Истрага склањала кључни доказ

Transcription

Недељне новине Крагујевачке у
сарадњи са Издавачком кућом
Алнари награђују
2
КЊИГЕ НА
ПОКЛОН
стр. 21.
ISSN 1821-1550
Година V, Број 192
Излазе четвртком
БАРТОШ СЛИВА, ДИРЕКТОР
НАБАВКЕ „ФИЈАТА”
Локализација по
моделу из Пољске
страна 4.
ПОВРАЋАЈ ПДВ-А НА ХРАНУ И
ОПРЕМУ ЗА БЕБЕ
Медвеђа услуга
државе
страна 8.
ПРИЗНАЊЕ МЛАДОМ
ГЛУМЦУ ФИЛИПУ ЂУРИЋУ
Крагујевчанин
најбољи у Новом Саду
страна 13.
Цена 70 дин.
www.kragujevacke.rs
24. јануар 2013. године
НЕБОЈША ВАСИЉЕВИЋ ПО ИЗЛАСКУ ИЗ ПРИТВОРА
Истрага склањала кључни доказ
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 24. јануар 2013.
www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА
Spomenici
Пише Драган Рајичић
Karikatura: Goran Milenkovi}
АНКЕТА КАКО ЋЕТЕ ПОДНЕТИ ПОСКУПЉЕЊЕ
СТРУЈЕ И ГАСА?
M. Igwatovi}
Dragan Vasili},
pravnik:
- Ko preìvi zna}e.
Evica
Bo{kovi},
obu}ar:
- Ne znam kako
}u, odavno sam
bez posla.
Dragan
Nikoli},
hemijski
tehni~ar:
- Nikako...
Qubisav
Katani},
elektrotehni~ar:
- [ta }u jadan,
moram da
pla}am!
Dragan
Mitrovi},
ma{inski
inèwer:
- U ke{u!
Pavle Ma}i},
penzioner:
- Dràva ne
moè da naplati
javnim
preduze}ima, pa
tovare na nas
gra|ane.
Zora Serdar,
penzioner:
- Spava baba u
ladnom, nemam
~ime da pla}am.
Milan ûki},
ma{inski
tehni~ar:
- Ma {ta mi
staje{ na muku!
Milovan
Ivankovi},
voza~:
- Pre}i }emo na
alternativne
sirovine,
cigansku furunu
i gran~ice.
Uklawawe onog spomenika u Pre{evu je sasvim u redu i na tu
temu nemam {ta da prigovorim onima koji brinu o dostojanstvu
dràve Srbije. Imam, me|utim, jednu ideju o tome {ta daqe sa
spornim spomenikom. On se sada nalazi u nekom depou sa
imovinom koja se ina~e oduzima od kriminalaca. E, odatle bi,
tragom ove moje ideje, to neprihvatqivo obele`je trebalo
dodeliti u posed vladaju}e koalicije koja bi ga potom
demontirala i uz neophodne prepravke iskoristila za podizawe
spomenika ili na{em diplomiranom predsedniku svih gra|ana,
g. Nikoli}u, ili na{em velepregovara~u premijeru Da~i}u.
Odluka bi bila doneta `rebom, materijala bi imalo taman
dovoqno, a nas gra|ane jedna takva rekonstruktivna operacija ne
bi lupila po xepu.
Ovde bi, slutim, neupu}eni ~italac mogao postaviti
neopravdano pitawe ~ime su to g Nikoli}, ili g. Da~i}
zasluìli jo{ za ìvota spomeni~ko obele`je. Eh, ~ime! G.
predsednik na{ sa onom svojom platformom, brate! Remek delo
wegove karijere nakon {to se odrekao od svega {to je nekada
radio. Na spomeniku bi, normalno, bio on u prirodnoj
veli~ini, u jednoj ruci drì mapu Nevelike Srbije, a u drugoj
svoju platformu. Razume se, onu verziju nakon wenog
„zaokrugqivawa i zaobqavawa”.
A ako kocka prigrli Da~i}a, obrazloèwe bi bilo veoma
jednostavno i uverqivo: Za beskompromisnu odbranu Kosova u
pregovara~kim procesima koje nam zamalo nije povratio. Iako
izloèn uàsnim pritiscima, pristajao je samo na ono {to su
Albanci, Ketrin E{ton i strani ambasadori od wega traìli i
to je bio minimum ispod koga nikad nije i{ao. Na spomeniku bi
tako|e i on bio u prirodnoj veli~ini, samo praznih ruku jer na
plo~i zbog wegovih gabarita ne bi imalo dovoqno mesta ni za
{ta drugo sem mo`da za onu zvezdicu sa fusnotom.
Na{em predsedniku, me|utim, spomenik mo`da podigne u
znak zahvalnosti i crnogorska opozicija. [to sad, pa ona? Pa,
zato {to joj je na{ predsednik, u kontekstu svoje posete Milu i
Filipu, otvorio o~i, pri tom ni sam ne trepnuv{i. Ako imate
mafija{e na vlasti, objasnio je na{ predsednik Milovim
opozicionarima malu tajnu velike politi~ke kuhiwe, onda
treba i vi da u|ete sa wima u koaliciju, a kad se tako dohvatite
vlasti, posle }ete lako da im se napijete krvi. Otprilike tako.
Ideja je, nema sumwe, i originalna i veoma pragmati~na, a
delimi~no je realizovana samo ovde u Srbiji nakon posledwih
izbora. Odstupawe je u tome {to su wegovi partijski sledbenici
onomad odlu~ili da prvo malo dele vlast sa onima koje su hteli
da apse kad ovi izgube izbore, pa ako zajedno izguraju ceo mandat,
onda ih mo`da i amnestiraju za krv koju su doti~ni nama
popili. Hm, ne znam ba{ ta~no {ta sam ovim hteo da kaèm, ali
se kladim da me je, g. Dinki}, na primer, odli~no razumeo.
Kad spomenuh amnestiju, pade mi i ovo na pamet. Da, treba
ponekad pra{tati, to je i qudski i hri{}anski. Sve u skladu sa
onom narodnom da „ko tebe kamenom, ti wega...”. E sad, zeznuh
stvar. Gde se uhvatih ba{ za onu poslovicu koja pod hitno mora
da se mewa. Pa ovde vi{e nema hleba ni u kontejneru! Ova
poslovica pravilno i opet u hri{}anskom duhu treba da glasi:
„Ko tebe kamenom, ti wega spla~inama od ju~e!” Danas se u
Srbiji i to jede!
www.kragujevacke.rs
У жижи
КРАГУЈЕВАЧКЕ
3
PRIVODI SE KRAJU ISTRAGA U AFERI „KOM[IJA”
Glavni ugovor dva puta dobijao noge
Tek po{to su osumwi~eni za navodne nezakonite radwe u
transferu fudbalera Filipa Kosti}a proveli vi{e od
tri nedeqe u istra`nom zatvoru, javnosti predo~en ugovor
izme|u holandskog „Groningena” i agenta FIFE koji precizira
visinu provizije za prodaju igra~a, ali za taj dokument
nisu nadle`ni doma}i sudovi. Neboj{a Vasiqevi} potvrdio
da se u istrazi ovaj ugovor dva puta na vol{eban na~in gubio
Me|utim, kompletno razotkrivawe „montiranog
procesa” usledilo
je po ukidawu pritvo ra o sum wi ~e nih za nezakonite
rad we u fud bal skom transferu kada je Neboj{a Vasiqevi} u obra}awu
javnosti rekao „da
je taj famozni ugovor dva puta tokom
po stup ka do sta vqen istra `nim
organima i oba puta nestajao iz predmeta”.
U ovom ugovoru, PRVO OBRA]AWE JAVNOSTI NEBOJ[E VASIQEVI]A PO PU[TAWU IZ PRITVORA
sklopqenom i pot{eg zakonodavstva, niti wih to utvrdwama upu}enih, policiji i
pisanom 10. aprila 2012. godine „o
op{te zanima. Potpuno je iluzurpodneli prijave protiv Vasiqeorganizovawu i pruàwu menaxerno o~ekivati i da }e oni do}i ovvi}a, Stojanovi}a i Pavlovi}a za
skih usluga u ciqu sklapawa ugode da daju neke izjave jer sve {to su
navodne mahinacije tokom transvora sa profesionalnim igra~em”
radili pokriveno je ugovorima
fera fudbalera Filipa Kostinavedeno je da }e klub „Groningen”
iza kojih stoje odgovorna lica i
}a.
Zoranu Pavlovi}u na ime „usluga
institucije, to je savr{eno jasno,
- Ovi svedoci potvrdili su pred
transfera” isplatiti naknadu od
kaè advokat Vukovi}.
istra`nim sudijom da je wihov
550 hiqada evra i to u tri rate: prOn dodaje da se u ovom slu~aju u
ciq bio da im se, na ime nekih navu od 65 hiqada evra na dan sklaparadu policije i tuìla{tva prevodnih ulagawa li~nih para u
wa ugovora, drugu od 385 hiqada nanebregava jo{ jedna va`na ~iweni„Radni~ki”, prepusti prodaja fudjkasnije do 15. jula 2012. godine i
ca, a to je da sam fudbaler odre|ubalera Kosti}a i jo{ dvojice igratre}u od sto hiqada evra, najkaje u koji }e klub da pre|e, wegova
~a i da celokupni iznos obe{te}esnije do 15. januara 2013. godine. Tiodluka je presudna.
me je otklowena svaka dilema o toFudbaler Kosti} je prilikom
me kome je pripala provizija od 550
svedo~ewa potvrdio, isto kao i wehiqada evra za prodaju fudbalera
ШТА СУ ВИДЕЛИ ТОКОМ
govi stri~evi, koji su tako|e bili
Filipa Kosti}a, {to je i bio glavПРИТВОРА
svedoci, da je wemu FK „Groninni argument policije da uhapsi
gen” dao povoqnije uslove nego
Vasiqevi}a, Stojanovi}a i Pavlofrancuski „Bri`”, koji je istovi}a, a za{to je menaxeru pripalo
vremeno bio zainteresovan za wetoliko novca, da li je to mnogo
gov transfer, i to je prevagnulo da
ili malo, stvar je kojom ne moè da
prihvati aran`man sa Holan|ase bavi doma}e pravosu|e jer je
Zlatko Mili}, direktor strannima. U pogledu obe{te}ewa „Radre~ o me|unarodnim ugovorima koke „Zajedno za [umadiju“, koji je
ni~kog” ponuda je bila ista, tako
je kontroli{u evropska i svetska
u pritvoru proveo sedam dana, i
da je klub dobio maksimum novca
Neboj{a Vasiqevi}, sa „stafudbalska organizacija.
òm“ u pritvoru od 24 dana, izkoji je mogao da „izvu~e”, navodi aAvantura policije i
neli su i niz optu`bi na ophodvokat Ivica Vukovi} u razgovoru
tuìoca
|ewe sa pritvorenicima.
za „Kragujeva~ke”.
- U zatvoru sam imao priliNeboj{a Vasiqevi}, Darko StoTo je potvrdio i branilac osumku da budem svedok policijske
janovi} i Zoran Pavlovi} pu{teni
wi~enih Ivica Vukovi} iz advotorture. Video sam oìqke, prisu iz pritvora u zatvoru u Petrovkatskog tima Borivoja Borovi}a:
tvorenici su mi pri~ali o pricu pro{log ~etvrtka, po{to su „iza
- Policija i tuìla{tvo naivnudama koje su doìveli u polire{etki” proveli puna 24 dana.
no su se upustili u jednu avanturu
cijskoj stanici prilikom polijer radi se o ugovoru koji je regiVasiqevi} najavquje
cijskog zadràvawa. Ovih dana
strovan u nadle`nom telu za te vrsam se raspitao i do{ao do prekontratu`be
ste poslova, to je FIFA, svetska
suda suda u Strazburu o poliOdluku o tome donelo je ve}e Vifudbalska federacija, u skladu sa
cijskoj torturi u Srbiji. Me|u{eg suda u Kragujevcu, nakon {to su
wihovim pravilima. Drugo, Fudnarodna organizacija je pritog dana saslu{ana trojica vabalski klub „Groningen” ne podPREVOD ODREDBI UGOVORA O OBAVEZAMA „GRONINGENA”
likom posete policijskim staPREMA MENAXERU ZORANU PA
`nih svedoka, Raka Mari}, @arko
leè nikakvim ingerencijama nanicama u Srbiji zatekla bejPavlovi} i Dragoqub Leki}, bivzbol palice, gvozdene {ipke,
{i ~lanovi uprave FK „Radni~ki”.
kese – to su sve sredstva koja
Wihovo davawe iskaza istra`nom
pripadnici policijske uprave
РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
sudiji vi{e puta je odlagano, jer se
primewuju nad protvorenicima
nisu odazivali na pozive suda, pa
u ciqu iznu|ivawa iskaza, rekao
je bilo najavqeno da }e ih kao sveskih para i tzv. Regionalnog javnog servisa ne moè
je Mili}.
doke privoditi policija, ali provideti u razvijenom demokratskom svetu i da su ovaNeboj{a Vasiqevi} je, tako{log ~etvrtka ipak su sami do{li
|e, o tome govorio, rekav{i da
Gradski odbor DS u Kragujevcu ironi~no je reagovao kvi doga|aji i ovakvi pojedinci razlog zbog ~ega nana saslu{awe.
„ko god ima zna~ku i pendrek
na na~in na koji su gradski ~elnici „obeleìli“ pu- {a dràva stagnira u razvoju“, kaè se u saop{tewu
Dok se oni nisu smilovali da se
misli da mu niko ni{ta ne mo{tawe na slobodu Neboj{e Vasiqevi}a - organizova- za javnost.
pojave pred istra`nim sudijom, uDemokrate, tako|e, ocewuju i da je na koktelu doè“:
we koktela u sve~anom salonu Skup{tine grada i dihap{eni su dràni u pritvoru
{lo do vre|awa i zastra{ivawa pojedinih novina- Sva ta gospoda koja u tome urektan televizijski prenos.
zbog „procene” da mogu uticati na
~estvuju i primewuju silu tre„Dok drugi gradovi do~ekuju olimpijske pobednike, ra, koji su se pokazali „nepodobnima“, ukazuju}i na
svedoke, mada je i zdravorazumski
ba da budu procesuirani i osusvetske prvake i nobelovce, Kragujev~ani su imali to to da je Sa{a Mileni}, predsednik Skup{tine grabilo logi~no da je taj uticaj iskqu|eni na du{e vremenske kazne,
zadovoqstvo da gledaju direktan prenos sve~anosti u da, na pitawe dopisnice B92 za{to je koktel istoda vide kako izgleda samica, i~en, po{to je i sukob sa biv{im
Skup{tini grada povodom pu{tawa iz pritvora da se vremeno i konferencija za {tampu, odnosno za{to
sle|ivawe, jer niko ne zaslu~elnicima „Radni~kog” nastao pobrani sa slobode jednog od ~elnika „Zajedno za [um- novinarima nisu omogu}eni normalni uslovi za rad,
ùje da ga vezuju za radijator, da
vodom transfera fudbalera iz
adiju“ i ~lana Uprave URS-a, uz prisustvo malobroj- „uz {irok osmeh uzvikivao“: Ua B92!“ Smatraju da je
ovakav odnos predstavnika lokalne uprave prema nokle~i, da ga tuku, {amaraju, {ukojeg su Pavlovi}, Leki} i Mari}
nih sledbenika politike na izdisaju.
tiraju, biju do besvesti, rekao je
nameravali da izvuku }ar za sebe.
Gradski odbor Demokratske stranke smatra da se vinarima zabriwavaju}i i pozivaju novinarska udruVasiqevi}.
Uostalom, wih trojica su prema
ovakva zloupotreba gradskih institucija, buxet- èwa da stanu u za{titu svojih kolega.
amo dan pre ukidawa
pritvora Neboj{i Vasi qe vi }u, biv {em
predsedniku FK „Radni~ki”, sekretaru kluba Darku Stojanovi}u
i fudbalskom menaxeru Zoranu Pavlovi}u, javnosti je
predstavqen krunski dokument kojim je definitivno potvr|eno da
je hap{ewe ove trojice i potom zadràvawe u pritvoru zbog istrage
- bilo bezrazlo`no. Re~ je o originalu ugovora izme|u holandskog
С
kluba „Groningen” i ovla{}enog agenta FIFE Zorana Pavlovi}a kojim je do tan~ina precizirana visina i na~in isplate novca za menaxerske poslove u slu~aju transfera mladog kragujeva~kog fudbalera Filipa Kosti}a iz „Radni~kog” u holandski tim. Ugovor su, kako je navedeno u saop{tewu stranke „Zajedno za [umadiju”, prona{li branioci osumwi~ewih iz
poznate beogradske advokatske kancelarije koju vodi Borivoje Borovi}.
Policijska
tortura na nivou
Protest zbog TV prenosa
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан
Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]
•••
•••
wa wima pripadne. Ja se nadam da
}e tuìla{tvo to imati u vidu kada se bude odlu~ivalo o sudbini
krivi~ne prijave, kaè advokat Ivica Vukovi}.
Me|utim, iz izjave Neboj{e Vasiqevi}a, date na konferenciji za
{tampu dan posle izlaska iz pritvora, ne bi se moglo re}i da i sam
ima takve nade. On je, naime, ve}
u prvoj re~enici u obra}awu novinarima, rekao: „Trpimo otvoreni policijski teror u sprezi sa tuìla{tvom, policija podme}e dokaze, a to se automatski sprovodi
u tuìla{tvo“. Za zamenika tuìoca Du{ana Zubovi}a kazao je da se
pona{a „kao da je pao sa Marsa“, a
za tuìla~ku istragu da „ili ne
znaju da je rade ili su totalno instruirani ili uceweni“.
Vasiqevi} je naveo da, iako se
slu~aj oko prodaje fudbalera Kosti}a istraùje skoro godinu dana, on nikada u svojstvu gra|anina
nije pozvan da da izjavu, ve} je odmah pritvoren:
- Pomo} koja je Policijskoj upravi Kragujevac pruèna iz Beograda je direktna veza sa @arkom
Привреда
vawa kafi}a, raznih vidova korupcije. I o~igledno je da je neke druge qude, naro~ito mislim na tuìla{tvo, na sli~an na~in umreìo. Dakle – osnov na{e sumwe su
ovi iz kragujeva~ke policije sa onima koji su na razne na~ine uvezani u tuìla{tvu i odre|ene veze koje postoje sa nekim politi~kim faktorima koji su uticali
pri izboru tuìlaca, rekao je Stevanovi}.
Sli~ne optu`be na ra~un policije i Vi{eg tuìla{tva u Kragujevcu wih dvojica izneli su i na
koktelu u sve~anom salonu Skup{tine grada, odrànom u ~etvrtak
uve~e, nekoliko sati po pu{tawu
Vasiqevi}a, Stojanovi}a i Pavlovi}a iz pritvora. U vrlo emotivnoj atmosferi, u salonu prepunom funkcionera, rukovodilaca,
poznatih privrednika i javnih
li~nosti, uz direktan prenos na
Radio-televiziji Kragujevac, Neboj{a Vasiqevi} je do~ekan burnim aplauzima, pozdravima i poqupcima. Oceniv{i da smo ponovo na pragu 1945. godine i crnih
{iwela, on je najavio:
ИЗЈАВА ИВАНА ЂОРОВИЋА
Znamo {ta, kako i s kim radimo
Na~elnik Policijske uprave Ivan
\orovi}, na redovnoj konferenciji za {tampu, odrànoj 22. januara povodom prezentirawa rezultata rada Uprave iz pro{le godine, na samom po~etku zamolio je
novinare da se drè teme, „jer nema nameru da se ova konferencija pretvori u ne{to {to izlazi iz
okvira zbog ~ega smo se danas okupili“. Na novinarsku molbu da, ipak, prokomentari{e napade na
rad ovda{we policije i wega li~no od strane najvi{ih gradskih
funkcionera, kratko je rekao:
- Prioriteti rada Policijske
uprave u Kragujevcu su borba protiv narkomanije i protiv korupcije ili borba protiv korupcije i
narkomanije. Dakle, mi }emo svoj
posao da radimo daqe, znamo {ta
radimo, znamo kako radimo i s kim
se dogovaramo, znamo s kim sara|ujemo. I jo{ jedna vrlo bitna
stvar, kada su svi ti predmeti u
pitawu, mi moèmo da pri~amo samo o Direkciji za urbanizam, jer
taj predmet je radila Policijska uprava u Kragujevcu, sve ostalo je preuzeo antikorupcijski tim MUP-a Srbije i mi sa svim tim, i ja li~no
kao ni Policijska uprava Kragujevac, veze nemamo, osim logisti~ke podr{ke.
Zaista ne vidim, {to se slu`be ti~e, bilo kakve turbulencije. Ako nekoga mo`da interesuje, davno, jo{ pre pet meseci, naloìo sam na~elnicima svih odeqewa da ne smemo svoj rad, kao dru{tveno odgovorni qudi i predstavnici ozbiqne institucije, da promenimo ni za milimetar,
ni u jednom pravcu. Dakle, ti~e se saradwe sa lokalnom samoupravom, to
je na{a samouprava, na{eg grada, javnim preduze}ima, sa dràvnim institucijama. Mi }emo na{ rad nastaviti i zaista nemamo nameru da se s
nekim sva|amo i budemo u sukobu, rekao je \orovi}.
Pavlovi}em, Dragoqubom Leki}em i Rakom Mari}em. Wih su uvek kad su dolazili u Kragujevac
pratili qudi iz kriminalisti~ke policije Beograda, a i deo qudi van policije sa poznatim tetovaàma ruà. U ovoj zemqi oni koji su u~estvovali u kriminalnim
radwama procesuiraju mene, menaxera i sekretara kluba, jer nismo
dozvolili da sav novac od transfera fudbalera oni prisvoje, tvrdi
Vasiqevi}, koji je najavio da }e sve
one koji su wega i wegovu porodicu stavili na stub srama tuìti i
ne}e se smiriti dok i oni ne zavr{e u zatvoru.
Me|unarodna pravna pomo}
Direktne sumwe u rad i namere
tuìla{tva izneo je i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, koji misli da su u pitawu i
neznawe i bahatost, a na pitawe ko
stoji iza privo|ewa visokih kragujeva~kih zvani~nika, odgovorio
je da to sigurno nisu ni Ivica Da~i} ni Aleksandar Vu~i}, ve}
„niè instance“:
-Nije slu~ajno da je ovakvu mreù dugo pleo i ispleo Ivan \orovi}. O~igledno je da on i jedan mawi deo qudi iz kragujeva~kog tima
radi ove nezakonite radwe, od
prebijawa po ulicama, obezbe|i-
www.kragujevacke.rs
- Sledi borba da svi oni koji su
u~estvovali u hajkama i podmetawu dokaza zavr{e na sudu, jer dokle
god neko od wih ne zavr{i na robiji smatrajte da nismo ispunili
ono {to je osnova na{e pri~e, a to
su demokratske slobode i prava
gra|ana. Od ovog trenutka kre}e
moja jo{ ve}a borba, rekao je Vasiqevi}.
Bes kru pu lo znu bor bu i ras krinkavawe kriminala u policiji i tuìla{tvu najavio je i
gradona~elnik Kragujevca, koji je
izneo i osnovane sumwe da postoji veza dela policije sa kriminalom sa Kosova i da su u korupciji.
Kakva }e biti sudbina krivi~ ne pri ja ve ko ju je pod ne la
kragujeva~ka Policijska uprava, da li }e ona biti odba~ena
ili }e tuìla{tvo podi}i optu`nicu, jo{ je rano govoriti. Naime, Suzana Grujovi}, istra`ni
sudija u ovom predmetu, kaè da
predstoje jo{ neke istra`ne radwe, ispitivawe dopunskih svedoka i ve{ta~ewe. Zatraèno je i da
se FK „Groningen“ izjasni na okolnosti oko sklapawa ugovora.
Me|utim, to ide putem me|unarodne pravne pomo}i, preko na{eg Ministarstva pravde, a na to
se ~eka pet-{est meseci.
BARTO[ SLIVA, DIREKTOR NABAVKE „FIJAT AUTOMOBILI SRBIJA“
Lokalizacija po m
Da bi firma postala dobavqa~ prve kategorije
potrebno je dosta vremena, jer je proces
dugotrajan i veoma skup. Savet kompanijama
je da idu polako, korak po korak. Boqe je da
postoje}i dobavqa~ pregovara sa lokalnom
kompanijom oko toga da ona postane dobavqa~
druge ili tre}e kategorije. To je lak{i put,
jer su potrebne mawe investicije. Kroz tu
saradwu firme }e unapre|ivati tehnologiju
i kvalifikovati se za dobavqa~a ve}e kategorije,
obja{wava Barto{Sliva
Разговарао Милутин Ђевић
ro{le nedeqe objavqena
je tekst „Okruglo pa na
}o{e“ u dnevnom listu
„Kurir”, u kojoj se tvrdi
da kragujeva~ka fabrike
„Fijat automobili Srbija“ uvozi skoro sve delove za novi model „fijat 500L“. Daqe se navodi da je ova kompanija u
oktobru pro{le godine bila
ve}i uvoznik nego izvoznik.
Naime, da bi u Kragujevcu napravila automobile za izvoz,
ova kompanija morala je da uveze skoro sve delove. „Kurir” se pozvao na Slobodana
Vu~kovi}a, na~elnika za statistiku spoqne trgovine i
saobra}aja Republi~kog zavoda za statistiku, koji je rekao
da je re~ o drasti~nom uvozu
delova za „Fijat“.
„Vi{e od 90 odsto uvoza je
iz Italije. To su uglavnom
nosa~i motora, {titnici
motora, felne, nosa~i rezervoara, mewa~i i drugi delovi za „fijat 500L“. Kod nas se
rade samo ukrasni delovi
od plastike, naveo je Vu~kovi}.
П
Upravo ova vest bila je povod za
razgovor sa direktorom nabavke
kompanije „Fijat automobili Srbija“ Barto{om Slivom, koji je u kragujeva~ku fabriku do{ao kao dokazani stru~wak „Fijata” u Poqskoj i
koji je najpozvaniji da odgovori na
pitawe lokalizacije proizvodwe i
ukqu~ivawa srpskih firmi u mreù kooperanata FAS-a i wegovih direktnih dobavqa~a.
Da li moète da se sloìte sa navodima iz teksta „Okruglo pa na
}o{e“?
Ne mogu da se sloìm sa tim {to
je objavqeno, jer se od samog dolaska
„Fijata“ u Srbiju trudimo da lokalizujemo proizvodwu. O tome smo pre
~etiri godine razgovarali i sa ministrom Mla|anom Dinki}em. Tada
je dogovoreno da se lokalizacija
radi ne samo za model „500L“, nego
i za „punto“. Kragujeva~ka firma
„Promotor irva“ prva je postala
dobavqa~ delova za „punto“.
Kakva je sada situacija kada je re~
o lokalizaciji proizvodwe modela „500L“?
U Kragujevcu imamo park dobavqa~a za ovaj model. Neki dobavqa~i se
nalaze u samom krugu fabrike, neki
su u industrijskoj zoni u Gro{nici,
a imamo i neke firme koje rade za
nas, ali nisu iz Kragujevca, ve} su iz
drugih gradova Srbije.
Koliko je dobavqa~a iz Srbije, a
koliko iz Kragujevca?
Po~e}emo redom, od dobavqa~a do
dobavqa~a. Tako }e svi mo}i da vide da se ne radi o ukrasnim ili sitnim delovima od plastike, nego o zaista ozbiqnoj kooperaciji i zna~ajnim delovima koji su potrebni za
proizvodwu automobila.
U prvu grupu spadaju kompanije
koje se nalaze u samom krugu fabrike. „Maweti mareli plastik“ nam
isporu~uje predwe i zadwe branike
”
Da bi potencijalni kooperant postao „Fija-
tov” dobavqa~ prve kategorije,
najbitnije su dve stvari: da ta
firma ima potrebnu tehnologiju i da ostvaruje potreban
kvalitet
„KU^ KOMPANI” POVE]AVA IZVOZ U RUSIJU
[umadijsko-ruski s
Novim ugovorom,
vrednim pet miliona
evra, kragujeva~ka
kompanija }e
petostruko pove}ati
dosada{wi izvoz u
Rusiju, na ~ijem
trì{tu se pojavila
pre godinu i po dana
i svojim kvalitetom
napravila ovako
zapaèn proboj
Vlasnik Jezdimir Ku~ i zaposleni
u poznatom kragujeva~kom mlekarskom preduze}u „Ku~ kompani” nisu imali mnogo vremena da proslavqaju posebno priznawe Agencije
„Siepa”, koje su pred kraj pro{le godine dobili kao uspe{ni srpski izvoznici u grupi malih i sredwih
preduze}a. Ovo priznawe zasluìli su jer ve} godinu i po dana izvoze mle~ne prera|evine na rusko
trì{te, u vrednosti od oko milion evra godi{we, a samo nekoliko
dana po dobijawu nagrade sklopqen
je novi posao za drugog ruskog partnera, po kome u toku ove godine
treba da izvezu svojih proizvoda za
~ak pet miliona evra.
KOMPANIJA PRO[LA SVE RIGOROZNE
USLOVE ZA IZVOZ U RUSIJU
Radi se o ugovoru po kome }e se u
kragujeva~koj mlekari proizvoditi
feta sir i mle~ni namazi, {to je ukupno pet artikala, i prodavati
ruskoj kompaniji „Nevski produkt”
iz Sankt Peterburga, a nosi}e wihovu robnu marku gr~kog imena
„sirtaki”. Proizvodi u ovoj specifi~noj {umadijsko rusko-gr~koj
kombinaciji ve} su po~eli da se
pripremaju u pogonima preduze}a u
nasequ Vinogradi, a prva hladwa~a
trebalo bi da krene na daleki put do
severa Rusije najkasnije za mesec dana.
Jezdimir Ku~, koji je pokrenuo
preduze}e kao porodi~nu firmu
1992. godine i korak po korak je razvijao, kaè da nije iznena|en ovakvim poslovnim uspehom i prodorom
na veliko rusko trì{te. Prvu i najteù stepenicu pre{li su pre godinu i po dana, kada su sklopili prvi izvozni ugovor za kupca iz Sant
Peterburga o isporuci mle~nih prera|evina vrednih oko milion evra
godi{we, a posrednik je bila firma
„Srpsko trgovinsko dru{tvo”.
Kragujeva~ka kompanija bila je
tada jedna od prvih iz prehrambene
www.kragujevacke.rs
Привреда
modelu iz Poqske
sam potencijalne kooperante sa
tim {ta je potrebno da se ispuni da
bi neko postao dobavqa~ prve kategorije. Dve najbitnije stvari su da
ta firma ima potrebnu tehnologiju i da ostvari potreban kvalitet.
Kako neka na{a firma da se kvalifikuje kada je srpska automo-
sa svim potrebnim delovima kao
{to su maglenke, farovi, svetla...
Dakle, ne samo plasti~ne delove
branika, nego kompletne branike. Tu
je i „Xonson kontrol mareli“ koji
proizvodi kompletnu instrumental
tablu i unutra{we delove za vrata.
Firma „Maweti mareli – izduvni
sistemi“ proizvode, kao {to im
ime kaè, izduvne sisteme za na{a
vozila. Kompanija „Draksler majer“
proizvodi kablove. Jedan deo se
proizvodi ovde u krugu fabrike, a
drugi deo kablova u wihovoj firmi
koja se nalazi u Zrewaninu.
”
Intencija svetskih proizvo|a~a automobila je da imaju jednu ili dve fabrike koje proizvode motore za sva vo-
zila tog proizvo|a~a, jer da bi se takva fabrika isplatila, mora da proizvodi velike koli~ine motora
bilska industrija dugo bila u
stagnaciji, kada je tehnologija zastarela, kada na{a preduze}a nemaju novca?
Da li }e se motori i mewa~i za
„500L“ i ostale modele koji }e se
montirati u Kragujevcu proizvoditi u Srbiji?
Upravo to je i bio najve}i problem. Moj predlog je da neka kompanije umesto {to pregovara sa finalistom i poku{ava da postane dobavqa~ prve kategorije, po~ne razgovore sa wegovim dobavqa~ima. Boqe
je da ve} postoje}i dobavqa~, poput
PMC-a, „Sixita“ ili „Xonson kontrol“, pregovara sa lokalnom kompanijom oko toga da ona postane dobavqa~ druge ili tre}e kategorije. To
je lak{i put, jer su potrebne mawe
investicije da bi neko postao doba-
Mewa~i i motori se proizvode u
Poqskoj i Italiji. Za sada je tako.
Fabrika u Poqskoj proizvodi 1.3 dizel motore i 0.9 motore, ali proizvodi te motore za ceo spektar „Fijatovih“ vozila. Intencija svetskih
proizvo|a~a automobila je da imaju jednu ili dve fabrike koje }e proizvoditi motore za sva vozila tog
proizvo|a~a, jer da bi se fabrika
motora isplatila mora da proizvodi velike koli~ine motora. Isti
slu~aj je i sa mewa~ima.
proizvoda plasiraju najve}im trgovinskim lancima, a tu je neplata veoma te{ka, sa rokovima koji su
do pre godinu dana dostizali ~ak
do osam meseci. Sada su ti rokovi
ne{to smaweni, ali i wih mogu da
prate samo najve}e mlekarske kompanije, koje su finansijski mo}ne,
dok mawi proizvo|a~i, poput „Ku~
kompani”, te{ko izlaze na kraj sa
takvim rokovima naplate.
U ovoj kragujeva~koj firmi ne
smatraju da su sa probojem u Rusiju sve probleme re{ili, ve} poku{avaju da i na doma}em trì{tu
poboq{aju poslovawe. Zato su formirali mreù prodavnica koje,
kroz ugovore o fran{izi, prodaju
samo wihove proizvode, jer je naplata boqa, a uslov je da marè budu niè, pa je i cena za potro{a~e povoqnija. Tako|e poku{avaju da
i na srpskom trì{tu steknu {to
vi{e kupaca iz „horeha” segmenta,
{to bi im poboq{alo naplatu.
Bez izlaska na rusko trì{te
kragujeva~ka mlekara bi i daqe imala velike muke sa kojima se suo~avala do pre dve-tri godine, a to
su krediti koji kod nas nose visoke kamate i „pojedu” gotovo celu
dobit, a sve se teè i dobijaju, {to
vaì i za kratkoro~ne pozajmice,
komentari{e Jezdimir Ku~.
Ovako mogu rastere}eno da planiraju i usavr{avaju daqi razvoj
preduze}a. [to se ti~e najava nekih od dràvnih zvani~nika, poput ministra Mla|ana Dinki}a,
da }e srpske izvozne kompanije,
po{to je izvoz progla{en za prioritet u privredi, dobijati pomo}
dràve u vidu kredita sa niìm
kamatama, u uspe{noj kragujeva~koj izvoznoj firmi kaù da su ove
najava lepe i da ostaje samo jo{ i
da se ostvare.
Koliko tipova dobavqa~a ima?
[ta je potrebno srpskim firmama da bi se kvalifikovale i postale dobavqa~i bilo koje kategorije?
Oni se kategorizuju od TIR jedan
do TIR {est. U prvu kategoruju spa-
Da bi neka firma postala dobavqa~ prve kategorije potrebno je do-
Tek tada je mogao da bude sklopqen
izvozni ugovor za prvog kupca, do kojeg su do{li uz pomo} dràvne agencije za podsticawe izvoza „Siepa“.
- Taj na{ prvi izvoz sadrào je
{iroku paletu mle~nih prera|evina, od ka~kavaqa, feta i sveèg
sira i namaza, od kojih je paprika
u pavlaci bila posebno interesantna, do jogurta. Vremenom su
wihovi kupci pokazali da su najvi{e zainteresovani za feta sir i
namaze, pa smo te proizvode najvi{e plasirali ovom kupcu. To je bila ulaznica za ovo trì{te, jer su
na{i novi partneri videli na{e
proizvode i wihov kvalitet i javili se sa èqom da uspostavimo saradwu, kaè Ku~.
Tako su predstavnici „Nevskog
produkta” pro{le godine vi{e
puta dolazili u Kragujevac i raz-
isi od samog
preduze}a i
w i h o v e
sprem no sti
da odgovore
tom i za zo vu.
- Nadam se
i verujem da
}emo uspeti
da odgovorimo obavezama. Mi sada
dnevno otkupqu je mo i
pre ra di mo
oko 60 tona
mleka, a da
bi smo pro izveli dovoqno za izvoz
RUSI VOLE SRPSKE MLE^NE
tre ba lo bi
SPECIJALITETE
da pove}amo
otkup za 15
tona dnevno,
gledali pogon, vr{ili analize
{to je realno izvodqivo, uveren je
kvaliteta, da bi napokon, pred
Ku~.
sam kraj pro{le godine, potpisi
U izgledu novi poslovi
na ugovor od pet miliona evra
Pro{le godine ova mlekara
bili stavqeni. Ovim, me|utim,
proizvela je robe u vrednosti od
ne}e biti stavqena ta~ka na spioko milijardu dinara, ili ne{to
sak novih ruskih parnera, jer se u
preko devet miliona evra, a izvoz
ovom trenutku pregovara sa jo{ tri
u Rusiju, Makedoniju i BiH bio je
ruska partnera iz takozvanog „hooko milion evra, ili osam posto ureha” segmenta, odnosno iz grane
kupne proizvodwe. Sa novim ugorestorana, mle~nih restorana i
vorom izvoz bi u ovoj godini trepekara, koji upotrebqavaju ove
balo da dostigne 50 posto proizproizvode za pripremu sopstvenih
vodwe. To kragujeva~kom preduzejela ili za prodaju. Ovaj segment je
}u daje mogu}nost da stane na mnoveoma interesantan, jer se kod
go zdravije noge i obezbedi budu}tih kupaca postiù dobre cene.
nost, jer ruski partneri su redovIskusni i oprezni preduzetnik Jezdimir Ku~ kaè da novi uni u pla}awu i pla}aju avansno.
govor i oni koji su u izgledu nuNa doma}em trì{tu, kome su do
de mogu}nost da se u Rusiju izvesada u najve}em delu bili orijenze preko pet miliona evra ove gotisani, situcija je mnogo teà i kodine, a da li }e tako i biti zavmlikovanija. Veliki deo mle~nih
daju na{i direktni dobavqa~i, a i
na{i kooperanti tako|e imaju svoje dobavqa~e i tako redom.
irtaki
VLASNIK
JEZDIMIR KU^
Duga priprema
U pogonu u Vinogradima u vi{e
navrata su boravili stru~waci iz
Rusije, koji su proveravali tennologiju, standarde higijene radnog osobqa i ispravnost proizvoda, da bi
posle svih analiza preduze}u dodelili potvrdu da ispuwava ruske
standarde, koji su u nekim delovima ~ak i rigorozniji od evropskih.
vqa~ kategorije TIR dva ili TIR
tri. Kroz tu saradwu lokalne firme }e vremenom polako unapre|ivati svoju tehnologiju i kvalifikovati se za dobavqa~a ve}e kategorije. Savet lokalnim kompanijama je
da idu polako, korak po korak.
Inicijativa treba da krene sa lokalnog nivoa, pa da se prebaci na dràvni nivo. Sli~no se de{avalo i
u Poqskoj kada je krenula proizvodwa u „Fijatovoj“ fabrici. Mi sada poku{avamo da ta iskustva oko
lokalizacije proizvodwe iz Poqske
prenesemo u Srbiju.
Firma „Promotor irva“ iz Kragujevca, koja je proizvodila dizalice za „punto“ i bila dobavqa~ prve kategorije, nije mogla da konkuri{e jednom globalnom svetskom dobavqa~u kao {to je PMC. Ona, jednostavno, nije imala dovoqno novca za investicije, kako bi zadovoqila sve na{e zahteve.
„Promotor irva“ je upravo krenula korak po korak. Postali su poddobavqa~ na{eg prvog dobavqa~a.
Krenuli su od malih stvari, od malih limova koje PMC koristi. Kroz
saradwu sa velikim dobavqa~em i
lokalne firme }e rasti i u jednom
momentu mo}i }e ravnopravno da
konkuri{u za TIR jedan dobavqa~a.
To je primer koji kompanije u Srbiji i Kragujevcu treba da slede. Lideri srpskih kompanija treba da imaju vi{e samopouzdawa i da vi{e
rade na tome da se poveù sa velikim svetskim fabrikama. U tom
povezivawu male firme najvi{e
dobijaju.
sta vremena, jer je proces dugotrajan i veoma skup. Napravqena je
2009. i 2010. godine iscrpna studija sa spiskom lokalnih kompanija iz
Srbije i sa Balkana koje bi mogle da
bude potencijalni dobavqa~, „Fijat
automobila Srbija“. Na manifestaciji „Upoznaj kupca“ koja je odràna na „[umadija sajmu“ upoznao
grane u Srbiji koja je krenula na ovo
trì{te, a po{to ono nije ni{ta
mawe zahtevno po pitawu kvaliteta
od onog u Evropskoj uniji svemu su
prethodile dugotrajne pripreme.
Preduze}e je ve} ranije imalo osvojen sertifikat HASAP za izvoz na
trì{te zapadne Evrope, ali je moralo da ispuni i ruski standard kvaliteta proizvodwe.
5
Da li moète da nam navedete
neki primer?
Koje delove FAS dobija od kooperanata koji se nalaze u Gro{nici?
U toj industrijskoj zoni nalaze se
na{a ~etiri glavna dobavqa~a. „Sixit“ proizvodi sve plasti~ne delove koji nisu estetski i koji nisu ofarbani.
„Xonson kontrol“ proizvodi sedi{ta, koja su od velikog zna~aja za nas.
Kompanija PMC proizvodi amortizere i metalne delove koji
sluè za spajawe ostalih komponenti. Firma HTL isporu~uje kompletne to~kove, jer se bave spajawem
felni i guma.
Pored ovih u Gro{nici, imamo i
druge dobavqa~e. To su „Denso Srbija“ i „Kauteks“. Firma „Denso“ dobija delove iz Poqske, a „Kauteks“
iz Rumunije. „Denso“ proizvodi
klima ure|aje za automobile, a „Kauteks“ rezervoare za gorivo. Ove
dve firme su u Kragujevcu i potrebno je samo da im tri sata ranije najavimo koliko nam kojih delova
treba, pa da se oni u pravom trenutku na|u na monta`noj traci. Ina~e,
ove dve kompanije proizvode delove za sedi{ta i za „Xonson kontrol“
i spadaju u takozvane TIR dva dobavqa~e.
www.kragujevacke.rs
Поводи
da }e toliko i dobiti nakon sudskog
epiloga
NEIZABRANE SUDIJE I TU@IOCI TU@E DR@AVU
O{te}eni po xepu i du{i
Sudije i tuìoci iz Kragujevca koji nisu bili
izabrani, a u posledwe dve godine su vra}eni na
posao po odluci Ustavnog suda, tuìli su dràvu Srbiju i traè nadoknade za deo neispla}enih zarada i za pretrpqen du{evni bol.
Wihovi od{tetni zahtevi su prose~no oko pola
miliona dinara, a ukupno su dostigli cifru od
preko sedam miliona dinara
ako ne postoji skala za
merewe koliko du{a moè da boli ukoliko se
nekome u~ini neka nepravda, tako ne postoji
ni precizna skala izraèna u novcu koliko se
kome moè dodeliti od{tete ako se
dokaè da je bio povre|en wegov interes, ukaqen ugled, povre|ena ~ast.
Tu {arenolikost najboqe odslikavaju od{tetni zahevi dvadesetjednog
kragujeva~kog sudije i tuìoca, koji su po odluci prvog saziva Visokog saveta sudstva i Dràvnog ve}a
tuìlaca postali prekobrojni.
Danas, kada ih je Ustavni sud gotovo do posledweg vratio na posao
oni tuè dràvu Srbiju traè}i nadoknadu {tete po vi{e osnova, smatraju}i da im sleduje prose~no bar
И
po pola miliona dinara, pa navi{e. To je bio wihov li~ni izbor.
Dobrosavqevi} rekorder
Najve}u od{tetu je traìo Zoran
Dobrosavqevi}, sudija nekada{weg
Op{tinskog suda iz Bato~ine, i to
2,36 miliona dinara! Ovu nadoknadu je zatraìo na ime razlike u
zaradi i neispla}enog godi{weg odmora, za{ta se najve}i broj nosilaca pravosudnih funkcija i opredelio u tu`bama. Samo je troje
wih traìlo nadoknadu {tete zbog
povrede ~asti i ugleda, ali nije iskqu~eno da }e takve tu`be tek pqu{tati.
Pre nego {to su presavili tabak
pojedinci su se obratili Republi~kom javnom pravobraniocu za
mirno re{avawe spora, ili, drugim
ОДШТЕТНИ ЗАХТЕВИ
Razlike u zaradi
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Fu{ter Qiqana ..............................................................7 9 . 5 0 0
Popovi} Predrag ..........................................................424.960
Ne{ovi} Zvonko ...........................................................500.000
Ili} Zoran ....................................................................728.000
Dobrivijevi} Zoran...................................................2.360.000
Lekovi} Miqan..........................................................1.300.000
Arsenijevi} Zoran..........................................................7 2 . 0 0 0
]osi} Nenad..................................................................400.000
Krsti} Milena ...............................................................7 6 . 0 0 0
Petrovi} Marica ...........................................................4 9 9 . 8 0
Jovanovi} Zorica .........................................................402.000
Ra{kovi} Gorica ..........................................................560.000
Ili} Vesna ....................................................................524.319
Boòvi} Rada .............................................................1.000.000
Popovi} Biqana .............................................................7 5 . 0 0 0
[tete zbog povrede ugleda i ~asti
1. Gali} Vesna........................................................................500.000
2. Ili} Zoran .....................................................................1.000.000
3. Fu{ter Qiqana..............................................................1.000,000
REGIONALNA AGENCIJA ZA
EKONOMSKI RAZVOJ
Kori{}ewe
geotermalne
energije
Na lokaciji u Kragujevcu bi}e
postavqeno pilot postrojewe
koje treba da pokaè geotermalne potencijale ovog kraja
Regionalna agencija za ekonomski razvoj [umadija i Pomoravqa postala je u~esnik
projekta u koji je ukqu~eno jo{ 13 partnera iz sedam zemaqa jadranske oblasti.
Projekat skra}eno nazvan „Lexend” treba
da doprinese boqem iskori{}ewu obnovqivih izvora energije, a posebno geotermalne energije niske energetske efikasnosti.
U [umadiji i Pomoravqu }e na jednoj od
lokacija koja }e biti naknadno odre|ena,
a bi}e najverovatnije u Kragujevcu, biti postavqeno pilot postrojewe koje treba da da
objektivnu sliku geotermalnog potencijala ovoga kraja. Na toj lokaciji bi}e postavqena adekvatna tehnologija za merewe
svih va`nih parametara u oblasti iskori{}ewa geotermalne energije.
Prema re~ima direktorke Regionalne agencije za ekonomski razvoj Jasminke Lukovi} Jagli~i}, paralelno sa nau~nim istraìvawem radi}e se i na edukaciji, kako stanovni{tva, tako i biznis sektora, ka-
re~ima, traìli su nagodbu. Da li
je do nagodbi i do{lo, bar u kragujeva~kom slu~aju te{ko se da zakqu~iti prema broju zahteva koji su ve}
u sudskoj proceduri. Ali je izgledno da se i te kako taktizira i da se
prakti~no ~eka kako }e reagovati
sudovi po tu`bama sudija i tuìlaca, pa da se tek onda zauzme stav.
V.d. predsednika Osnovnog suda u
Kragujevcu Ivan Jovi~i} je potvrdio da je u ovda{wem Osnovnom sudu u radu ve} 16 predmeta za nadoknadu {tete koje su podnele sudije iz
Kragujevca i ~etiri iz drugih op{tina. Re~ je 14 sudija Osnovnog suda, dvoje biv{ih sudija Trgovinskog
suda i dvoje zamenika tuìoca. Tu
je i 18 tu`bi za isplatu funkcionerskog dodatka i tri tu`be za naknadu nematerijalne {tete zbog
povrede ~asti, ugleda i dostojanstva.
Oni ukupno potraùju preko sedam
miliona dinara.
Jovi~i} navodi da zastupnik dràve nije traìo izuze}e ovog suda
samo iz razloga {to su zauzeli
principijelan stav da sudije koje su
same podnele tu`be ne mogu da vode sporove svojih nereizabranih kolega.
- Nismo traìli izuze}e Osnovnog suda jer smatramo da je to nepotrebno i neekonomi~no, a ovaj sud
ko bi primena rezultata mogla da bude {to
efikasnija.
- Ovaj projekat i istraìvawe svakako
moè da bude interesantno i za vlasnike
malih i sredwih preduze}a, jer je u~e{}e
energije u ceni proizvoda veoma veliko. Do
septembra 2014. godine, do kada projekat
traje, bi}e organizovane tribine i predavawa i postavqen internet sajt sa linkovima do svih partnera, rekla je Jagli~i}.
Prema re~ima Dejana Jegdi}a, savetnika za razvoj infrastrukture u Regionalnoj
agenciji za ekonomski razvoj, trenutno
normativnih akata u ve}ini zemaqa partnera na projektu uop{te nema, a i tamo gde
ih ima oni nisu usagla{eni.
- Dokumentom koji treba da bude proizvod ovog projekta bi}e jasno definisana
preporuka za wihovo dono{ewe, a potom i
otvoren put za daqe delovawe kod nadle`nih ministarstava i finansijera, rekao
je Jegdi} na konferenciji za novinare u ovoj Regionalnoj agenciji.
Ina~e, do sada skoro da nije ni bilo istraìvawa na temu geotermalne energije u
ovim krajevima. Ovu energiju najvi{e koriste u skandinavskim zemqama, [vedskoj,
Norve{koj, Finskoj, ali i u Belgiju. Iskustva tih zemaqa pokazala su da se sva ulagawa u eksploataciju geotermalne energije isplate za vrlo kratko vreme. Primera
radi, u zavisnosti od veli~ine objekta investicija u opremu vredna je od 4.000 do
10.000 evra, a na osnovu u{tede energije uloèno se vrati za dve do tri godine.
Ekolo{ki aspekt tako|e nije zanemarqiv, jer energija dobijena od fosilnih goriva negativno uti~e na za{titu ìvotne
sredine, dok sa geotermalnom to nije slu~aj.
M. \.
ima dovoqan broj stru~nih i nezavisnih sudija koji mogu da donesu
presude koje su u skladu sa zakonom,
kaè Jovi~i}.
Po wegovim re~ima, do sada su
donete dve presude na {tetu Republike Srbije za nadoknadu neispla}enih zarada, ali se ~eka na odluku drugostepenog suda, {to }e opredeliti praksu u drugim predmetima. Vi|ewa je da }e mnogo kompilikovaniji biti predmeti o zahtevima za nadoknadu nematerijalne
{tete, jer se potraùju milionski
iznosi.
Primera radi, sudija Zoran Dobrosavqevi}, koji 2009. godine nije bio reizabran jer nije dostavio
kompletnu dokumentaciju, pro{le
godine je ipak vra}en na funkciju.
On je ponudio poravnawe, ali od republi~kog pravobranioca nije dobio nikakav odgovor iako je u svom
zahtevu za naknadu {tete naglasio
da je spreman na kompromis. Zato je
i podneo tu`bu kojom traì, po pisawu „Blica”, 2,3 miliona dinara
na ime zarade i plus dva miliona
dinara za pretrpqeni du{evni bol.
Dobrosavqevi} je nekom svojom
ra~unicom do{ao do zakqu~ka da mu
sleduje toliko para s obzirom da su
mu narasli li~ni tro{kovi usled
ostanka bez posla, ali to ne zna~i
Ve~iti buntovnik
Zoran Ili}, sudija krivi~ar Osnovnog suda koji nije pro{ao u prvom izbornom krugu, tuìo je ovog
puta dràvu po dva osnova, jer wima je bilo zabraweno da bilo {ta
rade dok je trajao àlbeni postupak.
Prvo je podneo tu`bu za naknadu razlike u plati za period u kome nije radio (20 meseci), jer je primao
mawe nego da je radio, a u{ao je i u
parnicu s dràvom i zbog povrede
~asti i ugleda. U prvom slu~aju, u
radnom sporu traìo je nadoknadu
od 728.000 dinara, a za du{evne boli jo{ milion dinara.
- U prvom stepenu je usvojen moj
tu`beni zahtev, ali se na tu odluku
àlio javni pravobranilac i predmet je od 13. decembra pro{le godine u Apelacionom sudu u Kragujevcu po àlbi. Tako|e, podneo sam i
tu`bu za naknadu i nematerijalne
{tete protiv Republike Srbije i
postupak se vodi pred ovim sudom
za pretrpqene du{evne bolove, zbog
povrede ~asti i ugleda usled nezakonitog rada dràvnog organa, Visokog saveta sudstva u prvom sazivu, kada nisam reizabran, a odluku
o tome nikada nisam dobio, tako da
sam nakon 20 meseci odlukom VSS
u stalnom sazivu vra}en na posao jula 2011. godine. I to bez odrànog
ro~i{ta za raspravu po mojoj àlbi, prigovoru, {to je ura|eno samo
sa jo{ dvoje sudija od 839 neizabranih, obja{wava Zoran Ili}.
On kaè da je traìo milion dinara, {to je po wemu simboli~na
suma, za povredu ~asti i ugleda. Ili} slovi za ve~itog buntovnika
koji nije prezao da tuì dràvu i
u ranijem periodu i da je dobije na
sudu. I ne samo da dobije presudu
u svoju korist, nego i naplati zakinuti deo plate, a onda su se okuraìle i druge kolege, {to iz istog
suda, {to iz drugih sredina kada se
ve} wegov „pelcer” primio. Bilo
je to ~uvene 2005. godine, kada je Ili} inicirao tu pri~u u kojoj je 32
sudija, od 38 iz kragujeva~kog Op{tinskog suda, potpisalo zahtev i
uputilo ga predsedniku vlade, ministru pravde i republi~ko javnom
pravobranila{tvu, kojim su traìli da im se isplati razlika
plate od decembra 2004. godine zakqu~no sa prvim julom 2005., jer
im je nezakonito zakinuta.U proseku tada je trebalo da im se isplati 250.000 dinara, i to je dràva
i ispunila.
Elizabeta JOVANOVI]
FUDBALSKA AKADEMIJA PROFESORA ILI]A U KRAGUJEVCU
[kola za trenere i menaxere
Direktor Akademije
profesor dr Stefan Ili} je nekada{wi profesor fizi~ke kulture
u Prvoj kragujeva~koj
gimnaziji i biv{i dekan DIF-a u Beogradu
Predstavnici gradske vlasti i Akademije fudbala iz Beograda
potpisali su protokol o saradwi
kojim se predvi|a otvarawe odeqewa ove ustanove i u Kragujevcu.
U ime grada paraf je ostavio zamenik gradona~elnika Neboj{a PROFESOR DR STEFAN ILI] I NEBOJ[A ZDRAVKOVI]
Zdravkovi}, koji je, izme|u ostalog, naveo da je ovo logi~an korak, s obzirom du, objasnio je da je razlog za{to su se odluda su kragujeva~ki klubovi i sportisti ~ili za Kragujevac u tome {to je to grad
prethodnih godina zabeleìli izuzetne u- sportske tradicije.
- Osim poha|awa nastave, u planu je i ospehe.
- Trenutno imamo prvoliga{e koji se tvarawe jednog trena`no-metodskog centra
bore za titulu u nekoliko najzna~ajnijih koji bi posluìo poboq{awu stru~nosti
sportova u ~ijim redovima je i veliki broj trenera, ali i organizovawu kurseva za nireprezentativaca, a imali smo i predstav- à trenerska zvawa, rekao je Ili}.
Akademija fudbala Beograd osnovana je
nike na Olimpijadi. Stoga, smatramo da }e
se ovim omogu}iti mladim qudima eduka- 2003. godine u saradwi sa Fudbalskim savecija i mogu}nost da postanu fudbalski tre- zom Beograda, a me|u stru~nim saradnicima-predava~ima su i poznata imena srpskog
neri i menaxeri, istakao je Zdravkovi}.
Direktor Akademije prof. dr Stefan I- fudbala: Vladica Popovi}, Mitar Mrkela,
li}, ina~e nekada{wi profesor fizi~ke @arko Ze~evi}, Slobodan Santra~, Radoslav
kulture u Prvoj kragujeva~koj gimnaziji i de- Be~ejac i Blagoje Paunovi}.
N.S.
kan Fakulteta za fizi~ku kulturu u Beogra-
www.kragujevacke.rs
Здравље
SLAB ODZIV PRIVATNIH APOTEKA ZA IZDAVAWE LEKOVA NA RECEPT
Predug rok za naplatu
Jedini razlog {to
mnogi vlasnici
privatnih apoteka,
bar za sada, ne}e
prihvatiti da
potpi{u ugovor sa
Fondom je rok za
naplatu lekova od
150 dana, {to bi
prakti~no zna~ilo da
moraju sami da
finansiraju dràvu,
{to ve}ina nije u
stawu da podnese. U
Kragujevcu za novi na~in rada zainteresovana samo jedna firma
sa sedam apoteka
PRIVATNE APOTEKE NE MOGU
DA IZDR@E DUG ROK NAPLATE
Пише Гордана Божић
a razliku od Beogra|ana koji ve} mogu da podiù lekove na recept u
najmawe 15 privatnih
apoteka, Kragujev~ani
jo{ nemaju tu privilegiju. U kragujeva~koj Filijali Fonda za zdravstveno osigurawe jo{ nijedan od privatnih
a pote ka ra ni je do sta vio do ku mentaciju za potpisivawe ugovora o izdavawu lekova na recept. Iako je Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe uputio po~etkom
ovog meseca javni poziv privatnim apotekama da se ukqu~e u sistem obaveznog zdravstvenog osigurawa, sude}i po wihovom odzivu, jo{ uvek nema dovoqno zainteresovanih.
Za razliku od privatnih apoteka, koje ne pokazuju èqu da u|u u
sistem u kojem su do sada funkcionisale samo dràvne, interesovawe gra|ana je i te kako veliko.
Oni svakodnevno obilaze privatne
apoteke nadaju}i se da su po~ele sa
izdavawem lekova na recept, ali }e
morati da sa~ekaju bar jo{ dve nedeqe. Osnovni razlog ovako slabog
interesovawa, u ~emu se slaù i apotekari i RFZO, je rok pla}awa od
150 dana koji retko ko moè finansijski da izdrì.
З
tekama doneta na pre~ac i da su rokovi za prilago|avawe suvi{e kratki.
- Tehni~ki je neizvodqivo organizovati sve u ovako kratkom roku.
Potrebno je neko vreme da se sve apoteke u lancu umreè i softverski poveù sa Fondom, {to je veoma obiman posao. Boqe je bilo da
rok za vezivawe ugovora bude do kraja januara, a da rok za po~etak izdavawa lekova bude april, obja{wava ]irovi}, napomiwu}i da kada se
potpi{e ugovor sa Fondom, wegove
odredbe stupaju na snagu istoga dana, iako se tek nakon potpisivawa
moè dobiti osnovna baza podataka pacijenata i lekara, bez ~ega ne
moè da se radi. Zbog toga je i teoretski nemogu}e da na dan potpisivawa ugovora po~ne izdavawe lekova na recept.
Nasuprot nedostatku vremena za
tehni~ke pripreme, jo{ ve}i problem je, smatra ]irovi}, rok za
pla}awe od pet meseci, koji je ogroman. On kaè da ako veledrogerije
ne budu podràle apotekare, jasno
je da oni to sami ne mogu da izdrè.
- Niko ne moè da izdrì taj rok
i da u me|uvremenu kreditira dràvu. Ovaj rok, realno gledano, nije 150 nego 180 dana, jer se lek izdat na recept fakturi{e narednog
meseca, {to produàva rok pla}awa. Veliki je strah kod privatnika da u|u u ovu pri~u jer re~ je o
mnogo novca. Primera radi, u Kragujevcu se za godinu dana izda lekova u vrednosti od preko 1,2 milijarde dinara na teret Fonda, kaè
]irovi}.
I pored toga vlasnik „Oto – medikalfarma” je zainteresovan da ovih dana potpi{e ugovor sa Fondom, nadaju}i se da }e veledrogerije stati iza apotekara. On priznaje da postoji izvesna doza straha,
najvi{e zbog toga {to se ne zna da
li }e i ovako duga~ak rok pla}awa
biti ispo{tovan. U svakom slu~aju, moè se o~ekivati da }e u sedam
JEDNA OD APOTEKA „OTO MEDIKALFARMA”
KOJI JE ZAINTERESOVAN ZA UGOVOR
privatnih apoteka u ovom lancu
gra|ani Kragujevca mo}i da dobiju lekove na recept, verovatno polovinom februara. Apoteke su u obavezi da vidno istaknu obeve{tewe o vezivawu ugovora sa fondom,
kao i o datumu po~etka wegove primene. To je za pacijente vrlo bitno,
kako ne bi „lutali” sa receptima,
jer najve}i broj apoteka, po svemu
sude}i, ne}e u}i u ovu pri~u.
Veledrogerije su, navodno, usmeno obe}ale da }e podràti privatne apoteke i preuzeti finansijski
teret na sebe. I pored toga, me|utim, apotekari koji imaju jednu
ili dve apoteke uop{te i ne razmi{qaju o potpisivawu ugovora sa
Fondom. Vlasnica jedne apoteke u
Erdogliji kaè da ne bi mogla da
izdrì ni rok pla}awa od mesec
dana, a kamoli duì. Ona misli da
je izdavawe lekova na recept predvi|eno za one privatnike koji imaju lance apoteka i koji se bave i nekim drugim poslovima.
- Mi koji imamo po jednu apoteku i radimo sa 12 odsto marè, koja je ina~e propisana za lekove, ne
moèmo finasijski da podnesemo
ovako ne{to. Ja sigurno ne}u potpisati ugovor. Radi}u i daqe po
starom, pa dokle izdrìm, kaè na{a sagovornica.
Kratko vreme za pripremu
Na sajtu Republi~kog fonda za
zdravstveno osigurawe 4. januara
objavqen je poziv svim apotekama
koje nisu u planu mreè dràvnih
apoteka da se jave mati~nim filijalama na ~ijem podru~ju imaju sedi{te, kako bi zakqu~ili ugovore
za izdavawe lekova sa liste lekova
i medicinsko tehni~kih pomagala
osiguranim licima.
Apoteke koje budu èlele da se ukqu~e u sistem treba da ispuwavaju iste uslove koji vaè za dràvne apoteke. Pored op{tih, privatne apoteke mora}e da ispune i
tehni~ki uslov, koji se sastoji u obaveznom posedovawu programa za
elektronsko fakturisawe lekova. U kragujeva~koj Filijali Fonda
kaù da je do sada samo
jedna apotekarska firma pokazala interesovawe za potpisivawe ugovora.
Re~ je o zdravstvenoj
ustanovi „Oto – medikalfarm” koja posluje
ve} vi{e od dve decenije i u svom sastavu
ima sedam apoteka na
teritoriji grada Kragujevca. Vlasnik i direktor Marko ]irovi}
smatra da je odluka o
izdavawu lekova na re- „NEMAMO GARANCIJE DA ]E ROK BITI ISPO[TOVAN”:
cept u privatnim apo- DRAGUTIN RAJEVAC
Smawiti rok
pla}awa
Sli~nog mi{qewa su
i ostali farmaceuti,
koji napomiwu da ni
tehni~ko opremawe apoteke za potpisivawe ugovora nije ba{ jeftino, a o rokovima pla}awa da i ne govore, tako
da }e Kragujev~ani imati na raspolagawu vrlo
mali broj privatnih apoteka za uzimawe lekova na recept. Povodom
ovakve odluke dràve
na koju se ~ekalo vi{e od dve decenije oglasio se i Savez privatnih
apotekara Sr bije. Predsednik
Skup{tine Saveza Dragutin Rajevac, tako|e, tvrdi da je rok za pla}awe veoma veliki, upozoravaju}i
da prakti~no pet meseci ne}e mo}i zaposlenima da daju plate i da
upla}uju doprinose, {to }e biti veliki problem. Neodrìvo je, kaè,
da rok za pla}awe bude 150 dana, a
da pritom vlasnici privatnih apoteka nemaju nikakve garancije da }e
biti ispo{tovan.
- Pitamo se za{to je rok za pla}awe 150 dana, kada je Fond rastere}en i oslobo|en svih dugovawa.
Kasa Fonda se puni svakoga dana, za{to da ~ekamo pet meseci. Normalan rok pla}awa je 60, eventualno
90 dana, uz garanciju od Fonda da }e
izmiriti svoje obaveze. âk i da su
rokovi pla}awa od 45 do 60 dana,
kao {to je najavio ministar Dinki}, mi bismo morali puna dva meseca u apoteke da ubacujemo svoj kapital, {to malo koji privatni apotekar finansijski moè da izdrì,
rekao je Rajevac.
Na{ sagovornik nagla{ava da ukoliko do|e do ka{wewa u pla}awu,
taj problem }e mo}i da premoste jedino lanci privatnih apoteka, iza
kojih ~esto stoji zna~ajan kapital
najrazli~itijeg porekla, i kojima
je profit jedini poslovni interes.
Trebalo bi imati u vidu da su ozbiqne dràve ovaj problem na
vreme sagledale i re{ile raznim
zakonskim ograni~ewima, stvaraju}i uslove ravnopravne trì{ne
konkurencije i spre~avaju}i da ekonomski efekat bude najva`niji
u apotekarskoj delatnosti.
Srbija je ve} dve decenije jedna
od retkih zemaqa u kojima pacijenti ne mogu da ostvare svoja prava i u privatnim apotekama. Ako
smo ~ekali 20 godina, ~eka}emo
jo{, poru~uju privatnici, koji misle da ne treba ùriti sa ugovorima. Nadaju se da }e se ipak na}i
7
kompromis, kako se ne bi ponovio
scenario iz 1992. godine kada su, u
vreme inflacije, privatni apotekari naterani da izdaju lekove na
recept, pa je ve}ina bankrotirala
jer ih niko nije za{titio.
Rajevac apeluju na nadle`ne da se
dogovore u narednih 15 do 20 dana
da Fond ili dràva daju neke garancije.
- Pokrenuli smo pitawe i kod veledrogerija da li bi nas oni ~ekali pet meseci. Veledrogerije nisu
odgovorile na to cirkularno pismo
i poku{avaju da izboksuju kra}i
rok, kaè Rajevac.
Povodom odluke zdravstvenih
vlasti o izdavawu lekova pacijentima na recept i u privatnim apotekama tri farmaceutske asocijacije - Farmaceutska komora Srbije, Savez farmaceutskih udruèwa
Srbije i Savez privatnih apotekara Srbije uputile su otvoreno pismo Ministarstvu zdravqa i javnosti u kome stoji da „na~elno podràvaju ovu odluku, ali i izraàvaju opravdanu bojazan u vezi sa mogu}im posledicama primene ove
odluke u aktuelnim okolnostima i
shodno problemima u dosada{woj
praksi, iz kojih mogu proiste}i dugoro~no negativni efekti kako po
sve zdravstvene osiguranike, tako
i za apotekarsku delatnost”.
Farmacetske asocijacije, koje
obuhvataju farmaceute iz oba sektora (privatni i dràvni), saglasile su se da je odluka ministra
zdravqa za svaku pohvalu. „Ova odluka je logi~na i nagove{tava kona~an po~etak reformi u smislu ukqu~ewa privatnog sektora u sve
segmente zdravstva, s obzirom da je
svetska praksa da ovaj proces i
po~iwe u primarnoj zdravstvenoj
za{titi i to upravo u apotekarskoj
delatnosti”, navedeno je u saop{tewu farmaceutskih asocijacija.
Me|utim, dràvne apotekarske
ustanove su potpuno nepripremqene za ulazak u trì{nu utakmicu sa
privatnim apotekama. Postoji mnogo nerentabilnih apoteka po malim
naseqima i udaqenim selima, ~iji }e se prihodi pro{irewem konkurencije neminovno zna~ajno smawiti (niko nije u mogu}nosti da
proceni za koliko). Zato }e one vrlo brzo do}i u nezavidnu situaciju bez plana kako }e finansijsku
nelikvidnost re{avati, {to i nije mogu}e bez hitne dràvne intervencije.
U saop{tewu daqe stoji da je nedostatak sredstava u Republi~kom
fondu za zdravstveno osigurawe
za finansirawe izdatih lekova na
recept dovodio mnoge dràvne apoteke do finansijske nelikvidnosti,
{to su one nekako podnosile zahvaquju}i svom monopolskom poloàju. Ali, pojedina~ne privatne apoteke (o ~ijem broju dràva ~ak nema ni preciznu evidenciju) nemaju finansijske kapacitete da podnesu neizvesnost naplate sredstava za izdate lekove na recept, zbog
~ega }e i one vrlo brzo upasti u velike finansijske pote{ko}e.
Na osnovu ovih pokazateqa Farmaceutske asocijacije upozoravaju
na mogu}i nepovoqni razvoj doga|aja, u smislu da dràvne apoteke
mogu upasti u ozbiqne finansijske
krize sa perspektivom zatvarawa,
a individualne privatne apoteke
}e ili propasti, ili se utopiti u
mo}nije apotekarske lance. „Ovakav scenario lako otvara mogu}nost
jeftine kupovine posrnulih apoteka, a time se otvaraju povoqni uslovi za stvarawe jednog velikog
monopolskog lanca apoteka, koji bi
postao atraktivan za preprodaju inostranom kapitalu. U tom slu~aju bi uticaj dràve na cene i dostupnost lekova biti problemati~an, a gra|ani osu|eni na profitabilne cene lekova”.
Iz svega navedenog proizilazi opravdana bojazan farmaceutskih
profesionalaca da se dugo o~ekivana odluka o ukqu~ewu privatnog
sektora u zdravstveni sistem moè
uspe{no i kvalitetno primeniti
bez temeqne pripreme i dodatne regulacije, niti realizovati u najavqenom kratkom roku, pogotovu u aktuelnom trenutku nedostatka sredstava u Republi~kom fondu.
www.kragujevacke.rs
Социјала
POVRA]AJ PDV-A NA HRANU I OPREMU ZA BEBE
Medve|a usluga dràve
Predvi|en je povra}aj
PDV-a samo za vrlo
kratku listu proizvoda
u koju, na àlost, nisu
u{le brojne svakodnevne
potrep{tine koje
„pojedu” najvi{e
novca, a namewen je
samo roditeqima dece
mla|e od dve godine.
Pri tom, ra~une za
sve {to je kupqeno
lane mogu da bace
ko je pro{la godina bila
nazvana „Godinom beba”,
ovu bi sigurno trebalo
„krstiti” godinom razo~aranih roditeqa. Naime, izmenom zakona kojom
se omogu}ava povra}aj
PDV-a na hranu i opremu za bebe razo~arana je ve}ina roditeqa. Brojnim
ograni~ewima, smatraju komentatori na sajtovima, ali i kragujeva~ke mame i tate, dràva je prakti~no obesmislila ovaj vid pomo}i.
Povra}aj PDV-a predvi|en je tek
za vrlo kratku listu proizvoda u koju, na àlost, nisu u{le brojne svakodnevne potrep{tine koje, kada
se ra~un podvu~e, zapravo „pojedu”
najvi{e novca, poput ode}e, cipelica, cucli, fla{ica i kozmetike.
Slede}a zamerka je {to }e jeftinije za 20 odsto mo}i da pazare samo roditeqi dece mla|e od dve godine koji ne zara|uju vi{e od dve
prose~ne plate.
Zavr{ni udarac za one koji su se
nadali ovoj u{tedi je to {to je zakon, usvojen krajem septembra pro{le godine, na snagu stupio tek 1. januara ove godine. U praksi to zna~i
da mame i tate koje su, recimo, u decembru svojoj novoro|enoj bebi kupile krevetac ili kolica i sa~uvale ra~un, nadaju}i se da }e u{tedeti 20 odsto od pla}enog iznosa,
fiskalni ise~ak slobodno mogu da
bace. Povra}aj, naime, vaì samo za
robu kupqenu 2013. godine.
A
DE^JA KOLICA NA LISTI
ZA POVRA]AJ PDV-A
Kolica, krevetac, stolica za hrawewe i auto-sedi{ta su jedine krupne potrep{tine za koje }e roditeqi
prilikom kupovine u{tedeti. Na
povra}aj u visini poreza moè se
ra~unati i za pazarenu hranu za odoj~ad u koju spadaju adaptirano
mleko i dehidrirane ka{e od ìtarica, kao i gotove ka{ice i pelene. I tu se spisak zavr{ava.
Roditeqi razo~arani
- Mama sam devoj~ice koja }e u
februaru napuniti godinu dana.
@ivim od 20.000 dinara koje kao nezaposlena majka dobijam od Skup{tine grada. U momentu kada se Juca rodila kupila sam polovna kolica i krevetac, pa da je i tada postojao povra}aj poreza, na to ne bih mogla da ra~unam. Od {estog meseca
prestala sam da dojim dete, ali po{to je adaptirano mleko preskupo
kupujem „kravicu”. Na kupovne ka{ice je alergi~na, a i ovako gledam
da joj spremam obroke od sveèg
vo}a i povr}a, jer je zdravije i jeftinije. Prakti~no, u narednih godinu dana mo}i }u da ra~unam samo
na povra}aj PDV-a za pelene. Samo
se pitam kako }e u Poreskoj upravi
reagovati kada im u junu donesem kutiju ra~una, po{to plene kupujem
naj~e{}e na komad. Ako su èleli da
nam pomognu trebalo je da potpuno
ukinu porez, ali i da ograni~e marè. Ovako ne vidim da }e biti ikakvog efekta, kaè Olivera Mitri}.
Jovanka Mali{, mama dvoje mali{ana, tako|e smatra da od ove uredbe ne}e mnogo vajde imati wena porodica, ali ni mnogi drugi roditeqi.
- ]erkica ima tri i po godine, a
sin~i} 14 meseci. Prakti~no }emo
mo}i da u{tedimo samo na pelenama. Problem je ne samo to {to je uredba po~ela da vaì tek od 2013. godine, ve} i {to brojne potrep{tine za decu na koje roditeqima odlazi puno novca nisu obuhva}ene. Benkice, duksi}i i pantalonice se mogu pazariti jeftinije, ali je zato de~ija obu}a preskupa, kozmetika za bebe tako|e, kaè Jovanka Mali{.
Dràva, me|utim, ne samo da je
broj artikala za koje se PDV moè
traìti natrag svela na minimum,
ve} je uvela i nekoliko ograni~ewa
kojima je suzila broj onih koji mogu poreskoj upravi podneti zahtev.
Od roditeqa se, naime, traì da im
ukupna primawa ne prema{uju dve
prose~ne plate, ili ta~nije 80.000
dinara, da ne poseduju nekretninu
vredniju od 23,4 miliona dinara i
imaju dete mla|e od dve godine.
Stiskawu dràve koja se stalno
busa kako joj je pobeda nad belom ku-
gom prioritetan zadatak, me|utim,
ovde nije kraj. Iznos koji se po osnovu vra}enog poreza moè ponovo
na}i u nov~anicima roditeqa ograni~en je na 40.000 dinara u prvoj godini, odnosno na 30.000 kada dete napuni dve godine. Zanimqivo je da i
pojedini trgovci bebi opremom smatraju da su ovi iznosi premali.
- Samo za najnu`nije u momentu
kada dete iza|e iz bolnice, a to su
krevetac, kolica i pelene, roditeqima je potrebno minimum 30.000
dinara, a gde je sve ostalo {to je potrebno – posteqina, odelca, fla{ice, kozmetika.... Dràva na mnogo to-
ne pokrenuo inicijativu da se PDV
na potrep{tine za najmla|e ukine.
Politi~ari su se tada oglu{ili na
wihov apel. Lane su se, me|utim, ovi
aktivisti ponovo na{li na istom
zadatku. Zajedno sa udruèwem „Roditeq”, servisom „Halo beba” i
Fondom B92 uspeli su da za samo sedam dana prikupe 180.000 potpisa
gra|ana i „Inicijativa za ukidawe
PDV-a na opremu i hranu za bebe” je
predata Narodnoj skup{tini. Rezultatom akcije su, me|utim, i oni
razo~arani.
- Ova izmena zakona obesmi{qava ulogu roditeqa. Umesto da uìvaju u svojim mali{anima oni moraju da prikupqaju fiskalne ra~une i razmi{qaju da li }e do momenta kada bude trebalo da ih predaju
Poreskoj upravi neki izbledeti.
Zakon, ovakav kakav je, pri tom, na
mnogo na~ina diskrimini{e roditeqe, najpre po tome koliko im je dete staro, do toga koliki su im prihodi. Od dràve smo traìli sistemsko re{ewe, a dobili smo polovi~no koje ne}e imati bog zna kakav
SVA OPREMA ZA BEBE NIJE OBUHVA]ENA UREDBOM
ga nije mislila kada je donosila ovu
uredbu. Da je interes roditeqa bio
na prvom mestu PDV na hranu i opremu za bebe bio bi ukinut, a ovako ne
pomaù nikom. Najsiroma{niji,
kojima je navodno ova mera namewena, i ne kupuju novu opremu za bebe,
ve} se snalaze ili pozajmquju ili pazare polovne stvari. Mnogo roditeqa se ponadalo da }e dobiti povra}aj, pa su se pred kraj godine kupci
starali da ne izgube ili zaborave da
uzmu fiskalni ra~un. A, eto na kraju ne}e dobiti PDV natrag za ra~une iz pro{le godine i to je stra{no,
komentari{e Svetlana, vlasnica
radwe za prodaju bebi opreme.
Zakon koji diskrimini{e
Ovakvim ishodom vi{egodi{we
borbe za ukidawe poreza na hranu i
opremu za najmla|e nisu, me|utim,
razo~arani samo roditeqi, ve} i
oni koji su u~estvovali u organizovawu pro{logodi{weg potpisivawa peticije, poput uredni{tva
sajta bebac.com.
Ovaj portal namewen roditeqima je, da podsetimo, jo{ 2007. godi-
u~inak. Mnoge stvari koje za roditeqe, tako|e, predstavqaju izdatak
nisu na spisku, a trebalo bi da budu. Na primer, kvalitetna obu}a za
najmla|e ne moè se pazariti za mawe od 5.000 dinara, a kupuje se na
svaka tri meseca. Naposletku, potrep{tine za bebe ne kupuju samo roditeqi, ve} i bake i deke, ro|aci,
kako bi pomogli porodicama u prvim danima. Treba li oni roditeqima uz poklon da donesu i fiskalni ra~un kako bi povratili PDV,
pita se Sawa Grandi}, ~lanica ekipe portala bebac.com.
Jedino za {ta se dràvi u ovom
slu~aju moè odati priznawe jeste
da je roditeqe oslobodila Sizifovog posla prikupqawa brojne prate}e dokumentacije. Naime, pored
sve`wa fiskalnih ra~una treba da
priloè samo svoje i mati~ni broj
deteta. Poreskoj upravi mo}i }e da
se jave od 1. do 15. juna, a naredne godine u periodu od 1. do 15. februara. Novac pla}en na ime poreza }e
im, obe}avaju u Poreskoj upravi, biti vra}en u roku od 45 dana.
Marija OBRENOVI]
osle gotovo dvogodi{we pauze u gradwi socijalnih stanova u Kragujevcu ove godine }e,
pre ma na ja va ma iz
Gradske stambene agencije, u maju po~eti izgradwa 1.700 kvadrata stambenog
prostora, odnosno 36 stanova u
na se qu A e ro dro mu. Za izgrad wu no ve
zgrade, ~ija se
vrednost procewuje na 105 miliona dinara,
Mi ni star stvo
gra|evine i urbanizma izdvoji}e je 39 milio na di na ra, a
pre o sta li iz nos obezbe|uju
grad i Gradska
stambena agencija.
Re~ je o stanovima koji }e
se graditi na osnovu Uredbe o
podr{ci gra|evin skoj in du striji, o ~emu
je krajem pro{le
go di ne
Kragujevac zajed no sa jo{
{est gra do va
pot pi sao u go vor sa re sor nim ministarstvom. Zapravo,
potpisani su ugo vo ri za izgradwu 10.000
kvadratnih metara socijalnih stanova sa predstavnicima Kragujevca, Kikinde,
Ni{a, Zrewanina, Kraqeva, Pan~eva i â~ka, a gradovi }e ukupno
dobiti oko 200 miliona dinara.
Ovi gradovi su, poja{weno je,
prvi dobili novac jer su dostavili potrebnu dokumentaciju na osnovu konkursa koje sprovodi Ministarstvo gra|evine zajedno sa Republi~kom agencijom za socijalno
stanovawe, i obezbedili lokacije
za gradwu. Dràva na ovaj na~in namerava da zbrine najugroènije
gra|ane, prvenstveno osobe sa invaliditetom, vi{e~lana doma}instva mladih bra~nih parova, osobe starije od 65 godina, decu bez
roditeqskog starawa, samohrane
roditeqe i izbeglice.
Prema re~ima direktora Gradske stambene agencije Vladana
Mihajlovi}a, u i{~ekivawu programa Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB), ove godine realizuje se
takozvani mini-program.
П
êkaju}i ve}e projekte
Direktor Gradske stambene agencije Mihajlovi} obja{wava da su
namenska sredstva Banke za razvoj
jo{ pre dve godine gradovima gotovo stavqena na sto. Me|utim,
zbog op{te besparice za deo u~e{}a lokalnih samouprava, a potom
i zbog opstrukcije ili propusta za
vreme ministra urbanizma i izgradwe Olivera Duli}a, nije se
mogao napraviti pomak.
- Banka za razvoj Saveta Evrope
bila je prinu|ena da Srbiji produàva rokove jer dràva, odnosno
prethodna Vlada, nije uspela da usvoji potrebne dokumente kako bi
dodeqena sredstva mogla da se koriste. Sredinom pro{le godine usledili su izbori, opet se ni{ta
nije radilo u tom smeru, a potom je
ponovo proteklo vreme dok se formirala nova Vlada, tako da o~ekujemo da }e uskoro mo}i da se ostvari ono {to smo na osnovu CEBovog programa i najavqivali prethodnih godina. U Kragujevcu je
planirana izgradwa 400 stanova,
kaè Mihajlovi}.
U me|uvremenu, po{to je sa 200
miliona dinara novca namewenog za 2012. godinu da se zapo~ne
program CEB-a raspolagalo nadle`no ministarstvo, a nisu stvo-
www.kragujevacke.rs
Социјала
9
NA PROLE]E POÎWE GRADWA SOCIJALNIH STANOVA NA AERODROMU
Jo{ jedna zgrada na Avali
U maju bi nakon duè pauze trebalo da po~ne
gradwa 36 socijalnih stanova na Aerodromu,
u koje }e 39 miliona dinara uloìti
Ministarstvo gra|evine i urbanizma,
a preostali iznos do 105 miliona dinara
obezbe|uju grad i Gradska stambena agencija
VLADAN MIHAJLOVI]:
ZAVR[ETAK RADOVA IDU]E GODINE
namenom za Javni stambeni fond,
a to je neprofitni zakup - 1,3 evra
po kvadratu za kori{}ewe stana.
NOVA LAMELA BI]E IZGRA\ENA PORED POSTOJE]E
reni uslovi da se realizuje sve {to
je planirano sa Bankom za razvoj
Saveta Evrope, postojale su dve opcije - da se na kraju godine sredstva
vrate u buxet, ili da se koriste za
gradwu socijalnih stanova.
Zato je, uz saglasnost aktuelne
Vlade, napravqen mini-program
socijalnog stanovawa, kojim je 200
miliona dinara usmereno na sedam
gradova kao podsticaj gradwi i podr{ka gra|evinskoj industriji, sa
Da ne stane stanogradwa
Drugim re~ima, novo Ministarstvo je prona{lo modus da se
novac iskoristi namenski, za socijalno stanovawe, a mi smo na
konkurs prijavili objekat L 7,
mawu zgradu u nasequ „Avala” na Aerodromu, {to je pomenutih 36
stanova ili 1.700 kvadrata korisne povr{ine. Od dràve dobijamo oko 40 odsto bespovratnih sredstava, ili 39 miliona dinara, dok
}e ostatak do 105 miliona, koliko iznosi procewena vrednost, obezbediti grad i Gradska stambena
agencija, obja{wava Mihajlovi}.
Grad je na ovaj na~in, precizira
na{ sagovornik, preuzeo obavezu da
za socijalno stanovawe izgradi
692 kvadrata, ~ime se pravda republi~ki procenat u~e{}a, a ostatak
moè biti namewen i za neprofitni otkup stanova, kao i za dodeqivawe prilikom raseqavawa sa
razli~itih gradskih lokacija.
Ovog trenutka priprema se tenderska dokumentacija za izbor izvo|a~a radova, a po~etak gradwe se
o~ekuje u maju. Direktor Gradske
stambene agencije Mihajlovi} nagla{ava da }e dobijenih 39 miliona od Republike Srbije, „plus” 19
miliona dinara iz gradskog buxeta, biti dovoqno za ovogodi{we
radove, jer zgrada se i ne moè zavr{iti u 2013. godini.
Po{to osim navedenih cifara
u ukupno procewenoj investiciji
grad ve} u~estvuje sa oko 20 miliona dinara dodelom same lokacije za gradwu, iznos do potrebnih
105 miliona dinara ne}e biti
sporan i bi}e predvi|en buxetom
za narednu godinu.
- Ovaj objekat je jako zna~ajan
zbog toga da ne stane to~ak stanogradwe dok se ne steknu uslovi za
sprovo|ewe programa Banke za razvoj Saveta Evrope, a o~ekivawa su
da }e to biti u drugoj polovini ove
godine. Uslovi ostaju isti, a to je
izgradwa 200 stanova za zakup i 200
stanova za neprofitni otkup. Gradi}e se u Staroj radni~koj koloniji, pored {kole. To je druga faza, pored postoje}e zgrade koja je u
zavr{noj fazi, dok po drugom programu na Aerodromu ostaje prostora za jo{ dva objekta, a ostatak socijalnih stanova gradi}e se na
Metinom brdu, navodi Mihajlovi}.
Aktuelna gradwa pored {kole
„Stanislav Srem~evi}” u Staroj
radni~koj koloniji je zapo~eta
po~etkom pro{le godine u saradwi sa tada{wim Ministarstvom za
urbanizam i prostorno planirawe,
tako|e po Uredbi za podsticaj gra|evinske industrije. Ugovoreni
rok od 15 meseci prolongiran je za
tri meseca, dodaje Mihajlovi}, i
to opravdano, zbog lo{ih vremenskih uslova tokom pro{le zime,
ali to nije bio jedini problem.
Kragujevcu je bilo obe}ano od
Ministarstva oko 7,5 miliona evra, a dobijeno je svega 1,6 miliona evra, {to nije bilo dovoqno ni
za izgradwu zapo~ete faze. Grad je
odlu~io da uzme kredit i dovr{i
gradwu, a pribli`no stotinu stanova nameweno je, pre svega, za raseqavawe porodica iz preostalih
baraka Stare rani~ke kolonije.
Aleksandar JOKI]EVI]
www.kragujevacke.rs
Град
NA RED STIGLO ODR@AVAWE ULI^NE RASVETE
Grad platio dug od 15 miliona
Ekipe „Elektro{umadije“ posle skoro
godinu dana „mraka”
mewuju sijalice na
uli~noj rasveti, jer je
gradska uprava uspela
da izmiri zaostali
dug. U prvoj fazi
prioritet je osvetqewe {kolskih dvori{ta
i prilaza, obdani{ta,
kao i centralnih
gradskih raskrsnica i
va`nih saobra}ajnica
radska uprava je nedavno
napokon izmirila dugovawa za odràvawe javnog
osvetqewa, pa ekipe „Elektro{umadije” ovih dana posle skoro godinu dana pauze zamewuju sijalice na uli~nim stubovima. Prvi
prioritet su obdani{ta, {kolska dvori{ta i prilazi do {kola,
kao i kqu~ne gradske raskrsnice i
va`ne saobra}ajnice. Me|utim, s
obzirom da je broj ekipa koje rade
na ovom poslu ograni~en iz „Elektro{umadije“, ali i iz gradske uprave, apeluju na strpqewe i pozivaju gra|ane da dostave informacije o pregorelim sijalicama u ulicama wima ili mesnim zajednicama, kako bi zamena bila {to
efikasnije obavqena. Na red }e
do}i i ostatak grada i seosko podru~je.
Zaostatak od godinu dana, koliko je proteklo u natezawu oko duga i pravdawu da upravo zbog toga
u magacinima „Elektro{umadije” nema sijalica, sklopki, osigura~a, pa ni angaòvawa na terenu,
nije jednostavno nadomestiti. Zapravo, pri~a se da je tokom 2012.
godine zameweno svega 300 sijalica na stubovima javne rasvete, iako je godi{wa potreba bar desetostruko ve}a.
^lan Gradskog ve}a za komunalnu delatnost Zoran Jovanovi} otkriva da je dug grada iznosio 15
Г
NO]NA PANORAMA KRAGUJEVCA
miliona dinara. Toliko su zbirno dugovali Gradska uprava za podru~je grada i Preduze}e za izgradwu koje pla}a odràvawe javnog osvetqewa na seoskom podru~ju, potvr|uju}i da je pred „Elektro{umadijom” obiman posao.
- Ta~no je da je veliki broj ulica u mraku jer je tokom pro{le godine ura|eno vrlo malo, ali nemam ta~an broj i ne mogu re}i kroz
broj zamewenih sijalica. Gledano
po obimu sredstava potrebno je od
10 do 12 miliona dinara za godi{wi ugovor ili oko milion dinara mese~no za gradsko podru~je.
Naravno, mawi deo novca odlazi na
potro{ni materijal, a ve}i na
rad jer se angaùju specijalna vozila. Ba{ zbog dizalica i nemogu}nosti wihovog potpunog kori{}ewa u hladnim uslovima, ne treba o~ekivati ve}e rezultate sve do
marta. Potrebno je da gra|ani imaju malo strpqewa, a ekipe „Elektro{umadije” su ve} krenule po
dogovorenim prioritetima, kaè
Jovanovi}.
„Elektro{umadija” je, potvr|uje rukovodilac Odràvawa javnog
osvetqewa Marija Mladenovi},
nabavila potro{ni materijal.
- Pro{la godina je bila problemati~na jer odràvawe nije bilo
na zavidnom nivou iz dva razloga.
To su nagomilani dugovi grada, naravno, govorimo samo o odràvawu, ne i o potro{wi, tako da mi nismo mogli da nabavqamo potro{ni
materijal. Drugi deo pri~e je dugotrajni proces javne nabavke koji se sprovodi kod nas. Ali, problemi su za nama. Sa radovima se
krenulo i ove godine stawe bi
trebalo da bude redovno. Imamo
dovoqan broj ekipa, mada zbog velikog obima posla apelujemo da
gra|ani imaju strpqewa, obja{wava Mladenovi}.
Prema wenim re~ima, upravo
zbog velikog zaostatka i nagomilanog posla napravqen je zaokret
kod uobi~ajenog operativnog plana odràvawa, pa }e se ubudu}e
prilikom odre|ivawa redosleda
vi{e oslawati na konkretne pri-
jave iz mesnih zajednica i na same
prijave gra|ana.
- U ranijem periodu pri ulasku
u odre|enu mesnu zajednicu i{lo
se po redosledu, tako da sekretari
i Savet gra|ana nisu morali da
znaju kojim redosledom idemo. Sada su gra|ani du`ni da se obrate
sekretarima mesnih zajednica, da
kaù gde ne radi sijalica, kod kog
ku}nog broja. Ali, treba znati da
ukoliko ne rade tri-~etiri sijalice u nizu to }e biti ve}i problem za ekipu na terenu, kao i u situacijama kada su cele ulice u
mraku. Tu nije u pitawu pregorela
sijalica ve} kvar na izvodu trafostanice ili kablu, i najboqe je da
gra|ani to odmah prijave sekretaru mesne zajednice ili „Elektro{umadiji” na telefonski broj
307 - 216, ili Slu`bi nadzora
Skup{tine grada na 306 - 162, u toku radnog vremena. Ukoliko je re~
o vikendu ili prazniku javqa se
Dispe~erskom centru „Elektro{umadije” na broj 335 - 195. Narednog radnog dana ili najkasni-
je slede}eg otkloni}emo tu vrstu
kva ra, ka è Ma ri ja Mla de no vi}.
Ima li ba{ kriti~nih ulica?
Za „Elektro{umadiju” ve}i zalogaj je Ulica kneza Milo{a u delu
od pozori{ta do Male vage. U prole}e pro{le godine demontirane
su stare i postavqene svetiqke u
led tehnici, najsavremenije osvetqewe, jer se mislilo da }e biti
novca. Me|utim, u septembru pro{le godine su zbog nepla}awa skinute i vra}ene dobavqa~u. Ponovo
su postavqene stare, gde je bilo mogu}e, a pokazalo se da je to na svakom drugom stubu. Osvetqewe je lo{e.
Ipak, bez obzira na sve probleme u „Elektro{umadiji” nagla{avaju da se Kragujevac svakako meri sa Beogradom i Novim Sadom i da spada u grupu osvetqenijih gradova Srbije. âk je i seosko
podru~je dobro pokriveno i u kragujeva~kom ataru gotovo da nema neosvetqenih sela.
A. JOKI]EVI]
IZUM KRAGUJEVA^KOG PROGRAMERA
Alat za |ake i nastavnike
Doktorant Fakulteta
inèwerskih nauka Vladimir
Jokovi} osmislio i napravio
program koji omogu}ava
nastavnicima da svojim
|acima, dok u~e kod ku}e,
pomaù u savladavawu gradiva
Kako da za {to kra}e vreme nau~e |ake {to vi{e - zagonetka je koja mu~i svakog u~iteqa i nastavnika koji voli svoj posao. Re{ewe za wu lako se moè na}i ukoliko se za u~ewe iskoristi omiqena igra~ka dana{we dece - kompjuter. Upravo takvu mogu}nost nudi program koji je osmislio Vladimir Jokovi}, doktorant
kragujeva~kog Fakulteta inèwerskih nauka
i program menaxer u firmi „Inovatek”. Ovaj
tridesettrogodi{wi Kragujev~anin napravio je program koji omogu}ava nastavnicima
da svojim |acima, dok u~e kod ku}e, pomaù u
savladavawu gradiva.
Sli~ni ra~unarski programi u svetu su odavno poznati, ali mladi Kragujev~anin je lane, u okviru Tempus projekta fakulteta, osmislio ne{to malo druga~ije.
- Program je ra|en za predmet Projektovawe sistema automatskog upravqawa, koji se izu~ava na Fakultetu inèwerskih nauka, ali se
vrlo lako moè prilagoditi i za predmete kao
{to su fizika ili matematika. Uz ne{to ve}e izmene moè se iskoristiti i za nastavu bilo kog predmeta koji se u~i kako na fakultetima, tako i u osnovnim i sredwim {kolama,
obja{wava Vladimir Jokovi}.
Wegov izum sastoji se od seta testova, ali
sadrì i ~itavo gradivo koje student ili u~enik treba da savlada tokom godine. Me|utim,
nije u pitawu samo nasnimqeni materijal koji bi |ak i{~itavao na isti na~in kao da u~i
iz kwige.
- Ovaj program u sebi generi{e dve vrste testova – kod i kviz testove. Kviz testovi su svojevrsna podr{ka u~ewu, dok kod testovi sluè
za proveru znawa. \ak moè da pristupi kviz
testu u bilo kom trenutku i predstavqa svojevrsni alat za ve`bawe, ali moè se koristiti i kao vid doma}eg zadatka koji mora biti
ura|en u odre|enom roku. Me|utim, iznad svakog pitawa postoji i niz linkova koje ure|uje nastavnik. Oni su uputstvo koje lekcije, odnosno koji je minimum, koji u~enik treba da
savlada kako bi ta~no odgovorio na to pitawe
ili re{io zadatak. Nastavnik tu moè da ponudi delove iz literature, snimak predavawa
i sli~no, obja{wava na{ sagovornik.
Program je napravqen tako da prilikom re{avawa kviz testova svaki korisnik ima deset poku{aja da odgovori na odre|eno pitawe.
Kao povratnu informaciju dobija samo to da
li je odgovor ta~an ili ne. Na posletku svoje
„kona~ne” odgovore {aqe nastavniku.
- Profesor ne dobija ovim samo informaciju koliko znawa je usvojio u~enik ili student, ve} i kompletnu statistiku za svako pitawe, odnosno test. Program je pode{en tako
da moè da se vidi i statistika za svakog |aka, ali i za ~itavu grupu. Time se, na primer,
dobija uvid koliko je u~enika odgovorilo uspe{no na svako od pitawa, koliko pogre{no,
a koliko nije ni poku{avalo, kaè Vladimir.
Na ovaj na~in nastavnik dobija uvid i koliko su pojedine nastavne oblasti teè ili lak{e, pa moè, ukoliko ve}i broj u~enika ne uspeva da savlada neki zadatak, da im pomogne,
vrati se na lekciju ili wen deo i razjasni je.
- Kod testovi, sa druge strane, predstavqaju klasi~nu proveru znawa. Oni su generisani u program, ali {ifru za wihovo otvarawe
u~enici dobijaju pre samog ~asa na kome ga re{avaju, obja{wava na{ sagovornik.
Ina~e, program koji je Vladimir napravio
potpuno je kompatibilan „Majkrosoft” tehnologiji tako da se moè instalirati na svakom
ra~unaru bez problema. Za samo dva {kolska
~asa mogu}e je obu~iti nastavnike kako da ga
administriraju, odnosno ubace èqeni sadràj i prilagode ga svom predmetu i |acima.
Nekoliko ovda{wih nastavnika osnovnih
{kola imalo je pro{log petka priliku da vidi kako ~itav sistem funkcioni{e i vrlo je
mogu}e da program u dogledno vreme bude primewen u nastavi.
M. OBRENOVI]
BRZA OBUKA NASTAVNIKA ZA KORI[]EWE
PROGRAMA: VLADIMIR JOKOVI]
Ову рубрику у склопу пројекта
МЛАДИ НАУЧНИЦИ - ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ
суфинансира
МИНИСТАРСТВО
КУЛТУРЕ СРБИЈЕ
www.kragujevacke.rs
Маркетинг
Lokalni antikorupcijski forum, u skladu sa Zakqu~kom br. 060-12/13-V-01 od
21.01.2013.godine upu}uje
JAVNI
Op{ti uslovi:
1. Da nije osu|ivan ili se ne vodi
postupak za dela koja se odnose na korupciju
2. Da ima mesto prebivali{ta ili
rada na teritoriji lokalne
samouprave za ~iji se Lokalni antkorupcijski forum kandiduje
3. Da svojim ~lanstvom ne kr{i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji reguli{e sukob
interesa kao i normativna akta kojima se reguli{e rad u javnom sektoru i strukovnim udruèwima
4. Da je iskazao antukoruptivni ak-
11
Успешан рад
геронто
домаћица
POZIV
tivizam prijavquju}i slu~aj korupcije ili pruàju}i pomo}/podr{ku
uzbuwiva~ima, a da mu nije profesionalna obaveza borba protiv korupcije
Захваљујући пројекту, које је
финансирало Министарство
рада и социјалне политике,
десет геронто домаћица
опслуживало је по пет
корисника
Posebni uslovi:
1. Da je u svom profesionalnom/radnom angaòvawu doprineo borbi protiv korupcije i integritetu profesije
2. Da svojim znawem i anaòvawem na
efektivan na~in moè da doprinese
realizaciji mera iz Lokalnog plana
za borbu protiv korupcije
О
пштина Рача припада четвртој
групи најнеразвијенијих општина
у Републици Србији, и као таква
често има потешкоће у спровођењу
своји циљева, од којих један представља
помоћ и збрињавање старих лица са
територије општине. Како би оствaрила
своје циљеве, општина често мора да
обезбеди средства од разних донатора и
институција. У остварењу претходно
поменутог циља, који се односи на
збрињавање и помоћ старима, помаже
јој велика финансијска подршка од
стране Министарства рада и социјалне
политике Републике Србије, каже
Драгана Живановић, председница
општине Рача.
У протеклих годину дана, преко
Центра за социјални рад "Шумадија",
општина Рача је управо средставима
обезбеђеним од стране Министарства
рада и социјалне политике Републике
Србије спроводила пројекат под називом
" Наставак услуге помоћи у кући за
стара лица у природном окружењу“.
Реализацијом пројекта остварен је
његов главни циљ, помоћ старим лицима
са територије општине Рача. Директном
остварењу тог циља допринео је анга-
Obrazac prijave za podnosioce Predloga
mogu se preuzeti sa Web.Site-a grada
Kragujevca: www.kragujevac.rs.
da dostave Predlog za dobitnika Godi{weg
priznawa za borbu protiv korupcije kao
utvr|ene aktivnosti/mera iz Lokalnog
plana grada Kragujevca za borbu protiv korupcije, i to:
ПОМОЋ СТАРИМА У РАЧИ
za dostavqawe Predloga za dobitnika Godi{weg priznawa
za borbu protiv korupcije
Pozivaju se:
- Organi lokalne samouprave
- Organi lokalne samouprave
- Javna preduze}a, Javno-komunalna
preduze}a i ustanove koje deluju na
teritoriji grada
- Oraganizacije civilnog dru{tva
- Strukovna udruèwa I komore
- Mediji
- Sportska dru{tva
- Verske organizacije
- Privredna udruèwa/Privredne
komore
- Grupe gra|ana
- Sindikati
- Politi~ke stranke
Rok za dostavqawe prijava predloga je 21.
februar 2013.godine.
Popuwene obrasce prijava u zatvorenoj
koverti predati ili poslati po{tom na
adresu ili li~no:
LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI
FORUM
Trg Slobode 3.
Prijemna kancelarija
Kragujevac
Lokalni antikorupcijski forum je du`na
da u roku od 15 dana od isteka roka za podno{ewe prijave na javni poziv dostavi
Gradskom ve}u predlog za dodelu godi{weg
priznawa.
Dodatna obave{tewa i informacije
mogu se dobiti putem telefona 306-130
жман десет геронтодомаћица, које су
опслуживале по пет корисника.
Успешном имплементацијом овог
пројекта само смо делимично дотакли
решавања проблема старих лица, којима
је неопходна нега и помоћ. Како је и овај
пројекат био наставак ранијих, који су се
бавили истом тематиком збрињавања
старих лица, општина Рача ће настојати
да настави да брине о старим лицима
путем разних будућих пројеката, кажу у
локалној управи.
Odbor za obeleàvawe praznika, jubileja i dodelu priznawa, na osnovu ~lana 49. stav 3 ta~ka 11 Poslovnika Skup{tine grada Kragujevca ("Slu`beni list grada
Kragujevca" broj 18/08), ~lana 15. stav 1 Odluke o stalnim radnim telima Skup{tine grada Kragujevca ("Slu`beni list grada Kragujevca'' broj 19/08) i ~lana 24.
Odluke o priznawima grada Kragujevca („Slu`beni list grada Kragujevca” broj 8/05) objavquje
JAVNI POZIV
za dostavqawe predloga za dodelu
GODI[WE NAGRADE GRADA KRAGUJEVCA - \UR\EVDANSKE NAGRADE
GODI[WA NAGRADA GRADA KRAGUJEVCA - \UR\EVDANSKA NAGRADA (u daqem tekstu: Nagrada) dodequje se za
delo koje predstavqa najvrednije dostignu}e u Kragujevcu
u oblastima: privrede, privatnog preduzetni{tva,
pronalaza{tva, umetnosti, nauke, medicine, arhitekture i urbanizma, novinarstva, obrazovawa, sporta, doprinosa u akcijama humanitarnog karaktera i drugim
oblastima zna~ajnim za Grad.
Nagradu moè dobiti fizi~ko ili pravno lice koje
ima prebivali{te, odnosno sedi{te na teritoriji grada Kragujevca.
Nagrada se uru~uje u obliku Diplome i nov~ane nagrade,
pojedincu ili grupi za zajedni~ko delo, za dostignu}e koje
je postalo dostupno javnosti u periodu 01. januar
2012. godine - 31. decembar 2012. godine.
Pod dostignu}em koje je postalo dostupno javnosti u navedenom periodu podrazumeva se:
1. u oblasti umetnosti:
- publikovano delo kwièvnog i prevodnog stvarala{tva,
- izvedeno, odnosno prikazano delo na pozori{noj sceni
i drugom prostoru namewenom za izvo|ewe dela ove vrste,
- prikazano filmsko i radio-televizijsko ostvarewe
u bioskopskoj dvorani ili emitovano u radio-televizijskom programu,
- izloèno, odnosno prezentirano delo u galeriji i drugom
prostoru namewenom za prezentaciju dela likovnog i primewenog stvarala{tva, vizuelnih i pro{irenih medija,
- izvedeno muzi~ko ili muzi~ko-scensko delo u koncertnoj ili pozori{noj dvorani i drugom prostoru
namewenom za izvo|ewe dela ove vrste;
2. u oblasti nauke:
- nau~no ostvarewe, odnosno rad u dru{tvenim, humanisti~kim, prirodnim i tehni~kim naukama, koji kao rezultat ima nova saznawa i sintezu postoje}ih u ciqu wihove
primene, koji predstavqa doprinos razvoju nau~ne oblasti
ili razvoju novih proizvoda, metoda ili tehnolo{kih postupaka, pod uslovom da je objavqeno u nau~noj i stru~noj
literaturi, odgovaraju}im nau~nim ~asopisima ili
drugim na~inom javnog saop{tavawa,
- pronalazak koji je u smislu odredaba Zakona o patentima,
priznat i upisan u Zakonom utvr|en registar;
-23. u oblasti medicine:
- rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca kojima
je dao zna~ajan doprinos razvoju i unapre|ewu medicine,
- izuzetno delo koje predstavqa doprinos razvoju medicine, pod uslovom da je objavqeno u nau~noj i stru~noj
literaturi, odgovaraju}im nau~nim ~asopisima ili
drugim na~inom javnog saop{tavawa;
4. u oblasti arhitekture i urbanizma:
- realizovano delo iz oblasti arhitekture, urbanizma
ili rekonstrukcije objekata,
- urbanisti~ki planovi za koncepciju i metodologiju,
pod uslovom da su usvojeni i da je wihova realizacija
otpo~ela;
5. u oblasti novinarstva:
- vrhunsko ostvarewe pojedinca u novinarstvu ili
publicistici, za seriju ili vi{e napisa, televizijskih
ili radijskih priloga ili emisija i publicisti~kih
radova o temama od zna~aja za politi~ki, kulturni,
privredni i ukupni dru{tveni ìvot u Kragujevcu,
- kreativni doprinos ure|ivawu rubrike, emisije i programa kojima se zna~ajno doprinosi informisawu
gra|ana Kragujevca;
6. u oblasti obrazovawa:
- izuzetno delo i rezuzltat vaspitno-obrazovnog ili instruktivnog rada i rezultat u organizaciji i razvoju
{kolstva Kragujevca u celini ili u pojedinim wegovim oblastima;
7. u oblasti sporta:
- rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao zna~ajan doprinos afirmaciji, razvoju i
unapre|ewu sporta (vrhunski sportisti - ~lanovi
sportskih organizacija iz Kragujevca, odnosno
samostalni profesionalni sportisti, za izvanredne
rezultate u odre|enoj grani sporta; sportski
stru~waci, stru~waci u sportu i nau~ni radnici za
naro~ito vredne doprinose unapre|ewu oblasti
sporta; sportski radnici za doprinos organizovawu, razvoju i unapre|ewu oblasti sporta);
8. u oblasti privrede ili privatnog preduzetni{tva:
- rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca ili
pravnog lica kojima je dat zna~ajan doprinos afirmaciji, razvoju i unapre|ewu privrede, odnosno privatnog
preduzetni{tva u gradu Kragujevcu.
Pravo predlagawa kandidata za dodelu Nagrade imaju sva
pravna i fizi~ka lica.
-3Predloge treba dostaviti u pisanoj formi, sa obrazloèwem.
Predlog treba da sadrì podatke o autoru - kandidatu i
delu koje se predlaè, rezultate rada kandidata i naznaku oblasti za koju se kandidat predlaè.
Uz predlog se dostavqa i delo koje se predlaè ili odgovaraju}a dokumentacija, ako po prirodi stvari delo nije
mogu}e dostaviti, koja se posle odlu~ivawa o Nagradi ne
vra}a predlaga~u.
Lista kandidata predloènih u roku i na na~in utvr|en Odlukom o priznawima grada Kragujevca („Slu`beni list grada Kragujevca” broj 8/05), objavi}e se u nedeqnim novinama
„Kragujeva~ke” i dnevnom listu '„Danas” najkasnije do 15.
marta 2013. godine.
Predlozi se dostavqaju u zatvorenoj koverti, odnosno omotu, na adresu:
Skup{tina grada Kragujevca
Odbor za obeleàvawe praznika, jubileja i dodelu priznawa
Trg Slobode 3, 34000 Kragujevac
sa naznakom: predlog kandidata za dodelu
\ur|evdanske nagrade - ne otvaraj
Predlozi se mogu dostaviti:
- putem preporu~ene po{iqke, pri ~emu }e se dan predaje po{ti smatrati kao dan predaje organu kome je
upu}ena, ili
- neposredno, predajom u kancelariji 120/l u Skup{tini grada Kragujevca, radnim danom u vremenu od 8ºº do 14ºº sati.
Predloge treba dostaviti najkasnije do 01. marta 2013. godine.
Bliè informacije mogu se dobiti na telefone: 034/334914 i 306-120.
www.kragujevacke.rs
Сусрети
MIRKO BABI] U PROJEKTU „KONSTANTIN”
U svesrpskoj podeli vanvremenskog projekta
Prvak drame
kragujeva~kog teatra u
istorijskom spektaklu
„Konstantin”, koji se
radi povodom 17
vekova „Milanskog
edikta”, tuma~i}e
jednu od glavnih uloga
– lik Konstancija
Hlora, rimskog
vojskovo|e i oca
Konstantina Velikog.
U predstavi ~iji je
autor Dejan
Stoiqkovi}, a rediteq
Jug Radivojevi}
„nastupi}e
reprezentacija
srpskog glumi{ta”
Kragujevac je na najboqi
na~in ukqu~en u istorijsko obeleàvawe 17 vekova od dono{ewa „Milanskog edikta” koji je promenio ~itav tok istorije i definisao na{u civilizaciju. Poznati
kragujeva~ki glumac Mirko Babi}
tuma~i}e jednu od glavnih uloga –
lik proslavqenog rimskog vojskovo|e Konstacija Hlora, oca Konstantina Velikog.
Komad „Konstantin” napisao je
tira`ni pisac Dejan Stoiqkovi}
(autor kultnog romana „Konstantinovo raskr{}e”), a reìra}e ga
poznati rediteq Jug Radivojevi}.
Odmah po pozivu da u~estvuje u
„Konstantinu” ekskluzivno za
„Kragujeva~ke” novine Mirko
Babi} je izjavio:
- Izuzetno sam po~astvovan {to
u~estvujem u jednom toliko
zna~ajnom projektu posve}enom
doga|aju koji je doneo svetu ne
samo slobodu hri{}anske vere,
ve} bilo koje veroispovesti i vere
uop{te. Kao glumcu drago mi je i
{to sam u ekipi kolega koja je
„svesrpska” – poput nacionalne
gluma~ke reprezentacije i {to
predstavu reìra rediteq mla|e
generacije Jug Radivojevi}, koga
izuzetno cenim, a koji se, kao {to
vidimo, „setio” da u toliko vaàn
projekat uvrsti i jednog kragujeva~kog glumca. Ba{ zbog toga je to
velika ~ast, jer daleko od toga da
sam ja vi{e mlad i da se „palim na
gurawe”, ali je jedna ovakva vrsta
anga`mana vi{estruko zna~ajna, ne
samo za mene kao umetnika, ve} i
za kragujeva~ki Teatar,
pa i za sam grad, da i
jedan na{ ~ovek
u~estvuje u ovakvom
projektu, kaè Babi}.
âst i za ku}u i
grad
Poznat kao glumac
koji, uprkos svim ostalim brojnim obavezama (snimawe serija i
filmova, gostovawe u
drugim pozori{tima),
prednost daje umetni~kim zadacima na
mati~noj sceni, a u
PREDSTAVA U ÂST KONSTANTINA KOJI JE PRE 17 VEKOVA PROGLASIO
„MILANSKI EDIKT”
И
GLUMAC MIRKO BABI] TUMAÎ
LIK KONSTANCIJA HLORA, OCA
KONSTANTINA VELIKOG
toku su prireme premijere komada „Hladwa~a za sladoled” autorke
Ruìce Vasi} u kojem tuma~i lik
profesora Milutina Mi}e Todorovi}a, uprkos kratkom vremenskom roku za oba projekta, Babi}
isti~e da }e sve „posti}i”.
- Pravi pozori{ni qudi se
uvek razumeju. Istina je da ja, kao
glumac nikada nisam „poslovima
sa strane” davao prioritet, ve}
predstavama u svojoj ku}i, kragujeva~kom pozori{tu. Da je bilo
{ta drugo u pitawu, ne bih se ni
razmi{qao o tome da li da
u~estvujem ili ne i odbio bih
zbog obaveza koje imam trenutno
rade}i na predstavi za na{ Dan
teatra – Sretewe. Ipak, u~e{}e
u ne~emu kao {to je „Konstantin”
je ne{to vanvremensko i zaista
istorijsko, {to se ne propu{ta.
Zbog toga sam zahvalan rediteqima, i Bebleru („Hladwa~a”) i
Radivojevi}u, koji su mu i,
uskla|uju}i termine proba,
omogu}ili da ispunim obaveze u
obe predstave, iskren je Babi},
dodaju}i da mu ba{ ovakve ponude
i umetni~ki zadaci „ne
ODLUKA @IRIJA TEATRA
Statueta Joakim
Vuji} glumici
Mileni Dravi}
U utorak, 22. Januara, u kragujeva~kom Teatru ìri za dodelu Statuete „Joakim Vuji}”
u sastavu: Neboj{a Bradi}, rediteq i umetni~ki direktor kragujeva~kog pozori{ta,
glumac Vlastimir \uza Stoiqkovi}, mr Vojo Lu~i}, direktor kragujeva~kog Teatra, Marija Soldatovi}, dramaturg KST-a i Milo{
Krstovi}, glumac kragujeva~kog pozori{ta,
jednoglasno je odlu~io da ovogodi{wi laureat bude na{a poznata filmska i pozori{na diva Milena Dravi}.
Gluma~ko trajawe u pozori{tu, na filmu
i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravi}. Svestranost
wenog gluma~kog ume}a prepoznata je i visoko cewena u razli~itim ànrovima: od najfinijeg psiholo{kog nijansirawa lika u
drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upe~atqivosti krupnog plana na filmskom platnu i te-
gluma~ki, ve} biolo{ki produàvaju ìvot”.
- Zna~i, postoji{, zavr{ava on.
Kompletna podela uloga i saradnika na projektu „Konstantin”
obelodawena je na konferenciji za
{tampu uprili~enoj tim povodom
u utorak u beogradskom Narodnom
pozori{tu.
„Konstantin” stvarno
„veliki”
Iako je u procesu rada najavqeno
da }e se komad zvati „Konstantin
– znamewe an|ela”, u zavr{noj
produkciji naslov predstave bi}e
samo „Konstantin”. Sem poznatih
~iwenica da je autor Dejan
Stoiqkovi}, a rediteq Jug Radivojevi}, produkciju predstave
„potpisuju” zajedni~ki ni{ko i
beogradsko narodno pozori{te.
U podelu predstave uvr{teno je
22 glumaca, a sem Mirka Babi}a u
„Konstantinu” igraju jo{ i Vuk
Kosti} (tuma~i lik mladog Konstantina) i Miodrag Brik Krivokapi} (stariji Konstantin) –
obojica iz Narodnog pozori{ta u
ЛИК КОЈЕГ ТУМАЧИ НАШ ГЛУМАЦ
Upam}en kao otac Konstantina Velikog
Konstancije Prvi Hlor
(250 - 306) bio je jedan od
tetrarha, car-savladar
na Zapadu Rimskog
carstva od 293. do 306.
godine. Potekao je iz
Ilirika, po svemu
sude}i od neznatnih
roditeqa. Posvetiv{i se
karijeri, Konstancije je
postao namesnik Dalmacije, a zatim i pretorijski prefekt Galije.
Mogu}e je da se vo|en ambicijom
razveo od prve supruge Jelene,
}erke gostioni~ara, i oènio Maksimijanovom pastorkom Teodorom. U cezara je uveden 293, a na upravu su mu poverene Galija i Britanija.
Kada su 305. godine abdicirali
Dioklecijan i Maksimijan, u
skladu sa procedurom Galeriju i
levizijskom ekranu. Milena Dravi} je, bez
sumwe, svojom karijerom i darom obeleìla istoriju srpskog glumi{ta druge polovine 20. i po~etka 21. veka.
Prvu ulogu odigrala je u filmu „Vrata ostaju otvorena“ Franti{eka âpa (1959.), ~ime je zapo~ela izuzetna gluma~ka karijera na
velikom platnu. Milena Dravi} sara|ivala je sa vi{e od trideset rediteqa svih generacija, neprekidno igraju}i uglavnom
glavne uloge u vi{e od pedeset filmova najrazli~itijih ànrova. Postala je tako jedan
od gluma~kih postulata srpske kinematografije, {to je oven~ano velikim brojem nagrada u zemqi i inostranstvu (dve Zlatne i
pet Srebrnih arena na Festivalu u Puli,
Zlatna ruà u Veneciji, Kanska nagrada, „Prva dama jugoslovenskog filma” u Ni{u, prvi dobitnik Nagrade „Pavle Vujisi}” za doprinos doma}oj kinematografiji...).
Prvu pozori{nu ulogu je odigrala 1971.
godine u Ateqeu 212 godine u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” Bore ]osi}a u reìji Qubomira Dra{ki}a. Odmah potom dobija ulogu u komadu „Lulu”
Frenka Vedekinda, „Kod lepog izgleda” Edena Fon Horvata, u reìji Paola Ma|elija,
zatim ulogu Juce u „Kir Jawi” u reìji Dejana Mija~a, „ûdo u [arganu” Qubomira Simovi}a u reìji Mire Trailovi}. U koma-
Konstanciju su dodeqena
ovla{}ewa avgusta.
Me|utim, ubrzo po
povla~ewu starije
dvojice pokazalo se
da je naru{en sklad.
Iako mla|i, Galerije
je izgleda bio u prednosti ~im je mogao da
odredi cezare. [tavi{e,
Konstancijev sin Konstantin
nalazio se na wegovom dvoru kao
talac. Tek je navala varvara u
Britaniji omogu}ila Konstanciju povratak wegovog sina i tako su
wih dvojica 306. odbili Pikte i
Skote.
Srpski vizantolog Radivoj Radi}
ukratko ga ocewuje ovako: „Premda
je bio zna~ajna istorijska li~nost,
kasnije je upam}en pre svega kao
otac Konstantina Velikog.”
du Jelice Zupanc „Crwanski ili lako je Andri}u” igra jednu od glavnih uloga uz veliku Rahelu Ferari.
Glavnu ulogu, uz Petra Boòvi}a i Dragana Nikoli}a, igra u „Dekameronu”, u reìji ~uvenog evropskog rediteqa Roberta ]ulija.
Sa predstavom „Ptic i ptica” Slobodana
Stojanovi}a, reìja Dejan Mija~, sa Draganom Nikoli}em, zapo~iwe saradwu sa „Zvezdara teatrom“. Igra u predstavama „Urnebesna tragedija” Du{ana Kova~evi}a, „Kako
potamaniti gamad” Novice Savi}a, „Lari
Tompson - tragedija jedne mladosti” Du{ana Kova~evi}a. Wena monodrama „Milena u
svetu mu{karaca” Du{ana
Radovi}a, a u reìji Milo{a Radovi}a, imala je mnogo uspeha, a gostovala je u
Sloveniji, Makedoniji,
Kipru, Budimpe{ti, Be~u,
Wujorku, Torontu, Vankuveru.
Milena Dravi} nije samo „prestoni~ka” zvezda; u
Kru{eva~kom pozori{tu
igra u Joneskovoj „]elavoj
peva~ici”, u reìji Jago{a
Markovi}a. Potom, 2000.
godine, dobija poziv da
Beogradu, Danijela Kuzmanovi}
Pavlovi}, Suzana Luki}, Dimitrije Ili} (svi iz Beograda), Dejan Ton~i} (Kru{evac), Milutin
Ve{ovi} (Zaje~ar), Dragan Boà
Marjanovi} (Leskovac), Igor
Damwanovi} (Kosovska Mitrovica)
i glumci ni{kog Narodnog pozori{ta Sneàna Petrovi}, Dejan Cicmilovi}, Aleksandar Mihailovi}, Aleksandar Marinkovi}, Miroslav Jovi}, Milo{
Cvetkovi}, Danilo Petrovi},
Mladen Milojkovi}, Marjan Todorovi}, Dragi{a Veqkovi}, Dragoslav
Savi} i Miroqub Nedovi}.
Dramaturzi „Konstantina” su
Ivan Velisavqevi} i Spasoje @.
Milovanovi} (tako|e stari znalac
kragujeva~ke publike, voditeq razgovora na JoakimInterFestu i aktuelni direktor drame Narodnog
pozori{ta iz Beograda), scenograf
je Aleksandar Deni}, kostimograf Bojana Nikitovi}, kompozitor Vladimir Pejkovi}, za video
reìju zaduèn je Dorijan Kolunxija, scenski pokret radi Igor
Damwanovi}, a lektor je Nata{a
Ili}.
Dan pre zvani~ne konferencije za {tampu, ekskluzivno za ove
novine rediteq Jug Radivojevi} je
rekao:
- Komad se bavi biografskom
pri~om Konstantina Velikog, sa
jedne
strane,
istorijskim
trenutkom i vremnom u kojem
hri{}anstvo biva progla{eno
zvani~nom religijom, ali sa osvrtom na wegov intimni, li~ni
plan na kojem „govori” da svi mi
moèmo biti boqi qudi, sa mnogo
vi{e razumevawa jednih prema
drugima, kao i da je duhovni preobraàj uvek mogu} i da za wega
nikada nije kasno, smatra Radivojevi}.
Premijera „Konstantina” zakazana je ba{ na dan kada je pre
1.700 godina progla{en „Milanski edikt”, 27. Februara, u Narodnom pozori{tu u Ni{u, dok }e svoju beogradsku premijeru imati na
sceni Narodnog pozori{ta 4. marta.
Po re~ima rediteqa Radivojevi}a, posle ni{ke i beogradske
premijere predstava „Konstantin”
}e ~itave godine, posve}ene
obeleàvawu 17 vekova „Milanskog
edikta”, gostovati na scenama po
Srbiji i regionu.
Postoje {anse da „zaigra” i kod
nas. Ako ne, uvek moè Mirko
Babi} da nam prepri~a kakav je
ose}aj biti deo stvarne istorije i
spektakla.
Zoran MI[I]
svojim u~e{}em u predstavi „Boke{ki Dmol” Stevana Koprivice, u reìji Milana
Karaxi}a, pomogne stvarawu jednog novog pozori{ta u Tivtu. Predstava postiè ogroman
uspeh. Po~etkom 2004. godine sprema ulogu
u predstavi Tivatskog pozori{ta „Jelena Savojska”.
Uloga Mod u kultnom komadu Kolina Higinsa „Harold i Mod” u reìji Milana Karaxi}a, u Beogradskom dramskom pozori{tu,
dobila je izuzetne pohvale i od kritike i od
publike.
Milena Dravi} je dobitnik mnogih pozori{nih priznawa, ukqu~uju}i dve Nagrade
„]uran” na festivalu Dani komedije u Jagodini i Nagrade „@anka
Stoki}” koja se dodequje za
celokupni ìvotni umetni~ki opus i doprinos.
Statueta „Joakim Vuji}”
nagra|enoj glumici Mileni Dravi} bi}e sve~ano uru~ena na Velikoj sceni
kragujeva~kog Teatra, na
Dan pozori{ta, 15. februara, kada }e tako|e biti
dodeqena i ostala priznawa ove ku}e: Prsten „Jaokima Vuji}a” i godi{we
nagrade KST-a.
www.kragujevacke.rs
Сусрети
13
KRAGUJEVÂNINU FILIPU \URI]U GLUMA^KA NAGRADA „PREDRAG PE\A TOMANOVI]”
Vra}ena vera u glumu i pozori{te
Tuma~e}i ulogu
Kostje u êhovqevom
„Galebu” u
novosadskom Srpskom
narodnom
pozori{tu, mladi
Kragujev~anin Filip
\uri} jednoglasno
je, po mi{qewu
~lanova
ìrija, zasluìo
presti`nu nagradu
„Predag Pe|a
Tomanovi}”. Kao
tre}i glumac ro|en u
Kragujevcu koji je za
redom laureat ovog
priznawa, \uri}
tvrdi da mu nagrade
ukazuju da je na pravom
putu, a rad poput
ovakvog veru u glumu i
pozori{te
everovatno ali istinito zvu~i podatak
da ve} tre}u godinu za
redom presti`nu nagradu novosadskog Srpskog narodnog pozori{ta – „Predag
Pe|a Tomanovi}”, koju ta ku}a dodequje za najboqe odigranu ulogu u
pro{loj godini – osvaja glumac
ro|en u Kragujevcu i kao po pravilu biv{i ~lan Dramskog studija
i Pozori{ne radionice nedavno
preminule Slavice Uro{evi} Sla-
Н
u ~itavom regionu, a i po direktoru Drame SNP-a Borisu
Isakovi}u (i sam dvostruki
lauteat „Tomanovi}a”) ìri je
napravio pravi izbor, naglasiv{i
da je \uri} „neverovatno darovit
mladi glumac” pred kojim je
uspe{na karijera.
Na sve~anoj dodeli nagrada,
pro{log ~etvrtka, na Sceni „Pera
Dobrinovi}” \uri} je izjavio da se
ovom priznawu nije nadao, da je
nagrada zna~ajna, jer je Tomanovi}
bio veliki glumac i umetnik i dodao da ba{ ta nagrada mlade glumce opomiwe na to „{ta treba da
radimo i ~emu treba da teìmo”.
Nekoliko dana kasnije, zahvaquju}i dolasku u rodni grad na
porodi~nu slavu, imamo sre}e da
razgovaramo sa Filipom \uri}em.
Zadovoqstvo radom
Filip (27) je u Kragujevcu
zavr{io Drugu gimnaziju, a prve
gluma~ke korake napravio je u
De~ijoj radionici, potom u Dramskom studiju Doma omladine u
Kragujevcu kod Slavice Uro{evi}
Slaje.
- To je najzna~ajniji period u
mom ìvotu i ba{ kod Slaje ja sam
se bukvalno zaqubio u pozori{te
i ta qubav i danas traje, priznaje
on.
Upisao je Akademiju umetnosti
u Novom Sadu, odsek gluma, u klasi
profesora Jasne \uri~i} 2006. godine, tri godine kasnije zavr{ava
osnovne akademske studije i upisuje master studije glume, na kojima je diplomirao 2012. godine,
tako|e kod Jasne \uri~i}.
Tokom studija sa svojom klasom
u~estvovao je na vi{e internacionalnih i doma}ih festivala,
wihova predstava „Klasni nepri-
FILIP \URI]
centru Novog Sada. U Srpskom
narodnom pozori{tu trenutno
igra u dve predstave: „Put/ Road”
po tekstu Xima Kartrajta u reìji
Borisa Isakovi}a, Jasne \uri~i},
Milo{a Pu{i}a i Miqana Vojnovi}a i ve} pomiwanom Janeì~evom „Galebu”.
Prvu glavnu filmsku ulogu
(Promaja) imao je 2008. godine u
filmu „Jesen u mojoj ulici” u
reìji Milo{a Pu{i}a.
Predstava „Galeb” zbog izuzetnog
trajawa (re~ je o ~etiri predstave
u jednoj) odmah je privukla pa`wu
pozori{ne javnosti, a po mi{qewu
svih kriti~ara progla{ena je za
najboqu u 2012. godini.
- Sam proces rada na woj bio je
specifi~an. Janeì~ je gledao
diplomsku predstavu moje klase,
êhovqev „Vi{wik”, i ona ga je in-
U „GALEBU” SA SVOJIM PROFESORIMA JASNOM \URIÎ] I BORISOM ISAKOVI]EM
je. Za 2012. godinu je to Filip
\uri} (pre wega Jovana Mi{kovi}
i Marko Savi} – vidi antrfile)
za ulogu Konstantina Gavrilovi~a
Trepqeva – Kostje u êhovqevom
komadu „Galeb” koji je u SNP-u
reìrao jedan od najpoznatijih
rediteqa sa ovih prostora, Slovenac Tomi Janeì~.
@iri u sastavu Jasna \uri~i},
glumica, Miroslav Miki Radowi}, teatrolog i Igor Buri},
pozori{ni kriti~ar „Dnevnika”,
bio je jednoglasnog mi{qewa da
ovo zna~ajno priznawe ide u prave
ruke.
Napomiwu}i da su svi dosada{wi dobitnici te nagrade (wih
17, a neki i dvostruki, poput Jasne
\uri~i} i Borisa Isakovi}a) „ostavili veliki trag” u toj ku}i, upravnik SNP-a Aleksandar Milosavqevi} istakao je da je to ve}
u~inio i Filip \uri}, „mladi
glumac, izuzetne energije, nadarenosti i sposobnosti” ulogom
Kostje Trepqeva.
I ~lan ìrija Radowi} nije
{tedeo komplimente na ra~un
Filipove igre („maestralno odigrao”), naglasiv{i da je ovo jedno
od najzna~ajnih gluma~kih priznawa, ne samo u na{oj zemqi ve} i
jateq” progla{ena je za najboqu na
presti`nom Internacionalnom
festivalu studentskih predstava
u Var{avi.
Kao profesionalni glumac debitovao je u predstavi „Miroslav”
po tekstu Slavomira Mroèka (u
originalu „Karel”) u reìji
Borisa Isakovi}a u Kulturnom
spirisala za ovu reìju. Bio je to
rad koji je po~eo kao gluma~ka radionica i trajao ~itavih 16 meseci. Nije se radilo ba{ svaki dan,
imali smo i pauzu izme|u radionica, ali kada smo radili,
probali smo po ~itav dan. Kona~an
oblik reìja je dobila tek dve-tri
nedeqe pred premijeru, s tim {to
ona i danas nije definitivna i gotova i svako izvo|ewe „Galeba” je
jedinstveno i razli~ito, obja{wava Filip \uri}.
Predstava je nesvakida{wa i
po tome {to u woj, sem osmoro studenata glume, igraju i svi wihovi
profesori (\uri~i}eva, Isakovi}, Dene{, Qe{evi}), a i sam rediteq Janeì~ je deo ansambla na
sceni.
- Nisam mogao da zamislim da to
zaista moè da se desi u pozori{tu. Da ti ne bude dosadno i da
voli{ ono {to radi{, a ne da zapada{ u neku profesionalnu rutinu. Nikada nisam voleo premijerna izvo|ewa... Pla{io sam ih se,
jer sam uvek imao ose}aj da se
wima ne{to „zavr{ava”. Ovo je
bio ne samo divan proces rada i sa
odu{evqewem smo svi dolazili na
svaku probu, ve} i danas sa nesmawenim entuzijazmom idemo na
svako ponovno izvo|ewe, jer se
proces rada na woj jo{ odvija i
stalno se de{ava ne{to novo,
mladala~ki je odu{evqen \uri}.
Povodom dobijawa zna~ajne nagrade za ulogu Kostje, koja je san i
izazov za svakog mladog glumca
(najzna~ajnija posle tuma~ewa
lika Hamleta), na{ sagovornik
kaè da zbog godina nije imao
sre}e da gleda Tomanovi}a u pozori{tu, ali je gledao wegove interpretacije na filmu i video zapise iz predstava.
- Pe|a Tomanovi} je bio ~ovek
koji nije dozvoqavao da postane
gluma~ki ukalupqen, nikada
klasi~an zanatlija, atipi~an u
napozitivnijem smislu, sa jakim i
izraènim umetni~kim nabojem
koji gledaoce i kolege nije mogao
da ostavi ravnodu{nim. To danas,
po mom skromnom mi{qewu, nedostaje na{em teatru, smatra
\uri}, dodaju}i da shvata da je
НАГРАДА „ПРЕДРАГ ПЕЂА ТОМАНОВИЋ”
Kragujev~ani pretpla}eni na priznawe
Nagrada „Predrag Pe|a Tomanovi}” koju dodequje istoimena Zadu`bina i ~iji su osniva~i roditeqi
Milena i Milorad Tomanovi}, uru~uje se svake godine 17. januara (od 1996. godine) na dan ro|ewa
„mladog, velikog glumca”. „Nagrada koja nosi ime
Predraga Tomanovi}a (1964 – 1993) ostaje trajno
posve}ena glumcima wegovog duha, wegove ose}ajnosti i zaigranosti, svim onim vrsnim igra~ima koji
}e, i u vremenima posle svih odsawanih snova, nastaviti zapo~eti (i wegov) pozori{ni san, san pred
stvarno{}u”, stoji u obrazloèwu ovog priznawa.
Svrha Zadu`bine je dodeqivawe nagrade za najboqu ulogu koju je u Srpskom narodnom pozori{tu
u Novom Sadu u prethodnoj kalendarskoj godini ostvario glumac ro|en posle 1964. godine. Odluku o
nagradi donosi tro~lani ìri. Nagrada „Predrag
Pe|a Tomanovi}” dodequje se i najboqem diplomi-
ranom studentu glume na
srpskom jeziku, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,
~iji prosek ocena ne moè
biti niì od devet.
Pre dve godine Kragujev~anka Jovana Mi{kovi},
PREDRAG PE\A
glumica SNP-a, dobila je
TOMANOVI]
ovo priznawe za uloge u
predstavama „Tajni dnevnik Virxinije Vulf” po motivima proze V. Vulf, u reìji Milene Pavlovi}
û~ilovi}, i „Uje`” Branislava Nu{i}a u reìji
Radoslava Milenkovi}a, a naredne godine laureat nagrade bio je wen kolega, tako|e glumac ro|eni
Kragujev~anin, Marko Savi} za ulogu Heruvima u
predstavi „Zojkin stan” Mihaila Bulgakova u
reìji Dejana Mija~a.
kriza, kao i da su komercijalne
stvari potrebne pozori{tu. „I
[ekspir je imao „konkurenciju” u
borbi me~ke koju rastrù psi, ali
danas se politika previ{e uvukla
u pozori{te, ne onako kako je to
poèqno, kao wena kritika, {to je
po meni svrha pozori{ta, ve} kao
neka wena prate}e forma koja joj
daje legitimitet, stoji uz wu, brani
je i opravdava, pri~a \uri}.
Po wemu, pozori{te mora da
ima dodira sa realno{}u i predstavqa sofcistiran i kriti~ki sudar sa wom.
- Sa jedne strane, imamo puku
estradu. Dana{wi mediji donose
veliku slavu i popularnost odre|enim glumcima koja im kasnije,
kao i rediteqima, za na{e uslove
donosi nadrealne honorare za
prireme i igrawe predstava. Sa
druge strane, postoje i takozvane
„alternativne” – ne samo {to je to
kao „alternativno” bezbroj puta
vi|eno i pre`vakano, potpuno banalne i isprazne predstave, koje
tako|e ne komuniciraju sa publikom, kaè Filip \uri}, ponoviv{i da ga je ba{ ovakav „Galeb”
zaista ohrabrio i odu-{evio.
„KG klan” u Novom Sadu
Ohrabrile su ga, ne samo wega
ve} ~itavu ekipu „Galeba”, i reakcije publike na svih devet
izvo|ewa na mati~noj sceni i gostovawu u Zagrebu.
- Reakcije publike su dobre.
Ve}ina dolazi sa jakim predube|ewem tipa „ba{ da vidimo
{ta oni tu imaju da nam pokaù u
trajawu od {est i po sati”, a kao
i posle svih Janeì~evih reìja
odlaze sa potpuno druga~ijim emocijama i pozitivnim nabojima.
Janeì~ ih je „kupio”, kao i nas
glumce, ocewuje Filip.
Na pitawe kako bi objasnio
fenomen da su ve} tri godine za
redom laureati ove nagrade Kragujev~ani, Slajini „|aci”, \uri} je
tako|e iskren:
- To je zaista fascinantno! Polako se u Novom Sadu formira „KG
klan”. U jednom trenutku na tamo{woj Akademiji nije bilo ni
jedne klase i godine na kojoj nije
bio neko iz Kragujevca. Novosa|ani su u {ali govorili da ih
„okupiramo”. Pre svega, to je
potvrda Slajinog velikog i
kvalitetnog rada, a kao veliki
lokalpatriota i ~ovek koji zaista
voli Kragujevac, smatram da qudi
odavde definitivno imaju veliki
potencijal. U neku ruku imamo i
specifi~an, osobeni {mek i ako
nam se posre}i da radimo ono
{to zaista volimo, rezultati ne
mogu da izostanu, tvrdi \uri}.
On trenutno u planu ima snimawe dva filma, od kojih je jedan
autorski projekat Kragujev~anina
Marka \or|evi}a.
- U wemu bi igrali Ivana
Vukovi} i ja. Uvek se tako poklapalo, jo{ kada smo kao deca bili
kod Slaje u Domu omladine. Gde je
ona, tu sam i ja i obrnuto. I u
„Galebu” ona igra veliku i zapaènu ulogu Ma{e. U SNP-u nas
ve} 15. febrauara, ~eka po~etak
rada na novoj predstavi u kojoj
oboje igramo, „otkriva” on.
Ne krije da bi u karijeri voleo
da se bavi i profesorskim radom
„zbog ~istih i plemenitih du{a”,
mladih qudi koji dolaze da upi{u
glumu, ali i da ima èqu i da ga
wegovi Kragujev~ani vide na gostovawu „Galeba” u rodnom gradu.
Voleli bi to i Kragujev~ani, a za
sada najbliè gde se moè pogledati Janeì~eva ~udesna reìja i
\u-ri}eva maestralna uloga je
BITEF, na kojem je weno u~e{}e
ve} najavqeno.
Zoran MI[I]
www.kragujevacke.rs
Успешни
STUDENTI GRAFI^KOG DIZAJNA FILUMA
Tvorci kragujeva~ke {kole p
Na tri posledwe izlo`be u Novom Sadu
u okviru Sterijinog pozorja, a to je
najpresti`nija izlo`ba pozori{nog plakata u
Srbiji, studenti FILUMA „zauzimali” su ~ak
tre}inu izlo`benog prostora, pa su ugledni
kriti~ari po~eli da govore da pored
„beogradskog” i „novosadskog” plakata, postoji i
tre}i – „kragujeva~ki”. To je, me|utim, samo
deo uspeha i priznawa koje posledwih godina
dobijaju mladi dizajneri iz Kragujevca
Пише: Виолета Глишић
deja, kreativnost, talenat - sve to i jo{ mnogo
vi{e potrebno je da se
napravi dobar plakat.
On svojom pojavom treba da objasni sve. Bilo
da je na wemu slika ili
tekst, svako ko ga pogleda mora da
razume {ta bi on trebalo da predstavqa. Ali iza hartije veli~ine
50 puta 70, stoji mnogo napornog
rada. Prvo treba smisliti dobru
ideju, a onda je i realizovati. Pokazalo se da taj put nije ba{ jednostavan, ali ima i onih koji wime
uspe{no hodaju. To su studenti
grafi~kog dizajna na Filolo{ko
umetni~kom fakultetu u Kragujevcu. Ve} deset godina oni dostojno predstavqaju svoj fakultet na
dràvnim i me|unarodnim takmi~ewima, osvajaju}i nagrade. Iako
И
POSVE]ENOST SVAKOM STUDENTU:
PROFESOR SLOBODAN [TETI]
rade u te{kim uslovima, jer Filum jo{ uvek nema svoje prostorije, ve} se nastava vr{i na drugim fakultetima, izgleda da to ne
uti~e na ove mlade qude.
Jedan od osnova za ovakve rezultate svakako je dobra selekcija. Na
ovaj smer se prima samo dvanaest
studenata, koji prolaze detaqan ~etvorodnevni prijemni ispit. Na
wemu se ocewuju sposobnosti i
sklonosti kandidata, kao i talenat
za crtawe i slikawe. Postoji mnogo talentovanih u~enika, ali samo
najboqi dobijaju {ansu da se na|u
u ovoj grupi. Oni su na neki na~in
privilegovani jer, za razliku od ostalih fakulteta, na kojima jedan
smer poha|a i preko stotinu studenata, ovakav tip rada podsti~e
individualnost. I upravo u tome,
prema Slobodanu [teti}u, profesoru na predmetu Plakat, leì uspeh wegovih studenata.
Rad u prijateqskoj
atmsferi
- Kada imate grupu od dvanaest
qudi, svakome moète da posvetite dosta vremena. Mi znamo sve wihove kvalitete, ali i mane i probleme, i nastojimo da im olak{amo rad koliko je to mogu}e. Na osnovu plana i programa oni dobijaju najrazli~itije teme sa kojima
}e susretati u praksi. To su festivali, izlo`be, komporativni
marketing i svi se pona{amo kao
da je re~ o pravoj ponudi. Radi se
u prijateqskoj atmosferi i to postaje lepa igra gde studenti zami-
{qaju da su ih angaòvale velike
firme. Na{ osnovni ciq je da ih
spremimo za trì{te, da odmah po
zavr{etku studija budu spremni za
posao. Zato moraju biti upoznati
sa novim tehni~kim i tehnolo{kim dostignu}ima vezanim za
{tampu i ra~unare.
Predmet plakat se predaje tre}oj i ~etvrtoj godini, a oni tokom
{kolovawa dobijaju {esnaest tema
koje treba da predstave plakatom.
Studenti se prvo upoznaju sa zadatkom i tematikom, koja se obra|uje
te nedeqe, a onda se prelazi na realizaciju. Ono ~ime su na predmetu najponosniji je pozori{ni plakat, kojim u~estvuju na mnogim
takmi~ewima. Student Nemawa
Blagojevi} obja{wava da imaju
slobodu prilikom izbora teme,
ali da je obaveza da prvo pogledaju predstavu ili pro~itaju delo za
koje èle da naprave plakat.
MINA MARKOVI] – „LAVIRINT” SVETSKO BIJENALE STUDENTSKIH PLAKATA, NOVI SAD I PLAKAT ZA XEZ FESTIVAL
ih {aqu u dogovoru sa profesorom, ali ponekad se rade i dodatni. Takmi~ewa mogu imati slobodnu ili zadatu temu, a konkurs se
raspisuje {est meseci ranije.
Princip je takav da nema javnog
STUDENTI – VE] POTVR\ENI DIZAJNERI:
NEMAWA BLAGOJEVI] I MINA MARKOVI]
- To je neophodno da bismo shvatili o ~emu se u delu radi i na koji na~in je tema predstavqena,
klasi~no ili moderno. Kada izaberemo temu, prvo radimo skice na
papiru. Potom dolazi istraìva~ki deo, traìmo na internetu
ne{to vezano za tu oblast, pogledamo kako su drugi to idejno re{ili, i odlu~imo se za tehniku kojom
}emo da radimo plakat. Sa takvom
idejom odlazimo kod profesora i
ako je sve u redu, unosimo crteè
u kompjuter i po~iwemo da radimo.
Na kraju ovog procesa, kako obja{wava Nina Markovi}, tako|e
student grafi~kog dizajna, dobijaju potpuno razli~ite plakate, kako idejno, tako i u smislu tehnike kojom je plakat ura|en.
- Pogodilo se da smo u ovoj grupi svi razli~iti. Najva`niji uslov koji plakat mora da zadovoqi
je da to bude tvoja originalana ideja i rad, a kako }e on na kraju izgledati uglavnom zavisi od individualnih karaktera, na~ina razmi{qawa ili tuma~ewa, jer neko
stvari vidi jednostavno, a neko
komplikovano. Razlikuje se i vreme koje nam je potrebno da uradimo plakat, a to najvi{e zavisi od
same teme, da li je ona mawe ili
vi{e zanimqiva. Mi se trudimo da
i ove druge uradimo najboqe {to
moèmo, jer ne}emo ni u ìvotu
raditi samo stvari koje su lake i
zanimqive.
Kada ovi {kolski plakati odgovaraju temi takmi~ewa, studenti
nastupa, ve} se radovi {aqu, naj~e{}e ~etiri po kategoriji, a onda ìri odlu~uje o pobedniku.
Studenti su u~estvovali na trijenalu pozori{nog plakata u Sofiji, Majskoj izlo`bi u Beogradu,
Svetskom bijenalu plakata u Mo-
skvi i mnogim drugim, ali su, kako isti~e profesor [teti}, najponosniji svojim uspehom na Sterijinom pozorju.
Srbija lo{e „trì{te”
- To je najve}a izlo`ba pozori{nog plakata u Srbiji, na kojoj mi
tradicionalno imamo dosta uspeha. Na posledwe tri izlo`be osvajali smo nagrade i ~ak jedna tre}ina plakata bude iz Kragujevca.
Zbog na{ih uspeha su novosadski
profesori i kriti~ari primewene umetnosti istakli da sada pored „beogradskog“ i „novosadskog“
moèmo da uvedemo i izraz „kragujeva~ki“ plakat. Takav kompliment je za nas izuzetna ~ast.
Pored takmi~ewa i izlo`bi
studenti u~estvuju i na konkursima velikih kompanija, pa su tako
osvojili drugu nagradu firme „Hugo Bos“, za najboqi logotip, kao i
nagradu na izlo`bi „Servantes“.
Nagrade uglavnom nisu nov~ane,
ali za wih su od novca va`nija
priznawa.
Me|utim, i pored toliko uspeha, pitawe je kako }e se u ìvotu
sna}i ovi mladi qudi, a naro~ito
u Srbiji. Oni su se opredelili za
grafi~ki dizajn i to je wihov ìvot, ali profesore najvi{e brine
mogu}nost da posle {kolovawa
prona|u posao. Jer oni najboqe
znaju koliko su truda uloìli u
svoje radove. Trì{te Srbije nema mnogo poslova za dizajnere i zato mnogi od wih prièqkuju odlazak u inostranstvo, gde se ova profesija mnogo vi{e ceni. Jedan od
takvih je i biv{i student Filuma
Marko Milo{evi}. Iako je studirao grafi~ki dizajn, u Italiji se
bavi industrijskim dizajnom. Uspe{no dizajnira satove koje nose
Novak \okovi}, Denis Rodman, a
sve u zavisnosti od marke automobila koju voze. Profesor [teti}
smatra da je najva`nije da oni imaju „zanat u rukama“, {to im omogu}ava da samostalno odlu~uju o
svojoj sudbini.
Filolo{ko umetni~ki fakultet sada sprovodi akciju kupovine 13 novih ra~unara, koji su studentima neophodni u radu, a u planu je i pro{irewe smera. Naime
umesto dosada{we grupe od dvanaest, planira se upis dve grupe po
9 studenata. Jedna }e biti klasi~ni grafi~ki dizajn, a druga grafika i oprema kwige. To }e omogu}iti profesorima da im se jo{
vi{e posvete, a studentima da
steknu nova znawa i otvore boqe
mogu}nosti.
NEMAWA BLAGOJEVI], PLAKAT ZA XEZ FESTIVAL I NA TEMU „STOP PEDOFILIJI”
www.kragujevacke.rs
Успешни
15
USPEH UÊNIKA PRVE KRAGUJEVA^KE GIMNAZIJE
lakata
Gimnazijalci najboqi
lingvisti u Srbiji
PLAKAT JELENE LUÎ] ZA SVETSKI DAN VODE
DEO POBEDNI^KE EKIPE SA PROFESOROM BADJUKOM
grafikoni, tako da su uspelida poveù jezik,
kiwe”, Jasminu, Mariju, Ninu i Saru, koje su
umetnost i nauku.
se odli~no uklopile u rad i ve} za prvo takPritom je va`no znati da se sredwomi~ewe doprinele svojim tekstom o Vuku Ka{kolski program uglavnom bazira na kwiraxi}u.
èvnosti, a malobrojne lekcije iz lingvi- Kada nas je profesor Mario pozvao da ustike u~e samo u prvom razredu.
One se
~estvujemo na takmi~ewu, mi smo u {koli obpredaju iz uxbenika za fakultet, koji je dera|ivali Vuka Karaxi}a. Tako smo dobile ici teàk i nezanimqiv, pa je na profesodeju da napravimo rad o wemu i wegovom zaada u ne~emu pobedite, to zna~i da
rima da se potrude i lekcije pribliè svalagawu za reformaciju srpskog jezika. Bila
ste boqi od drugih, a kada pri tom
kodnevnom ìvotu. Jer to je
nam je zanimqiva wegova
pobedite i one koju su za tu oblast
i osnovni ciq ovog takmiborba za }irilicu i uop{te
specijalizovani, onda ste stvar~ewa, da se ste~ena znawa o
koliku je promenu napravio
no najboqi. Upravo to je po{lo za
srpskom jeziku i kulturi
u na{em jeziku. Tako smo
rukom u~enicima Prve kragujeprimene na aktuelne teme.
èlele da ovim radom prova~ke gimnazije, okupqenim u
A upravo takve teme su
slavimo taj wegov uspeh.
lingvisti~koj sekciji. Mala odabrana grupa
gimnazijalci i obra|ivaIstraìvale smo mesec da|aka, predvo|ena profesorima Mirjanom Arli. Od grafita i àrgona
na na internetu, ~itale odnaut i Mariom Badjukom, osvojila je prvo meKragujevca, do modnih terlomke wegovih dela i kwisto na republi~kom takmi~ewu iz lingvimina, porekla svojih imena
ge koje su drugi autori pistike. Uspeh je tim ve}i, jer sekcija postoji
ili naziva firmi i prodavsali o wemu. Na kraju je to
tek od septembra pro{le godine.
nica. Otkrili su tako, da su
bilo dovoqno da zauzmemo
Posle nekoliko godina pauze u radu, dvoimena radwi uglavnom ispiprvo mesto.
je profesora je do{lo na ideju da okupi tasana latinicom, a da vlasProfesori Arnaut i Balentovane |ake. Sekcija se bavi prou~avawem
nik i ne zna {ta ta re~ znadjuk kaù da je veoma bitna
savremenog kwièvnog i govornog jezika, a |a~i, ali mu je zvu~ala moderdobra komunikacija i atci se podsti~u da kreativno prou~avaju svoj
no. Zanimqive radove su imosfera koja postoji izjezik. U radu u~estvuju |aci svih razreda, ali
male Nina Vrani}, koja se
me|u wih i u~enika. To je
i talentovani osmaci, u~enici oglednog obavila gre{kama u prevo- PRVA GIMNAZIJA
sekcija kojoj su svi samodeqewa. Sa wima ova grupa broji 25 |aka, kodima filmova i serija, kao POTVRDILA RENOME:
stalno pristupili, tako da
ji su se u grupama pripremali za takmi~ewe.
i Sara Milojevi} i Neda PROFESOR MARIO BADJUK
nema morawa, svi èle da se
Sistem je takav da sve {kole u Srbiji imaju
Gli{ovi}, koje su „traìle“
bave jezikom i zato su presamo 45 dana da osmisle i sprovedu svoje igre{ke na dru{tvenim mreàma. Ideja je,kazadovoqni radom ovih u~enika.
deje. Svi objediweni radovi i propratno più,lako nastala, jer svi koriste Fejsbuk i
- Ova nagrada je u potpunosti wihova. Ulosmo {aqu se do 15. novembra, a onda peto~laTviter, a one su èlele da provere da li greìli su maksimalan napor i ispo{tovali
ni ìri, koji ~ine profesori Filolo{kog
{ke nastaju zbog brzine pisawa ili zaista posve ono {to smo se na ~asovima dogovorili.
fakulteta u Beogradu, odlu~uju o najboqistoje.
Ja moram da istaknem da je Prva gimnazija
ma.
- Sprovele smo anketu me|u na{im vr{wajo{ jednom potvrdila svoj renome i pokazacima u koju su bila ukqu~ena tri odeqewa
la da je jedna od najboqih {kola u Srbiji. OSte~ena znawa na aktuelne teme
prirodnog, jezi~kog i specijalno matemati~vaj uspeh je jo{ zna~ajniji jer je godinama prProfesor Mario Badjuk kaè da nije bikog smera. Pitawa su se odnosila na gre{ke
vo mesto osvajala Filolo{ka gimnazija iz Belo te{ko |ake pripremiti za ovo takmi~ewe,
koje smo mi prona{le na dru{tvenim mreograda, u kojoj postoji kao poseban predmet
jer su oni talentovani, kreativni i sami su
àma, a pokazalo se da najmawe gre{e u~eUvod u op{tu lingvistiku. Mi smo taj niz
birali teme koje su im lake i zabavne.
nici specijalno - matemati~kog odeqewa. Mi
prekinuli i bili apsolutni pobednici, jer
- Radovi mogu biti individualni ili kosmo rezultate objasnili na 20 strana, procensmo metodama i tehnikama u radovima doprilektivni i iskqu~ivo su
tualno izrazili i ubacili
neli razvoju srpskog jezika, dodaje profesor
bazirani na usavr{avawu
slike i grafikone, tako da
Badjuk.
i razvijawu jezika i jezi~ke
mislim da je bilo zaniZa svoj rad sekcija je dobila priznawe i
kulture. Teme nisu ogranimqivo, obja{wava Sara MiFilolo{ko i umetni~kog fakulteta u Beogra~ene, uglavnom ih biraju
lojevi}.
du, koji im je uru~io nagrade, a interesovasami u~enici, a mi kao proIako su istraìvale viwe je pokazao i fakultet u Kragujevcu, koji
fesori smo tu da im pomog{e od dve nedeqe i rad pi}e organizovati sve~anost povodom uspeha
nemo oko literature i tehsale isto toliko, kaù da im
gimnazijalaca.
nike izrade, jer postoje prani{ta nije bilo te{ko, ve}
[to se ti~e daqeg rada lingvisti~ke sekvila po kojima rad mora
zabavno i interesantno. Vecije, planira se organizovawe lingvisti~biti ura|en, kao i forma u
oma su ponosne na svoj uske ve~eri, na kojoj }e biti predstavqeni takkojoj se on predaje. Mi im upeh, naro~ito jer su tek prmi~arski radovi. Tada }e u~enici prvi put
kazujemo na delove kojima
va godina, a nastavi}e da ujavno predstaviti svoje teme i omogu}iti zatreba posvetiti vi{e pa~estvuju u radu lingvisti~interesovanima da razre{e neke nedoumice
`we, ali u~enici sve radoke sekcije i u narednim govezane za srpski jezik. Tako|e, u planu je druve rade sami. Oni su se mnodinama.
èwe sa poznatim piscima i uspostavqawe
go potrudili, imali su zasaradwe sa lingvisti~kim sekcijama drugih
Priprema za novo
nimqive i aktuelne teme.
{kola. Za to vreme u~enici se ve} vredno
takmi~ewe
Svi radovi su bili i dobro- TRA@ILI JEZI^KE GRE[KE
pripremaju za takmi~ewe slede}e godine, na
ilustrovani, nije samo su- NA DRU[TVENIM MRE@AMA:
kome èle da ponove ovogodi{wi plasman.
Svi ~lanovi sekcije povoparan tekst, ve} i slike, UÊNICA SARA MILOJEVI]
Violeta GLI[I]
sebno isti~u ~etiri „osma-
Lingvisti~ka sekcija Prve
gimnazije pobedila na republi~kom takmi~ewu, ostaviv{i iza sebe i Filolo{ku
gimnaziju iz Beograda
К
ANA \OKI] – PLAKAT ZA SAJAM KWIGA
MARIJA GAJEVI] – STOP NASIQU
PROTIV @IVOTIWA
Открића
www.kragujevacke.rs
PRO[LOST SKRIVENA U GEOPLASTICI TERENA I VODOTOKOVIMA
Zaboravqena vodena blaga
Pasionirani istraìva~ pro{losti grada
Milovan Lukovi} rekonstruisao je tok davno zaboravqenog potoka koji je tekao od
[umarica i Va{ari{ta kroz sam centar
grada. Radi lak{e indetifikacije wegovog
toka nazvao ga je „Zelengorski potok” jer je
prolazio ba{ ispod ovog danas poznatog
hotela. Lukovi} ve} vi{e od dve decenije
prou~ava na terenu vodotokove na
uèm podru~ju grada i do danas je
evidentirao veliki broj zaboravqenih
izvora, izdana i ~esama
Пише Зоран Мишић
videti bare i staja}e vode.
On tvrdi da se u slu~aju
izvora „Zelengorskog potodavno postoji fama da
ka ” moè re}i da ga u klaKra gu je vac od vaj ka da
si~nom smislu nema, ve}
kuburi sa vodom, pre
da je wegovo izvori{te ~isvega onom zdravom, ~inilo vi{e mawih povrstom, pija}om. Sude}i
{inskih izdana podzempo istraìvawima nanih voda. Neke od tih izda{eg sugra|anina Milona Lukovi} je locirao kod
vana Lukovi}a, i nije ba{ tako ili
Muzeja 21. oktobar, starog
makar tako nije bilo u daqoj, a ni
trkali{ta Mihajlovac (dabliòj pro{losti. Rade}i na nona{we Va{ari{te), stavoj kwizi (koja je jo{ u rukopisu)
rog stre li {ta – Gor wi
„Vodeni tokovi na podru~ju KraguPANORAMA TRGA „KOD FONTANE” KADA JE CENTAR GRADA BIO VELIKA MO^VARA
park i iznad dvori{ta Tehjevca” u posebnom poglavqu „Zaboni~ke {kole.
ravqeni Zelengorski potok” Luko- Sve do sredine provi} je izneo rezultate svojih isgujev~anima kao „Paligori}a ìlice Radoja Domanovi}a, pa uli{log veka, pa i kasnije, ovi izdatraìvawa i terenskih prou~ava bara”. Izdan ove podzemne vode
cama Vojvode Mi{i}a i Nu{i}eni su se mogli videti u zemqivawa da kroz centar Kragujevca tenestao je nakon rekonstrukcije
vom, do Nemawine, potom Kara|or{nim udubqewima u obliku bara,
~e jedan, ve} odavno zaboravqeni
Kara|or|eve ulice i izgradwe ko|evom i Cara Lazara, do sada{we
koje takore}i nisu ni presu{ivapotok – po wemu „Zelengorski”.
lektora za ki{nu kanalizaciju.
Branka Radi~evi}a, sve do hotela
le, podse}a Lukovi}.
Prvi put negde 1949/50. Godine,
Me|utim, po Lukovi}evim istra„Zelengora”. Od „Zelengore” blago
Pored ovih na bo~nim stranama
kada su vr{eni gra|evinski radoìvawima, oko kafane „Paligoskre}u}i u pravcu „Pionira” we„Zelegorskog potoka”, u davnoj
vi i iskopavawa na lokaciji oko
ri}” vrlo ~esto iz podzemnih izgov tok je i{ao ispod Ulice 27.
pro{losti u dubokoj stoletnoj {udana{we „Zelengore” (nekada{weg
dana dan-danas nadire bistra izmarta pored zgrade Suda i hotela
mi bili su i drugi izdani koji su
„Gu{i}a”) posle mnogo vekova ovaj
danska voda.
„Dubrovnika”, gde se spajao sa Ala„hranili” potok. Jedan od mnogih
potok je ponovo „ugledao svetlost
Tok „Zelengorskog potoka” zadrjbegovim potokom.
nalazio se u blizini kafane „Padana”.
ào je vekovima isti pravac. Od
- Ova dva potoka ~esto su plaviligori}”, poznat me|u starim Kra- Profesor Dragan M. Petrovi},
dana{we Prve tehni~ke, preko ula srpsko, ali i tursko naseqe i makoji je u to vreme
hale u dana{em centru grada. Zbog
pisao o vodotokotoga su Turci „Zelengorski” reguvi ma Kra gu jev ca,
lisali i „uzemqili”, a Alajbegov
pogre{no je ocenio
skrenuli da se uliva na desnoj obada je re~ o nekadali Lepenice, obja{wava Lukovi}.
{wem Alajbegovom
U odeqku kwige posve}ene davili kasnije Erdono zaboravqenom kragujeva~kom
glij skom poto ku.
potoku Lukovi} je poseban deo
Zbog lak{e identiteksta posvetio zdawu u dana{woj
fikacije i lociraUlici Lole Ribara broj 19 – gde se
wa wegovog toka, kapo wemu nalazio han podignut
da je u blizini da1837. godine. îwenica da je taj ona{weg hotela probjekat bio podignut za ovu namenu
na|en zagat (preppotkrepquje wegovu tezu o „Zelenleti od pru}a, male
gorskom potoku” jer je zgrada pored
brane – pojilo za
13 soba za preno}i{te, du}ana u
stoku) na wemu, naprizemqu, magaza za robu i {tala,
zvao sam ga „Zelenimala na placu na kojem je podiggorski potok” i na
nuta i otkriveni zagat na kojem se
taj na~in sam popojila stoka trgovaca koji su u
stao wegov kum, u
Kragujevac dolazili i u hanu odse{ali kaè Lukovi}.
dali. U tu svrhu na{ sagovornik je
Ime ovog potoka
prona{ao i originalni dokument
odavno je zaboraiz 1846. godine „Spisak dràvnih
vqeno jer je po Lukonepokretnosti” kao i kopije plavi}evim istraìvana zgrade i placa na kojem je podigwima on jo{ odavno,
nuta, a koji je danas dosta mawa jer
za vreme Turaka, bio
je kasnije vi{e puta deqena radi
„uzemqen”, reguliprodaje i deobe porodi~nog nasan i zatrpan. Zbog KARTA KRAGUJEVAÎH IZVORA
sledstva.
toga ga niko i ne
pamti, ~ak ni iz nekih „pri~a i
predawa”, a wegovo prvobitno ime
ЖИВОТНО-РАДНА ПРИЧА
zauvek je nestalo u prohujalim vreМИЛОВАНА ЛУКОВИЋА
menima.
O
Izvori{ta u [umaricama
i parku
Tragovi o postojawu ovog potoka, ~iji tok i danas „ide” ispod
gradskih ulica i zgrada, otkrivani su slu~ajno i parcijalno prilikom gra|evinskih radova, kao
pomenutog kod „Zelengore”, ali i
izgradwe „Pionira”, zgrade „Spin”
u Kara|or|evoj ili otkrivawem
arheolo{kog nalazi{ta kod Socijalnog.
Lukovi} je bio ne samo wegov
„kum”, ve} je i rekonstruisao tok
od izvori{ta kod Muzeja u [umaricama i naseqa Va{ari{te (nekada{wi Mihajlovac), pored Ma{inskog fakulteta, Tehni~ke {kole, gde se i sada veoma ~esto mogu
O{tro oko i
nerazdvojna ki~ica
Milovan Lukovi} ro|en je 20. januara 1936.
godine u gruànskom selu Toponica. Slikarstvom se aktivno bavi od 1949. godine. Danas je penzioner, a kaè da je imao dva zanimawa, bio je ekonomista u logistici „Zastave”, a po{to je svaki zanat zlatan - zavr{io je bravarski.
Wegova najve}a pasija je likovna umetnost
i uspe{no se bavi slikarstvom, vajarstvom, UMETNIK MILOVAN LUKOVI] PORED SVOJE
modelarstvom, maketarstvom... [iroj javno- REKONSTRUKCIJE KOMPLEKSA MILO[EVOG DVORA
sti postao je poznat kada je promovisao svo- PO DOKUMENTIMA IZ 1860.GODINE
je radove poput makete [anca Kragujevac i
turskog kupatila hamam koji su bili izloèni u muze- mao je vi{e samostalnih izlo`bi, mahom kod nas i grupju u [umaricama.
nih u Ma|arskoj, Solunu, Kaleni}u, Beogradu, Gorwem
Autor je kwige „Vekovi u korenima postawa”. ^lan Milanovcu, [apcu, Ra~i, Bor~u, Brzanu i, naravno, Kraje Udruèwa likovnih umetnika Kragujevca – LUK. I- gujevcu.
Podzemni vodotokovi poput „Zelengorskog” i Alajbegov na desnoj
strani Lepenice, u pravcu turskog
naseqa Kragujef~a prema muslimanskoj mahali „âne xamije” i
karavan seraja kod „Dubrovnika” i
stare Po{te, gde se nalazilo tursko kupatilo hamam koje su „hranile” vode ova dva potoka, Lukovi} je
u potpunosti rekonstruisao i napravio maketu ovog objekta (vidi
sliku).
Milovan Lukovi} prou~ava ovu
oblast pune dve decenije. Na nes-
BUNAR NA TOKU ZABORAVQENOG
POTOKA U KARA\OR\EVOJ ULICI
vakida{wi na~in preko vodotokova i geoplastike terena on tuma~i pro{lost na{eg grada.
Zaboravqeni potoci i bare
- Gledamo, a ne vidimo, ne znamo i ne prepoznajemo. A tragovi su
svuda oko nas, skriveni, obja{wava on, dodaju}i da mu je ovakav na~in prou~avawa ove materije sinuo pre dvadesetak godina dok je satima posmatrao panoramu i pejzaè Kragujevca i okolnih brda sa
svoje zgrade pored Mesne zajednice „Bubaw”. Nije mu bilo te{ko da
gde god se ne{to kopa i gradi dane
provodi na terenu sa radnicima i
gra|evinarima, ulazi u rupe, lagume, kanalizacije... Sate i sate
proveo je razgovaraju}i sa starijim Kragujev~anima „crpu}i” iz
wihovih se}awa dragocene podatke za oblast koju istraùje, trude}i se da ih zauvek otrgne od zaborava.
On ~ak preko vode i vodotokova
obja{wava i sam koren imena grada.
www.kragujevacke.rs
Открића
17
ali tako|e povelike, Bara MustaКРАГУЈЕВАЦ – ЗАЛИВ У ПАНОНСКОМ МОРУ
fe bega i danas poznata pod istim
imenom – Lekina. Nomadska (gro{ni~ka) bara nalazi se na terenima gde su odvajkada bili sto~arski katuni za ispa{u stoke, a kaKragujevac je po Lukovi}evim istraìvawima u vreme Panonskog mora
snije je jedan od turskih aga sa nebio zaliv, kao {to su u okolini jo{ postojali i Velikomoravski zaliv,
kog ratnog pohoda doveo devet poGruànski zaliv (brdo iznad dana{we kni}anske crkve bilo je ostrvo),
rodica ratnih zarobqenika – roJu`nomoravski zaliv. Oticawem Panonskog mora na tim mestima nasbova i tu ih naselio da ~uvaju wetaju velike mo~vare.
gova stada.
Iz priloène karte Kragujeva~ki zaliv ra|en je po izohipsama koCocina bara nalazila se kod saje ozna~avaju nadmorsku visnu od 200 metara. Duìna zaliva u Panonda{weg u{}a Bresni~kog potoka u
skom moru, od sela Golo~ela pa sve do Bato~ine, iznosila je 25 kiloLepenicu. Alajbegova bara – kod
metara. [irina na ulazu kod Straèvice bila je 2,5 kilometara, a dustarog, prvog srpskog naseqa u Lebina u centru Kragujevca kod Krsta pri sada{woj nadmorskoj visini
penici van turske palanke. Rodina
iznosila je 78 metara. U Kragujeva~kom zalivu postojala su dva ostrva kod sela Nik{i}. Posle povla~ewa vode Panonskog mora, pa jezebara – ime samo kazuje, iznad danara (sredinom pliocena), prvi put se ukazuje kopno.
{weg Bubwa, a Bubaw bara vi{e daOticawem voda Pana{weg jezera. ]eriKARTA KRAGUJEVA^KOG ZALIVA U PANONSKOM MORU
nonskog jezera, na damova bara bila je kod
na {woj te ri to ri ji
prvog u{}a Su{i~grada Kragujevca ostakog u Alajbegov pola je velika mo~vara.
tok. Ciganska bara
U to vreme Lepenica
u blizini izvora
je prakti~no tekla od
Cigan~ica u danajedne do druge bare,
{woj Bresnici. Sumaweg ili ve}eg jezer{i~ka bara u bliziceta. U wih se ulivani nekada{weg Grula i iz wih oticala.
jinog izvora – danas
Weno korito bilo je
Grujine ~esme. Pakrivudavo, prepuno
ligori}a bara na umawih ili ve}ih ruglu Ulica Vojvode
kavaca, sprudova, re~Putnika i Mi{i}a
nih ostrva i napu{te(gde i danas ìteqinih – presu{enih ruma zgrada na toj lokakavaca.
ciji plave podrumi),
Profesor Dragan
a Cvetkova bara na
M. Petrovi}, koji je
Cvetkovini u nasequ
pedesetih godina piVi{wik, kod spomesao o kragujeva~kim
nika Slova~kim povodotokovima, ostabuwenicima.
vio je slede}u zabeleBARE NA TERITORIJI GRADA
Lukovi} je evi{ku: „Nekada je ova
dentirao i isto toravan bila stalno pod
liko izvora i izdavodom i prekrivena
Povla~ewem Panonskog mora i
Posebnu oblast wegovog prou~ana (vidi 3. antrfi{evarom, pa se po mojezera (vidi 2. antrfile), u kojem
vawa predstavqaju i vodenice pole) pija}e vode na
~vari i ~amcima ije Kragujevac bio zaliv, nastala je
to~are kojih je u Kragujevcu bilo
teritoriji Kragu{lo”.
ogromna mo~vara (blago klisuravi{e, poput vodenice Mustafe
jevca. Bubaw, Ciganstog oblika) bogato naseqena barbega (koji je sagradio u gradu i i~ica iznad Lekine
skim biqnim i ìvotiwskim svestoimenu xamiju), a bio je, kako Lubare, Andre babe, baSlovacima, ali je po
tom.
kovi} kaè, sin poznatog Bali be{to va na ko ji je
mi{qewu na{eg sa- To je bio raj za ptice, posebno
ga, sada junaka omiqene televisnabdevao Kragujevgovornika diskutabrojne kraguje koji su svijali gnezijske serije vaskolikog srpskog
~ane sveìm povrbilna wegova ispravzda na wenim obalama u podno`ju
gledala{tva.
}em, i danas „ìnost vode za pi}e
okolnih planina. Wihovi kliktaSamo na uèm podru~ju grada
vim” i kaptiranim
zbog obli`wih diji ~uli su se u ona davna vremena
Lukovi} je otkrio, i precizno ucru {ahti u garaì
vqih deponija. U Tekilometrima naokolo i o~igledno
tao ({to mu odli~no ide od ruke)
broj ~etiri u vojferi~u postoji i
su bili, kada nije bilo drugih ori~ak 13 velikih gradskih bara. Ponom nasequ kod SiTurski izvor na kojentira, pomo} pri orijentisawu
~ev{i od one Velike, koja je nastaren~eta. Izvor Hajjem su, kako samo ime
drevnim putnicima i wihovim
la na prvobitnom koritu Lepenidu~ica kod Iline vode, gde su se za
planirali napade na turske karakaè, Turci u davna vremena orgakaravanima.
ce i ~ijim se kasnijim povla~wem
vreme Turaka okupqali hajduci i
vane iz pravca Jagodine i Bato~inizovali svoj provod u prirodi.
Zatim je Lukovi} pre{ao na
i isu{ivawem nastale dve mawe,
ne, dobio je, kako legenda kaè, po
Lukovi} evidentira i dva izdaprou~avawe reka (na uèni – haramba{i hajdu~ke druì{nija izdana kod Cvetkovine izèm gradskom podru~ju)
ne kojoj su Turci pogubili muà i
nad spomenika Slovacima, kod nakao {to su: Lepenica,
sina i ona im se zbog toga sa svoseqa Erdoglija u pravcu Bagrema@draqica, Dra~ka, Grojom druìnom svetila.
ra i Stare Kolonije.
{ni~ka i Petrova~ka reVesin izvor naka.
lazio se na Pivar- Reka je ona vrsta vodeskom brdu i voda iz
nog toka koji nikada, ~ak
wega je tekla niz ui u vreme najve}ih su{a
licu Vojvode Stene presahne, {to se potope ka silosu i rancima i izvorima de{ava,
ìrnom koloseku,
kaè od nabrajaju}i broIlina voda bila je
jne potoke (pored ve} pou samom nasequ koznatih poput Erdoglijje je po woj dobilo
skog – nekada Alajbegovog,
ime, a na ~ijem je
Su{i~kog, Bresni~kog) za
izvori{tu poznata
koje ve}ina Kragujev~ana
~esma koju je Minije ni ~ula: Risti}ki
lo{ obnovio tokom
potok, Milenkovac, Zmasvoje druge vladajevac, Babu{inac, Ambavine 1859. godirin, Divostinski, Stane.
novqanski potok... I zabPOVR[INSKE VODE IZNAD STADIONA
Bukvica u Bres- U [UMARICAMA
oravqeni – „Zelengorni
ci
do
bi
la
je
ime
LUKOVI]EVA REKONSTRUKCIJA TOKA ZABORAVQENOG „ZELENGORSKOG” POTOKA
ski”.
po jednom predawu
o stoletnoj bukvi
iznad izvori{ta,
КАКО СВЕ ИЗВИРЕ ВОДА
a po drugom po bukovoj kladi koja je
kao lula bila ukopana u sam izvor.
Postoji jo{ i izIzdan je mesto gde podzemna voda izbija na povr{inu zemqe. U kre~wa~vor na Teferi~u,
kim predelima, povr{inska, atmosferska voda propada kroz propustqiv
koga je opisivao i
sloj zemqe a zaustavqa se u podzemnim pukotinama i pe}inama iznad
po zna ti kra gu je nepropustqivog sloja. Odtle malim podzemnim kanalima kroz pukova~ki geograf protine stena pojavquje se na povr{ini zemqe kao izdanska voda.
fe sor @i va din
Voda na izdanu nije teku}a, ne oti~e ve} miruje u povr{inskom uduStepanovi}, Grubqewu. Voda se na izdanu ne to~i, ve} zahvata {akom ili posudama. U
jin izvor koji je
pro{losti, na uèm podru~ju grada u vreme postojawa Lepeni~ke modobio ime po poz- ULAZ UOBJEKAT U LOLE RIBARA BR. 19, KOJI JE
~vare bilo je vi{e izdana bistre i pitke vode. Mnogi od wih danas su
natom kragujeva~- BIO HAN I KOD KOJEG SE NALAZIO ZAGAT
usahli. Izvor je mesto gde podzemna voda izbija na povr{inu zemqe i
kom trgovcu koji
predstavqa po~etak teku}e povr{inske vode. Pojavquje se na mestima
ga je uredio u danas poznatu ~esmu
- Ne umemo da cenimo i ~uvamo
gde su nabori, naprsline i pukotine u zemqinoj kori. Kroz ove pukopo~etkom pro{log veka i taj plac
ono {to imamo, zakqu~uje Lukotine i naprsline izdanska voda iz pe}ina i podzemnih basena isti~e
zave{tao op{tini. Lukovi} kaè
vi}, dodaju}i kako nije sebi~an ~ona povr{inu zemqe. Podzemna izdanska voda „hrani” se atmosferskim
da on i danas „radi”, ali je kao i
vek i voleo bi da svoje znawe i repadavinama. Izvori{te je prostor oko izvora. U pro{losti na uèm posvi na{i legati zapu{ten.
zultate vi{egodi{wih istraìdru~ju grada nalazilo se 11 izvora.
[umari~ki izvor u najpoznavawa prenese drugima. Da se ne zaêsma je planski izgra|en gra|evinski objekat iznad izvora teku}e
tijem gradskom izleti{tu izvire u
boravi, a ko zna kada moè i da zapija}e vode. Danas na uèm podru~ju grada Lukovi} je evidentirao onasequ Vi{wik kod spomenika
treba.
sam ~esama.
Najdubqe ba{ Kod krsta
Izdani, izvori i ~esme
www.kragujevacke.rs
Времеплов
PRILOZI ZA ISTORIJU ZAVODA ZA STOMATOLOGIJU U KRAGUJEVCU (5)
Statistika ukazivala
na lo{u za{titu
Presek stawa od 1. juna 1979. godine pokazao je da se u dvanaest
{umadijsko-pomoravskih op{tina i gradova stomatolo{ka
za{tita obavqala u 16 ustanova sa 157 terapeuta, {to je zna~ilo
da jedan dolazi na 3.400 stanovnika, mada je bilo planirano da
na nivou zemqe jedan terapeut „pokriva” dve i po hiqade gra|ana
Пише: примаријус др
Раденко Петронијевић,
стоматолог у пензији
egion [umadije i Pomoravqa ~inilo je 12 op{tina sa oko 560.000
stanovnika u 440 naseqenih mesta i pet gradova. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika
, po podacima za 1977. godinu, za
Srbiju iznosio je 29.442, a kao najve}i u regionu, za Kragujevac bio
je 39.082 i najmawi u Rekovcu
16.625 dinara. Visina dohotka se,
po zakonomernosti, direktno odraàvala na ekonomsku mo} svake op{tine i grada, a samim tim i na
razvijenost zdravstvene za{tite,
jer su mesne samouprave bile osniva~i i finansijeri zdravstvenih
ustanova.
Po na|enom stawu, presekom sa
prvim junom 1979., u 12 {umadijskopomoravskih gradova i op{tina stomatolo{ka za{tita obavqala se u 16 ustanova sa 157 terapeuta na 112 radnih mesta (vidi tabelu).
Sagledano stawe na terenu bilo
je vrlo {aroliko. Na po~etku teku}eg planskog perioda startovalo se 1976 godine sa 146 terapeuta. U predposledwoj godini tog
planskog perioda radna grupa je evidentirala pomenutih 157 izvr{ilaca, od kojih je bilo 11 zubara.
Po planu 1980. ta brojka je trebalo da iznosi 174. Vi|eno stawe je
davalo prosek od 3.400 stanovnika po terapeutu, iako je republi~ki prosek predvi|ao brojku od
2.500.
Na |e ni pro sek je ma ski rao
stvarno stawe jer je postojala velika teritorijalna neujedna~enost kadrova u regionu. Op{tina
Ra~a imala je 8.000 stanovnika po
Р
terapeutu. Dominirali su proteti~ari sa 16 specijalista i na specijalizaciji, dok je za de~ju, kao izrazitu preventivu, ta brojka bila
zaustavqena na broju sedam. Domovi zdravqa u Bato~ini, Kni}u, Ra~i, Svilajncu i Topoli nisu imali ni jednog lekara specijalistu
ili na specijalizaciji. Zaprepastila je ~iwenica da i pored znatnog broja specijalista u medicinskim centrima u trogra|u Pomoravqa nije postojala specijalisti~ka podela rada. Postoje}i
specijalisti su se i daqe bavili
svim stomatolo{kim zahvatima.
To je uticalo na kvalitet rada, na
problemati~nu unutra{wu organizovanost slu`be, proizvodilo je
haos u saradwi sa zubnom tehnikom, a sa stanovi{ta opremawa
radnih mesta ogromnu neracionalnost.
Na 112 radnih mesta oprema je
zadovoqavala u 76 ordinacija, a u
36 je bila ispod optimalne opremqenosti. U savremenim gra|evinsko-tehni~kim uslovima namenski projektovanim za stomatologiju radilo se u Para}inu,
Svetozarevu i deo u Kni}u. Istovremeno je konstatovano da su u
nepovoqnim uslovima rada Zavod
za stomatologiju, slu`ba u Bato~ini i ambulanta u Natalincima.
Sa stanovi{ta tada{we statistike, medicinska dokumentacija
bila je lo{a, neupotrebqiva. Na
pojedinim mestima svaki dolazak pacijenata evidentirao se samo u protokolu. Propisani individualni stomatolo{ki karton
kao zakonski obavezan nije svuda
primewivan. Postojali su i kartoni kojima je autor bio iz doti~ne ustanove, naj~e{}e {tampan u
nekoj lokalnoj {tampariji. Mese~ni izve{taji o u~inku pojedinih
terapeuta ili slu`bi postojali su
samo u Zavodu u Kragujevcu
Zavod za stomatologiju bio je osnovna organizacija udruènog rada
(OOUR) Medicinskog centra, odno-
sno OUR-a Medicinski centar,. Po
nekim radnim materijalima i dokumentima pojavqivao se i pod imenom Zavod za zubnolekarsku za{titu. Ali, uvek ime ZAVOD. Sa direktorom i na~elnicima slu`bi ~inili su stru~ni kolegijum Zavoda.
Izuzev domova zdravqa u Bato~ini,
Kni}u i Rekovcu, ostale slu`be u
regionu bile su posebne organizacione jedinice ustanova u ~ijem su
sastavu bile. Bili smo u prilici da
vidimo ordinacije gde se dosta i korektno radilo, ali i jednu isturenu ordinaciju gde je terapeut imao
u proseku tri-~etiri pacijenta
dnevno sa kartonima bez upisanog
statusa prvog pregleda, a rad mu se,
uglavnom , svodio na va|ewe zuba.
Bilo je lekara sa prili~nim
staòm koji su tvrdili da nikada
unutar ustanove nisu prisustvo-
ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU OVE GODINE BIO JE DOMA]IN
LEKARSKE SLAVE SVETI VRAÎ
vali sastanku na kome bi se razmatrala neka problematika iz rada i
struke. O prisustvu nekoj stru~noj
manifestaciji van ustanove ni
govora. Vrhunac je bila izjava jednog direktora doma zdravqa da su
mu stomatolozi nu`no zlo i da su
mu zubari mnogo isplativiji. Kasnije smo na{li u statisti~kom
godi{waku Republi~kog zavoda da
je ta op{tina, jedina iz regiona
bila u dru{tvu 14 op{tina u Republici gde nisu obavqeni sistematski pregledi {kolske dece,
{to je zna~ilo da je izostala i sanacija kao najprioritetnija preventiva po programu obaveznih
zakonskih vidova.
Komisija je usvojila izve{taj,
predala ga kao gotov dokument i
pristupila izradi nacrta plana
za period 1981-1985. Ve} su bili
poznati neki parametri kao osnov
za izradu nacrta plana. Najzna~ajniji je bio novi cenzus odnosa
terapeuta prema broju stanovnika. U na{em regionu predvi|ao se
raspon od 2.200 do 3.800, {to je
bilo ne{to nepovoqnije (2.679)
od republi~kog cenzusa, gde je i
daqe ostala brojka od 2.500 stanovnika, kao i u prethodnom planskom periodu. Ponu|enim odnosom kao elementom osnova plana,
prera~unavawem do{lo se na broj ku od 209 te ra pe u ta na kra ju
planskog perioda. Sa tada{wih
157 to je nagovestilo perspektivu znatnijeg novog zapo{qavawa i
opremawa, a samim tim i boqih uslova rada..
Komisija je dobila zadatak da
defini{e tri nivoa stomatolo{ke slu`be: op{tinski na nivou
doma zdravqa sa 85 posto zahteva,
me|uop{tinski, na nivou medicinskog centra sa 95 posto i regionalni u Zavodu za stomatologiju sa 99 posto iskazanih potreba za stomatologom zdravstvenom
za{titom. Tako|e, jedan od glavnih zadataka bio je da se maksimalno posveti pa`wa ja~awu preventive. Svaki dom zdravqa trebalo je da novim zapo{qavawem organizuje {kolsku zubnu negu i obavezno zapo~ne specijalizaciju
de~je i preventivne, a zatim specijalizaciju op{te stomatologije. Izraèno u brojkama u regionu, na kraju planskog perioda,
trebalo je da bude pet specijalizacija op{te stomatologije, od
tada{wih sedam specijalista de~je i preventivne brojka }e narasti
na 22 izvr{ioca. Za pore|ewe,
protetika kao najatraktivnija i
najtraènija specijalizacija sa
postoje}ih 16 dosti}i }e brojku
od samo 19 izvr{ilaca. Zna~i, tri
nove specijalizacije za protetiku i 15 za de~ju i preventivnu stomatologiju.
Nastavi}e se
www.kragujevacke.rs
Muve
EDAN, dva, tri, ~etiri... Dvadeset jedan,
dvadeset dva. Toliko sam crnih rupica
uspeo da prebrojim na desnoj ruci, od ramena do lakta. I dlake su to belo meso ve}
napustile, po~iwu da se uvijaju i spli}u tek
od lakta naniè. Sigurno mi je opao imunitet, ~im me i dlake napu{taju. O onima na
glavi da i ne govorim - sija }ela kao mernica, jedino {tr~e iz ~upavih u{iju. Da, i
pozadi, na zdepast i zboran vrat, padaju rasute, besmislene kovrxice, sme{ne kao u odoj~eta. ôvek se vra}a u prenatalno, ili
ùri u predsmrtno stawe.
A na samom ramenu ta~kice mladeà su se
skoro u~i~kale i splele. Kao da ih je neko
zabijao {estarom, sa bezbroj sitnih uboda
koje nisam ni osetio. One su najpre bile krvni podlivi, zatim su se skorile i ostale da
se razbubre po{to izdahnem posledwi dah.
One su zaloga budu}eg truqewa, znam to. Zato ih je toliko, kao klozetskih sitnih muva u kupatilu.
Zid je na~i~kan muvama kao moje rame
mladeìma. Ne znam kako su uspele ovde da
se nakote u tolikom broju. Vaqda ih mami
vow mokra}e i isparewe izmeta. Ili svakoprole}ni miris rasola koji rasipaju kreteni sa ~etvrtog sprata. Negde u decembru,
u hodniku za~uje{ povike hrabrewa, napora i uvijawa po uskim hodni~kim krivinama: Op! Ojs! Dr`! Levo, levo! Zanesi! To oni
pewu burad s kiselim kupusom na ~etvrti
sprat. Najlak{e je rasol u martu prosuti u
kanalizaciju: wima ne}e smrdeti, oni samo
puste vodu, a ovi dole, u prizemqu, ko ih jebe, wima se ionako fekalna kanalizacija izliva tri puta godi{we.
Ja to razumem, ni sam nisam boqi. Kakvi
boqi, ja sam gori. Ali, otkuda ovoliko muva na belim plo~icama mog kupatila? Mo`da je trebalo da poslu{am savete rodbine
i zamenim bele plo~ice. Mo`da se na crnim
plo~icama ne bi ovoliko prime}ivale.
Crno u crnom. Crnac u tunelu. Si}u{ne su,
prave male krvopijice, sigurno ìve od same kupatilske vlage i, razume se, od slu~ajno prosute hrane. Otkud u kupatilu hrana?
Otuda {to je slavina u kujni odavno za~epqena i nikako da skupim pare za majstore-xara~e cevi, one koji sajlom probijaju zapekline od masti i kafe. Dotle, koristim
za prawe kuhiwskog su|a kupatilo. Razume
se, nikada ne spere{ svu hranu, a jedna hlebna mrva je deset puta ve}a od celog muvinog
tela{ceta. U tome je wihova pobeda nad nama: neuni{tive su jer im ne treba mnogo ni
da jedu, ni da se razmnoàvaju. Hopa-cupa gotovo, oplo|ene su i negde u vla`noj tmini legu svoja jaja{ca. One ~ak i pol mewaju po potrebi: voq mu{ko, voq ènsko: ta
sitnica ih uop{te ne zamara. Pobe|uju, kosmopolite u kosmopolitskom svetu. Nastane se, prosto, u tu|em kupatilu i to je sve.
Razume se da ih treba uni{titi.
Ogradio sam to malo sveta da bih srao na
miru, i ni to ne mogu, jer stalno prele}u.
Poku{avao sam da ih uni{tim, nekoliko puta. Jednom je na vrata pozvonio neki klinac,
o~ito retardiran, sa vi{e bubuqica na
licu nego krasta na krasta~i. Bube, mi{evi,
pacovi, rekao je. Molim, pitao sam. Bube, mi{evi pacovi. Toliko je umeo da kaè, ma{u}i nekakvom bocom, o~ito otrovom za {teto~ine. Muve, rekao sam, na {ta se on pobedno osmehnuo. U~inilo mi se da je taj osmeh
upu}en meni, bez imalo saàqewa. Pogledao je u kupatilo, na ~ijem zidu su se videli ostaci od svakodnevnog ubijawa muva {akama. Zbog toga se nasme{io: mislio je da
pi{em govancima po zidu. Ne razumete,
rekao sam, to su tragovi mrtvog neprijateqa. Ali, on je opet rekao, vrte}i glavom:
Bube, mi{evi pacovi... Tog trenutka sam shvatio: muve su neuni{tive.
Poàlio sam se kolegi [orgi}u. Pa da,
rekao je, ti si nacionalista, a klozetarke su kosmopolite, u tome je stvar. Trebalo
J
Рукописи
bi da izgradite suìvot. Za{to me optuùje: kakav sam ja pa nacionalista? îtav moj
~ivot je ~e`wa za svetskom kulturom. Sednem, tako, na {oqu i
sawam o vrtovima Alhambre. I odmah je sve
lak{e. Ali, u tom trenutku proklete muve
po~iwu da zujkaju oko
u {i ju. I sve mi se
pred o~ima ucrni. Kolega [orgi} je po~eo
da razvija teoriju o
qubavi prema svom naro du. Ka kva qu bav?
[ta ja imam da volim
svoj narod, on za mene
nije ni ~uo, niti mari. Ako poèlim, zavole}u onog crnca u tunelu, zavole}u i te uqeze, muve! Qubav je iracionalna kategorija.
Ne radi se o qubavi.
Ho}u da serem na miru u svom kupatilu, to
je sve. Ho}u da razmi{qam o svetskoj kulturi i bratstvu me|u qudima, tako je lak{e
srati. Ne èlim da
mi jednog dana neka ogromna muvetina pri|e i kaè: ûj, mi vi{e
nemamo {ta da wupamo, a ti ima{ pet prstiju. [ta }e ti pet, kad moè{ da sere{,
to jest da ìvi{, i sa ~etiri! Qubav? Nema tu qubavi. One pokazuju qubav - prema
mom petom prstu! Kakva crna qubav: u pitawu je - opstanak. Goli opstanak.
Ali, ko }e to objasniti [orgi}u. On i daqe serucka o qubavi.
ISAM se lako mirio. Neko vreme sam
se uzdao u pauke. Nisam brisao pau~inu, ostavio sam, na kuki oka~enog,
wihovog paperjastog smrtnog neprijateqa
pra{ka, da trune na terasi. Pauci jedu muve, zar ne? Time je stvar re{ena. Ali, prevario sam se. Pauci su se nagojili i zasitili, uìvaju}i u sve ve}em muvqem prirastu. Paucima ko}ewe klozetarki ide na ruku. Ni{ta od paukova, ni{ta od pomo}i drugih - to na ovom svetu ne postoji. Morao sam
ne{to da preduzmem sam.
Oti{ao sam u samoposlugu i pregledao
- kakva sve sredstva za suzbijawe muva imaju u svom asortimanu. Napokon, kupih za
dve sta di na ra sprej re ~i tog i me na
Bzzzzzzzz. îtavim putem, od samoposluge
do stana, zlobno sam se sme{kao. He, he, he,
sada }ete da vidite u ~iji ste stan upale,
na kakvog ste se gosu namerile. Imate ~itav
ovaj usrani kosmopolitski svet, pun govana, {to qudskih, {to nequdskih, prepun
klozeta, smetli{ta, deponija, {tala,
torova, obora i koko{iwaca, a vi ste od ~itavog tog svetskog bogatstva, obiqa i razli~itih mogu}nosti, pome{anosti rasa,
vera i obi~aja - na{le ba{ moj o~i{}eni
stan, da se na wega poserete. Pa, zar ni u sopstvenom kupatilu ne mogu da budem ostavqen na miru? Tu ste do{le, ovde ste se sakupile, kao mladeì}i na mom ramenu, u poku{aju da preuzmete to malo prostora naseqenog mnome?
Predose}ao sam {ta }e se desiti ako ne
preduzmem ne{to: jednog jutra }u se probuditi, ustati da odem do kupatila - a tamo
}e me zate}i crni oblak, roj, vazduh zacrwen muvama koje u}i u sve moje telesne {upqine, po~ev od u{iju i nosa, a kad budem
zinuo da udahnem vazduh, uvu}i }e mi se u
`drelo - i ja }u se, prosto, raspu}i u prostoru, koji sam smatrao svojom ku}om. Od
mene }e ostati samo u{qiskani zidovi. Za
to niko ne}e znati, jer ìvim sam, u svom
stanu kao u zabarikadiranom svemiru, a one
}e se hraniti mojim telesnim ostacima,
sve dok neki deratizator, ili radnik vodovoda, ili strujo~ita~, ne poku{a da otvori vrata, i ne budu oterani nesnosnim smradom - dok i susedi ne shvate da me nema,
ne provale s milicijom unutra. Taj roj }e
oti}i nekuda daqe, ostavqaju}i za sobom samo pusto{ nenastawenosti i jasne dokaze
da na napu{tenom mestu pre wihove invazije nikoga nije ni bilo.
N
E, ne}ete tako, mislio sam. Pogled mi je
bio tako zakrvavqen, a pokreti tako odlu~ni, da mi je neko usput, mora biti kom{ija, rekao: Lak{e, lak{e. Ali, ja sam nastavio daqe, re{en da povedem odsudnu bitku,
na ìvot i smrt. U{ao sam u stan, hrupio sam
u kupatilo i po~eo sumanuto da pritiskam
taster raspr{iva~a. I sve muve, i svi pauci po }o{kovima, po~e{e da pokazuju znake panike. Toliko wih se sunovratilo u bezdan kade i klozetske {oqe, da se ne samo nisu mogle prebrojiti, nego su ~ak prekrili
patos crnim malim telcima, krepavaju}i u
talasima. Cerekao sam se, uìvaju}i u pokoqu koji pravim. Ha, ha ha, tako vam i treba! Htele ste da zauzmete moju teritoriju?
One su, jadne, nemo ci~ale, skrivaju}i se pod
rebraste koske radijatora. Zavla~ile su u obijeni lavor, u mreìcu za su|e, poku{av{i, napokon, da uteknu i iza ma{ine za prawe ve{a.
Ali, nije im ni{ta pomagalo: bile su uhva}ene na prepad. Na~inio sam muvqi genocid.
Napokon su zidovi mog kupatila bili ~isti, beli kao nekada. Trebalo je samo po~istiti pod. U~inio sam to sa zadovoqstvom.
Najpre sam skinuo jaknu, pa cipele, pa zapalio cigaretu, pa skuvao kafu, pa pevuckao,
piju}i kafu na terasi, pa zvi`dukao, a onda sam se trijumfalno vratio, sa metlom i
|ubrovnikom, prikupio izginule neprijateqe, i sve ih istresao u klozetsku {oqu. Niko ih nikada ne}e na}i! I onda sam, prosto,
za wima - pustio vodu.
STE NO]I usnio sam san koji me naterao da se probodim okupan ledenim
znojem. Obi~no se ne se}am {ta sawam, ali ovog puta sve sam pamtio, do detaqa. I ranije sam znao da se smr}u ni{ta ne
svr{ava, ali nisam imao prilike da to vidim kao ostvarewe. Vi{e je to bila teorija koja se, mo`da, i ne}e ostvariti. Ali, kakva tamo teorija! Pa to je ~ista praksa, uàsna java. Sawao sam da su za vreme mog godi{weg odmora (dok sam bio u Gr~koj, na letovawu sa lepu{kastom susetkom koja se smilovala na moja vi{emese~na udvarawa),
pri povratku otkqu~ao vrata svog stana i da
je istog trena iz stana izleteo ogromni oblak muva koji me pokosio i stropo{tao niz
stepenice. Ostao sam ìv, jer su preletele
preko mene i iza{le na vrata zgrade, u nepoznatom pravcu. Skoro da sam odahnuo - napokon su oti{le.
Ali iste ve~eri, ukqu~io sam televizor
i nai{ao na emisiju vesti. Bile su ne uznemiruju}e, vesti su bile genocidne! Muvqi
roj spopao je ~itavu na{u zemqu. I ne samo
zemqu, napao je qude, na~inio pravu po{ast,
iza wega ostaju samo le{evi, pusta sela i
gradovi. Narastao je do neslu}enih razmera! Ne treba izlaziti na ulicu, treba ~vr-
I
19
sto zakqu~ati stanove, za~epiti sve pukotine, ina~e se roj nezaustavqivo uvla~i i uni{tava sve pred sobom. Najgore od svega, roj
se razmnoàva takvom brzinom da }e mo`da
uskoro prekriti i nebo. U tom trenutku, u televizijski studio ulete roj, poduhvati uspani~enu spikerku i - istog trena ona nestade. Program se prekide. Pozvao sam telefonom prijateqicu. Tren kasnije, wen glas
se izgubi u vrisku. Muvqi roj je zahvatio Evropu, Ameriku, Rusiju, Indiju, Kinu - sve
je ginulo pred nezadrìvim naletom. Svet
je nestao kao loptica izgubqena u svemiru,
{to je, izgleda, sve vreme i bio. Na celoj
planeti bilo je samo slu~ajno ostalih u ìvotu.
Slede}a sekvenca sna odnosila se na obdani{te preko puta moje zgrade. Ne znam kako sam se tamo obreo, ali sam odjednom postao okruèn rojem muvqeg oblaka. Za`murio sam, da sa~ekam kraj. Ali, i daqe
sam disao. Kad sam otvorio o~i, muvqi roj
se razma~e i pred mene stupi ogromna muvetina, vaqda obad, ve}i od zgrade obdani{ta. O~ito, muvqi kraq, ili kraqica –
traì me, da mi presudi zbog toga {to sam,
napravio onaj zlo~in nad muvqom rasom, u
vreme {trckawa kupatilskog spreja. Sad }e
me {~epati svojim ogromnim noùrdama,
pretvoriti me u ka{u pome{anu s wegovim
pquva~nom kiselinom, koja }e me razloìti na atome i molekule, i onda me progutati onako kako se guta supa s mesnim knedlama.
Dok se pribliàvao, na pragu obdani{ta
pojavi se neko dete... Kako se tamo na{lo?
Verovatno su roditeqi zaboravili da ga pokupe, ono se uspavalo, a sad se probudilo,
posle svega. Dete na trenutak skrete obadovu pa`wu; mo`da se obad pitao da li je ono
slasniji obed od mene. Kad se pred detetom
pojavi wegova ogromna smrdqiva wu{ka, dete ustade na noìce, na~ini prezriv i gadqiv pokret prema wemu, i odjednom {trcnu pquva~ku ka obadu. I, gle ~uda! Veliki muvqi car, odjednom po~e zbuweno da
zuzuka, i naglo - od de~ije pquva~ke - pred
mojim o~ima da skapava! Nije mogao da podnese toliku ~istotu. Wegove noùrde se u
trzaju izdigo{e uvis. Muvqi roj se u panici povu~e, zatim klozetarke pone{e svog
mrtvog cara ~ije su noìce drhturile dok
je krepavao, i odlete{e nekuda, da li u zemne rupe, da li kroz provaqena nebesa. Bez
svog vo|e, bez svoje kraqice, roj se pretvorio u nemo}nu slepu masu koja je po~ela da
potire samu sebe.
Budim se, znoj je promo~io majicu na grudima i orosio retki{ vlasi na temenu. Sav
sam mokar, treba da se prebri{em ubrusom.
Krenem ka kupatilu i zastanem, setiv{i se
sna. Toliko muke, strke, mla}ewa dlanovima, pe{kirima, sprejovima - a treba samo
pqunuti, da se podave.
www.kragujevacke.rs
Kultura
RADOMIR D. MITRI], DOBITNIK NAGRADE „MILOVAN VIDAKOVI]”
Priznawe novope~enom Kragujev~aninu
Ovogodi{we
priznawe
budimpe{tanskih
„Srpskih nedeqnih
novina ” pripalo je
Radomiru D. Mitri}u
za pri~u „Zavet”. Ovaj
mladi kwièvnik
objavio pet kwiga
pesama i roman „[um
panonskog mora”, koji
je nedavno iza{ao iz
{tampe. Kwièvni
radovi zastupqeni su
mu u nekoliko
zbornika i antologija,
a prisutan je i u
italijanskim
zbornicima
iri za dodelu kwièvne nagrade „Milovan
Vidakovi}”, koji budimpe{tanske „Srpske nedeqne novine” svake
godine dodequju autoru najboqe
kratke pri~e na srpskom jeziku,
odlu~io je da ovogodi{we priznawe pripadne Kragujev~aninu
Radomiru D. Mitri}u za pri~u
„Zavet”.
U obrazloèwu odluke, koju potpisuju dr Dragan Nikodijevi},
profesor univerziteta iz Beogra-
Ж
da i Dragomir Dujmov, profesor
kwièvnosti i kwièvnik iz
Budimpe{te, isti~e se da je
Mitri} u svojoj pri~i upe~atqivo iskazao evokaciju ne~ega {to je
i istorijsko i kulturolo{ko
podse}awe, a {to je po svom sièu
blisko temi nagrade. Pri~a se
odlikuje arhai~nim jezikom u kojem oìvqavaju stariji jezi~ki
slojevi.
Mladi Mitri} do
sada je bio gotovo
nepoznat u kragujeva~kim kwièvnim
krugovima, iako wegov
kwièvni opus nije
mali, a ni nagrade mu
ne mawkaju. Me|u wima
su i Nagrada Festivala jugoslovenske
poezije mladih u Vrbasu (2003), Brankova
nagrada (2005), Nagrada „Milo{ Crwanski”
(2005), „Slovo Podgrme~a” (2007), ali i
priznawe i plaketa
„Unesko world poetry
directory”,
prva
nagrada na Me|unarodnom konkursu poezije
u Italiji, Nagrada grada Bawaluke
(2008), prva nagrada Festivala
„Du{ko Trifunovi}” (2011).
Dakle, re~ je o poznatom pesniku, a ovda{wa kwièvna publika sa wim se po prvi put
sre}e iz prostog razloga jer je
re~ o novope~enom Kragujev~aninu.
„[UM
PANONSKOG
MORA”, NOVI
ROMAN
RADOMIRA D.
MITRI]A
Radomir D. Mitri}, ro|en je
1981. godine u Jajcu, u Bosni i
Hercegovini. Zavr{io je studije
srpskog jezika i kwièvnosti
Filozofskog fakulteta u
Bawaluci. Do sada je objavio pet
kwiga pesama i jedan roman.
Kwièvni radovi zastupqeni su
mu u nekoliko zbornika i an-
tologija, a prisutan je i u italijanskim zbornicima. Trenutno
je zaposlen u Univerzitetskoj
biblioteci.
Ovaj mladi pisac i sam kaè da
nije do sada bio prisutan u
ovda{wim kwièvnim krugovima, iako poznaje ve}inu ovda{wih
kwièvnika sa kojima se sretao na
brojnim festivalima.
- Neke od ovda{wih kwièvnika poznajem, neke sam tek upoznao,
a mnogo sam ~itao. Ima vremena za
upoznavawe i sa kolegama i sa
publikom. @ivim i radim u Kragu-
KRAGUJEVA^KA KWIGA 2012
PREDSTAVQAWE
KWIGE
Da okupi i afirmi{e
Narodna biblioteka „Vuk Karaxi}”, od 29. januara, do 1. februara
organizova}e manifestaciju pod
nazivom „Kragujeva~ka kwiga
2012.”.
Kragujeva~ka Biblioteka od 1975.
godine savesno prikupqa i ~uva
zavi~ajne publikacije i drugu
zavi~ajnu gra|u, ali se taj posao
odvija u senci drugih aktivnosti, pa
su u Biblioteci odlu~ili da javnosti pokaù ne samo ono {to poseduju, ve} i da kroz vi{ednevno druèwe
sa Kragujev~anima poku{aju da
postave temeq jednog novog, a nadaju se tradicionalnog doga|aja u kulturi grada. Osnovni ciq je da se
afirmi{e rad zavi~ajnih autora, iz-
jevcu tek 18 meseci. Naime, postao
sam kragujeva~ki zet, tako da }e
moja daqa karijera i sve ostalo
biti vezano za ovaj grad, kaè
Mitri}.
Ovaj kwièvnik u na{ grad se
doselio iz Bawaluke, gde je radio
kao asistent na dva fakulteta,
Filolo{kom i Filozofskom.
Iako je dobitnik brojnih nagrada,
kaè da ga priznawa ne optere}uju,
a nagrada „Milovan Vidakovi}”
zna~ajna je po tome {to je dodequje dijaspora.
- I sam sam u dobrovoqnom
egzilu, pa mi je uvek zanimqivo
susresti se sa qudima sa kojima delim sudbinu, kaè Mitri}.
Kako nam je objasnio prve susrete sa ovda{wom publikom o~ekuje nakon promocije novog romana
„[um panonskog mora”, koji je objavila izdava~ka ku}a „Mono i
Mawana”.
- Re~ je o romanu, koji prati moj
ìvot, a istovremeno je i hronika
i putopis. U woj su zapisi koje sam
pisao u ratu, crtice sa putovawa,
se}awa na drage qude. Kwiga je
napisana tako {to se svaki deo romana moè ~itati kao zaseban deo
nezavisno od celine, obja{wava
Mitri}.
Ina~e, nagrada „Milovan Vidakovi}” }e ovogodi{wem dobitniku biti uru~ena na tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji
koju Samouprava Srba u Ma|arskoj
organizuje 26. januara u Budimpe{ti.
M. ÊR
dava~a, {tampara, kwièvnih klubova i svih onih koji su svoju stvarala~ku snagu usmerili ka Kragujevcu.
- Iz tog razloga, za ~etiri dana organizova}emo deset razli~itih programa, pri ~emu je tema svakog pojedina~nog - jedan od aspekata
zavi~ajnosti. Prikaza}emo rezultate
ostvarene u protekloj godini,
izloìti produkciju pet vrednih i
va`nih izdava~a („Kaleni}”, SKC,
„Atos”, Centar slobodarskih delatnosti i kragujeva~ki univerzitet),
razgovara}emo o problemima na
koje se nailazilo, druì}emo se sa
gostima iz okruga (Aran|elovac,
Topola, Lapovo, Kni}, Ra~a i
Bato~ina), i uìvati u poeziji i
prozi kragujeva~kih stvaralaca, najavquje Mirko Demi}, direktor Biblioteke.
Kao posebno vaàn program u
okviru manifestacije izdvaja se
okrugli sto o stru~noj kwizi, koji }e
biti organizovan uz svesrdnu pomo}
Univerziteta u Kragujevcu, a moderator je dr Dragan Bo{kovi}.
Izme|u ostalog, jedan od programa bi}e posve}en i novim medijima
koji donose i nove oblike zavi~ajnih
sadràja, pa }e tako biti re~i o portalima, blogovima, sajtovima, FB
profilima i stranicama.
- Biblioteka ove godine zapo~iwe
manifestaciju koja ima za ciq ne
Nasle|e
Svetog Save
samo da okupi i afirmi{e, ve} i da
pruì podstrek za daqi rad,
obja{wava Demi}.
Ina~e, tokom 2012. godine
zavai~ajnom odeqewu Biblioteke
predate su 43 kwige, 14 kataloga i
tri autorska izdawa.
U prostorijama Udruèwa Kragujev~ana u Beogradu, u ~etvrtak, 24.
januara, od 18 ~asova, tamo{woj
publici predstavi}e se Petar
Stankovi}, prire|iva~ kwige
„Sveti Sava – svetoota~ke misli”. Ova kwiga svojevrsni je
priru~nik, pun duhovnosti i
mudrosti, koje nam je Sveti Sava
ostavio u nasle|e jo{ pre osam
vekova.
U programu }e govoriti Gorica
Popovi}, Branko Jerini}, Maja
Todorovi}, Vawa Markovi},
Radovan [arenac i autor Petar
Stankovi}.
„LAGUNA” NAGRA\UJE
„ALNARI” NAGRA\UJE
Druga~ija sudbina princeze
U lavirintu ìvota
Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”,
dobi}e roman „Neispri~ana
pri~a” Monike Ali, a potrebno je da u petak, 25. januara,
pozovete 333 111, posle 11
~asova ujutru. Dobitnici }e
svoje kwige mo}i da preuzmu
u kwiàri „Delfi” u pe{a~koj zoni.
Kad je princeza Dajana
poginula u pariskom tunelu
Alma, imala je samo trideset
i sedam godina. Da je
poìvela, 1. jula 2011. napunila bi pedeset godina. Ko
bi ova voqena ikona danas
bila da je ìva? [ta bi radila? Monika Ali, jedna od najsvestranijih i najsmelijih
spisateqica na{eg vremena,
osmislila je druga~iju sudbinu princeze Dajane u svom
spektakularnom novom romanu „Neispri~ana pri~a”.
Deset godina posle izbegnute saobra}ajne nesre}e u
Parizu, jedna Engleskiwa
Lidija ìvi u malom, nepoznatom mestu u srcu ameri~kog
Sredweg zapada. Ima krug
bliskih prijateqica: jedna
drì butik, druga je agent za
prodaju nekretnina, tre}a je
slu|ena majka doma}ica.
Lidija radi u azilu za pse i
mnogo pliva. Wen momak, koji
je oboàva, ose}a da ona ne}e
da mu se otvori. Ko je ona?
Ovo je roman o prirodi
slave, o zna~ewu identiteta i
pronalaèwa svog mesta u svetu. Kao i Dajana, i izmi{qena
princeza, junakiwa romana,
tako|e je i ikona i ikonoklast.
Ona dodiruje milione ìvota
i srca {irom sveta pri~aju}i
o svom problemati~nom braku
i o svojim poreme}ajima
ishrane i uspostavqaju}i
blisku vezu s narodom kao
niko iz kraqevske porodice
pre we. Ali ona ima velikih
problema i na ivici je
propasti. Ho}e li ikad
prona}i mir i sre}u ili }e
prokletstvo slave u~initi
svoje?
Monika Ali je ugledan britanski kwièvni ~asopis
„Granta” 2003. proglasio za
jednog od dvadeset najboqih
mladih engleskih pisaca.
„Laguna” je ve} objavila wen
roman „U kuhiwi”.
Dva najbrà ~itaoca „Kragujeva~kih” bi}e i ovog petka u
prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov izdava~ke ku}e „Alnari”. Potrebno je da u petak, 25. januara,
pozovete 034 333 111, posle 10 ~asova i dobi}ete roman
„ârobna nedeqa”, autora Sebastijana Fouksa. Dobitnici }e
svoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri „Vulkan” u Roda centru.
Prazni~na ~arolija caruje u Londonu u nedeqi uo~i
Boì}a. @ivoti sedmoro qudi iz sasvim razli~itih
dru{tvenih miqea prepli}u se, dok svako od wih poku{ava
da prona|e ostvarewe na li~nom planu. Wihovi snovi
nezamislivo se razlikuju, od kovawa planova za najve}u finansijsku prevaru u istoriji do pronalaèwa su{tinskog
smisla ìvota, a oni i ne slute da postoji ne{to {to ih sve neraskidivo povezuje. Kada
sudbina odlu~i da se malo poigra, shvati}e da imaju mnogo vi{e zajedni~kog nego {to su
mogli i da pretpostave...
Kako se pri~a pribliàva uzbudqivom vrhuncu, protagonisti }e morati da upoznaju jedan
drugog, ali i da zavire u sopstvenu du{u i priznaju sebi {ta je to {to zaista èle.
Nemilosrdno duhovita i dirqivo iskrena, roman „ârobna nedeqa” pokazuje da je put
do istinske sre}e i qubavi u lavirintu modernog ìvota teàk, ali ipak ne i nemogu}.
Fouks (60) je do sada objavio 14 kwiga, uglavnom romana ali se sve do 1993. bavio novinarstvom, bio je voditeq na televiziji, pisao je kwièvne prikaze i kritike i ure|ivao
dodatak o kwigama u listovima kao {to je „Indipendent”.
Kao sin oficira u Drugom svetskom ratu, koji je docnije bio advokat i sudija, Fouks je
stekao najboqe obrazovawe i diplomirao kwièvnost na Kembrixu da bi zatim ìveo neko
vreme u Francuskoj. Prvi romani su bili istorijski, a radwa se odvijala u Francuskoj.
www.kragujevacke.rs
Kultura
21
POÊLE PROBE „HLADWAÊ ZA SLADOLED”
Iskreno proìvqena generacijska tragedija
U Kwaèvsko-srpskom teatru po~eo
je rad na novoj predstavi. Re~ je o
tekstu „Hladwa~a za sladoled”
Ruìce Vasi}, koji je pobedio na
konkursu „Kragujevac u pam}ewu i
izvan pam}ewa”. Rediteq predstave
je Primo` Bebler, a u predstavi
igraju glumci kragujeva~kog pozori{ta: Mirko Babi}, Miodrag
Pejkovi}, Milo{ Krstovi}, Nikola Milojevi}, Katarina Mitrovi},
Sawa Mateji}, Aleksandar Milojevi} i Nenad Vulevi}.
Umetni~ku ekipu saradnika predstave sa~iwavaju Milivoje [tulovi} (scenografija), Dragoslav
Tanaskovi} (muzika) i kostimograf Jelena Jawatovi}.
Prva proba odràna je 9. januara,
a premijera je predvi|ena za Dan pozori{ta - 15. februara.
Vojo Lu~i}, v.d. direktora Teatra,
najavio je da }e, najverovatnije na
samoj premijeri, predstavu pogledati i selektor Sterijinog pozorja,
jer je kragujeva~ko pozori{te
konkurisalo sa ovom dramom za
ovogodi{wu, 58. Sterijinu smotru u
Novom Sadu. Tako|e, Lu~i} je najavio i dolazak selektora Susreta
„Joakim Vuji}” koji }e pogledati dve
stavqa izazov igrawe u ovako koncipiranom komadu, dok je za Milo{a
Krstovi}a veoma inspirativno {to
likove „Hladwa~e” pripadaju wegovoj generaciji.
- Jezivo, ta~no, dobro napisan
tekst, bio je kratak glumac Miodrag
Pejkovi}.
Rediteq Bebler objasnio je i da je
komad, zbog autenti~nog ambijenta,
putem kolportera kojeg igra Aleksandar Milojevi} Lija dobio originalnu „lokalnu” boju i atmosferu
tog veremena u Kragujevcu, jer su u
wemu kori{}eni pravi naslovi iz
lokalnih novina i ~asopisa.
ПРИМОЖ БЕБЛЕР
Veliko rediteqsko ime
ANSAMBL PREDSTAVE „HLADWAÂ ZA SLADOLED”
predstave Teatra koje su u konkurenciji za ovu manifestaciju.
- Bi}e ovo, izgleda, godina u kojoj }e nam pristizati puno dobrih
vesti sa festivala sa raznih strana,
optimisti~ki je zakqu~io Lu~i}.
Za rediteqa Beblera naj~e{}e je
hendikep kada se radi „ne{to
naru~eno” ili „po zadatku”.
- Me|utim, sa tekstom Ruìce
Vasi}, nije tako. Ona je svoj tekst,
o~igledno, dugo nosila u sebi,
mo`da i ~itavu deceniju, i iskreno
proìvela ovu tragediju wene gen-
IZLO@BA BRATISLAVA BA[I]A
Dvojni portreti
Narodni muzej u Kragujevcu organizuje u
Malom likovnom salonu izlo`bu crteà
mr Bratislava Ba{i}a, akademskog
slikara iz Ni{a. Autor }e se predstaviti izborom iz serije crteà nastalih u
protekle tri godine, me|u kojima su i
„Parovi”, dvojni portreti koji su ra|eni
akvarel olovkama.
Bratislav Ba{i} je ro|en u Ni{u 1962.
godine. Diplomirao je i magistrirao na
Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
u klasi profesora Vojislava Todori}a.
^lan je ULUS-a od 1989. godine. Kao profesor slikawa i crtawa u sredwoj umetni~koj {koli „\or|e Krsti}” u Ni{u radio je od 1994-2003. a od 2003. predaje na
Fakultetu umetnosti u Ni{u na predmetima slikawe i crtawe, prvo kao docent,
a od 2008. u zvawu vanrednog profesora.
U wegovoj izlaga~koj karijeri registrovano je blizu 20 samostalnih
izlo`bi u zemqi i preko 120 kolektivnih
u zemqi i inostranstvu.
Izlo`ba }e biti otvorena u ~etvrtak ,
24. januara 2013. u 19 sati u Malom
likovnom salonu Muzeja (odnosno Modernoj galeriji kojoj je od 14. decembra 2012.
vra}en prvobitni naziv) i traja}e do 5.
marta.
eracije, smatra Bebler, uporediv{i
je sa Milicom Novkovi} i wenim
kultnim delom „Kamen za pod glavu”.
Po wemu, jasna je i dirqiva paralela ove, sada{we, najnovije
„izgubqene i `rtvovane generacije”
i one `rtvovane 1941. godine.
- Zbog toga su u tekstu, a i u predstavi uvek prisutne humke u
[umaricama i Veliki {kolski
~as i ~itavo delo odi{e nekom atmosferom „parastosa”, smatra rediteq.
Za glumca Mirka Babi}a pred-
Rediteq Primo` Bebler ro|en je u Wujorku 1951. godine.
[kolovao se u Parizu, Indoneziji i Beogradu. Reìju
je upisao 1970. godine na klasi Vjekoslava Afri}a. Kao
student radio je na kultnim scenama u „Krsmancu” i
„Dadovu”. Po diplomirawu, tri godine radio je kao rediteq i umetni~ki direktor u Kru{eva~kom pozori{tu.
Bio je direktor drame na srpskom jeziku u pozori{tu
u Subotici, a kasnije i direktor te ku}e. Od 1984. do
1992. godine bio je upravnik pozori{ta „Du{ko
Radovi}”.
Radio je i na Radio Qubqani, pozori{tu u Krawu i
bio umetni~ki direktor „Ceqskog gledali{~a” ~etiri
godine. Na ~elu pozori{ta u Novoj Gorici dolazi 1998. godine i ostaje punih 12 godina. Prelazi u Trst, i dve godine je direktora tamo{weg
„Slovena~kog gledali{~a” koje je na{a publika imala prilike da vidi
na pro{logodi{wem „Joakiminterfestu” sa predstavom „Zlatni zmaj”.
NOVA POSTAVKA CRTE@A
„PRVENAC”
Naboj belog i
tamnog
Novo kolo edicije
U galeriji „Mostovi Balkana”, u ~etvrtak, 24. januara, u
19 ~asova bi}e otvorena izlo`ba crteà „Kora”, mlade
umetnice Andrijane Danilovi}.
Osim rasko{nih kompozicionih re{ewa, u kojima svaki crta~ki detaq igra aktivnu ulogu, umetnica znala~ki
raspore|uje mno{tva mo}nih kontrasta. Jednom su to,
pokretima linija, gusto ispuwene forme, nasuprot belinama (prazninama), a drugi put, razli~ni odno{aji podre|enosti i prire|enosti ili veza belih povr{ina u
izvornom izgledu papirne podloge, s jedne, ili pastuozni
nataloèni beli~asti nanosi, s druge strane.
U katalogu izlo`be Zvonimir Osre~ki navodi da se
ovom filigranskom igrom belih povr{ina odnosno
neispuwenih prostora, poput dupqi u drvetu, ili kakve
izma{tane praznote ili pusto{i, diktira dramatika ovih
umetni~kih dela i sugeri{u raznolika uobli~avawa i razobli~avawa. Insistirawem na dramatskim nabojima belih i tamnih poqa u ve}em broju uzastopnih crteà u crteù, umetnica, u stvari, nagla{ava „pri~u” koja se sastoji od nebrojenih
minijaturnih epizodnih partija. To pripovedawe, prema re~ima Osre~kog, odlikuje ~udesno
i za~udno, arhai~no i mitsko, pagansko i preda~ko, ali i savremeno i budu}e, i u tim predelima tanko}utnog likovnog prediva, naslu}uje se namera autorke da ukaè na posledice
raznih uticaja kojima je qudsko bi}e podvrgnuto, ~ije mene trpi i pod wima se mewa, prilago|ava i oformquje.
Andrijana Danilovi}, ro|ena u Uìcu 1989. godine. Uì~ku gimnaziju zavr{ila 2008. godine i iste godine upisala Filolo{ko-umetni~ki fakultet, odsek za zidno slikarstvo.
Diplomirala 2012. godine, u klasi profesora @eqka \urovi}a.Trenutno student master studija na istom fakulteta. Koosniva~ je muralisti~ke grupe „Zid”.
Izlo`ba crteà Andrijane Danilovi} bi}e otvorena do 12. februara.
Dvanaestu godinu za redom SKC raspisuje
konkurs u ediciji „Prvenac” za prvu kwigu
mladih autora, a do sada je objavqeno preko
tridesetak kwiga. Pravo u~e{}a imaju autori do 35 godina starosti koji do sada nisu
objavili kwigu, a u obzir dolaze pesni~ki,
prozni, esejisti~ki, dramski i me|uànrovski radovi. Ova edicija promovi{e
neafirmisane i talentovane autore bez
ikakvih ograni~ewa, uz uslov da do tada nisu
objavili kwigu.
@iri }e objaviti imena autora ~ije
kwige ulaze u izdava~ki plan edicije „Prvenac”, na dan Univerziteta, 21. maja. Radove
sa punim imenom i prezimenom i kra}om
biografijom treba dostaviti u tri primerka na adresu: Studentski kulturni centar,
Radoja Domanovi}a br. 12, 34000 Kragujevac.
U posledwe dve-tri godine ova edicija
postala je veoma privla~na mladim piscima, naro~ito zbog nagrada koje su ranijih godina osvajali pobednici, pa se tako iz godine u godinu pove}ava broj pristiglih
rukopisa od autora iz Srbije i Republike
Srpske.
Konkurs je otvoren do 15. aprila 2013. godine, a autori izabranih radova bi}e li~no
obave{teni. Studentski kulturni centar izabrane kwige objavi}e do Me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu.
BALET U BIOSKOPU
NOVI FILM U „SINEPLESKU”
Kapitalno delo
ruske {kole
Lov na Bin Ladena
Novi balet iz ~uvenog Boq{oj teatra kragujev~ka publika mo}i }e da vidi u nedequ, 27. januara, u 16 ~asova. Ovoga puta na repertoaru u Moskvi na}i }e se delo
„Bajadera ”.
Ovo zna~ajno delo Mariusa Petipe prvi put je izvedeno 1877. godine, u carskom kamenom teatru Boq{oj
u Sant Petersburgu. U rasko{noj predstavi do~arana
je tajanstvena Indija i nemogu}a qubav dvorske plesa~ice (bajadere) Nikije i ratnika Solora. Deo pod
nazivom „Carstvo senki” jedna je od najpoznatijih scena klasi~nog baleta uop{te i jedan od prvih primera
apstraktnog baleta. Iako je „Bajadera” kapitalno delo
ruske {kole, na Zapadu je dugo vremena bila nepoznata.
Solor i wegovi ratnici su u lovu. Pre nego {to u|u
u {umu, Solor preko fakira dogovara ve~erwi susret s bajaderom (hramskom plesa~icom) Nikijom. Kad
se sretnu, Solor i Nikija zakliwu se na ve~nu qubav.
Oni ne znaju da ih je ~uo veliki sve{tenik Brahman,
koji je zaqubqen u Nikiju. Brahman odlu~uje da se osveti. Juri kod Raxe da mu otkrije tajnu, budu}i da je
Raxa odabrao Solora za verenika svoje k}eri Gamzati. Ne znaju}i za taj dogovor, Nikija pristaje da ple{e
na vereni~koj sve~anosti Raxine k}eri.
Qubomorni Brahman, u èqi da ubije Solora i
prisvoji Nikiju, otkriva Raxi kako je Solor svoje
srce obe}ao Nikiji. Ali Raxa, umesto da svoj bes usmeri prema Soloru, odlu~uje da Nikija mora umreti.
Gamzati, koja je ~ula plan svoga oca, poziva Nikiju
u palatu i poku{ava da je nagovori da se odrekne svoje qubavi. U napadu besa, Nikija podiè bode` u
nameri da ubije Gamzati. U posledwem trenu se
zaustavqa i beì prestravqena onim {to je umalo
u~inila. Kao i wen otac, i Gamzati se zakliwe da bajadera mora umreti.
Novi kontroverzni film rediteqke Ketrin Bigelou, dobitnice
„Oskara” za film „Katanac za bol”
od ove nedeqe nalazi se na repertoaru bioskopa „Sinepleks”. Film
„00:30 – Tajna operacija” prikazuje ratno ludilo Bliskog Istoka, a
bavi se jedinicom ameri~ke vojske
koja je locirala, prona{la i ubila Osamu bin Ladena.
Lov na Osamu bin Ladena duè
je od decenije bio jedna od glavnih
preokupacija svetske javnosti i
dve ameri~ke predsedni~ke administracije. Na kraju mu je u
trag u{ao tim sa~iwen od nekoliko predanih operativaca Centralne obave{tajne agencije. âk
su i najsitniji detaqi operacije
bili obavijeni velom tajne. Mada
su pojedine informacije objavqene, neke od najva`nijih,
ukqu~uju}i i glavnu ulogu koju je
odigrala CIA, otkrivene su tek u
ovom napetom i slojevitom novom
filmu dvoje oskarovaca, Ketrin
Bigelou i Marka Boala. Wihov
prikaz doga|aja koji su doveli do
hvatawa Bin Ladena je napet i
~iweni~no zasnovan. Gledaoca
vodi u centre mo}i i na prvu liniju istorijske bitke koja je kulminirala specijalnom akcijom
operativaca i napadom na tajnu
lokaciju u jednom pakistanskom
predgra|u.
Operacija pronalaska Bin Ladena bila je opasna i rizi~na od
samog po~etka i nije svaki od
ameri~kih operativaca koji su
u~estvovali preìveo. Neki
obave{tajni stru~waci veruju da je
misiju bilo nemogu}e izvr{iti,
ali na terenu je odlu~an tim analiti~ara i istraìteqa uspeo uprkos svemu i dokazao suprotno.
www.kragujevacke.rs
Фељтон
[UMADIJA I KRAGUJEVAC OD 1914. DO 1941. GODINE (7)
KRAGUJEVAC I DUNAVSKA BANOVINA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE
Dràvnim udarom kraq spa{ava zemqu
Na pravoslavni Badwi dan, 6. januara 1929. godine, kraq Aleksandar
Kara|or|evi} izvr{io je dràvni udar, suspendovao Ustav i raspustio
Narodnu skup{tinu, pravdaju}i to „najvi{im narodnim i dràvnim
interesima”, jer su sukobi u dràvi, posebno izme|u hrvatskih
i srpskih politi~kih stranaka, zapretili raspadom zemqe
Пише: Живојин Р Андрејић,
историчар
romeni imena Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i formirawu banovina prethodili
su veliki nacionalisti~ki ispadi u politi~kom ìvotu koji su
zapretili potpunom destabilizacijom i raspadom zemqe. Novonastale politi~ke i administrativne
perturbacije u ~itavoj zemqi, kao
i velika ekonomska kriza, odrazi}e se vrlo bitno i na razvoj grada
Kragujevca. Doga|aji su se odvijali
velikom brzinom, a posledice koje su izazvale promene i novo administrativno ustrojstvo bile su nedovoqno sagledive, kako za grad
Kragujevac i [umadiju, tako i za ~itavu zemqu.
Posle govora Svetozara Pribi}evi}a, vo|e Srba u Hrvatskoj i lidera Seqa~ko-demokratske koalicije, na zboru u Zagrebu, 22. januara
1928. godine, na kome je objavio potrebu stvarawa zajedni~kog fronta
„civilizovanog sveta“ protiv „varvara“ iz Beograda i zlonamernog omalovaàvawa doprinosa srpske
vojske za oslobo|ewe zemqe, kao i
izjava Stjepana Radi}a, po~eli su
doga|aji u Kraqevini SHS da se odvijaju velikom brzinom. Neta~ne i
potpuno zlonamerne i tendenciozne
Pribi}evi}eve i Radi}eve izjave izazvale su burna reagovawa i osude
u Srbiji.
Usledilo je od strane poslanika
iz Hrvatske sprovo|ewe u parlamentu nevi|ene „provokativne kampawe kleveta na ra~un Srbije i
srpskih poslanika“, u ~emu su se posebno isticali hrvatski predstavnici Stjepan i Pavle Radi}. Poslanici iz Srbije, a pogotovu iz Crne
Gore, te{ko su podnosili li~ne uvrede na wihov ra~un, a pogotovu omalovaàvawe Srbije i wenog odbrambenog i oslobodila~kog rata
1914-1919. godine. Me|u wima je
bio i Puni{a Ra~i} koji je zbog ovakvog pona{awa predloìo da se
„donese zakon o dvoboju“, kao i
predlog da se Stjepan Radi} lekarski pregleda i utvrdi „da li je
normalan“ i da, ako jeste, bude ka`wen „da bi se izbegli neèqeni
doga|aji“.
П
Atentat u Narodnoj
skup{tini
Sednica Skup{tine od 20. juna
1928. godine bila je kobna za zemqu.
Govor Puni{e Ra~i}a u vezi predstavki wegovih bira~a pratile su uvrede iz redova opozicione Hrvatske seqa~ke stranke zbog ~ega je zatraìo izviwewe poslanika Pernara i povla~ewe re~i. Do{lo je do
prekida sednice i upu}ivawa li~nog poziva za izviwewe, koje je izostalo. Poslanik Ra~i} je izvadio
revolver i pucao u Ivana Pernara,
koji pada rawen, zatim je usmrtio
poslanika \ura Basari~i}a, ranio Stjepana Radi}a i Ivana Gran|u, a potom novim hicem usmrtio
Pavla Radi}a.
Kraq Aleksandar je 4. jula iste
godine prinudio vladu da podnese
ostavku i sutradan ponudio upravo
Stjepanu Radi}u mandat za sastav
koncentracione vlade, {to je ovaj
odbio. Ideja o „amputaciji“ Hrvatske, koja se pojavila tokom 1923. godine, ponovo je oìvqena, a hrvatske stranke su uz podr{ku pre~anskih Srba pokrenule akcije za otcepqewe i stvarawe nezavisne drà-
ve. Ve} 8. jula, od posledica rawavawa u Zagrebu je umro Stjepan Radi}, {to je imalo te{ke posledice
za srpsko-hrvatske odnose i izbijawe nacionalisti~kih nemira.
SDK je zatraìla nove izbore i reviziju Ustava, {to nije prihva}eno
zbog bojazni da se u napetoj atmosferi ne izazovu novi i jo{ teì sukobi.
Posle junskog atentata 1928. godine u Narodnoj skup{tini sporazumi izme|u stranaka i wihovih lidera postali su nemogu}i. Parlamentarizam zloupotrebqen od qudi „zaslepqenih politi~kih strasti“ doveo je do politi~kog rasula
i zapretio dràvnom dezintegracijom i razlazom konstituitivnih
naroda, pre svega Srba i Hrvata, sa
potpuno neizvesnim ishodom. Razlozi nastanka nesloge izme|u Srba
i Hrvata leàli su „vi{e u nadmo}nosti Srba u toj zajednici, a ne u unitaristi~koj organizaciji zemqe“.
Hrvatskim vo|ama koji su se pojavili posle ostvarewa jugoslovenske
ideje o ujediwewu u novonastalim uslovima uspeli su da uvere jedan deo
naroda da je „Beograd zauzeo mesto
Be~a i Budimpe{te“. Hrvati su voleli kraqa pre dràvnog udara,
ali nisu voleli Srbe, a posle toga
su po~eli da mu zameraju da ih je izneverio jer su pristupili novoj dràvi pod uslovom da ona bude demokratska i parlamentarna na osnovima op{teg prava glasa.
Zbog vanredne politi~ke situacije u zemqi Aleksandar prvi Kara|or|evi}, kraq dràve Srba, Hrvata i Slovenaca, na pravoslavni
Badwi dan, 6. januara 1929. godine,
izvr{io je dràvni udar. Suspendovao je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skup{tinu, uveo cenzuru {tampe, ukinuo samoupravu u
op{tinama i oblastima, uveo je
Sud za za{titu dràve, ograni~io
prava okupqawa i udruìvawa i zaveo li~nu vlast. Na ~elo Vlade je postavio komandanta kraqevske garde,
generala Petra @ivkovi}a, vo|u
grupe oficira „Bela ruka“. Ukqu~iv{i Hrvate u sastav Vlade obezebedio je wen jugoslovenski karakter i podr{ku hrvatskih poslovnih
krugova. Osnovu svoje diktature obezbedio je u vojsci i wenom komandnom sastavu, grupama demokrata i radikala na dvoru, poslu-
{noj dràvnoj upravi, organima
pravosu|a, policije i àndarmerije i lojalnih buròaskih krugova. Hrvatska opozicija na ~elu sa
Ma~ekom diktaturu je do~ekala bez
otpora, a srpska gra|anska opozicija se upla{ila i zbog demoralisawa povukla.
Novim zakonima o kraqevskoj
vlasti i vrhovnoj dràvnoj upravi,
o za{titi javne bezbednosti i poretka u dràvi i o {tampi kraq je
zabranio rad svih politi~kih stranaka i svih udruèwa koja su imala „verska ili plemenska“ obele`ja i predznake, uz obrazloèwe da je
ostra{}eni nacionalizam kroz
strana~ko-parlamentarni ìvot
doveo na rub propasti dràvnu zajednicu i izneo proklamacijom osnovne ciqeve: o~uvawe dràvnog i
narodnog jedinstva, stvarawe dràvne uprave i ure|ewa koje }e najboqe odgovarati narodnim potrebama
i dràvnim interesima. Dràvni
udar je opravdavan „najvi{im narodnim i dràvnim interesima i
wihovom budu}no{}u“ i stoga je nastupio trenutak kada izme|u kraqa
i naroda nije moglo i smelo biti
posrednika.
Zemqa podeqena na devet
banovina
Kraq Aleksandar je ukinuo podelu zemqe na oblasti i plemena 3. oktobra 1929. godine i proglasio
stvarawe jedinstvene jugoslovenske nacije u nedeqivoj kraqevini
pod krunom dinastije Kara|or|evi}. Kraqevina SHS je dobila novo ime: Kraqevina Jugoslavija. Kao
{to je svojedobno Napoleon u Francuskoj ukinuo granice me|u provincijama i uspostavio departmane, i
kraq Aleksandar je ukinuo regionalne granice. Zemqa je podeqena
na devet banovina koje su ustrojene
prema prirodnim i saobra}ajnim
vezama, a ne prema plemenskim
ili nacionalnim teritorijama.
Banovine su dobile imena prema
rekama: Dunavska, sa sedi{tem u
Novom Sadu; Savska, sa sedi{tem u
Zagrebu; Vrbaska, sa sedi{tem u
Bawa Luci; Drinska, sa sedi{tem u
Sarajevu; Zetska, sa sedi{tem u Cetiwu; Vardarska, sa sedi{tem u
Skopqu; Moravska, sa sedi{tem u
Ni{u; Dravska, sa sedi{tem u Qubqani, a izuzetak predstavqa Primorska, sa sedi{tem u
Splitu. Nove banovine
su prosecale granice
nekada{wih pokrajina.
Jedino su Slovenci u
Banovini dravskoj bili
nacionalno homogeni,
a donekle su homogene
bile Zetska i Vardarska
banovina. Srbija je bila
podeqena izme|u pet banovina: Dunavske, Moravske, Drinske, Vardarske i Zetske a Srbi
kao narod na osam (jo{ i
u Vrbaskoj, Savskoj i
Primorskoj).
Obezbe|ivawem srpske broj~ane premo}i u
ve}ini banovina diktatura je ovom merom dodatno „drobila“ prostor
Srbije jer je razdeqena
izme|u pet banovina, a
etni~ke i istorijske teritorije Srba izme|u osam banovina. „Srbija
u svojim istorijskim,
geografskim, ekonomskim, nacionalnim obSTJEPAN RADI], UTEMEQITEQ I VO\A
risima vi{e nije postoHRVATSKE SEQA^KE STRANKE
KRAQ ALEKSANDAR KARA\OR\EVI]
jala... Su{tinski, uklawawem istorijskih oblasti, stvarane su pretpostavke za nasilnu unifikaciju
koja je, uz ostalo, potirala i se}awe na srpsku dràvnost“. U istoriografiji novijeg doba postoje
stavovi da je kraq Aleksandar `rtvovao Srbiju kako bi se omogu}ilo raspar~avawe wenih susednih teritorija. Hrvati su, me|utim, smatrali da su, sem u Dravskoj i Savskoj,
granice banovina iscrtane tako da
Srbi budu ve}ina.
Dezintegracijom Srbije i Srba
„stvorena je osnova za sprovo|ewe
politike integralnog jugoslovenstva kao novog vida odràvawa prevlasti wene buròazije“. Hrvatska
se najve}im delom nalazila u savskoj i primorskoj banovini ~ime je
oslabqena mogu}nost za jedinstveno nastupawe Hrvata. Banovine su
bile administrativno-teritorijalne jedinice podre|ene centralnoj vlasti koju je oli~avao kraq i
koji je banove postavqao dekretom.
Bili su zabraweni i svi nacionalni amblemi: zastave, grbovi i
amblemi, himne, simboli istorijskog razvitka i dràvnog prava.
Na ovaj na~in „reìm je stvarao
pretpostavke za nasilnu jugoslovensku unifikaciju i ja~awe centralizma“.
Do{lo je i do sprovo|ewa represije, samovoqnih hap{ewa i prestrogih su|ewa. Ubijani su frankovci, a [uflaj je ubijen gvozdenom
{ipkom od strane nekog fanatika.
[ef zagreba~ke policije Bedekovi}, iako Hrvat, bio je izuzetno surov, {to je dovelo do zgraàvawa i
reakcije zagreba~kog nadbiskupa
Bauera koji je zatraìo wegovu smenu, {to je kraq odmah prihvatio.
Nasuprot tome, reìm kraqa Aleksandra se posvetio razvoju mita o narodnom jedinstvu nove generacije kroz Organizaciju Sokola koja je trebalo da okupi svu jugoslovensku omladinu, dopiru}i i do najzaba~enijih op{tina. Glavna aktivnost Sokola bila je stvarawe duhovnog jedinstva i okupqawe svih mladih pobornika ideje jugoslovenstva. Naporedo sa stvarawem duhovnog jedinstva omladine kraq je nastojao da se otvaraju {kole, gimnazije i univerziteti gde se vr{ilo
vaspitavawe nove generacije. Stvarawem jedinstva vr{ena je „slovenizacija“, a ne „posrbqavawe“ ze-
mqe. Kraq veruje i u jednaku vrednost vizantijske kulture i umetnosti, prisustvuje katoli~koj jednako
kao pravoslavnoj slu`bi, ali drì
do upotrebe }irilice i zagovara vizantijski stil u arhitekturi.
Deklaracija od 4. jula 1930. godine nametala je jugoslovenstvo kao
„op{tenarodnu ideologiju“ koja je
postala primarna gra|anska du`nost nametaju}i potpuni raskid sa
pro{lo{}u i projektovala „jugoslovensku budu}nost“. Ali, u vreme
trajawa monarho-diktature izostala je materijalna podr{ka jugoslovenskoj ideologiji zbog izbijawa velike ekonomske krize koja je
pogodila industriju, ali i poqoprivredu.
Oktroisanim ustavom iz 1931. godine Jugoslavija je i daqe zadràla podelu na banovine ali su uvedene i neke novine. Posebnu upravnu jedinicu u okviru Dunavske banovine ~ini uprava grada Beograda
koju ~ine Beograd, Pan~evo i Zemun.
Uvedena su banovinska ve}a i banovinski odbori kao samoupravna tela. Banovinsko ve}e je biralo banovinski odbor na ~etiri godine ali
je sve wegove predloge mogao ban da
obustavi kao i da raspusti ve}e. Uvedene su i op{tine kao samoupravna tela.
Zagreba~ke punktacije su izazvale pojavu rezolucija raznih opozicionih partija i grupa. Usledila je „Novosadska rezolucija“, od 11.
decembra 1932. godine, u delu radikala i samostalnih demokrata kojom se zahtevalo spre~avawe „srbijanskog imperijalizma“ i obezbe|ivawe kulturnog, socijalnog i ekonomskog napretka pokrajina i „nadaqe pak same Vojvodine“. Radikali i demokrate su traìli sazivawe konstituante i zahtevali naj{iru autonomiju „od kojih bi Vojvodina sa Sremom sa~iwavala jednu
celinu“, da se dobije isti status kao
Hrvatska i primeni na~elo „Vojvodina Vojvo|anima“. Politika
„hrvatskog pokreta“ predvi|ala je
„opkoqavawe Srbije“, „osvajawe Vojvodine“ davawem podr{ke wenoj autonomiji, „okupqawe svih pre~ana“ ukqu~uju}i i Srbe, nametawe
tvrdwe o postojawu smi{qene „velikosrpske hegemonije“ i podr{ka
nezadovoqstava svih ostalih naroda.
Nastavi}e se
www.kragujevacke.rs
23
ЗУМ
Разонода
А
Милош Игњатовић
САТИР
„Licem” prema
kupcima
Karikatura: Goran MILENKOVI]
Provokacija
Provocira me uporno, mamicu li
mu wegovu! Kad god ga pogledam, on
se sme{ka. I danas, i ju~e, i svih
ovih dana bio je qubazan do neizdrìvosti. Sve je ne{to fin,
ugla|en, gospodskih manira.
Moè{ misliti, on meni na{ao
da persira. Pona{a se prema meni
pristojno i kulturno, kao da me
prvi put vidi. Uvek me gleda u o~i.
Iskazuje mi po{tovawe, a ni{ta ne
traì. Tu nisu ~ista posla. Ne{to
on sprema, ~im je tako svilen,
vaspitan i srda~an. Znam ja da je to
nenormalno pona{awe, samo se
pitam {ta iza toga stoji, {to se
tako pretvara. Dosta mi je wegovog kameleonskog i udvori~kog
dràwa. Ni{ta me jo{ nije molio,
ali samo ~ekam ve} mesecima,
kada }e po~eti da me smara, gwavi,
vu~e za rukav i dosa|uje mi da mu
ne{to zavr{im. Posebno mi je
sumwiv {to o wemu nisam ~uo
ni{ta r|avo. Dobro se taj prikriva. Lukav je kad od toliko qudi,
ba{ niko da mi kaè o wemu ne{to
negativno i ru`no. Neka se samo
on smeje i daqe, iza}i }e mu to na
nos!
I svakog jutra on }e meni:
- Dobro jutro, kako ste?
Ma, ne treba meni wegovo „dobro jutro“, odmah mi i dan
presedne. On se tako isti~e. Samo
on se pozdravqa ujutro sa svima, i
to da bi skrenuo pa`wu na sebe.
Sigurno o~ekuje povi{icu i unapre|ewe, kada je tako wawav i
snishodqiv.
A to {to se ne lakta i ne gura je
posebna pri~a. Sigurno ho}e da
VIC NEDEQE
KONOBARA
JANKA
Iz policijske
prakse
@uri Da~i} na neki sastanak
i stalno poùruje voza~a. Ovaj
vozi sporo i sve po propisu. Na
kraju nervozni Da~i} sa wim
zameni mesto i sedne za volan.
Malo kasnije zaustavi ga
policajac zbog prebrze vo`we,
ali kada ga je prepoznao, izvinio mu se i poèleo sre}an
put.
Posle toga policajac dolazi
u stanicu i zna~ajno kaè: [ta mislite, koga sam zaustavio zbog prebrze vo`we?
- Ne znamo - odgovore mu
kolege gledaju}i ga belo. Koga?
- E, ne znam ni ja, ali ga vozi
Da~i}!
me zavara, da pomislim da je dobro}udan i naivan. A kada se budem najmawe nadao, zabi}e mi
no` u le|a. On jedini, kao, ne}e
na moje mesto. Pretvara se, gluma-
Da narod vi{e
~ita, znao bi
{ta mu se pi{e!
Radmilo MI]KOVI]
Lako je Srbe okupiti . Dovoqno je otvoriti
narodnu kuhiwu!
Kad mi budemo stigli u Evropu, tamo }e ve} biti
fajront.
Rade \ERGOVI]
Горан Миленковић
Rezolucija je
zna~ajan papir.
Wime svi mogu
da se obri{u!
Aleksandar ÔTRI]
Ne drì nas
mesto. Stalno se
vra}amo na
po~etak!
Milan R. SIMI]
Ure|uje se prilaz do nove
~etvorke
ta, pravi se nezainteresovan, a
znam da bi sve dao da mene istisne
i uvali se u moju fotequ. I sve
poslove izvr{ava prvi, disciplinovano, ta~no i savesno. Ne
mogu da mu na|em nijednu gre{ku
u izve{tajima, {to me izlu|uje.
Namerno on to meni radi, da me
otera u invalidsku penziju, da
zavr{im na psihijatriji, ili da
me strefi {log, ili da me pogodi sr~ana kap, a onda da on
postane glavni. Eh, znam ja takve.
Lukava sam ja lisica. Ne}e on
mo}i tom taktikom da me sru{i.
Ne}e, jer nisu uspeli ni mnogo
prqaviji igra~i od wega. Stara
sam ja garda!
Hvala Bogu, nismo na to spali da
takvi preuzmu vo|ewe, ina~e bi
propalo i ovo malo dràve {to
nam je preostalo.
Aleksandar ÔTRI]
Jedno aftalmolo{ko pitawe: Ima li
dalekovidih Srba?
Palim se na etno. Nosim iscepane
ga}e!
Ivko MIHAJLOVI]
îviluk sa {tiklama
„na gore”
ОДВАЛЕ
MLA\AN DINKI],
ministar finansija i
ekonomije:
- Modernizova}emo
Titovu filozofiju saradwe sa svima.
www.kragujevacke.rs
Одвале
DU[KO VUJO[EVI], trener ko{arka{a „Partizana”:
- Na{a finansijska situacija je
te{ka, ali nama ne
dolaze {eici u
posetu. Vide}emo da
se na slede}im izborima kandiduje
neki od vo|a navija~a „Partizana”, pa
ako pobedi, lak{e
}emo da plivamo.
TAWA VOJTEHOVSKI, vlasnica PR agencije:
- Toliko je toga u mojoj ta{ni, da
mi je jedan prijateq rekao da je
Mladi} komotno mogao da se
sakrije unutra i nikada ga ne bi
prona{li.
BORIS TADI],
po~asni
predsednik DS-a:
- Svako koga sam
podrào da
ne{to postane,
a to je iskoristio
za li~no boga}ewe,
pucao mi je u le|a.
@elim da znam
ko je to bio.
MAJA NIKOLI], peva~ica:
- Mogu da radim kao marketing menaxer u okviru
bilo koje kompanije, a svi
znaju da sam apsolutno i sto
posto stru~na za taj posao.
JELENA KARLEU[A, peva~ica:
- Jedno je sigurno - moda nikada nije
udobna. Moda je umetnost koja ùqa.
Ako ho}ete udobno, nosite trenerku i
zaboravite na titulu „dama od stila”.
STANIJA DOBROJEVI],
u~esnica pro{logodi{weg
„Survajvera”:
- Zamolila bih medije da
me vi{e ne svrstavaju u starlete, molim se i Svetom
Vasiliju Velikom, jer i on
zna da ja to nisam.
NENAD ÂNAK, politi~ar:
- Re~ starleta
su izmislili, jer
je prostitutka dugo, a kurva kratko,
pa da na|u neku zamenu.
NINA
RADULOVI]
LEÎ], TV
voditeqka:
- Kada mi je
nov~anik pun
para, naprosto
ne znam da
stanem. Tada
i strina
dobije neku
sitnicu.
www.kragujevacke.rs
Огласи/Читуље
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove
lokalne samouprave
i op{te uprave
Republika Srbija
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove
lokalne samouprave
i op{te uprave
Faks: (034) 332-067
Четвртак, 14 мај 2009
25
Devet godina ìvi u na{em se}awu
Vojislav
Pantovi}
2004 – 2013.
OBAVE[TEWE
JAVNI POZIV
Trideset {est godina ìvi u na{em se}awu
O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE
O POTREBI PROCENE UTICAJA
NA @IVOTNU SREDINU
Za polagawe ispita o poznavawu grada
Kragujevca i propisa u oblasti auto taksi
prevoza putnika (licima koja vr{e, ili
}e vr{iti delatnost auto taksi prevoza)
Mileva
Pantovi}
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, obave{tava javnost da je nosilac projekta
„TELEKOM SRBIJA” a.d., ul. Takovska br.2 iz Beograda,
podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o
proceni uticaja ìvotnu sredinu PROJEKTA – radio
bazne stanice mobilne telefonije, ~ija se realizacija
planira na lokaciji "FAKULTET IN@EWERSKIH
NAUKA" – KG66, KGU66 (na krovu zgrade Ma{inskog
fakulteta), na kp.br. 922/1 KO Kragujevac 3, u ul.Sestre
Jawi} br 6, Grad Kragujevac.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, moè se izvr{iti u prostorijama ovog organa Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 24.01.2013. do 04.02.2013. godine, u vremenu od 912 ~asova. Uz zahtev je priloèna i Stru~na ocena
optere}ewa ìvotne srdine u lokalnoj zoni radio bazne
stanice mobilne telefonije "FAKULTET IN@EWERSKIH NAUKA" – KG66, KGU66 (na krovu zgrade Ma{inskog fakulteta), ura|ena od strane ovla{}enog pravnog
lica – ETF – Elaktrotehni~ki fakultet, Univerzitet u
Beogradu – Katedra za telekomunikacije, Bulevar kraqa
Aleksandra 73, 11000 Beograd.
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,
zainteresovana javnost moè dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na ìvotnu sredinu ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz
stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za
predloèni projekat potrebna procena uticaja na ìvotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost.
1977 – 2013.
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i
op{te uprave -Oblast za komunalne poslove i saobra}aj, poziva na polagawe ispita lica koja vr{e,
ili }e vr{iti delatnost taksi prevoza na teritoriji Kragujevca.
Ispit se organizuje na osnovu Pravilnika o programu
i na~inu polagawa ispita za obavqawe delatnosti auto
taksi prevoza, a odrà}e se u utorak, 29. januara 2013.
godine u 15.30 sati u sali 105 Skup{tine grada.
Uspomene ~uvaju sin Rade i }erka Mira sa
porodicama
U subotu, 19. januara 2013. godine, u 12 sati na
grobqu Bozman, dava}emo ~etrdesetodnevni
pomen na{em
Kandidati koji polaù ispit moraju da ispuwavaju slede}e uslove:
- Da poseduju voza~ku dozvolu „B” kategorije
najmawe 3 godine
- Da poseduju lekarsko uverewe za profesionalne voza~e
Kandidat treba sa sobom da ponese li~nu kartu na uvid.
Na osnovu poloènog ispita, Grad izdaje sertifikat
o poznavawu grada Kragujevca, poznavawu propisa
iz oblasti auto taksi prevoza putnika i propisa koji
reguli{u bezbednost saobra}aja na putevima, kao i
prevoz u drumskom saobra}aju.
Dragi{i Lukovi}u
Sertifikat }e se ubudu}e koristiti u postupku dobijawa
legitimacije taksi voza~a, u skladu sa Odlukom o auto
taksi prevozu putnika na teritoriji grada Kragujevca.
Zahvaqujemo se Odeqewu za neurologiju u Kragujevcu, kao i Sneì, Bo{ku, Miloradu i Milevi.
Za dodatne informacije obratiti se na telefon
034 306 155.
Oàlo{}ena porodica
SE]AWE
Risti} Zoran
www.kragujevacke.rs
Читуље
ZAHVALNICA
SE]AWE
Zahvaqujem se lekarima i osobqu Klinike
za neurologiju KC, na dugotrajnom le~ewu
i pa`wi koju su ukazali mom suprugu i ocu
Borislavu Nikoli}u, a posebno lekarima
iz {oka iste klinike, dr Tawi Rajkovi},
dr Goci Bojani} i izabranom lekaru iz
ZZZR Kragujevac dr Oliveri \apan.
2.2.2003 – 2.2.2013.
Zoko, navr{ava se deset godina od tvoje prerane
smrti. ûva}emo te zauvek u srcima i uspomenama.
Supruga Mira,
}erke Ivana i Jovana
]erka Milena, supruga Dragana, otac Miroslav,
majka Gorica i brat Boban sa porodicom
25. januara 2013. godine navr{ava se ~etrdeset
dana kako nisi sa nama
Pa~ariz
Bratislav
Braca
Bora Simi}
1930 – 2010.
Pro{lo je tri godine bez tebe.
Porodica Simi}
1996 – 2013.
Kako ìveti bez tvog osmeha, tvoje qubavi i
pa`we koju si nam nesebi~no pruào. Ako u
tvom ve~nom miru i dubokom snu oseti{ ne~ije
suze, znaj da su to suze onih koji te najvi{e
vole.
Dobrosav
Mihajlovi}
Dragi tata, mnogo nam nedostaje{ i mnogo te
volimo.
Tvoje }erke: Verica, Stojana, Mila i Sla|a
Otac Du{an i majka Verka
Dana 17. januara je preminula, a u subotu ,19.
januara 2013. godine, na Bozmanu je sahrawena
na{a draga supruga, majka i baka
Mili na{
Dimitrijevi}
Dejan
Rada To{evski
1926 – 2013.
Porodice To{evski i Sre}kovi}
Pro{la je godina kako sa nama nije na{a najdraà
Posledwi pozdrav zetu.
Vera, Sre}ko, Dragica,
Nikola i Luka
Sre}o tetkina, odneo si deo mene i ostavio
ve~itu prazninu u mojoj du{i
Milo{
Miki
Milanovi}
13.3.1974 – 28.1.2006.
Gospod da, Gospod i uzme. U tugu ti ìvot
pretvori. Komentar ne postoji. Dani
kotrqaju, slu{am, a samo Tvoj glas ~ujem,
oko moje zeleno. Sunce greje, ne ose}am,
ki{a pada, mislim suze su, mesec svetli,
put mi ne pokazuje. Do vi|ewa, mili na{
sine.
28. januara 2013. godine na Bozman grobqu,
u 12 sati, bi}emo oko tvoje ku}e.
Tvoji: majka, otac, sestra,
zet i sestri} Stefan
Milovanovi} Julijana
30.1.2012 – 30.1.2013.
U na{im mislima i u du{i sa nama si zauvek i
dok ìvimo se}a}emo se tvoje plemenitosti,
po`rtvovawa i bezgrani~ne qubavi prema nama.
Oàlo{}eni: suprug Nikola,
}erka Sneàna, sin Radivoje, unuci Ogwen,
Jelena, Vladimir i Petar, zet Vladan,
praunuka Sara i ostala rodbina i prijateqi
dr Dejan
Dimitrijevi}
Tvoji tetka Verica, brat Aleksandar,
sestra Tawa, te~a Petko, snaha Biqana i
sestri~ina Tamara iz Poàrevca
www.kragujevacke.rs
Mali oglasi
Читуље
27
SE]AWE
U utorak, 22. januara 2013. godine, preminula je
MOLIM sve o~evice saobra}ajne nezgode koja se dogodila
dana 20.9.2009. godine oko ~etiri
sati ujutru, u Kragujevcu, na
raskrsnici ulica Grada Sirena i
Svetozara Markovi}a, u kome su
u~estvovala vozila marke Ford
Fokus i VW Golf- Taxi vozilo, da
mi se hitno jave. Igor Parezanovi}, ul. Save Kova~evi}a br.
32, ili na tel: 064 11 66 554
ODRIÊMO se, odgovorno,
svoje dece Danijela Risti}a,
ro|enog 30.12.1984. godine u
Kragujevcu i sina Aleksandra
Risti}a, ro|enog 25.8.1980. godine u Kragujevcu, zbog nepo{tovawa roditeqa, nasiqa u porodici i u~estalih uznemiravawa.
Izjavqujemo tako|e da nemamo
nikakve obaveze prema wima niti
priznajemo wihove dugove, te da
nemaju prava da ìve sa nama zajednici, s obzirom da su punoletni.
Otac Risti} Radomir i majka
Vuji~i} Mirjana iz Kragujevca
A}imovi} Milorad
dipl. in`.
4.2.1998 – 4.2.2013.
Wegov lik i nesebi~na qubav kojom nas je obasipao traja}e ve~no.
Supruga Gordana i sin Sr|an
Posledqi pozdrav
na{em
Posledwi pozdrav dragom prijatequ
Milka Stankovi}
Milkica
1934 – 2013.
Mil~etu
Mnogo smo te voleli, mnogo }e{ nam
nedostajati.
Tvoja Du{ka
sa decom
Sahrana je u ~etvrtak, 24. januara, u 12 sati, na
Varo{kom grobqu.
S qubavqu i po{tovawem weni: }erke Olga i Vojka,
unuci Milo{ i \or|e, zet Dejan i ostala rodbina i
prijateqi
Dejanu Dimitrijevi}u
Ivana i Dragan Andrejevi}
Gordana i Neboj{a Vu~kovi}
Sa velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu,
kumove, prijateqe, kolege i poznanike da je na{ najmiliji
Najboqem muù i najvoqenijem ocu
dr Dejan K.
Dimitrijevi} Dimke
ro|en 29. jula 1968., iznenada preminuo 18. januara 2013.
godine, u Erlangenu, Nema~ka.
Opelo i sahrana voqenog nam pokojnika obavi}e se danas
u Kragujevcu, u 13 sati na grobqu Bozman.
Dejanu
Ve~ni mir i spokoj.
An|ele na{, neka te an|eli ~uvaju, po~ivaj u miru.
Oàlo{}eni zauvek : majka Qiqana, sestra Jelena,
zet Dalibor, sestri~ina Jovana
Duboko pogo|ene, poraène i zauvek tvoje
Biqana i Nina
Енигматика
www.kragujevacke.rs
www.kragujevacke.rs
KUP SRBIJE
Danas
`rebawe
OD 13 sati, danas }e se, u Ku}i
ko{arke u Beogradu, odrediti kostur i satnica ovogodi{weg finalnog turnira Kupa „Radivoja
Kora}a“. Klubovi u~esnici, ima
ih osam, bi}e podeqeni u dve grupe. U prvom {e{iru nalaze se ~lanovi ABA lige, Crvena zvezda,
Partizan i Radni~ki, kao i najboqi iz Ko{arka{ke lige Srbije
Mega Vizura iz Beograda, dok }e
wihovi rivali u ~etvrtfinalu
biti izvu~eni izme|u Metalca iz
Vaqeva, novosadske Vojvodine,
Vr{ca i Slobode iz Uìca. Neposredno pre izvla~ewa odrà}e se
tehni~ki sastanak predstavnika
klubova, Ko{arka{kog saveza Srbije i grada organizatora.
Podse}amo, zavr{ni turnir odrà}e se od 7. do 10. februara u
kragujeva~koj hali „Jezero“.
ABA LIGA
Finale u aprilu
BORD ABA lige odredio je termin odigravawa fajnal-fora
{ampionata Jadrana za sezonu
2012/13. godine.
Zavr{nica }e biti od 25. do 27.
aprila, u~estvova}e kao i do sada
~etiri najboqe plasirane ekipe,
a mesto odràvawa odredi}e se po
zavr{etku liga{kog dela. Prednost prilikom dobijawa organizacije ima}e boqe plasirani
timovi.
M. M.
СПОРТ
KO[ARKA
SOLNOK - RADNI^KI 66:78
]apin daleko ispred svih
MO@DA postaje pomalo dosadno, ali tako je. Aleksandar ]apin
je igra~ koji iz nedeqe u nedequ
vodi svoju ekipu put Evrope, igra
maestralno i sve jasnije postaje
jedan od najboqih, ako ne i najboqi igra~ lige. To govori statistika sa „Jadrana“, a po woj je za sada drugi na listi najkorisnijih,
a prvi kao asistent, strelac i trojka{. I ovoga puta predvodio je
svoj tim do pobede sa postignuta
22 poena, od ~ega {est u {utu za
tri poena, uz 10 asistencija, {est
ABA LIGA
18. KOLO: Solnok - Radni~ki 66:78,
Zadar - Cibona 78:76, Krka - [iroki
74:71, Partizan - Budu}nost 63:50, MZT
Skopqe - Split 93:84, Igokea - Crvena
zvezda 80:77, Cedevita - Olimpija 73:67.
Igokea
18 15 3 1402:1262 33
Crvena zvezda 18 12 6 1448:1290 30
Partizan
18 12 6 1317:1263 30
Budu}nost
18 10 8 1309:1252 28
Radni~ki
18 10 8 1435:1388 28
Cedevita
18 10 8 1352:1342 28
MZT Skopqe 18 10 8 1316:1316 28
Olimpija
18 9 9 1388:1376 27
Krka
18 8 10 1270:1334 26
Zadar
18 7 11 1336:1385 25
Split
18 7 11 1287:1390 25
Cibona
18 6 12 1357:1361 24
[iroki
18 6 12 1315:1345 24
Solnok
18 4 14 1248:1476 22
19. KOLO: Radni~ki - Partizan, Zadar - Cedevita, Olimpija - Igokea, Crvena zvezda - MZT Skopqe, Split - Solnok, Budu}nost - Krka, [iroki - Cibona.
SOLNOK - Hala: „Tisaligeti“. Gledalaca: 1.000. Sudije: Muhvi} i Arnautovi} (Hrvatska), Jovani} (BiH). Rezultat po ~etvrtinama: 18:15,
20:27, 13:24, 15:12
Solnok: Simon 5, Horvat 15, Fodor, Markovi}, [ehovi} 9, Sabo 4, Bader 8, Trepak, Nemet, Kalve 11, Florens 10, Bel 4.
RADNI^KI: Miqenovi}, Sinovec 9, ]apin 22, Markovi}, Emening,
Varda 18, Bir~evi} 2, Borisov 9, Krstovi}, Mijatovi} 3, Vajt 15, Vizer.
skokova i indeksom korisnosti
33.
Doma}in je bio re{en da od ovog susreta krene u beg sa samog
dna i po~eo je sasvim solidno.
Nadali su se da }e, kao u duelima
protiv Partizana i Cibone, na
svom terenu do}i do jo{ jedne pobede, pa shodno tome igrali agresivno i dobro u prvoj deonici.
Me|utim, ni gosti se nisu predavali, bodreni od grupe navija~a
koja ih je dopratila u Ma|arsku
krenuli su u ofanzivu i uspeli
da na odmor odu sa plusom od ~etiri poena.
Po izlasku iz svla~ionice sasvim druga slika. Neprepoznatqiva. Iz we je iza{la ekipa onakva kakvu svi èlimo da gledamo.
Mo}na, precizna, disciplinovana i odgovorna, uz ]apinovu dirigentsku palicu, presu- dila je
doma}inu vrlo brzo. Krenuo je rafal na koji su se nadovezivali
Borisov, Sinovec, probu- |eni
Vajt, a Varda je jo{ jednom bio i
borben i efikasan. Wegova for-
ma je u uzlaznoj putawi, pa iako
ponekad ume da nervira svojom
èqom da po svaku cenu pokaè
neposrednom rivalu da je kvalitetniji i ja~i, igra sve boqe i boqe i nezaobilazan je ~inilac u
pobedama svoga tima. Samo pet
minuta od po~etka drugog dela bilo je 42:60, te su svi poku{aji doma}ina do kraja me~a da do|u do
{anse za preokret bili nerealni
i prakti~no odba~eni ve} u za~etku.
Pobeda u Solnoku zna~i mnogo
u nastojawima ekipe u borbi za evropsko takmi~ewe, {to je sada
veoma realno, ali i fajnal for
gde su {anse daleko mawe zbog ranije propu{tenih bodova u „Jezeru“. No, ona }e svoje pravo zna~ewe dobiti tek ukoliko se potvrdi upravo na terenu u Kragujevcu,
a izazov je veliki. U ponedeqak, u
19. kolu „Jadrana“ gostuje uvek
mo}ni beogradski Partizan, dakle na pomolu je praznik ko{arke.
M. M.
29
PRVA “A” LIGA (@)
16. KOLO: [umadija - Stara Pazova
71:38, Srbobran - Student 72:62, Jagodina - [abac 90:72, Vrbas - Radni~ki
65:58, Beo~in - êlarevo 59:51. Slobodna je bila Crvena zvezda.
Jagodina
15 13 2 1151:1010 28
Crvena zvezda 14 13 1 1141:877 27
Radni~ki
14 9 5 850:814 23
[abac
15 8 7 959:969 23
Vrbas
15 7 8 1041:1030 22
Student
15 7 8 937:988 22
Srbobran
15 7 8 985:1028 22
Stara Pazova 15 6 90 966:1024 21
14 6 8 990:948 20
[umadija
Beo~in
14 4 10 844:945 18
êlarevo
14 0 14 838:1069 14
Utakmice 17. kola igrane su ju~e i danas.
18. KOLO: [umadija - Student, Stara
Pazova - [abac, Vrbas - êlarevo, Crvena zvezda - Beo~in, Srbobran - Radni~ki. Jagodina je slobodna.
PRVA “A” LIGA - @
Jelena i Milana
^LANICA Radni~kog Jelena
Prvulovi} i Milana @ivadinovi} iz [umadije, bile su izuzetno efikasne u 16. kolu. Prvulovi}eva je za “crvene” ubacila 27, a
@ivadinovi}eva ko{ mawe.
To je Radni~kom, ipak, bilo nedovoqno za trijumf u Vrbasu. Poraèn je rezultatom 65:58, iako je
polovinom utakmice imao prednost od ~ak 37:27.
Sa druge strane, [umadija je
zabeleìla {estu prvenstvenu
pobedu bukvalno “razbiv{i” ekipu Stare Pazove - 71:38.
Ju~e se igralo 17. kolo, i Radni~ki je u Kragujevcu do~ekao lidera Jagodinu, dok je [umadija
gostovala Beo~inu. Ve} u subotu
ide 18. [umadija }e ugostiti ni{ki Student, dok }e “crvene” odmeriti snage sa Srbobranom u
istoimenom mestu.
S. M. S.
KUP EVROPE
“CRVENI” SE POIGRAVALI
SA NOVOSA\ANIMA
Foto: vkradnicki.com
Debrecin pretposledwa
prepreka
VATERPOLO
RADNI^KI - VOJVODINA 14:5
Novosa|ani
lepa
pro{lost
KRAGUJEVAC - Bazen: SC „Park“. Gledalaca: 600.
Sudije: Mi{kovi} i Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e:
Radni~ki 9 (5), Vojvodina 5 (1). Peterci: Radni~ki
1/1, Vojvodina 1/1. Rezultat po ~etvrtinama: 4:0,
4:1, 3:3, 3:1.
RADNI^KI: Radi}, Buri} 1, Popovi} 1, Markovi}
2, Gak 3, Ba{i} 1, ]iri}, ûpi}, Zlokovi}, F. Filipovi} 2, Udovi~i} 2, \. Filipovi} 2, Lazi}.
VOJVODINA: Peti}, Cuki}, Maksimovi} 1, Vuksanovi}, Mili~i} 1, Vasi} 1, Geratovi}, Crvenko, Wegovan, Ubovi} 2, Matkovi}, Gvozdenovi}, Roganovi}.
NA papiru slovio je kao derbi 10. kola Prve “A”
lige, ali se u praksi pokazalo ono {to je i o~ekivano, da su vaterpolisti Radni~kog trenutno daleko
ispred ekipe Vojvodine. Tako su, na svom bazenu, “crveni” pro{log petka ubedqivo savladali goste iz
Novog Sada sa 14:5.
Sve dileme oko pobednika otklowene su jo{ u prvoj ~etvrtini. Za to se najpre pobrinuo Slavko Gak,
nekada{wi reprezentativac Srbije, koji je za samo
46 sekundi poPRVA “A” LIGA
stigao dva gola,
10. KOLO: Radni~ki - Vojvodina 14:5
da bi do kraja
Bawica - @AK 11:5, Dunav - Singidunum
prve ~etvrtine
12:5, Partizan - Beograd 15:3. Slobodna
po jednom isto
je bila Crvena zvezda.
u~inili UdoviRadni~ki
9 8 0 1 153:47 24
Crvena zvezda 8 8 0 0 92:37 24
~i} i \or|e FiPartizan
9 7 0 2 118:39 21
lipovi}, {to je
Bawica
9 4 1 4 67:80 13
doma}inu doneVojvodina
9 4 0 5 83:75 12
@AK
9 3 1 5 065:10610
lo ve} tada neDunav
9 3 0 6 55:87 9
dosti`nih 4:0.
Singidunum
9 2 0 7 050:105 6
Beograd
9 0 0 9 36:142 0
Protivnik je
dotu~en u slede11. KOLO: Singidunum - Radni~ki,
Beograd - Dunav, @AK - Crvena zvezda,
}oj ~etvrtini
Vojvodina - Bawica. Partizan je slobogolovima Mardan.
kovi}a, Buri}a
i Filipa Filipovi}a. Kragujev~ani su tada poveli sa 7:0, {to je istovremeno ozna~ilo kraj presinga ka golu gostiju.
Od tada se igralo daleko mirnije, opu{tenije, {to je
rival iskoristio da u jednom momentu pri|e na pet
golova zaostatka. Me|utim, takav rasplet samo je nanovo naterao Kragujev~ane da poja~aju tempo, pa je ubrzo razlika vra}ena na sedam golova, da bi ~itavih
10 dostigla u posledwoj deonici (14:4).
- Napokon moèmo da budemo zadovoqni pojedinim segmentima igre. Zbili smo redove posle izgubqenog Kupa‚ stali kao jedan, igrali presing i mlada
ekipa Vojvodine jednostavno nije imala re{ewe za
na{u igru.
Napravili smo sjajnu uvertiru za Kup Evrope. Pokazali smo kako treba da igramo, da „poginemo“ za ovaj tim i grad. Bez obzira {to smo izgubili od Zvezde
u prvenstvu i Partziana u Kupu, smatram da vi{e niko ne}e mo}i da nas pobedi ako ponovimo ve~era{wu
igru - rekao je Slavko Gak, trostruki strelac.
Ve} za vikend “crvene” o~ekuje novi prvenstveni
dvoboj, ovoga puta u glavnom gradu, a rival je ekipa
Singidunuma.
V. U. K.
U FOKUSU vaterpolista Radni~kog ove nedeqe, iako imaju i prvenstveni okr{aj, bio je svakako polufinalni susret Kupa Evrope, igran
ju~e na zatvorenom bazenu Sportskog centra Park sa ma|arskim Debrecinom.
Re~ je o duelu, po mnogima, dva najja~a rivala u ovom evro takmi~ewu, sa mno{tvom reprezentativaca u svojim redovima, koji su do sada
jedini ubeleìli sve pobede.
V. U. K.
GOLMAN PJETLOVI]
NA ÊKAWU
Tek dogodine
u timu
REPREZENTATIVNI golman
Srbije Gojko Pijetlovi}, u nastavku sezone ipak ne}e igrati za ekipu Radni~kog, iako je to bila ve}
dogovorena zamisao na{eg kluba i
samog Pjetlovi}a. Naime, Stru~ni savet Vaterpolo saveza Srbije
odlu~io je da, na osnovu Statuta
VSS, nema mogu}nosti da srpski
as bude registrovan za bilo koji
klub u zemqi.
Takav zakqu~ak, naravno, izazvao je ogor~ewe u taboru “crvenih”, koji su ubrzo po saznawu da
ne}e mo}i da ra~unaju na Pjetlovi}a, izdali saop{tewe u kome se
kaè:
- VK Radni~ki izraàva svoje
nezadovoqstvo i razo~aranost odlukom Vaterpolo saveza Srbije u
vezi odbijawa zahteva reprezentativca Srbije Gojka Pijetlovi}a da
se registruje za bilo koji klub u
zemqi koji je bio spreman da ga
angaùje.
I pored toga {to kragujeva~ki
klub me|u stativama ve} ima jednog golmana vrhunskog kalibra,
na{a èqa je bila da pomogne reprezentativcu Srbije, koji je ostao bez anga`mana, da ostane u formi za naredne akcije nacionalnog tima.
Stav VK Radni~kog je da Vaterpolo savez Srbije mora da bude servis na{im reprezentativcima,
da u sportu koji nam je doneo toliko radosti u pro{losti, nesmetano obavqaju ono {to oni najboqe znaju, a to je da treniraju, igraju, pobe|uju i osvajaju medaqe. Ova
odluka pokazuje da su u Vaterpolo
savezu Srbije i stru~nom savetu
li~ni interesi, li~na promocija
i kluba{tvo ispred interesa vaterpola, a to je ono {to VK Radni~ki nikada ne}e gledati sa odobravawem. Sve ovo dobija na teìni ako se ima u vidu da su sli~ni
slu~ajevi u pro{losti re{avani
u korist igra~a, kada je to o~igledno tim istim pojedincima i
wihovim interesima odgovaralo.
Za razliku od pojedinaca u Vaterpolo savezu kojima o~igledno
ne odgovara povratak srpskih reprezentativaca u zemqu, Radni~kom }e uvek biti ciq da u skladu
sa svojim mogu}nostima u svom sastavu ima {to vi{e sada{wih i
biv{ih reprezentativaca Srbije.
VK Radni~ki smatra da ukoliko je interes srpskog vaterpola da
prvi golman na{e reprezentacije
po~ne pripreme za velika takmi~ewa ovog leta bez utakmice i
kluba, onda je odluka VSS ispravna.
Za kraj moèmo da obradujemo
sve qubiteqe vaterpola da }e Gojka Pijetlovi}a gledati u kapici
Radni~kog u sezoni 2013/2014, jer
je sa wim postignut dogovor.
V. U. K.
KUGLAWE
Lokalni derbi
na premijeri
OVOG vikenda nastavqaju
se takmi~ewa u Prvoj ligi
Srbije, grupa Centar. Po prvi put, posle dugo vremena,
zahvaquju}i novoj kuglani u
Drugoj kragujeva~koj gimnaziji, doma}i klubovi }e zaista i poneti taj epitet, s obzirom da su do sada igrali po
Srbiji u tu|im kuglanama.
Ono {to je najlep{e, to je da
}e premijeru, moèmo slobodno tako da kaèmo, imati
upravo dva kragujeva~ka kluba, Vodovod i PAK promet,
koji }e odigrati me|usobni
me~ zaostalog 10. kola.
Ina~e, kompletan drugi
deo sezone kragujeva~ki klubovi igra}e kao doma}ini,
{to posebno odgovara Vodovodu, jer su mu ambicije ponovni povratak u dru{tvo
najboqih.
Marko ide daqe
PRO[LE nedeqe odràno
je pojedina~no prvenstvo Srbije grupe Centar, na kome su
u~estvovali i kragujeva~ki
kugla{i.
Me|u 16 najboqih, koji sti~u pravo u~e{}a na prvenstvu Srbije, plasirao se i
~lan Vodovoda Marko Marinkovi}, kome je rezultat od
623 oborena ~uwa obezbedio
12. mesto.
Daqe nisu pro{li wegovi
klupski drugovi, Vlada \or|evi} sa 578 i Goran Brankovi} sa 562 oborena ~uwa.
S. M. S.
СПОРТ
OÊKIVANA i svakako zasluèna pobeda “crvenih”, ali ponovo nije moglo bez „odugovla~ewa“.
Daleko slabija ekipa, koja je u prvom delu prvenstva u Subotici
preokrenula vo|stvo Radni~kog
od 2:0 i dobila me~, ponovo je „digla glavu“ u istovetnoj situaciji,
ali ovoga puta im sli~no nije po{lo za rukom. Doma}in uglavnom
dobar, naro~ito u napadu, a odli~nu partiju pruìo je korektor
Vladimir êdi}.
Sve je krenulo kako je unapred
„zabeleèno“. Radni~ki dobar na
servisu, Ili} je bio odli~an u
distribuciji napada, pa su se Nemawa Stevanovi} i êdi}, ne{to
mawe sredwaci, nakupili poena.
Trener gostiju Goran Ili} poku{avao je da pokrene svoj sastav
tajm-autima, neprestanim izmenama, ~ak i laganim pritiskom
na sudije, no to nije pomagalo. Vredelo je, to polako postaje poslovi~no, sa~ekati tre}i set i krenuti u ofanzivu, dakle rizikovati. To je odavno rak rana kragujeva~kog sastava, pa se ponovila i
ovoga puta. Ve} na startu bilo je
WIENER STÄDTISCHE LIGA
13. KOLO: Radni~ki Kredi banka Spartak (S) 3:1, @elezni~ar - Ribnica
0:3, \erdap - Partizan 3:2, Vojvodina Mladi radnik 3:1, Crvena zvezda - Spartak (Q) 3:2.
Crvena zvezda
13 13 0 39:13 36
\erdap
13 10 3 34:18 29
Radni~ki KB
13 8 5 32:21 26
Ribnica
13 7 6 29:23 21
Vojvodina
13 5 8 27:29 19
Mladi radnik
13 6 7 23:25 17
Spartak (S)
13 6 7 22:28 15
Spartak (Q)
13 5 8 21:29 15
Partizan
13 4 9 17:29 13
@elezni~ar
13 1 12 8:37 4
14. KOLO: Ribnica - Radni~ki Kredi
banka, Spartak (S) - Crvena zvezda, Spartak (Q) - Vojvodina, Mladi radnik - \erdap, Partizan - @elezni~ar.
ODBOJKA
PETAK
êdi}eve
vragolije
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 150. Sudije: Radovanovi}
(Stara Pazova), Leko (Novi Sad). Rezultat po setovima: 25:17, 25:19,
23:25, 25:11.
RADNI^KI KREDI BANKA: Ili} 2, êdi} 24, ]irovi} 9, N. Stevanovi} 19, Radovi} 10, R. Stevanovi} 6, Panteli} (libero), Jovanovi} 1,
Perovi}, Vulovi}, Ivovi}, Blagojevi}.
SPARTAK (S): Crwanski 6, Jawi} 3, Elezovi}, Kecman 8, Medi} 15, Aleksi} 7, Vidakov (libero), Kujunxi}, Jana}kov, Konkoq (libero), Puali},
Kuburovi} 7.
3:8, doma}in je uspeo da povede sa
13:12, no ubrzo je ponovo gost napravio seriju i do kraja odigrao
sigurno. Tada na scenu stupa Vla-
êtvrtfinale na vidiku
POBEDONOSNO se vratila ~eta Dejana Mati}a sa gostovawa u Kakwu sa prve utakmice osmine finala Kupa izaziva~a. Radni~ki Kredi
banka dobio je prvi me~ sa 3:1, po setovima 21:25, 25:21, 29:27, 25:22, i
tako {irom otvorio sebi put da se pobedom u svom „Jezeru“ dokopa posledweg stepenika pred fajnal-for ovog evropskog takmi~ewa. Prelomni trenutak dogodio se u tre}oj deonici, kod rezultata 8:2 za
doma}ina. Mati} je u~estalim izmenama uspeo da prona|e pravu postavu i tako preokrene tok u svoju korist.
Revan{ je odigran sino} u Kragujevcu, a pobednik ovog duela sasta}e se u ~etvrtfinalu sa boqim iz susreta Delekta (Poqska) - Merser
(Belgija).
M. M.
POGODAK STEPANOVI]EVE
PONI[TEN - REMI IZOSTAO
PLIVAWE
RUKOMET
Zlatni Poto~ac
(@) MILENIJUM - RADNI^KI 26:25
Oma~e se
BEOGRAD - Dvorana: “Bawica”. Gledalaca: 600. Sudije: Cvetkovi} i
Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Milenijum 7/6, Radni~ki 9/7. Iskqu~ewa:
Milenijum 6, Radni~ki 8 minuta.
MILENIJUM: \ilas, @iga 5, An|elkovi}, Jokanovi}, Stanisavqevi},
Marjanovi}, Bogosavqevi} 4, @uni}, Obradovi} 8, Pavlovi}, Bogdan 1,
Savko, Filipovi} 4, Veraja 1, Popovi}, Draga{ 3.
RADNI^KI: ]osi}, Jovanovi}, Kevre{an-Ma~uì}, Stani} 5, Stepanovi} 11, Radosavqevi} 1, âirovi}, Kneèvi}, Mili}, To{ovi}, Bala} 3,
Kuki}-Radoji~i} 2, Filipovi}, Kuharovi} 1, Obu}ina, Stoiqkovi} 2.
JEDAN od konkurenata Kragujev~anki za visok plasman, beogradski Milenijum, uspeo je na
svom terenu da savlada Radni~ki
i time se, makar trenutno, odvoji
na tre}em mestu superliga{ke tabele. Rezultat gotovo egal - 26:25,
dimir êdi}. Milan Ili} osetio
je da je wegov korektor raspoloèn za nadigravawe, pa je napade
uglavnom usmeravao na wegovu st-
ÊLINX KUP
Milo{ - tre}i
KRAGUJEVA^KI strelac
Milo{ Ivanovi}, osvojio je
tre}e mesto u disciplini standardna vazdu{na pu{ka u
konkurenciji mla|ih juniora, u prvom kolu Kupa koje je
pro{le nedeqe odràno u
Smederevu.
Ivanovi} je zabeleìo rezultat od 581 kruga, dva mawe
od pobednika Ni{lije Andrije Milovanovi}a.
S. M. S.
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
RADNI^KI KREDI BANKA - SPARTAK (S)
3:1
STREQA[TVO
I OSMI Me|unarodni pliva~ki miting „Jovan~a Mici} 2013” u Poto~cu kod Para}ina, protekao je u znaku uspeha kragujeva~kih takmi~ara. Tri na{a kluba, Radni~ki, Delfin i Foka, u konkurenciji jo{ 22 sa gotovo 500
u~esnika, osvojili su ukupno
45 medaqa.
Najuspe{nijim su se pokazali “crveni”, ~ijim je pliva~ima pripalo 27 odli~ja,
po devet od svake “fele”, zlatne, srebrne i bronzane. Delfin je imao pet zlata, {est
srebra i tri bronze, zbirno
14, dok su ~lanovi Foke osvojili po dve srebrne i bronzane kolajne.
V. U. K.
www.kragujevacke.rs
ba{ kao i igra dva rivala.
Po ko zna koji put “crvene” su
lo{ije otvorile utakmicu, {to
im je, samo po sebi, nametalo obavezu paklenog ritma u nastavku,
SUPER LIGA (@)
10. KOLO: Milenijum - Radni~ki (K)
26:25, @elezni~ar - Jagodina 19:23, Radni~ki (B) - Radni~ki (S) 29:29, Zaje~ar Crvena zvezda 28:25, Maks sport - Naisa
25:17, Kwaz Milo{ - Nopal (ne igra se).
Jagodina
9 9 0 0 260:18018
Zaje~ar
8 8 0 0 296:18516
Milenijum
9 6 1 2 244:22313
Maks sport
8 5 1 2 196:17811
Radni~ki (K) 8 4 1 3 205:213 9
Naisa
9 4 0 5 245:244 8
@elezni~ar 10 4 0 6 230:252 8
Crvena zvezda 10 3 1 6 270:286 7
Radni~ki (S) 10 3 1 6 259:292 7
Kwaz Milo{ 8 3 0 5 215:235 6
Nopal
8 1 0 7 199:265 2
Radni~ki (B) 9 0 1 8 246:312 1
11. KOLO: Radni~ki (K) - @elezni~ar
Naisa - Kwaz Milo{, Radni~ki (S) - Milenijum, Crvena zvezda - Maks sport, Jagodina - Zaje~ar, Nopal - Radni~ki (B).
jer vaqalo je nadoknaditi minus
od ~etiri gola iz prvih 30 minuta (11:15). Me|utim, opet uobi~ajeno, na{e igra~ice u drugi deo
susreta u{le su daleko spremnije, re{ene da ku}i ne odu praznih
ruku. Jurwava za doma}inom kona~no se isplatila na minut i po
pre kraja, kada se pogotkom Tani}eve stiglo do izjedna~ewa
(25:25). Stiglo, ali ne i opstalo,
po{to je doju~era{wa prvotimka
Kragujev~anki, sada ~lanica tima
iz Beograda, Lana @iga, iznudila
iskqu~ewe Biqane Bala} i sedmerac, preko koga su doma}e ostvarile trijumf. Naknadni pogodak
Stepanovi}eve, koji bi vratio
bod Radni~kom, nije priznat, ~ime je okon~an ovaj uzbudqiv me~.
Prvi prole}ni bodovi u na{em
taboru o~ekuju se ove subote, kada
im u goste, od 18 ~asova, stiè ekipa @elezni~ara iz In|ije.
V. U. K.
Nopal odustao
ODLO@ENA utakmica osmog kola, koja je rukometa{ice Radni~kog
o~ekivala 16. januara u Ba~koj Topoli, ipak nije odigrana.
Naime, doma}e igra~ice nisu se pojavile na terenu, pa je sada za o~ekivati dva scenarija. Ili }e “crvene” duel dobiti slu`benim rezultatom, ili je na pomolu odustanak ovog kluba od daqeg prvenstvenog
takmi~ewa, kako je ve} najavqivao wihov predsednik, {to moè da zna~i da }e prakti~no svi prole}ni rivali Nopala imati isti u~inak
(10:0) i dva boda na svom kontu, ukoliko se u Savezu ipak ne odlu~i da
se ti susreti ne broje.
V. U. K.
FUTSAL: Ekonomac
- Pirot, hala „Jezero“ (18.00)
SUBOTA
KUGLAWE: PAK promet
- Vodovod, sala Druge
gimnazije (11.00)
RUKOMET (@): Radni~ki
- @elezni~ar (In|ija), hala
„Jezero“ (18.00)
ODBOJKA (@): Radni~ki
- Futog, sala O[ „Stanislav
Srem~evi}“ (19.00)
PONEDEQAK
KO[ARKA: Radni~ki
- Partizan (Beograd), hala
„Jezero“ (20.30)
ranu, a ovaj to maestralno pretvarao u poene, bilo sna`nim sme~evima, bilo vragolastim „kuvawima“. Tek polovinom seta pridruìo mu se i ostatak ekipe, o onda
su se Suboti~ani predali, osetiv{i nemo} da se suprostave, te je
tako zabeleèna jo{ jedna „trojka“.
Posle dve vezane utakmice u
Kragujevcu, sledi prvi ja~i ovogodi{wi prvenstveni ispit. U
narednom kolu na programu je {umadijski „derbi“ sa Ribnicom u
Kraqevu.
M. M.
KUP SRBIJE
Prvo na
Vo{u
@REBOM odrànim u beogradskom hotelu „M“, protekle sedmice odre|eni su parovi polufinala zavr{nog turnira Kupa Srbije u konkurenciji mu{karaca.
Tako }e se kragujeva~ki Radni~ki
Kredi banka sastati sa novosadskog Vojvodinom, dok drugi par
~ine Crvena zvezda iz Beograda i
~lan Prve lige Novi Pazar.
Upravo novajlija na zavr{nim
turnirima dao je najboqu ponudu,
pa je dobio organizaciju turnira,
i on }e se odràti u Novom Pazaru. Na molbu kragujeva~ke ekipe,
zbog u~e{}a u Kupu izaziva~a, odobreno je pomerawe za sedam dana,
te }e se turnir odràti 23. i 24.
februara.
M. M.
PRVA LIGA - @
Start za 5
SVE tri kragujeva~ke ekipe u
Prvoj ligi Srbije za seniorke zabeleìle su pobede u nastavku
{ampionata i tako pokazale da
im jednomese~na pauza nije pokvarila planove za ovu sezonu.
Sme~ 5 je bio uspe{an na gostovawu u Gorwem Milanovcu, savladav{i Takovo sa 3:1, po setovima
25:18, 25:20, 26:24, 25:21. Lider
na tabeli i daqe gazi pobedni~kim korakom, najavquju}i time ozbiqne aspiracije za plasman u
elitni rang. Na gostovawu je bio
uspe{an i Radni~ki, pobedom nad
Obili}em u Beogradu maksimalnim skorom, po setovima 25:23,
25:12, 25:21, i tako zadrào mesto
u vrhu tabele. Jedini kao doma}in igrao je Kraguj, a rival je bila novosadska Vojvodina. Rezultat
prema o~ekivawima, 3:0 za Kragujev~anke, po deonicama 25:17,
25:22, 25:13, ~ime je zadràna tre}a pozicija na tabeli.
Naredno, 13. kolo donosi kragujeva~ki qubiteqima odbojke ponovo samo jednu utakmicu u na{em gradu, a igra}e je Radni~ki
sa ekipom Futoga. Sme~ 5 jo{ jednom gostuje, ovoga puta Vojvodini
u Novom Sadu, dok Kraguj ide na
noge beogradskom Obili}u.
M. M.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
FUDBAL
SKIJAWE
GRADONAÊLNIKOVA
Nevenin
najboqi
veleslalom
KLUPSKA SLAVA
Proslavqen
Jovawdan
NEDEQA je bila dan kada je i
FK Radni~ki 1923 obeleìo svoju slavu, Svetog Jovana. Doma}in
slave bio je gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, kome
je i pripala ~ast da prese~e slavski kola~.
Ova sve~anost uprili~ena je u
restoranu “Jezero“, a prisustvovalo joj je rukovodstvo kluba, stru~ni {tab, sada{wi i pojedini
biv{i fudbaleri, kao i predsednici fudbalskih saveza Regiona
zapadne Srbije i Grada Kragujevca, predstavnici drugih kragujeva~kih klubova, te brojni prijateqi “crvenih”. U sve~anoj atmosferi u restoranu “Jezero“, doma}in slave zahvalio se svim prisutnima i obe}ao da
}e rezultati kluba
u narednom periodu biti mnogo boqi.
- Proslavqamo
na{u slavu 90 godina, i to nije malo.
To je veliko, zna~ajno i obavezuje.
Bez obzira {to je
slava, mora da se kaè nekoliko
re~i koje su prikladne za ovaj
dan. Radni~ki je imao te{kih trenutaka u svojoj istoriji, prolazili smo i prolazimo kroz specifi~ne trenutke, ali mislim da
pokazujemo snagu i da }emo da istrajemo u nameri da od kragujeva~kog napravimo ozbiqan srpski, pa i evropski klub.
Imamo malu rezultatsku krizu
i mnogo spoticawa sa strane, ali
izdrà}emo. Jedinstvo i re{enost qudi u klubu i oko Radni~kog,
daju nam veru da smo spremni i
sposobni da iz toga iza|emo ja~i
i stabilniji - rekao je Stevanovi}.
Gradona~elnik je zatim predao
kola~ ~lanu Upravnog odbora Milenku Marjanovi}u, doma}inu
slave 2014. godine.
V. U. K.
{le nedeqe na
“îka Da~i”, obratio se i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}. Izme|u ostalog, prvi ~ovek grada tada
je rekao i:
- Napravili smo veliki iskorak u sportu uop{te, naravno i u
fudbalu. Stvaramo sve boqe uslove kako bi klub napredovao. Imali smo odre|ene pehove i podmetawa i zbog toga imamo odre|ene
probleme iz kojih }emo iza}i jo{
ja~i. Ru`no je i lo{e da se politika me{a u sport, osim da pomogne sportu.
U svakom slu~aju, Radni~ki je
jedan od najozbiqnijih klubova u
zemqi. A to, verovatno, pomalo
nekom smeta.
Ujedno je obe}ano i ubrzano izmirewe dve zaostale plate igra~ima, kao i obezbe|ivawe svih neophodnih uslova da se trena`ni
proces sprovede najkvalitetnije
mogu}e. U sklopu toga, i da ekipa
otputuje na pripreme van Kragujevca. Naravno, sve u svrhu boqih
rezultata od jesewih.
V. U. K.
USKORO SKUP[TINA
Rukovodstvo
na pomolu, kao i
kraj gradwe
KAKO je pro{lih dana do{lo
do pu{tawa iz pritvora generalnog sekretara Radni~kog 1923 Darka Stojanovi}a i doskora{weg
predsednika Neboj{e Vasiqevi}a, koji su jedini u klubu imali
deponovane potpise, za o~ekivati
je da se situacija u kragujeva~kom
Foto: fkradnicki.com
KAKO bi po~etak zimskih priprema fudbalera Radni~kog 1923
protekao u {to normalnijem tonu,
s obzirom na okolnosti koje prate ovaj klub, odnosno svima znano
privo|ewe wegovih ~elnika, ~lanovima tima, posetiv{i ih pro-
Foto: fkradnicki.com
Podr{ka
fudbalerima
crvenih
FUDBALSKA
AKADEMIJA
U Kragujevcu
GRAD Kragujevac, posle nedavnog potpisa ugovora o otvarawu Pliva~ke akademije sa proslavqenim reprezentativcem Miloradom âvi}em, sklopio je novu ugovornu saradwu, sada sa Akademijom fudbala iz
Beograda. Ta~nije, u ci-
superliga{u polako stabilizuje.
Pored produèwa ugovora sa {efom stru~nog {taba i ubrzanim
transferom igra~a, u to spada i
neophodno kompletirawe uprave,
pre svega postavqewe novog predsednika.
Izborna skup{tina trebalo bi
da se odrì uskoro, a da li }e i
koje kadrovsko re{ewe iznedriti
za mesto ~elnog ~oveka kluba, ostaje da se vidi. Ni formirana
tro~lana komisija, ~iji je zadatak bio da formira predloge za
novog predsednika i ponudi ih
Skup{tini kluba na usvajawe, do
skoro nije funkcionisala u punom sastavu, {to je dodatno oteàlo i oteglo ovaj problem.
Naàlost, ni{ta brè ne napreduje i zapo~eta izgradwa svla~ionica i slu`benih prostorija
na „îka Da~i“, {to drasti~no umawuje funkcionalnost gradskog
stadiona. Davno je pro{lo peto
jesewe kolo za kada je bilo planirano okon~awe radova, objekat je
dodu{e pod krovom, ali ima jo{
puno toga da se uradi.
V. U. K.
qu stvarawa uslova za obrazovawe stru~nih kadrova u oblasti sporta,
zamenik gradona~elnika
Neboj{a Zdravkovi} i
generalni direktor Akademije fudbala Beograd
Stefan Ili} potpisali
su Protokol o saradwi.
- S obzirom na to da je
grad Kragujevac napravio veliki iskorak u oblasti sporta u posledwih par godina, da imamo prvoliga{e koji se
bore za titulu u najva`-
FUTSAL
KOLUBARA - EKONOMAC 5:3
PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE
7. KOLO: Kolubara - Ekonomac 5:3,
Tango Liman - Kopernikus 7:7, Vrawe Marbo 2:9, Be~ej - Smederevo 4:1, Naisus - Pirot 2:1.
Ekonomac
7 6 0 1 42:15 18
Naisus
7 6 0 1 27:21 18
Marbo
7 4 1 2 25:14 13
Pirot
7 3 2 2 15:14 11
Kopernikus
7 3 1 3 22:21 10
Kolubara
7 3 0 4 30:26 9
Tango Liman
7 2 2 3 26:25 8
Be~ej
7 2 0 5 21:32 6
Smederevo
7 1 1 5 10:26 4
Vrawe
7 1 1 5 15:39 4
8. KOLO: Ekonomac - Pirot, Smederevo - Naisus, Marbo - Be~ej, Kopernikus Vrawe, Kolubara - Tango Liman.
26 utakmica
kasnije
NEKADA[WI {ampion futsala, ekipa Kolubare, nanela je poraz aktuelnom ~etvorostrukom prvaku Srbije Ekonomcu. Pro{le nedeqe, u okviru
sedmog kola Prve futsal lige, Lazarev~ani su bili
boqi od “studenata” - 5:3, i zasluèno, kako i sami
Kragujev~ani priznaju, pobedili.
Ovo je, ina~e, prvi poraz Ekonomca u nizu od 26
POJAÂWA STI@U
A Spalevi}
bi da ide
SADA je poznato da }e Marko
Miri} i Petar \uri~kovi}, vezni fudbaleri Crvene zvezde, prole}ni deo prvenstva provesti na
{estomese~noj pozajmici u redovima kragujeva~kog superliga{a.
Na wih “crveno-beli” trenutno
ne ra~unaju, {to je Radni~ki iskoristio da popuni svoj kadar.
Tako|e, u planu uprave “crvenih”
je da iz Zvezde vrate i levog beka
Quba Nenadi}a, ali i da se na tome ne ostane.
\uri~kovi}a ve} znamo, bio je
kod nas i u prethodnih {est meseci na pozajmici, dok je 25-godi{wi Miri} Kragujev~anin. Igrao je za Vodojaù, pre{ao potom
u gorwomilanova~ki Metalac,
dok je u Zvezdu stigao pro{le godine iz suboti~kog Spartaka. Interesantan podatak je da je u minulom periodu sakupio i tri reprezentativna nastupa, dodu{e u
prijateqskim susretima na{e selekcije.
[to se odlazaka ti~e, ni{ta se
naro~ito “ne ~uje”, sem najzvu~nijeg mogu}eg odlaska prvog strelca tima Darka Spalevi}a. Ve}
je poznato da ima nekoliko ponuda, pa sada preko Arbitra`ne komisije, a na osnovu neispuwewa
ugovornih obaveza, traì put da
“pre~icom” napusti redove “crvenih”.
V. U. K.
nijim sportskim disciplinama, kao i dosta reprezentativaca, pa ~ak i
u~esnike Olimpijada,
smatramo da }e ovaj vid
saradwe omogu}iti svim
mladim qudima u Kragujevcu da dobiju kvalitetnu edukaciju, odnosno steknu zvawa trenera fudbala ili diplomiranog
menaxera u sportu - rekao je tom prilikom Zdravkovi}.
Ili} je istovremeno
najavio da }e, pored pro-
stora u kome }e se odràvati nastava odeqewa
u Kragujevcu, biti otvoren i trena`no-metodski centar u kome }e organizovati kursevi za
nià trenerska zvawa.
Ina~e, visoka {kola
strukovnih studija - Akademija fudbala Beograd
postoji devet godina, a za
to vreme u woj je diplomiralo 382 studenta, od
kojih 82 trenera, a ostalo su menaxeri.
V. U. K.
pobeda, koliko je ovaj tim bio neporaèn u prvenstvenim nadmetawima.
“Studenti” su rano poveli, jo{ u tre}em minutu,
ali su doma}ini, pre svega zahvaquju}i golmanu Josimovi}u i odli~nom Suruxi}u, za koga se ina~e
pri~a da }e postati novi ~lan Ekonomca, preokrenuli rezultat i na odmor oti{li sa predno{}u od
dva gola - 3:1.
Poku{avali su na{i igra~i u nastavku da poravnaju rezultat, pa je u 28. minutu Raj~evi} “zakuvao”
situaciju svojim golom za 3:2. Dugo se igralo na polovini Kolubare, pritiskao je {ampion Lazarev~ane, koji su se, ipak, uspe{no branili. Kada je ve}
po~elo da ponestaje vremena, trener Boòvi} bacio
je sve karte na teren, te se odlu~io za taktiku igra~
umesto golmana. I to je bilo presudno. Igra~i Kolubare su takav potez pametno iskoristili i dva puta uspeli da pogode praznu mreù za veliki trijumf.
Ekonomcu sada ostaje da konsoliduje svoje redove
i spremi se za novi prvenstveni duel. Ovog puta u
goste dolazi Pirot, a utakmica je zakazana za petak,
u hali “Jezero”, sa po~etkom od 18 sati.
S. M. S.
31
NAJBOQI rezultat protekle sedmice, ujedno i najboqi u veleslalomu ove sezone,
Nevena Igwatovi} postigla
je na FIS veleslalomskoj trci u Marija Almu. Zabeleìla je drugo mesto, {to je vredelo 17,77 bodova, odmah iza
pobednice, italijanke Ane
Hofer. Posle prve vo`we
mlada Kragujev~anka bila je
sedma, ali je u drugoj imala
najboqe vreme i tako se ponovo popela na pobedni~ko postoqe.
Pored ove, tako|e u Austriji, nastupala je na jo{ tri
trke, ali bez zna~ajnijih rezultata. U Svetskom kupu startovala je na slalomu u Flahauu, me|utim nije uspela da
obezbedi mesto u prvoj vo`wi, dok je na Evropa kupu u
[runsu u~estvovala na dva
slaloma, osvojiv{i 28. i 34.
mesto sa 29,92, odnosno 37,70
FIS poena.
M. M.
AMERI^KI FUDBAL
Evropski
polaz iz
Budimpe{te
PRVU utakmicu u ovogodi{woj Centralno-evropskoj
fudbalskoj ligi Divqi Veprovi odigra}e 23. ili 24.
marta u Budimpe{ti sa tamo{wim Vukovima. Zbog zgusnutog kalendara u ovoj i doma}im ligama, u~esnici su se
dogovorili da broj utakmica
sa osam svedu na {est, pa }e
tako kragujeva~ki sastav po
dva puta igrati sa ma|arskim
i beogradskim Vukovima, a
po jednom sa Srebrnim Jastrebovima iz Qubqane i zagreba~kim Patriotima. Uz
to, dogovorom dva kluba i saveza Srpskog ameri~kog fudbala, odlu~eno je da }e se prvi srpski ve~iti derbi bodovati i za doma}u i za centralno-evropsku ligu. Prvi
susret na svom terenu Divqi
Veprovi ima}e 13. ili 14. aprila sa Srebrnim Jastrebovima iz Qubqane.
Kragujeva~ki klub prvi je
osvaja~ titule u ovom takmi~ewu. U finalu 2006. godine,
kada je takmi~ewe nosilo naziv Ju`noevropska liga u ameri~kom fudbalu, savladali su Vukove u Beogradu sa
23:12.
M. M.
â~anin
u redovima
Veprova
POVRATAK ameri~kog kvoterbeka Stena Bedvela, samo
je bio polazna ta~ka za dovo|ewe poja~awa “Divqih veprova” pred nastupaju}u sezonu. Slede}i u nizu o~ekivanih je doma}i igra~, dosada{wi vajd risiver ~a~anskih
An|eoskih ratnika Milorad
@ivkovi}.
Dvadesetpetogodi{wi â~anin u liga{kom delu pro{logodi{we Superlige bio
je vode}i hvata~ po broju postignutih ta~daunova, a pretpro{le sezone tre}i na listi najboqih ofanzivnih igra~a.
V. U. K.

Истрага склањала кључни доказ

Transcription

Similar documents

pad branac

GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

Dekorativno bl - Državni arhiv u Rijeci

PRIPREMA - CMYK.cdr - Tijana M. Djerković

ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

English - Istrian - Croatian - Italian Dictionary

LA CICALA zaratina Zadarski CVRČAK

Istrian - Croatian - Italian - English Dictionary

овај број

za[tita prirode 59/1–2 protection of nature 59/1–2

Vek biblioteke u Prijepoqu - Biblioteka Vuk Karadžić

Филолошки преглед XXXVIII 2011 2 - Filoloski fakultet | Univerziteta

CRKVA SVETOG NIKOLE U STANI^EWU

100 kilogrami od edna ovo[ka 100 kilogrami od edna ovo[ka

KAD SU LETELE KAMILAVKE

7 June 2011 Press Clippings (Source – ICMP)

NEWSLETER 10 - Komora italijansko

Scarica la brochure Champoluc for You

What does the Bible say about fathers?

Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 1.qxd

Zbornik radova NOVA ANTIČKA DUKLJA IV

Glasnik intelektualne svojine 2014/03