju se na pravoslavno sve{tenstvo, cepaju im ode`de i lome crkvene barjake
(S. Paunovi} ozna~en strelicom)
Dok je molepstvije odràvano, na svim beogradskim
crkvama zvonila su zvona a sve beogradske radwe bile su zatvorene izuzev radwe dvojice trojice Stojadinovi}evih
trabanata i onog lopova na dràvnim liferacijama, bestidnog Mihaila Lukarevi}a, ~lana firme kwiàre Lukarevi} i Go|evac, ina~e vajnog narodnog poslanika.
Jo{ u 2 ~asa po podne, mnogo ranije pre po~etka molepstvija na svim beogradskim ulicama pojavquje se policija i àndarmerija a naro~ito oko Saborne i Savina~ke
29
crkve. I malo po malo sve se vi{e pribliàva crkvi i crkvenoj porti dok najzad ne pri|e sasvim glavnim ulazima da
zatim stigne i na sam crkveni prag.
Molepstvije je bilo gotovo ne{to malo pre 6 ~asova.
I narod se po~eo spremati za litiju. O~ekivao je samo sve{tenstvo da krene napred. Me|utim, dogodilo se ne{to
{to se nije doga|alo ni za vreme Turaka. Policija je uputila beogradskom arhijerejskom namesniku zvani~an akt u kome ga izve{tava da se litija zabrawuje i nare|uje mu da to
saop{ti narodu sa amvona. I visokopre~asni gospodin arhijerejski namesnik je po~eo da ~ita taj famozni akt, ali
nije mogao da pro~ita ni prvu re~enicu pa je bio prekinut
burnim protestima vernih, koji su ve} po~eli da se revoltiraju i da zahtevaju da se {to pre krene na ulicu i po svaku cenu odrì litija.
Za to vreme upravnik grada Beograda nalazio se po
drugi put kod Visokopreosve}enog gospodina mitropolita
Dositeja i poku{ao da ga ubedi da ne treba odràti litiju,
a na kraju mu je prosto rekao da on to zabrawuje.
Dok se ovo odigravalo, ponesen svojom hri{}anskom
pravoslavnom verom i podstaknut èqom naroda koji je
vikao sa svih strana da se po|e u litiju, jedan mladi sve{tenik istr~ava iz oltara na amvon, staje pred namesnika
i daje narodu znak da krene, pozivaju}i u isto vreme i sve{tenstvo.
I narod, sa nezapam}enim verskim zanosom i odu{evqewem kre}e iz crkve na ulicu, vo|en mnogobrojnim sve{tenstvom. Oko 70 sve{tenika u ode`dama, nekoliko vladika i oko 50 sve{tenika u mantijama, krenulo je sa narodom i pohrlilo izlazu.
Ali tek {to su u~inili nekoliko koraka na samoj
ulici Kraqa Petra nailaze na àndarmeriju i policiju, na
bajonete i gumene palice.
– Nazad! Litija je zabrawena, – vi~u àndarmi i policajci i hvataju se za oru`je.
– Sklonite nam se s puta bezbo`nici! – odgovaraju
mirno duhovnici, stari i iznemogli sve{tenici i poku{avaju da prodru napred.
Vladike i sve{tenici nose u rukama krstove, narod
barjake i ripide.
30
Nastaje velika gu`va. Policajci prave kordon i ne
dopu{taju litiji da iza|e na ulicu. Me|utim narod postaje
sve ozloje|eniji, sve vi{e protestvuje i po~iwe svom snagom da gura napred. Tako da sve{tenici i da su hteli da se
povrate u crkvu nisu mogli. Pred ovim naletom naroda, prvi kordon policije popu{ta. Ovo o~igledno raduje i sve{tenstvo i narod i svi ùre napred s poklicima.
– @ivela pravoslavna crkva! @iveo Patrijarh! Pa i
vi ste vaqda hri{}ani!
Te{ko povre|enog Episkopa {aba~ko-vaqevskog dr Simeona otima
narod iz ruku oruànih zlikovaca i odnosi u Patrijar{iju
– I ovo su pravoslavni hri{}ani. Vidi se ~im su nas
pustili. Zar ima ~oveka koji bi smeo da udari na krst i sve{tenike! – produùju odu{evqeni usklici naroda.
– Napred! – vi~e sve{tenstvo.
Ali, radost je bila kratkotrajna. Ubrzo se videlo da
je ovo popu{tawe i propu{tawe sve{tenstva bio samo policijski trik kojim se èlelo da se sve{tenstvo odvoji od
naroda. Naime, policajci su propustili kordon samo dok je
jedan deo sve{tenstva pro{ao, a onda su drugi deo s narodom
31
zadràli u crkvenoj porti i po okolnim ulicama opkoqavaju}i ih sa svih strana.
Me|utim, ni propu{teni sve{tenici ne produùju
put na miru. Ve} posle nekoliko desetina koraka izlazi im
u susret drugi kordon, i tu dolazi do prvih fizi~kih
o{trih sukoba. Dok su malo na crkvenim vratima potiskivali nejake ène i decu, gu{ali se sa gra|anima, sada su po~eli da se otvoreno obaraju i na sve{tenstvo ne {tede}i ni
vladike.
– Nazad! – vi~u besomu~no policajci i àndarmi. Po
naglasku àndarma vidi se da su Slovenci.
– Nazad vi bogohulnici! Ne skrnavite sveti krst ve}
nas pustite da idemo svojim putem na miru! Mi ne smetamo
nikom, mi vr{imo svoj verski obred u svojoj ro|enoj zemqi
– vi~e {aba~ki vladika d-r Simeon, steè ~vr{}e krst, zapeva: „Spasi Boè qudi tvoja“! i ho}e da nastavi put.
Policajci ga zadràvaju, àndarmi mlataraju bajonetima ali masa sa sve{tenstvom uspeva da probije i potisne
kordon i krene daqe. Na àlost ve} kod osnovne {kole
„Kraqa Petra“ litija se sukobqava sa novim kordonom
àndarma koji kao da su nemi, ne govore ni{ta, ve} po~iwu
da tuku koga stignu, da otimaju i cepaju crkvene barjake, zastave, da lome krstove, da ~upaju sve{tenike za bradu, hvataju za gu{e i cepaju ode`de.
U to vreme pristiè nova rezerva àndarma i {pijuna, na ~elu sa bednim ~lanom osmog kvarta, zloglasnim mangupom, kockarom i ucewiva~em [o{ki}em, prave brzo jak
kordon i poku{avaju da potisnu celu litiju natrag. Me|utim, sve{tenstvo koje se nalazi sa kordonom prsa u prsa,
uspelo je da odoli novom policijskom naletu, potiskuje i
ovaj novi kordon dok ga najzad ne dotera do blizu Knez Mihajlove ulice.
– Za{to nas zadràvate? Mi nikoga ne napadamo. Nikoga ne diramo. Mi èlimo da vr{imo svoj crkveni obred,
– protestuju i daqe sve{tenici i u trenutcima poku{avaju
i vrlo blagim re~ima, kao sa amvona, da umilostive àndarme i policajce.
Kao odgovor na wihovu blagost padaju najuàsnije
psovke iz redova àndarma i policajaca. Prvo jedna pa druga dok se najzad nije ~ulo sa vi{e strana kako àndarmi
32
psuju vladikama i sve{tenicima srpsku majku. Samo nekoliko trenutaka iza ovih gnusnih psovki nale}u ponovo svom
snagom na sve{tenstvo ponovo otimaju krstove i barjake
dok jedan ne istr~a sasvim napred iz kordona i iz sve snage
po~e da udara te{kom gumenom palicom {aba~kog vladiku
d-r Simeona.
– Majku ti srpsku, ho}e{ li ve} jednom da se ukloni{
ina~e }u ti bradu i{~upati! – derwa se razbesneli àndarm.
– „Spasi Boè“... – produùje vladika da peva i kre}e
ponova napred s krstom u ruci.
– Spasi}u te ja, majku ti popovsku, kad te mlatnem, vi~e jedan policajac kome pritr~avaju dva àndarma i obaraju se zajedni~ki na sirotog vladiku.
Vladika poku{ava da da otpora, ali pre nego {to uspe
da digne ruku napada~i mu svaquju mitru na zemqu, on bi da
je zadrì, ali udarci pristiù i uskoro sa vladi~inog lica {iba krv. No ipak, on se sagiwe uzima mitru stavqa je na
glavu i produùje napred sav ra{~upan i krvav.
U narodu nastaje vrisak, vika, protestovawe. Jedna
mawa gomila gra|ana i gra|anki koja se progurala sa sve{tenicima, poku{ava da za{titi rawenog vladiku od daqih udaraca ali biva ubrzo potisnuta nazad.
A raweni vladika u pratwi sve{tenstva stopu po stopu otima od àndarma prostor Kraqa Petra ulice, peva i daqe „Spasi Boè qudi tvoja“! i ide napred s krstom u ruci.
Taman kad su mislili da }e izbiti sasvim u Knez Mihajlovu ulicu stiè pred litiju {ef op{te policije, poznati defraudant i lopov Dragomir Jovanovi}, iska~e iz automobila i bez oklevawa nare|uje: No` na pu{ku! U meso!
O~igledno ovakoj komandi niko se nije nadao. Narod
po~iwe da se kome{a a i sve{tenici za trenutak se kolebaju i po~iwu da mole narod da se povu~e da se ne bi daqe prolivala nevina srpska krv.
Zaprepa{}ewe od ovog novog policijskog naleta trajalo je samo nekoliko trenutaka, a onda se ponovo svet pribra a sa wim i sve{tenstvo i ponovo kre}e napred. I jedan
deo sve{tenika uspeo je da se probije jo{ nekoliko koraka
napred, ali tu nailazi na jo{ è{}i otpor i raweni vladika doìvquje novu nesre}u i novo ponièwe: posle gu{awa
od nekoliko trenutaka da produì put i da za{titi krst,
33
àndarmi ga savla|uju udarcima kundaka i on pada onesve{}en na zemqu sa jednom velikom ranom na ~elu.
Ovde je bio vrhunac policijskoga naleta i narodnog
revolta i izgledalo je svakog ~asa da }e do}i do mrtvih.
îm je pao na zemqu vladici pritr~avaju sve{tenici
i gra|ani i diù ga u vis misle}i da je jo{ pri svesti i da
moè da produì. @ele da ga nose na rukama kao trofej
ali ubrzo vide da je pao u nesvest i s mukom ga izvla~e iz
gu`ve i prenose rawenog na rukama u Patrijar{iju. U Patrijar{iji mu ukazuje prvu pomo} d-r Vladislav Bogdanovi}, koji se tu slu~ajno na{ao i konstatuje da su povrede
vrlo ozbiqne.
Dok su rawenog vladiku previjali i povra}ali svesti,
na ulici se jo{ uvek vodila èstoka borba izme|e àndarma, sve{tenika i naroda. U toj borbi tri sve{tenika: Jovan \or|evi}, Kosta Qe{evi} i Dobrosav Cerovi} uspevaju da se pod ki{om udaraca probijaju i kroz ovaj posledwi
kordon i da dospeju u Knez Mihajlovu ulicu. Jovan \or|evi}
jurio je napred sav razbaru{en sa rase~enom ode`dom koju
mu je u onoj gu`vi rasekao neki od àndarmskih bajoneta.
Sa ovom trojicom sve{tenika probija se u Knez Mihajlovu ulicu i senator Svetozar Tomi} koji je zajedno sa
wima dobijao udarce i jedva uspeo da se izvu~e iz àndarmskih ruku posle duèg obja{wewa i legitimisawa.
Neznaju}i {ta se daqe de{ava u Kraqa Petra ulici,
ovi sve{tenici su produìli napred i uspeli da stignu do
blizu Akademije Nauka. Po{to su pred sobom opazili dvojicu svojih mla|ih kolega, hteli su da poùre da ih pristignu, ali u istom trenutku pred wima se pojavio novi kordon
àndarma. Kada su sve{tenici odbili da stanu i masa po~ela da protestvuje, jedan kapetan prve klase koji je predvodio àndarme komandovao je: „No` na pu{ku! Udri!“ I
àndarmi su besomu~no po~eli da udaraju gde koga stignu:
ène, decu, qude, sve{tenike.
Kad su se oborili na sve{tenike nekoliko mladi}a
pod udarcima sa svih strana, istr~avaju pred bajonete, skidaju sa sebe kapute, bacaju ih na ulicu, raskop~avaju grudi i
vi~u: „Evo ubite nas! Ne dirajte nam sve{tenike!“ To je za
trenutak uticalo i na àndarme, a narod se ve} gu{i u pla~u. Na àlost àndarmi se odmah vra}aju starom raspolo34
èwu i produùju da tuku mladi}e koji su se suprotstavili,
trpaju u zatvoreni~ke kamione i teraju u Upravu grada.
– Natrag! – vi~u àndrmi i daqe na sve{tenike. – Strada}ete! Za{to pravite nered, kakvi ste vi sve{tenici?
– Vi gospodine kapetane pravite nered, – odgovara iz
sveg glasa jedan od sve{tenika.
– Ne pravimo mi nered gospodine. Ja sam sve{tenik
ali sam se borio u rovu 6 i po godina i stvarao ovu zemqu, –
dodaje drugi.
U to vreme stiù dva nova policijska kamiona idu sa
strane gomile koja je ve} sada velika.
– More, trpajte ih u kola, vi~e jedan policajac.
– Dajte jedan taksi, pa terajte to odavde – pridruùje
se jedan àndarmerijski kapetan.
– Sram vas bilo, tako govorite o sve{tenim licima! –
~uje se protest iz naroda.
– Boqe ih pobite kao u Surdulici, neka se pri~a i
pamti kako su pali u svojoj ro|enoj zemqi kao robqe.
Na ove uzvike àndarmi prosto besne i produùju jo{
uàsnije da tuku sve oko sebe.
Stiè jedan auto taksi. @andarmi nasilno tovare svu
trojicu sve{tenika. Me|utim Cerovi} uspeva da se otrgne
i da se povu~e s masom u popre~ne ulice. Qe{ovi}a i \or|evi}a odvozi taksi preko Terazija do Savina~ke crkve.
Dva sve{tenika koji su oti{li napred Knez Mihajlovom ulicom i stigli do Savina~ke crkve bili su: Boìdar
Jokanovi} i Naum Dedijer, kalu|er. Na putu do Vra~ara oni
su imali tako|e vrlo velikih sukoba sa àndarmima i na
Terazijama umalo da im nisu svukli mantije.
Posle odno{ewa vladike Simeona u Patrijar{iju,
izme|u àndarma i litije odigrava se bezbroj nezapam}enih scena koje traju vi{e od jednog ~asa, dok najzad uz uàsne udarce, zapomagawe i vri{tawe sa svih strana litija ne
bude sasvim rasterana. Narod beì po dvori{tima, po pobo~nim ulicama a najve}i deo vra}ao se u portu Saborne crkve gde se ose}ao najsigurnijim.
U toku ove policijske potere za sve{tenstvom i svetom odigravaju se nezapam}ene scene.
Na jednom kraju gu{ao se sa àndarmima biv. ministar vera d-r Vojislav Jani}, prima udarce i biva okrva35
vqen. Na drugom kraju Vladimir Milutinovi}, prota Markove crkve rve se u isto vreme sa nekoliko àndarma. Taman jednoga savlada a drugi naleti, taman odbije ovoga, pojavi se novi dok u jednom trenutku nije sko~ila ~itava gomila na wega, ali on ipak uspeva da odoli svima i da se povu~e u crkvenu portu.
Malo niè od ove dvojice, na sli~an na~in bori se i
prota Milutin Magazinovi} i u jednom trenutku dolazi u
vrlo veliku opasnost tako da jedva izvla~i glavu ispod bajoneta.
Biv{i nar. poslanik, ina~e sve{tenik, Milan Stepanovi}, kod Narodne banke u jednom trenutku ima protiv sebe oko deset àndarma. U po~etku se bori sam, ali mu posle
pristiù jo{ neki sve{tenici i omogu}uju mu da se povu~e
nepovre|en.
Na sli~an na~in vodi borbu sa àndarmima i Srpko
Vukanovi}, narodni poslanik, koji zbog poku{aja da za{titi jednog sve{tenika dobija udarac kundakom a zatim sa
druge strane nale}u na wega nekoliko bajoneta tako da se
jedva spasao zlikovaca.
[to se ti~e ostalih u~esnika u litiji malo je ko pro{ao bez ikakvog udarca u onoj gu`vi. Ali najstra{nije nesumqivo su pro{le pojedine ène koje su se pokazale neverovatno ratoborne i kao osice naletale na àndarme, ~im bi
primetile da se obaraju na nekoga od sve{tenika. Tako jedna
mla|a èna uspela je da se probije sa onom dvojicom sve{tenika koji su oti{li prvi kroz sve policijske kordone i da
sva pocepana stigne ~ak do Savina~ke crkve protestvuju}i
glasno i kli~u}i Patrijarhu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Sutradan, preko puta francuskog poslanstva na Kalemegdanu do{lo je do novih sukoba izme|u àndarmerije i
naroda. Narod je hteo u crkvu a àndarmi su branili. Tom
prilikom ponovo je prolivena nevina srpska krv i bilo je
vi{e wih koji su lak{e i teè povre|eni. Na dan 21 ovog
meseca na glas zvona koja skoro danono}no zvone po beogradskim crkvama narod je ùrio na molitvu ali je bio nemilosrdno spre~avan od policije i jo{ nemilosrdnije tu~en. U Du{anovoj ulici ispred crkve Aleksandra Nevskog
jedna grupa saobra}ajnih policajaca naletela je na prolaznike i tukla sve odreda.
36
Evo, Milane Stojadinovi}u i mra~ni Antone Koro{ecu, kako su vesti o prolivenoj srpskoj krvi i nezapam}enom skrnavqewu srpskih crkvenih svetiwa, srpskog imena
i srpskog dostojanstva, zlonamerne, izmi{qene i tendenciozne.*
*
* *
Kakav je utisak ostavio na na{ narod ovaj zlikova~ki
atak àndarma i `bira popa Koro{eca neka posluì i pismeno koji je jedan blago~estivi gra|anin, daleko od crkve
i wenih na~alnika napisao:
ATAK ZLIKOVACA NA PRAVOSLAVQE!
Vladavina oligarhije, okupqena oko Milana Stojadinovi}a, obeleèna je na dan 19 jula 1937 godine ne~uvenim
atakom na sveto Pravoslavqe.
@andarmerija zloglasnog katoli~kog popa Koro{eca
kombinovana iz àndarma Slovenaca–katolika, izvr{ila
je napad na beogradsku katedralu – Sabornu crkvu, na beogradsko sve{tenstvo, na pravoslavne ota~astvene arhijereje. Oskrnavqena je àndarmskim ~izmama svetiwa Srpska.
Pocepani su barjaci i zastave crkvene. Polomqen je pravoslavni krst i ripide.
Arhijerej eparhije {aba~ke D-r Simeon Stankovi} te{ko je povre|en od àndarma. Episkop Platon, vikarni-moravi~ki, kontuzovan je gumenom palicom. Prevoslavni beogradski sve{tenici insultirani su od pustahija.
Odani i dobri sinovi i k}eri Pravoslavne Crkve mla}eni su od beogradske policije. [tampa o svemu }uti jer cenzura uzurpatora narodnih prava i slobode ne da joj da pi{e.
————————
*
U sa~uvanom primerku “Krvave litije“ u Paunovi}evoj zaostav{tini
ova re~enica je wegovim rukopisom ozna~ena kao izjava vladike
Platona.
37
Dopisnici stranih listova – o~evidci ovog zlikova~kog ataka – obavesti}e ceo svet kakva je urota skovana protiv pravoslavqa, kakvim se sredstvima sluì reìm silnika.
Ni pod Turcima, ni pod okupacijom Srbije nije neprijateq ~inio ovo {to sad ~ini policija zloglasnog be~kog
miqenika. Samo surduli~ki masakr srpskih sve{tenika ravan je ovom nedelu kojim je iz svog automobila dirigovao
papski sluga, àlosni jugoslovenski ministar unutra{wih
dela – mra~ni katoli~ki pop Koro{ec.
Pravoslavna vera i pravoslavni sve{tenici sa celim
pravoslavnim narodom stavqeni su van zakona. Gde ste vi
koji se nazivate neodgovornim ~iniocima da stanete na put
ovim nedelima zlikovaca @elite li vartolomejsku no}?
Upamtite da duh srpskih prvosve{tenika i mu~enika
– na{ih slavnih Haxi Ruvima, \ere, Avakuma, Prodana jo{
veje kroz na{e arhijereje i sve{tenike. Nikakva sila i neprijateq nije oborio pravoslavqe a ne}e ni crni inkvizitori i mra~waci iz Rima.
Sotone i vrazi ìvite u strahu jer }e vam do}i narodni Sud!
Beograde, prestonico Jugoslavije, diko Srbije i Srpstva zavi se u crno i zapla~i u bedi i nevoqi koja te sna|e!
Pravoslavni Srbi i Srpkiwe, deco velikog i nedosti`nog svetiteqa Save okupite se oko na{e svete crkve,
demoni su na poslu da je obore i sru{e.
@ivelo na{e srpsko ~edo, Kraq Petar II.
@iveo voqeni, an|eoski dobri Srpski Patrijarh
Varnava!
*
* *
Beogradski list „Vreme“ kao organ Milana Stojadinovi}a i mangupske bande oko wega, donosi laàn i tendenciozni kominike, kominike koji je samo policajac-mangup u
Ministarstvu unutra{wih dela mogao da sastavi. Koliko
je to gnusan i laàn izve{taj dokaz je da ga je „Vreme“ donelo samo u beogradskom izdawu, a svaki ko ga je pro~itao
zgraào se nad pokvareno{}u i cinizmom. – Zamislite kad
38
ministar unutra{wih dela sa svojim organima ovako javno
laè, {ta li ti nitkovi tek rade iza zatvorenih vrata i po
tomrucima beogradske uprave grada.
Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili svoje `rtve kao
{to ih manguparija uprave grada Beograda u licu ~lanova
kvartova, pisara, àndarma i {pijuna, prebija i mu~i. Jauk
i piska zatvorenika ~uju se u okolo Uprave grada Beograda.
Gde ste strani predstavnici, novinari, kulturni qudi, da
spre~ite ove zlikovce i razbojnike u ovom wihovom inkvizitorskom poslu? – Mi vapijemo za intervencijom stranog
sveta koji ima pravo i du`nost da zahteva istragu na licu
mesta radi pravde i civilizacije a protiv mra~wa{tva i
inkvizicije.
*
* *
Ustajemo u odbranu i traìmo slobodu onih jadnika
koji su zatvoreni u beogradskom garnizonom zatvoru:
– Ti~e se 27 àndarma, narednika, podnarednika, kaplara i redova koji su zatvoreni, koje kiwe i mu~e, koje }e
staviti pod sud za otkazivawe poslu{nosti.
Pravoslavni àndarm-narednik, brani se da nije otkazao poslu{nost, ali da ne moè i ne sme da gazi i lomi
pravoslavni krst pred kojim je kao svojom svetiwom dao zakletvu za savesnu i ispravnu slu`bu. Ne moè on da skrnavi svetiwu vere svoje i svoga doma. – Pred tim pravoslavnim krstom i sv. Jevan|eqem on je ju~e, – na Duhove – proslavqao slavu u komandi àndarmerije, danas on ne otkazuje poslu{nost u slu`bi, nego otkazuje da skrnavi ono {to
mu je sveto i najmilije – vera pravoslavna kojoj pripada.
Ako javnost, kulturne ustanove, humana udruèwa,
{tampa strana (jer doma}e, slobodne, nemamo), ako Princ
Namesnik, g. g. Namesnici – ceo kulturni svet ne ustane u
odbranu i spas ovih qudi – zlikovci kojima je vlast u rukama uni{ti}e ih.
Spasavajte pravoslavne àndarme, wihovu decu, wihove porodice!
39
*
* *
Srbi, sinovi Srpske Pravoslavne Crkve, ovo je posledwi ~as kad vam se daje mogu}nost da spasete pra|edovsku veru i narodnost.
Slava Patrijarhu Varnavi!
Dole konkordat!
Ako se sada ne pokaète hrabri i istrajni posle }e
biti kasno a za va{u neodlu~nost i ravnodu{nost prokle}e
vas milioni `rtava koji su pali za ovu zemqu.
Ne smete dopustiti da uspe zlikova~ko delo zloglasnog berzanskog lopova Stojadinovi}a i mra~nog jezuite
popa Koro{eca.
Borite se dan i no}, budite svakog ~asa u blizini svojih sve{tenika i svojih crkava jer svakog ~asa va{a pomo}
moè zatrebati.
Budite dostojni potomci Nemawi}kog kolena i verno
stado najve}eg srpskog prosvetiteqa i duhovnika Svetog
Oca Save.
Tirani su udarili na Crkvu i narod, Crkva i narod
treba da im sudi!
_____________
________
____
40
KAD SU LETELE
KAMILAVKE
Radoju Josimovi}u, novinaru
u spomen
NE[TO KAO PREDGOVOR
Re~ Konkordat – ugovor izme|u Rimokatoli~ke crkve
-Vatikana i jedne dràve ~ula se u novijim vekovima kod
{irih masa tek kada je Sveta Stolica zakqu~ila takav sporazum 1801. godine sa Napoleonom ú. U novije vreme ta re~
je upotrebqavana najvi{e kad je Vatikan zakqu~io sporazume sa Poqskom 1925. i sa Italijom 1929. U Srbiji ta re~ je
izgovorena u {irim masama prvi put 1914. U Kraqevini
Srbiji i posle oslobo|ewa i ujediwewa u Kraqevini Srba,
Hrvata i Slovenaca. U novoj dràvi ona je pomiwana najvi{e posle dono{ewa novog Ustava koji je, s obzirom na pove}an broj vernika katoli~ke vere, predvi|ao i kod nas jedan
takav sporazum sa Rimom.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi prvi put su je upotrebqavali u~eniji, mla|i episkopi. Prvi ju je pomenuo ve}
tada glasoviti crkveni besednik dr Nikolaj Velimirovi}.Zazvu~ala je odmah nemuzikalno, odbijaju}e i izazivala
neku odbojnost kod „pravoslavaca“. Nisu u woj videli ni
osetili ni~ega ni slovenskog, s kamoli jugoslovenskog. Jo{
mawe srpskog. Naprotiv, najverovatnije zbog wenog etimolo{kog, jezi~kog porekla, latinskog, tako je i delovala samo kao „latin{tina“ – katoli~ki!
A kada se po~elo govoriti o nacrtima toga sporazuma,
kojih je do 1937. godine bilo blizu deset, izgovarana je svakodnevno {irom zemqe. I u to vreme sporazum ili nesporazum izme|u Vatikana i Beograda bio je samo formalnost.
Quta borba vodila se u stvari izme|u dve najve}e religije
u zemqi – Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoli~ke.
Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je, me|utim, i
krv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se na kraju taj nesre}ni sporazum – Konkordat – jedne veroispovesti sa dràvom pretvorio u najobi~nije politikanstvo. A onda je
godinama stradao samo narod bez obzira koje je vere bio! U
43
javnosti, naro~ito u {aqivoj {tampi, izvrgnuta je srpska
narodna poslovica „Brat je mio koje vere bio“ u novu: „I
brat je nemio samo ako na{e vere nije“. To je postalo gotovo op{te geslo, i ostalo sve dok nije pukla prva narodnooslobodila~ka pu{ka – do 1941. godine.
A evo kako se istorija tog na{eg Konkordata prikazuje u Enciklopediji Jugoslavije:
„Konkordat ( od lat. concordare, s l a g a t i s e, b i t i
s a g l a s a n), ugovor izme|u Apostolske stolice i vlade,
odnosno vladara pojedinih dràva kojim se regulira poloàj katoli~ke crkve i odre|uju wene povlastice u dràvi,
a u vezi s tim i me|unarodni odnosi Vatikana i dràve.“
Konkordati sklopqeni izme|u pape i pojedinih jugoslovenskih dràva (Crne Gore, Srbije i Kraqevine Jugoslavije) vezani su sa pontifikatima Lava XIII, Pija X, Benedikta XV, i Pija XI. Za Jugoslovene u Habzbur{koj monarhiji vaìo je dugo vremena Konkordat zakqu~en izme|u
cara Frawe Josipa I i Pija IX (1855), koji je car otkazao
1870. kada je progla{ena dogma o nepogre{ivosti pape. Za
Bosnu i Hecegovinu vaìla je konvencija iz 1891. (Bosansko-hercegova~ki konkordat) koju je Frawo Josip zakqu~io
sa Lavom XIII. Sa Crnom Gorom zakqu~io je isti papa konkordat 18. VIII 1886. Wime je bila osigurana upotreba glagoqice katolicima u barskoj nadbiskupiji. Kraqevina Srbija zakqu~ila je s Vatikanom konkordat 24. VI 1914. Upotreba glagoqice bila je zagarantovana katolicima u Srbiji u posebnom dodatku. Vlada i Narodna skup{tina Srbije
ratifikovale su konkordat 26. VI 1914. a Vatikan je, zbog
otpora austrougarske diplomatije, izvr{io ratifikaciju
tek 20. III 1915.
U Ustavotvornoj skup{tini Kraqevine SHS pri raspravqawu o odnosima crkava prema dràvi, komunisti i socijalisti, a od gra|anskih politi~ara A. Trumbi}, deklarirali su se za odvajawe crkve od dràve. Inicijativu da se
konkordatom uredi poloàj katoli~ke crkve, odnosno odnosi Vatikana i Kraqevine SHS dao je jugoslovenski katoli~ki episkopat. U vezi s tim predao je S. Ritig, izaslanik
zagreba~kog nadbiskupa A. Bauera, u julu 1919. papi Benediktu XV pro memoriju. U Beogradu je na inicijativu vlade
do{lo do me|uverske ankete (15. do 21. XI 1921.), a 1922. vla44
da je obrazovala komisiju koja je imala da prou~i pitawe
zakqu~ewa konkordata. Ova je 25. X izloìla svoje poglede
na problem u vezi s konkordatom. Vladu je posebno interesovalo pitawe ko }e u zemqi predstavqati rimokatoli~ku
crkvu i ukoliko }e dràva u~estvovati pri postavqawu novih biskupa. U prvome pitawu prihva}en je predlog episkopata da on u celini predstavqa u Jugoslaviji katoli~ku crkvu. U drugom pitawu je, me|utim, episkopat zastupao tezu
da se dràva ne moè me{ati u postavqawe biskupa. Raniji su konkordati davali dràvi odre|ena prava pri postavqawu novih biskupa; tako i srpsko-vatikanski konkordat.
Stoga se vlada uzdràvala od toga da Vatikanu podnosi ma
kakve predloge za zakqu~ewe konkordata, mada je ve} 1921.
i 1923. imala izvesne nacrte. Vatikan, a pod wegovim uticajem i jugoslovenski episkopat, bio je pak neraspoloèn
prema zahtevu jugoslovenske vlade da se u katoli~ke crkve
uvede glagoqsko bogosluèwe. Pitawe sklapawa konkordata je stagniralo. Tek decembra 1924. ministar M. Nin~i}
sporazumeo se s vatikanskim dràvnim sekretarom kardinalom P. Gasparijem da osnova za jugoslovensko-vatikanski
konkordat moè da bude konkordat iz 1914. koji je zakqu~ila Srbija s Vatikanom. Najzad je maja 1925. sastavqena jugoslovenska delegacija u kojoj su, pored J. Smodlake i dvojice
svetovwaka, bila i dva sve{tenika (V. Jawi} i N. Moskatello).
Ona je u Rimu zapo~ela pregovore s vatikanskom delegacijom, na ~ijem ~elu je stajao F. Borgongini Duca. U isto vreme nalazio se u Rimu gotovo ~itav jugoslovenski episkopat.
Pregovori nisu doveli do uspeha, naro~ito zbog stava vlade u pitawu staroslovenskog bogosluèwa, pa su prekinuti
za duè vreme.
U me|uvremenu su druge crkve i verske zajednice nastojale da se wihovi odnosi prema dràvi reguli{u i posebnim zakonima. Posle {estojanuarskog dràvnog udara
doneseni su posebni zakoni: 9. XI 1929. Zakon o Srpskoj pravoslavnoj crkvi; 14. XII 1929. Zakon o verskoj zajednici Jevreja u Kraqevini Jugoslaviji; 5. II 1930. Zakon o Islamskoj
verskoj zajednici Kraqevine Jugoslavije i 16. IV 1930 Zakon
o evangelisti~ko-hri{}anskim crkvama. Godine 1930-31
vlada P. @ivkovi}a spremila je nov nacrt konkordata, kompromisniji od prethodnoga. Vlada B. Jevti}a tako|e je spre45
mila nacrt konkordata 1935., kombinuju}i da sa nacrtom iz
1931. Vlada M. Stojadinovi}a, koja je zamenila vladu B. Jevti}a, preuzela je u potpunosti ve} izra|en nacrt konkordata. Ministru pravde Q. Aueru bilo je povereno da po|e u
Rim, po{to je papa pristao da se povedu kona~ni pregovori
o zakqu~ewu konkordata. Procedura nije bila dugotrajna,
jer je vladin nacrt bio tako povoqan da ga je Vatikan mogao
mirno prihvatiti. Konkordat je potpisan 25. VII 1935. Potpisali su ga, od strane Vatikana kardinal Eugenio Paccelli, a
od strane Jugoslavije Q. Auer. Ali tekst konkordata nije
objavqen ni u Rimu ni u Beogradu pune dve godine. Namesnici su tek 5. XI 1936. izdali ukaz kojim se predsednik vlade
ovla{}uje da podnese konkordat Narodnoj skup{tini na ratifikaciju. Tekst konkordata prodro je, me|utim, u javnost.
Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve zasedao je tim
povodom 11-21. XI 1936. Predsedniku vlade dostavqeni su zakqu~ci sabora iz kojih se videlo da se Srpska pravoslavna
crkva protivi da neka verska zajednica dobije privilegije
kojih pravoslavna crkva nema, a nije ih imala ni u Kraqevini Srbiji. U isto vreme objavqene su ilegalno P r i m e d b e
i prigovori na projekat konkordata izme|u
na{e dràve i Vatikana, parafiranog 25. VII
1 9 3 5 g o d i n e . Malo potom {tampani su u patrijar{ijskoj
{tampariji P r o j e k t i k o n k o r d a t a iz 1923, 1925, 1931 i
1935. Upore|ivawe tekstova jasno je pokazalo kako su vlade
sve vi{e popu{tale, da na kraju sastave konkordat kojim se
Vatikan potpuno zadovoqio. Posle toga pojavio se znatan
broj bro{ura i ~lanaka u dnevnoj i revijalnoj {tampi koji
su s razli~itih pozicija kritikovali predloèn konkordat. Vladina {tampa bezuspe{no je poku{avala da brani
konkordat, a u klerikalnim krugovima vladalo je ogor~ewe
protiv Srpske pravoslavne crkve kao glavnog nosioca antikonkordatske kampawe.
Krajem februara i po~etkom marta 1937., u vreme buxetske debate u Narodnoj skup{tini, iznesena su, povodom
pojedinih interpretacija, vrlo suprotna mi{qewa o konkordatu. Debata je povedena i u Senatu (17. III) kad je vlada
bila kritikovana {to je ministar unutra{wih dela, A. Koro{ec, izdao poverqiva nare|ewa da se svima raspoloìvim sredstvima u javnosti zabrani svako raspravqawe o
46
konkordatu. Skup{tini su 17. jula podneta dva predloga Zakona o konkordatu. Vlada je svim sredstvima nastojala da se
konkordat u Skup{tini ratificira. To se desilo 23. VII. U
na~elu glasalo je 166 poslanika za konkordat, a 129 protiv,
u pojedinostima 167 za konkordat, a 129 protiv.
Sa slawem ovako ratifikovanog konkordata u Senat
zatezalo se, jer pri izglasavawu u Senatu ve}ina nije bila
obezbe|ena. Predsednik vlade M. Stojadinovi} sve je vi{e
uvi|ao da nema snage da proturi konkordat i nije mu drugo
preostalo nego da se odrekne konkordata za koji se tolio
zalagao. On je 10. XI (1937) javno objavio da je konkordat definitivno skinut s dnevnog reda. U poverqivom aktu Svetom arhijerejskom sinodu (februara 1938) ponovio je da je
konkordat uga{en i da ne}e vi{e biti izno{en pred „narodno predstavni{tvo.“
Nijedan od tih nekoliko projekata konkordata nije
kao {to se vidi i iz ove enciklopedijske bele{ke, odgovarao ni katoli~koj crkvi ni dràvi. Zato nijedan nije ni izlagan na neku {iru narodnu diskusiju, ali se o svakome od
wih znalo odmah sve do detaqa. I o tome se govorilo i pisalo u ilegalnim lecima. Najvi{e se raspravqalo o 13.
~lanu ovog projekta, koji je glasio: „Dràva }e prema dokazanoj potrebi i u duhu potpune ravnopravnosti katoli~ke
vere sa ostalim usvojenim konfesijama doprinositi za
stvarne potrebe katoli~ke crkve i za staleù primireno
izdràvawe episkopata i klera, pa i du{ebri`ni~kog sve{tenstva mona{kog reda i wegovih redovni~kih stare{ina
ukoliko ne bi za to dostajali prihodi crkvene imovine“.
Mnogo se govorilo i o ~lanu 19. ovog prvog projekta
{to je glasilo: „Katoli~koj se crkvi, wenim institucijama
i organima priznaju u na~elu prava da osnivaju i izdràvaju privatne i konfesijske {kole ali su u pogledu uslova i
modaliteta vr{ewa toga prava vezani na sporazum sa dràvnom prosvetnom upravom“.
Zanimqivo je: dràva je nastojala u ovom projektu da
se odredba o braku elimini{e iz konkordata, a o tome su se
~ule najbrojnije pri~e. Tvrdilo se da iza toga stoje familijarni razlozi nekih istaknutih politi~ara.
U projektu od 1925. godine najvi{e se obaralo me|u
pravoslavnima, na ~l. 12 koji je glasio: „Vlada priznaje va47
`nost braka me|u katolicima i me{ovitih brakova zakqu~enim pred katoli~kim sve{tenikom po propisima katoli~ke crkve. Katoli~ki suprug u me{ovitim brakovima zakqu~enim pred rimokatoli~kim sve{tenikom ima}e prava
da ugovara da }e deca toga braka biti vaspitana u katoli~koj veroispovesti.“
Uz svaki projekat pojavqivale su se i ~itave kwige na
strani obe zava|ene crkve tako da je to sve vi{e pogor{avalo odnose me|u wima.
Na konferenciji izvr{nog odbora Samostalne demokratske stranke od 24. januara 1937. godine uzeta je u razmatrawe unutra{wa i spoqna situacija na{e zemqe i donesena rezolucija u kojoj se odlu~no ustaje protiv konkordata i
za verski mir:
„Kraj nere{enih nacionalnih i socijalnih pitawa
postavqaju se u tom haosu i verska pitawa. Konkordat sklopqen izme|u Vatikana i Jugoslavije za vreme diktatorske
vladavine, sad se upotrebqava za ru`nu i opasnu harangu
pravoslavnih koja se vezuje za najautoritativnija mesta
protiv katolika na jednoj strani, dok na drugoj poslanici
katoli~kih biskupa preporu~uju fa{isti~ko korporativno ure|ewe dràve.“
Predsednik samostalnih demokrata Adam Pribi}evi} objavio je pismo Srbima, u kome je rekao „da odgovornost za konkordat ne snosi katoli~ki narod i da konkordat
nije dobar ne samo za pravoslavne ve} i za katolike; u vreme kada je u ovoj zemqi vladala demokratija nije moglo do}i do takvog konkordata, iako su i onda ~iweni poku{aji.
Golemoj ve}ini i pravoslavnih i katolika stalo je do toga
da do|u do slobode i kroz wu do mogu}nosti da izgrade za sebe boqi ìvot, a ne do toga da se bilo koja crkva uzdigne iznad dràve i naroda“.
Poqski list „Kurjer Var{avski“ od 2. maja 1937. godine, objavio je intervju sa dr Ma~ekom, koji je na pitawe
kako Hrvati gledaju na pitawe konkordata, odgovorio
slede}e:
– I to je tako|e jedno pitawe koje je za nas indiferentno, jer konkordat zakqu~uje Vatikan sa srpskom pravoslavnom vladom – a ne sa katoli~kim stanovni{tvom Hrvatske.
48
Jovan M. Jovanovi}, {ef Zemqoradni~ke stranke, izjavio je slede}e:
„Konkordat kakav se nalazi danas pred Parlamentom
protivan je osnovnim na~elima jednakosti i slobode veroispovesti. On je, pored toga, protivan mnogim zakonskim odredbama koje stoje jo{ na snazi u Jugoslaviji. On je nenarodni, jer su ga radile dve diplomatije bez znawa onih kojih se
najvi{e ti~e. Ovakvi ugovori kakav je konkordat moraju se
raditi na punoj svetlosti dana i uz sudelovawe naj{ire javnosti. Sadawe Narodno predstavni{tvo nije ovla{}eno da
ovakve stvari kakva je ova odobrava ili ne. Ono nije ni pribli`no voqa Srba, Hrvata i Slovenaca. Za ure|ewe odnosa
crkve rimokatoli~ke u Jugoslaviji jesu i Srbi i Hrvati i
Slovenci, ali malo ko na ovaj na~in i pod ovim uslovima;
niko nije pitan i niko nije saslu{an iz samog naroda, a konkordat se najvi{e ti~e ba{ naroda po obavezama koje mu ovaj
nespretni ugovor ima doneti, ako bude postao zakon. Konkordat treba da bude zakon za versko sti{avawe, umirivawe
i zbliàvawe u Jugoslaviji – a ovako on moè postati podstrek za borbu me|u pravoslavnima i katolicima.
Ovako on moè i ho}e {tetiti i dràvi i narodu pa i
verama koje propovedaju mir, slogu, qubav i bratstvo me|u
narodima.“
49
Patrijarh Varnava
Posledwih nedeqa (1936. g.) Beograd je bio {aren od
sve{teni~kih no{wi svih veroispovesti, najvi{e hri{}anskih. I ni{ta mawe od sve~anih narodnih kostima oba
pola qudi i èna svih na{ih krajeva, najvi{e srpskih i hrvatskih. S obzirom na ono {to se doga|alo izme|u dve najve}e crkve, srpske i katoli~ke, sakupilo se u isto vreme i
mnogo predstavnika te dve vere i iz drugih zemaqa najbliìh na{oj zemqi: Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Italije, Albanije, Ma|arske i Austrije. Na{i vernici hteli su da znaju kakva su wihova prava u zemqi s obzirom da se toliko govorilo i pisalo o sporazumu vere sa dràvom, gosti iz inostranstva da uporede te sporazume sa sli~nim projektima u
wihovim zemqama.
Po~etkom jula Beograd je li~io po tom {arenilu i
bu~nosti na neku ogromnu bogojavqensku ili uskr{wu litiju, a po jezicima koji su se mogli ~uti {irom prestonice,
na neki Vavilon. Naj{arenije i najìvqe bilo je oko Parlamenta i Senata.
Prvi vidniji javni istup Srpske pravoslavne crkve
protiv konkordata potekao je od poglavara crkve, patrijarha Varnave, uo~i pravoslavne Nove 1937. godine u Sabornoj
crkvi.
Arhijereji, sve{tenstvo i pastva do~ekivali su Novu
godinu i ranijih godina u ovoj najve}oj prestoni~koj crkvi.
Ove godine to je pripremano u naro~itoj atmosferi. Najlep{e ode`de, barjaci, ripide, sve}waci, crkvene posude
izneseni su iz riznica da bi verni {to sve~anije bili do~ekani. A me|u onima koji su jo{ pre mraka po~eli hrliti
prema hramu i patrijar{iji bila je prava vojska omladine
koja se retko kad videla u tolikom broju. I svako se trudio
da zauzme {to bliè mesto amvonu sa koga }e, znalo se ve}
pre nekoliko dana, govoriti, niko mawe nego Patrijarh.
51
Naravno to nije isticano napadno, ali je bilo jasno da }e
sluìti patrijarh, i da }e u~estvovati najboqi peva~i crkvenih horova iz svih krajeva zemqe. Uostalom, to se videlo i po sve~anom izgledu same crkve, koja je ukra{avana crkvenim i dràvnim zastavama i starim ikonama iz crkvene
i patrijar{ijske „arhive“, {to se ~ini samo u najsve~anijim slu~ajevima ove crkve.
Svi su znali da nijedan novogodi{wi do~ek, naro~ito u Sabornoj crkvi, ne moè pro}i bez novogodi{we besede, ali je ova o~ekivana sa posebnim interesovawem, po{to niko nije sumwao da }e besednik biti patrijarh i da
}e govoriti vi{e o zemaqskim stvarima, me|u kojima Konkordat mora biti jedna od glavnih tema, a mo`da i centralna.
Do~ek je trebalo da po~ne, neformalno, uz zvuke zvona za ve~erwe, kako su „sluà{~i“ crkve o~ekivali, ali se
porta i ulice oko crkve i patrijar{ije ispuni{e jo{ pre
toga. A u prvi mrak u samoj crkvi jedva se moglo kretati –
od ulaza do amvona sve je bilo posednuto svetom. I svi su
hteli da budu {to bliè tome mestu kako bi boqe videli i
~uli besednika – patrijarha Varnavu. Najbrojnija je bila
omladina i to ona koja se ranije retko kad vi|ala u crkvama uop{te, a u Sabornoj gotovo nikada. Bili su to studenti
svih fakulteta, sredwo{kolci vi{ih razreda svih beogradskih i zemunskih gimnazija, omladinci, radnici svih
zanata, preduze}a i fabrika. A kada se uskoro pojavila i
grupa radio novinara sa mikrofonima za prenos slu`be i
besede, u crkvu su nagrnuli i novinari dnevne doma}e i
strane {tampe, za kojima su po~eli defilovati policajci
od agenata i pisara do najvi{ih {efova u uniformama i
sve~anim civilnim odelima.
U po~etku bila je prava crkvena ti{ina, ali {to je
vreme odmicalo, javqao se sve osetniji àgor, dok nije nastalo i glasno obja{wavawe, oko ovoga ili onoga, najvi{e
oko mesta. Najvi{i àgor digao se kad su policajci poku{ali da zavode red i u crkvi, u stvari da sami zauzmu kqu~na mesta, kako bi imali mlade vazda na oku.
Kad je najzad po~ela slu`ba, sve se u crkvi smirilo,
i zadugo su se ~uli samo sve{tenici, pojci i horovi. I izgledalo je da }e na tome sve i ostati. Ali negde oko deset,
52
u crkvi su se pojavili sokoli u uniformama, wih oko stotinu, u{li su na sporedna vrata, te uneli novi nemir i kome{we i me|u svetom i me|u sve{tenstvom. Za trenutak kao
da je prekinuta i slu`ba. ûla su se i neka obja{wavawa na
glavnom ulazu. Usred toga, negde ispred oltara, sa leve
strane, razlegao se jedan snaàn mu{ki glas: „Mir tamo,
ovo je hram, nismo u Glavwa~i. Napoqe `biri i dou{nici!“. Sve su o~i uprte na tu stranu, a otuda je po~eo da se
probija kroz svetinu Ugqe{a Jeli}, proto|akon, Saborne
crkve, koji je ina~e bio i stalni pratilac patrijarha kao
dobar peva~. Kad se na{ao kod mesta odakle se ~ula ona rasprava, pri{ao je dvojici policajaca i naredio im da se smesta udaqe iz crkve. Kako je on tako brzo shvatio o kakvom
se sukobu radi nikome nije bilo jasno, ali se odmah zatim
~uo i jedan drugi glas: „Bravo, ìvela sloboda, napoqe àndari!“ Za~udo, niko ovaj protest nije prihvatio. Naprotiv,
~ulo se sa vi{e strana „Pst! Pst!“. A onda je odnekud sa hora dopro jedan ènski glas: „Ne nasedajte provokacijama!“
i onda se sve uti{alo. Slu`ba je ina~e neprekidno tekla.
Do pono}i je bilo bez ikakvih novih incidenata.
Ta~no u pono}, otvorile su se glavne dveri, i na wima
se pojavio patrijarh Varnava, u najsve~anijem svome ornatu,
s patrijar{kom krunom na glavi. Bio je bled, umoran, i mada je bio krupan ~ovek, videle su se nekako samo wegove velike crne o~i, koje su sijale kao da }e svakog ~asa da zapla~u. A kad je otvorio usta i po~eo da govori, to je zvu~alo
kao da nekome drì posmrtno slovo:
„Evo svi}e nam Nova godina. Ja bih èleo da vam je ~estitam. No, ne znam kako da vam je ~estitam kad vidim mra~ne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli nego i spustili na nas?
Kako mogu re}i: Sre}na vam Nova godina i kako }e
nam ona mo}i biti sre}na kad nas je nesre}a stegla svojim
kanxama sa svih strana?
Jedna je nesre}a na{a u degeneraciji razuma a druga u
degeneraciji morala. Intelektualna i moralna degeneracija – to su ti mra~ni i gradoviti oblaci, koje prenosimo
iz Stare u Novu godinu.
Boqe }ete me razumeti kad vam kaèm: na{i vlastodr`ci izgubili su i pamet i po{tewe.
53
A da su izgubili pamet pokazuje wihova nedoslednost
i protivre~nost u na~inu kako oni ~uvaju ovu preskupu dràvu i kako vode na{ mu~eni~ki narod. Zovu se nacionalistima – i to bi zaista trebalo da budu kao i svi gra|ani ove
zemqe – me|utim, prave pakt sa crnom internacionalom, i
pu{taju ovu da do srì zatruje na{ zdravi svetosavski nacionalizam. Tako su na{i vlastodr{ci i nacionalisti i
internacionalisti u isto vreme. Moè li to biti? Kako se
te dve suprotnosti dadu izmeriti u na{oj dràvi? Svim silama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle drugu internacionalu, gone crvenu a grle crnu. Zar obe nisu podjednak
otrov za na{u mladu dràvu i za na{ zdravi narodni organizam. Na{ narod biblijski je izrekao onu poslovicu: „Kad
Bog ho}e nekoga da kazni, prvo mu pamet uzme.“
Ova sveta re~ obistiwava se potpuno na na{im vlastodr{cima. Bog uzima pamet onima koji su nepo{teni i
nemoralni, pa bili to mali ili veliki qudi. To svedo~i i
Bo`ji apostol Pavle kada govori o paganskim Rimqanima:
„Zato {to behu nemoralni i ne mari{e istinu Bo`ju, zato
ih predade Bog u pokvareni um da ~ine ono {to ne vaqa“
(Rim, 1.28).
Ja se pozivam na sve vas kao svedoke, da je zaista korupcija zahvatila na{ ìvot. Ne gleda se ni karakter ni
po{tewe nego se sve ceni prema partijskoj boji i prema
partizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se ~inovnik prema savesnom radu nego prema uslugama partiji. Od glasawa za
ovoga ili onoga zavisi sudba qudi, zavisi sre}a ili nesre}a svih ~inovnika i wihovih porodica. Obe}awa, koncesije, bak{i{, to su savremene metode kojima se lome karakteri u jednoj naciji koju nisu mogla slomiti ni zavojevawa, ni
okupacije, ni internirawe, ni sve inostrane tiranije niti
dugove~na robovawa. Na vidiku svega ovoga ja ne znam, kako
da vam ~estitam Novu godinu i kako da izustim onaj radostan pozdrav: Sre}na vam Nova godina!
Bez razuma i bez po{tewa na{i su vlastodr{ci udarili sada na Svetosavsku pravoslavnu crkvu. Svi reduti
srpski u ovoj slobodi i slobodnoj dràvi upu{teni su i
predani. Sada je do{ao akat i na posledwi bedem srpski, na
Svetu srpsku crkvu. Ho}e sad i wu da predaju i izdadu. Ho}e
da podseku sasvim koren srpskom narodu. Ho}e da ostave
54
srpsko ime prazno, pusto bez ikakvog sadràja, i duhovnog i
moralnog, i istorijskog i kulturnog.
Iz sasvim nepoznatih razloga i nekom nedoku~ivih
uzroka oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne
internacionale. Tim ugovorom oni ho}e da dovedu do trijumfa toga poglavara na Balkanu, za kojim on teì hiqadu
godina. Protiv toga crnog poglavara i wegove jezuitske
vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi.
Kad je wihovo oru`je malaksalo, borbu su prihvatili na{i
slavni Nemawi}i na ~e}u sa Sv. Savom. Kad je srpsko carstvo palo i na Kosovu i sami Turci su se borili protiv latinske najezde na Balkanu. I blagodare}i Turcima, ta najezda je stuknula. Znali su Turci la`ni karakter te internacionale, pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razorno dejstvo weno unutra u dràvi, znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spletaka i intriga pa nisu ulazili ni u kakve kompromise s wom.
Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su je
smatrali za veru i po{tovali kao veru. Me|utim, na onu crnu internacionalu gledali su ne kao na veru nego kao na politiku. I eto, bra}o moja, toj neskrupuloznoj politi~koj
organizaciji danas na{i v l a s t o d r { c i i {irom
otvaraju sve kapije i pu{taju je da stane ~vrstom nogom na
Balkan. I to ko i kad? Nikakvi tu|inci, no kr{teni sinovi Svetosavske crkve, koji sebe nazivaju nacionalistima; i
to u vremenu ne na{e kakve slabosti nego u naponu na{e
dràvne snage! Neka je ~ast Turcima, i neka je sram takvim
pravoslavcima i takvim Srbima!
Svaki razuman i po{ten ~ovek moè lako da uvidi
stra{ne i mnogobrojne {tete po na{ vasceli narod od tog
crnog ugovora, po Jugoslaviju, po ceo mu~eni~ki Balkan i
po slovenstvo. Tim ugovorom se udaraju pre svega okovi na
na{u jadnu bra}u katolike u Jugoslaviji. Po tom ugovoru
oni postaju bezropotni robovi jednog stranog suverena.
Wima se ~ini najve}i udar, najve}a {teta, najve}a nepravda. Rimska crkvena organizacija, prvo politi~ka pa onda
verska, postaje povla{}ena u ovoj dràvi sa pravima i povlasticama koje ona nigde u Evropi nema i koje nije imala
dràvna crkva u Srbiji. Za{to okovati na{u bra}u Hrvate
i Slovence i ostale katolike u ovoj slobodnoj dràvi. Za55
{to poniàvati i {tititi Srpsku pravoslavnu crkvu, koja
je kroz sve vekove muka o~uvala u srpskom narodu kandilo
vere i plamen rodoqubqa? Za{to bacati time qagu na svu
istoriju na{u? Za{to vre|ati velike svetiteqe i herojske
pretke na{e, koji su u najteìm danima odbranili na{u crkvu od najezde crnih internacionalnih ~eta iz preko mora?
Za{to ja~ati jednu internacionalu u na{oj zemqi na ra~un
na{eg ~istog i divnog nacionalizma.
Prebacuju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Ne
unosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam narodni oni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe i
po{tewe. Ja ne govorim ovde protiv jedne politike ili jednog reìma nego protiv korupcije koja ho}e da nas ugu{i i
da na{ veliki narod svu~e u blato i stavi u red posledwih
naroda na kugli zemqinoj. Ko }e kazati narodu istinu ako
ne narodna sveta Crkva. Odakle }e se ~uti glas Bo`ji i
glas prigu{ene narodne svesti ako ne iz Svetosavske crkve? Ja se ne bojim ovoga {to sada govorim. Ja se bojim da
nisam odocnio da ovo javim narodu. Mo`da sam ovo trebao
ranije re}i. Bojim se odgovara}u zato pred sudom Boìjim.
Ali sve sam ra~unao, kao i svi savesni qudi u ovoj zemqi,
da }e se zlo uskoro prekratiti.
No zlo se ne pokra}uje, nego umnoàva. Plima korupcije ne opada nego raste i evo do|o{e vode zla do gu{e, kako kaè Psalmist. Ho}e umnoèno zlo da nas udavi i sa svima na{im istorijskim i kulturnim vrednostima odvu~e u propast.
Ja ~ujem uzdahe naroda, ~ujem gde se {ap}e, jer se slobodno ne sme govoriti! „Sam nas Bog jedini moè spasiti!“
Pa ako nas Bog moè spasiti, onda pripadnimo Bogu na molitvu. I Bog koji nas je do sada spasavao od propasti i od
sad }e nam biti spas. No osim molitve Bogu treba i sami sve
da u~inimo {to je u na{oj vlasti, da iza|emo iz ove pomr~ine na svetlost.
Zato vas pozivam, bra}o i sestre, da se prenemo, da
ustanemo i zbijemo se u redove, kao vojska Boìja protiv
vojske satanske.
Svetosavski narod uvek se umeo sjediniti u ~asovima
opasnosti. Sad je ~as opasnosti. Ja vas pozivam, kao va{ patrijarh, da zaboravite partijske sva|e i obzire i da bratski brat bratu pruìte ruku.
56
Svetosavska crkva i ako je zaboravqena i ponièna
od svojih sopstvenih sinova, nije mrtva nego ìva. U woj je
duh Boìji, onaj silni duh koji se javio Apostolima u vidu
plamena i vihora. Ako se taj duh zbog nemarnosti mnogih
bio uti{ao, vreme je da mu se dade maha da dejstvuje. U Crkvi
pravoslavnoj krmano{ je Sv. Sava. A Sv. Sava je ìv a ne mrtav, i ~eka samo zapovest od Boga da budi i diè uspavane
Srbe.
A ja kao prvi sluga bo`ji i naslednik Sv. Save i mu~eni~kih patrijarha srpskih vi~em vam svima: Na okup srpski narode! Na okup, ne protiv na{e bra}e druge vere, ili
druge narodnosti, nego protiv bezumqa i korupcije!
Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza! Na okup
srpski narode, u ime istorije tvoje i legiona mu~enika tvojih! Na okup srpski narode na ponos mladog kraqa Petra
Kara|or|evi}a! Na okup srpski narode radi dece tvoje i
budu}nosti tvoje!
Bez toga ne}e biti sre}na ni Nova godina niti i jedan
dan, niti i jedan sat.
A s tim, ako poslu{a{ glas moj, bi}e{ sre}an u nastupaju}oj Novoj godini i kroz sve godine do kraja vremena.
Neka ti Bog dao da tako bude!
Amin.“
Govor zaista nije do kraja prenesen redom. îm se ~ulo ono „nare|ewe“ da se iskqu~i radio on je i iskqu~en.
Ali govor je sa~uvan, stenografski u celosti i ve} sutradan bio {tampan u stotine i hiqade primeraka kao letak i
rasturan po ~itavoj zemqi javno.
Time je borba protiv konkordata dovedena do usijawa.
U to vreme bio sam jedan od „Politikinih“ reportera. Pozvao me je Radoje Josimovi}, {ef redakcije, u direktorsku
kancelariju, i na poznat polu{aqiv na~in, za mene neo~ekivano, po~eo je ovako „zvani~ni“ razgovor utroje:
– Vlado – obratio se najpre direktoru „Politike“
Vladislavu Ribnikaru – kaì ti prvo svoje! Ja i daqe mislim da }e to na{ Sile – tako su me u redakciji pojedini
drugovi zvali u to vreme – najboqe ujdurisati sa svojim
prijateqima popovima i svojim zemqakom Milan~etom (ja
57
sam imao nekih ro|a~kih veza sa sve{tenicima u Crkvenom
sudu i koristio ih kad bi se neko od nas razvodio od ène;
Milan~e, Milan Stojadinovi}, je bio ro|en kao i ja u â~ku, i sve nas, koji smo ne{to zna~ili u javnosti, kada bi mu
bilo od neke koristi, „zemqakao“, pa i mene, otkad sam mu,
na nekoj izlo`bi slika, s novinarskim predumi{qajem rekao da sam i ja â~anin).
Ribnikar se nasme{io svojim nikad jasnim osmehom,
koji je mogao da zna~i i slagawe i neslagawe i rekao:
– Radoje smatra da treba da „uvredimo“ \oku (Nikoli}a, ina~e inzvanrednog novinara) i da mu oduzmemo popove.
Ta crkvena rubrika nije vi{e samo verska, sve vi{e postaje politi~ka... Vi znate da se sprema ratifikacija konkordata izme|u Vatikana i na{e dràve. Po{to je Vatikan ~inio ne{to sli~no i sa nekim drugim balkanskim zemqama,
ili bar poku{avao, mi nismo, kao list, na~elno, protiv poku{aja sporazuma i sa na{om zemqom. Ali smo protiv ovakvog konkordata – to je dràva u dràvi! [to se ti~e {tampe i neke slobode, moèmo svi da se oprostimo.
Ribnikar je po~eo da podrhtava, da bledi, gotovo da zeleni od qutine, {to je ina~e za wegovu tihu, staloènu
prirodu bilo izuzetno stawe i ~udno, bar meni koji ga nisam bliè znao.
Hteli bismo da podràvamo Srpsku pravoslavnu crkvu
kao crkvu, ali ne i patrijarha i wegovog prvog doglavnika
Nikolaja (dr Velimirovi}a, filozofa, kwièvnika i govornika, koji je tada bio ì~ki episkop i oduvek vodio neku svoju politiku, sa kojom su se te{ko slagali i mnogi sve{tenici – prim. S. P.). Jer wih su dvojica uobrazili da na{a crkva treba da bude naslednica ruske crkve ili, kako
oni to kaù „zamenik“, dok se dana{wi reìm u Rusiji ne
sru{i. Oni, izgleda, duboko u to veruju sude}i po onome
{to govore po crkvama, raznim sve~anostima i pomenima,
nasedaju}i izmi{qotinama raznih Ksjuwina (ruski emigrant – novinar, koji je godinama pisao „proro~anstva“ o
propasti Sovjetske Rusije i u „Politici“ kao wen stalni
saradnik, koga je doveo u na{ list konzervativniji deo akcionara, odnosno, Jovan Tanovi} i neki mawi akcionari,
ina~e bliski Dvoru, i odràvali ga uprkos svakodnevnim
napadima koji su se ~inili ne samo u redakciji protiv we58
govog pisawa, nego i iz naprednijeg dela ~itala~ke publike – prim. S. P.), i Evgenija Zaharova koji {kraba po
„Pravdi“ sli~ne laì...
– Pa nije kriv za to samo Varnava, ili Nikolaj – prekinuo ga je Radoje. – Mi smo krivi {to smo takve govore pu{tali... Svi dobro znamo {ta Varnava govori o Sovjetskom
Savezu i komunistima, kakav je on ~udak. On je nedavno apostrofirao ~ak i Firera, kao „jednomi{qenika“ u borbi
protiv komunizma, ali, on je prvi zazvonio na uzbunu protiv Milan~eta i raznih Bauera, Pelegrinetija, Uj~i}a (katoli~ki velikodostojnici, koji su forsirali ratifikaciju konkordata). To bi bilo isto kao kada bismo osuli na tebe kao direktora paqbu za sve {to je „Politika“ naopako
pisala...
– Dobro, dobro! – prekinuo ga je Ribnikar nervozno i
gotovo qutito. – Ti bar zna{ moje muke sa ovim na{im
konzervativcima: Jocom Tanovi}em, Grigorijem Boòvi}em, Tje{imirom Star~evi}em i ostalim popovskim i
dvorskim skutono{ama na{e ku}e! Ja zato nemam poverewa
ni u \oku i on je nekada u~io u Jocinoj Rusiji. Stalno pi{e
o nekim belim Rusima.
Radoje je polu{aqivo odgovorio:
– Pa, {ta si ti o~ekivao: da }e oni misliti kao ti?!
Joca je solunac, nosi tolika odlikovawa, Tje{imir dvorski ~ovek i profesor Vojne akademije, Gri{ka u~io Duhovnu akademiju u carskoj Rusiji, a ti i{ao na poklowewe Staqinu i natrpao punu ku}u levi~ara, od redakcije do {tamparije i ekspedicije! Pa i zbog mene umalo te nisu strpali
u aps, kada si se bunio {to su me ono zatvorili (Joksimovi} je u po~etku bio pristalica radikala levog krila, po
ocu, vaqda, biv{em ministru, koji tada ve} nije bio ìv, a
u to vreme je bio protiv svih vladaju}ih partija, pa se govorilo da je u najte{wim vezama sa komunizmom. Pomagao
je svakoga, kao ~ovek i novinar, samo ako je bio protiv vladaju}ih reìma, ali osobito ako je bio protiv Stojadinovi}a i dru{tva. Naravno, on je takav svoj stav morao da
prikriva, i znali su ga samo wegovi najbliì prijateqi –
prim. S. P.).
Ribnikar se nasme{io ne{to odre|enije, pa se ponovo obratio meni:
59
– Dobro, Sile, ali vi morate na}i i druge veze, druge
izvore. Mi moramo znati svakog dana {ta se tamo me|u wima
zbiva, kakve susrete imaju, {ta spremaju protiv...(nije rekao
koga, kao da se jo{ dvoumio da li sam ja zaista taj p r a v i
koji treba od sada da odràva vezu sa crkvom.). I moète im
u poverewu re}i da ra~unaju na na{u punu podr{ku... Samo se
~uvajte onih qoti}evskih lopuà, kaù da nam se prosto gomilaju po Patrijar{iji i beogradskim crkvama. Malo, malo,
pa neki od tih mangupa usko~i i ovamo kod nas.
Ja sam u „Politici“ dotad bio vi{e od deset godina.
Kad sam prvi put do{ao zatekao sam ve} Ribnikara kao direktora, no to je on bio vi{e nominalno. List je vodio, jo{
od po~etka bolesti wegovog oca, dr Slobodana F. Ribnikara, dr Milan Gavrilovi}, biv{i diplomata i sekretar Nikole Pa{i}a, vo|e radikala, ina~e, tada ve} istaknuti
prvak Saveza zemqoradni~ke stranke. Sve do 1930. godine
kao direktor Vlada se drào povu~eno mada je delao kao novinar. Pisao je iz Sovjetskog Saveza i iz Dru{tva Naroda,
ali posle odlaska dr Gavrilovi}a, sve se vi{e ose}ao u listu. Sve {to je bilo napredno i „levo“ u listu i redakciji,
u pogledu pisawa i osobqa, poticalo je i vezivalo se za wega. Gotovo svi istaknuti napredni kwièvnici, slikari,
muzi~ari i pozori{ni qudi pro{li su kroz wegovu kancelariju, a mnogi i kroz wegovu ku}u. Uzgred re~eno, on je u
redakciji imao „svoje“ qude, me|u kojima ja nisam bio, ali
me je nekoliko puta prosto zbunio svojim poverewem, i to
kada se ticalo stvari za koje se qudi obra}aju samo onima
sa kojima su najprisniji, {to sa mnom dotle nije bio slu~aj
– nismo uop{te privatno kontaktirali. Jednom mi je dao
nekoliko tu|ih menica, koje i danas poni{tene ~uvam (Milana Bogdanovi}a, Rake Drainca, i mislim, nekoga dadaiste
Antona Kobli{ke) da ih reguli{em, po{to su sve tri protestovane. On je na sve tri bio prvi potpisnik, a Pjer Kriàni} drugi. Posle toga jo{ nekoliko takvih svojih problema poveravao je meni, a ni za trenutak nije poku{ao da
me na ma koji na~in opomene da to treba da ostane u diskreciji – verovao mi je.
Neku politi~ku „misiju“ do tada, ni kao novinaru ni
kao ~oveku, nije mi nikada poverio. Pa i sada, iz svega {to
smo do ovog trenutka razgovarali, imao sam utisak da bi bez
60
Radojevog nastojawa izbor verovatno pao na nekog tre}eg.
Zato sam, kada me je neo~ekivano oslovio mojim redakcijskim nadimkom, bio vi{e nego iznena|en. U prvom trenutku, ~inilo mi se da on, parafraziraju}i Josimovi}evo
obra}awe meni, pomalo ismeva nas obojicu. No, to je trajalo samo trenutak. Ve} posle idu}e re~enice sve je dobilo
pravu boju iskrenog obra}awa, naro~ito kada je rekao:
– To {to vi budete doznali t a m o , napisa}ete uvek u
nekoliko primeraka. Izdiktira}ete samo, u zasebnom boksu, Slavi Bivec (staroj na{oj daktilografkiwi, ina~e
Hrvatici – prim. S. P.) i predavati jedino meni li~no, ili
Radoju. Po mogu}stvu, samo kada smo sami. Oslobodi}emo
vas svih drugih obaveza u redakciji. Ima}ete kola na raspolagawu i Acu Kucu Simi}a, foto-reportera. Sve {to mislite da treba snimiti, neka slika i vama li~no predaje, a
vi nama dvojici. On }e dobiti potrebna uputstva... Po~ele
su da se pojavquju zasebne kwiìce i bro{ure protiv konkordata i za konkordat. Ko pi{e ove druge mi znamo, Katoli~ka crkva i weni trabanti, ali pojma nemamo ko stoji pre
svega materijalno, iza onih prvih; jer mi znamo da Srpska
pravoslavna crkva nema para ni za sebe... Javqaju se sve ~e{}e i razni napisi u patrijar{ijskom glasilu „Glasnik
Srpske pravoslavne crkve“ koji je slu`beni organ Srpske
pravoslavne Patrijar{ije ali mawe–vi{e i oni, kao i
kwige i bro{ure, anonimni i pod pseudonimom. Izuzetno
su dobro i obave{teno pisani ~lanci sa potpisom Camblak.
Neki tvrde da se iza wih krije teolog Justin Popovi}, drugi da je to pseudonim vikarnog episkopa i upravnika patrijar{ijske {tamparije u Sremskim Karlovcima, Platona, a
pop Voja Jawi} hvali se okolo da je on pisac, u {ta ja ne verujem, mnogo su pismeno sro~eni... Naravno, u redakciji }e
se znati da vi od sada vodite ove poslove crkve, ali neka
ostane i ovde samo na tome. Osobito se klonite Joce Tanovi}a i Grigorija Boòvi}a i sa wima nemojte razgovarati
o onome {to se ne bi moglo objaviti u listu! Vi ste dobro
sa @ivkom Mili}evi}em. Izbegavajte takve razgovore i sa
wim; ako mu {ta i kaète, recite mu da to zadrì za sebe,
on }e to sigurno i u~initi.
Bilo je potrebno vi{e od pola godine da se upoznam
pobliè sa „materijalom“ i qudima na tom poqu. I radi
61
toga sam gotovo „spavao“ po crkvama i Patrijar{iji. Samo,
kao {to su mi prilikom prvog razgovora Ribnikar i Josimovi} sugerisali, za informacije nisam se mnogo oslawao
direktno na samog patrijarha Varnavu. [tavi{e, nekako
sam ga i izbegavao; iako sam ga sretao, bar dva puta nedeqno na raznim predavawima, prilikom prijema i poseta na
pomenima i osve}ewima ustanova i crkava. Obave{tewa
sam traìo u wegovoj najbliòj okolini, od ~lanova Sinoda i sve{tenstva Saborne crkve. Uzgred re~eno, me|u tim
qudima vrlo brzo sam stekao gotovo neograni~eno poverewe. Istina, oni su pre svega gledali u meni „Politiku“.
Dok nisam do{ao u „Politiku“ ìvo sam u~estvovao u
studentskim nemirima na Univerzitetu i u |a~kim domovima i studentskim kuhiwama u kojima sam se i hranio, kao siroma{an student. U~estvovao sam vi{e puta u raznim politi~kim manifestacijama i demonstracijama o Prvom maju
ili uo~i izbora i sa~uvao gotovo sve li~ne veze sa najve}im
brojem svojih biv{ih „{kolskih ispisnika“ me|u kojima su
neki ve} bili postali va`ni ~inioci u pojedinim opozicionim strankama.
I sada, kada sam ponovo nekako upao me|u „politi~are“, od prvih dana vo|ewa crkvene rubrike, malo-pomalo
sam po~eo da sre}em ponekog od svojih biv{ih drugova s
univerziteta {to su se vi|ali u svakoj „gu`vi“ kao da su
jo{ studenti! Vi|ao sam ih ili oko Patrijar{ije ili oko
Skup{tine i Senata, oko raznih ministarstava, oko Predsedni{tva vlade. Ne pokazuju}i {ta li~no mislim o konkordatu i predstoje}oj ratifikaciji, interesovao sam se
samo kao reporter. I tako sam brzo stekao op{te poverewe.
I sa jedne i sa druge strane qudi su sve ~e{}e dolazili da
me obaveste o ovom ili onom {to je bilo u vezi sa tom borbom, a {to je wima i{lo u ra~un da i „{tampa“ zna. Sve {to
bi od mene ~uli o toj istoj temi smatrali su, u neku ruku,
kao poruku jedne ili druge strane „s vrha“. Pronicqivi Radoje Josimovi}, koji je imao izuzetno politi~ko ose}awe
uvideo je vrlo rano taj moj „naro~iti“ poloàj, pa mi je po~eo kao uzgred, svakodnevno ubacivati ovu ili onu ideju kako bi i {ta bi „popovi“ trebalo da urade, {ta kome da odgovore, koga da se klone, u koga da imaju poverewa. S vremenom sam iskristalisao svoje uverewe i po~eo ulaziti sve
62
dubqe i li~no u sukobe izme|u crkve i reìma trude}i se
da se to {to mawe primeti, da bih sa~uvao ugled reportera
i ugled jednog objektivnog glasila.
U julu 1937., posle „odmora“ od tri meseca, Narodna
skup{tina (predsednik skup{tine Stevan ]iri}, ro|eni
brat Irineja ]iri}a, be~kog episkopa – prim. S. P.) preko
svojih odbora, koji su radili i za vreme odmora, obavestila
je plenum da je na redu pretres niza novih zakona me|u kojima je bio i konkordat sa Katoli~kom crkvom.
Sini{a Paunovi} u razgovoru sa mitropolitom Stefanom
Od potpisivawa konkordata u Vatikanu do ovog pomiwawa u Narodnoj skup{tini o tom ugovoru mnogo se pisalo
i u na{oj zemqi i u inostranstvu. Pisci su bili katolici
i pravoslavci. Prvi su mawe-vi{e hvalili taj sporazum.
Drugi su ga, ukoliko nisu pripadali krugu najbliìh reìmskih vo|a, odreda napadali.
Posle govora patrijarha Varnave uo~i Nove godine u
Sabornoj crkvi, ni ostali arhijereji nisu krili da se ne
slaù sa konkordatom. Da su ga bili dovoqno prou~ili pre
nego {to su od reìma dobili autenti~an prepis, videlo se
63
po najiscrpnijoj dokumentovanosti kojom su operisali u
svojim pamfletima i komentarima. Me|utim, ni Varnava
niti iko zna~ajniji od zvani~nih pravoslavnih u~esnika u
raspravi nikada nisu bili protiv konkordata u na~elu.
Primali su ga uvek u principu, ali ne u ovoj formi. Znali
su da ga imaju i neke druge zemqe, ali su tvrdili da „nijedna druga dràva nije `rtvovala svoj dràvni suverenitet,
niti stavila katoli~ku crkvu iznad svih drugih crkava i
vera, kao {to je, vele, uradila na{a dràva, odnosno vlada
dr Milana Stojadinovi}a“.
Patrijarh Varnava je bio vrlo pokretqiv ~ovek i neumoran radnik iako je bio prili~no krupan. Mada je ve} mesecima bio na dijeti zbog sve ~e{}eg poboqevawa organa za
varewe i bubrega, on je svoju „mar{rutu“ i daqe drào, kao
kada je nekada bio monah i arhijerej u mladosti. Nije bilo
ni jedne zna~ajnije nacionalne sve~anosti, pomena, jubileja,
verske i narodne proslave da se on ne bi pojavio, i to ne samo da prisustvuje, nego i da ~inodejstvuje, da govori, da sedne i za trpezu, makar samo okusio „hleb i so“. [tavi{e, sve
je bivalo jasnije da neke povode za svoje pojavqivawe prosto
sam izmi{qa, ili ih stvara wegova najblià okolina. Bio
je na proslavi pedesetogodi{wice Srpske kraqevske akademije, na do~eku Nove godine u Sabornoj crkvi, na potpisivawu sporazuma o „ve~nom prijateqstvu“ izme|u Bugarske i
Srpske pravoslavne crkve, poslao telegram – ~estitku crnogorskom mitropolitu dr Gavrilu Doì}u povodom Boì}a i Nove godine i dvadesetpetogodi{wice wegovog rada
(mada se govorilo da je dr Doì} wegov nekada{wi rival za
patrijarha i blizak prijateq dr Stojadinovi}a), bio na pomenu o desetogodi{wici smrti vo|e radikalne stranke Nikole Pa{i}a, proslavio izuzetno sve~ano svoju krsnu slavu
u novom Dvoru u Patrijar{iji, posetio Obdani{te dece nezaposlenih radnika u Kara|or|evoj ulici na Materice, |a~ku trpezu „Kraqice Marije“, prisustvovao slavi Prvog beogradskog peva~kog dru{tva, odrào li~ni pomen o desetogodi{wici smrti nau~nika Jovana Cviji}a i tako daqe.
I na svim tim mestima, u ovoj ili onoj formi, doticao
se malo i konkordata, ustaju}i protiv wega kao protiv dokumenta koji ugroàva dràvnu suverenost i ravnopravnost svih vera i narodnosti.
64
Gotovo na svim ovim mestima bio sam od po~etka do
kraja ali moram, priznati, iako sam se slagao u na~elu sa
mnogim wegovim izlagawima u odnosu na konkordat, nijednom nisam bio u stawu da saslu{am pa`qivo sve ostalo
{to bi govorio. Ponekad sam bio prosto „besan“ na wegove
pratioce {to mu na neki na~in ne skrenu pa`wu da bi trebalo da nekako sredi te svoje misli pre nego {to se pojavi,
a u svakom slu~aju da ima nekog uvida u duìnu trajawa svojih govora. Najneprijatnije je bilo u {koli „Kraqice Marije“. Imao sam tada utisak da se svako od slu{alaca pita
kako je mogu}no da se jedna takva li~nost u tolikoj meri „ne
kontroli{e“. I kada je najzad zavr{io, u~inilo mi se da su
svi odahnuli. Kasnije kada sam o tome razgovarao sa nekim
wegovim bliìm poznanicima, i osobito sa li~nim lekarima, tvrdili su mi da je sve to posledica bolesti, koju on
zadugo prosto nije hteo da prizna, ni sebi ni drugima, a da
je pre we znao lepo, pribrano i zamimqivo da propoveda i
pi{e.
Trebalo je da bude i u spasovdanskoj litiji, koja je bila slavska litija Beograda. Ta litija je imala ~isto politi~ki karakter u odnosu na reìm i konkordat, mada to niko nije otvoreno govorio. A da je to bilo ta~no, najboqe se
videlo po grupama omladine, otprilike iste one koju sam
vi|ao na svim demonstracijama od aprila prethodne godine
do tada.
Bilo ih je gotovo svakodnevno, u ovoj ili onoj formi,
u raznim krajevima grada. Najvi{e su se tada okupqali oko
Vaznesewske crkve i u Knez – Mihajlovoj ulici. Po~eli su
dolaziti jo{ uo~i slave. Raspitivali su se u koliko }e sati idu}eg dana po~eti povorka. Da je proslava bila politi~ki obojena osetilo se jo{ vi{e po pismu beogradskog
nadbiskupa dr Uj~i}a. Uo~i slave on je obavestio predsednika grada Beograda industrijalca Vladu Ili}a da beogradski katolici ne}e mo}i prisustvovati slavi Beograda
„zbog karaktera koji joj je dat!“ Mislio je na „karakter“ koji su joj nameravali da daju demonstranti, studenti i |aci i
radni~ka omladina, o ~emu je on, o~igledno, bio dobro i na
vreme obave{ten. Uostalom, govorilo se svuda da sutradan
moè do}i do obra~una izme|u naroda i onih koji se zalaù
za ratifikaciju konkordata.
65
Mada se nastojalo da se na toj sve~anosti {to vi{e
oseti Patrijar{ija (Sinod kako se u „~ar{iji“ govorilo),
patrijarh, najvi{i ~lan Sinoda, nije se sutradan u crkvi
pojavio.
Ja sam znao da je patrijarh ozbiqno zanemogao jo{
2. juna i da ve} nedequ dana nikoga, sem lekara, ne prima.
Spasovdan je bio 10. juna. Zakazana sve~anost nije otkazana. Naprotiv, kao da je bila jo{ ve}a nego {to se o~ekivalo. Vlada i op{tinari u toku no}i uo~i litije, uverili su i dr Uj~i}a da nema nikakvog razloga da se pla{i ni
za svoje vernike ni za sebe: „Pravoslavnima je svaki brat
mio koje vere bio!“
Izjutra, crkva i ~itav onaj kraj bili su opsednuti policijom i àndarmerijom naoruànom do zuba. Crkva je bila dupke puna. Dva puta vi{e bilo je sveta u porti i na ulici. Povorka se protegla od crkve do dvora. U~estvovalo je
nekoliko arhijereja u ode`dama. Na ~elu arhijereja pod
„nebom“ bio je zagreba~ki mitropolit Dositej. Iza arhijereja i{lo je preko stotinu sve{tenika iz Beograda i unutra{wosti u ode`dama. Bilo je i {kola sa nastavnicima,
vatrogasaca, nekoliko vojnih orkestara. Na kraju se kretala grupa, cela jedna mala vojska, bogomoqki i bogomoqaca.
Litija je pro{la vrlo sve~ano kroz centar grada, preko Terazija, zastaju}i uz put na nekoliko mesta. Posle jednog ~asa stigla je u Sabornu crkvu. Tu je mitropolit Dositej odrào molepstvije za zdravqe obolelog patrijarha. Kad je
hteo da kaè i neku re~ o bolesniku, najednom je do{lo do
op{teg kome{awa; i to, {to je najzanimqivije, po~eli su se
kretati prvo oni koji bi trebalo da su najmirniji: predstavnici vlasti i poglavari drugih veroispovesti. A onda
se ~uo jedan ènski glas:
– @iveo najve}i srpski patrijarh!
– @iveo!...
Onda je zagrmela cela crkva:
– Dole konkordat!
– Dole!
– Dole prodane du{e!
Mitropolit je zaustio jo{ jednom da ne{to kaè, ali
nije uspeo. Me|utim, nije se ni povla~io u oltar. Ni on, niti iko od arhijereja. Stojali su i gledali u zaquqanu gomi66
lu. Ni sve{tenstvo se nije micalo. Svi su se zgledali i, reklo bi se, ~ekali da se sa amvona da neki znak. A mitropolit je i daqe }utao.
Tu nepodno{qivu neizvesnost najzad su prekinuli neki mla|i sve{tenici, koji su, kao da se vra}aju s nekog pogreba, po~eli tu pred svima da svla~e jedan po jedan deo ode`de, da ih savijaju i stavqaju pod pazuh. I to su radili tako
uneseno i ozbiqno, kao da im ti zamotuqci svakog ~asa treba da posluè za odbranu. Za tren oka, od srebrno-zlatnog
skupa sve~anih ode`di iskrsla je nova slika crnih svakodnevnih sve{teni~kih odela – mantija. U tome trenutku,
pred amvonom pojavio se jedan ogroman policajac u sve~anoj
uniformi, a za wim ùrno i jedan àndarmerijski kapetan.
Verovatno po ranijem dogovoru, obojica su se najednom okrenula i dala znak horu da zapeva! Horovo|a je poslu{ao. Zaorila se prigodna duhovna pesma, sve se najednom uti{alo.
Policijski „trik“ je uspeo tako da niko nije zadugo
primetio da su se oni najzvani~niji u~esnici u litiji prosto „izvukli“ iz crkve. Oti{li su u op{tinu da nesmetano
~estitaju predsedniku slavu, kako se posle doznalo.
U trenutku kada su se i arhijereji spremili da krenu
u op{tinu na ~estitawe, kao {to je ve} ranije bilo predvi|eno, a za wima nagrnula i masa, policajci su poku{ali da
zadrè jednu mla|u devojku i dva wena druga, koji su se za
vreme litije nalazili oko arhijereja i pomno pratili {ta
se doga|a, ali bez ikakvih izgreda. Policajac je, me|utim,
tvrdio da su oni prvi po~eli da demonstriraju, naro~ito
devojka. Mitropolit Dositej se sna`no usprotivio policajcima. Vrlo uzbu|enim glasom zahtevao je da se policajci
odmah udaqe, ne samo iz crkve, nego i iz porte. On, veli,
jam~i za ovo troje mladih qudi. On ih dobro poznaje! Oni su
wegovi gosti!
Jasno je bilo da je to sad „popovski“ trik, ali mitropolit je to tako odlu~no rekao da su se policajci morali
povu}i. Mitropolit je onda, demonstrativno, strpao troje
mladih qudi u veliku patrijar{ijsku limuzinu, odvezao ih
do prvog ugla i tu ih pustio da umaknu policajcima.
Bila je to jedna studentkiwa medicine i dva studenta
tehnike koji su pripadali opozicionoj omladini. Mitropolit ih je toga dana prvi put video, ali je smatrao da je we67
gova du`nost bila da ih za{titi, ~ak i da su zaista demonstrirali.
Sve do polovine jula svakodnevno sam obave{tavao
list o toku patrijarhove bolesti. Javnost je obave{tavana,
povremeno, preko zvani~nih biltena. Prvi lekarski bilten objavqen je 24.juna. U wemu se govorilo o izvesnom poboq{awu, {to sam ja ve} bio saop{tio u dnevnoj hronici u
dva maha nekoliko dana pre toga. Bilten je glasio: „Bolest
je ozbiqna, ali zasad opasnost po ìvot ne postoji.“ Potpisnici su bili: profesor Pejnar (Prag), dr D.T.Nikolajevi}, profesor Univerziteta dr Aleksandar Igwatovski,
profesor dr Anti}, sanitetski brigadni |eneral dr Rudolf Kobal, docent Medicinskog fakulteta dr Branko
Stanojevi}, dr Aleksandar Bukovala i dr Simeon Popov.
Obave{ten iz pismene „Deklaracije Svetog arhijerejskog sabora“ od 26. maja, da su svi arhijereji protiv konkordata, dr Milan Stojadinovi} je po svojoj èqi do{ao
1. juna 1937. godine u Sv. arhijerejski sabor, koji je imao redovnu sesiju, da li~no objasni svoj stav prema konkordatu.
Bio je kratak.
Na taj wegov ekspoze odgovorio je prvo, kao jedan od
najstarijih prisutnih arhijereja, mitropolit dabrobosanski Petar. Po re~ima mitropolita Dositeja, Petar je tada rekao da je ìveo i radio i pod Turcima i pod Austrijom
pa prema tome, dobro zna crkvene prilike, ali ovo {to ovaj
konkordat navaquje na Srpsku pravoslavnu crkvu i narod,
vrlo je r|avo i gore od svega do sada.
– Zato, htela, ne htela, Srpska pravoslavna crkva mora sada da zauzme prema konkordatu negativan stav.
– To zna~i, Vi meni objavqujete rat?! – obratio se
Stojadinovi} ne govorniku, nego patrijarhu Varnavi.
– Ne, gospodine predsedni~e, nismo upotrebili ni
re~! Mi ho}emo da se samo za{titimo! – odgovorio je mitropolit Petar.
– Pa da, vi ho}ete borbu?
– Ne, nikakvu borbu, ve} samo da {titimo svoje interese! – odgovorio partijarh Varnava.
– Dobro, primam! Samo da znate, da sam ja u borbi nemilosrdan! – obratio se ponovo li~no Varnavi.
Stojadinovi} je onda dodao:
68
– ûdim se arhijerejima {to se bune protiv konkordata, kada i sami imaju svoj Ustav!... Uostalom, konkordat mora pro}i jer je to meni potrebno i zbog spoqne i zbog unutra{we politike. A moje je posle koliko }u ja dopustiti da
se od toga Konkordata sprovede. Najzad, vi ne treba da zaboravite da sam i ja Srbin, da sam pravoslavac!...
Sabor je trajao dotle ve} dve nedeqe. Iako je glavna
tema za sve vreme bio konkordat, na dnevnom redu je bilo i
niz drugih goru}ih problema crkve, me|u kojima materijalni nisu bili na posledwem mestu. Sem toga, bilo je dosta i
„kamufliranih“ neslagawa me|u pojedinim arhijerejima i
Sinodom. Odnosno patrijarhom koji je bio na ~elu Sinoda.
Naro~ito je bilo „natezawe“ sa mitropolitom crnogorskoprimorskim, dr Gavrilom Doì}em, ì~kim episkopom dr
Nikolajem i skopskim mitropolitom Josifom. Kad su u pitawu principijelni stavovi vere i crkve, oni su bili lojalni i uvek na istoj strani sa Varnavom. Ali, ostala je, govorilo se u najbliòj patrijarhovoj okolini, uvek jedna
ìca surevwivosti, koju su oni pokazivali ~esto na sasvim
bezna~ajnim pitawima. To je, izgleda, ose}ao najboqe sam
Varnava i govorio svojim bliìm prijateqima „da ga to zamara i nervira vi{e nego i sam konkordat!“ I malo pomalo
diskusija sa nadmenim predsednikom vlade, koji se na kraju
susreta pona{ao sasvim bahato, dovela je patrijarha u takvo stawe da je uve~e legao u krevet „bled i izmu~en“, kako
je posluga posle pri~ala „kao da ga je neko pretukao“. Ve~erao je, me|utim, kao i redovno, svoju dijetalnu hranu, ali je
preko no}i ose}ao ogromnu è|, a u isto vreme imao stra{nu muku i kiselinu! Negde pred zoru, izmu~en i neispavan,
upitao je svoga sobara da li zna kako se ose}aju ostali arhijereji koji su bili sa wim na ve~eri.
– Sve je u ku}i mirno! Nisam ni{ta dosad ~uo... Za{to
pitate?
– Ni{ta!... Onako. Zanima me samo da znam ko je sve danas bio za patrijar{ijskom trpezom i ko je kuvao...
O~igledno je bilo da je ne{to sumwao, ali sobar je
uzalud poku{avao da dobije obja{wewe. Kao da se upla{io
svojih re~i najednom je za}utao i sa wim vi{e o tome nije
govorio. Ali, kada ga je posetio mitropolit Dositej i upi-
69
tao ga za zdravqe, ne znaju}i {ta se preko no}i doga|alo, on
mu je, pola u {ali, pola u zbiqi rekao:
– Ne znam ni sam kako se ose}am! Vaqda }e to boqe
znati Stojadinovi} i Bogdanovi}?!
– Kako to mislite?!
– Pa oni su mi napravili ovu papazjaniju... oni i wihovi prijateqi. Umalo no}as nisam umro, drob sam hteo svoj
da povratim. Ah, taj Bo{ko!
(Re~ je bila o Bo{ku Bogdanovi}u, uredniku „Vremena“, koji je tada bio u Presbirou, pa je u tom svojstvu do{ao
i sa Stojadinovi}em u Sabor i ostao na ru~ku. Dok se nije
povela borba protiv Konkordata, on je bio, kaù, „kuvan i
pe~en“ u Patrijar{iji. Mada mu je takav poloàj napravio
mitropolit Dositej, vremenom je postao jedan od najbliìh
i najpoverqivijih Varnavinih qudi, a u isto vreme i ~ovek
koji je od Crkve izvukao najvi{e novca. Naravno, novac je
dobijao uvek za neki svoj „novinarski rad“, kome bi, obi~no, izmislio samo naslov, a „honorar“ uzimao istoga dana
kad bi sklopio „ugovor“. Toliko se bio odoma}io da bi odlazio patrijarhovom kuvaru da sa wim ugovori {ta da mu
spremi za jelo. Iako se ju~e pojavio posle duge pauze, i ovog
puta je „svratio“ do kuvara, tvrdila je patrijarhova najblià nià duhovni~ka svetovna okolina. To su primetili i
neki stariji i svako je na svoj na~in tuma~io u trenutku
zbivawa i sutradan. To je stiglo i do patrijarhovih u{iju,
pa ga je sad, eto, i on pomenuo, mada pomalo nejasno i neodre|eno). Pomiwu}i ga, mo`da i nije mislio na najgore,
ve} pre na wegovu bezo~nost da se pona{a i daqe kao u svojoj ku}i, a zna se na ~ijoj je sad strani. Ali, ve} sutradan, i
po Beogradu je pukla prva pri~a o „patrijarhovom trovawu“, zato {to je protiv Konkordata. A kao „zlo~inci“
ozna~avani su Bogdanovi} i Stojadinovi}, pa ~ak i neki arhijereji: „Stojadinovi}evi prikriveni jednomi{qenici,
koji su se, po zvani~noj du`nosti, brinuli o patrijarhovom
doma}instvu...“
Po~etkom juna zavr{eno je bilo redovno zasedawe
Svetog arhijerejskog sabora. Za novog ~lana Sinoda izabran je {aba~ki vladika dr Simeon Stankovi}, jedan sredove~ni dobro}udni ~ovek, solidnog teolo{kog znawa i prili~no ne`nog zdravqa. On je na taj poloàj do{ao po nekoj
70
vrsti „rotacije“. Bio je istekao mandat nekim starim ~lanovima dotada{weg Sinoda. Od starih ~lanova ostali su u
Sinodu: zagreba~ki mitropolit Dositej, episkop dalmatinski dr Irinej \or|evi} i episkop ra{ko-prizrenski
Serafim. Na poloàju Velikog crkvenog suda ostao je episkop zvorni~ko-tuzlanski Nektarije. Mada su se svi oni,
kao uostalom i svi ~lanovi Sabora, u privatnim razgovorima, ~esto i u svojim besedama, usmenim i pismenim, odricali svake „politike“, tvrde}i da ih interesuje samo crkva i
vera, nijedan nije bio „imun“ od izvesne doze politizirawa,
~esto i u onom najvulgarnijem, profanom smislu re~i. I kada bi sa wima poveli razgovor, ma o kom pitawu svakodnevnog narodnog ìvota, ta bi se wihova crta pokazala: svaki
je bio naklowen nekoj odre|enoj politi~koj li~nosti vi{e, a drugoj mawe. Jedni su to ~inili iz prakti~nih razloga, u korist eparhije kojom upravqaju, drugi po vaspitawu
koje su stekli u ku}i i gra|anskom ìvotu, pre nego {to su
se zamona{ili, tre}i {to bi imali za prijateqa ovog ili
onog uticajnog politi~ara na vlasti, ili sa perspektivom
da uspe. Pored toga, mada su, kao monasi, prekinuli sa svetovnim ìvotom i porodicom, svi su imali „male vojske“
najbliìh ro|aka oko sebe, mnogi ih dràli u slu`bi u svojim eparhijama, ili li~nim kabinetima. Svi su imali i {irok krug bliskih poznanika u Beogradu, bez obzira da li su
u wemu bili na du`nosti ili u eparhijama u unutra{wosti.
U Beogradu su osobito bili povezani svi i sa mnogim humanim i nacionalnim dru{tvima. Naro~ito sa onim u kojima
su vodile re~ ène uticajnih politi~kih i poslovnih qudi. I preko tih i takvih veza bili vazda vrlo obave{teni o
svemu i sva~emu; na neki na~in oni su po~eli pomalo da
imitiraju Katoli~ku crkvu i u isto vreme mogli su da obaveste javnost o svemu {to bi èleli i tako plasiraju svoje
crkvene te`we. U slu~aju Konkordata najjasnije se pokazalo koliko su te veze tesne i „uzajamno“ korisne. Preko tih
„usmenih novina“ sve {to se èlelo moglo se servirati naj{irim krugovima Beograda i zemqe pre nego u posledwim
listovima. Pogotovu tada kada su i najve}i listovi skoro
svaki drugi-tre}i dan dolazili u opasnost da budu zabraweni. Ba{ zato {to je reìm ukinuo takozvanu preventivnu
cenzuru i ostavio redakcijama da same sebe cenzuri{u, od
71
uvodnika do oglasa, reìm je, me|utim, bio takav da se moglo „okliznuti“ i u najobi~nijoj ~ituqi: sve se moglo protuma~iti kao „aluzija“ na vlast, na Krunu!
Pojedini arhijereji, osobiti ì~ki episkop Nikolaj
i skopski mitropolit Josif, jo{ pre Konkordata, kad god
ne bi ne{to mogli da proture u narod, ni preko crkvene ni
preko profane {tampe, pa ni preko „usmenih novina“, pribegavali su potpisanim ili anonimnim lecima u vidu „poslanica“. Nikolaj je ~inio to ~ak i kroz „narodne pesme“,
u desetercu, koje je sam pisao. Kad je sad po~ela borba protiv Konkordata, leci su preplavili zemqu. Bilo ih je u
svim krajevima, u Beogradu najvi{e. Pojavqivali su se ~ak
i ~itavi listovi sa potpisom urednika, ili bez wega, pod
izmi{qenim imenima. Tih letaka i listova je bilo sve vi{e od kada je reìm po~eo da „zaviruje“ i u crkvena glasila, pa ~ak i u „Glasnik“ – slu`beni organ Srpske pravoslavne crkve, koji je iz broja u broj imao ~itave stranice
prazne, samo s naslovom, jer je cenzura – u stvari policija
– rasturala slog sumwivog sadràja u samoj {tampariji.
Pod najstroòm prismotrom, me|utim, bila je patrijar{ijska {tamparija.
Zbog sve ve}ih komplikacija u odnosima sa reìmom,
kao i zbog bolesti patrijarha, izbor novih episkopa ostavqen je za idu}u sesiju. Prema tome, crkvu su otsad vodila
ta tri-~etiri ~oveka. Nijedan od wih nije bio izuzetnog
uma, ali je svaki imao lepih osobina. Mitropolit Nektarije i mitropolit Dositej imali su zdravu mudrost i ume{nost u op{tewu i s vernicima i s vlastima. Stankovi} i
\or|evi} imali su i hrabrost koju su jasno pokazivali u vi{e prilika u sukobu sa svima koji bi poku{ali da udare na
crkvu i wena prava. To je, izgleda, bilo poznato reìmu, pa
su se sve ~e{}e ~ule razne nepovoqne „vesti“ o wihovom
privatnom ìvotu: o Stankovi}u se govorilo da „pqa~ka“
svoju pastvu, a \or|evi}u da je „pijanac“ i „ènskaro{„.
Jednog dana, u jeku najve}ih diskusija o Konkordatu u
javnosti i me|u poslanicima, pozvao me je opet Radoje Josimovi} u kancelariju kod direktora, ali me je ovoga puta
oslovio prvo Ribnikar:
– Pro|e jevtino Milan~e o Spasovdanu?!
– Ne znam na {ta mislite?
72
– Bili su nam ovde neki studenti koji su nam u poverewu kazali da }e na spasovdanskoj litiji do}i do velike gu`ve. Trebalo je da sru~e na Milan~eta ~itave plotune mu}aka koje su naro~ito za to dobijali nekud iz unutra{wosti.
– To prvi put ~ujem, ali znam da treba da bude neko molepstvije za ozdravqewe Patrijarha, no da su vlasti zabranile i Sabornoj i Svetosavskoj crkvi ma kakve govore sa
amvona, a ve} o {tampawu poziva, preko novina, ne moè
biti ni govora! To im je izri~ito zapre}eno...
– E, vidi{, zbog toga smo te ba{ zvali. Idi ti kod popova – mislio je pri tom uvek na arhijereje – pa im kaì u
poverewu neka wih pet-{est, a mo`da i vi{e navuku epitrahiqe, uzmu krstove u ruke i krenu, bez ikoga, iz crkve,
pravo kroz varo{! Narod }e odmah shvatiti o ~emu se radi
i odmah }e za wima! Dok stignu pred patrijarhovu vilu, koja je, kao {to znate, odmah do Milan~etove, biv{a vila starog Karamate, na Top~iderskom brdu, okupi}e se za wima
pola Beograda. A Milan~e, posle toga, neka bere koù na
{iqak! Naravno, bar meni li~no, sve je to sme{no, ali opozicija – prvi put je upotrebio tu re~ u razgovoru sa mnom o
crkvi, mada nije rekao na koje je qude iz opozicije odre|eno mislio – smatra da bi se reìm jedino na neki takav na~in izazvao da se drasti~nije sukobi s narodom! Kad bi neko od wih to savetovao popovima, oni bi se pla{ili da ne
budu uvu~eni u neku partijsku smicalicu ma koje opozicione struje, ovako, kada im to sugerira neko neutralan – mislio je o~igledno na „Politiku“, mada to nije rekao otvoreno – oni }e sigurno prihvatiti.
Meni je bilo poznato da u na{oj redakciji gotovo niko
ne pripada nekoj odre|enoj stranci, ali je bar desetak odsto
nas mla|ih i starijih izbegavalo sve {to je nazadno i konzervativno i pokazivalo naklonost za naprednija shvatawa.
Stariji, ukoliko su i odràvali neke veze sa konzervativnijim strujama, uvek su bili iz redova crnorukaca, su|enih u
Solunskom procesu, pre vremena penzionisanih zaslu`nih
ratnika i sli~nih. „Napredniji“ svet i pre konkordatske
borbe, svakodnevno se pojavqivao u redakciji odre|enim poslom, ili da se vidi sa nekim od nas, ili da ~uje pone{to o
~emu se samo govori, a iz ovog ili onog razloga se ne pi{e.
Tih dana broj na{ih prijateqa bio je izuzetno veliki. I oni
73
su, ~esto, bili i na{ izvor za obave{tavawe o onome {ta se
zbiva u narodu. Mada su zalazili u sve kancelarije i boksove, u direktorskoj kancelariji ja li~no nikoga zna~ajnijeg
tih dana nisam sretao, da bih mogao oceniti ko se nalazi iza
cele ove direktorove i Josimovi}eve akcije, koju ho}e da
sprovedu preko mene, u odnosu na crkvu u borbi protiv Konkordata. I to, moram re}i, nisam nikada saznao! Ja sam sve to
radio i iz li~nog ube|ewa, jer mi je bilo jasno da, pomaù}i
crkvi, u toj wenoj borbi, pomaèm i svom listu da se spase
jednog takvog bezobzirnog protivnika kao {to je bio Stojadinovi}, koga sam pomalo poznavao i iz wegovog privatnog
ìvota, blagodare}i svome dugogodi{wem drugovawu sa nekim wegovim slu`benicima na Berzi, na ~ijem je on ~elu dugo stajao, pre nego {to je seo na ministarsku fotequ.
Oti{ao sam u patrijar{iju i otvoreno razgovarao o
tome sa mitropolitom Dositejem. Posle i sa dr Irinejom
\or|evi}em, dr Simeonom Stankovi}em i istaknutijim
sve{tenicima i |akonima Saborne crkve.
– Mi smo i sami na tako ne{to pomi{qali. Samo smo
hteli da izvedemo na drugi na~in. Naime, ~im se pokaù
prvi znaci poboq{awa zdravqa Wegove Svetosti, da ga stavimo na jedna velika sanatorijska bolesni~ka kola, koja bismo doveli iz unutra{wosti, i provezemo kroz varo{ polako, a nas nekoliko arhijereja i sve{tenika za wim, pe{ke,
za svaki slu~aj i iz po{tovawa. Naravno, ako se sa tim sloì i Wegova Svetost, a i lekari. Pri tome i sami smo mislili na narod koji bi nam se pridruìo. Pro{li bismo
posred Terazija, pa pravo Knez-Mihailovom i to, po mogu}nosti, negde u suton, kada je sveta najvi{e po ulicama, naro~ito na korzou! – obja{wavao mi je dr \or|evi} i bio vrlo odu{evqen ve{}u {to se o tako ne~em pomi{qalo i van
crkve, pogotovu u „Politici“.
Iako sam im saop{tio tu redakcijsku „poruku“, malo
sam se i upla{io toga wegovog odu{evqewa, i zamolio ih
sve da na{ dana{wi razgovor ostane u najdubqoj konspiraciji. Oni su svi sve~ano obe}ali, ali sam ja ve} posle pola
sata osetio da i posledwi patrijar{ijski momak zna sve o
tome i prepri~ava pomiwu}i ne samo moje ime, nego i samu
„Politiku“ kao list, koji izmi{qa jedan takav „otpor vlasti“ u borbi protiv ratifikacije Konkordata!
74
Ali, kako se stawe zdravqa (patrijarhovo) ~ak pogor{avalo, sutradan su mi dali overen poziv narodu na molepstvije i zamolili redakciju da ga pusti makar kao pla}eni
oglas. Predao sam akt Josimovi}u, on ga je, ne konsultuju}i
se sa direktorom, odmah poslao u {tampariju. Ujutru je objavqen na vidnom mestu. Iz Presbiroa samo smo zato imali
tog jutra, jo{ vrlo rano, prigovor kako pomaèmo „harangirawe naroda protiv vlasti“, tako da nam umalo nisu zabranili list, iako je ve} bio rasturen u provinciji i ve}em
delu Beograda. Glavni urednik i predsednik odbora A. D.
„Politika“, Jovan Tanovi}, upla{en za preduze}e, do{ao je
toga jutra u o{tar sukob sa Josimovi}em, {to je pustio taj
poziv bez dogovora s wim, iako je on ve} godinama bio van
svakog novinarskog posla u listu, jer su mu, veli, jo{ jutros
rano telefonirali i „sa najvi{eg mesta“, a to }e re}i iz
Dvora, kako to nije trebalo objavqivati. (To wegovo „najvi{e mesto“ bili su, me|utim, neki wegovi prijateqi iz
Skadarlije, koji su bili na dispozicionim fondovima
predsedni{tva vlade i Dvora, i obavqali svoju svakodnevnu {pijunsku du`nost). Josimovi} se sna`no suprotstavio,
{to dotle nije ~inio, i iznenadio ne samo Tanovi}a nego i
sve nas. A tada se, u me|uvremenu, pojavio i Ribnikar i ume{ao u raspravu rekav{i da „Politika“ nikada nije bila
protiv naroda, pa ne}e biti ni ovoga puta. A po{to je narod
s crkvom, moramo i mi biti sa wom sve dotle dok je ona s narodom i narod s wom.
Tanovi} se trgao. Seo je za svoj prazan sto, za kojim bi
po ~itav dan dremuckao i ponekog u redakciji „napadao“,
naj~e{}e nepravedno, i sasvim promenio ton:
– Dobro, kume (on je bio ven~ao Ribnikara s prvom ènom) kad ti kaè{, nek bude tako! Zna{, nisam ni ja protiv
crkve... Eto, kad god odem u crkvu, ja zapalim sve}u i tvojim
stri~evima i tvome ocu... Ja sam i sa Wegovom Sveto{}u dobar prijateq, siroma’ ~ovek, ba{ mi ga je ào. Hrabar je to
~ovek alal mu vera!... Eto, kaù da moè i glavu da izgubi...
Sva{ta se pri~a, mo`da laù, a mo`da je i istina... Nego ti
bi, kume, trebalo da ode{ gospodinu predsedniku vlade, on
je na{ stari saradnik, toliko je puta pisao za nas, lepu je
paru on poneo sa na{ih jasala. Ba{ sam ne{to onomad molio Di{u ({efa administracije – prim. S. P.) da mi izva75
di sve koliko smo mi wemu isplatili za ~lanke dok je bio u
opoziciji... I za{to sada da nas ru{i i da nas svakog ~asa
zabrawuje? Kaì mu da mi ne moèmo protiv naroda i na{e
pradedovske vere... Eto, kaì mu, prete mu popovi da }e ga
anatemisati, da mu ne}e svetiti vodicu niti se}i kola~, boè me sakloni takve nevoqe. Idi, idi, kume, {to pre! Eto,
neka po|e s tobom i Radoje, on je advokat, on ima veze sa
ovim opozicionarima {to bune popove, pa neka objasni i on
gospodinu predsedniku, da mi nismo ni{ta krivi, mi smo
novinari, a moramo da pi{emo i crno i belo. Mi smo objektivna {tampa, nezavisna...
U redakciji se pojavio dr Vojislav Jawi}. Doneo je neki svoj listi}, koji je pokrenuo u svoje vreme kada je poku{ao da osniva neku svoju partiju sa dva beogradska lekara
za ra~un kraqa Aleksandra, pa kada je sa tim propao, list
je prestao da izlazi, no on ga je sada povampirio i poku{avao da ga pretvori u neku vrstu opozicionog glasila u konkordatskoj borbi. Iako su svi u redakciji sa wim razgovarali i primili ga, niko ga nije smatrao za osobito ozbiqnog ni ~oveka ni politi~ara. Bio je ra{~iwen pop, osvedo~eni politi~ki „prevrta~“ i nije umeo da ~uva tajne. Pokazao nam je svoj novi broj lista i pri~ao svoje planove za ru{ewe reìma. List se zvao „Neboj{a“. Po{to je ve} tada
bilo u konspirativnom prometu nekoliko novih bro{ura
protiv Stojadinovi}a i konkordata, mada smo mi u redakciji znali, mawe-vi{e, ko su wihovi inspiratori i autori,
iako nisu bili potpisani pravim imenom, dr Jawi} je tvrdio da su gotovo svi ti napadi wegovo delo, a neke je i sam
napisao, veli, od korica do korica.
– Ala laè pop! – rekao nam je Ribnikar kada se Jawi} povukao sa Tanovi}em i Grigorijem Boòvi}em u redakcijski bife, gde ih je ~ekao narodni poslanik, jerezovac ili senator, ne se}am se vi{e {ta je u stvari bio,
anhimadrit manastira Kaleni}a, Nikon Lazarevi}, koji je,
ina~e, ~esto svra}ao u na{u redakciju i ne jednom donosio
~itav balon ~uvenog qubostiwskog crwaka, ili kaleni}ke
prepe~enice.
– Slu{aj, Vlado! Imam jednu sjajnu ideju u vezi sa
onim {to smo govorili da poverimo Sini{i da napi{e!
– [ta misli{?
76
– Da stavimo kao izdava~a, {tampariju „Vreme“, a autora – Neboj{u!... Pogotovu ako to Sile napravi malo popovski, a on zna sve te crkvene i verske izraze i zvawa...
– Odli~no si se setio! Eto, tako }e se i popu dati prilika da ne laè sasvim naprazno. Po{to je taj wegov listi}
ipak poznat, svi }e zaista poverovati da je on pisac, a mi
}emo biti po{te|eni sumwe. Naravno, to moraju znati i
oni u Patrijar{iji i Patrijar{ijskoj {tampariji u Sremskim Karlovcima.
Ribnikar i Josimovi} odmah su ispri~ali svoju, ili
mo`da nekoga tre}eg, ni to nisam nikada saznao, zamisao:
kad krene danas litija iz Saborne crkve, treba da se trudim
da se vidim bar najkra}e vreme na svim mestima gde se oseti da moè da do|e do gu`ve. A do toga }e sigurno do}i, jer
je redakcija obave{tena da je, po Stojadinovi}evom nalogu,
Uprava grada Beograda zabranila kretawe litije kroz
Knez-Mihailovu u vreme izme|u 18 i 20 ~asova, zato {to je
tada ulica puna {eta~a. Policija je na taj na~in èlela da
osujeti prikqu~ivawe {eta~a litiji, a popovi su, o~igledno, ra~unali i wih. Treba da o svemu {to se bude desilo
istoga dana napi{em {to op{irnije, ali samo delimi~no
za „Politiku“. Glavni materijal bi}e objavqen u jednoj
bro{uri sa slikama, koja treba da bude najhitnije {tampana i rasturena {irom zemqe raznim kanalima koji su ve}
pripremqeni. Na toj bro{uri bi}e pseudonim – Neboj{a.
Sveti Sinod, na ~elu sa zamenikom obolelog patrijarha, zagreba~kim mitropolitom Dositejem, prijavio je
vlastima litiju na vreme, i nazna~io sat polaska, kao i
ulice kojima }e se pro}i: osamnaest ~asova od Saborne crkve, Kraqa Petra ulicom (danas 7. jula -prim.S. P.), KnezMihailovom, Terazijama, preko Slavije do Savina~ke crkve. Policija je prvo poku{ala da onemogu}i litiju uop{te, tvrde}i da ima ta~no obave{tewe, kako }e u povorci
u~estvovati, u stvari, samo ekstremni politi~ki elementi, i to ne da protestuju protiv Konkordata, nego protiv
reìma. Kada je mitropolit Dositej pokazao upravniku
grada Milanu A}imovi}u listu nacionalnih i verskih
udruèwa koja }e u~estvovati u povorci, upravnik je popustio, ali je odbio da litija ide kroz glavne ulice, ve} je
zahtevao da pro|e sporednim ulicama. Crkva je ostala pri
77
svome zahtevu, a policija je zapretila najstroìm merama,
ako se to samo i poku{a!
Jo{ mnogo pre po~etka litije i jedna i druga protivni~ka strana shvatile su da su obe bile u pravu: Saborna crkva, wena porta i okolina Patrijar{ije bili su opsednuti
pobo`nim svetom, i to uglavnom starijim qudima i ènama, a Knez-Mihailova ulica bila je prosto pritisnuta akademskom i radni~kom omladinom.
Naravno da je takva situacija pove}ala i broj policajaca i àndarmerije, ne samo oko Saborne crkve, nego i po
celom gradu.
Litija je, u stvari, po~ela molepstvijem u Sabornoj
crkvi.
Dok je slu`ba trajala (po~ela je negde oko 16 ~asova)
neprekidno su zvonila sva zvona {irom Beograda. U Sabornoj crkvi i u wenoj porti, pored vernih, bilo je i nekoliko
stotina sve{tenika sa dva arhijereja u sve~anim ode`dama,
i jo{ ve}i broj u pohodnim odelima, crnim mantijama. U
stvari, litiju je sa~iwavalo preko stotinu crkvenih krstova, barjaka, ripida, koje su nosili bogoslovi i drugi mladi
qudi, odeveni, tako|e, u sve~ane crkvene ode`de sa visokim
kamilavkama na glavi. Na molepstviju je sluìo ~lan Sinoda, dr Simeon Stankovi}, {aba~ki episkop (Sinod su sa~iwavala ~etiri arhijereja, na ~elu sa patrijarhom, kao petim ~lanom), a prisustvovali su i svi ostali ~lanovi Sinoda, naravno bez obolelog patrijarha. Bilo je i nekoliko crkvenih horova, koji su odgovarali u crkvi na jektenije, a
spremali se da i sami u~estvuju u litiji.
âr{ija je bila zatvorena, izuzev dve-tri radwe u
centru grada, koje su pripadale izvesnim reìmskim qudima, od kojih je jedan iz firme Lukarevi} i kompanija, bio i
narodni poslanik; ali ove posledwe bile su pod straòm,
iz straha da ih narod ne demolira.
Slu`ba je bila zavr{ena negde pre osamnaest ~asova.
Vrata porte prema ulici Kraqa Petra bila su {irom otvorena i na wima se pokazao po~etak litije – tri arhijereja:
{aba~ki Simeon, sremski Sava i moravi~ki Platon. îm je
povorka krenula ostali arhijereji pre{li su u Patrijar{iju. Za ~elom litije krenula je sva ona masa naroda iz crkve i ispunila do posledwe stope portu. Ali, kad je litija
78
poku{ala da iza|e iz porte, àndarmi su izjurili iz svojih
zaseda u okolnim ulicama, i ~im su prvi redovi sve{tenstva i naroda kro~ili na trotoar ulice Kraqa Petra, pred
~elom litije pojavio se uniformisan predstavnik vlasti i
predao beogradskom arhijerejskom namesniku, koji se nalazio pored ~lana Sinoda dr Stankovi}a, akt Uprave grada
Beograda kojim se litija uop{te zabrawuje. Po{to je najve}i deo sveta bio jo{ u crkvi, zahtevano je od namesnika da
se vrati i da sa amvona pro~ita taj akt o zabrani. Nastalo
je kome{awe. Sve{tenici su poku{ali da se odupru, da ne
prihvate naredbu. ûli su se i prvi glasni protesti, no
vlasti su bile uporne i namesnik je bio primoran da iza|e
iz litije i ode na amvon. Ali nije uspeo da kaè ni dve re~i, a crkvom se prolomio protest:
– Dole! Ne}emo da slu{amo!
I bilo je pitawe samo sekundi pa da do|e i do fizi~kog obra~unavawa i sa samim namesnikom.
Upla{en, namesnik je brè boqe si{ao, a i policajci su se jedva izvukli iz crkve, da i oni ne budu napadnuti
od sve uzbu|enije mase.
Samo nekoliko trenutaka posle ovoga, pojavio se u Patrijar{iji, kod zamenika obolelog patrijarha mitropolita
Dositeja, ponovo upravnik grada A}imovi}. Ponovio je svoj
ju~era{wi predlog da litija ne ide kroz grad! A kad je mitropolit ostao pri svome, on mu je zapretio povi{enim tonim:
– Zapamtite, za svaku kap krvi koja se danas prolije
bi}ete vi, popovi, krivi, a ne mi, policajci!
– Zna~i, vi nas, gospodine upravni~e, unapred obave{tavate da }ete prolivati krv?! – upitao je mirno mitropolit.
– Ne obave{tavamo vas mi, nego va{i komunisti, i cela opozicija sa kojom ste se uhvatili pod ruku! Ako mislite da je wima do crkve i brige da se spre~i Konkordat,onda
se varate. Oni ga|aju reìm i èle da sru{e ovu dràvu.
Evo, i pre no {to je po~ela litija, rasturaju letke! – odgovorio je policajac i pokazao neki letak, koji mitropolit
nije hteo ni da pogleda, jer je znao, iz dosada{weg iskustva,
da policija ume da {tampa i sama pojedine „opasne letke“,
i da ih posle pripisuje „neprijateqima zemqe“, kako bi mogla lak{e da goni one koji su bili protiv wenog nasiqa.
79
Mitropolit je ostao do kraja pri stavu Crkve, odnosno Sinoda, da je pravo svih veroispovesti da slobodno vr{e svoje obrede, pa i Srpske pravoslavne crkve da priredi
ovu litiju, kako misli da je najboqe.
Dok se ovo odigravalo u Patrijar{iji (a {ta se odigravalo i kako, saznalo se ve} kroz nekoliko minuta i u masi), jedan od mla|ih monaha, probijaju}i se sna`no kroz masu, istr~ao je na amvon i pozvao narod da produì na ulicu
za arhijerejima i sve{tenstvom i krene put Vra~ara. I narod se listom odazvao, po~eo da napu{ta crkvu, guraju}i
one koji su bili oko izlaza, u porti i na trotoaru. Samo jedva da su u~inili nekoliko koraka, a ~elo litije udarilo je
na ispruène bajonete, isukane bajonete, sabqe i uperene
revolvere.
– Natrag, litija je zabrawena! – vikali su policajci.
– Odbij! – nare|ivali su àndarmi.
– Mi idemo mirno u litiju. Pustite nas da nastavimo
put! – javio se vladika dr Stankovi}, a za wim i ostala dvojica jo{ ja~e.
– Natrag, kad vam govorimo!
– Kuda natrag?! – pitali su sve{tenici i narod oko
wih gotovo u horu.
– Molim vas, gospodo episkopi, vratite narod u crkvu,
ne prisiqavajte nas da upotrebimo silu! – ~uo se neki pomirqivi glas sa druge strane iz gomile gde su stajali predstavnici vlasti. – Ovoga trenutka saop{tili smo Patrijar{iji da litija ne moè da nastavi put.
Bio je to jedan mla|i àndarmerijski oficir okruèn gomilom agenata i drugih policajaca.
– Moèmo mi da nastavimo put, nego nam vi ne date! A
{ta ste rekli u Patrijar{iji ve} smo saznali.
– Pa kad znate, za{to se ne pokorite naredbi?!
– Pustite nas da idemo svojim putem! – javio se jedan
stariji sve{tenik i digao visoko svoj krst iznad glave. –
Napred, narode!...
– Napred! – zaorilo se i iz stotine drugih grla, i podigla {uma drugih krstova i barjaka.
Kao neka ogromna ìva reka ponovo se masa zatalasala i poku{ala da se sru~i na ulicu. Kordon je utoliko ja~e
zbijao svoje redove. Bajoneti su se skoro naslawali na sve80
{tenstvo i narod. Prostor izme|u povorke i zgrade oko
crkve bivao je sve mawi, a crkveni ulaz potpuno zagu{en.
Oni koji su poku{avali da se vrate u crkvu na{li su se u
jo{ bezizlaznijem poloàju.
– Aman, qudi, podavismo se! – vikali su sa svih strana.
Padale su ve} i teè re~i. ûla se i jedna sasvim masna psovka nekog prite{wenog starca na trotoaru. On je,
izgleda, opsovao, onako uop{teno, celu ovu gomilu, a àndarm koji se zadesio pored wega shvatio je to kao psovku
upu}enu li~no wemu. Okrenuo je pu{ku naopako i udarao
kundakom kako koga stigne, a onda se palicom oborio na
starca. Za wim su zamlatarali kundacima i ostali àndarmi, koriste}i delimi~no i palicu. Ali masa je ostala
na svojim mestima, {tite}i samo lice i glave. I ne samo
to, nego je ubrzo opet uspela da u~ini i neki novi korak
napred. Za trenutak kao da niko vi{e nije mislio na litiju, ve} svako samo gledao da na|e neki slobodniji prostor, no samo napred. Na wihovu àlost, ba{ toga nigde
nije bilo!
– Pustite nas bar da idemo ku}i! – ~uo se glas neke
starije ène, koja se okretala u krug na jednom mestu, znojava, ra{~upana, malaksala.
Neki mla|i po~eli su da zvi`de, da galame, ~ak i da
pquju prema èni.
– ]ut’, baba! Kakvoj ku}i?!...
– Dole izdajice!
– Dole dezerteri!
– @ivela Srpska pravoslavna crkva!
– @iveo patrijarh Varnava!
– Dole konkordat!
– @ivela opozicija!
– Jeste li vi hri{}ani! [ta radite ovo sa nama?! Zar
ste vi neki predstavnici zakona?! Zar ste vi vlast?! – ~uo
se ponovo glas episkopa Stankovi}a.
– Jesmo, ali nismo komunisti! – odgovorili su agenti.
– Nismo prodana opozicija – viknuo je jedan bradati
policajski pisar.
Da li zbog toga {to ni sami nisu bili na~isto {ta
treba daqe da rade: da drè toliku masu u crkvi i porti,
ili da ih sve puste na ulicu, pa da ih se uz put nekako oslo81
bode, pre nego stignu do onih najkriti~nijih mesta u gradu
– Knez-Mihailove i Terazija – u jednom trenutku kordon se,
reklo bi se, i bez komande osetno povukao. Samo, i masa je
odmah oìvela, zaquqala se opet sna`no, i {tavi{e, po~ela ~ak i da „kli~e“ nikom mawe, nego vlastima:
– Bravo! Tako, povucite se i pustite nas na miru... Vidi se da ste i vi hri{}ani!
– I Srbi!
– I jesu! Tako je...
– Nijedan pametan ~ovek ne}e da udara na narod! Na
krst i sve{tenstvo! Napred, bra}o i sestre! – ~uo se sna`ni
glas jednog ogromnog sredove~nog sve{tenika ili monaha u
crnoj mantiji.
– Napred! – zaorilo se iz hiqade grla i litija ponovo
poku{ava da iza|e na ulicu.
Zvona su i daqe udarala, udarala!
Neko je zaustio da zapeva. Nije se moglo razaznati da
li neku crkvenu ili „borbenu“ pesmu. û{e se jo{ neki glasovi kao da }e i cela litija zapevati... Vreme je ve} bilo
poodmaklo. Sunce se klonilo zapadu, bliìlo se ve~e...
Ali taman kad je izgledalo da }e sve pro}i bez daqih
nemira, pokazalo se da je nada bila uzaludna. Brzo se osetilo da je popu{tawe kordona bilo samo policijski trik.
O~igledno èlelo se da se sve{tenstvo odvoji od naroda.
Jer policajci su propustili samo jedan deo sve{tenstva,
grupu novinara i reportera, a sve ostale zadràli u porti,
guraju}i ih ponovo ka unutra{wosti crkve.
Samo ni propu{teni sve{tenici nisu uspevali da nastave put kojim su èleli: ve} posle nekoliko desetina koraka do~ekao ih je novi kordon. Ovaj kao da je iz zemqe iznikao! Me|utim, ubrzo se videlo da su se àndarmi krili u
dvori{tima okolnih ku}a u ve}em broju od onih na ulici. I
tada je do{lo do te{kih fizi~kih sukoba. Dok su dotle koristili samo kundake, sad su se obarali svim {to im se na{lo pod rukom: palicama, nogama, rukama, ne gledaju}i kuda i kako udaraju.
Opet se ~uo glas episkopa Stankovi}a. Mahao je na sve
~etiri strane krstom, ne{to pokazivao masi – levo-desno,
a onda zapevao:
82
– Spasi, Boè, qude tvoje! – i ponovo krenuo na silu
napred, a za wim i episkopi Sava i Platon.
Ovoga puta za wima je nagrnula cela masa iza wegovih
le|a. Prihva}ena je i pesma:
– Spasi, Boè...
Za trenutak slika je podse}ala na neki pozori{ni komad ili film. Taj utisak se zadrào samo za trenutak. Ubrzo se pokazala java u svoj svojoj stvarnosti i grubosti: policajci su se sna`no suprotstavili litiji, ma{u}i levo-desno sad i revolverima! Izgledalo je da vi{e niko ne}e mo}i ni kora~ka napred. Ali uporni vladika uspeo je da se
probije i kroz jedan takav ìvi zid, a za wim i dva sve{tenika sa nekoliko gra|ana, me|u kojima i nekoliko novinara, doma}ih i stranih. I taj novi uspeh litije bio je vrlo
kratka daha, jer ve} kod osnovne {kole „Kraq Petar“, prve
zgrade do crkve, litija se sukobila i sa tre}im kordonom
àndarma. Samo ovaj posledwi je bio nekako nem. Umesto da
se prepiru, verovatno po naro~itoj komandi, odupiru se
potpuno }utke, ali zato ja~e i besomu~nije nego svi ostali:
nale}u na gomilu, otimaju krstove, barjake, vuku sve{tenike, cepaju ode`de!... U takvoj situaciji i litija po~iwe da
odgovara na isti na~in. I sve{tenstvo i narod ne ~uju se
mnogo, ali udaraju i sami. Padaju sve{tenici, padaju gra|ani, ali padaju i àndarmi i policajci. Kotrqaju se krstovi, barjaci i ripide, kamilavke i {e{iri, ali se svaquju na
kaldrmu i pu{ke i àndarmske {apke.
Usred te gu`ve, pristiù i nova poja~awa àndarmima i policajcima. Na wihovom ~elu nalaze se upravnici
kvartova iz centra grada, ina~e, me|u naprednom omladinom odavno po zlu poznati.
Pada komanda:
– O~isti ulicu!
Masa se zaquqala po ko zna koji put, ali vi{e ne uzmi~e. [tavi{e, na neki na~in, litija uspeva da o~isti pred
sobom prostor, jer je, pod wenim pritiskom, novi kordon
primoran vrlo brzo da se povu~e natrag, gotovo da okrene
le|a. I tako se litija neo~ekivano na|e u Knez-Mihailovoj
ulici.
Policajci su u nedoumici. Kao da se pitaju, {ta ovo
bi?! Zgledaju se i do{aptavaju. Ali masa ne gubi vreme. Gu83
ra napred! I ponovo se ~uju glasovi arhijereja. I opet uzvici naroda.
– Za{to nas, gospodo, ne pustite da mirno idemo svojim putem? – obra}aju se i prvi redovi naroda policajcima:
[o{ki}u, Petrovi}u, Cvetojevi}u, po imenu, po{to su im
stari znanci, jer su se i sve{tenici i pastva ne jednom nalazili posledwih meseci suo~avani sa wima i na drugim
mestima, kadgod bi dolazilo do sli~nih sukoba ne samo u
borbi protiv Konkordata.
Ovaj vapaj zvu~ao je pomalo prijateqski. Bar sa strane litije. Ali, odgovor je sasvim neprijateqski. Razlegao
se plotun psovki iz usta predstavnika vlasti!...
Ponovo gu`va, nova gu{awa. Ponovo obarawe àndarmskih kapa i sve{teni~kih ~ita. Iz sekunde u sekundu
situacija se opet sve vi{e zao{trava s obe strane. A onda
jedan ogroman àndarmerijski kaplar izleti pred kordon i
drekne:
– Palicom! – i prvi razmahne svojom palicom episkopa Stankovi}a po mitri, a onda i wegovog najblièg pratioca, sremskog episkopa Savu Trlaji}a.
– Majku vam popovsku! Sa vama ne vredi lepo! Ho}ete
li ve} jednom da nam se skinete s vrata? Tolike dane zbog
vas ne sklapamo oka! – drekne jedan drugi kaplar i poleti i
sam na vladiku.
Ve} pri prvom udarcu palice, Stankovi} se zavede, a
wegova mitra padne.
– Ua! – drekne masa.
– Ua!...Ua! Dole!...
Kao da ne ~uje nikoga sem sebe, razjareni kaplar nastavqa sad nekako mole}ivo:
– Mi~ite nam se ve} jednom odavde! [ta ste navalili
samo na na{ kvart?...
Vladika se spusti za mitrom i nekako uspe da je u letu
uhvati, samo {to je dotakla kaldrmu. I vra}a je sebi na glavu. Ali samo {to je stavio mitru sebi na glavu, stigne ga novi udarac. Ovoga puta, izgleda, pogodio ga je negde ispod uva.
Od ovoga udarca poleteo je i on na kaldrmu, no sada okrvavqen. Da li od udarca, ili od uzbu|ewa, iako je poku{avao da
se digne sam, ostao je na kaldrmi, ne rekav{i ni re~i. U onoj
84
gu`vi prve zabune, kao da su za trenutak i jedni i drugi zaboravili da se nalaze u protivni~kim taborima, sa obe strane
su poleteli raweniku u pomo}. Me|u „spasiocima“ bila je i
grupa novinara i foto-reportera. Posle prvog magnovewa,
iz mase se razlego{e vrisci èna, vapaji sve{tenika, kletve, psovke. Jedna mawa grupa monahiwa poku{ava da se pribliì oborenom arhijereju; ali brè-boqe bivaju grubo vra}ene novim udarcima àndarmskih palica!
– Dajte nam neka kola! Ima li neki lekar? – vi~u sa
nekoliko strana.
– Ubi{e ~oveka!
– Dole razbojnici!
Me|utim, raweni vladika je, na op{te iznena|ewe, ponovo ustao sam i, uz pomo} najbiè okoline, nekako nastavio
da otima daqe prostor prema dubini Knez–Mihailove. I kada je izgledalo da }e u tome uspeti, da }e cela litija izbiti
najzad na {etali{te i pome{ati se sa omladinom, koja je, kako se, kasnije saznalo, ve} i sama ceo sat uzalud poku{avala
da se sa druge strane pridruì litiji, na „popri{tu“ se pojavio i {ef Op{te policije, Dragomir Jovanovi}. Stigao je
automobilom, kaù, a izgledalo je kao da je pao s neba! O~igledno znao je sve {ta se dotle doga|alo, pa i o onome {to se
zbivalo i zbilo u Patrijar{iji izme|u A}imovi}a i mitropolita Dositeja, i bez oklevawa komandovao:
– U meso! Bodi!...
Iako su dosad samo ne{to sli~no „poku{avali“ po komandi i li~nom inicijativom àndarmi su se sad najednom
uzmuvali, po~eli mewati mesta i upitni~ki pogledati jedan drugog. Kao da su se pitali: „[ta sad? Da li je i ovo samo pretwa, zastra{ivawe, trik, ili zaista treba bosti?!“
I, {to je najzanimqivije, kao da su se i protivni~ke
strane me|usobno tek sad prvi put svesno pogledale o~i u
o~i. To je sad bio kao neki nemi dijalog izme|u wih. Ali ta
neodlu~nost, na obe strane, trajala je vrlo kratko. Jer ve}
posle minut-dva, i jedni i drugi, nastavqaju po starom: narod gura napred, àndarmi poku{avaju da ga odbiju. No, iako bajoneti sad po~iwu, zaista, da bodu, jo{ su sve to „bockawa“, ~arke. Jer mada àndarmi zapiwu iz sve snage, jo{
nikoga ne dohvataju ozbiqnije. Ali pada nova komanda. Ko
bi vi{e razaznao sa ~ije strane?!
85
I kordon krene, kao jedan ~ovek, u pravom streqa~kom
stroju! I to poja~an novom rezervom iz pozadine. Novi nalet sjuri se nekako klinasto u centar povorke. I opet se
svali prvo na arhijereje i sve{tenike. Vladika Stankovi}
poku{ava da se i sada odupre i nastavi put. Ali samo {to je
u~inio prvi korak, dobio je ponovo udarce palicom, i to sada tako sna`no da se odmah svalio na zemqu. Ovoga puta palice i bajoneti ustremi{e se i na sve ostale oko wega. Nova vika, novi protesti, nove psovke!... Da li od prve povrede, ili od ove nove, nije se u onoj gu`vi ni izbliza moglo razaznati, tek sada se vladici krv vidqivo s lica po~ela slivati u malim mlazevima. Veruju}i da }e se i ovoga puta
brzo pribrati, sve{tenici i narod digli su ga uvis, èle}i da ga sada ponesu na rukama u povorci. Ali ubrzo su shvatili da je onesve{}en. Nekako su uspeli da ga izvuku iz
onog haosa i da ga prenesu u Patrijar{iju, gde mu je ukazana
prva pomo}; a ubrzo je prenesen autom u privatni sanatorijum „Vra~ar“. Utvr|eno je da nema opasnosti po ìvot, ali
se sumwalo u povredu lobawe, tako da je zadràn na le~ewu.
Dok su povre|enog vladiku vra}ali svesti i previjali
u Patrijar{iji, na ulici se nastavila borba i to na vi{e
mesta. Samo wih su sada preuzeli mla|i qudi, najvi{e oni
iz Knez-Mihailove ulice, ve}inom studenti i |aci. [to se
ti~e litije, samo mali broj starijih qudi i sve{tenika iz
povorke ispred Saborne crkve uspeo je da se dokopa prostora u centru Knez-Mihailove ulice oko zgrade Akademije
nauka odakle je ve} bilo ipak ne{to lak{e nastaviti put
prema Vra~aru. U tom „proboju“ istaklo se naro~ito nekoliko mla|ih sve{tenika iz Beograda i unutra{wosti: Jovan \or|evi}, Kosta Qe{evi}, Qubo Pavi~evi}-Slapski i
Dobrosav Cerovi}. Da bi uspeli u svom napredovawu, morali su, naravno, i sami pretrpeti ve}i broj udaraca àndarmskih i policijskih palica. \or|evi} je bio ~ak i povre|en, a sve~ana ode`da mu je bila sva pocepana!...
Ali na uglu Knez–Mihailove i Vuka Karaxi}a ulice,
àndarmi su i wih stigli, pohvatali i dvojicu od wih silom strpali u prvi taksi i tek tako su mogli da stignu do
Vra~ara. Druga dvojica koji nisu hteli, ni po koju cenu, u
taksi, vra}eni su u Sabornu crkvu; boqe re}i wih su studenti i ostala omladina oteli od àndarma pa zajedno sa
86
wima odjurili put litije, koja je ve} na ovaj ili onaj na~in,
bila razjurena i desetkovana.
Negde oko osam ~asova uve~e oko Saborne crkve i Patrijar{ije bilo je ve} sve ra{~i{}eno – litija u stvari
rasturena.
Me|utim, u Knez Mihailovoj ulici, po Kalemegdanu,
Dor}olu, Paliluli, Aleksandrovoj ulici (Bulevar revolucije), po Slaviji, i naro~ito na Vra~aru oko Savina~ke crkve, „krvava litija“ ispred Saborne crkve pretvorila se u
bu~ne politi~ke demonstracije, u kojima je predwa~ila napredna akademska i radni~ka omladina, me|u kojima se na{ao i znatan broj naprednih starijih qudi, vi{e univerzitetskih i sredwo{kolskih profesora i profesorki.
Bolesni patrijarh Varnava i Konkordat bili su gotovo zaboravqeni, a tek ovde–onde pomenula se dana{wa „krvava litija“. Jer sakupqena omladina je izvikivala odre|ene proteste, upu}ene odre|enim neprijateqima naroda, na
odre|ene teme. Pomiwan je predsednik vlade, ministar unutra{wih dela, fa{izam, nacizam; ali, vaqda po nekoj direktivi, ni jedan jedini put i Sovjetski Savez. Samo ovdeonde, ~uo bi se poneki usamqeni uzvik starijih qud „@iveli saveznici!“.
Bilo je sukoba i sa àndarmima i sa policajcima u kojima ni jedni ni drugi nisu ba{ „jevtino“ pro{li. Ipak,
omladina je bila u mnogo povoqnijem poloàju: mogla je iz
zaklona da bombarduje svoje protivnike kamenicama; a policajci se nisu usu|ivali da pruè i ovde neki ja~i otpor;
poku{avali su samo da ih razjure.
Istina, negde posle pono}i, jedan ve}i broj studenata
i studentkiwa i drugih omladinaca, wih preko pedeset, na
prevaru, pohvatani su i pohap{eni; ali su ve} sutradan pu{teni na slobodu gotovo svi, verovatno iz straha od {tampe i javnosti uop{te.
U doma}oj {tampi o svemu ovome jedva da je iza{lo,
sutradan, nekoliko re~enica, u vidu zvani~nog biltena, ~ija je sadrìna bila sasvim ne{to suprotno onome {to se ju~e doga|alo i dogodilo.
Strana {tampa, me|utim, izvestila je o svemu tome,
osobito ona profa{isti~ka, kao o nekom doga|aju iz petpara~kih kriminalnih romana.
87
I tako „krvava litija“ bila je samo posledwa bitka u
toj borbi Srpske pravoslavne crkve i naroda protiv Konkordata; stvarni kraj toga sukoba do{ao je tek dvadeset i
~etiri ~asa kasnije, kada je Konkordat ipak ozakowen u prvoj instanci, ve}inom poslani~kih glasova, a oboleli patrijarh Varnava, za kojega se na sve strane govorilo da je
otrovan, kao glavni borac protiv Konkordata „nekom ~udnom koincindencijom podudarnosti“ gotovo u isto vreme
kada je Konkordat izglasavan, izdahnuo u svojoj vili na Top~iderskom brdu, u neposrednom susedstvu vile dr Milana
Stojadinovi}a, predsednika vlade, koji je bio na ~elu onih
koji su bili za izglasavawe Konkordata!
Ja sam izvr{io „nare|ewe“. Spremio sma tekst i fotose iste ve~eri i predao, kako mi je re~eno, arhi|akonu
Saborne crkve Ugqe{i Jeli}u, koji je, u to vreme, bio „desna ruka“ svih onih koji su se borili, zvani~no, u ime
Crkve, protiv Konkordata i reìma.
Tekst koji sam napisao, imao je oko dvadesetak stranica kancelarijskog formata. Pisan je namerno malo „popovski“ i „srpski–pravoslavno“. Neka mesta sam dopunio podacima koji su stigli redakciji od drugih na{ih saradnika –
svedoka sukoba naroda i policije. Ne{to su „{tampari“ sami dopisali, naro~ito neke napade na reìm.
Bro{uru je doneo, preko Ostru`nice, u Beograd jedan
tipograf, mislim da se zvao Bora Vukovi}, koji je nekada
radio i u „Politici“, a tada je bio glavni faktor Patrijar{ijske {tamparije u Karlovcima. Najpre je ostavio samo nekoliko paketa, kod jednog ribara na obali, kako je ranije ugovoreno, od wega su ih na{im redakcijskim kolima
prevezli i polovinu sakrili u foto-odeqewe, a drugu odneli kri{om u Patrijar{iju i Sabornu crkvu. Onda je na{
{ofer, Petar Balint, koji je, izgleda, bio pokr{teni katolik ili mojsijevac, doneo ceo prvi tira` preko pedeset
hiqada i opet jedan deo ostavio u redakciju, a drugi predao
crkvama. Sre}om, nijednom nije imao nekih neprijatnosti
sa vlastima. Bro{ura je idu}ih dana jo{ dva – tri puta do{tampavana, verovatno i zbog svog upadqivog naslova:
„Krvava pravoslavna litija u Beogradu“ i zbog uzbudqivih
fotosa koji su u woj objavqeni.
88
Zanimqivo je da se dogodilo ono {to smo mi sami
pretpostavqali: da }e svet pomisliti kako se iza tog pseudonima krije pop Jawi}. Ne samo svet, nego i mnogi arhijereji i sve{tenici, koji nisu bili upu}eni, verovali su u to,
pa i sama policija. Jo{ zanimqivije bilo je to {to je i sam
Jawi} ve} prvog dana prisvajao tu bro{uru kao svoje „delo“
i wome se ponosio. Do{ao je ~ak ponovo u redakciju i javno
se hvalio preda mnom, Ribnikarom, Josimovi}em i ostalima. Naravno, nama je to bilo dobro do{lo, hvalili smo i mi
wegovu „hrabrost“ u litiji i bro{uri.
Mi, koji smo znali pravu istinu, boqe smo razumevali
celokupnu ovu „konkordatsku gu`vu“, i politiku i politi~are koji u woj u~estvuju: svako je od nas imao neku svoju „ra~unicu“. Ja li~no – pisac, ose}ao sam se ~udno i dok sam pisao,
slao rukopis i gledao gotovu bro{uru, pla{io sam se i bio
ponosan, i qut na Jawi}a, boqe re}i qubomoran {to mi otima „slavu“. I nisam naposletku mogao odoleti svojoj mladala~ko kwièvno-novinarskoj sujeti da se ovde-onde, naravno,
u najdubqem poverewu, ponekome i ne pohvalim. A {to se ti~e arhijereja, oni su brzo svi saznali ko je pravi pisac.
U bro{uri je objavqeno i nekoliko „letaka“ protiv
Konkordata i Stojadinovi}a, a wih je tih dana rasturala
Patrijar{ija i oni koji su bili uz wu, a protiv reìma.
„Vlada Milana Stojadinovi}a, Antona Koro{eca i kompanije – tako je po~iwao tekst te moje bro{ure – obeleèna
je na dan 19. jula 1937. godine ne~uvenim atakom na Sveto
pravoslavqe. @andarmerija je izvr{ila toga dana napad na
beogradsku Sabornu crkvu, na arhijereje i narod. Pocepani
su barjaci i crkvene zastave, polomqeni krstovi, ripide...
Arhijerej eparhije {aba~ke dr Simeon Stankovi} te{ko je
povre|en àndarmskim bajonetima, kundacima i gumenim
palicama. Episkop Platon, vikar moravi~ki, kontuzovan je
gumenom palicom. Pravoslavni beogradski sve{tenici tu~eni su i maltretirani kao robqe. Odane i dobre sinove i
k}eri Srpske pravoslavne crkve mlatili su beogradski policajci kao stoku.
Sve se to odigralo na o~igled mnogobrojnih beogradskih novinara i foto-reportera, na o~igled mnogih stranih dopisnika koji su o ovim nedelima, sa uàsom, javqali
svojim listovima ~itave stupce. Pa ipak, vlada Milana
89
Stojadinovi}a, pop Koro{ec i kompanija imali su smelosti da saop{te u jednom zvani~nom biltenu i na najbezo~niji na~in la`no predstave kako 19. jula nije bilo ni~ega
stra{nog, kako su sve vesti o doga|ajima kod Saborne crkve
i povredama sve{tenstva i gra|ana izmi{qene.
Predsednik skup{tine Stevan ]iri} saop{tio je poslanicima da ga je ministar socijalne politike i narodnog
zdravqa poznati bro}asti ni{ki nevaqalac, Dragi{a
Cvetkovi}, obavestio „da je ceo doga|aj kod Saborne crkve
isceniran od strane sve{tenstva, na taj na~in {to se vladika {aba~ki sam ogrebao noktom i izazvao krv simuliraju}i povredu od strane àndarma“.
^lan kvarta Uprave grada Beograda, ona vucubatina,
pijanac i degenerik Mija Petrovi}, pri~ao je javno da su
vladike napile sve{tenike pa su ih pijane poslale na litiju i da je zbog wihovog pijanstva do{lo do sukoba izme|u
sveta i policije. Uprava grada pohapsila je masu nevinih
qudi kojima je poturila tobo`we komunisti~ke tendencije i optuìla ih da su oni za ra~un komunista izazvali nerede na litiji, itd. itd.
Mi ne moèmo da pobijemo ove laì Milana Stojadinovi}a i popa Koro{eca, jer su one svakom o~igledne i vrlo providne, ve} ho}emo prosto da na najobjektivniji na~in
saop{timo narodu ceo tok ovog famoznog doga|aja kod Saborne crkve pa neka narod sudi i neka odlu~uje {ta mu posle toga vaqa raditi i kako treba ubudu}e da se odnosi prema svima onima koji bar za trenutak poku{avaju da odobravaju ova ne~uvena nedela ove mangupske vlade. Vlade, koja je
proigrala sve {to se moglo proigrati i koja poku{ava sada da proigra i da prokocka i posledwu srpsku svetiwu –
Srpsku pravoslavnu crkvu, a ujedno, da u~ini atak na sve
ono {to je srpsko i {to je srpskom narodu oduvek najsvetije bilo. Jer nije ovo samo atak na srpsko pravoslavqe i na
srpsko ime, na ~ast i obraz srpski, ve} i na sve {to je s mukom kroz vekove uz najve}e te{ko}e i `rtve, potocima krvi ste~eno...
Na inicijativu humanih, nacionalnih i prosvetnih
dru{tava u Beogradu, beogradsko sve{tenstvo je odlu~ilo
da se 19. jula odrì molepstvije za zdravqe Patrijarha Varnave, koji je leào bolestan izme|u ìvota i smrti, i da se
90
posle molepstvija obrazuje povorka od Saborne crkve da u
miru pro|e kroz varo{ do Savina~ke crkve gde je tako|e
trebalo da se odrì molepstvije. Ta vest je objavqena i u
dnevnoj {tampi i svet je pohrlio sa svih strana, zakazanog
dana po podne, tako da je u crkvi i pred crkvom bilo naroda
kao retko kada.
[to se ti~e u~esnika u litiji, malo je ko pro{ao bez
ikakvog udarca u onoj gu`vi. Ali najstra{nije su, nesumwivo, pro{le pojedine ène, koje su se ina~e pokazale neverovatno ratoborne, jer su kao osice naletale na àndarme
~im bi primetile da se oni obaraju na koga. Tako jedna mla|a èna uspela je da se probije sa onom dvojicom sve{tenika koji su oti{li prvi kroz sve policijske kordone i da,
sva pocepana, stigne do Savina~ke crkve protestuju}i glasno i kli~u}i Patrijarhu i Pravoslavnoj crkvi.
Sutradan, preko puta francuskog poslanstva na Kalemegdanu, do{lo je do novih sukoba izme|u àndarmerije i
naroda. Narod je hteo u crkvu, a àndarmi su to spre~avali.
Tom prilikom ponovo je prolivena krv. Bilo je vi{e wih
koji su i teè povre|eni. Na dan 21. ovog meseca, na glas
zvona koja skoro danono}no bruje po beogradskim crkvama,
narod je ùrio na molitvu, ali je bio opet nemilosrdno
spre~avan od policije i tu~en. U Du{anovoj ulici ispred
crkve Aleksandra Nevskog jedna grupa saobra}ajnih policajaca naletela je na vernike i tukla sve odreda.
Evo, Milane Stojadinovi}u i mra~ni Antone Koro{ecu, kako su vesti o prolivenoj krvi i nezapam}enom
skrnavqewu srpskih crkvenih svetiwa, srpskog imena i srpskog dostojanstva zlonamerne, izmi{qene i tendenciozne.“
A na kraju ovo:
„Beogradski list „Vreme“, kao organ Milana Stojadinovi}a i mangupske bande oko wega, donosi laàn i tendenciozni kominike, koji je samo policajac mangup u Ministarstvu unutra{wih dela mogao da sastavi. Koliko je to
gnusan i laàn izve{taj dokaz je da ga je „Vreme“ donelo samo u beogradskom izdawu, a svako ko ga je pro~itao zgraào
se nad pokvareno{}u i cinizmom. Zamislite kad ministar
unutra{wih dela sa svojim pot~iwenima ovako javno laè,
{ta li ti nitkovi tek rade iza zatvorenih vrata i po tomrucima Uprave grada.
91
Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili svoje `rtve kao
{to ih manguparija Uprave grada Beograda u licu ~lanova
kvartova, pisara, àndarma i {pijuna prebija i mu~i. Jauk
i pisak zatvorenika ~uju se okolo uprave grada Beograda.
Gde ste strani predstavnici, novinari, kulturni qudi, da
spre~ite ove zlikovce i razbojnike u ovom wihovom inkvizitorskom poslu? Mi vapijemo za intervencijom stranog
sveta, koji ima pravo i du`nost da zahteva istragu na licu
mesta radi pravde i civilizacije, a protiv mra~wa{tva i
inkvizicije?
Ustajemo u odbranu i traìmo slobodu onih jadnika
koji su zatvoreni u beogradskom garnizonom zatvoru. Ti~e
se 27. àndarma-narednika, podnarednika i redova koji su
zatvoreni, koje kiwe i mu~e, koje }e staviti pod sud za otkazivawe poslu{nosti.
Pravoslavni àndarm – narednik brani se da nije otkazao poslu{nost, ali da ne moè i ne sme da gazi i lomi
pravoslavni krst pred kojim je kao svojom svetiwom dao zakletvu za savesnu i ispravnu slu`bu. Ne moè on da skrnavi svetiwu vere svoje i svoga doma.
Ako javnost, kulturne ustanove, humana udruèwa,
{tampa strana (jer doma}e slobodne nemamo), ako Princ
Namesnik, gg. Namesnici, i ceo kulturni svet ne ustane u
odbranu i spas ovih qudi – zlikovci kojima je vlast u rukama uni{ti}e ih.
Spasavajte pravoslavne àndarme, wihovu decu, wihove porodice!
Srbi, sinovi Srpske Pravoslavne crkve, ovo je posledwi ~as kada vam se daje mogu}nost da spasete pradedovsku veru i narodnost!
Slava Patrijarhu Varnavi!
Dole Konkordat!
Ako se sada ne pokaète hrabri i istrajni, posle }e
biti kasno i za na{u neodlu~nost i ravnodu{nost prokle}e vas milioni ìvota koji su pali za ovu zemqu!
Ne smete dopustiti da uspe zlikova~ko delo zloglasnog berzanskog lopova i mra~nog jezuite popa Koro{eca.
Borite se dan i no}, budite svakog ~asa u blizini svojih sve{tenika i svojih crkava, jer svakog ~asa va{a pomo}
moè zatrebati!
92
Budite dostojni Nemawi}evog kolena i verno stado
najve}eg srpskog prosvetiteqa i duhovnika svetog oca
Save!
Tirani su udarili na Crkvu i narod. Crkva i narod
treba da im sude!“
Nije bilo dana da nisam makar na pet-{est minuta navra}ao u vilu u kojoj je leào bolesni patrijarh, ali sam
prvi put poku{ao da u|em kod bolesnika tek onda kada su
lekari po~eli davati neke nade na ozdravqewe. Dolazio
sam tamo obi~no uz arhijereje, ili uz simpati~nog protojereja Ivana Kalu|erovi}a koga sam znao sa Cetiwa, a u to
vreme on je vrlo ~esto bio kod svoga prijateqa protojereja
Arsenija, upravnika Patrijar{ijskog dvora. Dolazio sam u
vilu, ne toliko bolesnika radi, koliko zbog arhijereja,
~lanova Sinoda koji bi ovde deùrali, pa su tu morali da
obavqaju i svoje administrativne sinodske i eparhijske poslove. Sem lekara, milosrdne sestre, koja je od prvih dana
bila dan-no} pored bolesnika, malo koga drugoga sam tu sretao. Naravno, po{to je u neposrednoj blizini bila i vila
predsednika vlade, dr Milana Stojadinovi}a, svuda okolo
susretao sam àndarme i agente, pa ne jednom i u samoj patrijarhovoj vili. Oni, istina, nisu ulazili unutra, kao
vlast, ve} su se interesovali, prosto, kao „vernici“ i prvi
„susedi“, ali to niko ovde nije verovao. Svi su smatrali da
su to reìmski trikovi da bi se znalo {ta se zbiva u ovoj
ku}i u koju su zaista bile uprte o~i cele zemqe, naro~ito
onoga naprednog dela mla|eg sveta, pre svega univerzitetske i sredwo{kolske omladine.
Blagodare}i li~nim vezama sa poslugom i arhijerejima, uvek sam uspevao da u|em ne samo u dvori{te vile, nego
i u samu vilu, boqe re}i u nusprostorije. Ne{to {to mi je
palo u o~i: gotovo uvek tu se zatekao i jedan nepoznati „civil“. Dugo sam mislio da je to neki od patrijar{ijskih
administrativaca koje ja nisam poznavao, jer su posledwih
nedeqa mogli biti preme{teni iz unutra{wosti u Beograd, i to ba{ u Patrijar{iju ili u Veliki crkveni sud, na
~ijem je ~elu bio episkop zvorni~ko-tuzlanski dr Nektarije. Tek mnogo kasnije doznao sam da je to bio biv{i urednik
„Vremena“, tada jedan od najvi{ih funkcionera u Presbirou, Bo{ko Bogdanovi}. On je bio u vrlo bliskim odnosima
93
sa svima arhijerejima, pa je, izgleda, tu svoju vezu i sada koristio. Naravno, svi su znali da on tamo ne dolazi zbog bolesnika, ve} zbog Stojadinovi}a, mada mu to niko nije smeo
re}i. Prosto su se svi pravili kao da ne znaju {ta mu je danas glavna profesija: cenzura i „{pijunirawe“.
Pre nego {to }e nastupiti tragi~an kraj, bilteni o
zdravqu patrijarha bili su dosta ute{ni. Koriste}i tu povoqnu situaciju obratio sam se jedne ve~eri dr Irineju
\or|evi}u i dr Vojislavu Jawi}u, kad su polazili u bolesnikovu sobu, i zamolio ih da me puste da samo s vrata pogledam patrijarha. Bio sam prijatno iznena|en kada su mi
obojica, razdragani kao deca, rekli da mogu da u|em, ali samo nakratko, jer i oni idu tamo samo da se patrijarhu jave,
poqube ruku i dobiju blagoslov. Poùrio sam za wima.
Vrata su se lagano otvorila. U vrhu jedne prili~no prostrane sobe, u kojoj sam prvo sagledao na zidu veliku ikonu
slave patrijarhove, ukazao se veliki {irok krevet, a na wemu je leào bolesnik koji se sada bio predtvorio nekako
sav u svoja dva ogromna crna oka. Bio je bled, ali ne toliko
oslabio kako sam o~ekivao posle toliko dana borbe izme|u
ìvota i smrti. Videla mu se samo glava. Imao je gomilu jastuka i jastu~i}a oko sebe, pokriva~a. Leào je malo po
strani, glave nakrivqene. U~inio mi se mawi sada nego kada sam ga vi|ao u ranijim susretima. Odmah se videlo da je
pri svesti. Pogledao nas je blago, izvukao ispod pokriva~a
svoju desnu ruku, o~igledno, po „profesionalnoj“ navici
spremio se da nam je pruì da je poqubimo, ili da nas blagoslovi. Niko od nas nije prilazio sasvim blizu posteqe
jer je tako sestra zahtevala, sva trojica smo se samo poklonili, a bolesnik je onda uspeo nekako da digne ruku desetinu santimetara iznad posteqe i da nas blagoslovi.
– Bogu hvala, lekari kaù da zdravqe ide naboqe! – javio se prvo dr Jawi}.
– A, to si ti, Vojo? – rekao je jedva ~ujno (to mi je tako posle Jawi} tvrdio, ali, ja nisam ~uo ni{ta, iako sam
bio odmah iza wih dvojice; mada sam video da mu se mi~u
usne, no to je ~inio tako kao da ne{to sam sebi govori u
bradu, ili da se bori da pokrene svoj oteàli jezik.)
– Ih, {to niste doveli foto-reportera?! – {apnuo mi
je Jawi}, izlaze}i natra{ke zajedno sa mnom i \or|evi}em.
94
– I meni je ào – rekao sam. Ali {to nije u~iweno ve~eras, moè biti jesenas! Eto, moèmo ovo isto ili ne{to
sli~no ponoviti sutra uve~e, naravno, pod uslovom da bude
samo „Politikin“ foto-reporter.
– Vaì! Moète re}i Ribnikaru...
Od prvih dana bolesti patrijarha u narodu i me|u sve{tenicima sva{ta se govorilo. Pri~alo se da su ga otrovali Stojadinovi}evi qudi na zvani~noj ve~eri, da ga truje
wegov kuvar, koga su, vele vladaju}i poturili zbog Konkordata, pa ~ak i da ga polako ali sigurno, truje i wegova najblià okolina iz crkve, i to jedni kao pla}enici, a drugi,
da bi zauzeli wegov patrijar{ijski poloàj. Iako se u wegovoj najbliòj okolini znalo da je poboqevao od bubrega
ve} poodavno, vest o wegovoj bolesti sve je iznenadila, verovatno zato {to je bio tako aktivan posledwih meseci pre
nego {to }e, po~etkom juna, le}i sasvim u postequ. Odmah
su poku{avali na}i uzrok „tako ozbiqne“ bolesti. U danima kad je sazvan redovan Arhijerejski Sabor, {to se poklopilo sa wegovom krizom bolesti, pomiwana su, kako smo ve}
jednom rekli, imena i arhijereja kojima je, tvrdilo se, stalo da wega {to pre nestane. Dva imena arhijerejska nisu nikada skidana sa dnevnog reda: crnogorsko-primorski mitropolit dr Gavrilo Doì} i ba~ki vladika Irinej ]iri}
– obojica kao „jerezovci“, Stojadinovi}evi jednomi{qenici i li~ni prijateqi.
Da je Varnava zaista imao ki~mu videlo se po „Primedbama na Konkordat Jugoslavije s Rimom“, koje je, u vidu
otvorenog pisma, uputio predsedniku Ministarskog saveta,
dr Milanu Stojadinovi}u, krajem 1936. U primedbama se, izme|u ostalog, i ovo kaè:
„Poznato je da rimokatoli~ka crkva samo sebe smatra
za pravu crkvu i ni u kojoj meri ne priznaje na~elo ravnopravnosti veroispovesti. [tavi{e i ~lanove drugih hri{}anskih veroispovesti, ona smatra kao svoje ~lanove, koji su pot~iweni wenom sudu i wenim propisima!...
Projekat se ne ograni~ava na progla{ewe op{te teze
o obavezi rimokatoli~kog kodeksa u na{oj dràvi nego i
izri~ito progla{uje iskqu~ivo pravo Rimokatoli~ke
crkve u na{oj dràvi a ta prava nema nijedna druga veroispovest...
95
Dok rimokatolici moraju biti nastavnici u {kolama
gde su u~enici rimokatolici, a mogu biti name{teni u
svim ostalim {kolama, u~iteqi nekatolici ne mogu predavati u {kolama gde su u~enici katolici i mogu biti name{teni samo u ostalim {kolama...
Projekat ostavqa rimokatoli~kom kanonskom pravu
re{avawe pitawa o me{ovitom braku, koje spada u kompetenciju dràvnog me|uverskog zakonodavstva.
Veliki nedostatak projekta je sa gledi{ta dràvnih
i narodnih interesa u tome {to nalaè velike materijalne
obaveze na dràvu u korist jedne verske organizacije, koja
je bogata sama po sebi!...“
Tih dana izdat je i prvi op{irniji bilten o toku bolesti patrijarha. Bilten se zavr{avao re~ima: „Po biltenu od 10. jula, stawe zdravqa Wegove Svetosti Patrijarha
G. Varnave, ovako je:
Pogor{awe stawa koje je ju~e bilo izraèno stoma~nim i nervnim tegobama, trajalo je ceo dan, a u toku dana{weg dana unekoliko se smirilo. Bolesnik usled ju~era{wih tegoba, dosta je iznemogao...“
A bilten od 11. jula glasio je:
„Pro{lu no} i dana{wi dan Wegova Svetost je proveo potpuno mirno. Ishrana prirodnim putem ponovo je mogu}a. Temparatura 37,4; puls 76. – Profesor dr A. Igwatovski, sanitetski |eneral dr Rudolf Kobal, dr Bukovala
Aleksandar.“
U vreme od ovog velikog biltena do 10. jula 1937. godine, dana drugog molepstvija i „krvave litije“, javnost kao da
je bila malo zaboravila na patrijarha i wegovu bolest, sve
su snage bile uprte u pravcu odmazde reìmu za ono {to je
on uop{te radio naopako protiv zemqe i naroda. Ali, kada
se 18. jula pojavio u „Politici“ redakcijski napis koji je u
stvari bio neka vrsta zvani~nog poziva Patrijar{ije narodu da pritekne u pomo} sve{tenstvu, narod se opet setio
obolelog patrijarha, i pohrlio prema Patrijar{iji jo{
rano pre podne. Dolazili su i iz raznih krajeve cele zemqe,
jer su mnogi sve{tenici i vernici bili o tome obave{teni
ve} pre dva-tri dana. U prvim redovima su opet bili napredni studenti, a bilo je i politi~ara iz opozicionih
stranaka.
96
Ne{to {to je padalo u o~i od prvih dana ovih „nemira“ bilo je da su svi oni, ma koliko se vikalo „@iveo patrijarh! Dole Konkordat! @ivela Crkva!...“ imali to samo
kao neki povod, a iza toga se sve jasnije ukazivao lik politike i politi~ara. I to onih „najekstremnijih“ kako su u to
vreme nazivali sve pokrete koji nisu bili uz kraqa i kraqevske vlade.
Prime}ivao se i jedan drugi paradoks, ako se tako moè
re}i, sve vi{e je taj nemir postajao svojina mase, koja je malopomalo, kao uostalom i sva naprednija {tampa, po~ela biti
vo|a ~ak i same crkve. To je, uostalom, shvatio vrlo brzo i
reìm, ali, iako je to bila su{ta istina, iz wegovih izvora
to je zvu~ilo kao la`, kao razlog da bi se mogla Crkva pritesniti i privoleti na „potpisivawe“ Konkordata!
Postojala je i jedna druga paradoksalnost. Bilo je naprednih qudi, starijih i mla|ih, koji zaista nisu bili ni pobo`ni, niti su do toga vremena imali ma kakve veze sa crkvom
i verom, a najednom ih je obuhvatio neki „op{ti veliki delirijum“: i{li su u crkvu, pu{tali brade, klawali se kandilu
i krstu, qubili sve{tenicima i arhijerejima ruke – istina
onima koje su mo`da do ju~e psovali i krivili za mnoge neda}e u zemqi kao i politi~are buròaskih partija. I ne samo
to, nego su qudi po~eli slaviti, ven~avati se najsve~anije sa
po nekoliko sve{tenika i uz asistenciju duhovnih horova.
îtali su crkvenu {tampu, mo`da, prvi put u ìvotu.
Sa druge strane, sve{tenstvo i arhijereji, koji su do
ju~e grmeli protiv „crkvenog internacionalizma“, kao i
protiv „crnog“, najednom su po~eli traìti i nalaziti neke dodirne ta~ke sa tim politi~kim pokretima, konkretno
sa opozicionom omladinom, na ovaj ili onaj na~in. A kada
bi dolazilo do sukoba sa predstavnicima vlasti, {titili
bi se uzajamno i otimali jedni druge iz ruku policije, kao
najiskreniji jednomi{qenici!
To se najboqe videlo 19. jula na drugom molepstviju.
Po{to su se obe strane sa dotada{wih demonstracija protiv Konkordata i reìma ve} dobro poznavale, mnogi napredni omladinci beè}i od policije, nalazili su skloni{te ne samo u portama nego i u crkvenim ku}ama, pa i u samim crkvama. Kada su policajci po~eli ~upati sve{tenike,
bacati im kamilavke i cepati im ode`du rukama i sabqama,
97
omladinci su se obarali na napada~e, po cenu da izgube glavu. U tom trenutku su branili i svoj „krst“. Mladi qudi, napadaju}i Konkordat, branili su i svoju ravnopravnost i jednakost pred zakonom.
Sa takvim elanom i spontano{}u nekada se odlazilo
samo u rat u maloj Srbiji! Sve se zaboravqalo, li~no i politi~ko, i branilo samo jedno: sloboda!
Najteì dani Beograda i zemqe, onog naprednijeg dela, ne samo srpskog, bili su, u vremenu izme|u 19. i 23. jula:
po ulicama Beograda i cele zemqe, po zatvorima, policija
je nemilosrdno gonila i tukla svakog ko bi digao glas. U vili na Top~iderskom brdu najvi{a li~nost Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Varnava, s mukom je otimao jo{ poneki dan ìvota, na razdelu, relativno sveè julske no}i i
dana, izme|u 23. i 24. jula! Te iste no}i i dana wegov protivnik dr Milan Stojadinovi} „nekom ~udnom podudarno{}u doga|aja vezanih za Konkordat“, kako je to posle sam
Stojadinovi} govorio i pisao, uspeo je da „progura“ u Parlamentu projekat konkordata: od 293 poslanika, za Konkordat je glasalo 172 poslanika. Ali konkordat nikada nije
bio uveden – vra}en je u fioku, pre nego {to je preduzet ma
kakav novi postupak za wegovo puno ozakowewe.
Celokupna doma}a i strana {tampa donosila je iz dana u dan vesti o zdravqu obolelog patrijarha. A kada se 22.
jula ono po~elo naglo pogor{avati, lekari koji su bili redovno pored wega, prvi put su priznali da su izgubili svaku nadu. Uo~i katastrofe odràn je konzilijum najistaknutijih profesora Medicinskog fakulteta, koji je samo potvrdio ozbiqnost bolesti. I konzilijum je rekao da se kraj
moè o~ekivati mo`da i kroz nekoliko ~asova.
Ali ni lekari ni konzilijum, ni re~i nisu rekli o uzroku i vrsti bolesti! A to je javnost pre svega interesovalo.
Ina~e, za vreme bolesti pored bolesnika bio je danono}no episkop brani~evski dr Venijamin, koji je mo`da
uìvao poverewe me|u svojim kolegama i govorilo se da je
jednom prilikom ~ak otvoreno rekao Stojadinovi}evom dou{niku Bo{ku Bogdanovi}u da se u Patrijar{iji sumwa i
na wega, da je jedan od „trova~a“; ali u masama ga nisu mnogo voleli, a neki su ~ak tvrdili kako je reìmski ~ovek i
do{apta~. Posledweg dana wemu su se pridruìli mitro98
polit zagreba~ki Dositej, koji je, kao najstariji ~lan Sinoda, bio zamenik bolesnog patrijarha, episkop ra{ko-prizrenski Serafim i episkop dalmatinski dr Irinej \or|evi}, kao najistaknutiji ~lanovi Sinoda.
I katastrofa je zaista ubrzo nastupila. Smrt je objavqena zvonima sa svih beogradskih crkava. A ve} ujutru su
i svi prestoni~ki listovi doneli opse`ne vesti o smrti.
Radio je to tako|e objavio, samo upadqivo kratko.
Istoga dana izvr{eno je balsamovawe tela, a posle
toga je pokojnik prenesen u Sabornu crkvu, gde je narod satima defilovao pored wegova otvorenog kov~ega.
Sinod je izdao posmrtnicu koja je datirala 24. jula
1937., u kojoj se izme|u ostalog kaè i ovo:
„Zemni ostaci blaènoupokojenog Patrijarha bi}e
preneseni u ovda{wi saborni sveti hram gde }e se opelo
izvr{iti. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak 29/16. jula teku}e godine...“
Kov~eg sa posmrtnim ostacima ispra}en je iz vile u
suton istog dana.
Povorka se kretala lagano. Pored Gospodarske mehane si{la je na Bulevar Vojvode Mi{i}a i nastavila put
prema centru grada. Pored sve{tenika za kov~egom je i{la
jo{ samo najblià pokojnikova rodbina.
Iako se nije znalo kada }e kov~eg krenuti, svuda kroz
grad svet se pribliàvao kov~egu i nastavqao put u povorci. Na Terazijama bila je ve} nepregledna masa. U Knez Mihailovoj nije se moglo kretati. A pred Sabornom crkvom
kov~eg su preuzeli najstariji beogradski sve{tenici i uneli ga u crkvu. Posle toga masa je nagrnula da se pokloni pokojniku. I defilovawe se nastavilo i sutradan, i sve do ~etvrtka, 29. jula.
Ve} prvog dana pravoslavna crkva op{tine u Sremskim Karlovcima, kao druga rezidencija patrijarha, izdala
je posebnu posmrtnicu koju je {tampala kao letak i razdavala poklonicima. Posmrtnica se zavr{avala u tonu nekog
ratni~kog pokli~a: „Gorostas je pao u borbi ali }e srpski
narod umeti da dovr{i wegovo veliko zapo~eto delo!“
Odbor za sahranu izdao je letak u kojem se objavquje
program sa trinaest ta~aka. A u wemu nije bio predvi|en ni
jedan predstavnik vlade.
99
Najve}a masa sveta okupila se oko crkve i kov~ega posledwe no}i 28. jula. Samo ovoga puta iz svih kapija i dvori{ta u okolini crkve virile su i policijske i àndarmske glave. U masi je zbog toga dolazilo do kome{awa i
protesta, ali se sve svr{ilo sa mawim dobacivawem i pretwama izdaleka. Me|utim, pokloni~ka masa ove no}i se iz
~asa u ~as vidno mewala. Sve je vi{e preovla|ivala omladina. I to ona koja se dotle nije videla ni u crkvi ni oko
crkve. Oko pono}i crkva je, kao i svake no}i dotle, bila zatvorena, ali masa poklonika ostala je tu da do~eka dan. A
oko osam ~asova ujutru otvorila su se ponovo crkvena vrata, po~ele su stizati i prve delegacije koje }e, po programu,
uzeti u~e{}a na pogrebu. Na horu pojavquje se nekoliko peva~kih horova koji }e odgovarati na jektenija. Beogradska
radio-stanica instalirala je zvu~nike.
Oko deset ~asova sva su mesta u crkvi bila ve} zauzeta i po~iwe opelo. Pri kraju opela, po{to je hor otpevao
„Ve~naja pamjat“, ispred kov~ega se pojavio zagreba~ki mitropolit Dositej, da se oprosti sa pokojnikom u ime Arhijerejskog sabora i crkve.
Wegov govor tekao je dugo sasvim mirno, konvencionalno, „popovski“, a onda je odjednom promenio i ton i sadràj, i zvu~ao sasvim profano, kao da je govorio na kakvom
politi~kom skupu.
„... Poznaju}i duboko istoriju i na{e crkve i naroda
on je znao da onaj ko ho}e verno da sluì crkvi i otaxbini
treba da bude gotov na Golgotu.
O~ekivali smo vest da }e ozdraviti, da }e nam ponovo do}i. Spremali smo se da ga ovde sve~ano do~ekamo. Jeste, znao je ON istoriju na{ih patrijarha, znao je istoriju sve{teni~kih mu~enika, znao je i to da su mnogi na{i
patrijarsi svr{ili ìvotom na ve{alima ili su bili poubijani.
Znao je jo{ i to da je nekoliko patrijaha bilo i otrovano. Sve je on to znao i zbog toga je bio gotov na najteè
muke, samo da bi nama, deci Wegovoj bilo dobro. I rekao mi
je onda kad je te{ko bio bolestan i kada sam se na{ao pored
wegove posteqe: „Podne}u sve za sre}u naroda srpskog,
hrvatskog i slovena~kog!“
100
Govornik je onda neko vreme }utao, a onda je povi{enim glasom, gotovo prete}i dodao:
„Mi }emo i}i daqe!“
Ali ono {to je posle toga govorio bilo je opet sasvim
mirno, „popovski“ pa se nekako smirio i onaj nemir koji se
mogao primetiti na mnogim licima kad je po~eo pomiwati
ve{awa i trovawa, {to je bila o~igledna aluzija na „pri~u“ o trovawu pokojnika nad ~ijim je posmrtnim ostacima
govorio.
Srebrni venac Wenog veli~anstva kraqice Marije i
trnov venac Srpske pravoslavne crkve
U me|uvremenu na ulici je zavr{eno obrazovawe povorke, koja je po~iwala negde od Elektri~ne centrale u Du{anovoj ulici i zavr{avala se u Bogojavqenskoj ulici pored crkve. Obrazovawe povorke proteklo je mirno, ali se iz
~asa u ~as ose}ala neka nervoza, u crkvi su se ~uli {apati
pa se policija spremala da omete povorku pre nego stigne do
centra, kao i nedequ dana ranije u „krvavoj litiji“. Takvu
atmosferu poja~avala je i sve vidnija pojava uniformisanih
policajaca i àndarmerije, koji su se po~eli name{tati
du` trotoara ulica kojima je trebalo da pro|e pogreb.
101
Ta~no u 11 ~asova otvorena su zapadna vrata i u portu
su stupili arhijereji i sve{tenici sa kov~egom umrlog patrijarha, ~iji se lik jasno video kroz stakleni pokrov. Kov~eg je stavqen na lafet.
Povorka je pro{la Knez–Mihailovom kroz gustu masu sveta i àndarmerije i stigla negde oko pola dvanaest
na Terazije gde je predsednik op{tine Vlada Ili} odrào
govor koji je zvu~ao, tako|e, pomalo borbeno. A kada je na
kraju rekao „Slava patrijarhu srpskom Varnavi!“ iz hiqade grla zaorilo se kao neki protestni pokli~: „Slava mu!
Slava mu!“
Povorka se zadràvala jo{ dva puta, a kada se najzad
zaustavila pred crkvom Svetog Save na Vra~aru, kov~eg su
sve{tenici skinuli sa lafeta, uneli ga u malu crkvu, u kojoj je posle kra}eg pomena, spu{ten u grob u desnom udubqewu hrama.
I sa strane crkve i sa strane vlasti, o~ekivalo se po
svemu da }e do}i do incidenata. Ali, kao {to smo videli,
pogreb je pro{ao u relativnom miru. Me|utim, kad je zavr{en i masa po~ela da defiluje pored groba, javili su se prvi sukobi sa policijom. Grupa mladih qudi, koji su o~igledno dobro poznavali svakog od policajaca, kad su neki od
agenata poku{ali i sami da u|u u crkvu, osula je na wih
paqbu kamenicama, a onda se po~elo demonstrirati protiv
„trova~a“ i „prodanih du{a“. I mo`da bi do{lo i do ve}ih
nereda da neko iz gomile nije skrenuo pa`wu demonstrantima da im se s le|a iz Katani}eve ulice, pribliùje ~itav
eskadron àndarmerijske kowice, tako da su se oni na vreme udaqili prema Slaviji i ume{ali u gomilu prolaznika.
Patrijarh Varnava je umro. Na presto patrijarha trebalo ja
da do|e novi arhijerej, odmah, ili kasnije, u neka mirnija
ili boqa vremena; a ovaj sada{wi, pokojnikov zamenik, zagreba~ki mitropolit Dositej, da ostane {to duè, tako da
bi se spre~ilo da vlada ne „progura“ sada i nekog „svoga“
patrijarha „ubedqivom ve}inom“, kako se Stojadinovi}
hvalio u slu~aju izglasavawa Konkordata, kada je ovaj pro{ao na prvom glasawu. Reìmu je, naravno, bilo stalo da do
izbora do|e odmah ne bi li se nekako zaboravio Konkordat
i wegov glavni protivnik Varnava. Ve}em delu arhijereja i
crkvi uop{te, bar je tako izgledalo na dan Varnavine smrti,
102
i svim opozicionim strankama, legalnim i ilegalnim, ba{
to nije i{lo u ra~un.
I onda se, jo{ dok je preminuli patrijarh leào na
svom samrtni~kom odru i osobito u vreme sahrane razvila
jedna nova borba: za i protiv sazivawa izbornog sabora i
izbora patrijarha odmah!... I zbog toga, izgledalo je, a uskoro se pokazalo da je to i ta~no, kao da prava borba izme|u
Crkve i naroda s jedne strane i reìma s druge strane tek
sada po~iwe. Usled toga su se na{li u te{koj situaciji ve}
na dan Varnavine smrti, i Crkva i weni prijateqi, s jedne
strane, s druge, reìm i deo arhijereja i sve{tenstva, koji
su bili sa wim, tajno ili javno, kako sad prebroditi „najkorisnije“ i taj vaàn trenutak?
Crkva i opozicija potrudili su se da pogreb patrijarhov bude {to pompezniji, da se na wemu kaè, makar u aluzijama, mnogo {to{ta {to se nije moglo ili nije smelo re}i na javnim zborovima i kroz {tampu.
Vlada je, me|utim, nastojala da se sve svede na minimum, zaklawaju}i se za razne zakonske propise, pa se ~ak poku{alo i sa pretwama, kada su predstavnici Crkve izrazili da oni, naprotiv, smatraju da pogreb treba da bude {to
sve~aniji.
Samo dok je reìmu bilo lako, jer je bio bez neke
osetnije opozicije u svojim redovima, me|u arhijerejima i
sve{tenstvom i ovde se osetila odmah izvesna podvojenost,
mada se to prili~no ve{to, bar pred javno{}u, prikrivalo.
Deo arhijereja i sve{tenstva, koji je smatrao da treba da
do|e do brzog izbora novog patrijarha, i u pogledu sahrane
bio je po~eo malo da „pliva“. Pod raznim izgovorima
okrutnosti i strepwe od novih ve}ih okr{aja izme|u narodnih masa i reìma, po~eli su da savetuju da se na|e neka
zlatna sredina, a kad pro|e pogreb, neka svako radi kako mu
je drago.
Sve do sada izgledalo je i meni i redakciji mojoj da
moèmo bez nekih ve}ih napora da pratimo i daqe sve doga|aje bez bojazni da budemo iznena|eni nekim izuzetnim doga|ajem. Ali, ubrzo se pokazalo da se situacija tako muwevito mewa i komplikuje, tako da ni sami vrhovi zava|enih
strana nisu vi{e bili u stawu da idu u stopu sa svim {to se
na tom „popri{tu“ zbiva.
103
Po nalogu redakcije ja sam i daqe bio „vezan“ tesno za
crkvu, ali sam dobio nalog da budno pratim {ta se doga|a i
na Dvoru.
Veliki deo i tih novih informacija nije bio za list,
ali ih je redakcija, {to }e re}i Ribnikar i Josimovi}, prosto gutala.
Evo nekih zna~ajnih datuma:
14. avgust, 1937.
Evo, proteklo je dve nedeqe od „krvave litije“ u kojoj
je najteè nastradao {aba~ki episkop dr Simeon Stankovi}, a Knez Namesnik Pavle tek se sada bliè zainteresovao za wegovo zdravqe! Da li za zdravqe ili da proveri kolika je uistinu „povreda“? Nije do{ao li~no, ali je uputio
u sanatorijum „@ivkovi}“ svoga sekretara A. Milenkovi}a, koji je posetio episkopa.
– Do{ao sam u ime Dvora da se li~no od vas, preosve}eni obavestim o celom tom nemilom doga|aju i va{oj povredi! – rekao mi je, kako je u{ao u moju sobu u sanatorijumu, taj gospodin kojega sam tada prvi put video – pri~ao mi
je danas vladika u ~etiri oka.
– Da nije do ove posete do{lo posle onog ~lanka u „Samoupravi“, koji je sutradan pre{tampalo i „Vreme“, a i kojem se prave aluzije da je po sredi simulirawe? – upitao sam
episkopa.
– Mo`da. Ali ja sam zahvalio Milenkovi}u za tu posetu i zamolio ga da odnese moj blagoslov i zahvalnost Knezu zbog wegove pa`we.
– O ~emu ste jo{ razgovarali?
– Zamolio sam Milenkovi}a da uveri Kneza da ni „Krvava litija“ ni sva borba Pravoslavne crkve nemaju nikakve veze sa politikom ve} imaju samo verski karakter. To
uostalom nije ni tradicija Srpske pravoslavne crkve. Ona
je bila uvek nacionalna, dràvotvorna i samo Srpska pravoslavna crkva...
– Preosve}eni, ne verujete vaqda da vam je Milenkovi} primio ta uveravawa za istinu, jo{ mawe Knez?!
– Za{to ne bi, kada je to su{ta istina?!
104
Vladika se malo zbunio i zamislio, a onda me upitao
kako sam ja uop{te doznao za tu posetu.
– Profesionalna tajna! no, ja znam i vi{e: da ste vi
bili i kod Kneza u audijenciji na „Brdu“ u Slovena~koj. I
to po li~noj inicijativi i sa znawem Sinoda, ili bar nekih
~lanova Sinoda... Mogu vam re}i da ste samo vi to krili, a
Dvoru je stalo da se o tome i pi{e...
– Ta~no je. Bio sam. To je zaista samo moja ideja. I ta~no je i to da se neki me|u nama sa tim nisu uop{te sloìli.
Smatrao sam za svoju du`nost da treba da zahvalim Knezu za
wegovo interesovawe. Tim pre {to se niko od ~lanova vlade
nije ni najmawe interesovao o mojoj povredi, nego su me, kao
{to i sami kaète, ~ak bedili da sam simulirao...
– Imao sam prilike da razgovaram sa nekim od va{ih
kolega arhijereja van Sinoda. Oni celu tu stvar smatraju,
oprostite mi za iskrenost, kao va{e ulagivawe Knezu za
slu~aj da uskoro do|e do izbora novog patrijarha... Tako }e
i narod protuma~iti ~im se za to sazna u {irim slojevima
onih koji vode konkordatsku borbu.
Episkop je sko~io, pobledeo, zamucao, i po~eo da se
krsti.
– Nisam ja Gavrilo Doì}, to wemu moète da kaète
da se ulaguje, ne samo Dvoru, nego i reìmu. Neki na{i arhijereji javno govore da se on, jo{ dok je Varnava leào na
mrtva~kom odru, sastajao tajno sa Stojadinovi}em i wegovim qudima i da je...
Slu{ao sam i ja te pri~e, prekinuo sam razjarenog
vladiku i malo mu „pomogao“:
– Pa to i wegovi Crnogorci kaù, da je stvar sigurna,
kao u vosku: on }e biti novi patrijarh, jer to ho}e i Kruna.
– A vi zaboravqate da postojimo i mi – Crkva?!
– Postojala je Crkva i kada je biran patrijarh Dimitrije i Varnava... Nego kad vi kaète da ste i{li po li~noj
inicijativi i u svoje ime, kako je do{lo do toga da vodite
tolike razgovore sa Knezom, Knegiwom, pa ~ak i sa mladim
Kraqem, kao {to ste se sami nekima hvalili?!
Vladika se opet uzrujao, pogledao me bled i gotovo zelen u licu, ponovo sko~io sa svoje stolice i rekao:
– Znate, gospodine Paunovi}u, ja dobro znam {ta je za
nas u~inio va{ list u ovoj na{oj pravednoj borbi, ja znam
105
{ta ste i vi li~no u~inili za nas, ja sam sa vama i ranije u
vi{e mahova razgovarao, ali da sam znao da }e na{ dijalog
i}i ovim tonom, verujte mi... Da li vi tako razgovarate i sa
preosve}enim Nikolajem, i sa visokopreosve}enim Dositejom, sa mitropolitom skopskim Josifom?!
– Ne vidim za{to sada vi uzimate sa mnom takav ton,
kad je do ove posete do{lo pomalo i na va{u li~nu inicijativu?! Kazali ste arhi|akonu Jeli}u da biste voleli da me
vidite...
Vladika se pro{etao po svojoj sobi, }utao neko vreme,
a onda, kada se savladao, nastavio sasvim pomirqivo:
– Oni koji su se sloìli sa mnom da odem po li~noj
èqi Knezu, smatrali su, kao i ja, da ipak treba malo ovaj
momenat iskoristiti i za op{tu stvar. Po{to se pretpostavqalo da }e se Knez interesovati detaqnije o crkvi i
crkvenim stvarima, u dogovoru sa Sinodom (?) poneo sam razna dokumenta koja su dokazivala da Srpska pravoslavna
crkva ima pravo {to zauzima ovakav stav u pitawu Konkordata i u pitawu dana{we vlade i mnogih drugih politi~kih
qudi na{e zemqe od ujediwewa na ovamo. Dobio sam ~ak i
direktive ta~ne Svetog Sinoda kako i {ta da odgovaram na
sva va`nija pitawa, ako budem pitan, i {ta treba da saop{tim Knezu.
Da malo~as vladika nije pao u onu nervozu zbog moga
„tona“, ja bih mu uputio i nekoliko drugih {kakqivih pitawa, u vezi s wegovim susretom s Knezom, na primer, da se
iza toga susreta ne krije èqa pojedinih arhijereja, ba{ iz
Sinoda, da vide kako je Knez primio onakav do~ek kada je
do{ao da se pokloni Varnavinim posmrtnim ostacima, a sa~ekali ga samo nekoliko sve{tenika bez ikakvog „protokola“. Umesto toga, pustih ga da govori ono {to sam misli da
treba da mi kaè. I on nastavi:
– Odmah zatim prijavio sam se mar{alatu dvora da budem primqen kod Kneza. Zamolio sam da to bude, ako je ikako mogu}no, negde oko ~etrnaestog avgusta. Me|utim, odmah
mi je javqeno, da }u biti primqen ve} desetog avgusta u deset i po ~asova pre podne, u dvorcu „Brdo“ u Krawu, u Sloveniji. I ja sam otputovao prvim ve~erwim vozom. Sa mnom
su putovali i dva sve{tenika: dr Maksim Savi} i prota
Vladimir Proti}, ~lanovi crkvenog suda u Beogradu. U
106
Krawu nas je do~ekao jedan oficir i odmah odveo u dvorac
„Brdo“. Moja pratwa ostala je u mar{alatu, a ja sam bio odmah primqen kod Kneza. Knez me je do~ekao stoje}i, vrlo
qubazno. Poqubio mi je ruku i odmah rekao:
– Izjavqujem svoju veliku àlost zbog nesre}e koja
vas je zadesila i svoje veliko zadovoqstvo {to vas vidim
opet zdravog.
Vladika onda nastavqa da pri~a:
– Po{to smo govorili nekoliko trenutaka stoje}i,
Knez me je zamolio da sednem, i onda je seo i sam, pa smo tako nastavili razgovor. Ja sam odmah izjavio da sam do{ao da
li~no objasnim svoj slu~aj i da uverim Kneza da sam ja i kao
episkop i kao po{ten ~ovek morao po}i u litiju. To je bio
jedan psiholo{ki momenat, jedan trenutak kada se ~ovek nalazi izme|u dve krajnosti: kukavi~luka i saose}awa sa narodom. Po{to nikada nisam bio kukavica, nisam hteo ni
ovoga puta da budem to, po{ao sam zajedno sa narodom. Smatrao sam da jedan arhijerej ne sme da bude arhijerej samo u
dobru i radosti nego i u muci, tim pre, kad tu muku podnosi
i narod.
– Pa ja sam tako i shvatio celu stvar! – odgovorio je
Knez.
– Va{e Kraqevsko Viso~anstvo – na to sam odgovorio
– ja sam ~ovek meka srca, dobronameran i dobro}udan, mislim da to i moje lice pokazuje da nisam nikakav revolucionar! Ali ono {to se dogodilo devetnaestog jula sa mnom,
sve{tenstvom i narodom, to je vi{e nego uàsno!
A onda sam Knezu u detaqima ispri~ao ceo slu~aj i
opisao sva nedela àndarmerije i policije. Knez je vrlo pa`qivo slu{ao i o~igledno bio jako impresioniran.
Kratko vreme obojica smo }utali i svaki svoju misao
u sebi drào. Po{to Knez ni{ta nije govorio, javio sam se
opet ja. Rekao sam:
– Dopustite mi da ovde saop{tim i neke ranije slu~ajeve Srpske pravoslavne crkve! Na{a Crkva i na{i arhijereji odavno su zlostavqani i poniàvani, vre|ani. Revolt koji je sada izbio, velikim delom posledica je i toga. Konkordat je do{ao samo kao posledwi udar od koga se, pored Crkve,
zatresao i narod. Ispri~a}u ovde samo nekoliko najkarakteristi~nijih, boqe re}i najdrasti~nijih slu~ajeva, koji su se
107
dogodili izme|u pojedinih arhijereja i biv{ih i sada{wih
ministara. Dok su ti isti ministri pred najobi~nijim katoli~kim sve{tenicima padali skoro na noge i odavali im sve
po~asti i sve predusretqivosti, dotle su srpsko sve{tenstvo i srpske velikodostojnike zapostavqali i direktno,
ponekad, maltretirali. U svoje vreme pokojni Sr{ki} pustio je starog patrijarha Dimitrija i ~etiri druga arhijereja da ga ~ekaju ~itav sat i po u wegovom predsedni~kom kabinetu, iako je poseta ve} ranije bila zakazana! A kad se najzad
pojavio, jedva je ne{to promrmqao kroz usta kao izviwewe
{to su ga toliko ~ekali. Me|utim, kad mu je sedi patrijarh
rekao radi ~ega su do{li, odgovorio je, na najbezo~niji na~in, da ne èli da o tome slu{a! I dodao da on o tim stvarima vi{e i boqe zna, i da }e biti onako kako on to misli. Dr
Dragi Jankovi} zahtevao je od mene, {aba~kog episkopa, prosto naprosto da korte{ujem za wega po Ma~vi. Ministar
prosvete sada{we vlade Dobrivoje Sto{ovi} pustio je jednom mene da ~ekam ~itav sat u wegovom kabinetu, i da me
ipak ne primi, ve} mi je poru~io preko svoga sekretara da
do|em sutra, da }e me onda primiti. To me je uàsno revoltiralo i ja sam se onda obratio Sto{ovi}u telefonom i rekao
mu da je to u najmawu ruku nekulturno... Izneo sam onda Knezu niz dokumenata iz kojih se vidi da je dràva du`na Srpskoj pravoslavnoj crkvi ogromne sume. Tako, na primer, u vezi sa agrarom, du`na je, otprilike, oko 3.400.000.000 dinara.
Za novu Patrijar{iju, za wenu zgradu, dràva nije dala ni
pare! Podignuta je od novca iz Sve{teni~kog fonda. A sve{tenici i ove svoje bedne plate neredovno primaju. Ima sve{tenika koji sluè za 900 dinara, pa ni to ne dobijaju na vreme. A, poznato je, da su na{i sve{tenici familijarni qudi
i da gotovo svaki ima bar po jedno dete...
– Devet stotina dinara?! To zaista nije ni{ta. A ja
sam mislio da je za Patrijar{iju i dràva dala novac? – rekao je zabrinuto Knez.
Od prvih dana kada se po~elo {aputati da je patrijarh
Varnava otrovan, dok je jo{ bio ìv, arhijereji, ili bar ve}ina wih, kad god bi se pomenulo neko stru~nije ispitivawe u tom pravcu, odlu~no su bili protiv toga pod raznim
izgovorima: da ne treba mu~iti bolesnika kome je i bez toga dosta patwi, da, iako bi se {to na{lo, oni koji su to u~i108
nili, na{li bi mogu}nost da to zata{kaju ili opovrgnu, i
tome sli~no. Najve}i deo arhijereja i sve{tenstva zaklawao se za crkvene kanone Srpske pravoslavne crkve. A kada je patrijarh umro, pogotovo su svi bili protiv toga. A jedan mi je jednom prilikom rekao, mislim da je to bio Platon: „Mi imamo vi{e ra~una da se o tome govori i da se u to
sumwa, nego da uzmemo sad i nau~no dokazujemo! Sumwa i
mrtav patrijarh ja~i su od svih dokaza i dokazivawa!“
Zato sam sada upitao vladiku Stankovi}a, da li je bilo govora i o toj temi, o Varnavinom trovawu?
Vladika je opet posko~io, i kao da meni upu}uje re~i,
kazao:
– Va{e Kraqevsko Veli~anstvo! Eto, govori se da }e
vlada da ekshumira patrijarhov le{?! – rekao sam, pa to bi
bio evropski skandal. To bi bio uàs! Ja Vas zakliwem, Va{e Kraqevsko Viso~anstvo, da tu bruku ne dopustite ni po
koju cenu. On se i onako namu~io mnogo, a ako im je bilo do
sekcirawa, to su mogli u~initi odmah posle smrti...
– Pa govori se da je otrovan! – rekao je neodre|eno Knez.
– Govori se, govorilo se to i ranije, i govori}e se jo{,
ali ja Vas molim da se zauzmete da se to ne radi, da se ne iskopava. Obe}ajte mi, ja Vas molim?!
– U~ini}u sve {to bude do mene! – odgovorio je Knez
kratko, ali prili~no ubedqivo.
Upitao sam onda vladiku:
– Je li bilo kakvog govora o takozvanom „jazu“, koji je,
kao {to znate, ne jednom spomiwan {irom zemqe, kad je re~
o odnosu pravoslavne crkve – Kruna, pri ~emu se pomiwalo
i Kneèvo ime, u vezi sa nekim wegovim nasledstvom, ili
tako ne{to?
– Ja to prvi put sada ~ujem. ali, ja sam bez obzira na
sve ostalo, rekao u jednom trenutku:
– Va{e Kraqevsko Viso~anstvo, ja vas uveravam, da
niko od nas arhijereja Srpske pravoslavne crkve nije protiv dinastije Kara|or|evi}a, da smo i u ovoj borbi vazda
odvajali dinastiju od svega, da smo uvek ~uvali tradiciju
Srpske pravoslavne crkve: nacionalnost i dràvotvornost, i naro~ito privrènost m o n a r h i j i. Takav na{
stav je od Nemawi}a!
Knez je ustao i smireno rekao:
109
– A ja uveravam Va{e Preosve{tenstvo, da sam i ja i
svi moji vrlo pobo`ni, vrlo religiozni!... Eto, da vidite
onog moga mladog, mla|eg sina, on Vam je pravi bogoslov. Da
ga samo presli{ate katihizis, pa da se za~udite kako sve
zna. I moja je èna vrlo pobo`na!...
Dugo sam imao utisak da o Konkordatu nisu ni razgovarali, mo`da iz uzajamne opreznosti, pa zato gotovo neu~tivo prekidoh vladi~ino pri~awe o „katihizisu“.
– A {ta bi sa Konkordatom? Kao da niste...
– O, ne! Ba{ kada sam govorio o privrènosti Srpske
pravoslavne crkve dinastiji Kara|or|evi} i monarhiji,
rekao sam!
– [to se ti~e Konkordata, ja Vas uveravam da mi nismo protiv Konkordata u na~elu; mada bi se, po mom mi{qewu, pitawe Katoli~ke crkve u na{oj zemqi moglo re{iti i interkonfensionalnim zakonima. Ali smo protiv
o v a k v o g Konkordata. Po na{em najdubqem uverewu, on
ide direktno i protiv dràve i protiv narodnosti na{e, i
protiv na{e Crkve. Bilo bi potrebno da Vam do sutra govorim detaqe iz tog nacrta, iz tog Konkordata, pa da Vam
pokaèm sve mnogobrojne nezgode i {tetne strane ovog
uàsnog ugovora sa Rimskom crkvom.
Knez je u me|uvremenu bio seo, ali se opet digao i
mirno rekao, ali tako kao da je hteo kazati: „Upamtite, za
to ja li~no nisam ni{ta kriv!“:
– Pa, znate, taj Konkordat redigovao je jo{ moj pokojni brat Aleksandar, a Bo{ko Jevti} ga je primio!
– Svejedno je, Va{e Kraqevsko Viso~anstvo, kako je
do{lo do wega; samo na{e je duboko uverewe da je to jedna
velika nesre}a za ceo na{ narod...
– Vi znate dobro da sam ja primio upravu zemqe u jednom
trenutku kada je bio u pitawu skoro integritet dràve. Moj
brat sigurno je imao mnogo poverewa u mene kada mi je ostavio u amanet zemqu i svoju porodicu, nasle|e svoje dece. Moja je jedina èqa da ja to poverewe opravdam i da predam wegovom nasledniku osiguranu zemqu. A vi vidite kakvo je stawe, i sigurno nije lako ni meni, niti je lako ni vladi...
– Mi to dobro znamo, i uvereni smo duboko u Va{u dobronamernost, pa Vas zato i molimo da budete blagonakloni
i prema nama, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da nas spa110
sete ovog nevi|enog zla, a na{a sveta crkva vrati}e Vam to ne
desetostruko, nego stostruko. Ona }e biti svuda i na svakom
mestu uz Vas, uz dinastiju, kao {to je i dosad uvek bila...
Vladika mi onda obja{wava: „Knez je sve pa`qivije
slu{ao moje re~i, ali je, me|utim, na mnoge moje izjave, }utao; mada se videlo da je bio, u nekom smislu, duboko impresioniran!... A ja sam onda sakupio snage i pre{ao na jedno,
za nas dana{we ~lanove Sinoda, vrlo {kakqivo pitawe: na
Kneèv dolazak da se pokloni patrijarhovim posmrtnim
ostacima!“.
– Molimo Va{e Kraqevsko Viso~anstvo da ne mislite da je imalo neke zlonamernosti sa na{e strane prilikom
Va{eg dolaska pred odar Blaènopo~iv{eg Patrijarha
Varnave. Kasno smo bili obave{teni da dolazite, i tako se
dogodilo da Vas je sa~ekao samo stare{ina crkve. Ovo Vam
govorim zato, {to su se pronosili glasovi kako smo se namerno uzdràli da Vas sa~ekamo; zbog toga {to nismo, u
svoje vreme, bili primqeni u audijenciju kod Vas.
Knez je ustao, ali rekao kao za sebe:
– E, ta kobna audijencija!...
Onda se okrenuo meni i nastavio malo povi{enim
glasom:
– Ja Vas najiskrenije uveravam da je to bio samo puki
slu~aj {to niste mogli biti primqeni u audijenciju! Po{to sam opet bio poboleo od jedne bolesti u le|ima...
– Da li ste ~uli za tu bolest?
– Nisam!
– Oti{ao sam na {est dana u [vajcarsku da se konsultujem sa svojim lekarom. I kad sam se vratio, zatekao sam na
stolu, me|u svojom li~nom po{tom, i to pismo. Me|utim,
ve} je bilo kasno. Za tu audijenciju niko nije do tada znao,
po{to niko nije smeo ni da otvara moju li~nu po{tu. Ja jako àlim {to je tako bilo, a jo{ vi{e {to se pomislilo da
ja namerno nisam hteo da primim ~lanove Svetog Sinoda!
Upitao sam vladiku:
– A je li bilo re~i o Stojadinovi}u i wegovoj vladi?
– I ja i Knez, o~igledno, ~uvali smo se da se ne dotaknemo toga {kakqivog pitawa – direktno opstanak vlade i
iskqu~ewe onih koji su glasali za Konkordat. Ja sam to ~inio da ne bi izgledalo da ova moja poseta ima politi~ki
111
karakter, pa sam se trudio da ostanem u granicama informativnosti.
– Govori se da ste se videli i sa mladim Kraqem? – rekao sam vladici.
– I to znate?!... Na rastanku zamolio sam Kneza da mi
omogu}i susret s Kraqem. I on mi je obe}ao. Sutradan, pre
podne, ta mi je molba usli{ena: sreo sam se s Kraqem u prisustvu Kneza, Knegiwe i Kneèvi}a. Kraq je, o~igledno, bio
posebno odeven za taj susret; jer su mi u mar{alatu rekli da
ide uvek sasvim sportski odeven. Susret je, bar za mene, bio
vrlo dirqiv. Posle toga seli smo napoqu pod jedno drvo i u
prisustvu Kneza, Kwegiwe i Kneèvi}a, ispri~ao sam mladom Kraqu sadràj jedne engleske kwige za omladinu, koju je
kod nas preveo pokojni prota Aleksa Ili} sa ruskog prevoda – Pobedonosceva, a koja nosi naslov: „Istorija detiwe du{e, ili ìvot bez Boga“. U toj kwizi se govori o jednom bogatom de~aku koga su roditeqi vaspitavali u ateisti~kom
duhu i mislili da }e ga tako usre}iti. Me|utim, mali{an je
u dvanaestoj godini, do{av{i jednoga dana slu~ajno na grobqe, po~eo da razmi{qa o ìvotu i Bogu, i najzad zavr{io
tragi~no, na taj na~in {to je izvr{io samoubistvo!
Vladika obja{wava onda:
– I Kraq i Knez i Knegiwa slu{ali su moje pri~awe
sa velikim interesovawem. A na kraju Knegiwa me je zamolila da joj nabavim {to pre tu kwigu za mladog Kraqa. I
dodala da je i ona vrlo pobo`na. Ta wena izjava dobro mi je
do{la, pa sam se ma{io svoje torbe i podelio svima po jedan krsti} i po jednu Bibliju.
Vladika mi onda kaè:
– Audijencija je trajala ~itav sat i po. Imao sam utisak da je Knez bio zadovoqan mojom posetom. Na rastanku
Knez mi je jo{ jednom izjavio svoje veliko àqewe za slu~aj od 19. jula i svoju radost {to me vidi zdrava. I ponovo
me poqubio u ruku i ispratio me sa jo{ ve}om qubazno{}u
nego {to me do~ekao.
– Kakav je utisak ostavio na Vas mladi Kraq? Govore
da nije mnogo ozbiqan za svoj uzrast?
– Dok su kneèvi}i davali utisak prave dece, mladi
Kraq se drào vrlo dostojanstveno bar preda mnom. Na mene je ostavio dubok utisak...
112
– Vi ste, kaète, ostali sat i po u audijenciji, a {ta
su za to vreme radili va{i pratioci, ~ekali vas u mar{alatu?
– O, ne! Oni su vr{ili svoju misiju. Dok sam ja obave{tavao Kneza, prirodno, sa svim potrebnim obzirom, wih
dvojica, moja pratwa, Savi} i Proti}, govorili su otvoreno o svemu u vezi sa Konkordatom, patrijarhovom bole{}u
i smr}u, i naro~ito, o „krvavoj litiji“, svesni da mnogo
{to{ta od toga mora sti}i i do Kneza ve} istog dana.
– Jeste li poslali Kraqu kwigu?
– Ve} sutradan.
– [ta mislite, kako }e se stvari razvijati daqe izme|u Crkve i Krune?
– Imam ose}aj da sam u~inio dobar utisak na Kneza, i
da }e Knez uskoro poku{ati da razgovara sa Sinodom, i to
vrlo verovatno preko mene.
16. avgust 1937. Beograd
Mitropolit Dositej ispri~ao mi je danas slede}e:
– Po{to se nismo videli poduè, u ~etiri oka vam saop{tavam da obavestite redakciju, da sam ovih dana primio
u posetu dr Milana Grola.
– Po ~ijoj èqi?
– Po wegovoj, naravno, a i ja sam sâm pomi{qao da ga
vidim malo, posle onoga {to se dogodilo za vreme litije u
Mladenovcu. Grol mi je tada rekao:
– Va{a Svetosti, posle Mladenovca kqu~eve od crkve
drì narod u svojim rukama. I odsada arhijereji i Crkva
pravoslavna uop{te treba da idu samo s narodom. Onaj ko to
bude ~inio, u~ini}e dobro. A onaj ko za stopu bude po{ao
natrag, ne}e u~initi dobro ni sebi ni Crkvi...
Mitropolit je onda neko vreme }utao, i kao da je u pameti prebirao {ta mu je sve Grol rekao i {ta bi on od toga trebalo meni da kaè, odnosno „Politici“, dodao, malo
neodre|eno, ali odlu~no i ozbiqno:
– Jednom re~ju, dragi moj, stvari uzimaju {ire razmere. Pored pitawa Konkordata, iskrsavaju i druga pitawa
zbog kojih se narod buni...
113
18. avgust 1937.
Po{to se situacija u narodu sve vi{e zao{travala a
cenzura sve ja~e priteè {tampu, naro~ito „Politiku“,
Vlada Ribnikar je danas posetio predsednika vlade dr Milana Stojadinovi}a i razgovarao sa wim dosta dugo. Primio ga je u jedan ~as po podne.
Za ovu posetu, sem politi~kih saradnika, Milivoja
Popovi}a i @ivana Mitrovi}a, koji su ugovorili taj susret, izgleda, niko drugi nije znao, mislim na novinare. Video sam to po tome, {to ve~eras, kada me je Radoje Josimovi} pozvao u direktorovu sobu, zatekoh na vratima Dragog,
sluìteqa, kome Radoje re~e:
– îka Dragi, mi }emo zatvoriti iznutra ova vrata
direktorove kancelarije, a @i}a i Pop (Mitrovi} i Popovi}) neka u|u iz Vlastine kancelarije (sekretar redakcije u to vreme, Vlastimir Petkovi}, ina~e pre toga
glavni skup{tinski izve{ta~ dugo godina – prim. S. P.).
Treba ne{to va`no da razgovaramo i kucamo sa Slavom
Bivec...
– Dok se vodio ovaj razgovor s Dragim, nai|o{e Mitrovi} i Popovi}. I ako su znali da sam ja gotovo svakodnevno u sli~nim situacijama s direktorom i Radojem, zbog
Konkordata, da se zatvaramo i uzajamno obave{tavamo, pogleda{e me obojica nekako iznena|eno. Imao sam utisak da
im se ~ini kao da zakora~ujem u wihovu „nahiju“ mada ja jo{
nisam pojma imao o ~emu }e biti re~, i otkud tolika konspirativnost? (Kasnije sam saznao, iz Vladinog pri~awa,
da je toga dana imao neprijatan razgovor sa glavnim urednikom Jovanom Tanovi}em, koji se bio nakresao i negde govorio ne{to o Stojadinovi}u i cenzuri, u ime wegovo, Vladino, pa su sad hteli da izbegnu, da ne bude ovde).
– Pozvao sam vas da vam ispri~am svoj razgovor sa
predsednikom vlade. Ja }u ne{to iz toga razgovora saop{titi i Joci i Di{i (Tanovi}u i Stevanovi}u, akcionerima), ali sada ho}u da vama ispri~am sve, da vidite kako
stvar stoji sa nama i vladom, i da se, prema tome, ravnamo
ubudu}e... Odmah vam moram re}i da ja mnogo ne o~ekujem od
ove posete, ali mi je milo {to sam oti{ao i rekao neke
stvari. Ne{to sli~no treba re}i i popovima. Posle }emo
114
ugovoriti i jedan sastanak sa Dositejem. Samo, naravno, u
najdubqoj konspiraciji.
– Ako misli{ da }e ova tvoja poseta Milan~etu ostati tajna, vara{ se. Ve~eras }e ve} brujati, ne samo Beograd,
nego i provincija, bez obzira {ta ste razgovarali – kaè
Radoje.
– Dobro! Ne moramo mi to da trubimo... Stojadinovi}
me je do~ekao qubazno, {to ranije, kada smo vodili sli~ne
razgovore, nije bio slu~aj, ali me je odmah upitao:
– Za{to se „Politika“ zaverila da me ru{i?!
– To nije ta~no! – odgovorio sam ja. Ali je stawe u narodu takvo da „Politika“ i po svojoj tradiciji, i po zdravoj
logici, mora da bude uz narod, koji je opet uz Pravoslavnu
crkvu...
– Da, uz Pravoslavnu crkvu, a crkva je uz... nije dovr{io ali je, o~igledno, hteo re}i uz opoziciju i komuniste,
jer je prstom napravio u vazduhu srp i ~eki}.
– Potrebno je, dakle, da vi na nekakav na~in zadovoqite narod i crkvu, pa }e onda i „Politika“ druga~ije dràwe zauzeti. U drugom slu~aju „Politika“ bi se srozala
kao i „Vreme“ i narod bi do{ao da porazbija redakciji prozore i nazove wene urednike i vlasnike izdajicama i pla}enicima!...
– Nije istina da je „Vreme“ opalo! Ide ono dobro! –
odgovorio je odlu~no Stojadinovi}.
– Ja sam ~uo da }e do}i do neke rekonstrukcije vlade,
pa ako je to ta~no, mislim da bi najpre trebalo ukloniti
Koro{eca, koji je najvi{e, kao katoli~ki sve{tenik, zlim
zaduìo i narod i {tampu i Srpsku crkvu!...
– O tome ne moè biti re~i! – Jer je dr Koro{ec potreban zemqi...
– Prema situaciji u narodu, ja mislim da vi morate
Konkordat povu}i, pa kada je tako, treba {to pre dati neku
izjavu, da ga se odri~ete, to da se narod koliko toliko smiri, a sa wim i Crkva!
– Iz dràvnih razloga Konkordat mora pro}i. Uostalom, nije to ni moje ni Jevti}evo (Bo{ko Jevti}, biv{i
predsednik vlade) delo. To je delo Kraqa Aleksandra, koji
je mislio da }e na taj na~in pridobiti ne samo katoli~ko
sve{tenstvo, nego i Hrvate, i tako posti}i mir u zemqi...
115
Ja sam i sam znao da je Konkordat nepopularna stvar, pa sam
ga drào u fioci dve godine, ali sam ga najzad morao izneti. [to se ti~e Moskatele (katoli~ki stru~wak za konkordate s Vatikanom) wega je, tako|e, prona{ao sam pokojni
Kraq Aleksandar... Uostalom, ja sam ovaj Konkordat, u svoje vreme, slao Svetom Sinodu, ali oni nisu dali svoje mi{qewe...
– Pa, dobro, vi ne}ete da povu~ete Konkordat, a vidite {ta se radi u Mladenovcu (do{lo je bilo do krvi izme|u
protivnika Konkordata i vladinih pristalica „jezerovaca“), i celoj zemqi!
– Ja na te stvari gledam sasvim druga~ije. Nije to nikakav narodni revolt. To je sve organizovano. Uostalom, to
sve zavisi od samih poslanika Jugoslovenske radikalne zajednice – JRZ; ukoliko je koji poslanik nov~ano sigurniji u
doti~nom srezu, utoliko je ve}i mir. Eto, Ilija Mihailovi} je prosuo u Mladenovcu pare, a i zato je do{lo do ove gu`ve. Najzad, ja ne}u da popustim Sinodu, jer je ovde u pitawu dràva i dràvna stvar. Uostalom, ja nisam dopu{tao
nikom da mi stoji nad glavom. Nisam hteo da budem ni Perin (general @ivkovi}) predsednik vlade, pa ne}u da budem
ni predsednik vlade Svetog Sinoda.
– Onda znajte da }emo mi i daqe zauzimati ovakav stav
prema Konkordatu, odnosno i}i }emo i daqe sa narodom i
crkvom, pa makar nas i daqe zabrawivali... Ali, treba da
znate, da ne bi ni za vas bilo dobro, kada bi svi listovi u
jedan glas pisali pohvale...
– Ja mislim da „Politika“ treba da postoji po svaku
cenu. Jednoj dràvi kao {to je na{a potrebna su bar dva ve}a dnevnika. Jedan koji }e i}i uz vladu, i jedan nezavisan,
bogat, kao {to je „Politika“ koji }e i}i ulevo s opozicijom. Onom listu koji ide uz vladu, vlada mora da bude naklowena vi{e, pa ~ak da ga i materijalno pomaè. A {to se ti~e onog drugog lista, u ovom slu~aju „Politike“, wemu niko
ni{ta ne}e u~initi, ako on u ovim odsudnim trenucima, kada je u pitawu dràva, bude na strani vlade. Evo, ja sam se
nadao da }e me „Politika“ i u pitawu Konkordata potpomagati, jer je to dràvna stvar, ali sam se prevario. Ja ~ak èlim da postoji jedan list koji }e voditi svoju politiku, kada se ti~e na{ih unutra{wih prilika, tako da mu se u od116
sudnom trenutku, kada se ti~e spoqne politike, moè vi{e
verovati u inostranstvu... Dakle, ja ne èlim da ru{im
„Politiku“, ve} Joca Tanovi} pri~a svuda po Beogradu kako }e „Politika“ mene da sru{i...
– Ja vam ~estitam na takvom gledi{tu, i uveravam vas
da ste vi prvi predsednik vlade koji je tako shvatio ulogu
{tampe, samo bi trebalo da to i primewujete... Pitawe
Konkordata mi nismo videli onako kao {to vlada gleda,
ve} kao {to gleda narod i crkva i zato smo zauzeli ovakav
stav i zauzima}emo ga i daqe. Za nas je ovo narodna stvar!
– Ja sam „Politiku“ zabranio dva puta, radi opomene,
jer sam bio uveren da vi ne ga|ate mene li~no i moju vladu,
ve} dràvu i dràvnu politiku. [to se mene li~no ti~e, vi
me moète i napadati i podmetati mi nogu, ali dràva mora ostati netaknuta.
– Sve zavisi od toga kako se na stvari gleda i {ta se
podrazumeva pod dràvom i dràvnom potrebom.
Stojadinovi} je ustao, boqe re}i sko~io. Pomislio
sam da tim ho}e samo da mi kaè da je na{ razgovor zavr{en
ovakvim mojim „komentarom“ na wegove posledwe re~i o zabrani „Politike“, ali on se oborio na „Pravdu“:
– Eto, na primer, {ta pi{u Soki}i, majku im winu, {ta
pi{e „Pravda“? A pre dve-tri nedeqe dao sam im tri miliona dinara!... Dodu{e, Miloje (Soki}, narodni poslanik i jedan od urednika „Pravde“) kada je video da ja ne}u da idem sa
vlasti, ve} je po~eo da pri~a po varo{i, kako treba sti{avati strasti... Me|utim, odsada }u ja druga~ije sa wim!...
– Ja sam bio zadovoqan i onim {to sam ~uo i onim {to
sam kazao – zavr{io je Vlada Ribnikar. – Jer sad bar znamo
ta~no {ta vlada misli, a i vladi je jasan na{ stav. [to se
ti~e Stojadinovi}a, od prvih re~i do kraja na{eg razgovora, uprkos svoj wegovoj èqi da se pokaè mo}an i neustra{iv, imao sam utisak da mu nimalo nije lako. I ne samo to,
kada smo se opra{tali, u~inilo mi se da sam i na wegovom
izrazu lica pro~itao ne{to {to bi se moglo protuma~iti:
„[ta mi je, do |avola, bio potreban uop{te ovaj razgovor!...
I {ta sam sve kazao?!...“ Iako je bio okrenut prema meni,
dok mi je pruào ruku, ~inilo mi se da gleda nekud iza sebe,
da misli o ne~em sasvim drugom, ali vrlo neprijatnom kao
da ga je neko uhvatio za gu{u, pa sada ho}e da se izdi{e i
117
traì izlaz na vazduh... Ali kada sam se na{ao na ulici, najednom sam se upla{io i po~eo da se osvr}em, da ne po{aqe
za mnom agente da me uhapse... Jo{ vi{e sam se po~eo pla{iti za list i gotovo se pokajao {to sam i{ao mada me je to
malo popustilo posle razgovora s nekim prijateqima
k u } e . [ta vi o svemu ovome mislite?!
Radoje i @ivan misle da je ovaj susret bio stoprocentno u na{u korist, da je digao ugled ne samo listu, nego i
Vladi Ribnikaru, o kome se govorilo da se uop{te ne brine o listu, nego iz dosade „crta glave“ i sastaje se sa prijateqima kwièvnicima i muzi~arima, {to mu je Radoje, naravno, i kazao na svoj polu{aqiv na~in, citiraju}i, toboè, Jocino i Di{ino mi{qewe, kada se naqute na wega. Ja
i Pop smo }utali. Priznajem, osetio sam neki neopisiv
strah. Pla{io sam se i za Vladu i za list, strahovao sam i
za svoju koù, zbog svega onoga {to sam radio i {to radim
kao novinar u odnosu na Konkordat...
19. avgust 1937. godina
Bio sam kasno ve~eras u Patrijar{iji. Pozvao me mitropolit Dositej, zamenik patrijarha, „hitno“. Kod telefonske centrale sa~ekao me je jedan mla|i monah, koga sam
sada prvi put video u Patrijar{iji.
– Vi ste iz „Politike“?
– Da!
– êka vas Wegova Svetost! (tako se tituli{e samo
patrijarh).
– Mislite Visokopreosve}eni mitropolit Dositej?
– Da!... Ali on vas ~eka u patrijar{ijskom kabinetu! –
rekao je mladi}, malo kao uvre|en, {to ga ja „ispravqam“.
– Molim, molim! Prijavite me!...
– U patrijar{iji je bila ti{ina, kao da nikoga ìvoga u woj nema. Tek kada sam se na{ao blizu kabineta, ~uo
sam kako {kripnu{e jedna, pa onda jo{ dvoja vrata. Znao
sam, to su ~lanovi Sinoda ili wihovi |akoni primetili da
neko dolazi mitropolitu u posetu, pa su hteli, vaqda da
„provire“ da vide ko je. Ali, bilo im je uzalud, ako su to i
hteli, jer su svi gorwi hodnici bili neosvetqeni.
118
– Ja }u vas prijaviti... ali po{to }ete vi svakako ostati duè, molim vas iza|ite sami, vrata }e dole biti samo
pritvorena, centrala je iskqu~ena no}u, kod we ne}e biti
nikoga, – obratio mi se pratilac, ali poluglasno, kao da se
i sam pla{i da nas neko od onih no}nih „utvara“ ne ~uje.
– Molim, nije mi prvi put!...
Mitropolit me je do~ekao na vratima. Pruìo mi ruku, ali ne da je poqubim, nego da se pozdravimo. Onda me je
zagrlio i poqubio.
– Da mi nije vas iz „Politike“ da se posavetujem, ne
znam {ta bih sa ovim mojim mantijama. Svako ima neku svoju ra~unicu, a svi zajedno misle da je meni stalo da po svaku
cenu ostanem ovde gde sam, da ja budem patrijarh...
Vrata su se ve} bila zatvorila, samo da doma}in sedne. Ali, mitropolit me za trenutak ostavi, pri|e polako
vratima i oslu{nu! Bio sam iznena|en, tim pre {to me, izuzetno, ve~eras do~ekao sa kamilavkom na glavi, mada je u
kabinetu, kako ina~e postupa samo kad mu u posetu dolaze
zvani~ni, ne „familijarni“ kao ja. [ta li to treba da zna~i? – pitao sam se. Slika mi je izgledala pomalo sme{na,
pomalo tu`na. O~igledno je po sredi neka strepwa! Ali od
koga i zbog ~ega? Mitropolit me izvede brzo iz nedoumice:
– Znate, sinko moj, nikome vi{e nije verovati! Sve mi
se vi{e ~ini da se svuda oko mene na~uqilo stotine u{iju!
Svi mi se prave prijateqi, a svi me uhode. I ko bi znao za
~iji ra~un. Jer nije vi{e ovde pitawe samo Stojadinovi}a
i Konkordata, nego patrijar{ijskog prestola i...
– Ko je ovaj mladi monah? – upitah u ~udu.
– Ko bi ga znao! Doveo ga Josif...
– Pa zar mitropolit Josif nije va{ prijateq?...
– Zna{, kako je, pre~a je uvek ko{uqa.. Nego, da ostavimo to! Zvao sam vas da vam ispri~am ne{to o jednom vrlo
va`nom susretu, koji sam imao danas. Preko jedne gospo|e
iz Kola srpskih sestara sastao sam se sa ministrom Dvora
Milanom Anti}em. Na wegov zahtev. Mi smo stari poznanici. I mislio sam da mi je prijateq, ali...
– Ali, {ta?!
– Pozvao me je u ima Kneza Pavla.. Knezu je stalo da se
sastane sa mnom, ali... Ja sam ispri~ao Anti}u sve {ta se
doga|alo ovih meseci sa Crkvom i narodom. Mnogo {to{ta
119
on je i sam znao. Pri~ao sam, pri~ao izbegavaju}i stalno da
kaèm ono {to sam imao na umu, ~im sam ~uo za{to sam pozvan.
I kada vi{e nisam mogao ni{ta novo da izmislim, ~ime bih odlagao taj, za mene neprijatan trenutak, okrenuo
sam se Anti}u, pogledao ga pravo u o~i i rekao: „@alim,
ali ja niti ho}u, niti smem da se sastajem, ni sa znawem ni
bez znawa Crkve i naroda sa Knezom koji ipak drì sve niti u svojim rukama i mogao je, dodu{e, da je hteo, mnogo {to{ta spre~iti, da se ne desi, kao {to se, na àlost, desilo...
Na àlost, i na na{u sramotu op{tu...“
Mitropolit onda sko~i sa svoje foteqe, pri|e ponovo vratima, kao da bi jo{ jednom da proveri, da li, mo`da,
nema ipak nekoga iza wih, i onda mi glasno re~e:
– Ali, zna{ (retko kada bi me oslovio sa „ti“) {ta se
zbilo?! Dok sam ja strepeo {ta }e mi Anti} re}i na tu moju „drskost“ da odbijem vi|ewe sa Knezom, on se diè, pri|e mi ruci, poqubi je i re~e: „Va{a Svetosti (!!!) takva odluka je dostojna mesta na kojem danas sedite... Neka da Bog,
da na tom mestu dugo jo{ sedite!... I ja se ne bih sastao! Za{to da pustim Kneza, da vadi kestewe za ra~un j e d n o g
Milana Stojadinovi}a!...“
Mitropolit onda dodade:
– I nije mi dao da kaèm vi{e ni re~i, poqubio mi je
jo{ jednom ruku, ja wega u obraz, i tako smo se rastali...
[ta kaète, moj sinko, vi na to?... Recite mi onako kako ja
ovde nekom oko m o g a Dvora da verujem?! Ko zna {ta ovi
moji oko mene govore iza mojih le|a, ~ak i kada im dam neku odre|enu misiju, kao ovo Knez svome upravniku...
Bila je dobro pro{la pono} kada sam se na{ao ponovo na ulici }utqivog, bezqudnog Beograda. Ali, na prvom
uglu prema Savi natrapah na neku poluzaspalu qudsku priliku, koja je dremala oslowena na zid prve zgrade do Patrijar{ije. Nije mi bilo potrebno da mnogo razmi{qam! To je
bio neko od onih nesre}nika {to su posledwih nedeqa danno} virili iza uglova oko Saborne crkve i Patrijar{ije,
da proveravaju ko ovamo dolazi. Bio je to neki stariji ~ovek, bled, bole{qiv, neuhrawen. Ne znam da li me je poznao,
ili je bio dremqiv, tek pro|oh bez ikakvih komplikacija i
legitimisawa.
120
No}u izme|u 20. i 21. avgusta sreo sam se slu~ajno na
Dediwu u restoranu „Mi{i}“ sa {efom op{te policije
Dragim Jovanovi}em. Ja sam bio do{ao ovamo da se na|em u
restoranu sa nekim svojim dru{tvom, on je, veli, iza{ao da
se „izluftira“. Tom prilikom, u razgovoru, rekao mi je, da
on ima neko pismo jednog od arhijereja u kojem se kaè da bi
ovu zemqu mogao da spase samo Petar @ivkovi}. On li~no,
me|utim, misli da se situacija moè re{iti samo na dva na~ina: ili da pro|e Konkordat, a da se stvore koncentracioni logori sa deset, petnaest hiqada interniraca, koji bi
bili pohap{eni odmah, ili da se skine s dnevnog reda Konkordat, ali da se sve veroispovesti „razjure“ od dràve.
Rekao je jo{ i to, da je stawe u zemqi vrlo ozbiqno, da je on
zbog toga i nastojao da ne do|e do zvani~nog do~eka predsednika vlade kada se vra}ao s odmora, i da je taj do~ek, kako je
u prvo vreme bio zami{qen, bio glupost. On je bio gotov da
ga zabrani, ~ak i da su jerezovci hteli da ga po svaku cenu
prirede, jer je bio ube|en da bi do{lo do krvi.
Na moje pitawe, kako je shvatio govor dr Antona Koro{eca, ministra unutra{wih dela, koji je zamewivao dr
M. Stojadinovi}a, u wegovom odsustvu, kao najstariji, kojom je prilikom Koro{ec nazvao Stojadinovi}a „svojim vo|om“, odgovorio je da on misli da je Koro{ec hteo na taj na~in da poja~a pozicije svoje struje u vladi, a da gurne u stranu drugu struju. Me|utim, kada sam mu rekao da je u novinarskim krugovima govor Koro{eca shva}en druga~ije, naime,
kao da je Koro{ec imao nameru da kaè Stojadinovi}u: „Ti
si na{ vo|a, ti si i kriv za sve ovo {to se doga|a u zemqi,
mi tebe slu{amo i izvr{avamo tvoje naredbe, ergo, peremo
ruke od svih tvojih nedela koja su pod tvojom vladom izvr{ena!“. Jovanovi} se malo zamislio, i imao sam utisak da je
bio gotov da i sam u to poveruje. Mahnuo je rukom, pogledao
me ispitiva~ki pravo u o~i, pruìo mi ruku da se oprostimo, i bez re~i krenuo put Rumunske ulice, a ja u grad.
Gledao sam ovog ~oveka, koga mnogi „policajci“ i opozicionari gledaju s nipoda{tavawem. Smatraju ga ~ak ograni~enim i te{kom neznalicom mada je, mislim, svr{eni
pravnik. Bio je odeven kao i gotovo uvek: tip-top! Obi~nim
danom u teget, crno ili neke sli~ne boje odelu s belom ko{uqom, krutom kragnom, svilenom kravatom s zlatnom
121
iglom, prslukom, ispeglan, kao da se vazda tek toga momenta
obukao, sa lakovanim ili {evro-koè cipelama, ne jednom
i sa gama{nama na obu}i. Mawe-vi{e uvek je imao na glavi
crni „diplomatski“ {e{ir, tamne boje, ili neke druge samo ve}eg oboda. Nikada nije bio bez {tapa u ruci, ili ki{obrana, niti bez rukavica. Iako je po svome pozivu morao
da se druì najvi{e sa „barabama“ nikada ga nisam ~uo da
opsuje, da digne glas. Imao je manire vaspitanog ~oveka,
ali, to se nekako uvek ose}alo kao nakalemqeno, nikada to
nije ostavqalo utisak ne~eg uro|enog. Iza tih „finih“ manira, ne znam kako, virio je policajac, i to ne onaj najvi{eg
tipa, administrativac, nego „{ef agenata“, prakti~ar, i
{to je najva`nije, koji moè danas-sutra, da sluì isto tako ovome koga goni, kao {to sluì i ovome u ~ije ime sada
to ~ini! U sve~anim prilikama, prilikom do~eka ili nekih ve}ih ceremonija u skup{tini, crkvi ili oko dvora,
bio bi vazda odeven po protokolu: crni sako, pantalone na
{trafte i sve ostalo {to uz to ide daqe; naj~e{}e, bio je
boqe odeven po stroèm propisu, nego neki u ~ije ime je
odràvao red i ~uvao bezbednost.
Li~no ja ne znam mnogo o wegovom ìvotu i poreklu.
Ali sam za wegovo ime ~uo davno, jo{ kao student, dok sam
stanovao u zajedni~koj sobi u Novopazarskoj ulici na ûburi, sa jo{ dva studenta koji su obojica imali isto prezime
– Miti}, mada su bili idejno-politi~ki na sasvim suprotnim stanama: jedan je bio radikal, profesionalni agent,
drugi komunista, i to istaknuti. Obojica su ga ~esto spomiwali, ali, koliko se se}am, ni jedan ni drugi nikada po ne~em dobrom. Agent se àlio da je, kao stare{ina, nemilosrdan, da je u stawu da ih drì satima na najve}oj me}avi, ne
bi li nekoga uhvatili ili ne{to doku~ili. Komunista je
iskusio ~ak i wegov korba~ nekoliko puta prilikom saslu{avawa posle nekih demonstracija na fakultetu. Kad sam
ga ja, prvo kao student, na nekim demonstracijama prvi put
video, u~inio mi se stra{an, kada sam ga posle, kao novinar
upoznao, sa mnom se pona{ao nekako u rukavicama.
Ponekad sam bio i vrlo iznena|en sa kakvom ozbiqno{}u i otvoreno{}u sa mnom govori. Ne se}am se da mi je
ikada rekao „molim vas neka ovo ostane samo za vas, ili,
sli~no“. Naprotiv, mnogo puta mi je kazao: „Pa neka ovo
122
znaju i oni va{i komunisti u ku}i!“. Wegova „fino}a“ i
otvorenost poja~ana je prema meni osobito otkada sam po~eo voditi crkvenu rubriku. Imao sam utisak da zna dosta o
mojim vezama sa arhijerejima, koje su u ve}ini slu~ajeva prelazile okvire poslovnosti i bile pravo prijateqstvo. Samo nikada nije poku{ao da me i{ta upita o wima, ali je mnogo puta, onako uzgred, poslao poneku poruku i wima: „Pa kaìte gospodinu Dositeju da smo se sreli, i da ja uprkos poloàju na kome sedim, imam prema wemu izuzetno po{tovawe, i svestan sam kako je ogroman teret sebi stavio na le|a!“
Danas, dok mi je govorio, ja sam se opet u sebi pitao,
~iji je utisak o wemu ta~an: onaj {to kruì me|u wegovim
kolegama ili se radi o ~oveku, koji, da bi postigao svoje ciqeve, ponekad i sam namerno ~ini neke gestove, da se wegova stvarna li~nost ne bi videla. Ili boqe re}i, u pitawu
je okoreli policajac, pokvarewak, sposoban na svaku gadost, samo sve to sprovodi na svojevrstan „fini“ na~in.
Razmi{qaju}i tako o wemu, dok sam i{ao prema Beogradu, najednom se upla{ih od toga ~oveka, naro~ito od
ovog ve~era{weg susreta; ~inilo mi se kao da je do{ao ovamo da mene uhodi, zbog popova ili zbog ne~eg drugog. Najednom mi je bilo ~udno kako smo se mi tako i u to doba ovde
sreli! Jo{ vi{e sam se ~udio kud je on krenuo daqe! A sve
ono {to mi je rekao ~inilo mi se vrlo lukavim, da je govorio kao ~ovek koji ima iza sebe i nekoga vi{eg od predsednika vlade, nekoga od namesnika ili mo`da ~ak i Kneza!...
Oti{ao sam u redakciju, potraìo deùrnog, ali nisam tamo nikoga zatekao, pa sam po{ao ku}i nespokojan, gotovo upla{en!...
Zaprepa{}en sam bio danas u podne, kada su mi u redakciji rekli, da je jutros u zoru upala policija u na{u
{tampariju i tragala za nekim studentima koji rade u
ekspediciji, a, toboè, u dosluhu sa nekim slaga~ima no}ne
smene, {tampaju na oglasnom tiglu letke protiv vlade.
Upalo je, vele, preko dvadeset agenata, a wima je rukovodio
niko mawe, nego Dragi Jovanovi}! Nisu ni{ta prona{li...
123
20. avgust 1937. godine
Posledwih nekoliko dana posetile su Visokopreosve}enog Dositeja mnoge vi|ene politi~ke li~nosti i drugi Beogra|ani. Mnogi su dolazili samo da bi dobili informacije od wega, dok su se drugi pojavqivali da bi wega
informisali. Najve}i deo, me|utim, bio je onih koji su, pod
raznim izgovorima, ovla{}eno ili neovla{}eno, poku{avali da osokole Dositeja na neke pregovore sa dana{wim
vlastodr{cima radi smirewa „duhova“.
Posle povratka iz Slovenije, gde je bio u audijenciji
kod Kneza, predsednik Beogradske op{tine Vlada Ili},
u~inio je posetu Dositeju 20. avgusta u tri i ~etvrt popodne, i ostao kod wega sve do ~etiri ~asa. Tom prilikom Ili}
je ispri~ao Dositeju, u poverewu i prijateqstvu, gotovo
ceo svoj razgovor sa Knezom. Po{to mu je, veli, u detaqima
izneo sve posledwe doga|aje u Beogradu, u vezi sa Konkordatom, i objasnio svoj govor na Varnavinom pogrebu, dobio je
od Kneza izjavu da je zaista stra{no ono {to se doga|alo u
Beogradu za vreme litije, i da je on, Knez, zadovoqan Ili}evim govorom.
– Kad nije mogla vlada da u~estvuje na pogrebu, hvala
Bogu, da je u~estvovao Beograd u va{em listu! – rekao je
Knez.
Dok su Knez i Ili} razgovarali, upala je me|u wih,
iznenada, Knegiwa Olga, i sva nesre}na obratila se Ili}u:
– [ta je to? Za{to nas ovaj narod mrzi, {ta smo mi
krivi, moj se mu` posvetio sav ovoj zemqi!...
O~igledno su Knez i Knegiwa bili obave{teni o
mnogim stvarima koje su se govorile o wima tih dana po Beogradu i u zemqi, a nije iskqu~eno da im je do{ao do ruku i
neki letak koji se odnosi i na wih, kakvih je nemalo bilo.
Razgovor izme|u Kneza i Ili}a bio je dug i mogao bi
se svesti na to, kako je pri~ao Ili} Dositeju, da je Knez bio
prosto izbezumqen, jer nije znao {ta }e da radi, i vrlo
upla{en.
Istoga dana, kada je Dositeja posetio Vlada Ili}, bio
je kod wega i Bo{ko Jevti}, biv{i predsednik vlade.
Dositej kaè, da je Jevti} dolazio da proteìra neke
popove, svoje prijateqe, i da je tom prilikom samo izrazio
124
svoje simpatije prema stavu koji pravoslavna crkva danas zauzima prema vlastodr{cima, i obe}ao svoju potporu, ako to
bude zatrebalo crkvi, odnosno potporu svojih pristalica.
U razgovorima, koje sam iz dana u dan, iz no}i u no},
vodio sa „administratorom Arhiepiskopije beogradskokarlova~kim mitropolitom zagreba~kim Dositejem – kako
mu je zvani~na titula – ovaj mi je stalno tvrdio da ne}e pristati na pregovore s vladom. A desi li se da, ma iz kojih
crkvenih ili nacionalnih razloga, bude morao ipak pregovarati, da }e postavqati jo{ mnogo uslova, pored onih koji
se odnose ~isto na Konkordat.“
U svakodnevnim razgovorima koje sam imao sa direktorom „Politike“, Vladom Ribnikarom, ja sam sve to ponavqao wemu i {efu redakcije Radoju Josimovi}u.
Ali, posle nedavnog iskqu~ewa iz crkve ministara i
narodnih poslanika, koji su se najvi{e zamerili Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, brane}i Konkordat, situacija se sve
vi{e toliko mutila, da nisam vi{e bio u stawu da je sa
uspehom pratim, ni me|u popovima, ni me|u wihovim protivnicima.
To su, izgleda, osetili i Dositej i Ribnikar, pa su, nekako spontano, u isto vreme po~eli da izraàvaju èqu da
se wih dvojica sastanu. @eleo sam i sam to. @eleo je to i
proto|akon Saborne crkve, Ugqe{a Jeli}, koji je smatran
za najpoverqivijeg mla|eg sve{tenika Dositejevog, a ~iji
sam poloàj, od prvih dana rada na „crkvenoj“ rubrici, obilato koristio. Sastanak je zakazan i do wega je do{lo u manastiru Rakovici, 25. avgusta no}u.
– Do{ao sam da se obavestim o daqem stavu Crkve! –
po~eo je Ribnikar, ne oslovqavaju}i Dositeja nikakvom titulom, mada sam mu ja, polaze}i sa wim kolima iz redakcije, bio odrào celo jedno malo predavawe, kako se ko tituli{e u crkvi.
– Ja sam opet, èleo odavno da ba{ vas, najvi{u i najobjektivniju na{u {tampu, o tome obavestim: bez obzira
{to sam vam svakodnevno poru~ivao po va{im qudima, koji
nam ovamo dolaze.
Pogledao je ka meni i nasme{io se blagonaklono.
I onda je Dositej ispri~ao mnoge stvari, koje je ina~e
meni saop{tavao obi~no istoga dana kada su se de{avale, a
125
ja ih prenosio redakciji ili sam beleìo, {to je zavisilo
od situacije i sadràja. Najvi{e je govorio o raznim vladinim emisarima, koji su dolazili da uti~u na wega, da pregovara s vladom. Pri~ao je i o nekim drugim stvarima, iz ìvota Crkve i sve{tenstva, pa je onda rekao doslovno ovo:
– Moja je èqa da produìm Varnavino delo. Na tome
stanovi{tu ja }u ostati sve dotle dok imam poverewe Sabora. A ja mislim da }u ga imati jo{ dugo. Dodu{e, nije bilo
lako na ovom ploàju u po~etku. Nije lako bilo sloìti
sve u Saboru. U jednom trenutku bilo je preovladalo mi{qewe da u pitawu odlu~ewa ministra i poslanika iz
Crkve, zbog podràvawa Konkordata, treba ostaviti svakom arhijereju slobodne ruke. Da po svome naho|ewu svako
to vr{i. Ali je ipak pobedilo moje mi{qewe, da to treba
da re{avamo zajedni~ki i arhijereji su jednoglasno potpisali da treba pro~itati jednoobrazan akt o li{ewu svih
crkvenih po~asti svih onih koji su se na{oj crkvi i veri
zamerili, do presude Velikog duhovnog suda.
Ribnikar je slu{ao vrlo pa`qivo svaku re~ i, povremeno, mene hrabrio o~ima da beleìm, kako sam ~inio, javno, od prvog trenutka kada smo u{li.
– Na{ dopisnik iz Ni{a Stoiqko Stoiqkovi}, obavestio nas je o nekom skandalu, {to ga je ministar Dragi{a
Cvetkovi} napravio ni{kom vladici Jovanu?!
– Da, u ~etiri sata ujutro Cvetkovi} je poslao policiju vladici Jovanu sa aktom u kome se kaè: „Ako ne potpi{ete ovaj akt, crkva }e danas biti zatvorena i snosi}ete
odgovornost za ono {to }e se danas u Sabornoj crkvi Ni{a
dogoditi!“
– Pa kako vi znate da }e se ne{to dogoditi u mojoj
crkvi? – upitao je Jovan, koji je ina~e bistar i hrabar
~ovek.
– Imamo ta~na obave{tewa da }e se danas okupiti u
crkvi samo komunisti i wima sli~ni ekstremni elementi,
i da }e izazvati nered!
– Zbog ~ega i protiv koga?!..
– Zbog Konkordata!
– Pa o tome se govori i pi{e na sve strane. Prolamaju se ulice od protesta. Za{to ne zatvorite i ulice?! – re~e mudri Jovan.
126
– Vi potpi{ite ovaj akt, a posle radite {ta ho}ete,
ako smete! – rekao mu je jedan od policije, kao da mu okoli{no sugerira ne{to drugo: potpi{i i skini sad bedu s vrata i nama i sebi, a posle radi kako zna{ i ume{!
I siroti Jovan, {ta je mogao, potpisao.
Naravno, i oni koji su doneli akt i sam vladika, znali su o ~emu je re~: èlelo se da se spre~i ~itawe crkvenog
akta o iskqu~ewu iz crkve Dragi{e Cvetkovi}a i drugih
jerezovaca iz Ni{a, zbog Konkordata.
U svoje vreme govorilo se da je vladika Jovan Dragi{in ~ovek, ali su se bar prividno, bili razi{li po pitawu
Konkordata. U na{oj ku}i, u „Politici“ zato se sumwalo i
u ovaj „sukob“, pa je Ribnikar upitao Dositeja:
– A kako se ipak desilo da Jovan pro~ita taj va{ akt
o iskqu~ewu?
– Pa narod ga je, oko 11 sati, pre podne sutradan, prosto
izvukao iz Konaka, i on je, hteo ne hteo, morao pro~itati!
– Da li vam je to vladika Jovan saop{tio?
– Ne. Jedan moj poverqiv ~ovek, koji je dojurio iz
Ni{a.
– Malo ~udno! – rekao je Ribnikar, ali Dositej nije
reagovao.
Umesto daqeg razgovora o tom ni{kom slu~aju, koji,
izgleda, nije bio jasan sasvim ni wemu, Dositej je promenio
temu i rekao:
– Hteo bih da vam ispri~am jedan telefonski razgovor, koji sam imao sa \urom Jankovi}em, ministrom {uma i
rudnika Stojadinovi}eve vlade. îm smo doneli onu jednoglasnu odluku o iskqu~ewu, utvrdiv{i ta~no ko su glavni
krivci u vladi i Skup{tini, poslali smo svim sve{tenicima akt, koji doslovno glasi ovako (Dositej je izvukao iz fioke jednu svesku, u vidu nekog li~nog dnevnika, i pro~itao):
„Skre}emo pa`wu bra}i sve{tenicima da je nu`no da
svaki atak na Pravoslavnu crkvu, ma od koga do{ao, energi~no odbijaju. Nikakva vlast, sem crkvene, nema prava da
kontroli{e i ometa sve{tenika, kad je u svetom hramu (~l.
11. Dràvnog ustava glasi: „Ujem~ava se sloboda veroispovesti. Usvojene veroispovesti ravnopravne su pred zakonom
i mogu svoj verozakon javno ispovedati“). Prema tome, svaki poku{aj u tom pravcu, najodlu~nije treba odbiti i o to127
me hitno izvestiti nadle`nog arhijereja, odnosno Sveti
arhijerejski Sinod“.
Taj akt, je izgleda, istoga dana stigao i do vlade i Kneza na Bledu – nastavio je Dositej – pa su se poùrili da ga
nekako obesnaè, u li~nom kontaktu sa mnom, kao vr{iocem du`nosti poglavara crkve, kako ne bi do{lo do ~itawa
spiska iskqu~enih.
– „Pro~itali smo onaj va{ akt sve{tenstvu – govorio
mi je Jankovi} – ûli smo da sutra ~itate spisak iskqu~enih?! Molim vas da to ne ~inite nigde dok se ne sastanete
sa mnom. Govorim sa vama u ime vlade i u ime najvi{eg mesta. Donosim vam vrlo povoqne vesti!...
– Ne znam o ~emu govorite! – rekao sam, da bih izbegao
daqi razgovor. A i ne ~uje se dobro na telefonu!“ – odgovorio sam.
Jankovi} je po~eo da vi~e, da sam morao pomaknuti
slu{alicu:
– ûo sam da }ete ~itati o iskqu~ewu ministara, a
me|utim, koliko ja vidim iz ovog va{eg akta, ~iju sam kopiju nabavio, ovde se ne kaè izri~ito da }e biti iskqu~eni
i ministri nego narodni poslanici i svi drugi koji su glasali za Konkordat. Otkud to da iskqu~ujete sutra i nas?!
Do{lo mi, obja{wavao je daqe Dositej, da mu kaèm:
„Pa, kada ti nije jasno, pri~ekaj do sutra, pa }e ti biti sve jasno, kada pro~itam i tvoje ime!“ Ali umesto toga, rekao sam:
– Pa to je jasno, vi spadate u one druge! – odgovorio
sam mu malo drsko – bi}e pro~itana i va{a imena!
– To zna~i da se mi ne moèmo objasniti i da }emo se
sresti pod drugim okolnostima – odgovorio je na kraju nabusito Jankovi}, kao da je hteo re}i: svi }ete biti u hapsu,
a ja }u do}i da vas posetim!
Je li crkva odràvala li~ne kontakte s namesnicima? – pitao je Ribnikar, èle}i da ~uje od Dositeja jedan
razgovor Varnave s Knezom, koji sam mu ja prepri~ao ranije u redakciji, ~im sam ga bio ~uo od Dositeja.
– Pokojni Varnava odlazio je u vi{e mahova po raznim
crkvenim poslovima... Jednom, kada se vratio od Kneza, àlio nam se, kako je morao da dokazuje Knezu da je on, Varnava, prijateq, odnosno da nije neprijateq dinastije Kara|or|evi}a. I usred takvog razgovora Knez je upitao:
128
– [ta Va{a svetost ima protiv na{eg predsednika
vlade, g. dr Milana Stojadinovi}a?!... Stojadinovi} je sre}a za ovu zemqu. Da je po nesre}i onaj metak u Skup{tini
pogodio Stojadinovi}a (neuspeli atentat na Stojadinovi}a) oti{le bi dosad sve na{e glave? – rekao je Knez i mahnuo dlanom kao da ve} vidi kako lete glave.
Varnava mu je odgovorio:
– Nisam ja ni protivu Stojadinovi}a li~no, ni protivu Konkordata na~elno. Protivu Stojadinovi}a sam utoliko, ukoliko on forsira jedan takav Konkordat. Protivu
Konkordata sam ovakvog kakav se forsira. Jer mislim da je
to zlo, ne samo za Pravoslavnu srpsku crkvu, nego i za na{u
dràvu.
Kada su vodili ovaj razgovor Dositej i Ribnikar, Varnava je ve} bio u grobu u Savina~koj crkvi na Vra~aru nekoliko nedeqa, ali pitawe uzroka wegove smrti nije jo{ skidano s dnevnog reda. [tavi{e, sve se vi{e o tome govorilo.
To je, naravno, interesovalo i Ribnikara, pa je, malo snebivaju}i se, upitao:
– A {ta kaète na ove glasove o Patrijarhovom trovawu?
Ja sam govorio s mitropolitom Dositejom o takvim
glasovima u ~etiri oka, i u prisustvu drugih vi{e puta, ali
odgovor nikad nisam dobio. Dositej, na Ribnikarovo pitawe, odgovori doslovno ovo:
– Od prvih dana Varnava je bio ube|en da }e umreti i
da je otrovan! On je to meni, u vi{e mahova i kazao. A kazao
je i dr Kobalu, lekaru. I ja li~no sam ube|en da je otrovan.
Ali kako i ko ga je otrovao, to ta~no ne bih mogao znati.
– Pomiwu onog Bo{ka Bogdanovi}a? – rekao je Ribnikar.
– Pa wemu je vladika Venijamin u o~i rekao, u dva maha, da je otrovao Patrijarha u vili, dok je Patrijarh jo{
bio ìv, to mu je kazao! – upao je u razgovor proto|akon
Ugqe{a Jeli}. – I koliko znam, on nije ni{ta naro~ito reagirao na takvu jednu te{ku optu`bu! – dodao sam ja.
– Meni je Bo{ko dolazio i saop{tio mi {ta mu je kazao Venijamin. Ali tako hladno, kao da se to ne ti~e wega
li~no: „Kaìte vi, Visokopreosve}eni, onom Venijaminu
da ne govori onako pred ovolikim narodom, kako sam ja, to129
boè otrovao Varnavu!“ – dodao je Dositej. A da mu je ~ista
savest, on bi na to druga~ije reagirao, i tuìo bi Venijamina. Uostalom, treba da znate ovo: da je on Patrijarhu doveo za slugu onog Rusa, koga mi jo{ drìmo u Patrijar{iji!
Mi znamo da se Bo{ko sa wim jednom prilikom no}u sastajao u ba{ti Patrijarhove vile, toboè, da se obavesti o Patrijarhovoj bolesti! A znamo i to da mu je davao po 50 dinara bak{i{a za ~a{icu rakije, kada je ranije dolazio kod
Patrijarha. Taj Rus, na primer, sluìo je ranije kod Krsmanovi}a (jedna od najbogatijih beogradskih porodica) gde se,
tako|e, dogodila neka afera sa trovawem...
Dositej je neko vreme }utao i ~ekao da neko od nas ponovo ne{to upita ili kaè, a kada smo ostali }ute}i, okrenuo se Vladi Ribnikaru i rekao ne{to {to se nije moglo sasvim uklopiti u ovaj razgovor, svejedno {to se odnosilo i
to na Varnavu:
– Znate, ~im je legao patrijarh, ja sam nosio u xepu jednu hartiju nekoliko dana na kojoj je bilo napisano da }u ja,
za vreme wegove bolesti, vr{iti patrijar{ke du`nosti.
Me|utim, ja nisam imao hrabrosti da mu to odmah kaèm, da
mu dam na potpis, kako to propisuju pravila i Ustav crkve.
A i kada sam mu najzad podneo on mi je blago rekao: „Dositej, ja tebe volim, ti si meni uvek bio iskren, produì i radi kao {to si i do sada radio, {ta treba potpis!?“
Da bismo promenili temu, obratio sam se ja Dositeju
novim pitawem:
– Ispri~ajte, molim Vas, gospodinu Ribnikaru kako
vas opsedaju Bata Jovanovi} i ostali iz Presbiroa! Molim vas!...
– Bata je urednik „Samouprave“. On me savetuje da
pristanem na razgovore sa Stojadinovi}em u ~etiri oka.
Prvo mi je do{ao pre dva dana li~no, a onda me stao opsedati telefonom. Slao mi je i razne kurire. Naravno, ja sam
sve to odbijao!...
– Nude li vam ti r a z b o j n i c i poloàj patrijarha, mislim na vladu i...? – upitao je Ribnikar Dositeja, ali
nije zavr{io svoje pitawe, meni se u~inilo kao da je hteo
pomenuti i Kneza.
– O, pa to im je glavni mamac na svim udicama koje bacaju prema meni, jo{ dok je Varnava bio ìv! I ja sam ìv i
130
smrtan ~ovek, kao i svi drugi qudi. Ne}u nikoga da laèm,
najmawe vas koje zaista smatram prijateqima, mislim na
„Politiku“. Svaki pravi vojnik sawa da postane i general,
vojvoda. Tako i mi, bo`ji vojnici, sawamo da budemo... sve{tenici – da postanu prote i namesnici, monasi da budu
arhimandriti, vladike, pa i patrijarsi! Dolazilo je to i
meni u glavu jo{ od ranih dana, ali {to god sam vi{e ulazio u godine, {to sam zauzimao vi{e poloàje, sve me je mawe ta misao opsedala. I ako sam stigao do mitropolitskog
prestola, pa seo i na poloàj patrijarha, makar kao zamenik i administrator, do toga je do{lo sticajem prilika, ja
se nisam gurao. I {ta vi{e, sve mi je to padalo mu~no i
mu~nije biva iz dana u dan.
Okrenuo se onda slikama patrijarha Dimitrija i patrijarha Varnave, na zidu iznad svoje glave, i rekao, gledaju}i samo u tom pravcu:
– Meni nije danas stalo do patrijarhove stolice. Ja
sam u malome sada patrijarh. Tek na ovom poloàju video
sam kakve su to odgovornosti! I kakav je to napor! Siroti
Varnava, nikada nije stizao da ru~a kao ~ovek u podne, nego
jedva negde oko ~etiri, kada izdrì sve muke administracije svoga visokog poloàja. Sam je govorio da ide na sve~ane
ru~kove i ve~ere, mada je oduvek vrlo malo jeo, i zato, da bi
seo, kao ostali qudi za sto, kada je vreme i jeo kada i ceo
svet! Veliki je to napor!... Ja }u zato pomagati svakoga koji
bi do{ao na ovo mesto, kao {to sam pomagao i Varnavi. Moram vam re}i, a to moète i proveriti, ja sam, da bih olak{ao izbor novog patrijarha, posle smrti pokojnog Dimitrija, izjavio odmah da ne èlim li~no da se kandidujem, iako, i po mojoj {kolskoj spremi i ostalom {to se traì od
jednog takvog kandidata, nisam bio na posledwem mestu, naprotiv, bio sam ravan sa vi{e wih. To je bilo onda kada je
Varnava biran! A tek kakav je to bio izbor! Imali ste u
tom p o s l u i jednog Aleksandra Kara|or|evi}a!... Zar ja
da ustajem ovako stalno u ~etiri ujutru i sedim ovde po ceo
dan! Boè sa~uvaj! Neka sednu ovde ja~i i mla|i, ambiciozniji, p o l i t i ~ a r i !... Ja politi~ar nisam, iako, kao {to
vidite, opet sticajem prilika, {to sam se zatekao na ~elu
Sinoda, kao najstariji posle Varnave, kao wegov zamenik,
moram i time da se bavim, da politiziram... u ime Crkve!
131
– Mo`da imate donekle prava! – gotovo ga je prekinuo
Ribnikar. – Dok slu{am vas, mislim pomalo na sebe. Vi znate
kako sam ja seo na poloàj direktora „Politike“. Ne kaèm
da ba{ ne volim ovaj poloàj, ali koliko bih bio sre}niji da
radim sasvim desete poslove!... Ali, sa druge strane, kao ~ovek, kao Srbin, kao Jugosloven, kao gra|anin ove zemqe, video
sam da neko mora i da se `rtvuje, boqe re}i da `rtvuje sebe radi op{teg dobra!... Ja nisam, tako|e, neki politi~ar, a, eto,
kao {to vidite, bavim se i onom „najsitnijom“ politikom...
(nije mi bilo jasno {ta je pod ovim izrazom „sitnom“ podrazumevao, a kada sam ga sutradan upitao, samo je odmahnuo rukom)... Zato, smatram da i vi treba da se `rtvujete, ako ve} ne
èlite da sednete na patrijar{ijski presto zauvek, u~inite
sve da ne do|e uskoro da izbora novog patrijarha... Bilo {ta
bilo, ovo ruglo od reìma ne moè ve~ito trajati. Slomi}e
se samo od sebe!... Nikako i z b o r sada! Zapamtite, to nije
samo moj savet, nego i jedna {ira p o r u k a ove zemqe!...
Mitropolit je sad wega na pre~ac prekinuo:
– Mislite na opoziciju?! Pokaza}u vam sada jedan akt,
koji vi, mo`da, niste imali u rukama, a i da ste ga imali, ne
biste ga mogli objaviti!
I onda je izvadio iz svoje ogromne slu`bene torbe, od
koje se retko kada odvajao, izjavu {efa Udruène opozicije, na kojoj su bili potpisi: Aca Stanojevi}a, {efa Narodne radikalne stranke, Qube Davidovi}a, {efa Demokratske stranke i Jovana M. Jovanovi}a, {efa Zemqoradni~ke
stranke – svojeru~ni. Tu je izjavu on dobio jo{ u vreme
Varvarine bolesti ili smrti, ne se}am se dobro. Mitropolit je onda pro~itao:
„Dobri odnosi sa Katoli~kom crkvom moraju biti
ciq na{e dràvne politike i zbog me|unarodnog zna~aja
Vatikana i zbog same ~iwenice da su i Hrvati i Slovenci
katolici.
Prema tome, ~itava na{a javnost, i pravoslavna i muslimanska, ne mawe od katoli~ke, gotova bi bila da primi
regulisawe odnosa izme|u dràve i Katoli~ke crkve jednim konkordatom, koji bi Katoli~koj crkvi obezbedio poloàj na koji ona ima prava, ali koji ne dira ni u na~elo
prvenstva dràvne vlasti, ni u na~elo ravnopravnosti
usvojenih veroispovesti.
132
Konkordat koji je vlada g. Stojadinovi}a podnela
Skup{tini i za ~ije se ozakowewe sad zalaè po svaku cenu, pa i po cenu prolivawa krvi, u suprotnosti je sa oba ova
principa. Zato se protiv wenog usvajawa podigla i stru~na
kritika i celokupno liberalno javno mi{qewe u zemqi –
me|u katolicima isto tako kao i me|u pravoslavnima.
Ovakav kakav je, Konkordat }e dovesti neminovno do
nedogledno te{kih posledica, ne samo za razvijawe skladnog saìvqewa veroispovesti u na{oj dràvi, nego i za budu}e veze izme|u Sv. stolice i na{e dràve. Ovo je rezultat koji ne moè odgovarati, svakako, ni èqama Vatikana.
Zakora~avaju}i u nadle`nosti kojih se savremena dràva
ne moè odre}i, Konkordat }e u primeni neminovno izazvati sukobe izme|u dràve i Katoli~ke crkve.
Stvaraju}i Katoli~koj crkvi privilegisan poloàj
nad ostalim usvojenim veroispovestima, Konkordat }e postati povod za raspirivawe verske borbe od koje smo bar
dosada bili po{te|eni. Uzbu|ewe koje ve} sada potresa zemqu otkriva {ta }e tek u budu}nosti biti. Strahovit prizor, kad su oruàni àndarmi juri{ali pred Sabornom
crkvom na vrhovne predstavnike Pravoslavne crkve: mitropolite, vladike i sve{tenike u ode`dama, i tukli ih
àndarmerskim batinama; kad su se mitre vladi~anske vaqale po kaldrmi, a vladika {aba~ki, pod udarcima àndarma, pao krvav na ulici i odnesen u bolnicu; kad su se sveti krstovi, crkveni barjaci i druge svetiwe lomile i cepale – pokazuje jasno stawe u koje je vlada g. Stojadinovi}a
gurnula zemqu.
Prema Uredbi o Muslimanskoj verskoj zajednici, odmah posle ozakowewa Konkordata, jedan deo preimu}stava,
priznatih Katoli~koj crkvi, ima se priznati i muslimanima. Da olak{a primawe Konkordata, vlada obe}ava nove
privilegije i Pravoslavnoj crkvi. Ako bi se dalo na ovaj
na~in maha ovakvoj utakmici verskih organizacija u suàvawu dràvne suverenosti, to bi zma~ilo dopustiti da
dràva kapitulira.
Usred ovih te{ko}a da se na{a dràva organizuje u
saglasnosti Srba, Hrvata, i Slovenaca, poreme}aj verskog
mira i verske sno{qivosti, kobno bi dejstvovao na sre|ivawe na{ih unutra{wih prilika.
133
Naposletku, jedan zakon koji se odnosi na trajne potrebe naroda i dràve, kakav Konkordat treba da bude, moè u narodu biti primqen samo onda, kada dobije dozvolu od
jednog narodnog predstavni{tva, koje to u istini jeste, a
s pogledom na prilike kod nas i jednog narodnog predstavni{tva u kome }e svoju re~ re}i i katolici – Hrvati!“.
– Ova re~ {efova opozicije potpisana je 20. jula ove
godine u Beogradu, i na moj sto je stigla istoga dana! – rekao je Dositej.
Ribnikar je neko vreme }utao, a onda je upitao mitropolita, da li bi mu ustupio taj dokument da ga „Politika“
preslika. Dositej je rekao da }e mu, koliko sutra, poslati
~oveka sa tim dokumentom, da pri~eka dok se snimi. Da}e ga
na svoju ruku, mada bi, po pravilima Crkve, trebalo da pita i ostale ~lanove Sinoda.
Zamolio nas je, naravno, da ova stvar ostane u diskreciji. I Ribnikar mu je, obe}ao. Uzgred re~eno, mitropolit
se preko no}i predomislio, pozvao jednog svog prijateqa
fotografa, koji mu je snimio izjavu, i sutradan meni predao neizazvan film na kome su bili samo snimci te izjave.
Ja sam taj film predao Ribnikaru. Za{to je to bilo potrebno Ribnikaru, nikada nisam saznao, niti sam se bliè interesovao; kada sam ga upitao posle rata, rekao mi je da se ne
se}a, ali mislim da je to u~inio, da bi ga predao nekim stranim novinarima.
Dositej se onda vratio na pitawe izbora novog patrijarha.
– Mnogi dragi prijateqi mi to savetuju! I, {to se ti~e mene, ovako kako sam po~eo ovu borbu, samo se na taj na~in moè i}i daqe, da Crkva ne padne pod wihovu cipelu.
Meni je jasno ve} sasvim da je boqe da ovakvim svojim dràwem, svojim ovakvim radom osvetim blaènopo~iv{eg
Varnavu i wegovo delo, nego da ustajem svakoga dana u ~etiri sata ujutru i sedim u kabinetu po ceo dan, kao {to je ~inio on. I da se sada bijem za patrijar{ku stolicu!... Uostalom, to sada i nije na dnevnom redu, mada znam da se po zemqi sva{ta pri~a, a vide}emo {ta }e novi Sabor o tome
re}i!...
Dositej nam je onda, istina na traèwe Ribnikarovo,
pro~itao u originalu i dva akta koja se odnose na iskqu~e134
we ~lanova vlade i Skup{tine koji su se zamerili Crkvi
oko Konkordata. Oba je potpisao samo Dositej kao „administrator Arhijepiskopije Beogradsko-karlova~ke, mitropolit zagreba~ki“. Ali oba po~iwu: „Na osnovu odluke Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve donesene u sednici od 19. jula (1. avgusta t.g....) a primiv{i zvani~an izve{taj od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda, da
su pojedina g.g. ministri i narodni poslanici radili na
sprovo|ewu Konkordata, a i u Narodnoj skup{tini glasali
za pomenuti zakonski predlog o Konkordatu i time se ogre{ili o Srpsku Pravoslavnu Crkvu, re{avamo da se predadu
Crkvenom Sudu Arhijepiskopije Beogradsko-karlova~ke, s
tim da im se do re{ewa Crkvenog suda uskra}uju sve crkvene po~asti: dr Milan Stojadinovi}, ministar spoqnih poslova i predsednik Kraqevske vlade; \ura Jankovi}, ministar {uma i rudnika; Du{an Letica, ministar finansija;
Vojislav \or|evi}, ministar bez portfeqa; Svetozar
Stankovi}, ministar poqoprivrede; dr Branko Kalu|erovi}, ministar po{ta i telegrafa; Dobrivoje Sto{ovi},
ministar prosvete, dr Nikola Suboti}, ministar pravde;
Dragi{a Cvetkovi}, ministar socijalne politike i narodnog zdravqa; Stevan ]iri}, predsednik Narodne skup{tine; Borivoje \uri}, narodni poslanik, iz Beograda; Milan
Baxak, narodni poslanik iz Mladenovca, @arko Toma{evi}, narodni poslanik iz Vukovara; Nikola Gavrilovi},
narodni poslanik iz Tebja (Osjek) i Branko Tomi}, narodni poslanik iz Sremske Mitrovice.“
Ovaj spisak je izdat 23. jula. Sutradan izdat je jo{ jedan u kojem se nalaze ova imena: Sava Miki}, narodni poslanik za srez bjelopoqski, iz Beograda; Vladimir Kazimirovi}, narodni poslanik za srez belopalana~ki, iz Beograda; Radoslav Dimi}, narodni poslanik za srez gorwodebarski, iz Beograda; Oto Gavrilovi}, narodni poslanik za
srez oxa~ki, iz Beograda; dr Milan Glavini}, narodni poslanik za srez gra~ani~ki iz Beograda; Mihailo Lukarevi}, narodni poslanik za srez p~iwski, iz Beograda; @ivko
[u{i}, narodni poslanik za srez deèvski, iz Beograda;
Jevrem Tomi}, narodni poslanik za srez titelski, iz Beograda i Dragomir Stojadinovi}, narodni poslanik za srez
belocrkvanski, iz Beograda.
135
28. avgusta 1937. godine
Prema pri~awu zagreba~kog mitropolita Dositeja do
hap{ewa faktora i ostalog osobqa patrijar{ijske {tamparije u Sremskim Karlovcima do{lo je ovako:
Mada je upravnik {tamparije episkop Platon, poslovima {tamparije rukovodio je „faktor“ Bora Vukovi}. Sve
do pre kratkog vremena Bora je sa uspehom obavqao sav posao oko {tampawa legalnih i ilegalnih letaka i drugog materijala. Iako su ponekad izvesni letci padali policiji u
ruke na putu za Beograd, ipak je devedeset odsto prolazilo.
Ali pre neki dan upalo je desetinu agenata i àndarma u
dvori{te gde stanuje „faktor“ i zaplenili su letke „Stari
Naboj{a“. Iako je u istoj zgradi bilo vi{e stanova, oni su
do{li pravo, svojim autom, pred faktorova vrata, digli
wegovu devoj~icu iz posteqe i povadili ispod du{eka
65.000 letaka. Zna~i, dodaje mitropolit, da je neko potkazao. Onda su sve pohapsili, izuzev episkopa Platona. Pohap{eni se sada nalaze u Upravi grada Beograda. Vlasti sa
wima postupaju dosta dobro. Smatra se da je ovo hap{ewe
do{lo kao pritisak na arhijereje, da popuste u pogledu izbora novog patrijarha na predstoje}em vanrednom Saboru.
Hap{ewe je bilo no}u...
29. avgusta 1937. godine
Nije mi jasno ko prenosi ove glasove o crnogorskoprimorskom mitropolitu dr Gavrilu Doì}u u vezi sa
„raskolom“ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i za{to, jer to ne
koristi ni crkvi ni reìmu sa kojim se Srpska pravoslavna crkva uhvatila u ko{tac, zbog Konkordata; ali se takve
glasine sve vi{e {ire, pa su stigle i do stranih novinara.
Danas me je pitao jedan bugarski novinar, sasvim ozbiqno,
„koja je ve}a strana, srpska ili crnogorska?!“
I kao da je neko to poru~io, ve~eras mi pokaza mitropolit Dositej akt koji je sloèn za crkvenu {tampu u vezi
sa tim glasinama.
U stvari, to je zvani~no saop{tewe Crnogorsko-primorske eparhije:
136
„U posledwe vreme lansiraju se tendenciozne i zlonamerne vesti o pitawu stava na{e Crkve u odnosu na aktuelne doga|aje. Te verzije, koje su s planom sra~unate i poti~u od onih koji bi èleli „raskol“ u Crkvi, i uporno se publikuju u jednom delu {tampe, stvaraju kod sve{tenstva i
pastve zabunu i dovode ih do proizvoqnih i sasvim pogre{nih zakqu~aka.
Da bismo takve glasine demantovali i jo{ jedanput
podvukli jednodu{nost i jednoglasnost srpskih arhijereja,
kako u dono{ewu, tako i u primeni saborskih i sinodskih
odluka, objavqujemo ovo zvani~no saop{tewe, koje je Mitropolija crnogorsko-primorska uputila sve{tenstvu i
narodu preko arhijerejskih namesnika.“
Saop{tewe glasi: „Po{to se u vezi sa pitawem Konkordata prenose raznovrsne vesti, koje ~esto imaju svrhu
da intrigama stvore zabunu kod sve{tenstva i naroda, to se
ovim saop{tava, da je u Sv. Arhijerejskom Saboru u tom pitawu sa~uvana puna jednodu{nost i da to stanovi{te Srpske Pravoslavne Crkve, zauzeto i odre|eno u Memorandumu
od 3. decembra 1936. godine, koji je 5. istog predat kraqevskoj vladi, u~vr{}eno Deklaracijom Sv. Arhijerejskog Sabora od 26. maja 1937. godine ASRB. 46, stoji nepokolebqivo kod svih ~lanova Sv. Arhijerejskog Sabora. Prema tome,
sve vesti o tome, da su izvesni ~lanovi Sv. Arh. Sabora u
pitawu Konkordata izmenili svoje mi{qewe i svoja stanovi{ta apsolutno su neistinita i tendenciozna. Iz kancelarije Mitropolije crnogorsko-primorske 16. avgusta 1937.
godine M. Br. 3650“.
U istom aktu nalazi se i re{ewe o stavqawu pod sud
narodnih poslanika, koji su se ogre{ili o Srpsku pravoslavnu crkvu u vezi sa Konkordatom: Mihailo Bo{kovi},
narodni poslanik za srez danilovgradski; êdomir Sladojevi}, narodni poslanik za srez nik{i}ki; Danilo Radoji~i}, narodni poslanik za srez {avni~ki; Nikola Jovanovi}, narodni poslanik za srez kola{inski; Zarija Joksimovi}, narodni poslanik za srez beranski; Novica Popovi},
narodni poslanik za srez andrijevi~ki i Luka Miju{kovi},
narodni poslanik za srez osto~ki.
Sva ova lica, kao pripadnici eparhije crnogorskoprimorske bi}e predata na su|ewe Crkvenom sudu na Ceti137
wu, za krivice koje su po~inili glasawem u Narodnoj skup{tini za ozakowewe projekta Konkordata parafiranog izme|u Kraqevine Jugoslavije i Vatikana 25. jula 1935. godine, ~ime su, kao ~lanovi Srpske Pravoslavne Crkve, radili protiv interesa Srpske Pravoslavne crkve. Do re{ewa
Crkvenog suda po wihovim krivicama svi imenovani u ovom
re{ewu li{avaju se svih crkvenih po~asti, s tim da niko od
pravoslavnih sve{tenika ne moè ulaziti u ku}e imenovanih lica radi vr{ewa sve{tenodejstva bez prethodnog odobrewa svoga nadle`nog arhijereja.
Ovo re{ewe dostaviti Crkvenom sudu na Cetiwu radi daqeg postupka. Isto tako pojedina~no svakom imenovanom u ovom re{ewu licu saop{titi preko arhijerejskog namesnika i preko istih objaviti ga narodu u doti~nim srezovima goreimenovanih narodnih poslanika, o ~emu izdati
posebno uputstvo sve{tenstvu preko Arhijerejskog Namesni{tva. – Pravoslavni mitropolit Crnogorsko-primorski Gavrilo.
3. septembar 1937. godine
Danas, odnosno ve~eras, bio sam prvi put kod mitropolita Dositeja u biv{em radnom kabinetu patrijarha Varnave. Uzgred re~eno, on je ovde pre{ao najvi{e po mom i
Ugqe{inom savetu (Ugqe{a Jeli}, proto|akon Saborne
crkve u Beogradu), da bi bio po{te|en raznih Stojadinovi}evih poklisara.
– Danas je tu bio i {ef protokola Marinovi}, ali ga
ja nisam primio. Uputio sam ga prizrenskom vladici Serafimu, ~lanu Sinoda. Do{ao je ovamo da se „dogovori“ sa nama kako da se proslavi Kraqev ro|endan ove godine. Rekao
je Serafimu da bi bilo dobro da ja, kao zamenik Patrijarha, do|em toga dana na revije trupa. Loà mi je ve} spremqena! – pri~a mitropolit.
– [ta je na to odgovorio vladika Serafim?
– Kazao je da ni{ta odre|eno ne moè odgovoriti. Uzgred je dodao da se ja ne ose}am zdravstveno najboqe. A ko }e
do}i, u ime Sinoda, i da li }e iko do}i uop{te, o tome Sinod treba tek da odlu~i.
– I {ta }ete u~initi?!
138
– U poverewu, odredi}u vikarnog vladiku Savu Trlaji}a da on predstavqa Sinod i Crkvu uop{te.
– A {ta }e biti u crkvama na taj dan? Vi }ete biti, koliko sam ve~eras ~uo ovde, u crkvi Aleksandra Nevskog.
Sluì}ete?
– Tako }e ne{to biti!
– A {ta }ete ako do|e vlada u crkvu gde vi budete sluìli?!
– Mogu da do|u; ali kad bude kod celivawa krsta, ja }u da
okrenem le|a pa u oltar! Samo ako neko od o g l a { e n i h
(odlu~enih od Crkve zbog Konkordata) poku{a da celiva
krst! A ve}i im {amar ne treba!...
Pre dva dana Sveti Sinod obavestio je javnost da }e
danas, 4. septembra, biti blaènopo~iv{em Varnavi zaupokojena liturgija i ~etrdesetodnevni pomen u hramu Sv. Sava, u 9 ~asova pre podne. Pored zvani~nog obave{tewa, Beograd i zemqa preplavqeni su bili i letcima koji su pozivali verne na ovaj prvi ve}i pomen patrijarhu. O~ekivala
se ne samo velika poseta nego i velika gu`va. Ali, dogodilo se sasvim obratno. Sveta je istina bilo mnogo, i, o~igledno, svi su jedva ~ekali da se svr{i obred, pa da po~ne
„politika“. U crkvi nije bilo nikoga od predstavnika vlade. Od zvani~nih bio je samo mar{al dvora ôlak Anti} sa
sekretarom dvorske kancelarije Zarijem Vuki}evi}em.
Iza wih je bio jedan agent, mar{alov momak, kako mi je to
Vuki}evi} objasnio. Mar{al je do{ao „u ime cele dvorske
porodice“.
Opozicija je bila kompletna: Quba Davidovi}, Mi{a
Trifunovi}, Bo{ko Jevti}, Milan Grol, Krsta Mileti},
Milo{ Bobi}, Laza Markovi}, Dimitrije Qoti} i drugi...
Bio je i Ilija Trifunovi}-Bir~anin, smeweni predsednik
Narodne odbrane sa ve}im brojem ~lanova, tako|e, smewenih (smenila ih je vlada). Bila su i dva generala i nekoliko oficira sa e{arpama. Prisustvovao je i kraqev guverner, profesor Jeremija @ivanovi}. Vladu Ili}a, predsednika op{tine, koji je bio spre~en poslovima, zastupao je
Boà Pavlovi}, delovo|a op{tine, ina~e poznati mason.
139
U porti je bilo dosta ostalih opozicionara. Me|u
wima su naro~ito privla~ili pa`wu dr Milan Gavrilovi}
i dr Vasa ûbrilovi}. Oni kao da su naro~ito ostali napoqu, da ih masa {to boqe primeti. A, verovatno, da rukovode i demonstracijama, koje su o~ekivane.
Vo|a ~etnika, Kosta Pe}anac, opet je „pao“ u nesvest,
kao za vreme Varnavinog pogreba. Naime, pred onim mestom
kada |akon kaè: „Jelici, ogla{eni izi|ite“! on je i ovoga
puta iza{ao, jer mu se „smu~ilo“. A to su opet svi primetili u crkvi i protuma~ili da se udaqio i ovoga puta zato
{to je video da nema nikoga od vlade.
Dok je trajala liturgija, porta se, sve vi{e punila. A
svet postajao sve borbeniji. U jednom trenutku masa je po~ela da „lin~uje“ jednog „~etnika“ u gra|anskom odelu, nekog
Ni}ifora, kako su mi rekli da se zove. Izlupali su ga pod
sumwom da je policijski agent.
înodejstvovao je mitropolit Dositej. Sve je i{lo
normalno. Liturgija je tekla po redu. Pred kraj pomena
pri{ao mi je Ugqe{a Jeli}, proto|akon Saborne crkve, i
{apnuo:
– Jedino }e vas Nikolaj poslu{ati. Pri|ite mu i zamolite ga da govori u porti!
Bio sam malo iznena|en, jer znam da je Ugqe{a mnogo
biì Nikolaju, nego ja. Posle maweg kolebawa, odlu~io
sam se da pozovem u pomo} jednog biv{eg ~lana sredi{weg
odbora Narodne odbrane, koga sam nedavno upoznao. Objasnio sam mu {ta „narod spoqa zaheva“: da Nikolaj govori, i
on je, bez re~i, pri{ao vladici i pozvao ga. Dok mu je on
„{aputao“ narodnu èqu, ja sam stojao neposredno iza vladikinih le|a, i bio iznena|en kako je on taj predlog smesta,
i gotovo radosno, prihvatio, klimaju}i zadovoqno svojom
ogromnom glavom, zaraslom u kosu i bradu iz koje su se videli samo wegovo ogromno ~elo i krupne crne o~i.
Kada je crkveni obred zavr{en, na amvonu se neo~ekivano pojavio vladika Serafim. Za wim su do{li i ostali
arhijereji, okrenuv{i se svi prema narodu. Ve} posle prvih
re~i osetilo se da ne}e ni{ta re}i. I to se potvr|ivalo
svakom novom re~enicom. Sve je bilo prazno, gomilawe „popovskih“ fraza. Nezadovoqstvo tom besedom prime}eno je i
kod samih arhijereja, osobito kod Nikolaja, koji se u jednom
140
trenutku gotovo demonstrativno prekrstio, pokazuju}i
svoje neskriveno ~u|ewe. Situacija i slika vrlo mu~na!
Kada je Serafim zavr{io besedu, arhijereji su se, zajedno sa wim, povukli u oltar, da se svuku. Svet je, me|utim,
~ekao podugo jo{ ne}e li se javiti koji novi govornik. U
crkvi je nastalo kome{awe, nervoza. Ali, po{to se niko
nije pojavqivao, krenulo se u portu. Tamo su bili postavqeni sto~i}i za govornike, ali wih nije bilo ni ovde! Kada je ve} crkva bila poluispra`wena, vratio sam se unutra,
i po savetu nekih mla|ih opozicionara, koje sam samo znao
iz vi|ewa sa raznih demonstracija, spremim se da pri|em
Nikolaju, koji nije jo{ napu{tao crkvu, o~ekuju}i da iza|e
u grupi sa ostalim arhijerejima, odnosno sa Dositejem.
Uveren i daqe da je i Dositejeva èqa da on, Nikolaj,
govori, pri|em sasvim blizu Nikolaju i glasno kaèm:
– Ho}ete li govoriti? Narod se pomalo razilazi razo~aran! Zar ne ose}ate radi ~ega je ovaj ovoliko svet, pre
svega, do{ao?
– Ho}u, ho}u! – odgovorio mi je, ali se nije micao, kao
da ga ne{to mu~i. U tom je pri{ao Dositej i ja rekoh:
– Preosve}enog vladiku Nikolaja zove narod da govori!...
Dositej se obrati Nikolaju i re~e sasvim odlu~no:
– Pa, kad te narod zove, idi! Govori!...
Ali Nikolaj se ne mi~e. Misle}i da i daqe ~inim ne{to za „op{te dobro“ po{to smo se u me|uvremenu, u ve}
potpuno praznoj crkvi, na{li sva trojica u oltaru, jer je
Dositej bio zaboravio da skine neki deo svoje sve~ane ode`de, obratim se ponovo Nikolaju.
– Za{to ve} ne iza|ete?! Zar ne ~ujete onaj àmor napoqu i ne vidite ovo navirawe sveta s poqa, kad }ete da se
pojavite?!
– [ta ho}ete vi, nemojte da nam pravite komediju, znate li da sam dobio akt, ostavite nas na miru! Ho}ete vaqda
da idemo u haps?! – neo~ekivano dreknu na mene Dositej i
po~e da mlatara rukama.
Zaprepa{}en takvim obrtom stvari, ali i malo uvre|en, planem i sam:
– Nije vi{e sramota i}i u haps. U hapsu su danas naj~asniji qudi!...
141
– Molim vas, molim vas! ... besneo je mitropolit, i ja
sam pomislio da }e me svakog ~asa tresnuti onom svojom
ogromnom pataricom.
Narod je napoqu bio toliko razo~aran, da su mnogi
po~eli glasno da grde arhijereje, nazivaju}i ih kukavicama.
Policajci, kojih je bilo na sve strane, u uniformi i u civilu, likovali su zbog tog neuspeha opozicije.
Bio je ovo jedan od poraza Crkve u borbi protiv reìma, koji je ina~e celom narodu bio stao nogom pod gu{u, a
{tampi nije dao ni da dahne.
Posle pola ~asa na{ao sam se u Patrijar{iji. Primio
me je Nikolaj. Doneo sam mu prekucan wegov govor iz Gorweg
Milanovca, koji je on, na moju molbu, bio dopunio na mestima
gde sam propustio da zabeleìm neke wegove zna~ajne re~i.
– Oprostite, vrlo mi je bilo neprijatno {to se ono
desilo sa vama i mitropolitom u mom prisustvu. Ne znam
{ta mi bi! – rekao mi je vladika.
– I ja ne znam. Najednom prasnuh!...
– Pa on je mislio da vi pravite neku agitaciju, sigurno!
– Taman! – rekao sam, a u sebi pomislio: „Pa {ta je sve
ovo nego agitacija!“
– Jest da sam vas ja uvalio u ovu neprijatnost sa Dositejem – rekao mi je sutradan Ugqe{a Jeli} – ali u~inio sam
to zato {to znam koliko on vas ceni, koliko mu je stalo do
„Politike“. On je to uradio prosto iz surevwivosti. Pla{io se Nikolajeve popularnosti...
Mitropolit Dositej je odrào obe}awe. Ven~ao me je
danas sa Verom uz asistenciju ~itave male ~ete sve{tenika,
u crkvi Aleksandra Nevskog, u Du{anovoj ulici. Odrào je
~ak i kra}i govor u kome nije mogao da propusti da ne pomene moje „zasluge“ prema Crkvi, odnosno zasluge „Politike“. Na kraju su mi ~ak i aplaudirali. Sre}om, ni on, niti
oni koji su mi pqeskali, ne pomenu{e Konkordat.
Sveta je bilo dosta. Pojavio se i Vlada Ribnikar sa
Radojem Josimovi}em. Vlada nije do{ao sa cilindrom, ali
je bio u àketu, a Radoje u tamnom odelu, no bez polucilindra, kako mi je nedavno „pretio“.
142
Mitropolit je poùrio da se oslobodi one te{ke ode`de, a kada je iza{ao iz oltara, krenuo je pravo Ribnikaru
i Radoju. Vlada se samo naklonio kada su se rukovali. Radoje je poku{ao i da mu poqubi ruku, ali je mitropolit promenio ceremonijal i, posle mawe „nedoumice“ poqubio on
prvo Vladu, pa onda Radoja. Ne{to im je pri tom i kazao,
ali ja to nisam ~uo, po{to sam bio zauzet primawem ~estitawa, koje je po~elo jo{ od amvona i nije prestalo ni pred
crkvom, gde su nas ~ekali „Politikini“ fotoreporteri.
Mitropolit, Ribnikar i Radoje ostali su u crkvi u
razgovoru za sve vreme dok su nas snimali. Imao sam utisak
da namerno nisu izlazili, dok ne pro|e snimawe. Me|utim,
kasnije mi je {apnuo Branko Petrovi}, sekretar Crkvenog
suda, da su svratili u crkvenu ku}u, ali se tamo nisu dugo zadràli, po{to je Mitropolit imao ve} zakazani sastanak
sa izvesnim strancem, a Vlada i Radoje ùrili u redakciju.
Posle ven~awa, primetio sam dva agenta Politi~ke policije preko puta crkve. Rekao sam to Ugqe{i Jeli}u, proto|akonu Saborne crkve i mome starom svatu Miri Stevanovi}u. Oni su se nervirali i hteli da im pri|u i „protestvuju“, ali sam ih zadrào.
Ne znam da li je bilo pametno {to se pravila tolika
„buka“ sa ovom mojom svadbom?! Pla{im se da se ne{to ne
ispili, dok sam ja na putu, pa da mi sve prisedne!
10. decembar 1937. godine
Za vreme moga bavqewa u â~ku, po~etkom ovog meseca, privatnim poslom, svratio sam kod vladike Nikolaja,
koji je bio do{ao „inkognito“ u â~ak, i ispri~ao mi o poseti ministra pravde Milana Simonovi}a – ]abe, Sinodu.
– To je velika gre{ka! Zar sad kad se odlikuju Vojko
^vrki}, Stevan ]iri} i drugi bezbo`ni ordenom Sv. Save,
oni primaju ministra pravde i sa wim pregovaraju! – rekao
je vladika.
– Pa, koliko ja znam, oni su to u~inili da im se ne bi
prebacilo kako i oni vode neku politi~ku borbu, kako ho}e da ru{e dràvu! – poku{ao sam da objasnim ovaj gest Sinoda, kako su meni zaista u Sinodu govorili.
– Ne, ne, gre{ka je! – rekao je ponovo vladika.
143
Mitropolit Dositej pri~ao mi je da ga je sutradan po
poseti Simonovi}evoj zvao telefonom Bo{ko Bogdanovi}
iz Presbiroa i pitao, u ime ministarstva pravde, da li èli da se daje neki kominike o ovoj poseti. Rekao mu je uz to
da je kominike ve} spremqen u kabinetu ministarstva, ali
da je predsednik vlade dr Stojadinovi} naredio da se ne objavquje, dok se Crkva ne pita! On je, veli, kategori~ki odbio da se o tome ma {ta u javnosti govori, po{to Sinod smatra da je taj sastanak sa ministrom pravde bio, i pored zvani~nog akta koji je bio upu}en o tome Crkvi, neka vrsta
privatne konferencije informativne prirode. I kominike nije bio objavqen, ali se Dositej i{~u|avao preda mnom,
za{to je vlada traìla od wega to dopu{tewe?!
Te iste ve~eri, 9. uve~e, u prisustvu @. M. (@ivana Mitrovi}a, koga sam kao reporter za unutra{wu politiku, bio
doveo Dositeju da ga on li~no upozna sa posledwom situacijom odnosa izme|u Crkve i reìma) pri~ao nam je Dositej kako je, pre dve godine, bio primqen kod kneza Pavla. Ostali su
dosta dugo sami i Dositej ga je na kraju upitao otvoreno {ta
misli o Koro{ecu, na koga se on, Dositej, u stvari kroz redove i àlio. Knez mu je, po{to je sve dotle }utao, odgovorio:
– Gre{e svi koji misle da je Koro{ec r|av. On uìva
veliko poverewe, pametan je, vr{i dobro svoju du`nost, i
po{ten je.
Posle ovakvog odgovora Dositej se ubrzo izgubio, jer
je video da sav wegov dotada{wi govor ide u vetar.
Pri~ao mi je Dositej i ovo:
Pre izvesnog vremena bila je kraqica Marija u manastiru De~anima sa nekom svojom {kolskom drugaricom –
strankiwom. Tom prilikom vodila je razgovor sa jednim od
kalu|era, ocem Dionisijem, koji je glasio doslovno ovako:
– [ta ima novo? – pitala ga je.
– Vi }ete, Veli~anstvo, znati boqe tamo, dolazite iz
prestonice – odgovorio je kalu|er.
– A vi mislite, vaqda, na Konkordat? Nije taj Konkordat r|av. Meni je moj prijateq Bauer (predstavnik katolika) rekao da je taj Konkordat dobar i za Pravoslavnu i
za Katoli~ku crkvu!...
144
Posle razgovora sa Dositejem o poseti Simonovi}evoj, razgovarao sam sa Vladom Ribnikarom i Radivojem Josimovi}em o istoj temi. Obojica su mi kazali da poru~im
Dositeju slede}e:
– Ciq vlade je da do|e na ma kakav na~in do izbornog
Sabora. To zna~i da je onda vlada na kowu. A kada do|e do
izbornog Sabora, to }e biti znak kapitulacije Crkve.
Pre svega kapitulacije va{e, Dositejeve, kao zamenika patrijarha, glave Srpske pravoslavne crkve u ovom kriti~nom trenutku. Jer, vlada, iako sve obe}a i Crkvi i pojedincima – li~no vama, Dositeju, kada stvar stigne do Krune, uze}e svoga ~oveka, koji }e mo}i sve da povu~e {to su
oni obe}ali. A vlada moè uvek da ubaci, bar jednoga, u
kandidatsku „trojku“, ili dr Doì}a, ili Josifa, ili
Irineja ]iri}a!...
– Pa ako do|e Doì}, on }e se posle tri meseca zavaditi sa bratijom i do}i }e do rascepa! On je plah! – rekao je
mitropolit Dositej na ovu „poruku“.
– E, to je ono {to ne sme da se dopusti, da do|e do rascepa! – I zato se treba boriti za patrijar{ijsku stolicu,
pa makar se sedelo na woj najkra}e vreme i posle ustupilo
drugom (svome ~oveku).
– [to se ti~e Josifa, on je seqak, prost, i ne znam da
li bi wega uzeli. Ovde treba znati jezike, poznavati qude –
rekao je mitropolit.
– Pa wima je potreban seqak!...
Unija za za{titu dece, u zgradi Crvenog krsta u Siminoj ulici. êtiri ~asa popodne. Na skup su do{li i arhijereji: zamenik patrijarha zagreba~ki mitropolit Dositej i
episkop vla{ko-mletovski Serafim, ~lan Sinoda. Sa wima je stigao i dr Alkalaj, vrhovni rabin mojsijevaca. Stigla je zatim i Kraqica Marija. Ona je bila u pratwi a|utanta Poga~nika i g|e Haxi}. Kraqica je saslu{ala pa`qivo izve{taj sa ostalima, pa je Naka Spasi} zahvalila
Kraqici i ostalim gostima {to su do{li na ovaj skup. Na
145
kraju se obratila samo Kraqici i zamolila je da i ubudu}e
pokazuje svoju kraqevsku milost prema na{oj deci.
Kraqica je onda ustala sa svoga mesta i pri{la mitropolitu Dositeju:
– Dobar dan, Va{a Svetosti (obratila mu se kao patrijarhu, po{to je bio zamenik).
– Pomogao Vam Bog, Va{e Viso~anstvo! Kako ste mi?
– Dobro!
Kraqica je odmah pri{la i dr Alkalaju, koji joj je poqubio ruku, ali nije ni{ta rekao.
Kraqica onda pruì ruku i episkopu Serafimu. Ovaj
je samo otpozdravi na isti na~in, pruàwem ruke.
Ovo je bio prvi kraqi~in susret sa Dositejem posle
vi|ewa na Bledu, 1935. godine, kada je Dositej i{ao Knezu
Pavlu i Kraqici na razgovor o Konkordatu. Kraqica je
tvrdila da je Konkodrat dobra stvar i za nas i za katolike,
pozivaju}i se na ono {to je woj, u svoje vreme, o tome govorio zagreba~ki nadbiskup Bauer. Sada se pitawe Konkodrata nalazilo u najve}em jeku, ali, zbog mesta na kojem su se
nalazili, i zao{trenih odnosa izme|u dràve i Srpske
pravoslavne crkve, ba{ zbog Konkordata, oboje su diplomatski tu temu pre}utali.
Student prava, koji stanuje u Studentskom domu u
Aleksandrovoj ulici, opisao mi je ovako dana{wi sukob
napredne omladine i policije prilikom do~eka francuskog ministra spoqnih poslova, g. Delbosa, koji nam je stigao u zvani~nu posetu.
„Dvanaestog decembra ujutru oko sedam sati probu|eni su svi prijateqi demokratske Francuske u Studentskom
domu. Po{to su se sakupili u sali doma oti{li su na èlezni~ku stanicu gde su se svrstali na trotoaru po~ev od Invalidskog doma navi{e uz Nemawinu ulicu. Tu su se bili
okupili svi studenti bez razlike na politi~ka uverewa sa
namerom da kli~u Delbosu i Francuskoj, a da pri tom ni
jednom jedinom re~i, ni odobravaju}om ni demonstrativnom, ne pomenu vladu i wenog predsednika. Jo{ pre nego
{to se pojavio Delbos, ~ula su se u pojedinim grupama pri146
li~no slaba klicawa Francuskoj, a gdegde i francuska himna. Nije bilo ni jednog jedinog demonstrativnog uzvika. Samo je studente pla{ila ~iwenica {to su se u dvori{tu u
blizini Invalidskog doma videli àndarmi pod {lemovima i na kowima.
Ne{to posle devet ~asova pojavio se automobil sa g.
Delbosom i predsednikom vlade (Stojadinovi}em) a za wima ~itava povorka agenata, tako|e, kolima. Studenti su
mahali Delbosovom slikom, transparentima sa slovima
„Viva la France“, „@ivela francuska demokratija!“, „@iveo
mir!“ i zastavicama – trobojkama na kojima su bile ispisane parole: „@iveo mir“, „@ivela demokratija“, „@ivela
Francuska“. Da se ne bi pomislilo da to manifestuju komunisti ili fa{isti nisu se podizale ruke ni ispruène,
ni zgr~ene u pesnicama, ve} se samo mahalo trobojkama i
{e{irima. Odu{evqewe je tek onda po~elo da raste kada
je povorka pro{la. U tom momentu sjurila se masa studenata, kojih je bilo oko pet hiqada, s trotoara na kolovoz Nemawine ulice, nose}i transparente u rukama i kli~u}i
Francuskoj bez i jednog jedinog demonstrativnog povika,
ali i bez klicawa Stojadinovi}u ili vladi. Namera je bila da se tako do|e do Slavije ili do Oficirskog doma, pa
da se tu odlu~i da li da se ide pred Poslanstvo francusko,
da bi se iskqu~ivo manifestovalo Delbosu, Frncuskoj,
miru.
Predwi redovi studenata su poùrili da ne bi nastala gurwava. U tom momentu izleteli su iz pobo~nih ulica
kordoni àndarma i poku{ali da preseku masu, koja je ve}
bila doprla skoro do raskr{}a kod predsedni{tva vlade.
Pri tom su po~eli da udaraju palicama, bez ikakvog razloga; sem ako razlog nije bio klicawe Francuskoj. Nastala je
o~ajna gu`va.Studenti, goloruki, i potpuno iznena|eni dopustili su da budu odvojeni. Jedna grupa vrlo mala, uostalom, bila je oterana naniè, ka stanici, druga ulicom Milo{a Velikog, a tre}a, najve}a i najborbenija, po~ela je da
uzmi~e pored Oficirskog parka, gu{aju}i se sa àndarmima. @andarmi, to treba podvu}i, nisu imali nikakvih obzira i uop{te nisu poku{avali da rasture masu mirnim putem, ve} su samo udarali gumenim palicama i nasrtali na
tako naivne transparente.
147
Najve}a studentska grupa – oko dve do tri hiqade, izbila je na Cvetni trg i po~ela je da manifestuje Ulicom
kraqa Milana, opet bez demonstrativnih uzvika. U tom je
nai{la kowi~ka àndarmerija sa isukanim sabqama. Nastala je ponovo poja~ana gu`va malo daqe od Oficirskog
doma, idu}i ka Terazijama. Padale su studentkiwe udarane
pesnicama i palicama od àndarma pe{aka koji su i{li
uporedo sa kowanicima, koji su uskakali u nenaoruàne, goloruke grupe studenata. Nastala je uàsna gurwava. Policija na kowima je bila zatvorila ogromnu masu sa obe strane Ulice kraqa Milana. Nemaju}i kuda, studenti su poleteli na trotoare i bili priqubqeni uz zidove. Po~eli su
da pr{te izlozi i studenti da padaju u wih. Iz svih grla se
~ulo zvi`dawe i tek onda povici „Dole krvnici“, gdegde i
„Dole policija“. Studenti su tako uspeli da potisnu malo
pokolebanu policiju ka „Londonu“ do ugla Frankopanove
ulice. U to je nai{ao ~itav eskadron kowi~ke policije odozdo iz Milo{a Velikog ulice i prvi put su se tada ~uli
pucwevi. Odmah se saznalo da je neko rawen, a onda je u galopu dojurila kowica sa isukanim sabqama. Student Jani}ijevi}, koji je èleo da pomogne jednoj studentkiwi oborenoj udarcima palica u le|a, dobio je od jakog kowanika udarac se~ivom sabqe po glavi, tako da ga je oblila krv. ûo se
novi topot kowa i pucwava, te je masa u neredu skrenula
Frankopanovom ulicom, trkom ka crkvi Sv. Marka, a policija na kowima za wom. Izbiv{i na Ulicu kraqa Aleksandra, grupe su se kretale izme|u Narodne skup{tine i nove
zgrade po{tanske {tedionice, kao i ispred crkve Sv. Marka, i najzad u samom crkvenom dvori{tu. Pucwi su bili sve
ja~i i è{}i. Okrene li se ~ovek iza sebe, jure}i raskopanim sokacima izme|u zgrada koje su jo{ u zidawu, spazio bi
po nekoliko àndarma u grupicama kako kle~e i „hrabro“
pucaju u goloruku masu – studente koji beè, okrenuti le|ima, pod samim udarom naperenih cevi. Bilo je ve} oko deset
sati. Studenti su uspeli ipak da se okupe u dvori{tu crkve
Sv. Marka, stiù}i najvi{e pokraj zgrade êhoslova~kog
poslanstva. Ali, u crkvenom dvori{tu nai{li su na prikrivenu àndarmeriju, koja je verovatno, ~ekala poja~awe
ili neko novo nare|ewe. Naravno, studenti su ih odmah
primetili i brè-boqe nadali prema Aleksandrovoj, da ne
148
bi bili opkoqeni. Za wima je krenula kowica. U dvori{tu
su se na{li o~i u o~i studenti prvih redova i prikrivena
àndarmerija pe{aka. Ubrzo se povratila kowica iz Aleksandrove i pritekla u pomo} pe{adiji. Nastao je pravi okr{aj. @andarmi su nadirali, studenti se hrabro branili.
Ponovo su se ~uli pucwi. Tu je rawen student ôlakovi}.
Ranio ga je jedan agent u trenutku kada je poku{ao da pomogne jednom drugu koji je bio pao od àndarmskih kundaka.
Pogodio ga je s le|a, ranio ga je u ple}ku.
Iako su àndarmi i policajci udarali po tim golorukim qudima kao po stoci, ve}ina je uspela da izbegne ono
najgore – smrt i da se na|e na mestu odakle se mogla ne samo
lak{e braniti, nego i uspe{nije napadati svoje goniteqe.
Tuku}i se tako kamenicama i ciglama protiv pu{aka, revolvera i palica, uspeli su najzad da se, devedeset odsto, sakupe kod Studentskog doma i da se tu sklone ili razi|u sporednim ulicama.
Jedna mawa grupa je beàla i Du{anovom ulicom,
poku{avaju}i da izbije na Kalemegdan i usput pretukla
nekoliko àndarma; no morala se rasturiti pre Kalemegdana.“
Mitropolit Dositej do{ao je u 18,15 ~asova u Francuski klub, deset minuta ranije, gde }e se odràti sve~ani
skup povodom posete na{oj zemqi francuskog ministra
spoqnih poslova Delbosa. Ve} je bilo dosta sveta. Sve mitropolitovi poznanici. Svi smo ga gurali napred. Kada se
pojavio Delbos, pozdravqen je aplauzom, a u ime Kluba pozdravio ga je Stevan Pavlovi}, diplomata. Pavlovi} je govorio o vezama na{e zemqe i Francuske. Posle je „Obili}“
otpevao Marseqezu. Onda je govorio Delbos. Odrào je lep
govor i zavr{io re~ima da je ponovo danas shvatio da je
Marseqeza himna celog sveta, ne samo Francuske. Kada je
zavr{io govor uputio se pravo mitropolitu Dositeju. Za
Delbosom pri{ao je mitropolitu i francuski poslanik u
Beogradu, koji je rekao gostu:
– Ovo je sada Srpski patrijarh!
– Milo mi je!
149
– Smatram se osobito radosnim {to mi se daje prilika i mogu}nost da vas pozdravim dobrodo{licom, tim pre
{to sam i sam bio francuski |ak! – rekao je na lepom francuskom mitropolit.
– Kako je?
– Dobro je, ali nadamo se da }e biti i boqe, jo{ boqe
uz pomo} Bo`ju i na{ih velikih saveznika!
I onda je mitropolit uhvatio gosta za ruku i postavio
ga pored sebe, da zajedno saslu{aju program.
Inicijativom Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu pripremana je za 26. decembar 1937. godine izlo`ba grupe bugarskih karikaturista.
Tim povodom doputovao je u Beograd polovinom decembra karikaturista Kiril Bujuklijski u nameri da napravi galeriju karikatura na{ih najpoznatijih li~nosti
iz svih dru{tvenih krugova. Imao je nameru da to radi po
spisku koji bi mu dala Liga, koja ga je i pozvala. Me|utim,
kako je do izvesnih ve}ih li~nosti bilo te{ko do}i, to ga
je jedan student Bugarin doveo k meni, i on me je zamolio da
mu napravim novu listu i omogu}im da ostvari svoju zamisao. Izme|u ostalih, ja sam predloìo i Stojadinovi}a kojega je, uostalom, i on sam èleo da karikira.
Posle pregovora od nekoliko dana sa {efovima kabineta predsedni{tva vlade i Ministarstva inostranih dela,
najzad su mi 25. decembra oko 12 ~asova javili telefonom da
je Stojadinovi} odredio taj dan za pozirawe. Trebalo je oti}i kod wega u vilu, po{to je bio ne{to bolestan, i nije primao u kabinetu. U 4 ~asa popodne Bujuklijski i ja na{li smo
se u Stojadinovi}evoj vili na Top~iderskom brdu. Na ulazu
na{ auto je do~ekao prvo jedan àndarm, a onda jedan agent.
Pre nego {to su nas pustili unutra, àndarm je zazvonio, i
onda se na kapiji pojavio jedan uniformisani momak.
– Ostavite svoje kapute ovde, a onda izvolite u ovaj salon! – rekao nam je i uveo nas u onizak salon u koji se dospeva pored stepenica, {to vode za gorwi sprat.
Salon je bio pun name{taja, ali ni po ~emu nije li~io
na neki rasko{an salon ~oveka o ~ijem se basnoslovnom bo150
gatstvu toliko govorilo. Foteqe, stolice, ostale stvari,
o~igledno, mada su bile stilski name{taj, ve} su bile godinama kori{}ene. Salon je imao dva dela. Na sredini uz zid
stajao je klavir. Malo daqe od wega, sto~i} sa foteqama i
kanabetima. Na stolu je bila fotografija Knegiwe Olge
(Knegiwa je imala na glavi dijademu) sa wenim li~nim potpisom. Okolo po zidovima bile su umetni~ke slike. Pored
glavnog stola bilo je jo{ nekoliko mawih i svuda na wima
drvene i metalne kutije s cigaretama.
Posle ~ekawa od deset minuta pojavio se Stojadinovi} u pratwi Nika Novakovi}a – Longa, ministra bez portfeqa.
Stojadinovi} je bio obu~en u sivo odelo, koje je li~ilo vi{e na prole}no ili jesewe nego na zimsko. Novakovi}
je bio u teget odelu sa malom leptir-ma{nom bordo boje.
Nasmejan Stojadinovi} nam je pri{ao i pruìo ruku,
prvo meni, a onda sam mu ja predstavio Bujuklijskog. Zatim
je on nama predstavio „svog prijateqa“ ministra g. Novakovi}a.
– Dakle, kako }emo? – odmah je pre{ao na stvar, obra}aju}i se meni.
– Gospodin Bujuklijski najradije crta kad model razgovara. Zato bi najboqe bilo da sednete prema g. Novakovi}u, pa da razgovarate! – odgovorio sam.
– Dobro, mogu i sa vama da razgovaram!
I onda je seo na jednu fotequ.
– E, tu je taman dobro – rekao je Bujuklijski.
– Moète vi razgovarati, gospodine predsedni~e! –
obratio mu se Bujuklijski, vide}i da se on umiruje.
– E pa gospodine Paunovi}u, po~iwite.
– Mislim da }e boqe biti da na moje mesto sedne g. ministar Novakovi}?! Bi}e zanimqivija konverzacija. Mi
novinari volimo da slu{amo kada razgovaraju ministri.
– Ne, sednite vi, ako u mene gledate gospodine predsedni~e, mo`da ne}e biti dobra karikatura! – nasmejao se
Novakovi}.
– E, dobro, onda sedite vi, gospodine Paunovi}u!
Toga dana oko podne, kada sam saznao da treba da idem
sa Bujuklijskim u vilu kod predsednika vlade, ja sam poùrio da na|em nekoga od urednika i obavestim redakciju o to151
me. Hteo sam pre svega da pitam da li mogu uop{te da idem.
A drugo, da li da iskoristim ovu posetu, ma u kom pravcu, novinarski. Znao sam da su se tih dana lomila kopqa oko povra}aja cenzure, koja nam je bila ukinuta posle nekoliko zabrana lista i ostavqeno nam da sami sebi budemo cenzori,
{to nam je, iz vi{e razloga, padalo vrlo te{ko. Bio sam
obave{ten da je sa predsednikom o tome govorio, nedavno, i
na{ politi~ki urednik za spoqnu politiku, Andra Milosavqevi} i da je dobio utisak da }e cenzura ipak biti uskoro
vra}ena, – bar je tako, ~ini mi se, saop{teno vlasnicima –
ali od toga do tada nije bilo ni{ta, zbog ~ega je u redakciji
dolazilo do najù~nijih obja{wewa izme|u wega-posrednika i glavnog urednika Jovana Tanovi}a.
Potraìo sam prvo direktora Vladu Ribnikara, glavnog urednika J. Tanovi}a, A. Milosavqevi}a i urednika za
unutra{wu politi~ku rubriku, Radoja Josimovi}a. Ali kada wih nisam na{ao obratio sam se {efu uredniku Beogradske hronike, @ivku Mili}evi}u, koga sam na{ao kod
„Dva jelena“ na ru~ku. Wemu sam saop{tio o toj mojoj predstoje}oj poseti i pitao ga da li mogu da idem i {ta da odgovorim ako me bude predsednik ne{to pitao u vezi sa na{im
listom, i da li ja wemu da postavim neka, i kakva, pitawa?
Dobio sam odgovor da mogu da idem, da mogu i da odgovaram
na pitawa, ali da se ~uvam, ukoliko je mogu}no, da ne postavqam direktna pitawa.
I ja sam se te direktive drào.
U po~etku nisam znao da li predsednik ima na umu da
je pred wim saradnik „Politike“ ili gleda u mene ~oveka
sa kojim se odranije prili~no poznavao i u nekoliko mahova poduè razgovarao – ranije dok nije bio na vlasti i posle u dva-tri maha, naravno o najobi~nijim stvarima. Zato
mi je bilo sada vrlo te{ko da otpo~nem konverzaciju, a me|utim, bio sam u takvom poloàju da je trebalo da govorim
ma o ~emu kako bi ga Bujuklijski lak{e crtao. Ali predsednik, kao da je osetio moju nelagodnost, zapodenuo je razgovor sam:
– Koliko ih ima, sem gospodina Bujuklijskog?
– Jo{ nekoliko wih. Me|u wima je i stari bugarski
karikaturista, Aleksandar Boìnov. Otac Boìnovi}a
na{eg novinara, koji radi u beogradskoj „Pravdi“. Tu je i
152
Ilija Be{kov, jedan od najoriginalnijih i najboqih bugarskih karikaturista. Ali oni svi izlaù samo bugarske
li~nosti i motive, dok se gospodin Bujuklijski odlu~io za
galeriju na{ih najpoznatijih li~nosti iz svih dru{tvenih
krugova.
Nasta duà pauza u razgovoru.
– Gospodine ministre, mi u „Politici“ imamo jednog
va{eg zemqaka, drì bife, – rekoh da malo „raskravim“ atmosferu.
– A, jest, znam ga, Peri} – odgovorio je ministar Novakovi}.
Opet jedna pauza, pa se Bujuklijski diè.
– Je li gotovo? – upita Stojadinovi}, ali se nije micao sa mesta.
– Evo, gospodine predsedni~e – odgovori Bujuklijski.
– Samo, ovo je skica, to }e kod ku}e da se dovr{i, odnosno
iznova da se napravi.
– Mogu li da vidim?
– Moète gospodine, predsedni~e – uzvrati Bujuklijski.
– Odli~no! Vrlo dobro. A ho}e li se prodavati?
– Ho}e, minimalna cena pet stotina dinara komad. Demokratska cena, jer }e i ostale biti po pet stotina dinara.
Svejedno ko bio na karikaturi i kakva je karikatura po
umetni~koj vrednosti! – odgovorio sam ja.
– I vlada i opozicija, i trgovci i glumci, i pisci
„pod jednak red!“ – ume{ao se Bujuklijski i nasme{io se.
– E, sada Niku da upropastite! – kaè Stojadinovi}.
– S profila? – pita Bujuklijski.
– Naravno! – kaè predsednik. I ovu wegovu crvenu
ma{nu... Znate, on je nekada bio socijalista, pa mu je to
ostalo, a boqe bi bilo da zameni ovu ma{nu uop{te...
– Nije to crvena! – branio se istinski Novakovi}.
– Ali vi nemojte da je nacrtate u crvenoj boji, da mu
ne smeta, ministar je! Ha, ha, ha! – nasmejao se Stojadinovi}.
– Da vam pokaèm svoju biblioteku, gospodine Paunovi}u! pozva me najednom predsednik u jedno sporedno odeqewe, kao da je namerno hteo da se odvoji od Novakovi}a. – Ovo
nisu ni sve moje kwige, ni sve slike. Ima i gore.
153
– ûo sam da i Knez ima lepu privatnu biblioteku i
galeriju? Galerija me je naro~ito interesovala. U svoje
vreme dok sam poku{avao da preko gospodina Milana Ka{anina, direktora muzeja, do|em do Belog dvora i razgledam tu kolekciju... èleo sam da napi{em...
– To bi vredelo napisati. Udesite tamo preko nadle`nih.
– Te{ko je samo {to ne znamo da li bi se o tome smelo pisati!? Nego, vaqda, sad }e i te stvari biti regulisane boqe...
Za trenutak predsednik je za}utao, a onda kao da se setio kud ciqam, brzo odgovorio:
– Vi ste najboqa cenzura sami sebi... Sad vi{e izme|u
mene i „Politike“ nema posrednika. Da, kaìte vi Vladi
Ribnikaru da izme|u mene i wega nema vi{e posrednika...
Ha, ha!...
Onda je po~eo da razvaquje jedno drveno sandu~e, koje
je stajalo na stolu. Odvalio grubo poklopac, i izvadio iz
wega nekoliko ~okolad–bombona i jeo.
Biblioteka je bila dosta teskobna. Sva je bila u rafovima, a u wima ukori~ene razne kwige. Na sredini sobe
stajao je pisa}i sto, a na wemu Kneèva slika sa autogramom – Pavle – napisana pisaqkom. Bila je uramqena kao i
ona Kwegiwina. Desno stajalo je jedno kanabe, a oko wega
nekoliko foteqa, skoro priqubqenih jedna do druge.
– Ova slika je li~no od Kneza – rekao mi je zatim i seo
na kanabe. Stavio je ruke u xepove, naslonio glavu na naslon, a noge ispruìo preko cele biblioteke.
– Da, najboqa ste cenzura vi sami sebi.
– Ne znam kako vi to zami{qate, ali ~ini mi se, da je
za nas, tehni~ki, nemogu}e jedno takvo stawe. Uostalom, vi
ste i sami bili na{ saradnik, i znate kako to ide u novinama... Ja ne znam {ta bi vam odgovorili na ovo na{i vlasnici, i ja ne}u govoriti kao saradnik „Politike“, ali kada
smo ve} kod te teme, dopustite da vam ja kaèm svoje li~no
mi{qewe o cenzuri. Nijedna cenzura nije draga {tampi,
ali kad ve} druga~ije nije, preventivna je ipak nekako najpodno{qivija. Samo, nesre}a je u tome, ne mislim nikoga
li~no da pomiwem, {to u Centralnom presbirou sede qudi
koji, izgleda, pojma nemaju o dnevnoj {tampi, ili ne}e da
154
imaju... A {to je najgore, nijedan od wih, bar oni koji ~itaju rukopise, nemaju ki~mu i neko li~no gledi{te, izgra|eno na dobijenim op{tim direktivama, pa da u izvesnim trenucima kaù ~ak i vama, da je op{ta korist da se ovo ili
ono donese u listovima, bez obzira kome oni pripadali. Naprotiv, cenzori su se hvatali za re~i, za izraze i kasapili
rukopise kao na pawu. Ja mislim da cenzori nisu tu da vode
neku smu{enu i sitni~arsku politiku, ve} da olak{aju
{tampi i sprovode u op{tim potezima vladinu politiku.
Me|utim, de{avalo se da nam zadràvaju {tampawe zbog
jedne re~i, da nam zabrawuju broj zbog najnaivnijih stvari,
da nam izbacuju ~lanke i rubrike koji su i{li i u korist
dràve, i dinastije, i vlade. Zabrawivali su ~ak govore
aktivnih ministara. Doga|alo se i to da sami zahtevaju ne{to da se objavi, pa to posle zabrane!...
– E, pa, eto, ne vaqaju cenzori, pa sad nemate cenzure!
– Ha, ha!...
Nije re~ o tome, nego je re~ da se dovedu qudi koji znaju {ta su novine, {ta vlada i {ta oni sami ho}e. Da ne zaziru od svakog slova, da ne tuma~e stvari onako kako ih ni
vi sami ne biste tuma~ili!... Ja verujem da bi se i vi sami
svakodnevno smejali kad bi videli kako izvesne stvari obja{wavaju ili tuma~e... îni mi se da bi oni bili mirni,
samo onda kad bi „Politika“ iza{la prazna, samo sa zaglavqem.
– Pa kaèm, ne vaqaju cenzori, ne vaqaju posrednici.
Sada ste vi cenzori, Ha, ha...!
To je bio i kraj na{eg razgovora.
14. januar 1938. godine
Zamenik patrijarha zagreba~ki mitropolit Dositej
govorio je no}as u Sabornoj crkvi u Beogradu pred dupke
punom crkvom.
Mnogo se o~ekivalo od ovog govora. Me|utim, bio je
malo razo~arewe.
Na jednom mestu kazao je samo ovo:
– Varnava je rekao: „Mi smo dobri Jugosloveni, ali
neka nam niko ne zabrawuje da budemo Srbi!“
Na drugom ovo:
155
– Pali su mnogi ìvoti za ovaj narod i ovu zemqu.
Pravoslavna crkva, Srpska pravoslavna crkva, pripremila
je srpski narod za ve~nost. Ona ga je u~ila: „Brat je mio koje vere bio“. A nama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu,
nametnuta je borba. Mi nismo protiv Katoli~ke crkve. Mi
nismo protiv katoli~kih naroda. Nama je brat mio koje vere bio. Ali, deco moja lepa, bra}o i sestre, nemojte se bojati zemaqskih zala. Sve je to prolazno. Narod i ìva crkva
moraju pobediti!
– Tako je! Tako je!
Burni aplauzi.
– Sre}na vam Nova godina!
– @iveo patrijarh!...
I to je sve!
Izme|u 5. i 8. ~asova ve~eras odràna je sednica Odbora za {estomese~ni parastos patrijarhu Varnavi. Sednica je bila u kancelariji Saborne crkve (kancelarije su se
nalazile u jednoj privremenoj prizemnoj zgradi, koja je bila prizidana uz samu zgradu {kole kod Saborne crkve, a kasnije sru{ena). Prisutni su bili: dr Voja Jawi}, proto|akon ove crkve, Ugqe{a Jeli}, sve{tenik iz crkve na Novom
grobqu, Isakovi}, beogradski prota Magazinovi}, milanova~ki prota Strawakovi}, ~a~anski sve{tenik Vi}a Popovi} (onaj koga su nedavno tukli ^vrki}evi qudi u â~ku),
pop Sibin iz Ripwa, {ef kabineta Patrijar{ije Branko
\or|evi}, predsednik Crkvenog suda Nikola Josi}, prota
Krsta Mihailovi}, ~lan biv{e uprave Narodne odbrane i
jo{ nekoliko mla|ih sve{tenika. Raspravqalo se o sutra{wem pomenu i stavu sve{tenstva na pomenu i prema Saboru. Ja sam stigao kada je dr Jawi} ~itao jedan napis-tuma~ewe pravilnika o na~inu povla~ewa Konkordata. Posle toga bila je kratka diskusija. Onda je dr Jawi} rekao:
– Prema ovome {to sam pro~itao, tobo`wa satisfikacija i izjava o ga{ewu Konkordata, nisu ni{ta!... Sva ~etiri arhijereja potpisali su ju~e, u ime Sinoda, izve{taj
suda da ovo nisu nikakve satisfakcije niti garancije, izve{taj {to su dosada date. Da do tih satisfakcija i garanci156
ja nije do{lo pripomogli su i neki ~lanovi vlade na taj na~in {to su lagali ~etiri arhijereja da }e u~initi sve da,
svaki od wih postane patrijarh. I {ta je Milan Simonovi}
– ]aba, ministar pravde, pijan, psovao po Trsteniku majku
popovsku... Ja znam da su i arhijereji, koji su bili za sazivawe Sabora, sada protiv izbora. Serafim je o tome onomad u
Beo~inu {est sati govorio. Doznao sam da je i Doì} sad
protiv izbora... Vlada sad poku{ava da podmetne Dositeju
da ima veze sa onim \uri}em, koji je uhap{en zbog letaka,
upu}enih protiv Kneza. Nikolaju kako }e dovesti 200 sve{tenika sa kamama. âk mi to danas kaè i Serafim, i
strahuje da popovi ne tuku arhijereje! A ja mu kaèm da ne
treba da naseda vladinim intrigama koje su providne, i da
je takvo tvr|ewe o Nikolaju koje{ta...
Prota Strawakovi}, koji je do{ao na sednicu pri wenom kraju, rekao je:
– Ja dolazim sad iz Patrijar{ije, i kako sam doznao od
jednog arhijereja, u Sinodu je raspravqano danas povodom
jednog akta Uprave grada, u kome se tvrdi da Uprava ima saznawe kako }e popovi sutra da dignu revoluciju (!). Sinod
nije dao nikakav odgovor... Raspravqano je daqe i o tome kako }e arhijereji i kad da odu na Vra~ar, na pomen. Odlu~eno je da do|u u Savina~ku crkvu oko 11 sati. ... Umoqeni smo
da ne pravimo sutra prema arhijerejima nikakve ispade, kada budu dolazili...
Ugqe{a Jeli}:
– Ja garantujem da ne}e biti ni{ta! A posle pomena, ja
ne mogu zapovedati narodu...
êkaju}i da se svr{i sednica Patrijar{ijskog odbora, na kojoj je bio i mitropolit Dositej, a koji je trebalo da
mi da obave{tewe o rasturawu svoga programa pripremqenog za {estomese~ni pomen patrijarhu Varnavi, i o novom
programu, ako ga bude bilo, u nestrpqewu, po{ao sam kod dr
Irineja \or|evi}a, dalmatinskog vladike, kojem sam se
bio javio telefonom pre toga. Na stepenicama susreo me je
sekretar Crkvenog suda Branko Petrovi} a u tom je, niz
stepenice, nai{ao mitropolit Petar Zimowi}, kojeg sam
157
ja ranije vrlo malo poznavao. Pri{ao nam je i poqubio se
sa Petrovi}em. Kako sam ja bio neposredno uz wih, nisam
imao kud nego sam naklonio glavu i hteo da celivam mitropolitu ruku, koji me je gledao ispitiva~ki.
– Ko je ovaj |eti}? – upitao je mitropolit Petrovi}a.
– Sini{a Paunovi}, saradnik „Politike“.
– Ali pre nego {to sam se ja sasvim sagao ruci, i pre
nego je Petrovi} zavr{io re~enicu, mitropolit je, kao
oparen, trgao ruku ispred mene i rekao:
– Ne, ja sa „Politikom“ nemam nikakve veze! Ne dam
vam ruku. Vi ste levi~ari...
Bio sam zaprepa{}en. Petrovi}, tako|e...
– Visokopreosve}eni, ja vam nisam ni podi{ao ruci
kao saradnik „Politike“, nego kao ~ovek...
– Ne, ja kaèm da nisam nikakav politi~ar – po~eo je
neukusno da se izvla~i mitropolit, no i daqe je drào ruku dignutu...
Oko podne posetio sam dr Irineja \or|evi}a, dalmatinskog, u wegovoj kancelariji u Patrijar{iji, i zamolio
ga, kao sekretara Sinoda, da mi se na|e na ruci ovih dana
prilikom dobijawa obave{tewa sa saborskih sednica. Obe}ao sam mu da }e veliki deo tih obave{tewa ostati samo za
mene – za moj dnevnik – a redakciji }u govoriti samo ono
{to on bude odobrio (mislio sam pri tome na objavqivawe,
ne i na usmeno saop{tavawe Ribnikaru i Josimovi}u).
Kao i uvek u posledwe vreme, dr Irinej me je ~ekao vrlo qubazno i izviwavao mi se {to nije odmah mogao da me
primi. Ja sam ga presekao, rekav{i mu da sam ve} obave{ten
da je celo jutro bio zauzet posetama – da ~ak ni kafu nije
mogao da popije.
– [ta }e biti? Ho}ete li birati patrijarha – upitao
sam.
– Ne, ne! – Ja }u se do posledwe kapi krvi svoje boriti
da do toga ne do|e. Zato ima puno razloga. Prvi je {to ako bi
se, na primer, i izabrao ma koji arhijerej za patrijarha, ne bi
imao sve ono uza se {to treba da ima. Ako bi, na primer, bio
izabran samo kao primer govorim, Josif, skopski... Vi znate
da je protiv nekih arhijereja vo|ena kampawa, da se radilo (?)
za neke druge kandidate... da su izlazili napadi protiv nekih
arhijereja i stvorili u narodu, u javnom mwewu, negodovawe,
158
a mo`da ti qudi nisu toliko krivi, samo kaèm to kao pretpostavku. I zamislite sad jednog takvog izaberu i on postane patrijarh, a nema uza se narod. Ili, na primer, sa Doì}em
da to bude, koga su, tako|e, napadali. Dakle, treba ostaviti
sve na miru jo{, da pro|e vreme, i da se izbor vr{i onda kad
se bude moglo videti ta~no ko je kakav, kad se bude moglo videti, ko je najdostojniji za taj poloàj. Ili zamislite da izaberu nekog od onih koji su se borili najvi{e u ovoj borbi...
Ni to ne bi bilo... Jer oni ne bi imali uza se onaj drugi ~inilac – dràvu, vlast. I, opet, ne moè uvek s razlogom; jer je i
wima mnogo {to{ta nametano i pripisivano za {ta oni, mo`da, nisu krivi... Ja mislim da ne}e do}i do izbora!...
– Vi }ete biti qubazni da me obave{tavate, koliko
vam je mogu}no, o toku sednice?!
– Ho}u! Koliko mogu, ali, molim vas, diskrecije mora
da bude jo{ vi{e nego dosad.
Ispri~ao sam mu svoj slu~aj sa mitropolitom Zimowi}em, kako me je odbio da mu podi|em ruci (ovaj izraz „podi}i ruci“, po crkvenim shvatawima, zna~i podi}i blagoslovu „svete“ ruke). Zbog toga {to sam saradnik „Politike“ koja je, po wegovom mi{qewu, levi~arska!...
Dr Irinej se ~udio i krstio, i poku{ao da mi objasni
kako je on dobra srca, samo je nervozan.
– To ste mogli videti i u crkvi kako mlatara rukama
i krstom!...
Pred sastanak Sabora razgovarao sam sa dr Nektarijem Kruqe, tuzlanskim episkopom.
On mi je rekao:
– Dragi moj prijatequ, ne moè biti re~i o izboru u
ovoj i ovakvoj situaciji!
A onda je dodao:
– Vlada je obe}ala ~etvorici arhijereja poloàj patrijarha. Obe}ala je, preko poklisara, to i Dositeju!
– Mislim da ovo posledwe nije ta~no! – rekao sam, misle}i pri tome da ako je ne{to i bilo i sa Dositejom, da je
on to kategori~ki odbio, koliko ga bar ja poznajem.
„A, opet, ko mu zna?! I popovi su qudi!...“
159
Moram priznati da iako ni{ta ne znam naro~ito nepovoqno iz li~nog iskustva o dr Gavrilu Doì}u, crnogorskom mitropolitu, po onome {to sam slu{ao o wemu kao velikoj prznici i „politi~aru“, nekako ga nisam voleo jo{
pre nego {to sam ga uop{te sreo. A, mislim, da ni on mene
„ne miri{e“, jer je preko svojih pristalica u Patrijar{iji, osobito preko svog sinovca – Du{ana Doì}a, ~inovnika u Patrijar{iji, bio dovoqno obave{ten o meni i mom
u~e{}u u ovoj borbi koja se zove „konkordatska“. Nisam siguran, ali sude}i po nekim aluzijama koje sam ~uo ovih dana, rekao bih da bar sumwaju ne{to na mene i u pogledu one
bro{ure o krvavoj litiji. A trebalo je da razgovaram sa
wim.
Nai{ao je simpati~ni otac Simeon, Crnogorac iz
Nik{i}a, izvanredan crkveni pojac, koji je od skora ovde.
Zamolio sam wega da me najavi mitropolitu. On se smeje i
kaè; „Te{ko }u ti, dragi moj, pomo}i i pored najboqe voqe! Opsedaju ga ovi na{i Crnogorci, pa mu oka ne daju otvoriti! Misle ako slu~ajno on postane patrijarh, eto im po
pet penzija. Ali ja }u da poku{am...“
Nije ga bilo dugo. Kad se vratio, smejao se od srca svojim prijatnim glasom i rekao:
– Nekako sam ga slomio. Samo... Moram ti odmah re}i
da nisi najlep{e kod wega zapisan. Ko te je to kod wega namolovao, Du{an, ili neki pop, ne bih ti umeo re}i, tek on
kaè: „Ho}e li taj Sini{a do}i u mantiji?“ – Za{to preosve}eni u mantiji, on je gra|ansko lice, saradnik „Politike“? – i{~u|avam se kobajagi ja, a vidim kuda {iba.
– Kuda?
– Na tvoje veze sa Dositejem, sa Nikolajem, koga on ne
moè da smisli, a ni onaj Vaqevac wega.
– Primi}e te ipak, obrlatio sam ga. Samo, kaè:
„Primi}e te u prisustvu dva svedoka, ho}e da se zna {ta ti
je kazao... A mnogo ti ina~e ne}e re}i...“
Malo sam se „izduvao“, smirio i onda zamolio jednog
od mitropolitovih „~uvara“ da me prijavi mitropolitu. On
me je prijavio. Ubrzo su se vrata otvorila i ja sam u{ao u
jednu od vladi~anskih prostorija za prijem i odsedawe.
160
Unutra je bilo prili~no sumorno i jedva osvetqeno. Mitropolit je sedeo u jednoj velikoj foteqi, preko puta wega,
na druge dve foteqe, dva ogromna Crnogorca u narodnoj no{wi, Du{an Doì} bio je u dnu sobe, stoje}i kraj prozora,
kao da je ~ekao da mu mitropolit ne{to naredi. Mitropolit nije ustajao. Po{to je imao na glavi crnogorsku kapicu, skinuo je, ali ne da me „pozdravi“, nego da mu ne padne,
jer se po~eo onako teàk i ogroman okretati u foteqi, da
me sede}i vidi kroz svoje jako debele staklene nao~ari
crne boje.
– [ta èli{ od mene? Ne znam ja ni{ta! Upravo znam
sve o tebi! [ta }e biti sutra, to }e ti kazati tvoj Dositej
i Ugqe{a Jeli}...
– Da znate o meni „mnogo“ to sam sada ~uo... ali da imate lo{e dou{nike, u to bih èleo da vas uverim...! – rekao
sam, upravo tresnuo i ostao ìv, mada sam se, ulaze}i ovamo, zarekao da ne}u ni re~i re}i kojom bih mogao jo{ vi{e
pogor{ati svoj odnos prema ovom tako naprasitom Crnogorcu.
– Pa, pazi, ti si i hrabar |eti}?! Odakle si ti, da nisi i ti po nekoj nesre}i, na{ Crnogorac?
– Nisam, va{e visoko prevasve{tenstvo, ja sam â~anin!
– Auh!? ... Jo{...Nikolajev zemqak...
– Ne, gospodine mitropolite, nego Stojadinovi}ev...
Dr Milana Stojadinovi}a... tresnuh ponovo i ostadoh ìv.
I da mu ne bih dao prilike da plane, mo`da, jer je morao
osetiti kuda ja ciqam (na wegove veze sa Stojadinovi}em),
dodadoh brzo:
– Visoko preosve}eni, vladika gospodin Nikolaj Velimirovi}, je, koliko je meni poznato, Vaqevac iz ]elija,
mislim, ili Leli}a. A vezan je za â~ak svojom vladi~anskom stolicom, kao episkop @i~ki...
Ne moje nemalo iznena|ewe, mitropolit mi pruì ruku, da je poqubim i sasvim blago mi re~e:
– Evo ti ruke, zaista nemam {ta da ti kaèm, sve }e se
sutra saznati... Tu je Sinod, tu je Sabor!... Mislim da }e sve
biti u redu, u najboqem redu... Dosta smo vilewali... Ova
zemqa ima i nekih drugih briga sem popovskih sva|a i gluposti...
161
Onda se okrenuo svome sinovcu i rekao:
– Daj, Du{ane, ne{to ~oveku da popije!...
– Hvala, ne pijem...
– E, vidi{ dok si se ovde sa mnom prepirao, pomislio
sam da bi ti zaista sjajno pristajala neka arhimandritska
mantija, a vidi{, ima{ veliki nedostatak, ne pije{... Ha...
ha, ha! ... Jesi li èwen? ... A jesi! Pri~ali su mi da te je ven~ao Dositej sa celim Svetim Sinodom!... Ha, ha!
U me|uvremenu, dok smo mi „diskutovali“, u{lo je i
iza{lo bar deset novih Crnogoraca, koji su se ne{to do{aptavali sa Du{anom i onom dvojicom „~uvara“, a svi pre
toga prilazili nemo mitropolitovoj ruci, koju im je on
pruào sasvim mehani~ki, i ne gledaju}i ko mu prilazi, da
ne bi izgubio kontakt sa mnom.
I sinovac, i osobito jedan drugi ro|ak, koji negde u
pola na{eg razgovora, stiè, saradnik agencije „Avala“, –
Medenica (kojeg sam ja li~no od ranije poznavao), i svi odreda, koje sam ovde sreo, pona{ali su se prema mitropolitu kao da je ve} postao patrijarh! Medenica mi ~ak, kada se
u jednom trenutku mitropolit obratio Du{anu za cigaretu,
{apnuo da je spremio biografiju mitropolitovu i pokazao
mi diskretno jedan wegov portret u crnogorskoj no{wi i
jedan sli~an wegovom stricu... Bilo mi je jasno da se ovde
ipak druga~ije gleda na sutra{wi sastanak Sabora nego
{to mi to predstavqaju mitropolit Dositej i wegova okolina...
Pred sednicu Sabora zatekoh u hodniku, ispred Doì}evog apartmana, potpuno istu situaciju kao i sino}: bila
je ~itava ~eta Crnogoraca u nacionalnoj no{wi i sve{tenika, Crnogoraca u sve~anim mantijama. Gledaju}i tu „procesiju“ po~iwe mi bivati ~udno kako to ne govori jasno ni{ta ostalim arhijerejima, za{to su ti qudi ovde: oni su i
„obave{tajna“ mitropolitova slu`ba!
Ugqe{a Jeli} mi re~e da je Mitropolit Doì}, posle sino}weg razgovora sa mnom nekuda i{ao kasno. Rekao
je da ide lekaru prijatequ, da mu vidi o~i, odnosno za nao~are. Ugqe{a misli da je to samo izgovor, a da je mitropo162
lit imao neki vaàn sastanak, mo`da i sa nekim od ~lanova vlade. Gde i sa kojim, do toga trenutka nije se moglo saznati. Koliko je to ta~no, pokaza}e wegove re~i na dana{woj sednici gde }e biti, izgleda, glavni govornik.
Najzad, je po~elo vanredno zasedawe Svetog Arhijerejskog Sabora.
Rano ujutru okupilo se dosta na{ih i stranih novinara, ali sem mene, niko drugi nije poku{ao da u|e u Patrijar{iju, a i da je poku{ao, ne bi bio pu{ten. I mene su, neki novi sluìteqi, pogledali pomalo popreko, ali kada su
videli da mi vladike odreda otpozdravqaju, nisu me zaustavqali. Kada sam upitao mitropolita Dositeja, pred po~etak Sinoda, {ta }e biti na sednici, on mi je dogovorio:
– Ne}e do}i do izbora Patrijarha! Samo }e se mitropolit Doì} i vladika Nikolaj obra~unavati. Odnosno,
Doì} }e zapo~eti kavgu!
Iako nikoga od novinara nisu pustili unutra, dobio
sam usmeno obave{tewe i neku vrstu kominikea o onome
{to se radilo i govorilo na tom prvom sastanku: formalnost. Rad se nastavqa u ponedeqak.
Po{to su primili obave{tewe kako }e sutra te}i
sve~ani pomen patrijarhu Varnavi u Sabornoj i Savina~koj
crkvi, sve{tenici su se po~eli razilaziti na ru~ak jer je
ve} bilo pro{lo podne. Narod, me|utim, naro~ito omladina, koja se bila okupila oko Patrijar{ije, krenuo je Kraqa
Petra ulicom u grupi i po~eo glasno da demonstrira. Iako
je sve to bilo vrlo burno i vrlo glasno, demonstranti su na
miru do{li sve do polovine Knez-Mihailove ulice. Tu ih
je sa~ekala àndarmerija i po~ela rasturati. Demonstranti su se odupirali, u po~etku blago, kako je bila nastupila
i àndarmerija, ali se kasnije izrodio o{tar sukob, tako
da su na sve strane pucali pendreci i udarali kundaci. Iako je àndarmerija u jednom trenutku dala snaàn otpor,
demostranti su uspeli da prodru do Terazija, gde je do{lo
do pravog okr{aja. Po{to su sve{tenici, koji su se tu zatekli, poku{ali da za{tite narod, àndarmi su se oborili i
na wih, tukli ih i gurali. A na samim Terazijama, u istom
163
trenutku, na deset, petnaest raznih mesta, àndarmi su se
gu{ali sa sve{tenstvom i narodom.
Na tramvajskoj stanici kod Starog sata, preko puta
„Albanije“, àndarmi su nasrnuli pendrecima i kundacima
na dr Milana Gavrilovi}a, jednog od opozicionih vo|a i
biv{eg direktora „Politike“. Dr Gavrilovi} je stajao tu
sa svojom porodicom i ~ekao tramvaj, bar je tako tvrdio.
Ali kada je primetio da jedan student zapomaè za pomo},
zbog toga {to su mu gazili i tukli brata pred Delinijevom
apotekom, pojurio je da ih za{titi od àndarma i policajaca. Me|utim, ovi su se onda oborili i na wega i udarali ga
kako ko stigne. Masa je na to sna`no reagovala. Sve{tenstvo naro~ito. Me|utim, dr Gavrilovi} je stajao mirno sa
svojom poslovi~nom cigaretom u ustima, i primao stoje}ki
udarce. Dok su razjareni policajci i àndarmi nasrtali na
wega i tukli ga, jedna studentkiwa, sva izbezumqena okrenula se na napada~e i pojurila ih, èle}i da za{titi dr Gavrilovi}a. Ko zna dokle bi to trajalo i kako bi se zavr{ilo, da nisu stigli neki agenti, koji su poznali dr Gavrilovi}a, pa su zaustavili daqe udarawe.
Oko tri ~asa po podne, masa je bila ve} prili~no razre|ena, ali je jo{ bilo mawih i ve}ih grupa po trotoarima.
Bio je tu jo{ i dr Gavrilovi} sa svojom suprugom i sinom.
Stajao je na suprotnoj strani od mesta gde je bio tu~en, na
trotoaru, i o~ekivao da vidi {ta }e biti do kraja.
Koliko se moglo doznati danas, àndarmerija i policija uhapsili su ovom prilikom oko dvadeset studenata i
ranili oko 50 demonstranata. Sre}om, povrede su lak{e.
Me|u povre|enima ima i nekoliko sve{tenika. Uzgred re~eno, nije vaqda bilo ni jednog sve{tenika, koji je pro{ao
kroz Knez Mihailovu ulicu prilikom ove gu`ve, da nije dobio pendrek po le|ima ili glavi, da nije bio gurnut od
strane „vlasti“!
Demonstranti su, idu}i od crkve prema Patrijar{iji,
po~eli odmah da vi~u u jedan glas „Dole vlada! @ivela opozicija! @iveo sporazum! Ostavka vlade! Dole Konkordat!...“ A kada su pred policijom i àndarmerijom okrenuli natrag, ka gradu, stigli u Knez Mihailovu, po~elo je tako|e u horu, ali po pedeset-{ezdeset puta jedno za drugim:
„Dole Koro{ec!“...
164
Me|u demonstrantima, u gu`vi u Knez-Mihailovoj
ulici, àndarmi su istukli i sinove biv{eg upravnika grada Beograda – Manojla Lazarevi}a!
Ve} nekoliko puta sre}em jednog ogromnog sve{tenika Crnogorca na ovim gu`vama oko Konkordata. Prvi put
video sam ga u civilu. Rekli su mi da je pop, ali da je negde
katiheta. Posle sam doznao da je sve{tenik ovde u okolini
Beograda, mislim u selu Begaqicama. Mo`da je bilo jo{ samo nekoliko sve{tenika koji su se sa ovakvom neustra{ivo{}u suprotstavqali policiji i àndarmima kada navale
na narod. On bi sa takvom hrabro{}u uleteo me|u bajonete,
da su se ponekad i sami àndarmi, o~igledno, ~udili. I divno je ~udo kako do sada nisu na wega pucali. Ali danas, kada su poku{ali da ga spre~e, dok je i{ao preko Terazija put
Savina~ke crkve, u~inio je takav podvig da su mu mla|i qudi aplaudirali, i iza wega i sa strane okrenuo se tako snaàn i neo~ekivano u krug, kada su ga trojica àndarma i jedan policajac skovitlali da ga vrate ka Kolar~evoj, da su
sva ~etvorica popadala, a on nastavio ùrnim koracima sa
svojim drugovima put Slavije, i vi{e nikome nije palo na
um da ga zaustavqa. On se samo okrenuo i viknuo: „Ja vas ne
diram, ne doti~em se va{eg oru`ja, ne doti~ite se ni vi moga – krsta!“...
Kasnije sam doznao da je stigao i do Vra~ara! Izgleda,
jedino on i wegovo dru{tvo!
Danas sam se video sa mitropolitom Dositejom na
osve}ewu Crkvenog muzeja.
Jutros je uhap{en dr Milan Gavrilovi} u vezi sa ju~era{wim demonstracijama! – rekao mi je vrlo uzbu|eno.
– ûo sam!
– [ta ~eka ova opozicija?! Tuku joj jednog tako vidnog
~lana, hapse ga, a ona }uti! êka da sve mi popovi radimo!
Umesto da sada oni na|u izraza svome nezadovoqstvu protiv
takvih nedela vladaju}ih!
Ve~eras, na komemorativnoj ve~eri Varnavi, upitao
sam vladiku Serafima {ta }e biti sutra u Saboru?
165
– Nisam ni sa kim razgovarao! – odgovorio mi je. Ali
nadam se da }e biti sve dobro, jer svi jednako mislimo.
Razumeo sam to, kao da }e sutra biti svi protiv izbora novog Patrijarha.
Razgovarao sam i sa dr Nikolajem Velimirovi}em,
ì~kim episkopom. On je, kao i uvek, borben:
– Predloìo sam mitropolitu Dositeju da napravimo
jednu „Crnu kwigu“ od materijala koji vi imate sakupqen,
kao {to su mi rekli, o Konkordatu. Sinod bi vam stavio na
raspolagawe sav svoj materijal, tako|e – rekao je Nikolaj.
– Pa, kad-tad, to }e se objaviti... I qudi }e se za~uditi kako su neke stvari nastajale i razvijale se...
– Na primer, „Krvava litija“?...
– Ne samo to, nego sve u vezi sa Konkordatom i bole{}u i smr}u pokojnog patrijarha Varnave.
– Pa ne bi to bilo lo{e!
– [ta je sa dr Gavrilovi}em, ~uo sam da su ga tukli i
da je u zatvoru... Pendre~e, pendre~e!...
Dok smo mi razgovarali, pojavio se dr Gavrilovi}.
Ispri~ao nam je sam kako su ga ju~e tukli, i kako su ga jutros odveli u Upravu grada.
– Do{la su mi u ku}u dva agenta i pozvali me u Upravu grada. A kada su me tamo odveli, dràli su me puna dva sata da ~ekam na saslu{awe, a kada su me saslu{avali, i{lo
je to ovako:
– Jeste li vi ~uli ju~e kada su demonstranti vikali
„Dole Demidovci“ i li~ne uvrede upu}ene Knezu!!
– Ne!
– Jeste li vi organizovali te demostracije?
– Nisam! I nemam nikakve veze sa tim demonstracijama!
Posle nam je ispri~ao kako se pregonio sa policajcima puna dva sata da unesu ne{to u zapisnik kako je on èleo
da izdiktira u re~ ta~no: „U jednoj svojoj izjavi dr Koro{ec
je rekao da magarac ne ide dva puta na led! A sada je magarac
oti{ao po drugi put na led. Prvi put oti{ao je kada je policija nagrnula na sve{tenike kod Saborne crkve – „Krvava litija“, drugi put ju~e, kada je opet s narodom pendre~ila i popove. I prvi put je policija izazvala sukob – i to je
bilo prvo magar~evo nailaèwe na led i ju~e je opet svojom
166
nepotrebnom pojavom to izazvala, i to je drugo magar~evo
nailaèwe na led!...“
Najzad su policajci pristali da i ta „formulacija“
u|e u zapisnik.
Saslu{awe se svr{ilo tim {to je dr Gavrilovi} uputio policajcima pitawe:
– Zar vi mene tukoste ju~e, ni kriva ni du`na, a sad me
jo{ krivite za stvari o kojima pojma nemam?
Dr Gavrilovi}a su, kako on kaè, pustili oko podne
iz Uprave grada. A po{to je odmah ~uo od svojih da se dr Velimirovi} interesovao telefonom za wegovo hap{ewe,
~im mu se ukazala prilika, krenuo je, evo, ovamo da se zahvali vladici!
Ve~eras sam razgovarao i sa mitropolitom Dositejom
u prisustvu dr Nektarija. A posle smo ostali jo{ pola sata
sasvim sami. Mitropolit mi je rekao doslovno ovo:
– Sve vi{e imam utisak da su sada u Sinodu svi uz mene, a i najve}i deo Sabora.
Mitropolit je onda za}utao, zamislio se, kao da se pita da li i daqe da govori pa je onda rekao i ovo:
– Svi su uz mene, ali, dodu{e, Doì} i Josif prete da
}e se ne{to me|usobno obra~unati, ali {ta, jo{ ne znam.
On je li~no molio da budu svi {to diskretniji, jer im je
predsednik vlade, veli, izjavio da on posle svake wihove
sednice zna sve {ta se na sednici govorilo.
– Ho}e li biti izbora patrijarha?
– Ne, nikako!
– O ~emu }e se onda razgovarati?
– Prvo o Konkordatu, a onda o satisfakcijama vlade...
Iako Nektarije misli da }e Sabor trajati do nedeqe, ja mislim da }e biti sve do srede gotovo...
7. februar 1938. godine
Mitropolit Dositej pokazao mi je danas novu Deklaraciju u vezi sa Konkordatom, koja se zavr{ava ovako:
„Sveti Arhijerejski Sabor je jednodu{no na{ao da...
zvani~ne izjave pruàju dovoqno jemstvo da je taj i takav
Konkordat – od 25. jula 1935. godine, zaista definitivno
skinut s dnevnog reda i uga{en, i da vi{e ne}e biti izno167
{en pred Narodno predsedni{tvo na ozakowewe, pa sve to,
jednoglasno, uzeo na znawe.
O ovome preko Eparhijskih Arhijereja treba obavestiti sve{tenstvo i narod.“
Pokazuju}i mi taj dokument, Dositej je nekako gledao
u svoj sto, kao da se pla{i da ga ne upitam ne{to na {ta ne
bi mogao ili ne bi smeo da odgovori. Onda mi je rekao:
– E, pa, eto, hvala Bogu, da smo makar u tome slo`ni.
Istinu govore}i, Nikolaj smatra, privatno, da to nije nikakvo jemstvo, ali {ta moèmo. Moramo da sa~uvamo jedinstvo.
Sad sam ja gledao u pod. Prebirao sam u glavi sve na{e susrete i razgovore za ovih {est meseci. I ~udio se kako je sve to pro{lo burno, a kako se pomalo „kukavi~ki“ zavr{ava. Mitropolit je, mo`da, o~ekivao da ga upitam o nekim detaqima sa Sabora. Ja sam ga i toga po{tedeo. Poklonio sam se i, prvi put otkada svra}am kod wega, poku{ao da
umaknem bez rukovawa. On je sko~io i gotovo suznih o~iju,
nemo me uhvatio za ruku, povukao prema sebi i poqubio u jedan pa u drugi obraz.
– Neka si blagosloven za sve {to si u~inio... Pozdravi sve kod ku}e i u redakciji!...
Ne znam za{to, ali idu}i niz polumra~ne stepenice
drugog sprata Patrijar{ije, kojima sam ovih meseci pro{ao bezbroj puta, ~inilo mi se da vi{e nikada ovuda ne}u
pro}i. Ali, taman kad sam hteo da pro|em }utke pored telefoniste, kojega ina~e dobro poznajem, i koji mi je ~inio
mnogo usluga, telefon zazvoni, a on, gledaju}i u mene, re~e
nekom: „Evo ga ba{ sada ho}e da iza|e!“ i onda me zovnu da
uzmem slu{alicu – zove me mitropolit:
– @eleo bih da te vidim – govorio mi je „ti“ obi~no u
sli~nim dramati~nim situacijama – ovih dana. – Bi}e jo{
nekih odluka koje }e i redakciju i tebe, a i tvoju arhivu o
Konkordatu, zanimati. Javi se, ali ne pre idu}e nedeqe, jer
}u biti po ceo dan zauzet u nekim odborima.
– Molim! – rekao sam i spustio slu{alicu, bez i jedne
re~i daqe. Idu}i ku}i, pitao sam se: [ta mi je sve ovo bilo potrebno, i da li }u mo`da, jednog dana jo{ vi{e ukoravati sebe zbog ovakve vrste moga „novinarskog rada“?
168
Mitropolit Dositej dao mi je danas „Zvani~no saop{tewe“ Svetog Arhijerejskog Sabora u kojem se rekapitulira ~itav sukob Crkve sa Vladom i zavr{ava:
„U pogledu ukidawa crkvenih kazni (sankcija) naloènih licima koja su u Narodnoj skup{tini glasala za
konkordat, Sveti Arhijerejski Sabor na sedniici svojoj,
8. februara (26. januara) teku}e godine doneo je slede}u
odluku:
„S obzirom na to {to su na traèwe Svetog Arhijerejskog Sabora AC Br. Uap. 22 od 31/18. januara iz 1938. godine od Kraqevske vlade dobivene izjave koje pruàju dovoqno jemstvo da je zakonski predlog o Konkordatu izme|u
Kraqevine Jugoslavije i Vatikanske dràve definitivno
skinut s dnevnog reda i uga{en, i da taj i takav Konkordat
vi{e ne}e biti iznesen pred Narodno predstavni{tvo na
ozakowewe, i da }e Kraqevska vlada ubudu}e u punoj meri
respektovati dràvnim ustavom zagarantovano na~elo o
ravnopravnosti zakonom priznatih veroispovesti, a u vezi
sa odlukom ovog Svetog Sabora od 27. januara (7. februara)
ove godine, kojom su gore spomenute izjave Kraqevske vlade
uzete na znawe, Sveti Arhijerejski Sabor ukida sankcije
donesene saborskom odlukom AC br. Zap. 9. od 1. avgusta (19.
jula) 1937. godine povodom glasawa o zakonskom predlogu o
Konkordatu, ukoliko sudskim putem nisu ve} izvr{ene, s
tim da }e se ova odluka o skidawu primeniti na sva lica pogo|ena sankcijama, ~im Kraqevska vlada pismeno izvesti
Sveti Arhijerejski Sabor da je izvr{ila svoje obe}awe dato u tre}oj ta~ci svoga odgovora. Str. Pov. br. 5, od 6. februara ove godine: „Da se odmah obustave svi policijski,
sudski ili drugi progoni pokrenuti protiv pojedinih sve{tenika i vernika Srpske pravoslavne crkve u vezi sa borbom protiv Konkordata.
Kako je pak Kraqevska vlada, preko gospodina ministra pravde. br. akta 12381 od 9. februara t.g. i aktom gospodina predsednika ministarskog saveta, br.797 od 9. februara tek. godine, izvestila Sveti Arhijerejski Sabor da je izvr{ila svoje obe}awe, dato u ta~ci tre}eg odgovora Str.
Pov. br. 5 od 6. februara ove godine, izdejstvovav{i kra169
qevski ukaz kojim se daje traèna amnestija, Sveti Arhijerejski Sabor na sednici svojoj 9. februara (27. januara)
1938. godine odlu~io je da g.g. eparhijski arhijereji izvr{e
saborsku odluku od 8. februara (26. januara) iz 1938. godine,
kojom se ukidaju sankcije donesene saborskom odlukom AC
Br. 9. od 1. avgusta (13. jula 1937. godine). – Iz sednice Svetog Arhijerejskog Sabora, 1/14 februar 1938. godine Zapisnik XVIII br. 73.“
– [ta ovo treba da zna~i?
– Pa... vidite, pomirewe sa vladom, kaù jedni, sramotu Srpske pravoslavne crkve, vele drugi, nu`no zlo, kaèm ja...
– Ko }e biti patrijarh?
– Ja znam da ja ne}u biti. Verovatno ni kandidat. A patrijarh }e biti onaj koji je sve ovo smu}kao?
– Mitropolit Gavrilo?
– û}e se!... Eto vam to, ako vam {to koristi. Kada se
ova huka, bruka sti{a, pozva}u vas da vam dam sve {to budem
imao kao dokument iz ove borbe. To mi je i Nikolaj savetovao. Ako ostavim ovde, ovi }e popovi pokrasti, uni{titi...
A vi to moète sa~uvati, makar za istoriju...
21. februara 1938. godine
Jutros je objavqen ukaz o naimenovawu novog patrijarha. Izabran je ve}inom glasova crnogorsko-primorski
mitropolit Gavrilo Doì}. Dobio je 50 glasova. Georgij
budimski imao je 27 glasova, Petar dobro-bosanski i Dositej zagreba~ki po 23, Josif skopski 22, Nikolaj ì~ki 12.
Po{to je Petar dobro-bosanski bio stariji od Dositeja zagreba~kog, po rukopoloèwu, u uù listu trojice, koji su
i{li pred krunu, Dositej nije ni u{ao. Namesnici su potvrdili mitropolita Gavrila.
Danas je ustoli~en novi patrijarh dr Gavrilo Doì}.
Novi patrijarh govorio je i preko radija. Obratio se pastvi
i podsetio je na nemire posledwih meseci i zaèleo da od
sada ìvi u miru, jer to je danas potrebno vi{e nego ikada.
170
Novi patrijarh posetio je istoga dana Kneza Namesnika i bio odlikovan Ordenom Belog orla ú stepena.
Doì}ev izbor nije bio ni tako lak, ni tako jednoglasan. Odlu~uju}e je bilo to {to je crkva povukla „anatemu“
sa svojih protivnika, a ovi su, u svojstvu svetovnih zakonskih delegata pri izboru, podràli u Saboru izbor predsednikovog kandidata i li~nog prijateqa – Gavrila Doì}a, kojeg je on, kako je tada i kasnije govorio, podrào pre
svega zato {to je Crnogorac, i {to je ujediwewem Crna Gora izgubila, u neku ruku, ne samo svoju dràvnu samostalnost, nego i crkvenu autonomiju, pa neka bar na ovaj na~in
dobije neku, kakvu-takvu „nadoknadu“.
XXX
I izgledalo je da je sve po{lo normalnim tokom. No,
kada se gotovo niko nije nadao, zbog zavo|ewa svoga li~nog
autoritativnog reìma, koji se sve jasnije priklawao nacizmu i fa{izmu, po~etkom 1939. godine, prekono} „umro“
je Sre}ko Sre}kovi}, (kako je „vo|a“ dr Milan Stojadinovi} sam sebe, ~esto, na zborovima nazivao, da bi pokazao
trajnost svoga reìma i wegove zasluge). Tada je umro politi~ki, a ìvot je zavr{io kao emigrant 1961. u Buenos Airesu, po{to je pre toga vi{e godina bio u internaciji kod
Engleza, kojima je bio predat uo~i Drugog svetskog rata posle svrgnu}a sa vlasti.
XXX
Iako nije lako seo na svoj patrijar{ki presto, i u po~etku imao dosta te{ko}a sa svojim rivalima – ostalim
kandidatima za ovaj najvi{i sve{teni~ki ~in, novi patrijarh dr Gavrilo Doì} se pokazao vrlo brzo kao prakti~an
~ovek i duhovnik, kada se ticalo dobra zemqe i naroda. Taj
utisak sam stekao li~no, jer sam bio kao novinar wegov redovni pratilac blizu dve godine, ne samo po Beogradu, nego
i {irom zemqe kuda bi zvani~no odlazio, a ja o tome pisao
u „Politici“. Pratio sam ga ~ak i na Rijeku, dok je ova bila pod Italijom, po{to su sve te wegove posete imale vi{e
politi~ki nego verski karakter.
171
XXX
U pu~u 27. marta 1941. godine, bio je (dr Gavrilo
Doì}) u vezi sa oficirima pu~istima, koji su uo~i zloglasnog Pakta s nacisti~kom Nema~kom, iskoristili narodno neraspoloèwe protiv toga sramnog sporazuma i
svrgnuli vladu Dragi{e Cvetkovi}a koja se i bez toga jedva
dràla.
Za vreme okupacije bio je interniran u nema~ki logor
u kojem je bio i u Prvom svetskom ratu.
Posle rata vratio se na svoj patrijar{ijski presto.
Godine 1950. umro je i sahrawen sa svim verskim i gra|anskim po~astima.
Kraj
172
IZ DNEVNIKA
SINI[E PAUNOVI]A
Beograd, 20. januar 1937.
Iako \or|e Nikoli} vodi sve vere i sve crkve kod
nas, Radoje Josimovi} me pozva rano pre podne u kancelariju i re~e da treba i ja da se pojavim danas na ru~ku i na ve~eri u Patrijar{iji na slavi Patrijarha Varnave na kojoj
}e prodefilovati celokupno na{e i rusko emigrantsko
sve{tenstvo. Danas je Sv. Jovan. Prva slava koju Patrijarh
slavi u novom domu. Ja i \oka smo „ispisnici“, do{li smo
u isto vreme u redakciju, i prema tome, kao i svi ispisnici
u svakoj drugoj profesiji, pomalo i rivali. Stid me je da to
priznam, ali sam se obradovao ovom „ortakluku“. Bilo je jasno da je po sredi ili kvalitet napisa ili sadrìna. [to
se ti~e pisawa, \oka ume lepo da pi{e, mo`da pojedine
stvari boqe nego ja; zna~i, u pitawu je sadrìna: da se mawe pomiwe dana{wa Rusija „po zlu“.
Na ru~ku je bilo preko {ezdeset sve{tenika iz Beograda i okoline. I, rekao bih, svi ruski arhijereji i sve{tenici. Bila su prisutna i dva biv{a Patrijarhova u~iteqa: dr Stevan Dimitrijevi} i prota Mihailo Petrovi}.
Prisustvovali su i predstavnici sve{teni~kih udruèwa.
I svi su pozdravili, kra}im ili duìm govorima, Patrijarha. I Patrijarh je wima redom odgovarao i zahvaqivao
se na ~estitkama i govorima. Stigle su i mnoge ~estitke,
me|u kojima i Kneza Pavla i Kwegiwe Olge, Kraqevskih
namesnika dr Radenka Stankovi}a i dr Iva Perovi}a, predsednika vlade dr Milana Stojadinovi}a, ministra unutra{wih dela dr Antona Koro{eca, ministra Dvora Milana
Anti}a, ministra po{ta i telegrafa Kalu|er~i}a, ministra gra|evina dr Koùla, ministra {uma i rudnika Jankovi}a i ministra bez portfeqa dr Kreka.
Patrijarh je bio raspoloèn, ali izuzetno bled u licu. Kaù da se ve} nekoliko nedeqa ne ose}a dobro. Ima
neke nevoqe sa èlucem. Izgleda da }e morati na neku operaciju.
175
Govori koje su odràli na{i sve{tenici bili su
„podno{qivi“. Ali kada su se po~eli javqati Rusi, to je
bilo vi{e nego sme{no. Zvu~alo je kao da pozivaju na{u
crkvu u krsta{ki rad protiv sovjeta, s tim da na ~elu bude
Srpska pravoslavna crkva, odnosno Varnava. A {to je bilo
naj~udnije, Varnava je u trenucima kad je otpozdravqao i
na{im i emigrantskim govornicima, bio jo{ ve}i napada~
komunizma i boq{evizma. U jednom trenutku, pomenuo je i
svoj novogodi{wi govor protiv konkordata, sa Vatikanom,
koji se priprema za zakqu~ewe, pa je nekako i to povezao sa
komunizmom!
Pustio sam \oku da on napi{e sam ceo izve{taj s ru~ka, a na ve~eru nisam ni oti{ao. Radoju sam saop{tio usmeno kako je ta sve~anost izgledala i {ta je sve na woj govoreno. Kada sam posle podne pogledao \okin napis, bio je
sav iskasapqen, a sasvim s pravom; samo na jednom mestu je
ostavqena po jedna re~ „komunizam i boq{evizam“, ostalo
je sve izba~eno.
Radoje mi predve~e, u prolazu, re~e:
– Ovaj \oka je sasvim po{andrcao, {ta sve nije natru}ao u onom pozdravu ruskog vladike Germogena, a ve} onaj
Varnava kao da je pijan, mada znam da ne pije... Samo ono {to
je kazao o Konkordatu, tu je u pravu. Kamo sre}e da je samo o
tome govorio, da je udario po Milan~etu i Koro{cu... Mi
bismo to doneli, pa nek nas i zabrane... A on poziva svet u
krsta{ki rad protiv komunizma... Sva{ta, po~eo da imitira Nikolaja Velimirovi~a, Qoti}a...
Beograd, 19. jul 1937.
Beleìm ove redove na brzinu. U Beogradu je danas do{lo do pravog okr{aja izme|u sve{tenstva i naroda s jedne
strane i policije, odnosno Stojadinovi}evog reìma s druge strane. Ja sam posledwa dva dana nazebao i jedva se drìm
na nogama, dvaput sam tr~ao ku}i da se malo „prile~im“ nekim lekovima i ~ajevima, ali slaba vajda. Ipak, uletao sam
danas nekoliko puta u Patrijar{iju, i{ao u redakciju da
obavestim Vladu Ribnikara i Radoja Josimovi}a s kojima
jedino sada i op{tim kad je u pitawu ova gu`va oko konkordata i patrijarha... Oko dve stotine vi{eg i nièg sve176
{tenstva, koje je po{lo u litiju kroz varo{ – ba{ onako kako su popovima poru~ivali na{i – presreli su àndarmi i
na najbezo~niji na~in zaustavili. Bilo je kotrqawa kamilavki, letewa ~ita, lomqewa krstova i ripide, otimawa
barjaka, kunda~ewa vladika i hap{ewa pastve i sve{tenika.
Evo grad se jo{ trese od zvona. Biju sa svih strana i sa
svih torweva. Naravno, ne u slavu ni boga ni qudi nego u
znak protesta protiv onoga {to radi Stojadinovi}ev reìm, a {to biva sve ru`nije i tu`nije.
A me|utim Stojadinovi} nastavqa rad na sprovo|ewu
konkordata u Narodnoj skup{tini:
[aba~ki vladika dr Simeun Stankovi}, kaù, ozbiqno je povre|en i zadràn je u sanatorijumu.
U znak protesta, javqaju na{i dopisnici iz unutra{wosti, istaknute su crne zastave {irom [umadije. A
[ap~ani su, ~im je litija krenula, obave{teni telefonom
i telegramima, zatvorili ~ar{iju, stavili {ume crnih
barjaka i na prestaju sa zvowewem.
@i~ki vladika dr Nikolaj Velimirovi} poslao je telegram li~no Stojadinovi}u: „Skidajte zlo sa dnevnog reda,
jer je te{ka svetosavska ruka!“ – misle}i na diskusiju o
konkordatu u Narodnoj skup{tini.
Ja sam seo i bacio na hartiju sve {to se ovih dana doga|alo, osobito danas, i dao popovima da od{tampaju u vidu
bro{ure pod naslovom „Krvava pravoslavna litija u Beogradu“ na dan 19. jula 1937. godine. Zamolio sam Lutera –
konspirativno ime ~oveka iz Patrijar{ije koji nas obave{tava o crkvi kad su [...] da izmisli neki pseudonim. On je
prihvatio Neboj{a koje su mi predloìli direktor i Radoje. Odneo je ve} rukopis jedan monah {tampariji u Sremskim Karlovcima, mada }e „izdava~“ biti neko izmi{qeno
preduze}e. Da bih se osigurao od policije, dva puta sam
i{ao ku}i i javqao se redakciji da sam bolestan i molio da
me, toboè, zamene saradnici sa skup{tinske rubrike, Pop
i @i}a. Tako da imam odstupnicu u slu~aju istrage...
âk sam i Veri pisao da sam bolestan i, toboè, prepri~avao doga|aj prema onome kako su mi „pri~ali“ u~esnici... Mo`da je sve to naivno, jer su me fotoreporteri
morali uhvatiti u vi{e mahova za vreme onog najve}eg okr{aja pred Sabornom crkvom, i naro~ito, na po~etku Knez
177
Mihailove; ali ipak boqe ma kakva „odstupnica“ nego
nikakva.
Luter je poslao snimke koje su mu dali na{i fotoreporteri. Pla{im se da me policajci na wima ne otkriju.
Ali, {ta mogu. Nek ide kako ide...
Beograd, 27. juli 1937.
Ovako sam se ose}ao samo pre dvadeset godina, kao de~ak, kad sam shvatio da }e nam zemqa biti pregaèna i mada mnogo nisam znao ni o ìvotu ni o ratovima, u~inih sve
da me otac povede zajedno sa starijim bratom u beàniju...
Teror koji dana{wa vlada vr{i nad ovim jadnim narodom, gaze}i wegova osnovna prava, gu{e}i {tampu i slobodu
re~i, postaje ve} nepodno{qiva. Evo, ve~eras su nam zabranili, po drugi put „Politiku“ u istom mesecu. Razlog: zato
{to donosi izve{taje o Patrijarhovoj bolesti i smrti.
U redakciji je danas kao na pogrebu. Svi se pitaju da
li je ova zabrana samo reìmski manevar, da nas primoraju
da pognemo glavu, ili su zaista re{ili da nam zatvore sasvim usta – da ugu{e „Politiku“.
U ono {to se dogodilo i doga|alo 19. jula za vreme
„krvave litije“ te{ko da }e iko jednoga dana verovati, iako
smo delimi~no mnogi od nas pojedine scene zabeleìli
odmah. A {ta }e biti na pogrebu, to }emo videti. Te{ko da
}e pro}i bez ve}e krvi. Toliko je narod uzbu|en i borben.
Ovih dana vi{e sam u crkvama, na raznim molepstvijima i slu`bama, nego kod ku}e. Pro{le no}i ostao sam u Sabornoj crkvi do zore. Bilo je molitvi, pevawa, govora. Crkva dupke puna. Zgrcao se narod iz cele zemqe. Trebalo je da
idem i ve~eras. Ali, do{la je ova zabrana. Po{to devedeset
devet odsto tekstova o crkvi i wenim sukobima s reìmom
pi{em ja, s potpisom i vi{e bez potpisa, ~udim se kako me
nisu ve} uhapsili. Nego, ko zna {ta }e mi re}i posle ove zabrane. I to ne samo vlasti, nego i Joca i kompanija.
Javila mi se iz Slovenije doma}ica Beta Ravnikar.
Traì novac da bi se mogla vratiti. Oti{la je vereniku na
vi|ewe i da ugovori dan svoga ven~awa, po{to meni vi{e
ne}e biti potrebna kada se i sam oènim. Posva|ala se sa
verenikom. On je zatucani katolik i smatra je, veli, „pra178
voslavnim {pijunom“. Uàs, dokle smo doterali! Mora}u
joj poslati novac i poku{ati da je nekako zaposlim negde.
Dobar je radnik i sjajan karakter. @ao mi je {to nisam u
stawu da je zadrìm i kad se ven~am. Vrlo je odana i mnogo
bi pomogla Veri dok se ne sna|e u ku}i. Ina~e, pi{e mi da
je i u Sloveniji veliki nemir me|u omladinom. Sve je ustalo protiv reìma.
Sva{ta se ve} doga|a i u crkvama i na ulicama.
Ministra pravde izbacili su iz crkve. Jedva se izvukao iz mase. Pobegao je kroz oltar Saborne crkve. Narodne
poslanike \uri}a i [o{ki}a premlatili na ulici. Narod
bojkotuje „Vreme“, kao reìmski list. Sv. Sinod odlu~io
od crkve sve ~lanove vlade, poslanike i sve ostale koji su
za konkordat. Crkva je odbila da govori sa dana{wom vladom, iako je dvaput pozivan sv. Sinod.
Pitawe novog patrijarha je na dnevnom redu, ali vi{e
u narodu nego u crkvi. Pomiwu se kao kandidati Dositej,
Irinej \or|evi}, Nikolaj Velimirovi} i Irinej ]iri}.
Crnogorci tvrde da je vlada „kandidovala“ crnogorskog mitropolita dr Gavrila Doì}a, samo se on „ne}ka“ ne èli
da bude reìmski kandidat nego narodni. Ina~e, kaù da je
to vrlo odlu~an i pametan ~ovek, uprkos nekim svojim nastranostima – da voli i da udari Palicom, ako neki „ovan“
nije u stawu da ne{to razume.
Ko }e od wih biti izabran, i da li }e uop{te do}i do
izbora pod ovom vladom, ko bi to umeo re}i.
Uzgred re~eno, Vlada Ribnikar sve ~e{}e me zapitkuje „{ta rade popovi“, „{ta misle popovi“, „ho}e li se obrukati“, „ho}e li nas razo~arati“. Po{to i mene interesuju
sva ta pitawa, a sve mawe imam te „popovske niti“ u svojim
rukama, izbegavam da se sa wim sretnem, nadaju}i se da }u
ne{to kasnije doznati i onda mu se sam obratiti sa sigurnim podacima i sveìm vestima.
Sreo sam danas i Grigorija Boòvi}a. I on se interesuje ~ega ima u „crkvi“ samo kod wega to zna~i: koliko ima
{anse dr Nikolaj Velimirovi} da postane patrijarh?
179
Danas sam opet proveo dan u Patrijar{iji. Patrijar{ija je postala drugi Parlament. Jo{ se ne zna {ta }e biti
sa izborom novog patrijarha. Ali, sve {to slobodnije misli u woj, smatra da ne}e biti izbora dok ne padne dana{wa
vlada. Koliko mogu, a mogu jo{ podosta, i sam podràvam tu
ideju. Oterati vladu, pa birati patrijarha. A vlada }e, izgleda, uskoro pasti. Danas se govori po kuloarima Patrijar{ije da je podneo ostavku dr Mehmed Spaho i da je Stojadinovi} otputovao kod Kneza u Sloveniju. Otputovao je vele, i ministar Dvora Anti} istim vozom, ali, kaù, ne zajedno s predsednikom! Ta podvojenost daje nade da u vladi
ne{to nije u redu. Daj Boè!
Beograd je jo{ vrlo nemiran i sav u i{~ekivawu. Po
hotelima, oko Patrijar{ije, po redakcijama, sve je vi{e
stranih novinara i „{pijuna“.
Sve je ve}i broj anonimnih i potpisanih letaka. Danas
je rasturan {irom grada jedan letak protiv dr Jawi}a, drugi protiv Nikolaja Velimirovi}a. Letak protiv Jawi}a
o~igledno poti~e iz policijskih arsenala, odnosno iz vladine torbe, {to }e re}i Stojadinovi}eve „propagande“ konkordata. Ina~e, mada su ta~ne sve beneficije koje se u letku pomiwu da ih je Jawi} uìvao od reìma, samim wegovim glasawem protiv konkordata, sam je sebe automatski
svega li{io. I to mu se upisuje u naprednim politi~kim
krugovima kao „plus“ u wegovoj ina~e ne tako slavnoj biografiji. Letak protiv Nikolaja moè da poti~e i iz crkvenih krugova. Pomiwe se i Platonovo, pa i ime dr Gavrila
Doì}a, crnogorskog mitropolita; mada ja u ovo posledwe
apsolutno ne verujem. Ina~e, to je najobi~niji mangupluk: to
je jedna slika na kojoj se vide Dobrivoje Sto{ovi} i \ura
Jankovi} u manastiru @i~i pre dve godine kad su ovi ministri posetili manastir bez ikakve veze s konkordatom. Govori se da se iza tog letka krije i Stojadinovi} brat Dragi.
@eli da unese pometwu me|u arhijerejima ciqaju}i
na taj na~in na Nikolajevo tobo`we {urovawe s vladom iza
arhijerejskih le|a.
Ve~eras me je pozvao dr Voja Jawi} na ve~eru koju je
priredio u ~ast tri bugarske vladike, koji su do{li zbog
180
ovih doga|aja u na{oj zemqi i crkvi, da se li~no obaveste
na licu mesta. Znaju dosta o meni. I èleli su da se sa mnom
upoznaju. ûde se i krste {ta se ovo kod nas doga|a! Koliko
je to iskreno, ne bih umeo re}i, a nisam ni poku{avao da ih
na neki na~in ispitam. Jer to nije moja stvar. Neka te „podatke“ pribavqaju popovi, odnosno policajci.
Danas je stigao u Beograd i na{ dopisnik iz êhoslova~ke Jovanovi}. Razgovarali smo dugo o Studentima. Kaè
da situacija nije nimalo ruì~asta. Po{to sam mu kazao da
se uskoro ven~avam i da }u, najverovatnije, otputovati u
Prag na svadbeni put, delom Dunavom brodom „Kara|or|e“
obe}ao mi je pomo}i da se smestim u neki privatni pansion
ili stan, a i olak{ice prilikom eventualnog putovawa po
unutra{wosti. On je o~igledno vrlo poslovan ~ovek.
Odmah mi je dao ~itav „plan“ {ta sve mogu u Pragu da kupim, gde i {ta mogu da vidim kad se ti~e znamenitosti. âk
mi je dao cenovnik tekstila za ène, koji je veli, tamo mnogo boqi i jevtiniji. Naro~ito mi je mnogo „sladio“ pozori{ta, od komedije do opere.
Jovanovi} se ~udi ina~e êsima kako uquqkuju sebe u
neke nesigurne „planove“ o budu}oj Evropi. Kaè da je Slova~ka nesigurnija kao dru{tvo, nego na{a Hrvatska...
I danas „deùram“ od ranog jutra u Patrijar{iji.
Popodne, oko {est ~asova, na{ao se sa mnom u kuluarima i na{ skup{tinski izve{ta~ Milivoje Popovi} –
Pop. Po{to su vladike bile zauzete, ostavio sam ga sama
kod posluìteqa, a ja otr~ao do Filozofskog fakulteta da
posvr{avam neke poslove u vezi sa sahranom dr Stanoja
Stanojevi}a, jednog od najstarijih saradnika „Politike“ i
moga biv{eg profesora na Filozofskom fakultetu.
Kad sam se ponovo pojavio u kuloarima Patrijar{ije,
zatekao sam Popa sama pred kancelarijama na prvom spratu.
Saborska sednica je bila jo{ u toku, pa smo iza{li na ulicu da tu sa~ekamo zavr{etak. Sednica je ina~e odràvana
toboè u najve}oj tajnosti, a me|utim, znao je ve} ~itav Beograd i sve se vi{e ~etilo okolo novinara i policajaca.
Uzalud sam poku{avao u nekoliko mahova da makar ja pro181
drem gore. Sluìteqi su me u~tivo molili da im ne pravim
„belaj“ i ja sam ih shvatio, odustao sam negde oko sedam, me|utim, pojavi se prvi vladika, a za wim jo{ dvojica. Svi su
me poznavali dobro, svi su me odmah primetili, ali se samo
„brbqivi“ brani~evski vladika dr Vewamin okrete i pozdravi me.
– [ta ima novo? – poletim.
– Pitajte mitropolita Dositeja. On je jo{ glava!
Odlazim pred Dositejevu kancelariju, a Popa uputim
na prvi sprat dr Irineju \or|evi}u, koji je ~esto posebno
qubazan s novinarima.
Samo {to se Popovi} udaqio, pojavquje se skopski
mitropolit Josif Cvijovi}, nekada{wi komita, ina~e
Uì~anin, o kojem se sva{ta govorilo u vezi s patrijarhovom smr}u, ovih dana je jedan od Stojadinovi}evih kandidata za novog patrijarha, ukoliko Dositej ne uspe da sebe
ustoli~i na patrijar{ijskom prestolu na kome ve} sedi kao
zamenik. On ulazi gotovo u trk kod Dositeja, kao da nekoga
juri ili da od nekoga beì. Kada se vrata otvori{e, ~uh
promukli ali snaàn glas vojvode Ilije Bir~anina Trifunovi}a, predsednika Narodne odbrane. ûh, i delom mu spazih zajapureno lice i visoko podignutu zdravu ruku kao da
drì neki govor, dok mu rukav odse~ene ruke lepr{a oko
tela kao da i on ne{to protestvuje.
Ilija je moj dobar poznanik, ali samo poslovno. êsto
smo se sastajali „na zajedni~kom poslu“ u Patrijar{iji.
Dolazio je i u „Politiku“ kod Joce Tanovi}a i Grigorija
Boòvi}a. I tom smo prilikom mewali vesti. On je bio naravno, opozicija, ali je znao {to{ta i iz vladinih krugova,
pre nego mnogi novinari i politi~ari. Zato se obradovah
kad ga videh i dadoh mu o~ima znak da èlim da ga vidim.
Ina~e, nismo se videli od onog wegovog govora na pogrebu
parijarha Varnave kad je te{ko napao Stojadinovi}a i wegovu vladu.
Pro{lo je samo nekoliko minuta, i vrata se, neo~ekivano ponovo otvori{e, ali se brzo zatvori{e, nekome nije
bilo stalo da Bir~anin iza|e, i, kriju}i se iza vrata, zatvori ih pre nego on uspe da iza|e.
U tom trenutku pojavi se pred mitropolitovim vratima jedan mla|i sve{tenik iz Zagreba. êkao je da Bir~anin
182
i Josif iza|u, pa da on u|e i ne{to referi{e Dositeju. Najednom, vrata se ponovo otvaraju, ali sada se na wima pojavquje crveno zahuktalo vojvodino lice. Obra}aju}i se u
isto vreme i sluìtequ da me prijavi Dositeju i Bir~aninu, pitaju}i ga {ta ima novo, vojvoda me do~eka glasnim odgovorom: „[ta ima novo! Izdaja!...“ Onda spusti glas i re~e:
„Arhijereji }e nas izdati. Umesto da su odmah iskqu~ili
sve koji su glasali za konkordat, oni se spremaju da donesu
neke polovi~ne mere, da ostave svakom arhijereju da sam odlu~uje za svakog pojedinca, u dogovoru sa sve{tenikom, da
li mu ulaziti u ku}u i da li ga primati u crkvu. Me|utim,
po mom mi{qewu, a i celog naroda, trebalo je odmah sve odlu~iti iz crkve i to re}i poimence sa amvona.“
Sve{tenik koji je bio pored mene, negde se izgubi. Nestade i sluìteq ispred Dositejevih vrata. Kad odjednom
izlazi mitropolit Josif i pravo k meni i Bir~aninu.
Sklopio ruke kao da ho}e s obe da uhvati onu jednu Bir~aninovu ruku i, sme{e}i se pomalo uì~ki, „{eretski“, kaè:
– Oprosti, Ilija, ja sam te naqutio!
Govore}i to, brzim korakom stiè sasvim do vojvode,
koji u~ini korak prema wemu, ali kad se na|o{e licem u lice, doga|a se ne{to {to me prosto zapawi. Ilija najednom
pobledi, udari{e mu kapqe znoja po ~elu, kao da ga je neko
pqusnuo vodom, onda pocrvene i, pola kriju}i zdravu ruku
da je mitropolit ne uhvati, pola zamahuju}i da ga udari, kaè: „Nije samo da sam qut nego }u da te bijem!“
Mitropolit Josif, bez re~i, muwevito se povla~i i
odlazi niz hodnik u svoj kabinet. Kad stiè negde na pola
hodnika, mahinalno se pipnu za zadwi xep pantalona ispod
mantije; ali kroz spoqni xep mantije; kao da proverava stoji li mu tu revolver, od koga se, vele, ni za vreme slu`be, u
crkvi, ne odvaja.
Ja sam stajao na pola koraka od Bir~anina. U po~etku
ni{ta nisam razumeo, ali sam pomislio da su se oni, mo`da,
nekada ranije zbog ne~ega posva|ali, pa sada mitropolit,
kao duhovnik, poku{ava da to izgladi, s obzirom na vojvodine zasluge u borbi protiv konkordata. Me|utim, kad sam se
malo povratio od iznena|ewa i kad se vojvoda malo smirio,
on mi celu stvar sasvim druga~ije prikaza. Po ranijem dogovoru do{ao je kod Dositeja. Ovaj ga je qubazno primio.
183
On, Ilija, po~eo je da mu govori o potrebi {to hitnijeg
iskqu~ewa svih onih koji su glasali za konkordat, jer je narod po~eo da {apu}e kako su ga arhijereji napustili. U tom
ulazi Josif i kaè Dositeju: „Molim te da zakaè{ za ve~eras ponovo sednicu, ja ho}u da idem ku}i, nemam vremena
da se bavim ovde zbog nekih sitnica. Dosta }e biti ako re{imo tako da ih sve{tenici mogu pose}ivati samo po dozvoli nadle`nih arhijereja – one koje su re{ili da odlu~e
od crkve.“ „Pardon, ja mislim da nije dosta“ – ume{a se
o{tro Ilija. „Molim te, Ilija, da se ti ne me{a{!“ – odgovara jo{ o{trije Josif. „Kad je tako, ja }u da se povu~em
dok ti govori{, a s tobom }u se obra~unati druk~ije i na
drugom mestu!“ – kaè mu besno Ilija i izlazi iz kancelarije.
I ostaje sa mnom do onog sukoba u hodniku.
Posle sam dugo razgovarao s Ilijom, i on mi kaè da
je wegovo duboko uverewe da }e i Dositej popustiti. Tako
toga trenutka doznajem da je sednica zakazana. I shvatam da
je Josif ubedio Dositeja da treba sazvati sednicu.
A ko zna, mo`da mu oni, Ilija, Dositej i Josif, sve
ovo montiraju, da bi mu pokazali da ne èle da se Narodna
odbrana me{a u crkvene stvari.
Dok sam razgovarao s Ilijom, dolazi kod Dositeja
biv{i ruski carski poslanik u Beogradu – [trandman i
ostaje kod wega dosta dugo. Posle nekog vremena vra}a se i
onaj mladi sve{tenik iz Zagreba, i kad je ~uo od mene i
Ilije {ta se dogodilo s Josifom, kaè, prete}i: „Ne smeju
oni to u~initi! [ta misli Josif ako mi do|u emisari
(?)...“ I poziva Iliju u jednu sporednu odaju da razgovaraju...
Kada je iza{ao [trandman, Ilija, bez prijave, ule}e
kod Dositeja, i kako sam posle saznao, kaè mu: „Ja vam saop{tavam da sam svoju misiju ovde zavr{io. Vi{e u Patrijar{iju ne}u dolaziti. Samo znajte da }ete od sada biti vi
arhijereji na jednoj strani sa Stojadinovi}em, a narod, crkva i sve{tenstvo na drugoj. I vide}emo da li }ete izabrati Patrijarha. Ja sam stavio na kocku sve svoje, ènu, decu,
sebe, i zaloìo se za crkvu, a vi se ovako kukavi~ki pona{ate...“
I onda mu ispri~ao {ta se desilo izme|u wega i Josifa u hodniku, svaquju}i za ovakvo dràwe arhijereja svu
184
krivicu na Josifa i crnogorskog mitropolita, dr Gavrila
Doì}a, „li~ne Stojadinovi}eve prijateqe“.
Dositej je bio iznena|en i poku{ao je da ga ubedi da }e
sve biti dobro, zamolio ga da se smiri i dao mu blagoslov.
Ali Ilija je izleteo iz Patrijar{ije besan kao ris. Jedva
sam ga stigao niz stepenice. Tada mi re~e u poverewu: „Sutra, mo`da i ve~eras upa{}e sa dvadeset svojih qudi iz Narodne odbrane u Sabor i napraviti rusvaj, ako odmah ne potpi{u zvani~no iskqu~ewe svih okaqanih...“ A posle mawe
pauze dodaje: „Danas sam razgovarao s Nikolajem i Irinejom \or|evi}em, obojica su sigurni, ~vrsti. \or|evi} je
~ak rekao da je on i za „krajwe mere“ u ovoj borbi za za{titu pravoslavqa.“
Kako u to vreme izlaze, jedan po jedan, ostali arhijereji, Bir~anin se susre}e sa vladikom Prodanovim, koji mu
kaè da stvari dobro napreduju. Bir~anin mu na to odgovara da ga to raduje, a posle meni dodaje: „Evo, ovaj je desna ruka Irineja ]iri}a. Pre nego {to sam drào onaj govor na
Varnavinom pogrebu dolazio je i govorio mi, naravno u ]iri}evo ime, mada je kazao da govori u svoje ime, da treba da
budem blag u svom govoru. Odgovorio sam mu da ja ne trpim
ni~iju cenzuru, pa ga molim da se ne brine za mene da li }e
me uhapsiti!“
U tom nailazi Irinej ]iri}. Bir~anin se pretvara
da ga ne vidi i kaè mi: „Ako ovoga izaberu za patrijarha,
na}i }emo nekog da mu opali {amar, a po kanonima (?) kad
nekom takvom kandidatu opali vernik {amar, zna~i da je
nedostojan, i mora}e da da ostavku! Plati}emo!“
Posle toga je pozvao svoga sekretara, telefonom,
pred Patrijar{iju i ovaj je brzo do{ao. Ne{to su mu {aputali. îni mi se da su taj napad pripremali za ve~eras. I da
to u~ine usred Sabora. Ja sam smatrao da je to glupost, koja
ne}e ni{ta pomo}i, jer verovatno ne postoji nikakav takav
„kanon“ pa sam malo posle toga rekao vojvodi da bi ipak
trebalo da malo razmisli; mada sam u sebi mislio da je tek
ovo glupost {to mu ja govorim. Treba da pustim prevrtqivce i ludake neka se tuku i brukaju. Jer {togod sam vi{e danas govorio s ovim robusnim ~ovekom, mada sam se u mnogome slagao sa onim {to on zastupa, sve mi je vi{e bivao nesimpati~an. I pitao sam se u ~ije ime on to sve u stvari ra185
di, da li u ime naroda i crkve ili u ime nekog tre}eg. Pogotovu {to sam ga sino} video kako se gotovo grli s Dimitrijem Qoti}em, kad je ovaj iz Saborne crkve ùrio u Patrijar{iju, kao u svoju ku}u... Kao da je ona moja primedba
pokolebala i vojvodu i wegova sekretara – izgubi{e se ne~ujno put varo{i... Da li da se vi{e ne vrate, ili da na|u
onih „dvadeset qudi“, a to }u, verovatno, tek sutra doznati,
ako zaista jo{ i pukne budu}em patrijarhu {amar.
Ispri~ao mi je jedan pre~anski sve{tenik da je Stevan ]iri}, brat Irineja ]iri}a, pozvao neke vojvo|anske
sve{tenike na konferisawe, i tom prilikom im savetovao da rade u narodu za wegovog brata, da postane kandidat
za patrijarha – da bi javnost stekla utisak da ga pastva
èli.
Na{ao sam se najzad i ja kod zamenika patrijarha, mitropolita Dositeja. I po{to nismo bili jo{ dobili nijedne jedine re~i o sednici, rekao sam mu i sa svoje strane ono
{to mi je kazao i Bir~anin: da se sti~e utisak da arhijereji popu{taju – da izdaju narod. Jer dosada se to govorilo samo o Josifu i Doì}u, a sada pomiwu i wegovo, Dositejevo
ime; a narod je najvi{e verovao u wegovu ~vrstinu. Napomenuo sam mu da vlada u isto vreme sprema i nove letke
protiv arhijereja – neke sam mu i pokazao – samo da bi ih
zavadila.
– Da, ~uo sam da spremaju i protiv mene letak!
– Pa on je gotov. Ja sam ga ve} video, samo mi ga nisu
policajci hteli dati! – izmislio sam to, ne trepnuv{i, i
bio vi{e nego iznena|en koliko ga je to pogodilo; plakao
je kao dete. Dodu{e, nije mi bilo jasno {ta te suze zna~e, da
li uvredu ili sram ali je starac ne samo plakao nego i prosto grcao, pokazuju}i mi rukom na vrata da drìm kvaku dok
se smiri, {to ja, ne znam za{to, nisam u~inio, ve} sam odstojao nem nekoliko minuta dok se smirio.
Ne znam {ta je on o~ekivao posle toga pla~a, ali ja
sam nastavio u tonu kojim sam i po~eo:
– U~ini li tu gre{ku, popusti li dana{wem reìmu,
Srpska pravoslavna crkva mo`da ne}e ni tada propasti,
ali }e sigurno mnogo, mnogo izgubiti. Narod }e do}i s motkama, vilama i motikama pred Patrijar{iju i napasti vas
sve od reda! Uostalom, u~inite li ma kakav kompromis, to
186
bi bio {amar i svim va{im prijateqima i listovima koji
su se zauzimali za va{u stvar, stavqaju}i sve na kocku.
On je onda zadugo }utao, a kad se najzad otvori{e vrata i na wima se pojavi }irica crnogorskog mitropolita
Doì}a i pozva ga da do|e kod wega – Doì}a, u kabinet,
kao najstarijeg po godinama, skoro sko~i, i kao da odahnu
{to }e se spasti mene i mojih te{kih re~i. Po{to je }irica upotrebio re~ „hitno“ verovatno je Josif odjurio kod
Doì}a i ispri~ao mu o sukobu s Bir~aninom i o wegovom
upadawu u kancelariju. A mo`da se Doì} i pla{io da Bir~anin ne pridobije ponovo Dositeja za sebe...
Ina~e, Beograd je danas sav u i{~ekivawu promene u
vladi. Boqe re}i, padu vlade. Iako je Stojadinovi} dao izjavu stranim novinarima da ide na odmor, ne prestaju vesti
da }e vlada pasti. Pomiwu se ~ak i kandidati: Steva ]iri},
general Mati}, ministar Dvora Anti}... U isto vreme, i daqe se odràva vest o ostavci Mehmeda Spaha, radi ~ega je,
vele, Stojadinovi} i oti{ao kod Kneza.
Pre dva dana, kaù, bile su velike demonstracije u
Sarajevu protiv vlade. Preko dve hiqade demonstranata
okupilo se pred ku}om ministra Kalu|er~i}a. Me|u demostrantima bilo je najvi{e, vele, muslimana. To su isto u~inili i pred redakcijom „Jugoslovenskog lista“ i pred filijalom „Vremena“, gde su sve polupali. Pokidali su i telefone. Pred ku}ama koje su imale cve}e na balkonima napravili haos. Bacali kamenice na prozore, ako nisu imali
crne barjake na prozorima, kao znak àlosti za izgubqenim
patrijarhom, a policija nije intervenisala!
Beograd, 2. avgust 1937.
Danas mi je, novinarski dan protekao relativno mirno. Ali sam zato imao nekoliko zanimqivih susreta i razgovora s arhijerejima. I to sa onim najva`nijim: Dositejem,
Irinejem \or|evi}em i Nikolajem Velimirovi}em.
Nikolaj je drào danas govore u Savina~koj crkvi.
Vi{e politi~ki nego popovski. Na àlost, ni{ta ne moè
biti objavqeno. Vlasti su nam nezvani~no poru~ile da uop{te ne pi{emo vi{e ni{ta o Patrijarhovoj smrti. Govor je
bio sav u aluzijama.
187
Dositej mi je izjavio da }e odlu~nije „konkorda{a“ u
Beogradu biti saop{teno s amvona po crkvama sad u nedequ.
Irinej \or|evi} mi je potvrdio da je on u svojoj eparhiji ve} iskqu~io trojicu krivaca, a koji su ba{ u ovom
trenutku sa Stojadinovi}em na politi~koj turneji po Dalmaciji: Nikola Novakovi} – Longo iz Knina, dr Vuk Vujasinovi} i Miqkan Areìna (~ini mi se da jedan od wih nije uop{te glasao, pobegao je s glasawa kao Blaì}, ali ga je
kazna stigla kao {to }e sti}i i Blaì}a).
Nikolaj mi pri~a da je u svoje vreme sa jo{ dva arhijereja bio kod Stojadinovi}a. Odneli mu memorandum povodom konkordata. Bilo je to, veli, jo{ u po~etku, pro{le godine u decembru. A on mi je odgovorio u poverewu da ga li~no nije jo{ ni prelistao, a kamo li pro~itao. Ali je dodao
desetinu puta da treba da imaju u wega poverewa, jer je i on
potomak qudi koji su stvarali ovu zemqu, i tome sli~no.
Na saborskoj sednici kojoj je prisustvovao i Stojadinovi} s ministrom pravde N. Suba{i}em govorio je, veli,
prvo patrijarh Varnava, i u tom govoru izneo ukratko razloge zbog kojih je Srpska pravoslavna crkva, na ~ijem ~elu
on stoji, protiv toga konkordata. Stojadinovi} je na to odgovorio da je wemu konkordat potreban da bi pridobio Ma~eka, odnosno Hrvate. Posle wih govorio je Nikolaj, a za
wim Dositej. Ali do sporazuma nije do{lo. Naprotiv,
stvar se poo{trila.
Posle te sednice patrijarh Varnava je pao u kupatilu
u nesvest, i vi{e se nije pojavio.
Danas je i „Pravda“ zabrawena po drugi put. Ju~e zbog
slike „Pocepane zastave“, danas zbog nekoliko re~enica
Nikolajevog govora u crkvi sv. Save.
Jo{ jedna zabrana. I kraj.
Izgleda da se Stojadinovi} re{io da ih ugu{i. Tako
ne{to mi kaè i kwièvnik Todor – To{a Manojlovi}, kome je to poverio Stanislav Vinaver, zaposlen u Centralnom presbirou (koji ina~e nije uvek siguran izvor, ali ovoga puta, izgleda, govori istinu).
Vlada Ili}, otputovao na Bled Knezu. Zli jezici kaù: da se „pravda“ zbog onog dirqivog govora nad Varnavinim odrom i suza koje je tom prilikom prolio kao nad nekim najro|enijim.
188
Gotovo svi arhijereji su jo{ u Beogradu, ali se mnogi
spremaju da se vrate u svoje eparhije i sprovode saborske odluke.
Jedino crnogorski mitropolit dr Gavrilo Doì}, izgleda i ne pomi{qa da se vrati dok ne vidi {ta }e biti sa
izborom novog patrijarha. Neki wegovi protivnici tvrde
da je on stvar svr{io za sebe ve} ranije sa Stojadinovi}em,
samo sada traì puteve kako to najboqe da izvede, da se ne
zakrvi sa pastvom i da ostane uz reìm.
Popodne je opet oìvelo oko Patrijar{ije.
Trebalo je da se re{i da li }e Arhijerejski sabor odlu~iti pobornike konkordata od crkve, ili }e, za qubav patrijar{ijske stolice, na}i neku pomirqivu soluciju. Uostalom, ovo posledwe je, kao {to znamo, ve} palo kao predlog sa strane skopske mitropolije.
Ilija Bir~anin sastao se sino} sa Ugqe{om Jeli}em
– Luterom, koji je, sve vi{e uvi|am, desna ruka Nikolaja
Velimirovi}a i napisao je predstavku namewenu Saboru.
Pre podne je ina~e Ugqe{a obi{ao sve va`nije ~lanove
Sabora (Dositeja, Jovana, Vinejamina, Damaskina) i saop{tio im niz pretwi koje im, navodno, {aqe pastva (~itaj
Ilija Bir~anin) ako ne odlu~e „konkorda{e“ od crkve. U
podne je trebalo da padne odluka kona~no. Me|utim, Arhijerejski Sabor je na neki na~in bio obave{ten da Narodna
odbrana i Sve{tenstvo pripremaju upad na sednicu, pa se
poku{alo da se taj susret izbegne, na taj na~in {to su se arhijereji kri{om jedan po jedan ubacivali u sve~anu salu, a
ne grupno kao dosad. Ali Ugqe{a je skoro na no` dospeo do
sve~ane zbornice i silom ugurao sluìteqa da mu unese
predstavku Narodne odbrane svakom arhijereju ponaosob.
Ta predstavka je pala kao bomba. I, posle duìh obja{wewa i diskusije me|u arhijerejima, odlu~eno je jednoglasno
da se svi krivci udaqe iz crkve. Odluka o odlu~ewu bi}e
saop{tena zaista, kao {to se ina~e dosada samo govorilo,
sa amvona po svim pravoslavnim crkvama u zemqi i svetu
gde postoje na{e eparhije.
Popodne su sve{tenici imali svoju skup{tinu. I sami doneli sli~nu predstavku u vezi sa odlu~ewem krivaca
od crkve, samo wu su uputili jedino zameniku Patrijarha
Dositeju.
189
Beograd, 4. avgust 1937.
Dobio sam pismo od Vere. Zamera mi {to se toliko
angaùjem u ovoj borbi protiv konkordata i oko zagonetne
smrti patrijarha Varnave.
Istina je da sam se ja, prvi put vaqda, kao ~ovek i novinar, na ovaj na~in ume{ao u doga|aje o kojima pi{em.
Ali, nisam to ~inio ni iz kakvog oportunizma niti politikanstva, ve} prosto kao ~ovek koji je protiv svakog nasiqa i zla.
Evo {ta sam joj odgovorio:
„Savetujete mi da se ne me{am u borbu koja se vodi danas izme|u reìma i crkve. Hvala lepo na savetu. Samo, ja
se nisam ni za dlaku vi{e me{ao od svakog ~estitog gra|anina ove zemqe. Jedan novinar duàn je da obavesti svoju
redakciju i o stavrima za koje je ~esto siguran da ih ne}e
mo}i objaviti u listu. Jer dobar list treba da bude obave{ten i o stvarima o kojima se samo govori.
Priznajete da i Cigani po Ohridu govore o zagonetnoj
patrijarhovoj smrti. Ja vam ne}u re}i ni da ni ne; samo }u
vam ponoviti, od re~i do re~i, niz pitawa koja je meni nedavno postavio jedan svetogorski kalu|er koji je do{ao na
pogreb Varnavi.
Patrijarh Varnava bio je u Karlovcu na nekoj sve~anosti u vremenu kada je plamtela najve}a bitka oko konkordata. Patrijarh je posle Saborske sednice, kojoj je prisustvovao Milan Stojadinovi} sa dr Suboti}em, pola ~asa
posle sednice, pao u nesvest u svom kupatilu, legao u postequ i vi{e se nije digao. On je imao u svojoj blizini godinama Bo{ka Bogdanovi}a, {efa odseka Centralnog presbiroa sa kojim je jeo i pio kao sa jednim od svojih najprisnijih qudi; stalno se vrzmao po wegovoj vili dok nije umro; a
kad je umro, odmah otr~ao u susednu vilu Stojadinovi}evu da
ga obavesti o smrti. (Dok je Varnava umirao, Milan Stojadinovi} je ina~e lumpovao u svojoj vili, proslavqaju}i izglasavawe konkordata; a wegov brat ~inio to isto kod „Zanatskog doma“ sa ostalom grupom jerezovaca poslanika).
Patrijarh je za sve vreme bolesti bio u nekoj vrsti narkoti~nosti, nekom ~udnom stawu, tako su ga zatekli i novinari sat pred smrt; to nije bio samrtnik nego drogiran ~ovek;
190
nije jaukao, nije se niza{ta interesovao, traìo je samo vode i ponavqao svome zameniku Dositeju: „Boli, otrov, otrova{e me!...“ Patrijarh je izdahnuo na dan kada je izglasan
konkordat. Patrijarhu je kratko vreme posle wegove smrti
umro jedan brat, a drugi se nalazi na samrti. Patrijarh nije
propisno balsamovan. Patrijarh nije sekciran. Me|utim, to
se ~ini i sa najobi~nijim seqakom kad su ovakvi slu~ajevi
oboqewa i smrti. Vlada je dobro znala da se na wu baca krivica pa je trebalo sama to da zahteva. A balsamovawe je trebalo izvr{iti potpuno, umesto samo u{pricavawe formalina u vene. Porodica pokojnikova i pojedini arhijereji na
~udan na~in su odustali od sekcirawa u posledwem trenutku, govore}i da to ni~emu ne vodi, jer je on i tako mrtav i
isuvi{e izmu~en. Patrijarha su le~ila tri lekara, a me|utim umrlicu su potpisala samo dvojica: Igwatovski i Bokovala; Kobal je odgovorio da on ne}e da potpisuje falsifikate. Strani lekari sloìli su se sa Kobalom da je u pitawu bolest trovawa, kakvog, to za ìvota nije utvr|eno, pa je
to trebalo u~initi bar sekcirawem. Patrijarh je i pre dve
godine bio bolestan, ostavio testament, ali taj testament
nije ni do danas na|en. Patrijarh je imao pored sebe jednog
slugu, Rusa, o kome se sva{ta govori i ni do danas nije utvr|eno kako je on stigao u Patrijar{iju i ko ga je preporu~io
Varnavi. Patrijarh je bio snaàn i vrlo zdrav ~ovek, i moè se re}i, mlad. Patrijarh je imao u Saboru velikih protivnika, koji su se sada pokazali ponovo kao neprijateqi,
paktiraju}i s jerezovcima i dr Stojadinovi}em. Neki od
wih u stawu su da u~ine ve}e grozote nego Van~a Mihailov,
to potvr|uju qudi koji su s nekima od wih ~etovali...
Ja li~no nisam pristalica ni onih koji krive Stojadinovi}a, Hrvate, Papu – bez ispitivawa stru~nog i po{tenog. Ali sam pristalica svih onih koji veruju da je po sredi
zaista trovawe. Da li je to slu~ajno ili je po sredi zlo~in,
kaèm treba stru~no ispitati, a ne ~ak to i spre~avati.“
Beograd, 16. decembar 1939.
I danas mi je bio Predrag u boksu. Do{ao je, sav nesre}an, i o~igledno, umoran. Jo{ jednako se bori s pitawem
svoga „{efovstva“. Sedeo je pored mene, a ja sam }utao i
191
nisam hteo ni{ta da ga pitam. [ta sam imao, mislim, rekao
sam mu. Vidim da mu nije lako i ne}u da mu i sam stajem na
muku. On je uzimao engleske listove, prevrtao ih, okretao,
ali ni jedan skoro nije ~itao. âk je iz jednoga isekao jedan
~lanak, ali ga je brzo bacio. Nervozan je. Nekako je prosto
ostario za ovih nekoliko dana.
U jednom trenutku u|e Pavle Cerovi} i pita ga:
– [ta je, je li svr{eno, ja sam ~uo da je gotovo?
– Nije ni{ta gotovo – kaè Predrag tu`no kao da ga
Pavle pita je li izre~ena smrtna presuda.
Ulazi posle Bata Vukadinovi}:
– Jesi li ti danas cenzor ili pisac?
– Izvini, Bato, nisam mogao ni{ta da napi{em. Celog dana sam leteo oko ove moje stvari.
Posle malo u|e i @ivko Mili}evi}. Kad vide Predraga, zadrà se.
– Ja sam, g. Mili}evi}u, otkazao tamo onom ministru
(mislio je o~igledno na Konstantinovi}a). Rekao sam mu da
ja nisam za to, da sam doznao da ima i drugih kandidata iz
redakcije. A on meni: „Znate g. Milojevi}u, malo je nezgodna stvar. Vi ste i onda govorili predsedniku sve tako kao
da vam je ciq da srozate sebe. Znate, kad ste mi rekli da vam
je èna Nemica, on me posle pita: da nije, bre, wegova èna
Hitlerova ro|aka?“
– Pardon, Predraè, to su ovde izneli. Ne da je Hitlerova ro|aka, nego nekog tamo ministra! – kaè @ivko.
– Koje{ta. I znate {ta mi kaè ovaj ministar. Situacija je vrlo nezgodna, ja ne znam mo`da je predsednik ve}
kazao i Knezu za va{e naimenovawe. A treba, veli, da znate
da je to Kneèva ideja da se Presbiro preuredi. Molim vas
da mi ostavite vremena dvadeset i ~etiri ~asa. A onda mi se
obratio, i pogledao me: „Ama recite mi g. Milojevi}u,
iskreno, vama kao da nije do ovog mesta, da nemate voqe?“ –
„Kad me iskreno pitate, re}i }u vam iskreno. Nemam voqe
i mislim da nisam za to.“ „E, to je zaista nezgodno. Ono mi
sve to moramo da proveravamo, da vidimo“. Posle Predrag
pri~a kako je smatrao da je time stvar svr{ena, a kad je do{ao u redakciju i kazao Jovanu Tanovi}u da je otkazao, on
mu je rekao, sasvim suprotno od onog prekju~e: „Boga mi, nije trebalo da odbijete. To je nacionalna stvar“.
192
I onda dodaje: „Doznao sam da su pitali ponovo redakciju i da je Vlada rekao da on nema ni{ta protiv!“ Uàsna
zapetqancija. Danas su me zvali kod predsednika i dok sam
ja stigao tamo, on je iza{ao. Rekao sam onoj wegovoj sekretarki Obradovi}evoj, da mi javi kad se vrati i, evo, jo{ me
ne zovu!
– Pa, Predraè, ako je takva situacija, mora}e{ da se
primi{. Drugo ti ne ostaje. ûo sam da su danas ~ak pitali
i ne{to u vezi sa podacima za ukaz.
– Da, to je pitala gospo|ica Obradovi}. ûdno mi je,
jer sam mislio da je to propalo.
Kada je @ivko oti{ao, ja sam ga upitao {ta }e u~initi s onim bagaòm ako se pobuni kada ih bude otpu{tao.
– Eto, to je ono {to oni ho}e da ja tako|e svr{im. A
sem toga, taj Presbiro treba da se razvije u neko ministarstvo za propagandu.
Posle smo razgovarali jo{ o mnogim stvarima i onda
je Predrag, nervozan oti{ao ku}i, a mene zamolio da ga izvestim ako ga ko bude traìo... Evo, ve} je skoro devet, a jo{
ga niko nije traìo.
Beograd, 16. decembar 1939.
U broju „Pravde“ 12615 od 17. decembra 1939. godine
pro~itao sam malo~as jedan napis koji je datiran pod 16. decembrom 1939. Zagreb, a glasi:
„Sastanak S. D. S. u Zagrebu – g. Ve}eslav Vilder tuma~i smisao posledweg govora g. dr Ma~eka – i odgovara na
pisawe „Srpskog glasa“.
Izme|u ostalog, u tome odgovoru se kaè i ovo:
„“G. Vilder prelazi, zatim, na sporazum postignut izme|u g. dr Ma~eka i g. Cvetkovi}a. Govori o posledwem ru~ku odrànom u Beogradu i Patrijar{iji, na kome su bili ne
samo srbijanski ministri ve} i g. dr Ma~ek sa ostalim
hrvatskim ministrima. – Do kakvog je prijema do{lo u Patrijar{iji? – pita g. dr Bilder. Sjajno. Veliko. Ni{ta nije
bilo name{teno. On je od ogromnog zna~aja. G. dr Ma~ek nije iz neke kurtuazije do{ao u Patrijar{iju, ru~ao i oti{ao. G. dr Ma~ek nije takav i ne moè mu se re}i da je on iz
kurtoazije, kao potpredsednik vlade, oti{ao na ru~ak u
193
Patrijar{iju. G. dr Ma~ek je skroman. On kaè da nije govornik, da nije pisac. Ni{ki episkop g. dr Jovan odrào je
govor i na kraju spomenuo [trosmajera. [ta }e na to
Ma~ek re}i? upitali su se svi. Zbuni}e se. Episkop g. Jovan spomenuo je kako je [trosmajer dolazio u Beograd ne
kao sremski biskup, ve} da brine brigu za malenu Srbiju.
Svi su se pitali {ta }e sad Ma~ek re}i. Taj separatista
Ma~ek, samo Hrvat Ma~ek. I on je progovorio:
„Mi se Hrvati nikada nismo borili protiv Srba, protiv Slovena, ve} samo za priznavawe svoje individualnosti“.
Gospodi, isti~e g. Vilder, mo`da i sam g. dr Ma~ek nije ni slutio da je otkrio tu veliku logiku i istinu. Zajedqivci to moraju priznati. Sada smo na{li podlogu i temeq. G. dr Ma~ek je rekao velike re~i. Balkan treba da prestane da bude plen intriga. Mi moramo napred putem koji je
ukazao dr Ma~ek.
Daqe g. Vilder iznosi posledice sporazuma, pa kaè
da smo mi pro{li fazu opasnosti i da sad imamo da se borimo za opstanak.
– Da nema sporazuma ne bismo imali opravdawa da tako govorimo.
G. Vilder se ponovo osvr}e na govore u Patrijar{iji,
pa kaè:
– Na toj genijalnoj re~i koja je proistekla iz du{e
episkopa g. dr Jovana i g. dr Ma~eka i tog srpskog seqaka (?)
mi treba da gradimo. Imamo mi ekstremiste i na jednoj i na
drugoj strani. Na jednoj strani je Qoti}. On je protiv Banovine Hrvatske. Po wemu se u Zagrebu koqe i ubija. Na na{oj strani imamo tako|e ekstremista. Oni su doma}e biqke zalivene tu|om ideologijom. To ne sme da nas zaustavi u
na{em radu. To nas mora podsta}i na ìvqi rad.
Govore}i o radu vlade g. Vilder veli:
– O radu vlade moèmo ve} sada dosta re}i. Imamo veliku vladu kakvi smo i mi. Ona nije ni boqa ni gora. Mi
smo rekonvalescenti. Mi jo{ nismo prohodali. Vlada bi
i{la i daqe, ali je ratna opasnost oko nas.
U daqem tekstu svoga govora g. Vilder govori o „Srpskom glasu“ (Organ Srpskog kulturnog kluba: izlazio u Beogradu 1939.; zabrawen 13. juna 1940.; ure|ivao ga Dragi{a
194
Vasi}; iznosio politi~ke poglede i shvatawa srpskih buròaskih krugova okupqenih oko Srpskog kulturnog kluba
– S. P. po M. E.Prosveta, 1969.) Tim povodom on kaè:
– Porodio se u Beogradu „Srpski glas“, pod tendencijom: ugroèno srpstvo, Srbi na okup... Od koga da brani? Od
banovine Hrvatske?
G. Vilder iznosi kako je urednik tog lista, koji, po
wegovim re~ima, harangira protiv banovine Hrvatske, oti{ao u jedno srpsko selo i razgovarao s jednim srpskim seqakom. Izneo mu sve i upitao ga {ta on misli. „Ostavi brigu
oko Srpstva, odgovorio mu je seqak, za Srpstvo se ne brini“. Seqak je otkrio veliku istinu i odgovorio tako da to
imponuje.“
Po{to sam ja bio u Patrijar{iji na tom ru~ku u ime
„Politike“ i nisam mogao, niti je to meni u ovom trenutku
u novinama dopu{teno da objavim kako je taj ru~ak protekao, i kako je do{lo do ovog govora, hteo bih da zabeleìm
sve va`nije pojedinosti. Mo`da }e nekad potrebati.
Uve~e uo~i ru~ka javio mi je @ivan Mitrovi}, politi~ki saradnik „Politike“ iz Predsedni{tva vlade da je
~uo od nekog kolege da }e sutra biti ru~ak u Patrijar{iji
za sve ~lanove Sabora i Vlade, i skrenuo mi pa`wu da vidim da li je istina da je Sabor dao nekom beogradskom listu Boì}wu poslanicu koju Patrijarh ima da uputi u ime
celog Sabora (vernima) a kojoj se pridaje i izvesno politi~ko zna~ewe s obzirom na Uredbu o naknadi (re~ je o materijalnoj naknadi izme|u Srpske pravoslavne crkve i dràve, o oduzetoj crkvenoj imovini i sli~no – S.P.) koju jo{
ne daju za javnost iako je, tvrdi se, uglavnom gotova, i s obzirom na spoqnu i unutra{wu situaciju zemqe i na odnos,
vladike Nikolaja prema Patrijarhu i Saboru. Za mene je
bilo va`nije ono {to se odnosilo na poslanicu, i pojurio
sam da proverim. S te{kom mukom dobio sam telefonsku vezu sa skopskim mitropolitom Josifom, podpredsednikom
Sinoda i Patrijarhovom „desnom rukom“, i upitao ga {ta je
sa Poslanicom. Rekao mi je da se tek ~ita korektura. Onda
sam mu uzgred dodao da znam da }e sutra biti ru~ak i za Vladu i da }u i ja do}i po obi~aju...
– Do|ite, vrag vam materi novinarskoj...
– Do}i }u da vas malo slikujem...
195
To je bilo izme|u 9 i 9 i po uve~e.
Kad je malo kasnije do{ao @ivan Mitrovi} u „Politiku“, saop{tio mi je da je on tu vest o prisustvovawu Vlade na sutra{wem ru~ku u Patrijar{iji dao da iza|e u „Politici“. Nisam mu ni{ta rekao, ali mi nije bilo pravo. Ja
sam nau~io da se sam koristim materijalom iz Patrijar{ije, blagodare}i svojim vezama sa arhijerejima, ali po{to
nisam verovao da }u mo}i da u|em na ru~ak, pustio sam da
iza|e ta vest. I tako sam sutra zatekao u kabinetu (Patrijarhovom) {efa Du{ana Doì}a, fotografa „Pravde“ – Rogli}a i „Vremena“ – Ciganovi}a. Malo posle nai{ao sam i
na stenografa „Vremena“ \oku Isakovi}a i na jednog mladog reportera iz „Pravde“. Uskoro su do{li i fotoreporteri iz Centralnog presbiroa Zlatko Mirkovi} i [ali, a
onda i fotoreporter „Politike“ Andra Ilija{.
Vide}i da se napravila ve}a gu`va nego {to sam o~ekivao, pozvao sam i ja na{eg stenografa Vatroslava Glavadanovi}a, koji je, uzgred re~eno, katolik.
Sakupili smo se bili u hodniku patrijar{ijskih
apartmana, odmah onde vizavi mitropolitskih stanova na
drugom spratu. Dok smo mi sedeli, {ef kabineta Patrijar{ije prolazio je „va`no“ pored nas a za wim momci nosili
iz kabineta vermut i rakiju. Za mene i sve ostale to je bio
znak da su ve} bili do{li i ~lanovi Vlade i arhijereji. Negde, pred jedan ~as pro{ao je pored nas episkop ba~ki Irinej, a malo posle mitropolit Josif.
– @urite, gospodine mitropolite, ve} su svi do{li –
obratio se mitropolitu Patrijarhov }irica Milutin.
– Po{to ti i „spava{“ ovde u Patrijar{iji, kaì neka nam donesu ne{to za pi}e – rekao je \oka Isakovi} meni. I vidi {ta ti tamo rade !?
Ja sam se digao i po{ao, za mnom se uputio po svom
obi~aju i Rogli}.
– Sedi – ti tu! Nema smisla da vodim i tebe, a da ostavim svoga fotoreportera! – rekao sam Rogli}u.
Nije mu bilo pravo, ali me je ostavio.
Ja sam onda na{ao u bifeu Doì}a i pitao ga mogu li
da „privirim“ u trpezariju.
On se, qut i vaàn, vratio novinarima i rekao
svima:
196
– Gospodo, samo }e mo}i da u|u fotoreporteri, a novinare }e primiti Predsednik na kraju ru~ka i dati im izjavu. To je èqa Patrijarhova.
I onda je po{ao natrag. Ja za wim.
– Slu{aj, Du{ane, svejedno je da li je to rekao Patrijarh, ili si ti izmislio, ali stani, molim te, da ti objasnim
ne{to!
– Beì, ~ove~e, nemoj da me davi{! Ne sme. To je ru~ak
samo za wih i ne}ete vaqda sad i vi tamo da sednete da slu{ate {ta oni govore!?
– Kako ho}e{, ali je sme{no da ti kao eksponent arhijereja radi{ ono {to nikako ne moè koristiti Crkvi, ve}
joj moè smetati. Sve {to se ovde danas izgovori, bilo la`
ili istina, treba da se ~uje i u javnosti, ba{ s gledi{ta Crkve (pravoslavne). Vladi je mo`da boqe da krije svoja obe}awa, da ne objavquje Uredbu o naknadi i tako daqe, a Srpskoj pravoslavnoj crkvi je, mo`da, od ìvotnog interesa da
bude sasvim obratno – da se sve ~uje javno. I evo, zato vam se
daje, kao nikad, ova mogu}nost. Ta va{a Uredba ne{to se i
onako te{ko kuva, pa ako ne{to jo{ i ovi ne izjave danas,
sva{ta moè biti. Boqe re}i ni{ta od svega ovog. Trebalo
bi da nas vi prosto gurate silom unutra i da molite da ovo
uradimo na velika zvona. Tim pre {to na tom ru~ku sedi i
dr Ma~ek i ostali hrvatski ministri.
– Ama, ne bulazni bre! Teì si mi ti nego sav ovaj
narod!
Kad se Doì} ponovo pojavio u hodniku, dobacio sam mu
ne{to, ne se}am se vi{e {ta, a on se nasmejao. Odmah sam pojurio za wim i opet ga okupio da u|emo. On je nastavio put,
ali vi{e se nije onako uporno branio. Mi smo onda iskoristili tu priliku i pri{li u drugi deo hodnika pred samu trpezariju. Dok su momci unosili i iznosili sudove i jela (bio
je posan ru~ak) nai{ao je upravnik Patrijar{ije prota Kalu|erovi}, jedan neobi~no po{ten i simpati~an Crnogorac.
– Proto, ni{ta meni bez vas, da mi javite kad po~nu da
govore ovi bogovi!
– Ho}u, evo moje re~i!
– Novinari da ostanu tu, a fotoreporteri napred! –
pojavio se malo posle Doì}.
I onda oti{ao u bife.
197
Umesto da u~inimo kako je on hteo, ja sam, uz pomo} |akona Branka Petrovi}a, poveo sve kroz bife (jer se pokazalo da jo{ nije vreme ni za fotoreportere, Doì}ev poziv je
bio samo znak za pripremu). I u{li smo. Nastalo je grozni~avo slikawe: Patrijarha i Dragi{e Cvetkovi}a, predsednika vlade, i dr Vlatka Ma~eka, potpredsednika vlade s jedne strane; zagreba~kog mitropolita Dositeja, skopskog mitropolita Josifa, i drugih.
Ve} su bili kod prène ribe. Svi su bili veseli, i
glasni. Dr Lazica Markovi} ne{to je obja{wavao preko
stola, mitropolit Josif se grohotom smejao a sa wim i dr
Krek. Damaskin je tiho razgovarao sa dr Mihailom Konstantinovi}em, ministrom bez portfeqa.
– [ta }emo mi ovde da stojimo kao pritke? Nek fotografi slikaju a mi }emo posle do}i – kaè mi \oka Isakovi} i ho}e da iza|e.
– Ne! Ti ne poznaje{ ove prilike. Sedi tu gde si. Uostalom, moj stenograf }e ostati.
U tom nas spazi Du{an Doì} i napravi uàsno lice.
A onda mi pri|e i re~e:
– Dobro, dobro, pravi mi ti komedije. To je skandal.
Kaè ti se da ne ulazi{, a ti kao june! ... Vide}e{ da ne}e
skoro zdravica.
Ja sam ga, toboè, poslu{ao i iza{ao. Ali samo {to
smo se obreli ponovo u hodniku, iza{ao je prota Kalu|erovi}, i kao da sam ga ja nagovorio da to u~ini uinat Doì}u,
pozvao nas natrag:
– Govori}e Patrijarh! – rekao je i nasme{io se blagim svojim licem.
Patrijarhov govor je bio kratak i i{ao te~no. Zahvalio se Vladi na razumevawu interesa Srpske pravoslavne
crkve i obe}ao da }e Crkva znati da to po{tuje i da }e se i
daqe zauzimati i `rtvovati za kraqa i otaxbinu. Na kraju
je pozvao prisutne da uskliknu Kraqu i Narodu. Svi su prihvatili.
Malo posle govorio je predsednik vlade Dragi{a
Cvetkovi}.
Wegov govor li~io je na wega. Sutra }e, naravno, biti
objavqen na prvim stranama listova. I kod nas.
198
Ru~ak se o~igledno privodi kraju. Boqe re}i, predsednikov govor je to ozna~io.
Ipak, u vazduhu se ose}ala neka napetost. Svi su se nekako pogledali, ali niko nije govorio tu op{tu re~enicu:
„A Hrvati?“. A Hrvati su se vrteli, ~ak i sam Ma~ek, kao
da jedva ~ekaju da ustane Patrijarh i Cvetkovi} da bi i sami mogli da se dignu sa ovog skupa koji im svakako nije padao lako, bez obzira {ta su uistinu mislili.
Pomalo i meni je cele ove gu`ve bilo ve} dosta. Stajao sam kod vrata prekoputa Damaskina i skoro saàqevao
ove Hrvate koje su, u~inilo mi se u jednom trenutku, ovi na{i popovi i politi~ari doveli ovamo, uglavnom, da „uskliknu kraqu i otaxbini“.
I ba{ u tom trenutku neko mi re~e polu{apatom:
– Hteo bih ne{to da vas upitam!
Okrenuo sam se. Preda mnom je stajao vr{a~ki vladika.
– Molim!? – rekao sam i po{ao u stranu.
– Neka, moèmo o tome i posle razgovarati! – re~e
glasno kao da se upla{io od svoga pitawa.
Me|utim, ja ga nisam pustio.
– Izvolite, gospodine episkope!
– [ta mislite, da li treba pozdraviti Ma~eka?
– Kako da ne!? Pravo da vam kaèm, ja kao novinar to
sam najvi{e i o~ekivao. Kad ga pozdravite i on }e vas pozdraviti.
U tom se Patrijarh digao i ru~ak je bio zavr{en. Pre{li su u kafecimer. Patrijarh je seo sa Ma~ekom, a mitropolit Josif, u drugoj sobi, sa [utejom i nekim episkopima.
Ostali episkopi i ministri sedeli su u drugim uglovima ili stojali levo-desno i razgovarali.
– [ta mislite, da li vredi da ga ovde ~ovek pozdravi?!
– obratio mi se ponovo Damaskin, kao da traì „sukrivca“
za svaki slu~aj.
– Kako da ne vredi! I treba! Kad ste ve} tamo propustili priliku, napred bar ovde! Jer danas nije va`no {ta }ete vi
arhijereji da kaète, {to ste hteli, obe}ano vam je (mislio
sam na Uredbu i wenu neizvesnost jo{ i pored obe}awa), a
eto, ba{ i zbog uredbe, potrebno je da se ~uje wihova re~, mada je uredba najmawi motiv... To samo, izgleda, va{ Du{an Doì} to ne razume. Nego jo{ zabrawuje novinarima da u|u...
199
– Pa u~inite nam dobrotu, idite i na neki na~in kaìte to vi mitropolitu Josifu. On vas posebno ceni...
– E, to je granica koju ja ne mogu da pre|em ni kao ~ovek ni kao novinar. Ja mislim da vi treba da ga pozdravite,
a ne mitropolit.
– Ne, ja nisam to mislio, da se ja me{am, ja sam do{ao
iz Amerike i ne poznajem jo{ prilike. Ja sam govorio na~elno, da li ga treba pozdraviti. Vi ste mi ovde nekako najpodesniji ~ovek ~ije bih mi{qewe hteo da ~ujem, da ga uporedim sa svojim: ja nisam ni za jedno ni za drugo, ili boqe
re}i lomim se i privatno i zvani~no.
Pri{ao sam mitropolitu Josifu, i u trenutku kad je
Juraj [uteq razgovarao sa nekim drugim arhijerejima, upitao ga {apatom {ta on misli o Damaskinovom pitawu.
– Neka ga pozdrave, samo ja ne}u.
Oti{ao sam onda Dionisiju, patrijarhovom vikaru.
– Znam, ali }e onda re}i da govorim u Patrijarhovo
ime, po{to sam ja jo{ wegov vikar, sve dok ne odem u Ameriku. Nego ako kaè{ da to treba da bude, i ako je dobro, da
idem da pitam Patrijarha.
– Ja kao novinar mislim da treba da se ~uje i hrvatska strana Vlade, a da li je dobro ili ne, u to ne èlim da
ulazim.
U tom je nai{ao predsednik vlade Cvetkovi}, koji je
imao da pregleda de{ifrovani zvani~ni stenogram zdravice, koju je stenografisao Isakovi}. Dionisije je pri{ao
Cvetkovi}u i upitao ga.
– Dabome, treba neko da ga pozdravi svakako, nego kako!
U me|uvremenu, ja sam pri{ao tuzlanskom episkopu dr
Nektariju i pitao ga da li bi on govorio.
– Bih, ali ono {to bih mu ja rekao, svi biste se u krug
okretali!
I ose}aju}i da to nije moj li~ni „poziv“ prosto je
pobegao.
– Da zovemo Irineja ]iri}a? – upitao sam Dionisija,
koji je postajao ve} nervozan, ne znam zbog ~ega.
– Ne}e hteti.
Nai{ao je Du{an Doì}. Dionisije mu je ve} bio u
me|uvremenu ispri~ao da se pojavila ideja da se pozdravi
Ma~ek.
200
– Idi pa pitaj Patrijarha – rekao je Dionisiju.
Dionisije je oti{ao i pitao Patrijarha, koji je u tom
trenutku sedeo sam s Ma~ekom i razgovarao. Dionisije mu
je, naravno, {apnuo pitawe na uvo. Patrijarh je klimnuo
glavom i rekao glasno: „Razume se, nego kako!“
Patrijarh me je primetio u trenutku kad sam se ja slu~ajno na{ao nedaleko od wihovog stola, i zadovoqan, pozvao me:
– Kako si?
– Dobro sam, Va{a Svetosti, novinari{em.
I onda sam mu pri{ao ruci.
– Ovo je Sini{a Paunovi}, saradnik „Politike“. On
me prati kao senka, svuda.
– Mi smo, gospodine predsedni~e, bili svakodnevno,
~itav mesec, zajedno u beogradskoj bolnici, kad je leào pokojni Radi}.
– A, da sa Cigom Golubovi}em... Da, se}am vas se...
Tada se ve} vratio Cvetkovi}, i seo izme|u Patrijarha i Ma~eka. Pri{ao je i Boà Maksimovi} i seo s desne
strane Patrijarha.
– Prinesi, molim te, tu stolicu Dositeju, da sedne do
svoga sugra|anina Ma~eka! – rekao je Dionisije meni.
Nije mi bilo prijatno, ali sam uzeo jednu stolicu i metnuo je. Boè moj, vladika me moli, i to ameri~ko-kanadski.
– [ta misli{, da ga pozdravi Dositej? – upitao me
neko, vi{e se ne se}am ko, ali je sigurno bio zna~ajnija
li~nost.
– Pa ne bi bilo lo{e, ali ipak to bi bilo drugo. Oni
su tamo svakodnevno u blizini. Koliko znam, Ma~ek mu je,
~ini mi se, i sused. Da na|emo drugog.
– Pa koga }e{ drugog?! – pita ve} sasvim zabrinuto i
Du{an Doì}.
– Evo, ni{kog vladiku dr Jovana! – kaèm.
– E, fino! Sila si! – skoro kliknu gospodin {ef kabineta Wegove Svetosti i wegov ro|eni sinovac.
Pri{ao sam Jovanu i „objasnio mu stvar“. On se sav zacrveneo.
– Otkud ba{ mene na|o{e?! Evo ovih mla|ih!
– Ne, treba neki [umadinac. ôvek koji ume da govori. A vi ste ju~e u crkvi na molepstviju divno govorili.
201
Sem toga, vi ste se sjajno dràli za vreme konkordatske
borbe, niste se nimalo i nikad kompromitovali. To }e odjeknuti kad ga vi pozdravite.
Lice vladike Jovana po~elo se gr~iti. Izgledalo je
kao da }e da zapla~e. Crvenelo je i bledelo.
– Nemijte ba{ mene, molim vas!
– A ja vas molim da u~inite za op{tu stvar. Zar vam
~ovek na noge ovde, a vi ga pustite da vam ne kaè ni re~i.
Me|utim, to vam je potrebno sada vi{e nego ikad, da svi jo{
jednom potvrde svoja obe}awa (ja sam stalno sad udarao na
Uredbu, a znao sam da Ma~ek ako ga neko pozdravi, ne moè
izbe}i da ne odgovori, makar {ta, i mo`da }e, da bi izbegao
mnogo pri~a o uredbi, govoriti, za novine o mnogo va`nijim stvarima).
Pri{ao je onda i Du{an Doì} i po~eo i on da navaquje. Najzad je i on shvatio situaciju.
– Ama, zovite brani~evskog Venijamina.
– Ho}ete li vi, vladiko – upitao sam tek onako Venijamina?
– Taman posla, ja da govorim. Vi bar znate moj stav!
Pravio sam se lud i odgovorio:
– Pa isti stav ima i vladika Jovan.
Sad se on napravio lud i rekao:
– Pa ipak, on }e to boqe re}i.
Pre}utno, „igra“ je bila „srbovawe“, ali niko nije
imao kuraì da to i kaè.
– Nema vam spasa, vladiko, vi i niko drugi!
– Vi opet na mene navalili!
– Mora}ete! – upade sad sasvim odlu~no Doì}. Zamislite, mi obavestili i predsednika i Patrijarha, a niko
ipak ne ustade da pozdravi! – upola slaga Doì}. – Nego u
ime Boga, napred! Vide}ete da se ne}ete kajati. Vi }ete to
sjajno izvesti. Samo bez straha. Uzdignite se iznad svih nas.
I govorite, kao da ste pred svojom pastvom...
– Samo hrabro! – javih se ponovo.
Siroti ~ovek nas pogleda bolno, ali se ipak osmehnuo, no taj je osmeh pre li~io na pla~. Ipak, u wegovom dràwu daqe, videlo se da smo ga ubedili da treba neko da
progovori, a mo`da jo{ vi{e je shvatio da samog Ma~eka,
po svaku cenu, treba izazvati da ne{to kaè, a ma {ta kaè
202
ne}e biti nezanimqivo, ne{to }e se iz toga „zakqu~iti“.
Onda jo{ sav crven-bled ustade dostojanstveno kao {to se
uvek drì, i kad ide i kad govori, i laganim hodom, istina
malo s le|a, pristupi Ma~eku i stade kraj wegove stolice.
Ma~ek je gledao u Patriarha dok je razgovarao s Cvetkovi}em, a stenografi su to beleìli; mada su pre toga uzeli i
jednu kratku izjavu od predsednika. I jednom i drugom prisustvovao sam i ja (u trenutcima kad nisam bio u akciji „vrbovawa pozdravqa~a“).
Govor vladike Jovana ministri su slu{ali od po~etka do kraja s velikom pa`wom, naro~ito Cvetkovi} i Ma~ek. Arhijereji, me|utim, u po~etku su krivili lice nekako zlurado, ali kad je govor ispao i smi{qeniji i aktuelniji, imao ne~eg „op{tenarodnog“, bili su svi zadovoqni.
A ve} kad je Ma~ek ustao da govori, sve su o~i bile
uprte u wega. A Ma~ek je ustao naglo, okrenuo se Jovanu i,
metnuv{i ruke malo iza sebe, odrào govor koji je doveo
sve do neverovatnog veseqa.
I sam Ma~ek bio je o~igledno sre}an {to je govorio. A govorio je sve, videlo se, iskreno. Ali se, reklo bi
se, pobojao da se ne nastave pozdravqawa pa da mora opet i
sam da govori – ~im je zavr{io odgovor vladici Jovanu, pruìo je ruku Patrijarhu i oprostio se preko wega sa svima.
Ja sam bio neobi~no sre}an, naro~ito zbog toga {to je
u svojoj re~i spomenuo i „moje Bugare“. I pomi{qao sam da
mu pri|em i ~estitam, po{to je ovo bio „program“ van programa. Nisam to u~inio, ali su mu, dok je i{ao ka izlazu, jedan za drugim svi stezali ruku.
Posle toga sustigao sam, slu~ajno, dr Konstantinovi}a, koji je iz mog kraja, i uzgred mu rekao:
– Jeste li videli kako se organizuju govori?!
– Slu~ajno sam ja tu ideju dao, a ne vi! – odgovorio mi
je skoro qutito, da sam se ja malo zbunio, i neverovatno iznenadio, ne o~ekuju}i od jedne li~nosti takvog temperamenta ovakvu reakciju.
– Pardon, nije re~ o ideji, ali ako je i o tome re~, meni je vladika Damaskin, koji je sedeo do vas, rekao da ba{
nije mogao da mi uputi pitawe za mi{qewe da li treba pozdraviti Ma~eka „zbog kom{ije“, misle}i, o~igledno pritom na vas. Vi se sigurno se}ate da me je on oslovio? Po{to
203
je krio od vas, mislio sam da je to „popovska“, wegova ideja
o kojoj nije imalo smisla da s vama diskutuje, s obzirom da
ste i vi deo vlade. I kad sam ga posle nagovarao da on bude
taj koji }e pozdraviti Ma~eka, rekao mi je: „Ja sam samo dao
ideju da ga treba pozdraviti, ali nisam ni pomislio da ga ja
pozdravqam“. Me|utim, moje je uverewe bilo da i to ne govori iskreno, ve} ga je bilo, vaqda, sramota od drugih vladika, da ne pomisle da sam sebe gura.
– E, ovako je kako sam vam ja rekao. Ja sam kazao Damaskinu da bi ga trebalo pozdraviti.
– Molim, ja sam samo govorio o „organizaciji“; i, ~ini mi se, da sam zaista sam to izveo. Ovo vam kaèm ne da sebe pohvalim, nego da vam pokaèm kako na{i arhijereji ne
umeju da osete situaciju, i {ta sve ~ovek treba da u~ini da
ih uveri ~ak i kad su u pitawu wihova vlastita dobra.
– Molim, molim, samo ovako je kao {to ja kaèm.
– Moram re}i arhijerejima da ste vi dali ideju, a ~ija
je „organizacija“ i kako je ona tekla, to oni najboqe sami
znaju, od vikara do Patrijarha.
– Nije to potrebno, nije to potrebno?!
– Kako nije!? Govorimo o istorijskoj istini... Moram,
moram svima re}i.
I rekao sam, ali samo jednom, ili dvojici, onim najbezna~ajnijim. U stvari, nijednom arhijereju, ve} popovima. Jako cenim ovog ~oveka, on je jedan od onih mojih zavi~ajnika
kojima se ja ponosim i uvek mi je milo kad ga sretnem. Zato
mi je ào {to je ovaj na{ dana{wi „dijalog“ ostavio, bar u
meni, ne{to ~ega ~ovek ne voli da se se}a. ûdim se kako da
jedna takva pamet nije mogla da oseti obe strane medaqe, ako
se tako moè re}i, – medaqe koja ima dva istovetna lica.
Kad je Patrijarh prolazio iz kafecimera u svoj kabinet, bio je veoma raspoloèn, imao raskop~anu sve~anu odoru, malo zaba~enu belu kamilavku, levu ruku u xepu, a u
ustima cigaretu, nije nosio palicu, kora~ao je sna`no i
kretao se brzo – sav je sijao.
– Sad sam zasluìo dve „bogorodice!“ – rekao sam mu,
dok se on zadovoqno sme{io na mene, misle}i pri tom na
ono {to sam danas „organizovao“ i na neke ikonice koje on
deli deci, pa je i meni obe}ao za neku decu ~iji su me roditeqi molili da potraìm.
204
– Zasluìo si. Fino je bilo. Iako sam „}orav“ video
sam ja kroz ove moje |ozluke sve {ta ti radi{, kako {ije{,
{ije{... ovi moji junaci...
Ne znam na koga je mislio, kad je upotrebio ovu nimalo pastirsku re~ iako je u pitawu „stoka“, ali osetih da
prosto pobeè da ne bi rekao i ne{to gore. Tek kad stiè
do vrata, okrete se i doviknu:
– Pa do|i!... I pozdravi sve u „Politici“!...
Beograd, 31. decembar 1939. godine
Obratio sam se telefonom skopskom mitropolitu g.
Josifu, potpredsedniku Sinoda, i zamolio ga da mi omogu}i prijem kod Patrijarha Gavrila. Rekao sam mu da èlim
da ~ujem od Patrijarha {ta misli o slu~aju ohridsko-bitoqskog episkopa g. Platona, odnosno o govoru koji je odrào u bitoqskoj crkvi napadaju}i ì~kog episkopa g. dr
Nikolaja. Mitropolit g. Josif obe}ao mi je vrlo qubazno
da }e poku{ati da mi izdejstvuje prijem ali me je odmah zamolio da ne objavqujem svoj razgovor s Patrijarhom. „Moète saop{titi redakciji, da ona bude informisana, a {to
se ti~e pisawa, ostavite to, dosta je bilo, i mi vodimo o
tom slu~aju ra~una, i ne{to }emo u~initi. Ja mislim da je
uop{te dosta u javnosti o tome govoreno. Jer, ovo po~iwe da
ga|a srpsku pravoslavnu crkvu, a ne Platona i dr Nikolaja.
Dakle, zamolite redakciju da vi{e ne pi{e o tome, a ja }u
govoriti s Patrijarhom za va{ prijem. Do|ite ta~no u pola ~etiri“.
Iako me je Patrijarh skoro uvek qubazno do~ekivao i
primao ranije, kadgod sam èleo zvani~an prijem, morao
sam dugo da ~ekam i obi~no do tog prijema nije dolazilo onda kad sam ja èleo, nego kad je kabinet nalazio za shodno.
Ovoga puta bilo je druga~ije. Do{ao sam u Patrijar{iju ne{to posle pola ~etiri. Pred kabinetom skopskog mitropolita g. Josifa do~ekao me je wegov momak i odmah me upitao
gde sam. Ali, brzo se trgao i poku{ao da me uveri da se on
li~no interesuje za mene ne mitropolit. Pravio sam se da
ne ose}am wegovu nesmotrenost. Pitao sam ga ima li koga
kod mitropolita, a on je odgovorio da ima, ali da ni{ta ne
smeta da i ja u|em! „Vi znate da mitropolit voli s vama da
205
razgovara. Evo, sad }u ja da mu kaèm“. Mitropolit me je, zaista, i ranije uvek rado primao, ali sam i kod wega ~esto
~ekao po sat dva na prijem. Zato sam sada bio iznena|en
ovom velikom qubazno{}u.
Sluìteq je u{ao kod mitropolita i odmah zatim
otvorio vrata i pozvao me unutra. Kod wega je bila ona stara gospo|ica – Darinka Nikoli}, iz Dru{tva „Majke Jevrosime“. Mitropolit me je ponudio da sednem i produìo sa
wom da razgovara. „Idite sami kod wega, odre{i}e vam kesu, neka odre{i, on ima vi{e para nego ja. Tu je u hodniku“
– govorio je mitropolit gospo|ici Nikoli}. Video sam da
se odnosilo na Patrijarha, ali nisam u po~etku razumeo otkud mitropolit ba{ zna gde se Patrijarh nalazi u tom trenutku. Me|utim, nekoliko minuta zatim bilo mi je jasno.
Patrijarh me je ve} poduè ~ekao u hodniku pred svojim
apartmanima u susednom krilu Patrijar{ije, i ~im je bio
obave{ten da sam do{ao, pojavio se kod mitropolita kao
slu~ajno. Pri{ao je mitropolitu i rukovao se, a onda se
obratio meni i upitao me: „Ene, {ta }e{ ti ovde?!“ Odgovorio sam: „Mislim da vam je gospodin mitropolit saop{tio moju èqu i molbu. Zbog toga sam i do{ao. I vrlo dobro {to ste ovako slu~ajno nai{li. Mo}i }emo vi{e da
razgovaramo ovde“. Patrijarh je jedno vreme }utao. Seo je na
moju fotequ i gledao nekud ustranu. A onda je dodao: „[ta
imamo mi da razgovaramo“. „Va{a svetosti“ – produìo sam
ja – ako smem da vas pitam, {ta mislite Vi o ovom slu~aju
episkopa Platona? Patrijarh je }utao jo{ neko vreme, a onda je dodao: „evo ti Josifa, on zna boqe da govori.“ „Ja ne
mislim da o tome pi{em, ako vi ne dopustite, ili boqe èlim da pi{em samo ono {to ne bi smetalo ni vama ni Crkvi. Bilo bi dobro, ipak, da ne{to kaète. Kao {to i sami
znate, govor episkopa Platona bio je ovih dana predmet ìvih komentara i u {tampi i u narodu.“ Ume{ao se onda Josif: „Ama, pi{ite prosto da }e sveti Sinod preduzeti potrebne korake odmah posle Boì}a. Obrazova}e komisiju i
vide}e ko je kriv. Mi imamo ve} jedno izvesno nezvani~no
obave{tewe o tome govoru. U onom malom razmaku vremena,
otkad je iza{la g-ca Nikoli}, pa dok nije do{ao patrijarh,
mitropolit Josif mi je nabrzinu ispri~ao da je on pre dandva bio u manastiru Matki na nekoj sve~anosti i da mu je ta206
mo ban Vardarske banovine rekao da ima izve{taj iz Bitoqa od upravnika grada {ta je Platon govorio. A to {to je
govorio vrlo je nepovoqno po dr Nikolaja, ali smetati moè samo Platonu. Josif mu je potraìo taj izve{taj, ali je
ban odbio da ga zvani~no da, jer se, veli, pla{i da mu se ne
prebaci da on na taj na~in stvara jo{ dubqi jaz izme|u Patrijarha i dr Nikolaja. A onda ga je ban upitao, u poverewu,
da to nije samo Patrijar{ija udelila da Platon tako govori. Josif se revoltirao i odbio ovakvu pretpostavku, pa je
zamolio bana da mu da samo prepis toga izve{taja iz Bitoqa bez overavawa. Ban mu je dao taj prepis i on ga je odneo
Sinodu i pro~itao. Josif je samo dodao da je ~uo od bana kako je Platon donekle bio i izazvan, jer su dr Nikolaja qudi neki nagovarali, neki wegov ro|ak koji je tamo na slu`bi, i profesori neki bili pripremili demonstracije
protiv Platona, pa su mu ~ak spremali i lupawe u kante.
Ina~e, Josif je odmah dodao da Platon treba da odgovara na
jedan takav govor i da nije trebalo tako da govori.
– Ama, slu{aj ~ove~e, obratio mi se posle toga Patrijarh. Nema toga ~oveka – je li Josife? U ovoj zemqi, ni gra|anina, ni sve{tenog lica koji }e odobriti Platonove re~i u odnosu na dr Nikolaja. Pa zar se on borio dvadeset godina za ruske emigrante i za Rusiju, a sada da mu kaù da je
protiv Rusije. Samo ima jedna stvar, ja sad mogu to da vam
kaèm, nismo ni mi predlagali Platona, ni za vladiku niti za Bawa Luku. Ako }ete istinu da znate, wega je prvo
predloìo dr Nikolaj, u svoje vreme, a posle na drugom glasawu prihvatio ga je i Varnava. I ako bi se to poteralo,
ima arhijereja koji tvrde da je wegov izbor bio uop{te nepravilan. Falsifikovan je jedan glas. ali, o tome sad ne
treba govoriti. [to se ti~e wegovog odlaska u Bawa Luku,
ja vam dajem svoju ~asnu re~ da pojma nisam imao da }e da èli Bawa Luku, sve dok nije do{ao u Sabor i sam izjavio.
[tavi{e, bio sam tom wegovom èqom iznena|en, kao i
mnogi drugi arhijereji. Pred sednicu on je bio kod mene, a
ja sam mu savetovao da ide u [tip, ali je on rekao da ne}e.
Kad je isterao svoju kandidaciju za Bawa Luku glasovi su se
bili toliko podelili da se moralo ponovo glasati, i tek je
jedva na ponovno glasawe pro{ao.
207
– Va{a Svetosti, ja govorim ovoga puta i kao glas publike, pastve. Smatra se da bi tu stvar trebalo {to pre i
{to brè likvidirati. Vi ste svakako, ~uli {ta misle Bawalu~ani o dolasku Platonovu, a o tome je onomad pisalo i
u novinama.
– Da, ~uo sam, i mi }emo preduzeti korake odmah sada
posle boì}nih praznika. Samo, kaèm vam, ni{ta ja nisam
kriv za taj wegov odgovor.
Ne mogu ja Platonu zavezati usta...
A onda je za}utao pa, mahnuv{i nervozno rukom, dodao:
– [ta mogu ja, ako sam Patrijarh, ipak mi ne dolazi
naitija svetog Duha da mi kaè {ta }e koji episkop govoriti, a najmawe {ta }e Platon govoriti. Vidite da se sve raspojasalo i u dràvi, ne zna se ko je ko, i ko je {ta, pa je tako i u crkvi. Ja ~inim sve {to mogu, ali nisam ni ja svemogu}i.
– Ama i Grigorije nije trebalo ba{ da udara na onolika zvona. Ina~e, kao ideja, to je dobro {to je on pokrenuo
to pitawe. Jer, treba da se ra{~iste u crkvi izvesne stvari. To je i za nas boqe. Treba da se izvesni nepokorni elementi u crkvi zauzdaju. Grigorije nije r|av ~ovek, i ja mu verujem...
Ovo je govorio mitropolit Josif, a ja sam ga u jednom
trenutku prekinuo:
– Visokopreosve}eni, vi, svakako, a verujem i Wegova
Svetost, ne sumwate u dobre namere gospodina Boòvi}a.
On je i nacionalan i ispravan ~ovek, ali }ete razumeti da
wega, koji je ceo svoj ìvot posvetio Jugu i crkvi, bole takve re~i, koje je izgovorio episkop Platon.
Patrijarh je rekao:
– Ta~no je to, samo je nesre}a {to wegovo pisawe svet
druga~ije tuma~i. A {to se ti~e moga slu~aja sa dr Nikolajem, Platona sa dr Nikolajem, to je prolazna stvar. Pa zar
se ne se}ate {ta je sve radio [ari} sa Stepincem i sve se
najzad sti{alo. Mi }emo se razumeti...
– Mnogo se zamera Patrijar{iji zbog sve{tenika
Sretenovi}a koga je crkveni sud osudio.
Patrijarh je sko~io:
– Evo, neka ti kaè Josif, ja sam Sretenovi}a primio
i savetovao ga kao sina da po|e jednom pravim putem, da ne
208
pravi gluposti, a on je, me|utim, i posle toga produìo da
radi koje{ta. I sve ove krivice za koje je osu|en nastale su
posle toga sastanka. Ako bi mi ispitivali wegove ranije
krivice, {to je i{ao po Bosni bez dopu{tewa i tome sli~no, to bi bilo mnogo teè. Uostalom, u Velikom crkvenom
sudu sede qudi koji su bili na toj tamo wegovoj strani, sedi
i Dositej, pa neka mu on presudi. Ja sam i crkvenom sudu rekao: „sudite samo po zakonu, pa ma ko to bio, ne obazirite
se ni na koga, pa ni na mene“. Vidite, molim vas, povisio je
ponovo glas Patrijarh – govore da je Sretenovi} osu|en
zbog toga {to je vodio konkordatsku borbu a ja vam kaèm
do}i }e vreme kada }e cela ta konkordatska borba izgledati druga~ija. Istorija je ta koja }e kazati svoju re~. Vide}e
se ko je pokrenuo pitawe Konkordata, ko se prvi borio protiv Konkordata.
– Meni je, Va{a Svetosti, poznato da ste vi prvi dobili ta~ne informacije o Konkordatu i o tome govorili u
svoje vreme u Saboru...
– Pa to vam kaèm, vide}e se jadnoga dana, daj Boè,
samo zdravqa.
U jednom trenutku ja sam poku{ao da kaèm Patrijarhu o izvesnim glasovima koje se prenose i o odlasku episkopa Nikolaja Jokanovi}a s Cetiwa u Mostar. Me|utim, Patrijarh me je prekinuo i rekao Josifu da su mu pisali iz
Mostara i molili ga da {to pre do|e ako je mogu}no jo{ pre
hirotonisawa. Naravno da sam ja posle toga u}utao.
– On je wihov Hercegovac, pa neka se tamo nosi s wima – rekao je Patrijarh, daju}i mi do znawa, na jedan zaobilazan na~in, da ne treba obra}ati pa`wu na glasove koji govore o nekome negodovawu prema ovom izboru.
Posle toga patrijarh me je odveo u svoj kabinet i poklonio mi nekoliko starih drvenih krsti}a i ikonica, koje mi je obe}ao jo{ na Rijeci za moju i Qubinu kolekciju.
Pri rastanku poèleo mi je sre}ne praznike i zamolio me
da isporu~im wegov blagoslov i svima wegovim ostalim poznanicima u redakciji „Politike“.
Oti{ao sam ponovo kod mitropolita Josifa i razgovarao jo{ neko vreme s wim. On je tom prilikom rekao da je
wegova èqa bila uvek da do|e do pomirewa izme|u dr Nikolaja i Patrijarha, da su oni na tome mnogo puta radili.
209
Pa i ovaj izbor Valerijana Pribi}evi}a bio je jedna vrsta
na{eg pribliàvawa dr Nikolaju. A {to se ti~e Platona,
on je dobio eparhiju ba{ kao Nikolajev ~ovek. Jer, poznato
je da je Platon bio veliki prijateq sa dr Nikolajem, dr Nikolaj nije izlazio iz patrijar{ijske {tamparije u Karlovcima, kada je u woj bio upravnik Platon. A {to su se sad posva|ali tome mi nismo krivi.
Onda mi je mitropolit ispri~ao da je Platon pisao
neka pisma episkopima pre zasedawa ovog posledweg Sabora i u wima molio episkope da glasaju za wega u Saboru u
pogledu bawalu~ke eparhije. Nisam razumeo {ta je u tim
pismima pisano, ali sam dobio utisak, da je tu bilo ne{to
sa ~im se patrijar{ija ne slaè.
– Gospodine Mitropolite, mi smo uvek otvoreno razgovarali, dopustite da vam uputim jedno specijalno pitawe.
Vi mi ne}ete zameriti. Vi mi stalno govorite da radite na
tom pomirewu izme|u Patrijarha i dr Nikolaja. A otkud se
uvreìlo mi{qewe da ste ba{ vi taj koji smetate tom pomirewu. Ima qudi koji veruju da je i ovo, dopustite da se tako izrazim, va{e maslo, {to je Platon ovako govorio u Bitoqu i {to je uop{te pravio te gluposti u ohridsko-bitoqskoj eparhiji. Izvesni qudi misle da je vama stalo bilo da
se Platon kompromituje ba{ kao biv{i prijateq dr Nikolaja, da se zavadi sa dr Nikolajem i tako daqe.
Mitropolit je pobledeo, prvi put otkada ga ja znam,
pokazao je nervozu i nekim promuklim, dubokim glasom, odgovorio:
– To nije istina! Bog mi je svedok. Uvek sam radio samo na tome da se izmire. Evo, pitajte ba{ vladiku dr Jovana da li sam ja kazao u Saboru: „Pa dokle }ete vi, gospodo,
tako? Jedni me optuùju, mislio sam na Platona, da radim
za dr Nikolaja, drugi me optuùju, da radim za Patrijarha.
Za{to se jednom ne izmirite pa da gledamo pre~a posla... I
evo, da vam kaèm, ba{ ne{to {to ina~e nisam mislio da
vam kaèm. Ju~e je ovde kod mene bio arhimandrit dr Justin
Popovi}. Vi znate da je on i glavom i bradom Nikolajev ~ovek. Ja sam se za~udio kad je do{ao, ina~e, nikad nije dolazio. Razgovarao sam s wim o op{tim stvarima i u tome je nai{ao Patrijarh, ba{ ovako slu~ajno, kao sada vi. Patrijarh
se drì stra{no ponosito ponekad. Skoro ga nije ni pogle210
dao, ali kad mu je arhimandrit Justin pri{ao ruci on se malo otkravio. A vidite da meni nije stalo do toga izmirewa
ja bih kazao Justinu, izvini molim te, i ostao bih sam sa Patrijarhom.
Iz onoga {to mi je o ovom susretu Patrijarhovom sa
dr Justinom mitropolit Josif rekao, dobio sam utisak da je
Josif i ovaj susret nekako udesio. Hteo je, izgleda, da se
Patrijarh sastane s Justinom, ali da to ne izgleda zvani~no ve} slu~ajno.
Op{ti utisak iz ovog moga razgovora s Patrijarhom i
Josifom bio bi ovaj: nije im prijatno da se govori o rascepu u Crkvi, ali vole {to je pokrenuto pitawe Platonovo,
pa mi se ~ak ~ini da misle da }e iza ovoga pitawa do}i na
red i neko drugo pitawe. Na primer, pitawe dr Nikolaja,
ali tako da tuìlac bude Platon. Iz razgovora s Josifom
dobio sam utisak da se smatra da je Platon zavr{io svoju karijeru i da }e morati da ide u penziju, ali pre toga da }e se
pomo}u toga wegovog slu~aja ra{~istiti jo{ neke stvari.
Beograd, 3. februar 1940.
Sino} sam bio kod mitropolita Josifa zbog Okru`nice koju je Patrijarh uputio arhijerejskim namesnicima,
odnosno sve{tenstvu povodom politi~kih doga|aja u zemqi
i na strani. Zatekao sam tamo i Patrijarha. Bio je tu i
arhijerejski namesnik iz Skopqa, prota Pe{i}.
Pitao sam Patrijarha {ta }e biti s Platonom. On mi
je odgovorio da prema saslu{awima, koja je doneo vladika
Nektarije, „ne stoji“ da je Platon govorio da je Nikolaj jeretik, a sem toga i drugi iskazi nisu onakvi kao {to se tvrdilo u novinama. Ipak, Platonova stvar vozi}e se jo{ dugo.
Uostalom, to i mora, jer je wegov ukaz zadràn u Dvoru.
– Pripisuju Platonu da je u vezi i sa mnom i Josifom,
da smo ga mi nagovarali da napadne Nikolaja. To nije ta~no.
Ako ho}ete da znate, on u ovim svojim saslu{awima napada
i nas, da nismo èleli da ga pomognemo u nekim stvarima u
vezi s Nikolajem. Platon je tvrdio, to je sada utvr|eno, da
je Nikolaj bio protiv Rusije, a mi ovde znamo da je Nikolaj
bio za Rusiju. Meni je milo {to je utvr|eno da ono {to je
Platon govorio o jeresi nije bilo upu}eno Nikolaju ve} je
211
imalo op{ti smisao. Jer, znate, da se to odnosilo na Nikolaja, lupio bi on prvo nas, po glavi. Svet bi se pitao: pa kako
ste vi tog jeretika trpeli me|u sobom dvadeset godina? Trebalo je da Platon bude vladika jo{ pre trideset godina a nije to bio samo zato {to je bio tako ludija, voli da kaè. Uostalom, sve {to on sada govori protiv Nikolaja pisao je on
to po novinama jo{ pre toliko godina, kad je bilo re~ da Nikolaj postane vladika. On zamera Nikolaju da nema fakulteta, pa nema fakulteta ni dr Jovan. Oni, ako nisu svr{ili
na{ bogoslovski fakultet, svr{ili su na{u bogosloviju.
– A, Platonu zameraju da nije bio najkorektniji za
vreme posledwe okupacije! – kaèm ja.
– Pa zna{ u ~emu je ta wegova krivica? – kaè Josif.
Napisao je pokojnom mitropolitu Dimitriju otvorenu kartu u kojoj je rekao: „[ta se mlatite tamo po Francuskoj,
{to ne do|ete ovamo da se izmirite s ovim qudima (Austrijancima)?“
– Ama, brate, ako }emo tako, ima i na drugim stranama
takvih qudi koji su sumwivi iz vremena okupacije. Milo{
Leskovac, obesio je devet Crnogoraca, pa je posle posetio
generalnog {efa policije za celu Bosnu i Hercegovinu.
Crnogorci su ga posle rata tukli, a on je sada sila u Sarajevu, potpredsednik op{tine. Pa Voja Veqkovi} bio je ovde sila za vreme Austrijanaca, a kako je posle lepo prolazio kad su do{li na{i. Ima ih puno takvih – kaè Patrijarh. Ja sam to kazao i ministru pravde dr L. Markovi}u.
Beograd, 1. mart 1940.
Razgovarao sam sa protom dr Stevanom Dimitrijevi}em i on mi re~e da je preduzeta akcija da se izmire patrijarh Gavrilo i dr Nikolaj Velimirovi}. Istoga dana na{ao
sam proto|akona Saborne crkve Ugqe{u Jeli}a i razgovarao o tome s wim. On mi je ispri~ao da je prota Dimitrijevi} pokrenuo to pitawe na ru~ku u Patrijar{iji, koji je
prire|en na dan slave Patrijar{ijske kapele (Simeon Miroto~ivi). On je o tome razgovarao sa nekim sve{tenicima
i sloìli su se da Savez udruèwa eparhijskih pozove zvani~no Nikolaja, s tim da im Patrijarh potpi{e taj poziv.
Prota Dimitrijevi} je posle toga bio kod Patrijarha i do212
bio saglasnost a onda je do{ao kod wega Ugqe{a i traìo
da on privoli predstavnike saveza, protu Magazinovi}a,
Isakovi}a i jo{ neke. „Ja sam morao da pristanem. Ali sam
odmah rekao da od toga ne}e biti ni{ta, ako se pre toga ne
srede izvesne va`ne stvari“ – kaè Ugqe{a. Poziv koji savez treba da uputi Nikolaju nije da do|e Patrijarhu li~no
na podvorewe, ve} u Beograd, da odrì propoved na Nedeqi
pravoslavqa, a onda da se tu sretne s Patrijarhom.
Istoga dana prota Dimitrijevi} je si{ao u Kraqevu.
Na dan 29. uve~e, ja sam bio kod mitropolita Josifa i savetovao mu da Patrijarh napi{e li~no pismo Nikolaju i pozove ga da odrì propoved. Josif mi je rekao da i on sam misli, kao ve}ina patrijarhovih prijateqa, da Patrijarh to
ne treba da radi jer se dosta poniàvao ranije. Ispri~ao
mi je da je on 1938. (?) i{ao kod Nikolaja i poku{ao da ga
nagovori da do|e u Beograd, ali ovaj je to odbio. Rekao mi je
da smo mi svr{ili Martin posao, a Marijin nismo mogli
(Po Bibliji: Marta je kuvala ru~ak, Marija je slu{ala
Hrista). Posle toga i{ao je vladika Raji} u Kraqevo da pozove Nikolaja, ali ga ovaj nije primio. Uo~i proslave na
Kosovu, Patrijarh je poslao doktora Jovana, ni{kog episkopa, sa pismom da ga pozove na Kosovo. Nikolaj je ismejao
Jovana. Rekao mu je: „Ti, Jovane, otsluì danas slu`bu, a ja
imam ne{to posla u Vrwa~koj Bawi“, i dunuo te se provozao po Bawi, a Jovana ostavio da sluì slu`bu mesto wega.
I ni{ta opet nije bilo. Niti je do{ao na Kosovo, niti je
odgovorio na pismo. Me|utim, stalno vi~e kako on nema ni{ta protiv Gavre. Na protiv, koga onda ima?!... Evo, Patrijarh je sada doveo za namesnika wegovog ~oveka, Kostu Lukovi}a, pa je doveo za stare{inu Saborne crkve Du{ana Vasi}a. To je u svoje vreme, izme|u ostalog, traìo Nikolaj da
se ispuni, pa da on do|e. Pomiwe stalno narod, kako treba
narod zadovoqiti, onaj narod koji je stradao za vreme konkordata. Pa mi na tome radimo koliko moèmo. Neka do|e
ovde pa }emo gledati zajedno {to se moè.
Prvo da vam kaèm, Patrijarh je uvek za to da se izmire. Ja, me|utim, mislim da treba da se izmire, ali ne da se
Patrijarh poniàva. Ba{ tu skoro rekao mi je da to ve}
treba nekako da se sredi, a ja sam mu predloìo da on ode postima u Kaleni}, a Nikolaj u Qubostiwu, pa neka se sastanu
213
tamo na granici svojih eparhija. Neka sede tamo sedam dana,
pa ako ho}e neka porazbijaju sebi glave.
Ipak ja mislim da bi trebalo da Patrijarh napi{e
jo{ jedno pismo Nikolaju i pozove ga na Nedequ pravoslavqa. Znate li Vi {ta je mitropolit Dositej obe}avao sve
narodu, kako se drào za vreme konkordatske borbe sa narodom, pa je u jednom trenutku, da bi sa~uvao celinu crkve
pri{ao Patrijarhu Gavrilu, poqubio mu papu~u i i{ao sa
wim po Crnoj Gori. U tim danima on je bio ravan po ugledu,
pa mo`da i po poloàju, Patrijarhu Gavrilu. Bio je protivkandidat prilikom izbora novog Patrijarha, bio je do
izbora zamenik Patrijarha Varnave, bio je vo|a pobuwenog
pravoslavnog naroda zbog nepravednog konkordata, ipak je
ostavio Nikolaja i pri{ao novoizabranom poglavaru crkve. Da nije on onda do{ao Patrijarhu, ve} ostao sa Nikolajem, ko zna {ta bi bilo do sada. Dositej je onda narod osu|ivao a osu|uje ga jo{, ali ko zna da jednog dana ne}e biti
to wegov najve}i i najrealniji test s obzirom na celinu crkve. „Onda sam mu ispri~ao kako je pokojni kraq Aleksandar, koji je znao da Grigorije Boòvi} ne miri{e 7. januar,
jednom na higijenskoj izlo`bi ostavio sve pa prosto uhvatio Boòvi}a za ruku da bi sa wim razgovarao i pridobio
ga za sebe. Znao je {ta Boòvi} zna~i u Makedoniji i uop{te u na{em narodu. A on, kraq, nije smatrao to za ponièwe. „Tako i Patrijarh treba ponegde i da poklekne na mawim stvarima, da bi uspeo na op{tim. Samo za trenutak to
bi izgledalo neko poniàvawe, posle toga slika bi bila
druga~ija. Ko zna da li bi posle toga Nikolaj imao taj ugled
koji danas ima, a srpska pravoslavna crkva dobila bi mnoge, naro~ito u odnosu na druge vere koje se raduju dana{woj
neslozi arhijereja Srpske pravoslavne crkve.“
Izgleda da su moje re~i imale dejstva na Josifa. On
me prosto prijateqski najurio, da mi ne bi odgovarao daqe
jer nije izgleda ni imao vi{e {ta da odgovori.
„Vi }ete biti veliki vladika ako izmirite Patrijarha i Nikolaja. Vi to treba da u~inite. Star ste ve} ~ovek i
{ta nama drugo treba nego da u~inite jo{ jedno veliko delo
za crkvu i narod. Savetujte Patrijarhu da napi{e pismo.“
„Lukavi ste vi â~ani. Hajde tamo vrag ti materi“ –
nasmejao se mitropolit i pozvao nekog svog zemqaka, koje214
ga sam ja bio „isterao“ u hodnik dok sam sa mitropolitom
razgovarao.
Razgovarao sam s Grigorijem Boòvi}em i ispri~ao
mu {ta sam rekao mitropolitu Josifu i {ta mi je on odgovorio. Grigorije mi kaè: „Idi kod patrijarha i savetuj mu
da objavi pomen kraqu Aleksandru na Oplencu i da pozove
sve vladike pa i Nikolaja, a posle odatle sa svima vladikama da ode u @i~u da odrì besedu Svetom Savi. Ja se primam
da sa Nikolajem udesim stvar da on sa Oplenca ode hitno u
Kraqevo i sa narodom, sa prangijama, kowicom i barjacima
do~eka Patrijarha i arhijereje i odvede u @i~u. To }e biti
jedna nacionalna manifestacija. A ako Nikolaj odbije da
do|e na Oplenac ja }u napisati ~lanak i objasniti se sa
wim, Nikolajem. Mogu da izdadu i jednu poslanicu iz @i~e
ili sa Oplenca, ali da ne bude popovska, ve} patriotska.
Beograd, 2. mart 1940. godine
Razgovarao sam danas pre podne sa Ugqe{om Jeli}em,
proto|akonom Saborne crkve. Pri~ao mi je da je bio sa
ostalim predstavnicima saveza anarhiskih udruèwa kod
Patrijarha. Izme|u ostalih bio je Du{an Vasi}. Saop{tili su Patrijarhu da ho}e da pozovu Nikolaja na „Nedequ
pravoslavqa.“ Patrijarh je primio tu ideju blagonaklono,
ali im je posle govorio {ta je on sve primio da se „Nikolaj
opameti“ i do|e u Sabor. âk im je ~itao i pismo koje je
vladika Jovan bio odneo kao poziv Nikolaju da do|e na Kosovo. Patrijarh je toliko govorio da oni nisu mogli ni{ta
da kaù. Rekao im je da to po{aqu Nikolaju {to su napisali, a on }e prethodno potpisati, ali su mu oni odgovorili
da }e li~no odneti poziv. Patrijarh se i s tim sloìo.
Ugqe{a posle kaè da mu je vrlo te{ko da ide zbog toga kod
Nikolaja, pla{i se prosto pogleda Nikolajeva. Sumwa da
}e Nikolaj primiti i sam misli da Nikolaj ne treba da
primi poziv. Wegov dolazak treba da bude sve~an, jer bi na
taj na~in bili zadovoqni i oni koji su se borili uz Nikolaja protiv konkordata.
Ja sam mu posle napomenuo da mu je dr Vojislav Jawi}
rekao danas u kwiàri Gece Kona da je i on mi{qewa da
Nikolaj treba da do|e, jer je Gavrilo u~inio sve {to je
215
mogao da u~ini, da zadovoqi Nikolaja. Ugqe{a mi na to
odgovori:
„Voju mi vi{e ne smatramo za borca, on ho}e da sedi na
dve stolice. Nikolaj ga odgurnuo od sebe, a kod Patrijarha
ne moè da se plasira. Ba{ nam je Patrijarh rekao: „Voja je
dobar ~ovek, ali ja znam da ne treba mnogo uzimati ozbiqno, ono {to on govori i radi“.
Posle mi Ugqe{a govorio da je i on mi{qewa da treba da se srede prilike, da se izmire Patrijarh i Nikolaj,
ali s obzirom da Nikolaj ima narod sa sobom, da se izmire
kao ravan s ravnim.
Pomenuo sam mu ideju koju mi je Grigorije dao ju~e,
mole}i me da je kaèm i Patrijarhu. On mi je odgovorio da
je on ve} govorio ne{to sli~no s mitropolitom Josifom
kada je posledwi put bio kod wega, ali se Josif izgovarao
da ne moè to da bude – jer nema nikakvog praznika do Sabora koji bi se mogao iskoristiti za jedan sastanak na
Oplencu.
Gonio me je Ugqe{a posle da odem kod Patrijarha i da
mu saop{tim Grigorijevu ideju. Dopala mu se. Ja sam oti{ao ne ba{ s naro~itom voqom, ali nisam mogao do}i do
Patrijarha.
Ugqe{a mi je rekao da }e deputacija Saveza i}i u ponedeqak ili utorak u @i~u.
Saop{tio sam Grigoriju moj razgovor s Platonom. On
mi je rekao da sam ta~no izjavio da bi on sve Platonove gre{ke pre}utao samo da nije bio u pitawu Gizdavi}, za koga
misli da je opqa~kao manastir sv. Naum. Rekao mi je da to
jo{ jednom saop{tim Platonu ili da mu pi{em. Molio me
je da mu kaèm da je i Mirko Pavlovi} jedan od qudi koje on
treba {to pre da ukloni.
Grigorije mi nije odgovorio da li bi se on, eventualno, sastao sa Platonom, ali mu je bilo milo {to je Platon
ipak pokazao izvesnu popustqivost i bio gotov da prizna
izvesne gre{ke svojih pot~iwenih.
216
Napomiwem da sam ja Grigoriju malo „cenzurisao“
svoj razgovor s Platonom i govorio mu samo ono {to bi moglo da stvari sti{a.
U{ao sam u sekretarijat Patrijarhovog kabineta,
upravo kabineta wegovog {efa. Hteo sam, po obi~aju, da
svratim prvo kod {efa kabineta Du{ana Doì}a, ali su mi
skrenuli pa`wu da ima nekog kod wega. Ja sam ipak otvorio
vrata i video nekog studenta da stoji pored {efa, a desno je
promakao vladika Platon, Du{an me je pogledao i rekao mi
o~ima da ne moè momentalno da me primi, po{to je tu vladika. O~igledno bojao se moga susreta sa vladikom, s obzirom da sam ja iz „Politike“. Malo kasnije pojavio sam se
ponovo na vratima s profesorom Rad. Medenicom koji je tako|e ~ekao na prijem, i dao Du{anu o~ima znak da bi trebalo da nas pozove unutra „na po jednu rakiju“. Du{an je to
prihvatio. Vladika je ustao:
– Evo, ovo je taj zloglasni Sini{a, vladiko, {to pi{e
o nama po „Politici“.
– Znam ja g. Paunovi}a.
– Pa nije on Gligorije da ga tako predstavqa{ vladici – rekao je u {ali Medenica.
Malo po malo, i pre{li smo na vladi~in slu~aj.
– Moje je uverewe, vladiko, da Grigorije ne bi nikada
napisao o vama ono da nije bio posredi stare{ina sv. Nauma – Gizdavi}. O tome Gizdavi}u kruè vrlo r|avi glasovi.
Kaè se da je upropastio sv. Naum, da je nezgodan ~ovek
uop{te.
– Molim vas, ako je re~ o Gizdavi}u koji je bio u Gra~anici – ja se onda ne ~udim {to vas je napao Grigorije –
upao je skoro besan Medenica. Toga treba najuriti odmah. Ja
se u te stvari ne me{am, ali treba samo da vidite {ta je radio onaj wegov brat u Jerezi, pa kako se taj arhimandrit pona{a prema qudima kad do|u u manastir.
– Ja ne znam da li je on {to ukrao, ali da je materijalista, to sam ube|en. Ali ja ne mogu sad wega da uklonim na
jedan Grigorijev ~lanak. Ja Grigorija dobro i ne poznajem.
Kad je bio ìv Varnava, on mu je rekao da mu je milo {to sam
217
izabran, i posle toga video sam ga nekoliko puta. Mislim
da je on alkoholi~ar i kad pije, napi{e po tu|oj glavi. To
wega bu{ka Nikolaj.
– To nije ta~no. Grigorije se vrlo retko vi|a s Nikolajem i ne odràva nikakve naro~ite veze. Sve je to on pisao {to je hteo da spase sv. Naum od Gizdavi}a i Bitoq od
Mirka Pavlovi}a, biv{eg namesnika, koji trguje samo va{im fotografijama. Grigorije ako ima {to protiv vas ne
bi napisao ba{ zato {to ste vi vladika. Radi dobra crkve.
Ali je morao kad vi niste hteli da se spasete tih sumwivih
qudi.
– Pa dobro, dajte mi vi nekoga za sv. Naum, ja }u ga sutra dovesti.
– Molim vas, taj Gizdavi} je meni pri~ao da mu je jedan
vladika – pravio je aluzije na Nikolaja – traìo 50.000 dinara, pa kad mu on nije dao, po~eo je da besni.
– Ne, 50.000, nego 100.000 dinara – upao je Platon, ali
nisam znao da li ponavqa Gizdavi}eve re~i ili i on to
tvrdi.
– Ako je Nikolaj i traìo, traìo je sigurno za @i~u
– kaèm ja. Li~no Nikolaj nema novaca.
– E, to vi ne znate – kaè Platon.
– Ja mislim da ste vi sve te stvari mogli da svr{ite i
ra{~istite s Grigorijem i Nikolajem.
– Kako da ra{~istim kad Nikolaj misli da je meni
stalo do ohridsko-bitoqske eparhije, a me|utim mene je tamo poslao Sabor. Ja sam, iako mi je dobro u Bitoqu traìo,
Bawa Luku, samo da mir bude u crkvi, a oni su mi i to onemogu}ili. Vi ne znate {ta Nikolajev sestri}, koji je u Bitoqu, radi meni tamo. Oni pi{u pesme protiv mene, neka
kalu|erica tamo vrbuje popove da ne pomiwu u slu`bi moje
ime, ve} Nikolajevo itd. Mogu li ja to da trpim? Napadaju
me, ja moram da se branim. Nije ta~no da mene narod tamo ne
voli. Naprotiv, oni misle da sam ja jedan dobar vladika ~istih ruku itd. Ovo {to Nikolaj radi i {to Grigorije pi{e,
to ide samo na {tetu crkve. Eto, molim vas, sad o Boì}u
~estita mi praznik profesor Venkov iz Sofije. Za{to?
Milo Bugarima {to se mi sva|amo.
– Trebalo bi da vi li~no nekako uredite odnose s Nikolajem i Grigorijem.
218
– Meni je te{ko, ja sam pomi{qao da tuìm i Grigorija, ali za dobro crkve i miroqubqa ja sam gotov i da popustim, samo ne èlim da se poniàvam. Ako vi moète nekako to da udesite, da se moje dostojanstvo episkopa sa~uva, i
da se te stvari smire, ja sam gotov. Dajem vam odre{ene ruke.
Bio sam danas kod protojereja Stavrofora Nikole Josi}a, biv{eg arhijerejskog namesnika za vreme patrijarha
Varnave, koji je pre neki dan postavqen kraqevim ukazom
za vrhovnog inspektora ratni~kih grobqa. On mi pri~a.
– îm si ti objavio onaj ~lanak u „Politici“ da sam
postavqen u Ministarstvu pravde patrijarh me pozvao kod
sebe. Odem tamo, a on sav ùt i uzdrhtao po~eo da vi~e na
mene:
– Ko je smeo tebe da postavi bez moje saglasnosti?!
^lan 20. je jasan. Ja }u da obaram, ne moè to tako. Jesi li
ti molio za to mesto?
Molbu nisam pisao, ali sam molio.
– Ja }u tebe da optuìm.
I onda dunu u drugi salon.
Ja zaustih da mu ne{to kaèm, ali se on ne povrati.
Postajah malo pa iza|oh.
Me|utim, on je pri~ao kako me je izbacio iz kabineta!
Ugqe{a Jeli} pri~ao je meni da je Patrijarh rekao
~lanovima Saveza koji su bili do{li radi odlaska kod
Nikolaja, da }e da optuì Josi}a.
Beograd, 5. mart 1940. god.
Jutros sam bio kod mitropolita Josifa.
– [ta ho}e{ – do~ekao me je po obi~aju.
– Traìm vas ve} tri dana, uvek ste na sednicama
Sinoda.
– Pa da, mi radimo, ne bazamo.
– Ima li ~ega novog?
– Ima, oti{li su svi tvoji jednomi{qenici kod Nikolaja da ga zovu na Nedequ pravoslavqa, a on, {eret, osetio to, pa zakazao u isti dan neki bogomoqa~ki skup.
219
– Ima li {to za pisawe?
– Ima. Bio sam kod Vewamina u Poàrevcu da mu vidim taj eparhijski dvorac {to zida. Pravio mu je planove
Korunovi}, zapo~eo jednu toliku zgradu da je ~udo bo`je.
Ista je kao patrijar{ijski dvor u Karlovcima i ve}a. Doveo je do krova, a sada ne zna kud }e daqe bez para. Traì od
nas 3.000.000 od ovih para koje nam je dràva dodelila na
ime naknade. Pisao mi je, pisao. Ja mu nisam odgovarao, nego odoh da vidim li~no. Ne znam {ta mu to treba u onoj palanci. Napravio neke rupe kao na arnautskim kulama, veliki ulaz kao da }e svakog dana imati sve~ana primawa. A najvi{a li~nost tamo je srpski na~elnik i kmet. Sme{an ~ovek. Sem toga, napravio zgradu na vrlo nezgodnom mestu.
Svakog ~asa pi{ti mu voz za u{ima. Zgradu okruùje ona
pruga {to ide za Ku~evo. Dosad je potro{io milion i dvesta hiqada dinara, kaè, ali ja mislim vi{e. [ta }e ~initi, ne znam. Od nas novac ne moè dobiti. Iako on nastojava na tome, tvrde}i da su wegovi manastiri dali najvi{e
razloga za naknadu. Ja mu kaèm da ta naknada nije pojedina~na, nego op{ta.
Posle mi je mitropolit pri~ao o naslednicima pokojnog Varnave.
– Molim te lepo, evo i ovi Varnavini naslednici, mada po zakonu nemaju pravo na avaizman, ja sam onomad jednoj
èni rekao da }e dobiti avaizman po{to ju je sud oglasio za
zakonita naslednika. I da }emo svima koje su oglasili za
naslednike – tre}inu dati. Me|utim, oni uzeli neke advokate, lud svet. Ja im kaèm da se batale toga posla sa advokatima i da sve to svr{e s nama. Jer stvar je u na{im rukama. Mi moèmo da vozamo ako ho}emo pedeset godina. I ko
}e izgubiti, oni. Mo`da }emo i mi ne{to izgubiti, jer mi
se ~ini da se na{ i wihov advokat sporazume{e, pa }e sad da
nas polako sankaju i muzu.
Ispri~ao mi je zatim jedan svoj doìvqaj iz konkorda~ke borbe.
– Vra}am se ja od svoje sestre uve~e. Na tramvajskoj
stanici ~ekam poduè tramvaj, kad odjednom idu dva pijana
seqaka i pravo k meni: „Blagoslovi pope!“ – kaù oni i quqaju se. „Bog vas blagoslovio“ – odgovaram ja, a nekako mi
nije toplo oko srca. Ba{ tih dana pojavila se ona karikatu220
ra na kojoj ja ne{to {apu}em patrijarhu Gavrilu. Gavrilo u
àndarmskom odelu, a ja u seqa~kom. Mislim ovi me poznali pa }e biti belaja.
Sre}om oni pro|o{e. Ja odahnuh i povukoh se malo u
mrak. Kad, ne lezi vraè, oni se povrati{e. Gledaju me obojica. Da bih nekako popravio situaciju, pitam ih: „A odakle
ste vi, bra}o?“ „Ja iz Dalmacije“ – kaè jedan. „A ja iz Toplice“ – dodaje drugi.
U sebi mislim: Lepo dru{tvo, ko vas sastavi...!
Najednom }e ti onaj Dalmatinac:
– A je li, pope, ima{ li ti kod sebe neku od onih slika gde su nacrtali patrijarha? – „[ta }u sad da od boga na|em?“ – mislim u sebi, pa onda: „Ja nemam, ali ima kod Patrijarha i Koro{eca na xakove“.
Oni oseti{e da ih zavitlavam i taman se spremi{e da
mi ne{to odgovore, a sre}om, tramvaj stiè i ja utekoh.
Pri~am posle to Patrijarhu, a on se quti {to sam tako odgovorio.
– A {to, pa ti si vaqda, naredio da se pokupe iz varo{i da te ne brukaju, a Koro{ec ih ima jer ih on rastura.
Ve~eras sam sreo slu~ajno na Terazijama tuzlanskog
episkopa Nektarija i ni{kog Jovana. îm su me primetili,
qubazno su me pozvali u svoje dru{tvo.
– Gde si ti, Sini{a, ja bio u Sofiji, a ti se ne interesuje{!? – kaè mi simpati~ni Nektarije.
– Stalno ste na sinodskim sednicama. Hteo sam malo i
kod Patrijarha da mu isporu~im neku poruku Grigorija Boòvi}a u vezi s Nikolajem Velimirovi}em. Nego, evo vam
ova dva pisma koja su stigla redakciji, jedno se odnosi na
neke nepravilnosti u va{oj eparhiji, drugo na Beograd.
Pro~itajte ih, to vam {aqe Grigorije. Boqe, mislim da vi
to re{ite, nego da o tome, eventualno, na{ list raspravqa.
A ovo pismo koje je neki sudija iz Sombora uputio ministru
Velizaru Jankovi}u, povodom zbora koji su zakazali Hrvati u Subotici, molim, pokaìte Patrijarhu. Pro~itajte ga,
naravno, prvo vi... Pa, kako ste se proveli u Bugarskoj, u
Sofiji!
221
– Lepo, brate! Oni umeju boqe da organizuju do~eke
nego mi...
– Boqe, boqe! – sloìo se vladika Jovan.
– Razgovarali smo o {tampawu bogoslu`benih kwiga,
i sloìli se da {tampamo pola kod nas, pola kod wih! – veli Nektarije. Bili smo ina~e i kod Cara, kod kraqa Borisa. Do~ekao nas je lepo. Bili smo samo ja, novosadski Irinej ]iri} i Boris. Ostali smo ~itav sat. Boris se interesovao o na{oj zemqi. Pitao za Hercegovinu i Crnu Goru.
Pomiwao kraqa Aleksandra. Onda svoga oca... Vidi se da je
vrlo verziran i da èli da bude jo{ verziraniji. Govorili
smo pola srpski pola bugarski, ukoliko nismo mogli da se
sporazumemo svojim jezicima, pomagali smo se nema~kim...
Odlikovao me je ordenom za gra|anske zasluge prvog reda, a
Irineja ]iri}a, koji je imao ve} taj orden, darivao je
jednom slikom. Kraqeva je èqa bila da ga posetimo, kako
kaù Bugari „po vi{eto èlanije“.
– Kakav je va{ utisak o kraqu Borisu? U Bugarskoj i
kod nas bije ga glas da je lukav ~ovek.
– Jeste, jeste, to je i moj utisak. Lisica.
– Biti vladar a ne biti lukav, zna~i biti budala. Da
nije lukav zar bi mogao da se odrì u tu|em narodu toliko!?
U narodu koji ga u osnovi ne voli, iako mu „kli~e“!
– Sofija mi se dopada, ali je nekako mrtva! Samo, ~ini mi se da svet tamo vi{e ~ita, jer sam na sve strane video
kwige i kwiàre. Beograd prema Sofiji, daleko je ìvqi
i evropskiji grad. Ina~e, jasno je odmah da su Bugari siroti danas, da nemaju novaca...
– Kako su vas do~ekali arhijereji?
– Pa ne sva|amo se samo mi, ne podvajaju se samo na{i
arhijereji, ose}a se to i kod wih, mada oni poku{avaju da to
prikriju od javnosti i stranaca. Kad smo s wima razgovarali, u jednom trenutku, pomenuli smo i Makedoniju, a uz to i
Altiparmakovi}a, na{eg ministra. Ja sam rekao jo{ ne{to, a neko je od wih odmah upitao: „Je li to onaj na{ nekada{wi oficir?“ – „Jeste, va{ biv{i oficir, a na{ sada{wi ministar!“ – odgovorio sam ja mirno. Nismo ina~e
i{li nikuda van Sofije. Bili smo u poseti i kod Ivana
Popova, ministra spoqnih poslova. On je odli~no verziran
o na{im prilikama. Poznaje mnoge qude i li~no. Pomenuo
222
je u nekoliko mahova i tebe kao prevodioca i ~oveka koji
voli Bugarsku... i èli da je u {to boqim odnosima s na{om
zemqom.... Pozdravio je preko nas sve svoje poznanike u Jugoslaviji... U jednom trenutku, rekao je ~ak da bi bio sre}niji da je jo{ u Beogradu... Kad sam poku{ao da mi to malo
boqe objasni, mahnuo je rukom i kazao: „Kakva razlika u odgovornosti!“
Za vreme ~etrdesetodnevnog pomena generalu Petru
Martinovi}u video sam Patrijarha Gavrila prvi put posle
nekoliko dana. Bio je za desnom pevnicom sa mitropolitom
Josifom skopskim. Kad sam se ja probio kroz svet i do{ao,
po obi~aju, za levu pevnicu, Patrijarh me je primetio i odmah ne{to {apnuo mitropolitu, koji me je pogledao zna~ajno. Bio sam uveren da se razgovor odnosio ba{ na mene, ali
verovatno dvostruke prirode, {aqiv i ozbiqan. Patrijarh
je sigurno rekao Josifu da je boqe da me „zapope“ i obuku
mi mantiju, nego da se svuda vrzmam oko wih bez ode`de i
brade, od pevnice do oltara – kako je on to i ranije vi{e puta i meni u o~i govorio u {ali. A onda mu je kazao, svakako,
i povod moga dana{weg dolaska. Jer kad sam se pre neki dan
sreo s episkopom Nektarijem i Jovanom na Terazijama, zamolio sam ih da isporu~e Patrijarhu jednu poruku {to je
Grigorije Boòvi} {aqe preko mene. Episkop Jovan ga je
sutradan pitao, ali nije dobio odre|en odgovor: „[ta imam
ja da govorim sa wim?!“ – rekao je Jovanu Patrijarh. [ta ho}e od mene Boòvi}?! Nemam ja nikakva posla s wim!
Patrijarh je mislio da Boòvi} ho}e sa wim da govori o vladici Platonu, koji je bio napao neke arhijereje u
svojoj besedi, a izgleda da je tako tu poruku shvatio i vladika Jovan... Zato je tako i reagirao. Ali, kad sam ja Jovanu rekao da se ti~e Nikolaja, on je rekao da }e razgovarati s Patrijarhovim {efom kabineta Du{anom Doì}em, da on taj
sastanak udesi sa mnom, a ja da se javim Du{anu posle pet
minuta. I ja sam se javio, ali sam dugo ~ekao na telefonu
dok sam dobio vezu s Du{anom, {to ina~e ranije gotovo nikad nije bio obi~aj, odmah su me povezivali s kabinetom
~im ~uju moje ime. Izgleda da je Du{an, posle razgovora s
223
Jovanom, odmah razgovarao s Patrijarhom, da bi znao {ta }e
mi odgovoriti kad mu dadu telefonisti vezu sa mnom. Kad
sam najzad do{ao u vezu s Du{anom, on je, toboè, vikao na
nekoga: „Pa daj mi ~ove~e, tu vezu sa Sini{om!“ – o~igledno èle}i da ja to ~ujem i da to bude kao neko opravdawe
preda mnom za toliko ~ekawe. Odmah me je „prekoreo“ {to
sam ja wega obi{ao ovoga puta za taj sastanak i radio na tome preko vladike Jovana. Rekao mi je da je najboqe da taj moj
sastanak s Patrijarhom bude, kao i ve}ina mojih sastanaka
te vrste s Patrijarhom, uzgred, slu~ajno, posle slu`be, kad
se sretnemo. Sloìo sam se i do{ao danas na parastos generalu Martinovi}u koji je dràn posle slu`be. Du{an mi je
ina~e rekao da ne}e ni{ta govoriti Patrijarhu o tome {ta
je wemu rekao Jovan, a najmawe da mu spremam novu „novinarsku zasedu“. Ali, meni je odmah bilo jasno da ga je do detaqa obavestio unapred.
îm se zavr{io parastos, po obi~aju ja sam se uputio
za Patrijarhom. Kad smo bili kod stepenica koje vode za
wegove apartmane od glavnog ulaza, Patrijarh je, ne okre}u}i se, rekao mitropolitu Josifu: „Hajdemo gore, da popijemo po jednu kafu“!
Ja sam to jedva do~ekao, i mada ne pijem kafu, usko~io:
– Vaqda }e, Va{a Svetosti, biti i za moju gre{nu du{u jedna?!
– Ene, {ta }e{ ti, nema za â~ane kafe! – rekao je Josif u {ali.
– [ta traì{ ti, Sini{a, otkud ti opet za mnom? –
okrenuo se Patrijarh nasmejan.
– Pa vi znate da Vas ja uvek pratim...
Ispeli smo se gore. Najednom, preko obi~aja, Josif je
okrenuo desno u hodnik za apartmane Patrijarhove, a za
wim i vladika Arsenije, a Patrijarh je u{ao na ulaz koji
vodi za crveni salon, preko puta Kabineta. Ja sam usporio
hod, zadrào se kod ulaza dok je Patrijarh skinuo svoj mantil, bio sam u nedoumici da li da u|em, ali sam se brzo sna{ao, odlu~no u{ao sam u salon. Patrijarh je odmah seo. Ja
smesta pravo pred wega.
– Va{a Svetosti, imao bih da vam prenesem jednu polunovinarsku poruku!
224
– Ne}u da ~ujem nikakve poruke. Ne}u! – odgovorio mi
je malo qut i crnogorski odlu~no.
– Va{a voqa...
Patrijarh je malo pobledeo, i zatraìo od svog }irice,
koji je bio jo{ u garderobi, cigaretu, kao da bi da se malo smiri. Nekoliko trenutaka zatim pojavio se i mitropolit Josif,
a za wim je stigao i vladika Arsenije. Pojavio se za wima i
vladika Vladimir. Poru~ili su kafe. Patrijarh je, ne nude}i
me da sednem, po~eo da pri~a ne{to o generalu Martinovi}u.
Ali, pre nego {to je zavr{io svoje pri~awe, na vratima se pojavio dr Voja Jawi}, bez zimskog kaputa, s jednom crnogorskom
kapom na glavi, kakve nose crnogorski sve{tenici.
– Ene, {ta }e{ ti?! [ta ti je to na glavi? Ti nema{
pravo da to nosi{! – nasmejao se Patrijarh.
– Ja ulazim po propisu! – odgovorio je Jawi} i seo na
prvu stolicu.
Patrijarh me pogleda polunasme{en i re~e:
– Sedi, moj gonitequ, sedi Sini{a!
Josif se obratio Patrijarhu:
– [ta te laè ovaj Draga~evac? – pokazuju}i na mene
nasmejana lica.
– Ene, zar si i ti iz Draga~eva?
– Otac mi je iz Kotraè, iz Belog Kamena...
– Pa ti si iz Mora~e!
– Kako?
– Pa svi ste vi Draga~evci iz Mora~e. Kad sam ja bio
u Celgedu u ropstvu za vreme rata, bio je sa mnom apotekar
Tajsi}. Veseo, dobar ~ovek. Prosto nam je du{u galio svojom
veselo{}u i vedrinom. Jednog dana mi spremili nekog jada
da slavimo. Bila je moja i wegova slava, Aran|elovdan, a on
}e ti meni, da smo mi Mora~ani i vi Draga~evci bra}a...
– Po ~emu?! – pitam ga ja.
– Pa slavimo istu slavu.
– Ali to jo{ ne zna~i da smo isto pleme.
– Ama jesmo, brate, zna{ po ~emu?
– !!?
– Po tome {to smo i jedni i drugi lopovi.
Posle toga Patrijarh je pri~ao kako su neki Vasojevi}i hteli da dokaù pokojnom patrijarhu Dimitriju da je
i on Vasojevi}.
225
– Bilo je to – pri~a patrijarh Gavrilo – za vreme Dimitrijevog ustoli~ewa u Pe}i. Sedimo ja, pokojni kraq
Aleksandar, kraqica Marija, Quba Davidovi} i patrijarh
Dimitrije. Najednom neko mi donese jednu ceduqicu na kojoj mi Cemovi} pi{e i pita da li je ta~no da je patrijarh
Dimitrije Vasojevi} od nekih \uki}a. Ja ~itam onu ceduqicu a Kraq se naè da vidi {ta ~itam. Ja pruìh patrijarhu Dimitriju onu ceduqicu. On pro~ita, a onda se okrete i re~e: „Jest, kaù da sam od nekih \uki}a tamo“. Ali to
se posle pro~ulo, pa Vasojevi}i navalili na Dimitrija da
iskoriste svoga saplemenika, ali on, kako ga je Bog dao,
brzo se sna{ao, okrenuo i viknuo: „Nije to ta~no, haj’d
odatle!...
Po~elo se ne{to o „srpstvu“. Kad su upitali mene {ta
sam, odgovorio sam da sam Jugosloven, i pomenuo ne{to i
Bugare. A Partjarh }e na to:
– E, niko boqe nije rekao nego kraq Boris... mo`da su
to i izmislili, ali je dobro... Navodno, on je rekao: „Ja sam,
vequ, anglofil, moja vlada je germanofilska, a narod mi je
rusofil...“
– Boris je meni napravio kod pokojnog kraqa Aleksandra veliku nepriliku – kaè Voja Jawi}.
– Meni je kraq Aleksandar pri~ao o tome. @alio mi
se na tebe i Nikolaja Velimirovi}a. Kad je ono dolazio u
[abac. Objasnio mi je za{to je morao onako da govori sa
Borisom... Kaè da je hteo da ga razuveri da nije ta~no da mi
ho}emo da damo Bugarima i{ta... A ti si tamo obe}avao neke srezove... kad si bio kod Borisa...
– Nije ta~no, ja sam govorio ne{to drugo Borisu. Rekao sam mu da je gospodar Balkana onaj ko ima Vardarsku dolinu i put za Solun. Mi smo u Makedoniji, nama se ne ti~e
ko je na levoj, ko na desnoj strani Vardara, mi moramo da drìmo tu dolinu...
– Pa ti si govorio o nekim srezovima, tamo, o Caribrodu, i ne znam {ta jo{. A ja sam rekao i kraqu Aleksandru da od toga posla nema ni{ta – upada mitropolit Josif,
stari komita.
– Vala taj Caribrod ja bih im dao da nije u pitawu
strategija i da su oni sigurna nacija, ovako! – javqa se
Nektarije.
226
– Pro~itao sam onu tvoju kwigu {to si je preveo s bugarskog, pri~e Elina Pelina „Rod ro|eni“. Mnogo li~imo
jedni na druge, pa ipak...
– Ta se kwiga u originalu zove: „Ja, ti, on“.
– Pa da, to smo svi, oni i mi... pa ipak.
– Sad sam preveo i jedan roman „îfluk kraj granice“
od wihovog Bore Stankovi}a – Jordana Jovkova, koji je
umro pre godinu-dve. U tome romanu se opisuje Dobruxa.
Vredelo bi taj roman svi da pro~itate...
– E, vala, ta Dobruxa je zaista bugarska, ne treba du{u
gre{iti! – kaè Josif i prekrsti se.
– Bugarska je i trebalo bi da je imaju, ali je nevoqa {to
s obzirom na dana{we prilike, nismo u stawu da ih u tome do
kraja pomaèmo-upada Patrijarh koji je celo vreme budno
pratio svaku re~ {to je re~ena o Bugarima i Bugarskoj.
Posle toga Patrijarh je pri~ao o svom zamona{ewu.
Bilo mu je jedva osamnaest godina kada je postao |akon u selu Si}evu kod Ni{a. Svete}i vodicu hteo je u po~etku da
„{vercuje“ ~itaju}i molitve, ali kada je video da onaj svet
zna sve te molitve napamet zastideo se, i vi{e nikad ni re~i nije preskakao. Samo, posle toga, umesto da svr{i za jedan dan trideset-~etrdeset vodica, jedva bi svr{io i deset.
Usta bi ga zabolela...
Doneo je onda jednu svoju fotografiju iz toga doba.
Mlad, lep monah, koji jedva da ima ikakve sli~nosti s ovim
dana{wim Gavrilom Doì}em. Ne{to malo vidi se samo
jo{ u o~ima. I {to je zanimqivo, na toj mladala~koj fotografiji, izgleda mala rasta a danas je pravi xin.
– Boè, da vi znate samo {to je mene jednom istukao
ovaj moj prota dr Stevan Dimitrijevi}. Naravno, on to danas ne priznaje. Izlupao ja neke svoje drugove, a on mene pozvao u kancelariju, pa onako ogroman i snaàn, udri po meni! Ina~e, taj Steva, to vam je Boìji ~ovek. Taj se preobla~io skoro svako drugo ve~e u arnautsko odelo i i{ao uvijen
u beo ~ar{av kao musliman da svr{ava izvesne poverqive
stvari u tursko vreme... Ja ga mnogo volim...
– E, ja moram sada da po|em. Treba da idem u Kumanovo
da odrìm jedno predavawe povodom „Nedeqe pravoslavqa“. @elim da vam to saop{tim i zvani~no! – kaè Voja
Jawi} Patrijarhu.
227
– Idi, samo nemoj tamo da mi govori{ politi~ki!...
– Pa, moram malo. Ali ja }u da uzmem za temu jednu ideju mitropolita Josifa. O srpstvu! Spremili smo je ja i moj
brat Kirilo, o dvanaestini... To }e biti dobro, mislim da
}e dvanaestine biti usvojene... ali o tome }u Vam govoriti
kad budemo sami...
– Pa da mi onda idemo! – kaè u {ali mitropolit Josif, mada se iz wegovih o~iju ~ita da je upoznat o svemu, jer
on je glavni „kuvar“ svega srbovawa u Makedoniji, mo`da
vi{e nego i sam Nikolaj, koga oni najortodoksniji Makedonci ne mogu da smisle.
– Ne mora{ da ide{, mitropolite, jer ja nemam vi{e
vremena, ùrim na jedan vaàn sastanak, ali }u do}i na parastos kasnije! – kaè Voja.
– E, ja bih ba{ sada da {apu}em malo s wegovom Sveto{}u upadam ja i gledam u Josifa.
Uì~anin je odmah ukop~ao {ta èlim: da ostanem i
da me ostave samog s Patrijarhom.
– Onda mi svi da idemo. Hajde, kupite se! – gotovo viknu mitropolit, kao da je jo{ ~etnik, pa juri svoje „~upavce“
negde u planini da se povuku.
I, bez re~i, svi se smesta digo{e i napusti{e salon.
– Va{a Svetosti, ja }u i pored Va{e zabrane da ne govorim o nekim stvarima, da poku{am da Vam saop{tim onu
ideju, jer se i meni svidela, a svidela se i svima drugima koji su je ~uli. Vi ne sumwate, nadam se, u moju dobronamernost... Ja nisam nikakav politi~ar ali me interesuje i kao
~oveka i kao novinara {ta se zbiva u ovoj na{oj jadnoj zemqi, a malo ~ega je dobrog u woj danas. Malo ~as u razgovoru, Vi ste rekli da se i sami ~udite kako se te partije ve}
jednom ne okupe, naro~ito one koje su izvan vlasti. A mi se
nepoliti~ari ~udimo kako se vi u crkvi ve} jednom ne okupite, kad vidite kuda je krenuo svet?! Sve se quqa i sve se
koleba! [to ne okupite bar srpski narod, bez obzira na
partije, ali ne na na~in kako to propovedaju razni Jovanovi}i i Vasi}i... Qoti}i... Ve} na bazi jugoslovenstva, jednakosti,... prava i obaveza.
Pre toga Patrijarh me je, u jednom trenutku, iznenada
upitao {ta ima novog u zemqi. Odgovorio sam mu da Ma~ek
ima velikih nevoqa u Zagrebu, Patrijarh se okrenuo Josi228
fu i rekao: „Jesam li vam ja rekao da }e do}i skoro vreme
kad }emo mi morati da branimo Ma~eka od raznih separatista, od wegovih Hrvata tu|ih pla}enika?!“
Nastavio sam:
– Evo vidite {ta se radi u Hrvatskoj i u Srbiji, vi biste morali da pogledate situaciju i sa zemqe, ne samo sa pozicije vere.
Patrijarh me je dugo gledao. ]utao, }utao. A onda mi
je rekao:
– Slu{ajte, Sini{a, meni su vi{e puta rekli moji popovi i neki gra|ani da se ~uvam svih vas iz „Politike“, jer
ste svi komunisti. Pa ipak ja sam sa „Politikom“ dobro,
naro~ito s tobom. Samo, hteo bih da ja tebi ne{to posavetujem: „âk i da prihvatim predlog koji mi ve} poduè stavqaju pod nos, da odem na Oplenac i u @i~u, {ta ja mogu kao
sve{teno lice, vi se iz „Politike“ ~uvajte toga, naro~ito
toga va{eg izlapelog popovskog ~ankoliza Grigorija Boòvi}a! Pa, bre ~ove~e, zar vi ne vidite, zar ti, Sini{a, ne
vidi{, da se iza svega toga kriju pipci Dimitrija Qoti}a...
Taj ~ovek je meni pisao nekoliko puta, on to tamo ne{to u
tom smislu petqa, mada ja iza svega toga vidim Nikolajeve
prste, a {ta ja o wemu mislim, ve} sam ti nekoliko puta rekao“ – „pametan po kwizi, lud po glavi“, kako on to kaè za
poneke na{e qude od pera koje ne voli. Ja i da ho}u da pravim te wihove bogomoqa~ke parade, koje su meni uvek bile
sme{ne, ne bih sad mogao. Uskoro imam patrijar{ijski savet, imam „kuvawe mira“, post mi dolazi, a zatim nije to vi{e pitawe moga i Nikolajevog odnosa, mirewa preko
Oplenca i @i~e, nego op{te crkveno pitawe. Ja znam Nikolaja. On je bio vazda takav, ambiciozan, sujetan, sebi~an,
egocentri~an, ne mnogo iskren ni prema svojim najbliìm;
mada je sigurno lepa na{a pamet. Pitawe je wegovog, Nikolajevog odnosa prema Saboru. Mi moramo da ~uvamo sabornost. ^lanovi Sabora traè da on do|e u Patrijar{iju, a
posle }e i}i sve lako. Mogli bismo se do mile voqe {etati i po @i~i i po Oplencu, koje Gligorije i sli~ni wegovi savetnici predlaù za susret i na{e mirewe. Ako bi on
do{ao u Patrijar{iju, samim tim sve bi bilo likvidirano
za dan. I svi bi popovi bili zajedno i ceo srpski narod bi
bio zajedno...
229
Bio sam sav crven u licu. Osetio sam ~ak i da se znojim. Najednom mi je puklo pred o~ima da ovde nije u pitawu,
zaista, samo odnos Nikolaj–Patrijarh, nego i neka sumwiva
politika.
– Molim Vas, {ta ho}e taj Qoti} ovde?! – upitao sam
Patrijarha. – Bio je ovde kuvan i pe~en za vreme konkordatske borbe, a nikako mi nije bilo jasno {ta on èli...
– Pa ti, Sini{a, ili pojma nema{ o politici, ili se
pravi{ naivan. Pravo da ti kaèm, poznaju}i te kao dobra
i po{tena novinara, malo sam se iznenadio kad su mi kazali da si se ti primio da mi prenese{ od Gligorija tu vest,
kako da se mirim s Nikolajem jer je to, znao sam i ranije,
misao i Dimitrija Qoti}a.
– Va{a Svetosti, hvala Vam mnogo! Meni je ta neslavna du`nost pala kao saradniku „Politike“. Gligorije je
blizak prijateq s Jocom Tanovi}em, i obojica su vam slali
preko mene istu poruku. îm odem odavde, oti}i }u direktoru Vladi Ribnikaru i ispri~ati mu sve. I zamoli}u ga da
kaè Boòvi}u da me po{tedi ubudu}e takvih poruka, a najmawe u duetu s Jocom Tanovi}em, koji mene ionako ne moè
da smisli; a da budem iskren, ni ja wega... Samo, moram vam
re}i, kad se ti~e sre|ivawa prilika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, op{te je mi{qewe u „Politici“ da to treba {to
pre kako-tako srediti i to pre sastanka Sabora, do kojega
ina~e ima dosta vremena...
– E, ne moè ni tako, ja nemam prava da pozivam vladike tek tako da sre|ujemo crkvene i personalne stvari...
Patrijarh se, iz nekog razloga, i sam najednom oznojio
i zacrveneo u licu, nije mi bilo jasno da li iz nekog stida
{to ovakve razgovore vodi s nekim tu „novinar~i}em“ ili
{to bi hteo da kaè i neke teè re~i o svom „rivalu“, mo`da i da ga „opsuje“.
Onda je rekao:
– Vidi{, ti, Sini{a? meni je jasno da ova zemqa ide
put te{kih isku{ewa. Ja sam bio, kaù, prijateq s Milanom Stojadinovi}em, li~no kao ~ovekom jesam, a jedva da
sam se s wim slagao u nekim dana{wim problemima i jedan
odsto. Kaù za mene da sam politi~ar. Ja to jesam, ali samo
toliko koliko ne èlim da mi neko baca pra{inu u o~i, i
da me ne pravi budalom. Zar ti misli{ da bih ja mogao da
230
aminujem ono {to je Stojadinovi} hteo, a kamo li ovo {to
Qoti} i sli~ni zagovaraju... Pa ipak ja bih èleo da se izmirim i sa tim „ludakom“ kojega nikada nisam posebno voleo, ali sam daleko bio od svake mr`we. Ti zna{ da sam ja
~ovek koji moè i danas da udari, jednom sam to u~inio i
kao patrijarh pred tobom, udario sam palicom onoga moga
bandoglavog vikara Dionisija u Rakovici zbog wegovih gluposti; ali nikoga nisam u stawu da mrzim... Pa ipak ne mogu ni da se poniàvam. [to se ti~e susreta s Nikolajem, meni su pomiwali i Kaleni}, da se tamo sastanemo, ali sam ja
odbio. Ja i Nikolaj se dobro ina~e znamo, ~estitamo ~ak
jedan drugom i danas praznike, ali drugi arhijereji ho}e
jednu ~istu situaciju s wegove strane... s kim je on, s Qoti}em ili sa nama...
– Ipak bi trebalo da se izmirite.
– Dobro.
– O tome zna i Nikolaj. On nije rekao ni da ni ne. Ali
ako biste ga vi pozvali na Oplenac, verujem da bi do{ao, a
to bi bilo u Va{oj eparhiji... Razmislite, jer vreme leti,
doga|aji se unutra i spoqa gomilaju i komplikuju.
– Ama da vam kaèm, vi ih napoqu sami komplikujete.
Eto, za Platona su krivi samo Grigorije Boòvi} i Lazica
Markovi}. Grigorije {to je pisao protiv wega, Lazica {to
je zadrào taj ukaz o wegovom odlasku. Ja sam Lazici rekao
„Da si ti pustio ukaz, wemu bi bila upra`wena eparhija u
Bitoqu, a u Bawa Luku ne bi smeo da ide, i do sada bi bio
ve} u penziji...“ Taj Gligorije pravi ~uda... [ta mu to treba? Molim te, sin takvog sjajnog oca, pokojnog Vukajla Boòvi}a, a tako r|av ~ovek.
– Va{a Svetosti, dopustite mi da po|em. Hvala Vam
ina~e {to ste mi malo otvorili o~i. Ja }u, rekao sam Vam,
re}i o ovome svemu ne Grigoriju i Tanovi}u, nego direktoru Vladi Ribnikaru i {efu redakcije Radoju Josimovi}u,
da i oni znaju da se iza toga krije Dimitrije Qoti}. Ali
ideja pomirewa nije r|ava... Vi biste uistinu mogli da na
ovaj na~in sredite bar donekle i crkveni i takozvani „srpski problem“ podvojenosti...
– Ajd, budi blagosloven, zbogom!...
231
Danas oko 11 ~asova pre podne pojavio sam se u Patrijar{iji. Hteo sam da vidim {ta ima novog i da, eventualno,
upadnem i kod Patrijarha. Kako zadugo nisam bio u stawu da
dospem do kojeg bilo ~lana Sinoda, jer su u to vreme bili na
sednici, na{ao sam se pred vratima mitropolita Dositeja,
koji je doputovao ju~e iz Zagreba, ali je bio bolestan. Posluga mi je rekla da je i on zauzet. Kod wega su trenutno tri
posetioca: inspektor Ministarstva pravde prota Branko
Popovi} i jo{ neka dva sve{tenika. Kad su oni iza{li,
upao je pomo}nik ministra finansija hrvatski, a za wim je
u{ao neki od slu`benika Patrijar{ije. Ja sam se zato povukao u „zaladak“ – ~ekao na stepeni{tu kod lifta dok se
svi izre|aju, da bi i sam bio primqen kod mitropolita.
U jednom trenutku, po svojoj novinarskoj radoznalosti
ot{krinuo sam ne~ujno vrata koja vode za drugi deo arhijerejskih stanova, a u~inio sam to i zato {to sam pretpostavqao da je u to vreme odmor i da bi se tu mogli na}i arhijereji na pu{ewu, a me|u wima mo`da i sam Patrijarh, koji
stoji na ~elu Sinoda. Samo {to sam pomolio glavu, na moju
sre}u ili nevoqu, na{ao sam se o~i u o~i sa Patrijarhom,
koji me je, izgleda, iako kratkovid, jedini primetio. Bio je
samo u svom mantilu, s kamilavkom na glavi, na kojoj nije bilo panakamilavke – bele „marame“. Mantil mu je bio raskop~an, desnu ruku drào je, po obi~aju u xepu, a kamilavka je,
kao i u ve}ini slu~ajeva kad je u ku}i, bila zaba~ena. Krenuo
je uz stepenice, ali je nekako izuzetno zabacio ~itavo svoje
ogromno telo nazad, poku{ao da me „ ne pozna“. On ina~e, vrlo slabo vidi i s nao~arima, a bez nao~ara mu je potrebno
dosta napora da razlikuje lice i da ga pozna. Gledao me je,
gledao, ali me, o~igledno nije mogao „identifikovati“. Ja
sam mu se klawao, i tek kad sam se oglasio: „Dopustite, Va{e Svetosti, da vas pozdravi Sini{a Paunovi}!“ – On skoro obradovan uzviknu: „Ene, opet ti! [ta }e{ sad?!“
I hteo je da mi pruì ruku da je celivam, ali sam se ja
malo zbunio, {to me nije odmah poznao i, umesto da mu pri|em ruci, rekao mu pravo da bih èleo da mi kaè malo podrobnije o razgovorima u Patrijar{ijskom savetu, o kojem
sastanku mi je on ve} ranije napomenuo.
232
– Nema ni{ta! To ide kod onoga {to ovde vedri i
obla~i, ti zna{ koji je to... kod ovoga Josifa.
A onda mi je ipak ukratko rekao {ta zna~i ovaj sastanak Patrijar{ijskog saveta.
U tom je nai{ao Josif.
– Evo ti ga, hvataj wega! – rekao mi je veselo Patrijarh.
– Boè sa~uvaj! Nema{ ti sa mnom ni{ta, ni{ta ja ne
znam! – odgovorio je Josif i pro{ao pokraj nas.
– Do}i }u ja ipak na ~a{icu razgovora – dobacio sam
ja za wim, a Patrijarh se naglas nasmejao.
Patrijarh je onda po{ao ka svojim apartmanima gde ga
je ve} ~ekao {ef kabineta Du{an Doì}. ]irica Milutin
ve} nas je ~uo i otvorio nam vrata.
– Va{a Svetosti, dobro je da sam Vas video danas, makar i ovako slu~ajno. Hteo bih da Vam skrenem pa`wu na
jednu aktuelnu stvar, koja se moè ticati i crkve. Meni je
to, na neki na~in, i naloèno da vam kaèm, mada su meni
ovakve stvari prili~no neugodne. Pitawe upravnika grada
Beograda opet se postavqa. Neki moji stariji drugovi, novinari, misle da bi i vi oko toga trebalo da se zainteresujete. Ina~e, opet }e Koro{ec dovesti svoga ~oveka. I, koliko je nama novinarima poznato, on ba{ sada na tome radi.
– Pa {ta ja mogu tu?! Ko mene pita?!
– Moète, vi ste poglavar najve}e veroispovesti u zemqi, va{e je pravo da se interesujete ko }e do}i za upravnika policije u prestonici. Nije va`no koje }e on vere biti, ali da bude ~ovek bez mrqa. A kad je u pitawu Srbin kandidat vi treba wega dobro da poznajete. Dok vi ~ekate da vas
neko odozgo pozove, Koro{ec }e opet dovesti svoga ~oveka,
i to ne Slovenca ili Hrvata, nego ba{ Srbina, ali taj }e
biti kao i ovaj, koji kaù ba{ ni{ta ne vaqa... Ina~e, sad
se govori o dvojici ozbiqnijih kandidata: @ivoti Simi}u
i Peri Popovi}u...
– Ja znam Rada Popovi}a iz Pe}i. On je dobar i po{ten ~ovek, ali {ta ja mogu tu.
– Vi kaète da ne}ete da se me{ate u politiku, pa dobro, ali ovo nije ipak ona vulgarna politika. Ovo je pitawe koje direktno zaseè vas... Postoje ~etiri lica koja referi{u direktno Kruni: predsednik vlade, predsednik Senata, {ef Centralnog presbiroa i upravnik grada Beograda.
233
Ali upravnik grada je na takvom poloàju da moè, ne samo
umesto sve ove trojice nego i o wima da referi{e Kruni,
pa i umesto vas i o vama... Govori se da je ovaj upravnik svakodnevno o svemu prvo obave{tavao Koro{eca pa tek ostale, ukqu~uju}i i Krunu...
Patrijarh je planuo:
– Ama, qudi, ja, verujte mi, nikada nisam imao nikakve
mr`we ni prema kojoj drugoj veri, ni prema katoli~koj, ali
sam uvek govorio da je taj Koro{ec na{e zlo. On sad opet
radi za sebe da bude predsednik vlade, govori protiv masona, hvali ove, one, poku{ava ~ak da on okupi Srbe! A, me|utim, podmetao je svima redom nogu, i Milanu Stojadinovi}u je podmetnuo, i ovom i onom, pa }e podmetnuti i Dragi{i Cvetkovi}u, upamti... Eto, mene su napadali da sam prijateq Milana Stojadinovi}a, bio sam i jesam i danas; ali i
on je mislio da zna sve i da je najmo}niji, da nema tog ~oveka koji ga moè odvojiti od Kneza. Ja sam mu skretao pa`wu
na Koro{ecovo lukavstvo, a on ni da ~uje! A {ta je posle
bilo i kako, to smo videli svi!... Ja se samo ~udim ovim na{im radikalima, za{to se nekako ne izmire. Treba obrazovati jedan blok i istupiti sna`no. Ona kombinacija s Mi{om Trifunovi}em i Dragi{om Cvetkovi}em propala.
Sad rade s Acom Stanojevi}em. Mi smo imali jednu vrednost – Qubu Davidovi}a, koji je bio dobar ~ovek ali nerealan, no ipak koristan, on je umro. Sad je ostao Aca Stanojevi}. Ja sam mu nedavno poslao svoj blagoslov i zakleo ga da
radi samo za dobro otaxbine, Kraqa i naroda i da se ne obazire ni na kakve li~ne momente. Treba napraviti jedan
blok i okupiti, pre svega Srbe...
– E, kad tako gledate, ba{ zato treba da se zainteresujete ko }e do}i na poloàj upravnika grada Beograda. Samo,
mislim da ~ovek kojega vam ja spomiwem za taj poloàj, bio
bi Jugosloven...
– Pa, da, pa da! Samo, kaèm ti, {ta ja tu mogu?! Ko mene pita?! A ja ne èlim nikome da se name}em. Eto, pre neki dan, moje vladike i{li su kod Kneza, po povratku iz Sofije. Bili i razgovarali. Ja ih posle pitam bi li kakvih
drugih razgovora sem o va{oj poseti Bugarskoj povodom
{tampawa zajedni~kih bogoslu`benih kwiga, a oni vele,
ne. Ni re~i. Eto kako ti je to. Pa {ta onda mi moèmo...?
234
– Moète, Vi ste Patrijarh, druga veli~ina u zemqi,
i treba da se ~uje i Va{e mi{qewe kad god je u pitawu neki problem kao {to je slu~aj upravnika grada prestonice.
Da to nije va`no, zar bi se i mi novinari u to me{ali...
– E, hajde, zbogom, pa vide}emo – rekao je i pruìo mi
ruku, pa u{ao u svoje apartmane, po{to je pre toga bio sam
zatvorio vrata da bismo razgovarali u ~etiri oka.
Beograd, 29. mart 1940. god.
Jelisije Popovi} ispri~ao mi je danas kako je protekla skup{tina Udruèwa svr{enih i biv{ih bogoslova
Srpske pravoslavne crkve, koje je osnovano 1937. godine, za
vreme konkordatske borbe. Skup{tina je odràna u hotelu
„Nacional“. Na àlost, ja nisam mogao prisustvovati, jer
sam morao da budem na godi{woj skup{tini Srpske kraqevske akademije. Mesto mene bio je neki mali Buzganovi}, novi saradnik.
– Ciq ovog udruèwa je da ispuni prazninu centralnog sve{teni~kog udruèwa, koje su vladike razbile stvaraju}i eparhijska udruèwa. Ovo udruèwe nije odobrio
Sinod. Odobrio ga je ministar unutra{wih dela, s obzirom
da u wemu ima gra|anskih lica, svr{enih bogoslova. Patrijar{ija gleda na wega nerado, {to vi{e misli da su to Nikolajevi qudi. Skup{tina je odràna popodne izme|u pet i
{est ~asova. Bojali smo se da ne}e biti pose}ena. Me|utim,
ve} oko ~etiri sata sala je bila puna. Dosad je ovo udruèwe vodio dr Vojislav Jawi}. Po{to se on izmirio s Patrijarhom, izgledalo je da }e se udruèwe ugasiti. Zato je cela
uprava dala ostavku, i protiv dràvnih pravila. Pravila
ne predvi|aju kolektivnu ostavku uprave, ve} ispadawe pojedinih ~lanova. Stara uprava motivisala je svoju ostavku
èqom da do|u sve{tenici na ~elo uprave, a civili da
ostanu samo toliko da se zadrì polusvetovni karakter.
Skup je otvorio Branko \or|evi}, ranije potpredsednik.
Objasnio je ostavku stare uprave i upitao ho}e li da se zadrì udruèwe. Svi su izjavili da ho}e. Podnesen je izve{taj. Najinteresantniji izve{taj je bio onaj koji je podneo
sve{tenik Milan Sretenovi}, urednik „Pastirskog glasa“.
U wemu se govori, pre svega, o velikoj borbi da se list
235
odrì u ìvotu. List je ina~e organ ovog udruèwa. Izneo
je imena saradnika, ~iji broj iznosi oko sto pedeset li~nosti iz svih dru{tvenih redova na{e zemqe.
Poslat je telegram Kraqu.
Postavqeno je pitawe da li da se po{aqe telegram i
Patrijarhu. Nastao je tajac. Onda se javilo nekoliko povika: „Ne treba svima slati! Ono moèmo tako svima!!!
Stigao je telegram Nikolaja Velimirovi}a, uì~kog
i Venijamina, brani~evskog, pojedinih sve{tenika i nekih
gra|anskih lica.
Ustao je prota Drag. Tufegxi} i rekao:
– Po{to treba da odgovorimo na telegrame Nikolaja
i Venijamina, red bi bio da pozdravimo i Patrijarha, i odmah pro~itao tekst telegrama. Skup{tina je odobrila
tekst, jer se u wemu apelovalo na Patrijarha da poradi na
izmirewu u Crkvi, po{to je on zato najpozvaniji.
Telegrami Nikolaja i Venijamina govorili su da
skup{tina treba da donese sve svoje odluke na korist naroda i Crkve.
Odgovor koji je upu}en Nikolaju: pozdravqaju najdostojanstvenijeg sina Srpske pravoslavne crkve i naslednika prestola sv. Save.
Odre|eni su qudi koji }e da kandiduju novu upravu.
Izabrani su jednoglasno: Quba Bogi}evi}, prota, dr Justin
Popovi}, Branko \or|evi}, sekretar Patrijar{ije, Drag.
Tufegxi}, prota Aleksa Todorovi}, biv{i sve{tenik iz
Kraqeva, Stevan Lalkovi}, trgovac iz Beograda, Sveta Rajkovi}, kwiàr iz Beograda, Dragi} Te{i}, profesor i jo{
nekolicina.
Donesena je i rezolucija, koja je upu}ena Patrijarhu.
U woj se apeluje na Patrijarha da u~ini sve da se srede prilike u crkvi {to pre, {to je preko potrebno s obzirom na
vreme u kojem ìvimo. Podvu~eno je da ako postoji nekih
na~elnih razmimoilaèwa u vrhovima crkve, da to treba i
na~elnim putem raspravqati i do}i do saglasnosti. Da se
radi na tome da se ubudu}e izbegnu li~ne uvrede sli~ne onima koje su do{le od strane vladike Platona prema vladici
Nikolaju, itd.
236
Evo jednog dela te rezolucije:
Udruèwe svr{enih i biv{ih bogoslova srpske pravoslavne crkve odràlo je 22. februara (6. marta) ove 1940.
godine u Beogradu svoju godi{wu skup{tinu i na woj donelo sede}u rezoluciju:
„Vo|eni qubavqu prema svojoj crkvi i iskrenom brigom za sudbinu svetosavskog naroda i na{e dràve, razmotrili smo svestrano i objektivno na{u op{tu crkvenu i narodnu situaciju, jasno uo~avaju}i sve opasnosti koje nam
prete, i do{li smo do neoborivog zakqu~ka, da je na{oj crkvi danas vi{e nego ikad, potrebno jedinstvo – jedinstvo
pogleda i istovetnost delatnosti.
1 – Luksuz nejedinstva i nesloge mogu sebi dozvoliti
i opet u znaku rizika – samo veliki i bezbedni narodi.
Na{ narod je na izloènom mestu, a na{a crkva izme|u dve internacionale, rimokatoli~ke i komunisti~ke, koje se odnose neprijateqski prema pravoslavnoj crkvi i svetosavskom nacionalizmu.
Na{a crkva ima po svom geografskom poloàju ulogu
prve odbrambene linije pravoslavnog Balkana a po istorijskom sticaju prilika, od Ruske revolucije pa ovamo, i vode}u ulogu u pravoslavnom svetu uop{te.
Sva ta saznawa o wenom poloàju i stawu, o opasnostima koje jo{ prete i o wenoj specifi~noj misiji, neodlo`no joj nalaù, da sa punom ozbiqno{}u ~istom save{}u i
sna`nom sve{}u, pristupi definitivnom sre|ivawu svojih unutra{wih prilika i dostizawu tako potrebnog
jedinstva.
2 – Crkvi, me|utim, nije potrebno makakvo jedinstvo,
ve} jedinstvo zasnovano na istini i pravdi. Bez istine i
pravde, jedinstvo ne bi imalo moralne osnove ni moralnog
opravdawa, nigde, a u crkvi ponajmawe.
Crkva mora da ima onaj moralni autoritet, koji je, u
ovom imenu od preke potrebe na{em narodu; a moè ga imati samo u tom slu~aju ako zastavu istine i pravde podigne
visoko.
Nikakvo mehani~ko, administrativno, spoqa{we jedinstvo...
237
PRILOZI
NETA^NOSTI U ^LANKU S. PAUNOVI]A
„KAD SU LETELE KAMILAVKE“
Krajem pro{le i po~etkom ove godine „NIN“ je iz
„novinarske bele`nice“ Sini{e Paunovi}a objavio wegova se}awa na vreme „Kad su letele kamilavke“.
Paunovi} je poku{ao da opi{e „sukob izme|u vrhova
Srpske pravoslavne crkve i Stojadinovi}eve vlade oko
Konkordata“.
Budu}i da nam Paunovi} ni{ta novo nije rekao u svom
feqtonu, jer je o Konkordatu ve} dosta pisano, ne bi smo se
ni obazirali na obnavqawe wegovih „se}awa“. Me|utim, u
wima ima dosta neta~nosti i o wima èlimo da kaèmo nekoliko re~i.
Opisuju}i bdenije u beogradskoj Sabornoj crkvi uo~i
Nove godine 1937., Paunovi}, izme|u ostalog kaè: „I sama
crkva bila je sve~ano opremqena. Tepisi. ûdotvorne stare ikone. A arhijereji i sve{tenstvo bili su odeveni u najsve~anije odore“ („NIN“ – 20. decembar 1981, 62). Saborna
beogradska crkva nije imala pre rata, a nema ni danas, nikakvih ~udotvornih ikona. To je ~ista fantazija Sini{e
Paunovi}a. U Pravoslavnoj crkvi, pa i u na{oj Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, ta~no se zna koje su ikone ~udotvorne i
gde se one nalaze. To bi trebalo da zna i jedan predratni beogradski novinar. Koga je to sve od arhijereja Paunovi} video na pomenutom bdeniju, jer je poznato da je, sem patrijarha Varnave, sluìo te ve~eri samo vikarni episkop sremski Savo (Glasnik Srpske pravoslavne patrijar{ije, Sremski Karlovci 1937., 20)?
O patrijarhu Varnavi „pokretqivom ~oveku i neumornom radniku“, Paunovi} kaè: „On je svoju „mar{–rutu“
i daqe drào kao kada je nekada bio monah i arhijerej u Makedoniji“ („NIN“ – 20. decembar 1981., 61). Patrijarh Varnava kao monah nikada nije slu`bovao u Makedoniji. On je,
241
posle svojih studija, iz Rusije do{ao 5. avgusta 1905. godine
u Carigrad i tu je ostao do svoga izbora za episkopa.
Dr Milan Stojadinovi}, predsednik vlade, za vreme
svoje posete ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora, 1. juna
1937. godine, po Paunovi}u, rekao je: „ûdim se arhijerejima {to se bune protiv Konkordata, kada i sami nemaju svoj
Ustav“ („NIN“ 20. decembar 1981., 62). Zar je mogu}e da jedan predsednik vlade ne zna da je vaspostavqena Srpska patrijar{ija dobila svoj Ustav 16. novembra 1931. godine, koji je obnarodovan i u Slu`benim novinama br. 275 –
LXXXVI od 24. novembra 1931. godine? Na ekspoze Milana
Stojadinovi}a odgovorio je, po Paunovi}u, „kao najstariji
po godinama slu`be i ìvota, mitropolit dabrobosanski
Petar“ (Isto). Me|utim, mitropolit Petar nije bio najstariji arhijerej u Saboru po godinama. Mitropolit bawalu~ki Vasilije je bio od wega stariji {est godina.
„Krvavu litiju“ Paunovi} opisuje kao o~evidac. Molepstvije za obolelog patrijarha Varnavu u beogradskoj Sabornoj
crkvi, „jo{ od mla|ih sve{tenika, jero|akon Patrijar{ije
Simon, istr~ao je na amvon i pozvao narod da iza|e na ulicu za
arhijerejem...“ („NIN“ – 27. decembar 1981., 59). Pre svega, sve{tenik je sve{tenik, a |akon je |akon. To je znao svaki predratni gimnazijalac, a drugo, nikakav jero|akon Simon nije u
to vreme, a ni posle toga, postojao, u Patrijar{iji.
„NIN“ od 10. januara 1982. godine donosi jednu fotografiju i ispod we slede}i tekst: „Krvava litija pred Sabornom crkvom: sleva na desno: sve{tenik Branko \or|evi}, policajac Mija Petrovi}, sve{tenik Vasa Jovan~i},
novinar „Politike“ i autor na{eg feqtona Sini{a Paunovi} i policajac Sava Cvetojevi}“. Branko \or|evi} nikada nije bio sve{tenik, ve} svetovno lice i sekretar patrijarha Varnave. To }e biti neko drugi. Pravo prezime
sve{tenika Vase, ~lana Crkvenog suda u Beogradu je Jovan~evi}, a ne Jovani}, a onaj iza wega nije Sini{a Paunovi},
„autor na{eg feqtona“ ve} Mirko Zekovi}, pripravnik
Crkvenog suda u Beogradu (umro 29. maja 1970. godine).
Jero|akon „Simon“, po Paunovi}u, poziva „narod da
iza|e na ulicu za arhijerejem“ („NIN“ – 27. decembar 1981.,
59), a nedequ dana ranije }e Paunovi} u „NIN“-u (20. decembar 1981, 63) re}i da je u „Krvavoj litiji“ bilo „dva ar242
hijereja u sve~anim ode`dama“. Me|utim nije mu ta~no ni
jedno, ni drugo. U litiji su u~estvovala tri arhijereja: {aba~ki Simeon, sremski Sava i moravi~ki Platon.
Govore}i o Bo{ku Bogdanovi}u, uredniku „Vremena“
i wegovoj poseti Patrijar{iji, 1. juna 1937., Paunovi} veli: „Iako se ju~e pojavio posle duge pauze, i ovoga puta je
„trknuo“ u kuhiwu. To su mnogi primetili i svako je na svoj
na~in komentarisao. To je primetio i Varnava“ (Isto, 62).
Kako je patrijarh Varnava mogao primetiti ko ulazi u patrijar{ijsku kuhiwu kada svako zna da se ona ne nalazi na
istom spratu gde i Patrijarhove odaje?
Za Paunovi}a, episkop zvorni~ko-tuzlanski Nektarije je, 1937. godine, mitropolit. Me|utim, on je postao mitropolitom dabrobosanskim tek 1951. godine.
Slaèmo se sa Paunovi}em da je za vreme Konkordatske borbe na{a zemqa bila preplavqena literaturom protiv Konkordata, ali se ne slaèmo sa wim da je on autor
bro{ure „Krvava pravoslavna litija u Beogradu“, na kojoj
je pseudonim – Neboj{a. O toj bro{uri Paunovi} kaè:
„Tekst koji sam napisao imao je dvadesetak stranica kancelarijskog formata. Pisan je namerno „popovski“ i „srpski
pravoslavno“. Neka mesta sam dopunio podacima koji su
stigli redakciji od drugih na{ih saradnika – svedoka sukoba naroda i policije. Ne{to su „popovi“ sami dopisali.
Bro{uru je doneo, preko Ostru`nice, u Beograd jedan tipograf, mislim da se zvao Bora Vukoti}...
Zanimqivo je da se dogodilo ono {to smo mi samo
pretpostavqali: da }e svet pomisliti kako se iza toga pseudonima krije pop Jawi}. Ne samo svet, nego i mnogi arhijereji i sve{tenici, koji nisu bili upu}eni, verovali su u
to {to je i sam Jawi} ve} prvog dana prisvajao tu bro{uru
kao svoje „delo“ i wome se ponosio.
Ja kao pisac, ose}ao sam se ~udno... bio ponosan i qut
na Jawi}a, boqe re}i {to mi otima „slavu“ („NIN“ – 10. januar 1982., 61).
Krajem 1961. godine, Bora Vukoti}, biv{i faktor
Manastirske {tamparije u Sremskim Karlovcima i veliki
po{tovalac episkopa Platona (on je pokrenuo inicijativu
da se odmah posle rata obeleì grob Platona u Bawa Luci)
pri~ao mi je o vladici Platonu kao vrsnom crkvenom ùr243
nalisti i piscu bro{ure „Krvava pravoslavna litija u Beogradu“. [tampawe bro{ure episkop Platon poturio je reìmskoj {tampariji „Vreme“ u Beogradu, a potpisao ju je
pseudonimom „Neboj{a“. Bro{uru je {tampao u Manastirskoj {tampariji, na ~ijem ~elu je on stajao, a za {tampawe
je koristio poverqive radnike. Vladika Platon je, uzgred
budi re~eno, imao nekoliko pseudonima: „Neboj{a“, „Stari
Neboj{a“, „Sg. Bogoqub“, „M. Bogoqub“, „Flavijan“ i „§“.
Na vest o mu~eni~koj smrti episkopa Platona, na{
vredni i neumorni istori~ar prof. dr Qubomir Durkovi}
je prikupio podatke o ìvotu i radu episkopa Platona u
Patrijar{ijskoj i Dràvnoj arhivi, kopije wegovih pisama, koncepte i bele{ke iz wegove korespodencije i kwièvnog rada. Na osnovu te gra|e, prof. Durkovi} je jo{
1941. napisao kwigu pod naslovom „Platon Jovanovi}, episkop bawalu~ki“, koja je ugledala sveta u Exvortu, Pensilvaniji, 1978. godine, a u izdawu Srpske pravoslavne eparhije isto~noameri~ke i kanadske.
Evo, {ta kaè prof. Durkovi} u svojoj kwizi o episkopu Platonu i wegovom u~e{}u u Konkordatskoj borbi:
„U tim te{kim danima ep. Platon se na{ao na poloàju koji mu je najboqe odgovarao. Bio je upravnik Manastirske
{tamparije u Srem. Karlovcima. Wegov ratoborni duh i
sposobnosti organizacije do{li su do punog izraàja na
tom poloàju. U borbi protiv konkordata on je iskoristio,
do maksimuma, te svoje sposobnosti. Iz [tamparije izno{eni su paketi za paketima ot{tampanog materijala, koji
se rasturao, i sa wim obave{tavan narod o pravom stawu po
konkordatskom pitawu. Platon je bio organizovao tako
propagandu protiv konkordata, da mu ni dràvne vlasti nisu mogle ometati. Iz [tamparije, kojom je on upravqao, ~uli su se vapaji za slobodom i pravdom, a koji se nisu mogli
~uti u na{oj ostaloj {tampi. Ep. Platon, iskusni borac
{tampao je u Karlovcima protiv konkordata bro{ure,
~lanke i letke. Ono {to mu nije cenzura dozvoqavala on je
svojom dovitqivo{}u ilegalno {tampao (Kravava litija,
Beograd 1937.). Neke bro{ure i letke podmetao je {tamparijama, koje su bile uz vladu, kao na primer {tampariji
„Vreme“, koja je najve}u borbu vodila u korist konkordata.
Ovim je stvarana zabuna u javnosti, i nije mogla da razume
244
{ta se sve doga|a. Ta ista {tamparija {tampa i za i protiv
konkordata. Ovo je jo{ vi{e zbuwivalo, kada se znalo da je
ona uz vladu. Bio je u Karlovcima pokrenut i list „Stari
Neboj{a“, koji je trebalo da izlazi u formi letka. Iza{ao
je samo prvi broj, i to 28. avgusta 1937. godine“ (121-122).
Svi su, dakle, arhijereji i iskreni saradnici Srpske pravoslavne crkve znali ko je autor te bro{ure. Niko i nikada tu bro{uru nije pripisivao onima koji su pre rata znali „najboqe ujdurisati sa svojim prijateqima popovima“
(„NIN“ – 13. decembar 1981., 62), a posle rata predstavqati se kao prijateqi Crkve i pojedinih ~lanova vi{e jerarhije. Koliko se Sini{a Paunovi} znao dobro „ujdurisati sa
svojim prijateqima popovima“ vidi se iz wegovih re~i, koje smo, kao poslasticu, ostavili na kraju: „Nije bilo dana da
nisam makar na pet-{est minuta navra}ao u vilu u kojoj je
leào bolestan patrijarh, ali sam prvi put poku{ao da
u|em kod bolesnika tek onda kada su lekari po~eli davati
neke nade na ozdravqewe. Dolazio sam tako obi~no uz arhijereje ili uz simpati~nog upravnika Patrijar{ije, Crnogorca, protu Kalu|erovi}a („NIN“ – 10. januar 1982., 62).
Upravnik Patrijar{ije (ta~nije re~eno upravnik Patrijar{ijskog dvora) za vreme patrijarha Varnave bio je
protojerej Arsenije [equhajev. U vreme bolesti i smrti patrijarha Varnave (1937) protojerej Ivan Kalu|erovi}, ìveo je na Cetiwu. Zato je i mogao „Glasnik, slu`beni organ
Srpske pravoslavne patrijar{ije“, Beograd 1938. godine, na
strani 346 u Slu`benom delu objaviti ovo: „Postavqen za
upravnika Patrijar{ije. – Wegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Dr Gavrilo odlukom svojom P. Br., 307 od
14/27. maja 1938. god., blagoizvoleo je postaviti za upravnika Patrijar{ijskog dvora u Beogradu protojereja Ivana Kalu|erovi}a, Arhijerejskog zamenika na Cetiwu u penziji“.
Kako moèmo, posle svega ovoga, verovati Paunovi}evim izlagawima o „natezawima“ izme|u patrijarha Varnave
i pojedinih arhijereja raznim nepovoqnim „vestima“ o pojedinim arhijerejima i svemu onome ~ime je po~astio na{e
najboqe arhijereje izme|u dva rata.
Ep. Sava
(Pravoslavqe, 1. mart 1982, str. 3)
245
246
O RUKOPISU*
âst mi je da dam svoje mi{qewe o rukopisu kwièvnika Sini{e Paunovi}a koji se odnosi na poku{aje jugoslovenske vlade da sa Sv. Stolicom sklopi konkordat pre drugog svetskog rata. Ovaj rukopis ima slede}e dobre osobine:
1. Koliko je meni poznato – a ja nisam specijalista za
istorijsko razdobqe o kome je re~ – doga|aji su prikazani
verno i u celini odgovaraju istorijskoj istini.
2. Rad je napisan nepristrasno i bez obzira na to {to
se ponekom ~itaocu moè u~initi druk~ije.
3. îtav Paunovi}ev spis zasnovan je na ìvopisnom
pripovedawu i svojim stilom odgovara zahtevima savremene istorijske publicistike.
4. Bilo bi dobro da autor u jednoj uvodnoj i dosta op{irnoj napomeni stavi do znawa ~itaocu na koji na~in je
nastao wegov spis i koji su izvori wegovog pripovedawa.
Sigurno je da bi ~itala~ka publika s radoznalo{}u
prihvatila jedan tekst ovakve sadrìne i stila.
Beograd, 3. marta 1981.
Radovan Samarxi}
* * *
Rukopis Sini{e Paunovi}a, kwièvnika i novinara
„Kad su letele kamilavke“ /160 {lajfni/ pro~itao sam sa osobitim interesovawem i zadovoqstvom. Materijal koji nam
pisac pruà na osnovu svojih svakodnevnih dnevni~kih beleàka pruà jednu sasvim novu sliku doga|aja vezanih za konkordatsku borbu i „krvavu litiju“ u Beogradu 1937., 19. jula.
U posledwe vreme taj se doga|aj na{e me|uratne politi~ke i crkvene istorije sve ~e{}e pomiwe, naj~e{}e iskrivqeno i tendenciozno. Bilo bi zato potrebno {to pre
objaviti ovu kwigu. Korist bi bila vi{estruka.
————————
*
Sini{a Paunovi} je osamdesetih godina pro{log veka traìo izdava~a
za rukopis „Kad su letele kamilavke“ pa je pribavio preporuke
istori~ara i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu dr
Radovana Samarxi}a i dr Jovana Marjanovi}a.
247
Po potrebi, bio bih voqan da napi{em i posebnu
stru~nu recenziju za eventualnog izdava~a, ako budem pozvan, kako bi i dubqe objasnio sve zna~ajne podatke koji se
u ovom delu nalaze.
U Beogradu 1977. 1 maja.
248
Jovan Marjanovi} s. s.
Sini{a Paunovi}
Redakciji sedmi~nog ~asopisa „NIN“
Belgrad
Makedonska 29*
^lanak „Kad su letele kamilavke“ napisan je sa dosta
fakti~nih podataka o situaciji za bolesti patrijarha Varnave i za borbu protivu Konkordata srpskog pravoslavnog
naselenija. Me|utim, autor Sini{a Paunovi} u svojoj novinarskoj bele`bici propustio je da navede i jedan vaàn detaq, naime „dan pogreba patrijarha Varnave“, a o ~emu ja u
daqem izlagawu pi{em:
Ruta pogrebne povorke na dan pogreba patrijarha bila je (dan ranije) objavqena. Ona, t.j. pogrebna povorka, pored ostalog, imala je da krene ulicom „Terazije“, pored
Kraqevog dvora, oficirskog doma i da do|e i zaustavi se
ispred plostada „Slavija“, gde je bilo predvi|eno da jedan
govornik bude sve{tenik ili da civil odrì opro{tajni
govor. Na plostadu „Slavija“ je bio postavqen jedan podijum, na kome je trebalo da se postavi kov~eg sa preminulim
patrijarhom.
Po{to se moj stan nalazio blizu „Slavije“, to ja i moja supruga re{ili smo da izbliza posmatramo pogrebnu povorku, pa smo po{li „na lice mesta“, nedaleko od restorana-pivnice „Kod Rudni~anina“, na oko stotinak metara od
„mesta proiz{estvija“, gde je trebalo da se vr{i molepstvije i govor iznad kov~ega pokojnika.
Na trotoaru kod „Rudni~anina“ bilo je uli~nih bandera, ali je bilo i nekoliko podebqih drveta (lipe, bagremi ili sl.), te ja i moja supruga smo zastali iza jednog takvog drveta, da u slu~aju potrebe – zlu netrebalo – se za{titimo, drè}i se ~vrsto o wemu.
Nai{la je pogrebna povorka, a sa wom i masa sveta,
vi{e simpatizera, malko seir|ije, te ~itavi prostor od
249
„Oficirskog doma“ do restorana „Rudni~anin“ napunio se
qudima, ènama i decom, i to tako gusto da od jednog (zida),
ivice jednog trotoara, do ivice (zidne) suprotnog trotoara
bilo „dupke puno“ sveta, da ~ovek nije se mogao zaokrenuti
na svom mestu.
U povorci je bilo i raznih patriotskih udruèwa: sa
svojim barjacima; na suprot mesta, gde smo moja supruga i ja
stajali, nalazili su se Srpski ~etnici (vaqda Pe}an~evi),
naoruàni „do zuba“ sa svojim barjacima.
Na samom plostadi „Slavija“ nalazilo se nekoliko desetina àndarma, koji su se dràli podaqe od pogrebnog pijedestala (u susednim ulicama je bilo jo{ vi{e àndarma).
Sve{tenstvo je postavilo kov~eg na spomenuti pijedestal i sad se o~ekivalo da po~ne crkveno pojanije i da
po~ne predvi|en opro{tajni govor.
U tom trenutku ~uo se jedan snaàn tresak ! To zacelo
nikako nije od ispaqenog pu{~anog metka. To je bio prasak
od polomqenog stakla susednih vitrina du}ana, ili od neke
pale na podu lestvice, jer tu je bilo i qudi koji su doneli
sa sobom dvokrake lestvice da bi mogli sa visine posmatrati „sobitanije“, ili ne{to sli~no. Usled ovog praska narod
se uskome{ao. Videli smo kako su ~etnici podigli svoje
barjake, i ~ovek bi pomislio, da oni kre}u napred, prema
kov~egu pokojnika. Me|utim svi ~etnici, kao po komandi,
napravili su jedan „nalevo krug“ i po~eli su da beè „nazad“, prenose}i svoj strah ostalom okolnom naroda. Nastalo je jedno strahovito bezglavo beàwe, sva masa sveta se
ustalasala, po~ela da gura i gazi sve pred sobom i tako beè}i rep ove povorke, koji je bio negde do Oficirskog doma, pobegao je ~ak do palate „Albanija“. Beàlo je nekoliko hiqada qudi, a mo`da ~ak 10 hiqada qudi.
Ja i moja supruga uhvatili smo se ~vrsto za „na{u lipu“, i s obzirom da ispred nas nije bilo mnogo (beè}eg)
sveta, jer smo bili na po~etku povorke, „Kod Rudni~anina“,
uspeli smo da se uspe{no suprostavimo pritisku gomile i
ostali smo na svojim mestima!
Kad je posle desetak-petnaestak minuta prestalo beàwe, mi smo ostali sami na „boji{tu“, a oko nas je bilo sijaset maramica, mu{kih i ènskih kapa, rukava od xempera,
ènskih cipela i dr.
250
Na plostadu „Slavija“ ostao je samo pokojni patrijarh
u svom kov~egu na podignutom podijumu i – oko wega – dvadesetak naoruànih àndara. Ni sve{tenstva nije bilo!
Srpski patrijarh ostao je sam, napu{ten od svoje pratwe, na
„vetrometini“ kod „Slavije“, a dva-tri tuceta àndara bili su u ~udu, da umesto borbe i mla}ewa sa publikom, doìve takvo kukavno beàwe! Ukoliko izvedba onog (pu{~anog) praska kod „Rudni~anina“, nije bila prethodno smi{qena policijska ujdurma!
Posle dvadesetak minuta, kada se situacija na „bojnom
poqu“ kod „Slavije“ sti{ala, prikupilo se sve{tenstvo i
druga pogrebna pratwa i wih stotinak qudi, a ne hiqadama,
kojih je bilo na po~etku procesije na „Slaviji“, odveli su
pokojnog patrijarha na wegov ve~ni po~inak. Uz put opet su
se nakupili vernici-simpatizeri, te na koncu ispred groba, ve} ih je bilo nekoliko stotina!
Ovo je bio jedan detaq sa pogreba patrijarha Varnave.
Gospodin Sin. Paunovi} bi mogao ovo da radi istinitosti teksta proveri!
Skopje.
18-ú-1982
Nikolev Stojan
————————
*
Pismo je prona|eno u zaostav{tini S. Paunovi}a, koja se ~uva u wegovom legatu u Gradskoj biblioteci u â~ku.
251
Drug Sini{a Paunovi}
BEOGRAD
Druè Paunovi}u*,
NIN je objavio na{ kratki feqton „Kad su letele
kamilavke“, u ~etiri nastavka, po~ev od 13. XII. 1981., povodom KONKORDATA i smrti patrijarha Varnave. Tada sam
to ~itao sa osobotim zadovoqstvom.
Me|utim, ne{to kasnije mi pada u ruke „PRAVOSLAVQE“ i u broju od 1. marta 1982. pro~itam ~lanak episkopa
SAVE: „NETA^NOSTI u ~lanku S. Paunovi}a „Kad su letele kamilavke“. I to sam pro~itao sa osobitim zadovoqstvom.
Ali sam sada u dilemi u ~emu je sada istina i kome da
verujem.
Vreme je prolazilo, a ja sam ìveo u nadi da }e posle
toga napisanija episkopa Save svakako taj na{ novinar Paunovi} reagirati i ne{to napisati, u atar ISTINE i svoga obraza. Koliko ga ja poznajem na ovome se ne bi smelo
ostati.
Me|utim, ni{ta od toga do danas.
Zato vas ovim putem molim da se upoznate sa tim napisom episkopa SAVE i date svoju ocenu. Ukoliko to ne bi
u~inili, ostaje kao istina ono {to je sve rekao episkop Sava, a ne vi u NINU. Vi bi mnogo izgubili u o~ima svojih ~italaca i po{tovalaca.
Danas ba{ ~itam u „Politici“: „Koji gradovi mogu da
podignu spomenik Titu“. O tome veoma va`nom pitawu odlu~ilo je PREDSEDNI[TVO SK SSRNJ. Pored glavnih
gradova republika i pokrajina to }e mo}i i gradovi koji
nose Titovo ime. Tako }e na{i narodi i narodnosti biti
oboga}eni za jo{ 16 spomenika drugu Titu. Mo`da }e to zatraìti naknadno i Biha} i Jajce da ponesu wegovo ime kako bi i sebi obezbedili mogu}nost podizawa takvog spomenika.
————————
*
252
Anonimno pismo prona|eno u zaostav{tini Sini{e Paunovi}a.
Radio danas javqa da je „FANI“ – Kavadarci zakatan~en kao proma{ena i nerentabilna investicija. Tako je
propala jo{ jedna velika ideja „Fabrike radnicima“. Pone{to nam ba{ ne ide od ruke... Najva`nije je da {tafeta
kruì Jugoslavijom i da su nam rentabilni Memorijalni
centar u Beogradu i Spomen podru~je Kumrovec-Treb~e.
Srda~no, va{
N. N.
P.S. – „Ku}a smrti“, biv. logor na Bawici, kao i da ne
postoji.
253
Sini{a Paunovi}, Prota Stevan Dimitrijevi} i
|akon Dositej
SINI[A PAUNOVI] ‡ SVEDOK ISTORIJE
Te{ko je re}i o Sini{i Paunovi}u u malo re~i ono
{to je najva`nije i najvrednije u wegovom radu, jer toliko
celovitih oblasti delovawa retko kad mogu da stanu u jedan
qudski vek, pa makar on bio i tako dug kao {to je bio wegov.
I kao novinar, i kao kwièvnik, prevodilac sa bugarskog
jezika, kolekcionar likovnih dela, ali i razne dokumentarne gra|e, Paunovi} je ostavio zanimqive i zna~ajne tragove,
koji, svaki ponaosob zahtevaju posebno prou~avawe.
Ro|en je u â~ku 25. avgusta 1903. u siroma{noj i mnogo~lanoj porodici Svetozara Paunovi}a, biv{eg kafexije, a
potoweg priu~enog telefoniste na po{ti i èleznici.
Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io je u rodnom mestu, a
1922. godine upisao se na Gra|evinski fakultet u Beogradu,
da bi posle dve godine studirawa (i poloènih ispita sa visokim ocenama) zakqu~io da ga daleko vi{e privla~i kwièvnost i pisawe kojim se ve} bavio i pre dolaska u Beograd.
Povremena saradwa u „Politici“ pretvorila se u stalno zaposlewe 1926. koje je trajalo do 1971, a honorarni saradnik
ovog lista je ostao i po odlasku u penziju. Uporedo sa novinarskim radom studirao je na Filozofskom fakultetu istoriju i kwièvnost i diplomirao 1933. godine. Pred Drugi
svetski rat je bio dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemogu}nosti da se vrati u zemqu, no{en ratnim vihorom, na{ao
se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u
Palestinu, u Jerusalim i pridruìo se izbegli~koj kraqevskoj vladi, u nadi da }e se wegova odiseja okon~ati odlaskom
u London. Umesto toga, zbog nesuglasica sa Jovanom \onovi}em, vladinim delegatom na Sredwem Istoku, interniran je
na jug Afrike, u Kejptaun, gde je ostao do kraja rata.
Po zavr{etku rata vratio se u Jugoslaviju i, na predlog direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, obreo se
ponovo u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske
255
hronike. Od tada, neumorno pi{e o mnogim li~nostima i
temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, odràvaju}i
prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim
radnicima. Takav je bio i posle penzionisawa, sve do smrti
– 9. aprila 1995. godine.
U „Politici“ ure|ivao je, tako|e, i rubrike „Vi pitate“, „Iz starog Beograda“, a najduè, i danas popularnu
rubriku „Me|u nama“. Osim uredni~kog posla, Paunovi} je
kao novinar proputovao ~itavu Evropu, Afriku i deo Azije o ~emu svedo~e zanimqivi putopisi i drugi tekstovi. Drào se vlastitog na~ela: „Uvek kada sam odlazio u neku tu|u zemqu, èleo sam da napi{em i ne{to radi ~ega nisam
tamo po{ao.“
Gotovo je nemogu}e nabrojati pisce kojima je wegova
pa`wa bila zaokupqena i kojima se vra}ao vi{e puta, od
Iva Andri}a, Veqka Petrovi}a, Isidore Sekuli}, Branislava Nu{i}a, Bore Stankovi}a, Rada Drainca, do Rastka
Petrovi}a, Jovana Du~i}a, Aleksandra Beli}a i drugih
kwièvnika.
Svoje interesovawe za likovnu umetnost izraàvao je
kroz brojne tekstove o, na primer, Qubi Ivanovi}u, Pjeru
Kriàni}u, naivnim slikarima i vajarima, naro~ito o Bogosavu @ivkovi}u i Janku Bra{i}u, ali i mnogim drugim,
kao {to su Petar Lubarda, Marko êlebonovi}, Jovan Zowi}, Milo Milunovi} i drugi.
Zaqubqenik u pozori{nu umetnost, Paunovi} je pasionirano pisao o velikanima srpskog glumi{ta: Dobrici
Milutinovi}u, Iliji Stanojevi}u, Brani Cvetkovi}u, Milivoju @ivanovi}u, Qubi{i Jovanovi}u, Miri Stupici i
drugima. Sini{u Paunovi}a, novinara, odlikuju tekstovi
koji ne ìve samo jedan dan, jer, li{eni svakog senazacionalizma, pisani s namerom da obaveste i pou~e, nisu izgubili na aktuelnosti i zato su zanimqivi i danas.
Kao i ve}ina pisaca, kwièvni rad zapo~eo je objavqivawem pesama u ~asopisima („Venac“, „Polet“, „@ivot
i rad“, „Misao“, „Srpski kwièvni glasnik“), kao i pesni~kim kwigama. Ogledao se i u proznim formama: eseju, pripoveci i romanu, koje su nai{le na razli~it prijem kod
kwièvne kritike. Kwiga pripovedaka „Oni i mi“ i romani „Pusta zemqa“ i „Srbija koje nema“ su u velikoj meri au256
tobiografskog karaktera i obiluju autenti~nim podacima
o zbivawima u â~ku u vreme wegovog detiwstva i rane
mladosti. Najvi{e uspeha postigao je sa kwigama dokumentarne proze u kojima je kombinovao novinarski intervju,
dnevni~ke bele{ke i esejisti~ki pristup odre|enim temama. To su kwige: „Pisci izbliza“, „Tragom wihovog detiwstva“, „Dobrica govori“, „Drainac pesnik i boem“ i „Bora
Stankovi} i Branislav Nu{i} iza zavese“.
Sini{a Paunovi} se rano, jo{ u detiwstvu, zainteresovao za bugarski jezik i, nau~iv{i ga, za bugarski narod,
wegovu kwièvnost i likovnu umetnost. Ta qubav u~inila
je da je stekao bliske prijateqe me|u piscima i slikarima
jo{ pre Drugog svetskog rata. U èqi da i na{oj kulturnoj
javnosti budu poznata kwièvna i likovna dela ovih umetnika, po~eo je sa prevo|ewem i objavqivawem wihovih
ostvarewa u raznim listovima i ~asopisima i prikupqawem slika za svoju kolekciju. Kao prevodilac se afirmisao
jo{ u periodu izme|u dva rata. Ono po ~emu }e ostati upam}en kao prevodilac jesu kwige: „Bajo Gawo“ (dva izdawa)
Aleka Konstantinova, „Pod igom“ Ivana Vazova, „Divqe
pri~e“ i „Tri jedno~inke“ Ivana Hajtova, „Bugarske de~je
pri~e“, „Ispod Vito{a“ (antologijski izbor 21 pripoveda~a), „Rod ro|eni“, „Zemqa“ i „Geraci“ Elina Pelina, „îfluk kraj granice“, „Zlatija“ i „Kladenac“ Angela Karalij~eva, „Dete“ i „Crni ne pobele{e“ Vladimira Poqanova, „Carevi}“ Nikolaja Rajnova, „Golemanov“ Stefana L.
Kostova, „Nekr{ten dan“ Jordana Radi~kova, „Septembar“
Gea Mileva i „Prelomno vreme“ Antona Don~eva.
Svojim zanimawem za bugarsku kulturu i naporom da je {to
vi{e pribliì jugoslovenskoj javnosti Paunovi} je u toku
{est decenija upornog rada odigrao ulogu kulturnog posrednika izme|u dve zemqe, pa i u vremenima kada su politi~ke prilike bile ozbiqna prepreka za to.
Sini{a Paunovi} je bio strastan kolekcionar likovnih dela. Jo{ kao mlad novinar, iako sa malim prihodima,
po~eo je da nabavqa slike i crteè, tako da je posle Drugog
svetskog rata imao ve} solidnu zbirku slika naivnih slikara, ali i akedemskih, {to mu je omogu}ilo da otvori
„Malu galeriju Sini{e Paunovi}a“. Zanimqiv je podatak da
je za „Malu galeriju“ Paunovi} podigao zgradu u sopstvenom
257
dvori{tu, nabavqao eksponate, organizovao izlo`be u samoj galeriji, ali i gostuju}e, ~ak i u inostranstvu, i sve to
izdràvao iz li~nih sredstava, a posete su bile besplatne.
Opremio je on i deo ku}e za galerijski prostor i tu je prire|ivao izlo`be akademskih slikara, a u „Maloj galeriji“
– naivnih slikara, ili samoukih, kako ih je on nazivao. Wegova dragocena kolekcija slika sadrì i vi{e posebnih
zbirki najpoznatijih umetnika, kao {to su: Pjer Kriàni},
Quba Ivanovi}, Milo Milunovi}, Petar Lubarda, Jovan
Bijeli}, Mi}a Popovi}, Pe|a Milosavqevi}, Ivo Ku{ani}, Zuko Xumhur, Vladimir @edrinski, Janko Bra{i},
Cvetin Beli}, Milo{ Vu{kovi}, Nikola Graovac, Sava
[umanovi}, Mili} od Ma~ve i drugi. Kolekcija sadrì i
vi{e od sto wegovih portreta koje su uradili razni slikari i vajari, kao i dela bugarskih i slova~kih umetnika.
Izuzetno vredna kolekcija slika „Male galerije“ bila je nezaobilazna kada su prire|ivane pojedine izlo`be u
zemqi ili inostranstvu, o ~emu svedo~e mnogi reversi o
pozajmqenim slikama. Naro~ito ~esto su pozajmqivane
slike „Kolo“ Janka Bra{i}a i „Svadba“ Cvetina Beli}a,
ali i mnoge druge.
U bogatoj zaostav{tini Sini{e Paunovi}a koja se
~uva u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petkovi} Dis“ u
â~ku vidno mesto zauzimaju wegovi dnevnici koje je vodio
preko pedeset godina, kao i neobjavqeni rukopisi, kwièvni i dokumentarni, nastali naj~e{}e na osnovu wegovih redovnih, gotovo svakodnevnih beleèwa o qudima i doga|ajima, pisanih u nameri da se nekada u budu}nosti objave. Pisao je „za daleka neka pokoqewa“ kako je imao obi~aj da kaè. To su zanimqivi rukopisi o Ivi Andri}u, Veqku Petrovi}u, Isidori Sekuli}, o wegovim izbegli~kim danima
za vreme Drugog svetskog rata, o konkordatskoj krizi 1937.
i drugi maweg obima.
Preuzimawem legata Sini{e Paunovi}a Biblioteka
se obavezala u dogovoru sa porodicom Paunovi} da, pored
~uvawa uspomene na ovog zna~ajnog zavi~ajnog stvaraoca nastoji da objavquje pojedine wegove rukopise. Do sada je publikovana zbirka stihova „Priseni“ (2003) u ediciji „Vrela“, a ove godine objavquje se wegov rukopis „Kad su letele
kamilavke“, koji prdstavqa jedno novinarsko svedo~ewe o
258
krvavim doga|ajima nastalim posle usvajawa dokumenta o
konkordatu u Narodnoj skup{tini 1937. u Beogradu. O Paunovi}evom aktivnom u~estvovawu u op{tenarodnom protestu protiv konkordata svedo~i i bro{ura „Krvava pravoslavna litija u Beogradu na dan 19. jula 1937“, koju je on potpisao pseudonimom Neboj{a, kao i jedan letak sa istim potpisom pod naslovom „Atak zlikovaca na pravoslavqe“ kojima je obave{tena javnost o policijskom napadu na litiju
predvo|enu sve{tenicima, organizovanu kao molepstvije
za zdravqe patrijarha Varnave, a koje se pretvorilo u krvoproli}e. Paunovi}eva kwiìca o tom doga|aju, ba{ zato
{to je anonimna pruàla je kasnije mogu}nost mnogima da
prisvoje weno autorstvo. Ipak, u „Srpskoj bibliografiji.
Kwige 1868–1944“ razre{en je pseudonim Neboj{a i naslov
„Krvava pravoslavna litija“ svrstan je pod odrednicu Paunovi} Sini{a. O mogu}im prisvajawima autorstva „Krvave
pravoslavne litije“, pa i komi~nim situacijama koje su nastajale povodom toga, svedo~i i Paunovi}ev zapis u jednom
wegovom neobjavqenom autobiografskom tekstu:
„Za to moje delo znali su samo nekolicina, me|u wima
i Vlada Ribnikar, tako da su tu diskretnost koristili razni
beogradski hvalisavci i, ~esto, u mom prisustvu, tvrdili kako su oni tu bro{uru napisali. Jedan od wih bio je i biv{i
ministar vera Vojislav Jawi}, koji je meni li~no pri~ao naduga~ko i na{iroko kako je i kad napisao tu kwigu.“
Izvesno je da je bro{ura „Krvava pravoslavna litija“
pisana i {tampana na brzinu, da je u tom momentu morala
biti anonimna i da je sastavqena od materijala koji je Paunovi} tada imao. Kasnije, na jednom primerku sa~uvanom u
wegovoj biblioteci, on je olovkom obeleìo mawe delove
koje je napisao Ugqe{a Jeli}, |akon Saborne crkve u Beogradu i vladika Platon, a pored pseudonima Neboj{a napisao je svoje ime. îwenica da su u tekstu kori{}eni i citati drugih autora, dala je mogu}nost razli~itog tuma~ewa
autorstva publikacije.
Marija ORBOVI]
259
NAPOMENE
Zavi~ajna biblioteka Vrela pokrenuta je 1983. godine sa namerom da se u woj objavquje rukopisna zaostav{tina stvaralaca kojima je â~ak mesto ro|ewa. Kao sedmu
kwigu u ediciji, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi}
Dis“ izdaje vi{eslojno svedo~ewe Sini{e Paunovi}a o
konkordatskoj krizi 1937. godine i prilikama u zemqi.
Ovaj vaàn istorijski doga|aj „vi|en“ je o~ima novinara
koji je bio posmatra~, izve{ta~ ali i u~esnik, ~ovek iza
zavese, ~ak i {apta~ ideja i veza izme|u sve{tenstva i krugova oko lista Politika. U kwizi Kad su letele kamilavke objavqena su ne samo Paunovi}eva se}awa, ve} i druga~ija mi{qewa o konkordatu izre~ena od drugih li~nosti u
duèm vremenskom periodu od 1937. do danas.
îtalac }e mo`da posle ~itawa kwige biti u dilemi,
jer ponu|eno {tivo ne daje odgovore na brojna pitawa. Na
jednoj strani ima}e li~ni sud novinara i svedo~ewe o~evidca, na drugoj sud episkopa Save, mi{qewe nauke... Zvani~no Srpska bibliografija kwiga 1868-1944. daje Sini{i
Paunovi} autorstvo za kwigu Krvava pravoslavna litija u
Beogradu, dok episkop Sava tvrdi da je bro{uru pisao vladika Platon (Jovanovi}), episkop bawalu~ki. Episkop Sava osporava jo{ neka Paunovi}eva vi|ewa, ali to nije pokolebalo izdava~a da objavi i ovo mi{qewe, ne opredequju}i se pri tom ni na jednu stranu.
Izdava~ Kamilavki je nastojao da {to mawe interveni{e u rukopisnoj zaostav{tini Sini{e Paunovi}a koja se taloìla skoro pola veka. Otuda nedoslednosti u pravopisu i
upotrebi velikog slova u tri izvora wegovih se}awa: Krvava
litija, rukopisu Kad su letele kamilavke i Dnevniku. Smatrali smo da bi ispravqawe i ujedna~avawe pravopisa o{tetilo autenti~nost Paunovi}evog rukopisa. Jedino se odstupilo od tog principa u pismu Stojana Nikoleva iz Skopqa,
261
jer je pisano na me{avini srpskog i makedonskog jezika, dosta
ne~itko i nejasno.
Namera Gradske biblioteke, koja ba{tini od 2002. godine Paunovi}ev legat, jeste da ovom „otvorenom“ kwigom
osvetli vreme pred Drugi svetski rat, odnosno jedan vaàn
doga|aj u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Mo`da i zapita: da li smo nau~ili lekcije iz kojih smo u pro{losti
dobili lo{u ocenu? I – koliko smo kao narod odgovorni
prema sebi, svojoj zemqi, veri, jeziku i kulturi ….
Urednik D.O.
262
SADR@AJ
Prilog razumevawu vremena . . . . . . . .
Svedo~ewe iz smutnog vremena . . . . . . .
Krvava pravoslavna litija . . . . . . . . .
Kad su letele kamilavke . . . . . . . . . .
Iz dnevnika Sini{e Paunovi}a . . . . .
Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neta~nosti u ~lanku S. Paunovi}a
„Kad su letele kamilavke“. . . . . . .
O rukopisu . . . . . . . . . . . . . . . .
Pismo Stojana Nikoleva iz Skopqa.
Anonimno pismo Sini{i Paunovi}u
Sini{a Paunovi} – svedok istorije . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
————
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
5
9
25
41
173
239
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
241
247
249
252
255
261
Sini{a PAUNOVI]
Prvo izdawe
Izdava~i
Gradska biblioteka
„Vladislav Petkovi} Dis“
www.cacak-dis.org.yu
e-mail: [email protected]
i
porodica Paunovi}
Za izdava~a
Danica OTA[EVI]
dr \or|e PAUNOVI]
[tampa
Grafika JURE[
Tira`
400
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Beograd
322(497.1)“1937/1940“(093)
271.222(497.11):272“1937/1940“(093)
94(497.1)“1937/1940“(093)
PAUNOVI], Sini{a
Kad su letele kamilavke / Sini{a Paunovi} ; [predgovor
Vladimir Dimitrijevi}]. - 1. izd. - â~ak : Gradska biblioteka
„Vladislav Petkovi} Dis“ : Porodica Paunovi}, 2006 (â~ak :
Grafika Jure{). - 262 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Zavi~ajna biblioteka „Vrela“ ; kw. 7)
Tira` 400. - Str. 5-7 : Prilog razumevawu vremena / Slavenko
Terzi}. - Svedo~ewe iz smutnog vremena : str. 9-23. - Str. 255-259:
Sini{a Paunovi} - svedok istorije / Marija Orbovi}. - Sadrì
autorove tekstove : Krvava pravoslavna litija u Beogradu na dan 19
jula 1937 godine ; Iz dnevnika.
ISBN 86-83375-36-6
a) Srpska pravoslavna crkva - Katoli~ka crkva - 1937-1940 Istorijska gra|a b) Crkva - Dràva - Jugoslavija - 1937-1940 Istorijska gra|a c) Konkordat - Jugoslavija - 1935 - Istorijska
gra|a d) Beograd - Politi~ke prilike - 1937-1940 - U uspomenama
COBISS.SR-ID 136865804

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Transcription

Similar documents

GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

Giornalino della SEI ”B. Parentin” Poreč

January Bilingual Program: Briscola for Beginners

овај број

Tantangan dan Peluang Karir Sekretaris

Истрага склањала кључни доказ

bioattualità 8/12

ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

LA CICALA zaratina Zadarski CVRČAK

Crkva Sv. Nikole u Puli (nekada posvećena Sv. Mariji)

Филолошки преглед XXXVIII 2011 2 - Filoloski fakultet | Univerziteta

Caricare il mediakit Eurolactis

Studio Tecnico Agronomico dr. Mario Apicella