Zbornik rezimea - Društvo za zaštitu bilja Srbije

Transcription

DRUŠTVO ZA ZAŠTITU BILJA SRBIJE
Uz podršku
Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije
VIII SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA
Zbornik rezimea
Zlatibor
27. novembar - 1. decembar 2006. godine
Zbornik rezimea radova sa VIII Savetovanja o zaštiti bilja
Zlatibor, 27. novembar - 1.decembar 2006. godine
Izdavač:
Društvo za zaštitu bilja Srbije
11080 Beograd 80, Nemanjina 6; p.fah 123
E-mail: [email protected]
Internet: www.plantprs.org.yu
Za Izdavača:
Prof.dr Petar Vukša, predsednik Društva
Tiraž:
1000 primeraka
ISBN 86-83017-11-7
Realizacija: NEPEX, Beograd
VIII savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 27. novembar - 1. decembar 2006.godine
Organizacioni odbor
Predsednik : prof. dr Ibrahim Elezović
Članovi:
dipl.inž. Milan Grgurević
dipl.inž. Gizela Horvat
dr Dragica Janković
dipl. inž. Natalija Kurjak
prof.dr Sanja Lazić
mr Goran Malidža
dipl. inž. Aleksandar Marinković
dr Neško Nešković
Stručni odbor
Predsednik : dr Dragica Janković
Članovi:
dr Ferenc Bagi
dipl. inž. Viktorija Banković
mr Aleksandra Bulajić
mr Gordana Forgić
dr Radivoje Jevtić
dipl. inž. Dušan Jovanović
dipl. inž. Milena Petrov
dipl. inž. Đorđe Rašić
dipl. inž. Ljiljana Živković
Sekretar odbora: Ivanka Kraus
3
SPONZORI
Sponzor A kategorije:
y AGRIMATKO GROUP - DIPKOM, Novi Sad
y BASF Jugoslavija d.o.o., Beograd
y Bayer CropScience d.o.o., Beograd
y Dow AgroSciences, Beograd
y SYNGENTA Agro Services AG, Beograd
Sponzori B kategorije:
y AGROMARKET, Kragujevac
y AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIC, Subotica
y DELTA M - Delta agrohemija, Beograd
y GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd
y HEMOVET, Novi Sad
y MORPHO, Beograd
y STOCKTON d.o.o., Beograd
y VICTORIA GROUP, Novi Sad
y VST TREND d.o.o., Novi Sad
Sponzori C kategorije:
y JUGO-HEM" d.o.o., Leskovac
y RIVENDEL CONSULTING SLOVENIJA
Sponzori D kategorije:
y AGROFERTICROP, Subotica
y BV KOMERC, Novi Sad
y EKOSAN, Beograd
4
PREDGOVOR
U Zborniku VIII Savetovanja o zaštiti bilja sadržani su rezimei
116 radova, od 249 autora, koji su recenzirani i uvršteni u program. Od
toga deset radova se odnosi na tematske oblasti po pozivu Stručnog
odbora Savetovanja:
o Problem Venturia spp. na jabučastom voću sa posebnim osvrtom
na 2006. godinu
o Problem Tafrina deformans i Monilinia spp. na koštičavom voću
sa posebnim osvrtom na 2006. godinu
o Problem glodara u njivskoj biljnoj proizvodnji sa posebnim
osvrtom na 2006. godinu
o Problem crvenila kukuruza sa posebnim osvrtom na najnovina
istraživanja u našoj zemlji
o Novi fitosanitarni standardi i propisi u zaštiti bilja
o Dobra poljoprivredna praksa u zaštiti bilja
o Stanje rezistentnosti štetnih organizama na pesticide sa
posebnim osvrtom na najnovina istraživanja u našoj zemlji
o Fitotoksičnost herbicida sa posebnim osvrtom na novija praktična
i istraživačka iskustva
o Problem Lepidoptera u biljnoj proizvodnji sa posebnim osvrtom
na stanje u našoj zemlji
o Problem Aphididae u biljnoj proizvodnji sa posebnim osvrtom na
efikasnost njihovog suzbijanja u našoj zemlji
Sve tematske oblasti su koncipirane u vidu okruglih stolova, sa
uvodnim saopštenjem i raspravom o temi. Ostale radove autori su prijavili
po sopstvenom izboru i sapštiće ih na posterima.
Radovi prijavljeni za VIII Savetovanje o zaštiti bilja odnose se na
probleme zaštite bilja u ratarstvu i povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, šumarstvu, zaštite uskladištenih proizvoda, odnosno na biološka
ispitivanja štetnih organizama (patogena, štetočina, korova), mogućnosti
njihovog suzbijanja i drugo, te ispitivanje pesticida (efikasnosti, fizičkih i
hemijskih karakteristika, analitike ostataka) itd. Većina radova nastala je
u okviru različitih projekata (nacionalih, tehnoloških, inovacionih i drugih)
koje finansiraju Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodopšrivrede. Neki radovi nastali su kao deo
programa istraživanja vezanih za izradu dokroskih i magistarskih radova
i/ili su deo praktičnih iskustava i ukupnih aktivnosti u oblasti naše struke.
Rezimei radova objavljeni u ovom Zborniku, presek su opšteg
stanja u našoj struci, kako u pogledu istraživanja, tako i u praktičnoj
realizaciji zaštite bila, odnosno normativnom uređivanju i organizaciji, te
kao takvi predstavljaju doprinos razmeni informacija i sagledavanju
problema kojima se bavimo.
Organizator Savetovanja
5
6
RADOVI PO POZIVU - USMENA SAOPŠTENJA
7
1. FITOTOKSIČNOST HERBICIDA SA POSEBNIM OSVRTOM NA
NOVIJA PRAKTIČNA I ISTRAŽIVAČKA ISKUSTVA
Malidža Goran1, Elezović Ibrahim2, Janjić Vaskrsija3
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Beograd
3
Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd-Zemun
[email protected]
Pre uvođenja novih herbicida u praksu, prethodno se obavljaju
brojna ispitivanja u okviru kojih posebno mesto zauzimaju ispitivanja
fitotoksičnosti. Pored pomenutih ispitivanja pre, kao i posle uvođenja
novog herbicida u praktičnu primenu, još uvek ostaje nerešen niz pitanja
iz ovog područja. Jedan od osnovnih preduslova za primenu herbicida u
gajenim biljkama je njihova zadovoljavajuća selektivnost. Selektivnost
herbicida zavisi od prirode aktivne supstance, morfoloških, fizioloških i
bioloških osobina biljaka, količine, načina i vremena primene herbicida,
kao i uticaja čitavog niza drugih faktora i posebnih okolnosti nezavisnih
od prirode herbicida. Herbicidi mogu ispoljiti fitotoksično dejstvo na
gajenim biljkama u kojima imaju dozvolu za primenu, kao i nenamernom
primenom u drugim osetljivim gajenim biljkama, uglavnom kao posledica
grešaka u primeni i/ili nepovoljnih faktora spoljne sredine. U cilju boljeg
upoznavanja fitotoksičnosti herbicida kao redovne pojave u praksi,
ukazaćemo na najčešće uzroke i uslove pod kojima se javlja,
dijagnostiku, mere predostrožnosti i najnovija naučna dostignuća kojima
će se ubuduće pokušati umanjiti štete od negativnog delovanja herbicida
prema gajenim biljkama.
Jedan od najčešćih uzroka pojave fitotoksičnosti herbicida je
primena u većim količinama od potrebnih za suzbijanje korova (tzv.
„predoziranje“). Ovo se ređe dešava usled greške u izboru količine
herbicida, a češće u primeni herbicida usled preklapanja prohoda
prskalice, tretiranja oaza korova, uskih pojaseva i parcela nepravilnog
oblika, neispravnih rasprskivača, nekvalitetnog mešanja herbicida u
rezervoaru prskalice, neujednačenog mehaničkog sastava zemljišta,
sadržaja humusa, itd. Kod pojedinih zemljišnih herbicida sa pozicionom
selektivnošću, oštećenja gajenih biljaka se mogu javiti usled preranog i
naglog ispiranja herbicida u zonu korenovog sistema, pri nepovoljnim
vremenskim uslovima, kod plitke setve, na zemljištima lakšeg
mehaničkog sastava i dr. Pored precizno definisanih predloga za
primenu herbicida posle nicanja, česta je pojava fitotoksičnosti herbicida
kao posledica neadekvatne primene kada su u pitanju fenofaze gajenih
biljaka. Iz prethodno pomenutog razloga, najčešći primer u poslednjih
nekoliko godina bila je fitotoksičnost 2,4-D u kukuruzu zbog
neblagovremene primene. Interakcija herbicida sa drugim neherbicidnim
8
supstancama (insekticidima, fungicidima, protektantima, okvašivačima,
folijarnim đubrivima i dr.) je veoma kompleksan fenomen sa mnoštvom
nepoznanica. U nekim slučajevima, tolerantnost biljaka prema jednom
pesticidu može biti značajno izmenjena prisustvom drugog. Kao
najilustrativniji primer je sinergistička interakcija organofosfornih
insekticida (npr. terbufos) i pojedinih sulfonilurea herbicida u kukuruzu,
pri čemu se značajno pojačava fitotoksičnost herbicida kao posledica
njegovog usporenog metabolizma u biljkama. Takođe, zajednička
primena dva ili više herbicida istog ili različitog mehanizma delovanja,
može prouzrokovati oštećenja biljaka jačeg ili slabijeg intenziteta od
njihove pojedinačne primene. Pojačana fitotoksičnost zbog sinergizma je
česta u slučaju zajedničke primene herbicida istog mehanizma delovanja
(npr. imazetapir + tifensulfuron-metil + oksasulfuron ili imazamoks +
tifensulfuron-metil u soji). Kao primer antagonizma, uz pojavu
fitotoksičnosti slabijeg intenziteta od pojedinačne primene herbicida,
može se navesti primena bentazona sa tifensulfuron-metilom u soji. U
okviru jedne gajene biljke, različite sorte, hibridi i samooplodne linije
ispoljavaju različitu reakciju prema herbicidima, a što je posebno
izraženo kod inbred linija stranooplodnih biljaka. Kod genetski izmenjenih
i drugih biljaka sa tolerantnim ciljanim enzimom na koji herbicid deluje,
rizik od fitotoksičnosti herbicida je minimalan (npr. kukuruz tolerantan
prema cikloksidimu i glifosatu). Međutim, kod većine gajenih biljaka kod
kojih je brzina metabolizma osnova selektivnosti herbicida, primena veće
količine herbicida i nepovoljni vremenski uslovi (pre, tokom i nakon
primene herbicida) značajno mogu izmeniti njegovu selektivnost.
Otkrićem i primenom većeg broja protektanata za herbicide, značajno je
smanjen rizik od fitotoksičnosti pojedinih herbicida kod prethodno
pomenutih biljaka u praksi. Protektanti se mogu primenjivati istovremeno
sa herbicidom (kod kukuruza i strnih žita) ili se prethodno nanose na
seme (kod sirka).
Kontaminacija prskalice, vode za primenu herbicida i preparata,
takođe su česti uzroci fitotoksičnosti herbicida u praksi. Neki usevi su
veoma osetljivi na ostatke pojedinih herbicida u prskalici, a posebno
prema hormonskim herbicidima, sulfonilureama, imidazolinonima i
glifosatu. Jedna od najčešćih pojava prilikom primene herbicida je drift ili
zanošenje rastvora i/ili para herbicida (npr. dikamba i 2,4-D) na osetljive
biljke. Pojedini herbicidi mogu izazvati oštećenja biljaka i nekoliko stotina
metara od tretirane zone, usled drifta izazvanog migracijom para ili sitnih
kapi rastvora, nezavisno od mera predostrožnosti kojih se pridržava
aplikator. Upotrebom posebnih rasprskivača i specifičnih aditiva sa
herbicidima, rizik od drifta se značajno može smanjiti. Perzistentni
herbicidi u zemljištu mogu prouzrokovati oštećenja narednih useva u
plodosmeni, a posebno u slučaju predoziranja. Takođe, ostaci nekih
9
herbicida primenjenih u predusevu, mogu pojačati fitotoksičnost herbicida
u narednom usevu (npr. ostaci atrazina na selektivnost metribuzina).
Dijagnostika fitotoksičnosti herbicida ima veliki značaj za praksu.
Često se simptomi prouzrokovani drugim činiocima (nepovoljnim
vremenskim uslovima, deficitom hraniva, osobinama zemljišta i dr.),
pogrešno
pripisuju
negativnom
delovanju
herbicida.
Dobrim
poznavanjem načina delovanja herbicida i simptoma fitotoksičnosti,
moguće je pravilno oceniti oštećenja gajenih biljaka od herbicida i odvojiti
ih od uticaja drugih činilaca.
2. DETEKCIJA STOLBUR FITOPLAZME U KUKURUZU SA
SIMPTOMIMA CRVENILA
Duduk Bojan1, Bertaccini Assunta2
1
2
DiSTA, Patologia vegetale, Alma mater studiorum, Bolonja, Italija
Crvenilo kukuruza je bolest poznata u Srbiji, naročito u Banatu,
već oko 50 godina. Nakon prve pojave, 1957. godine, crvenilo kukuruza
je ušlo u epifitotičnu fazu krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina
prošlog veka, a sledeća epifitotična faza je bila krajem devedesetih i
početkom dvehiljaditih. Pored ovih epifitotičnih faza, bolest je, na
kukuruzu, uvek bila prisutna sporadično (Šutić i sar., 2003).
Simptomi ovog oboljenja su crvenilo lišća i stabljike kukuruza, kao
i šturost i nenalivenost zrna kukuruza. Obolele biljke su iste veličine i
oblika kao zdrave, a suše se pre zdravih. Simptomi se obično pojavljuju u
drugoj polovini juna, kada se javlja crvenilo prvo na glavnom lisnom
nervu odakle se širi i može zahvatiti celu biljku,. Po nekim autorima,
tokom epifitotičnih faza, bolest može biti prisutna na 90% biljaka, a gubici
mogu iznositi preko 50% (Starović i sar., 2004).
Prethodni eksperimenti koji su pretpostavili infektivnu prirodu
crvenila kukuruza (Starović i sar., 2004), kao i pretpostavka drugih autora
o povezanosti ovih promena na kukuruzu sa fitoplazmama (Šutić, 1974;
Blaženčić, 1982), podstakli su istraživanja u cilju utvrđivanja prisustva
fitoplazmi u kukuruzu sa simptomima crvenila. Istraživanja su
sprovedena u dvogodišnjem periodu, tokom 2005. i 2006. godine.
Uzorci lišća i stabla sakupljeni su, tokom avgusta meseca 2005.
godine sa simptomatičnih i asimptomatičnih biljaka kukuruza, u regionu
sela Uzdin.
Korišćenjem molekularnih tehnika (PCR, RFLP, sekvencioniranje)
na 16SrRNA i tuf (filogenetski konzervativni geni) i G35p/m regionu,
specifičnom za fitoplazme iz 16SrI i 16SrXII ribozomalnih grupa (Davis i
sar., 1992; Vibio i sar., 1996), u uzorcima uzetim sa simptomatičnih
10
biljaka identifikovane su fitoplazme iz stolbur 16SrXII-A ribozomalne
podgrupe. Asimptomatični uzorci su u svim analizama bili negativni.
Prisustvo stolbur fitoplazmi u simptomatičnim uzorcima kukuruza,
dokazan je pozitivnim rezultatima direktnog PCR (korišćenjem P1/P7,
Tuf1f/r i G35p/m parova prajmera), praćenog RFLP analizama, dok su
nested PCR reakcije (korišćenjem F1/B6, 16S(I)F1/R1 i TufAyf/r)
povećale osetljivost korišćenog sistema, omogućavajući detekciju stolbur
fitoplazmi u svim simptomatičnim uzorcima kukuruza. Sekvencioniranje
16S ribozomalnog regiona i G35p/m regiona potvrdilo je identitet
fitoplazme, a dobijene sekvence su deponovane u NCBI bazu podataka
pod brojevima DQ239437 i DQ222972.
Uzorci lišća i stabla sakupljeni su i tokom septembra meseca
2006. godine, sa simptomatičnih i asimptomatičnih biljaka kukuruza, u
regionu sela Tomaševac. Prisustvo fitoplazmi je takođe detektovano
samo u uzorcima uzetim sa simptomatičnih biljaka.
Iako je na osnovu filogenetske sličnosti sekvenci 16S rDNA i
spejser regiona izolata stolbur fitoplazme u kukuruzu i sekvenci stolbur
fitoplazmi dostupnih u bazi podataka utvrđena veoma bliska veza (98%99% u 16S i 98,7%-100% homologije u spejser regionu), najveća
homologija ispitivanih sekvenci utvrđena je sa referentnim izolatom
stolbur fitoplazme sa paprike iz Srbije (AF248959), gde je homologija bila
99% u 16S rDNA i 100% u spejser regionu.
Pošto su stolbur fitoplazme detektovane samo u uzorcima uzetim
sa simptomatičnh uzoraka kukuruza, može se pretpostaviti da su ove
fitoplazme povezane sa crvenilom kukuruza, iako je za čvršće
povezivanje ovih mikroorganizama sa crvenilom potrebno dodatno
istraživanje.
Stolbur je u Srbiji prvi put zabeležen, na biljkama familije
Solanaceae, 1949. godine; od tada, periodično, pojava stolbura ugrožava
proizvodnju biljaka iz familije Solanaceae, posebno u sušnim godinama.
Rezervoar stolbur fitoplazme u Srbiji je višegodišnja korovska vrsta
Convolvulus arvensis (poponac), a kao najvažniji vektor utvrđena je
cikada Hyalesthes obsoletus (Aleksić et al., 1967; 1969; Šutić, 1983).
Ponovljene epifitotske pojave crvenila kukuruza u regionu srednjeg i
južnog Banata i najveća homologija (99% u 16S i 100% u spejser
regionu) između stolbur fitoplazme detektovane u kukuruzu 2005. godine
i stolbur fitoplazme iz paprike iz Srbije moraju biti uzeti u obzir za dalja
epidemiološka ispitivanja.
Do sada su u svetu bila poznata dva oboljenja kukuruza
povezana sa pripadnicima klase Mollicutes (oba prisutna u Severnoj,
Centralnoj i Južnoj Americi). Žbunasta kržljavost kukuruza (maize bushy
stunt) povezana sa fitoplazmama i kržljavost kukuruza (corn stunt) čiji je
prouzrokovač Spiroplasma kunkelii. Oba patogena se prenose cikadom
Dalbulus maidis i nekim drugim pripadnicima roda Dalbulus. Crvenilo je
11
jedan od simptoma žbunaste kržljavosti kukuruza, koja se povezuje sa
fitoplazmom, a pojava da različiti patogeni izazivaju iste simptome na
kukuruzu nije nepoznata.
Ovo je prvi nalaz stolbur fitoplazme u kukuruzu ne samo u Srbiji
već je kukuruz novi domaćin stolbur fitoplazme u svetu.
3. PROBLEM GLODARA U NJIVSKOJ BILJNOJ PROIZVODNJI SA
POSEBNIM OSVRTOM NA 2006 GODINU
Vukša Marina1, Forgić Gordana2
2
DP “AGRO INSTITUT”, Sombor
1
Poslednjih godina zbog dugih perioda sa visokim temperaturama i
malim količinama padavina, dolazilo je do prenamnoženja glodara na
poljoprivrednim površinama. Najzastupljenije vrste bile su Microtus
arvalis Pall i Apodemus sylvaticus. Međutim krajem 2005. i početkom
2006. godine zbog velikih količina padavina došlo je plavljenja velikih
poljoprivrednih površina i enormnog povećanja nivoa podzemnih voda.
To je dovelo do smanjenja opšte brojnosti glodara, ali i do masovne
migracije hrčka (Cricetus cricetus) na suvlja područja i njegovog ranijeg
buđenja. Tokom marta, i aprila na području DP ’’Agroinstitut’’-a Sombor
zabeležen je jak napad na svim površinama pod prolećnim usevima:
šećerna repa, soja, suncokret, kukuruz. Brojnost hrčka kretala se do
kalamitetnih vrednosti (30-100 rupa/ha). Početkom aprila meseca izdato
je saopštenje o enormnoj brojnosti ove štetočine naročito na novoponikloj
šećernoj repi i neophodnim merama suzbijanja. Za suzbijanje hrčka u
našoj zemlji nije bilo registrovanih preparata osim Kerber patrona, pa je
upućen dopis Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da se
dozvoli jednokratna primena Phostoxin tableta i da taj posao obave
organizacije registrovane za rad sa fumigantima. Komisija za pesticide je
na sednici održanoj 11. 04. 2006. odobrila ove mere, međutim zbog toga
što se poljoprivredne organizacije i individualni proizvođači nisu
pridržavali uputstava za suzbijanje došlo je do preoravanja velikih
površina pod šećernom repom i sojom i značajnog smanjenja prinosa
ovih kultura.
Efikasna kontrola brojnosti glodara je stalni zadatak kako u
prevenciji velikih materijalnih šteta tako i u zaštiti zdravlja ljudi i životinja.
U našem radu biće posvećena značajna pažnja različitim metodama
njihovog suzbijanja i novim pesticidnim jedinjenjima, preparatima i
formulacijama.
12
4. FITOSANITARNI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE
Vujović Miroslav , Koprivica Mirjana
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
Uprava za zaštitu bilja, Beograd
Fitosanitarni sistem EU jedna je od tri karike u lancu bezbednosti
hrane. Zbog toga je izgradnja ovog sistema (koji obavezuje reforme u
oblasti zaštite zdravlja bilja), od velikog značaja za položaj naše zemlje,
kako u međunarodnoj trgovini, tako i u oblasti zdravlja ljudi i u svakom
pogledu treba da bude jedan od strateških interesa Republike Srbije.
Reforme u oblasti zaštite zdravlja bilja, moraju imati sistemski, a ne
formalni karakter, kako bi se usaglasile sa principima fitosanitarnog
sistema EU.
Ovaj sistem u EU čine sedam oblasti i to: seme i sadni materijal
(priznavanje sorti, promet semena i sandog materijala), zaštita zdravlja
bilja, zdravstvena ispravnost stočne hrane (u našem pravnom sistemu
pripada veterini i po tom pitanju nema nikakvih primedbi od strane EU),
sredstva za zaštitu bilja, ostaci pesticida u zemljištu, bilju i hrani biljnog
porekla, prava na intelektualnu svojinu selekcionara (stvaranje novih
sorti) i organska poljoprivreda.
Uprava za zaštitu bilja sprovodi nadzor u pet od sedam navedenih
oblasti.
Prvi korak u sistemskim promenama, svakako jeste uspostavljanje
nacionalnog tela nadležnog za poslove zaštite bilja. Taj korak je i učinjen
formiranjem Uprave za zaštitu bilja u martu mesecu 2004 godine. Za
uspostavljenje i dalji razvoj fitosanitarnog sistema bilo je neophodno
krenuti sa bolnim, često osporavanim, a ipak neophodnim promenama i
to u: načinu razmišljanja, načinu poslovanja, definisanju subjekta u
oblasti zaštite zdravlja bilja, organizaciji tih subjekata i edukaciji i
stručnom usavršavanju.
Način razmišljanja treba da bude aktivni, a ne formalistički i često
demagoški pristup problemima kao do sada. Monopol nad oblastima,
idejama i štetnim organizmima, zamenjuje se jednim dijalektičkim
načinom razmišljanja, jednom utakmicom u kojoj borba mišljenja donosi
pobednika i novi kvalitet.
Način poslovanja se menja tako što se uvode jasno definisane
procedure, odnosno prihvataju se i sprovode međunarodno priznati
postupci, mere i standardi u proizvodnji i kontroli proizvodnje i prometa
robe biljnog porekla.
Oprema i kadrovi jesu bitni, ali u savremenom svetu, bez navedenih
procedura, njihovo funkcionisanje niti je priznato niti je prepoznatljivo.
Subjekti u oblasti zaštite zdravlja bilja moraju biti registrovani od
organa nadležnog za poslove zaštite bilja. Nepostojanje registra
13
proizvođača, uvoznika, prometnika, dorađivača, skladištara, kao i mreže
laboratorija koje vrše kontrolu „rizičnih“ biljnih vrsta (čije je gajenje,
prerada i dr. povezano sa opasnošću od širenja organizama štetnih za
poljoprivrednu i šumarstvo Republike Srbije), kao i pesticida i đubriva, je
nešto što ugrožava bezbednost države sa aspekta zdravlja bilja.
Nedopustivo je da se u jednoj državi ne zna ko, kako i gde gaji
određene biljne vrste, ko ih i kako, dalje skladišti i prometuje, a pogotovu
da se pri tom ne zna da li i u kojoj meri dolazi do širenja štetnih
organizama.
Nedopustivo je da laboratorije koje vrše analizu zdravstvenog
stanja navedenog bilja ili kontrolu kvaliteta pesticida i đubriva, rade po
improvizovanim i međunarodno nepoznatim i nepriznatim procedurama,
čiji je cilj da se uštedi na vremenu, dobije na zaradi i „pokrije“ papirima.
Princip po kome svi rade sve, polako ali sigurno se zamenjuje
principom, po kome ne rade svi i po kome se tačno zna ko, šta i kako
radi.
Organizacija subjekata u oblasti zaštite zdravlja bilja počela je sa
organizacijom same Uprave. Objednjene su inspekcije koje su u
prethodnom periodu funkcionisale u nekim momentima nepovezano, a
ponekad i oprečno.
Naime inspekcija za seme, sadni materijal, zastitu bilja i granična
inspekcija za zaštitu bilja, ujedinjene su u jednu, fitosanitarnu inspekciju.
Uspostavljen je jedinstven lanac komande povezivanjem
fitosanitarne inspekcije i analitičkih odeljenja, vrši se preuzimanje
podataka iz Registra poljoprivrednih gazdinstava i registara za seme i
sadni materijal, uspostaljva se prvi laboratorijski informacioni sistem.
Nadalje, izvršena je reorganizacija mreže laboratorija koje vrše
rutinske laboratorijske analize primenom međunarodno priznatih
procedura, a počelo je i formiranje certifikacionog tela koga čini 16
ovlašćenih područnih službi koje vrše vizuelne preglede semena i
sadnog materijala i uzorkovanja.
Osnivanjem referentne laboratorije koja će se starati o primeni
jedinnstvenih procedura se neće ugroziti postojeće institucije, nego će se
jasno odvojiti šta je to posao od javnog interesa i pod kojim uslovima se
obavlja i šta je to usluga. Država mora imati kontrolu nad onim što je njen
interes, a nad onim što je problem tržišta, država mora obezbediti
mehanizme za zaštitu krajnjeg korisnika. I to je cela priča.
Edukacija i stručno usavršavanje moraju pretrpeti promene, jer se
stručna usavršavanja sprovode stihijski, bez jasnih ciljeva i vrlo često
uniformno, tako da se razne ciljne grupe (laboratorije, inspektori,
proizvođači) usavršavaju gotovo identično, na isti način i sa istim obimom
i nivoom znanja.
Stručno usavršavanje je pravo ali i obaveza svih subjekata u
oblasti zaštite zravlja bilja i ne može biti koncipirano, tako da lica kojima
14
su obuke namenjene budu baze podataka, već da to budu lica, koja te
baze koriste.
Ovakav sistem po kome formirani inžinjeri zaštite bilja mogu da
biraju između napuštanja struke i poljoprivredne apoteke, mora biti
zamenjen sistemom u kome će se kadrovi koji izlaze sa fakulteta
uključivati u sve segmente fitosanitarnog sistema, bilo kroz stručne
službe, bilo kroz laboratorije, bilo kroz inspekciju.
5. DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA U ZAŠTITI BILJA
Emborg Lars
Međunarodni ekspert u oblasti poljoprivrede, Danska
Razmatrano je nekoliko aspekata dobre poljoprivredne prakse
(GAP) u zaštiti bilja: Strateški i zakonski okvir neophodan za uvođenje i
primenu; Ekonomski, ekološki i socijalni aspekti uvođenja i primene i
Ocena situacije i izazova uvođenja i primene GAP u Srbiji. Pošlo se od
praktičnih iskustava u EU, na ciljnoj grupi koju su činili farmeri i
savetodavci, kao i ostali koji se bave zaštitom bilja. Na sažet način
predstavljena je pravilna upotreba agrohemikalija (pesticida i đubriva).
Prikazani su istorija korišćenja agrohemikalija u poljoprivrednoj
proizvodnji; opšte osnove GAP; važeće nacionalne i međunarodne
regulative; data je definicija pesticida i đubriva kao i rukovanja i
skladištenja pesticida i đubriva. Data su uputstva na šta treba obratiti
pažnju pre korišćenja pesticida (dilema o opravdanosti upotrebe, tipovi i
načini pripreme za tretiranje, izbor aktivne materije), zatim tokom
upotrebe (način tretiranja, rizici po čovekovu okolinu, korisnika, susede i
prirodna staništa; zanošenje zbog vetra; udaljenost od reka i jezera;
udaljenost od drugih useva i dr.). Takođe, razmotrena je problematika
čišćenja opreme nakon tretiranja i uništavanje ambalaže i proizvoda sa
isteklim rokom.
U EU dobra poljoprivredna praksa je podržana i odredbama iz
važeće evropske i nacionalne regulative, razvojem odgovarajućih
standarda i preporuka. Neke od odredbi iz direktiva EU u skladu sa
konceptom dobre poljoprivredne prakse, npr. propisuju: dozvoljenu
gustinu gajenja životinja po jedinici površine; raspolaganje odgovarajućim
kapacitetom za skladištenje prirodnog đubriva (stajnjak i osoka); primenu
odgovarajućeg plodoreda, izradu plana đubrenja i drugo. Na primenru iz
Danske pokazano je kako su pre 20-ak godina definisani opšti ciljevi,
strateški okvir i kako je uz pomoć adekvatnog planiranja na nivou države,
kontinuirano građena odgovarajuća regulativa kao osnova za uvođenje
GAP u proizvodnju i kako su korak-po korak postignuti konkretni rezultati,
15
kao u slučaju npr., Nitratne direktive koja je u Danskoj počela da važi 4
godine pre njenog donošenja na nivou EU.
U EU iskustvima u pogledu ekonomskih aspekata razmatrani su
rezultati u oblasti zaštite bilja koji se odnose na moguće uštede zbog
kvantitativnog smanjenja korišćenja pesticida po kategorijama, kao i
situacija da je smanjenje upotrebe pesticida moguće bez ekonomskih
gubitaka na gajenim kulturama. Posebno je elaboriran nov pristup i
ograničenja u korišćenju veštačkih đubriva, kao i nove obaveze
poljoprivrednim proizvođačima proizašle iz nove evropske regulative.
Ekološki aspekti su razmatrani u smislu smanjenja količina
korišćenja agrohemikalija su neposredno povezane i sa smanjenjem
rizika od zagađenja čovekove okoline u ruralnim, ali i gradskim
područjima. Ovde će posebno biti elaboriran rizik od zagađenja voda
(površinskih i podzemnih) i situacija kod voda navodnjavanje, odnosno u
regionima vodosnabdevanja vodom za piće. Pojašnjena je klasaifikacija
pojedinih područja prema njihovoj «osetljivosti» i prikazana specifičnost
dozvoljenih modela upotrebe agrohemikalija u tim područjima. Takođe, i
pravo upotrebe agrohemikalija, problem uništavanja ambalaže (posebno
«put ambalaže») i neutrošenih količina pesticida sa isteklim rokom.
Socijalni aspekti su praćeni u smislu smanjenja potrošnje i
efikasnijeg korišćenja agrohemikalija zahteva svest svih potencijalnih
aktera i mora da uključi sve potencijalne aktere u oblasti zaštite bilja;
farmere, savetodavce, prometnike agrohemikalijama, potrošače hrane i
državu. Detaljnije su obrazloženi uloga farmera kao glavnih korisnika
agrohemikalija i potreba njihove edukacije u cilju povećanja efikasnosti i
smanjenja upotrebe agrohemikalija, a posebno pesticida. Razmotrena je
uloga savetodavaca kao edukatora i stručnog oslonca farmerima kod
donošenja odluke da se koristi agrohemikalija, kao i uloga prometnika
agrohemikalijama i pravni okvir EU koji reguliše taj promet.
Istaknuta je potreba razvoja svesti potrošača o zdravstvenim
rizicima koje hrana nosi i potreba da se, kroz organizovanje potrošača,
ova društvena grupa aktivno uključi u kreiranje snažnog pritiska javnog
mnjenja u pravcu smanjenja upotrebe agrohemikalija u konvencionalnoj
proizvodnji (jeftine) hrane, kao što je to slučaju i u EU. Obrazložena je
uloga države i njena odgovornost da sa svoje strane doprinese kroz:
definisanje jasnih ciljeva, realne politike i strateških okvira; donošenje
regulative usaglašene sa međunarodnim rešenjima i preporukama;
agilnost u realizaciji planova; podršku programu edukacije i obuke
farmera, kao i podršku obuci i organizovanju efikasnih inspekcijskih
službi za kontrolu korišćenja agrohemikalija u lancu bezbednosti hrane.
Data je ocena trenutnog stanja, razmotreni su izazovi, kao i
pretpostavke za uvođenje i primenu GAP u Srbiji, za šta je neophodno
sveobuhvatno poznavanje materije i korišćenje neposrednih iskustava,
kako iz razvijenih, tako i iz tranzicionih zemalja. U tom smislu su izneta
16
iskustva u vođenju politike (donošenje regulative i standarda i
organizacija službi) u Danskoj, kao primer iz zemlje EU i iskustva u
nekim zemljama istočne i centralne Evrope, tokom perioda njihove
tranzicije. Takođe, iznesena su i iskustva stečena tokom rada na
Projektu reforme srpskog kontrolnog sistema u oblasti bezbednosti
hrane, koji se odvija tokom zadnje tri godine tranzicije u Republici Srbiji.
6. ULOGA LEPTIRA (Insecta, Lepidoptera) U ŠUMARSTVU
I POLJOPRIVREDI
Glavendekić Milka, Mihajlović Ljubodrag
Šumarski fakultet, Beograd
U hrastovim šumama u Srbiji je evidentirano 84 vrsta savijača, 13
vrsta mrazovaca, 24 vrsta sovica, koje zajedno sa drugim defolijatori čine
kompleks defolijatora od značaja za stabilnost šumskih ekosistema.
Insekti koji su trofički vezani za šumske ekosisteme, mogu da se hrane i
poljoprivrednim kulturama.
Savijači defolijatori koji su evidentirani u šumama, a javljaju se i
na voćkama su: Pandemis corylana F., P.cerasana Hbn., P.
cinnamomeana Tr., P. heparana D.S., Hedya nubiferana Haw.,
Ptycholoma lecheana L., Adoxophyes orana F. W. R., Spilonota ocellana
D. D., Acleris rhombana D. S., A. variegana D. S., A. tripunctana Hb.,
Archips podana Scop., A. crataegana Hb., A. rosana L., Choristoneura
hebenstreitella Müll., Tortricodes alternella D. S., Eudemis profundana D.
S. Detaljnije proučavanje rasprostranjenja savijača u Srbiji ukazuje da su
pojedine vrste potencijalna opasnost za voćnjake.
Zemljomerke mrazovci u hrastovim šumama su od ekonomskog
značaja, a budući da su polifage, u voćnjacima mogu biti štetne sledeće
vrste: Alsophila aescularia D. S., A. aceraria D. S., Operophtera brumata
L., Colotois pennaria L., Apocheima hispidaria D. S., A. pilosaria D.S.,
Agriopis leucophaearia D. S., Agriopis bajaria D. S., Agriopis aurantiaria
Hb., Agriopis marginaria F., Erannis defoliaria Cl. Sve pomenute vrste su
gradogene, redovno se javljaju u hrastovim šumama.
Od sovica na voćkama se kao defolijatori mogu pojaviti sledeće
vrste: Orthosia stabilis D. S., Conistra vaccinii L., Diloba caeruleocephala
L. i druge. Svedoci smo da je u poslednjih deset godina gubar (Lymantria
dispar L.) više puta premašivao prag štetnosti i uzrokovao štete u
šumskih ekosistemima i voćnjacima. Deblo hrastova, kao i voćnih zasada
mogu da oštete Cossus cossus L., i Zeuzera pyrina L.
Defolijatori su poznati kao značajne štetočine u šumarstvu i
voćarstvu, a za neke su šume mesta održavanja populacija koje lako
17
mogu da migriraju i izazovu štete u voćnim zasadima. U poslednje tri
godine su masovne gradacije savijača, mrazovaca, sovica i gubara
premašivale su prag štetnosti. U šumama savijači, mrazovci, sovice,
gubar i dr. imaju bogat diverzitet prirodnih neprijatalja, dok je u
voćnjacima parazirsko-predatorski kompleks savijača ograničenog
dejstva. U radu će se detaljnije diskutovati značaj šumskih sistema kao
potencijalnih mesta proširivanja štetočina. Šumske štetočine su najčešće
u nižoj brojnosti zahvaljujući očuvanom naselju prirodnih neprijatelja.
Prikazaće se kompleksi parazitoida i predatora nekih ekonomski
značajnih polifagnih defolijatora.
7. PROBLEMI SUZBIJANJA BILJNIH VAŠI (Aphididae)
U NAŠOJ ZEMLJI
Inđić Dušanka1, Krstić Branka2, Almaši Radmila1,
Petrović–Obradović Olivera2, Vuković Slavica1, Bulajić Aleksandra2
1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2
Od 103 vrste biljnih vašiju, koliko je utvrđeno na gajenim biljkama,
samo se za 40-tak može reći da su ekonomski značajne. Najštetnije su
izrazito polifagne: Aphis fabae Scop., A. gossypii Glov., A. nasturtii Kalt.,
Macrosiphum euphorbiae (Thom.) i Myzus persicae (Sulz.); zatim A.
craccivora Koch, Aulacorthum solani (Kalt.) i Brachycaudus helichrysi
(Kalt.). Navedene vrste javljaju se na skoro svim gajenim biljkama, često
obrazuju velike i guste kolonije, prekrivajući napadnute biljne delove.
Na gajenim biljkama nalaze se i druge, za pojedine biljke
specifične vrste. Ekonomski značajne vrste na strnim žitima su: Sitobion
avenae (Fabr.), Metopolophium dirhodum (Walk.), Rhopalosiphum padi
(L.) i Schizaphis graminum (Rond.). U većoj brojnosti se javljaju
povremeno. Na šećernoj repi često se javlja A. fabae; na suncokretu B.
helichrysi; na uljanoj repici Brevicoryne brassicae v.d.G.; na duvanu M.
persicae nikotianae Blackm., na lucerki i detelini A. craccivora Koch. i
Acyrthosiphon pisum (Harris); na hmelju Phorodon humuli (Schr.).
Povrtarske biljke mogu da ugroze: B. brassicae - gajene
krstašice; A. craccivora i A. fabae - pasulj i boraniju; Acyrthosiphon pisum
(Harris) - grašak; Macrosiphum euphorbiae (Thom.) i M. persicae –
krompir; A. gossypii, A. nasturtii i M. persicae - papriku i A. gossypii krastavac.
Na voćkama su utvrđene ekonomski značajne vrste: na jabuci
Aphis pomi d.Geer., Rhopalosiphum insertum (Walk.), Dysaphis devecta
(Walk.) i D. plantaginea (Pass.); na kruški D. pyri (B.d.F.), D. reaumuri
18
(Mord.) i Melanaphis pyraria (Pass.); na dunji A. pomi, Ovatus
crataegarius (Walk.) i O. insitus (Walk.);na šljivi B. helichrysi i
Hyalopterus pruni (Geoffr.); na breskvi Brachycaudus schwartzi (Börn.),
Hyalopterus pruni (Geoffr.), M. persicae i M. varians David.; na trešnji i
višnji M. cerasi (Fabr.); na jagodi A. forbesi i Chaetosiphon fragaefolii
(Cock.);na malini i kupini A. idaei v.d.G. i A. ruborum (Börn.);na ribizli A.
schneideri (Börn.) i Cryptomyzus ribis (L.).
Na gajenom lekovitom bilju i cveću, osim polifagnih, značajne su
i: A. affinis d. Guerc.- na nani; Macrosiphum rosae (L.) - na ruži;
Macrosiphoniella sanborni (Gill.) - na hrizantemama; A. newtoni Theob. na perunikama.
Na biljkama u zatvorenom prostoru hrane se uglavnom
polifagne i anholociklične vrste: A. gossypii, A. nasturtii, Aulacorthum
solani (Kalt.), M. euphorbiae, M. persicae i Rhodobium porosum (Sand.).
Poznato je da se biljne vaši hrane isključivo biljnim sokovima. Kolonije
vaši na biljkama izazivaju kovrdžanje najmlađih delova i za sobom
ostavljaju mednu rosu kao podlogu za razvoj “čađavice”. Ipak najvažnije
su indirektne posledice prisustva vaši odnosno, načinom ishrane i
migracijom one su vektori biljnih virusa.
Mnogi virusi problem prenošenja prevazilaze korišćenjem
organizama koji se hrane na biljci. Najčešći vektori biljnih virusa su lisne
vaši. Proces prenošenja virusa vašima je veoma složena funkcionalna
celina, koju čine tri taksonomski udaljene biološke grupe (biljka, vaš,
virus) sa brojnim međudejstvima. Virusi koji se prenose vašima nastali su
koevolucijom sa svojim vektorom, tako da su potpuno prilagođeni jedno
drugom. Da bi mogli da budu preneti i šireni u prirodi, virusi koriste
specifičnu vezu sa vašima. Usni aparat vaši idealno je prilagođen za
obavljanje vektorske uloge. Biljka, takođe, kroz svoj genotip i fenotip, ima
važnu ulogu, jer je domaćin i virusima, i vašima. Osim inventarizacije
vrsta koje su sposobne da prenesu određene viruse, proučavanja vaši
kao vektora ukazala su na postojanje velike raznovrsnosti mehanizama
odvijanja samog procesa. Suština specifičnog odnosa između virusa i
vaši, ogleda se u njihovom prepoznavanju na molekularnom nivou.
Kontrola oboljenja koje biljni virusi izazivaju veoma je teška usled
njihovog apsolutno obligatnog parazitizma. Zbog toga se teži iznalaženju
kombinacije preventivnih i mera kontrole populacija lisnih vaši, kao i
stvaranje otpornih formi biljaka na vaši prenosioce, konvencionalnim i
metodama genetičkog inženjerstva.
Postoji mišljenje da nema potrebe da se tačno odredi vrsta biljnih
vaši na voćkama. Međutim, da to nije tako navešćemo neke od razloga.
Sa gledišta suzbijanja važno je odrediti kada se vrsta javlja, gde prezimi,
kada počinje da formira kolonije, koji stadijum razvoja preovladava, kada
je najštetnija, da li ima sekundarnog domaćina, kada i na koje biljne vrste
migrira u toku leta ili, prelazi sa nadzemnih na podzemne organe, koji su
19
pragovi tolerantnosti.
Imajući u vidu napred izneto, i pored toga što postoji dobra
osnova u smislu raspolaganja literaturnim podacima iz oblasti
taksonomije, biologije i štetnosti velikog broja biljnih vaši, edukovanim
stručnjacima za zaštitu bilja, relativno velikim brojem registrovanih
insekticidnih preparata (44) na bazi 25 aktivnih materija iz šest hemijskih
grupa, problem zaštite gajenog bilja od vaši i dalje postoji. Najveći broj
registrovanih insekticidnih preparata sa ovakvom namenom je iz grupe
organofosfata (12 a.m.) zatim, piretroida i neonikotinoida (po četiri a.m.),
i po jedna a.m. iz grupe organohlorovanih, karbamata i triazola. Ne retko
u našoj stručnoj javnosti iznose se podaci o nedovoljnoj efikasnosti
primenjivanih insekticida naročito onih iz grupe organofosfata i piretroida.
Za sada, jedine mere koje preduzima Uprava za zaštitu bilja (Ministarstvo
za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo RS) je ograničavanje dozvole
takvim preparatima na kraći vremenski period (do tri godine), uz uslov da
se ponovo preispita efikasnost preparata ili u više slučajeva, napomena –
da preparat treba primenjivati samo u onim regionima odnosno
lokalitetima, gde nije razvijena rezistentnost ovih štetočina. U novije
vreme od strane pomenutog Ministarstva, otvorena je i mogućnost
finansiranja aktuelnih istraživačkih programa - projekata, gde bi ova
problematika trebala naći zasluženo mesto.
U literaturi postoji veliki broj podataka o biljnim vašima koje su
stekle rezistentnost prema većem broju insekticida, dok o ovoj pojavi kod
nas nema zvaničnih podataka niti organizovanog praćenja ove
nepoželjne pojave. Međunarodna organizacija koja se bavi pojavom
rezistentnosti (IRAC), uspostavila je osnovne principe strategije za
upravljanje rezistentnošću kod insekata. Oni su sadržani u više tačaka i u
potpunosti su prihvatljivi i za naše uslove. Problemi koji nastaju pri
promeni osetljivosti ili pri stvaranju rezistentnosti i kod nas su vrlo
aktuelni, te bi trebalo što pre uvesti sistem mera za praćenje promena u
osetljivosti ne samo populacija biljnih vaši, nego i drugih štetnih vrsta, da
bi preduzete mere bile pravovremene a rezistentnost usporena ili
odložena, što podrazumeva i produženje veka upotrebe određenim
jedinjenjima.
20
8. PROMENA OSETLJIVOSTI ŠTETNIH ORGANIZAMA PREMA
PESTICIDIMA I NOVIJA ISTRAŽIVANJA U NAŠOJ ZEMLJI
Vukša Petar1, Kljajić Petar2, Stević Milan1, Tanović Brankica2,
Pavlović Danijela3, Božić Dragana1
1
Poljoprivredni fakultet - Institut za zaštitu bilja i
prehrambenih proizvoda, Beograd
2
Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd - Zemun
3
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd
Odavno je poznato da se osetljivost štetnih organizama na
pesticide može menjati, da te promene mogu biti različite po intenzitetu,
brzini nastajanja, učestalosti i stabilnosti, da mogu biti nasledne, pod
kontrolom jednog ili više faktora (gena) i odnositi na pojedninačna ili na
grupe jedinjenja itd. Ova promena se praktično manifestuje smanjenjem
efikasnosti standardnih mera zaštite, koja nije samo u funkciji osetljivosti
štetnih organizama već je posledica uticaja niza faktora, među kojima su
vreme i kvalitet primene, primenjena količina, selekcioni pritisak, uslovi
sredine itd, što prevazilaženje ovog problema čini još složenijim.
Analizirajući problem osrtljivosti, odnosno rezistentnosti, FRAC,
HRAC, IRAC i dr. sačinili su liste rizika i vezali ih za pojedina jedinjenja i
grupe, sa njihovim mehanizama delovanja, i liste organizama, sa
njihovim sklonostima ka razvoju rezistentnosti. Razvijena je
antirezistentna strategija i ustanovljen monitoring kod rizičnih grupa.
Naravno, svemu tome prethodila su obimna istraživanja mehanizama
delovanja pesticida, učestalosti, intenziteza i posledica pojave smanjenja
ostetljivosti (rezistentnosti) štetnih organizama i dr.
U našoj zemlji ovom problemu se ne prilazi dovoljno
organizovano. Istraživanja koja su vršena bila su u funkciji naučne
radoznalosti, odnosno sticanja magistarskih i doktorskih diploma.
Monitoring se pominje samo kao potreba, a antirezistentna strategija
praktično je svedena na ograničavanje broja tretiranja i napomene da se
ne koriste preparati tamo gde je došlo do promene osetljivosti štetnog
organizma na pojedina jedinjenja. U svakodnevnoj stručnoj komunikaciji
često se pominje neefikasnost suzbijanja pojedinih štetnih organizama
određenim preparatima, najčešće, na osnovu zapažanja. Malo je, ili ih
uopšte nema, potkrepljivanja ove pojave, rezultatima istraživanja ili
provere stvarnog stanja na terenu.
Kad su u pitanji biljni fungicidi i patogeni, rezistentnost je
detektovana kod oko 150 vrsta gljiva, a njihov broj se neprestano
povećava. Od tvrdnje Georgopulous-a i Zaracovitis-a (1967) da broj do
tada zabeleženih slučajeva tolerantnosti fitopatogenih sojeva gljiva na
fungicide jedva da opravdava smisao ispitivanja, stigli smo do standarda
21
Evropske i mediteranske fitopatološke organizacije - PP 1/213(2) (EPPO,
2002) koji definiše proceduru procene rizika od rezistentnosti. Prema
ovom standardu deset vrsta fitopatogenih gljiva (Erysiphe graminis,
Botrytis cinerea, Plasmopara viticola, Venturia inaequalis, Phytophthora
infestans, Fusarium sp., Monilinia sp., Cercospora sp. i dr.) svrstava se u
grupu sa visokim rizikom za rezistentnost, pa su zahtevi za ispitivanjima
osetljivosti kada su ove vrste u pitanju strožiji.
U našoj zemlji vršena su ispitivanja osetljivosti nekoliko patogena
(Cercospora beticola, Botrytis cinerea, Phomopsis helianthi, Monilinia
laxa, Fusarium graminearum, Phomopsis viticola) u okviru programa
magistarskih teza i doktorskih disertacija. U svim slučajevima je utvrđena
značajna razlika u osetljivosti patogena na različite fungicide, u nekima je
nedvosmisleno utvrđena razlika u osetljivosti izolata sa različitih prostora,
a u nekim slučajevima se uspelo da se promeni osetljivost patogena na
fungicide, odnosno da se isprovocira pojava rezistentnosti.
Promena osetljivosti štetnih insekata, grinja i glodara, značajnih u
poljoprivredi, skladištima biljnih proizvoda i javnom zdravstvu je u
poslednjih 10 godina bila tema samo kod manjeg broja štetočina,
najčešće kao deo programa magistarskih teza ili doktorskih disertacija.
Istraživanja surealizovana utvrđivanjem osaetljivosti različitih populacija
prema aktzuelnim pesticidima i novim aktivnim materijama iz različitih
hemijskih grupa, kod zlatice krompira, Leptinotarsa decemlineata, zlatice
kukuruza, Diabrotica vorgifera virgifera, dve vrste grinja, Panonychus
ulmi i Tetranychus urticae, zatim kod žitnog žiška, Sitophilus granarius,
kućne muve Musca domestica i smeđe bubašvabe, Blatella germanica.
Međutim, nameće se potreba da se započne sa utvrđivanjem promene
osetljivosti prema insekticidima kod većeg broja štetočina: 1) u voćarstvu
kod smotavca jabuke, Cydia pomonella, kod lisnih vašiju, posebno kao
vektora biljnih patogena (Myzus persicae, Aphis pomi i dr.) i kod kruškine
buve, Psylla pyri; 2) kod tripsa, Trips sp., u ratarskoj i povrtarskoj
proizvodnji na otvorenom i u zatvorenom prostoru; 3) kod bele leptiraste
vaši, Trialeurodes vaporariorum, u biljnoj proizvodnji u zatvorenom
prostoru; 4) kod drugih važnijih štetnih vrsta uskladištenih žita (pirinčani
žižak, Sitophilus oryzae, rizoperta, Rhyzoperta dominica, i kestenjasti
brašnar, Triboluim castaneum), kao i kod 5) komaraca, Culicidae u
urbanim i suburbanim sredinama. Takođe, neophodno je što pre započeti
utvrđivanje osetljivosti glodara prema rodenticidima )pre svih varfarinu i
bromadiolonu) kod kuđnog miša, Mus musculus, i sivog pacova, Rattus
norvegicus, značajnih u javnom zdravstvu i u poljoprivredi.
Rezistentnost korova na herbicide je veoma rasprostranjena
pojava širom sveta, a naročito u razvijenim zemljama evropskog i
američkog kontinenta. Prema podacima HRAC (), do sada je potvrđena
rezistentnost 310 biotipova kod 183 vrste korova na herbicide različitih
hemijskih grupa, pri čemu preko 60% čine biotipovi rezistentni na
22
inhibitore fotosistema II i ALS (acetolaktat sintetaza) inhibitore. Ovaj
prirodni fenomen u nauci je iskorišćen za unapređenje biljne proizvodnje
putem selekcije useva (uglavnom genetski modifikovanih biljaka)
tolerantnih na herbicide. To je dovelo do novog problema, transfera
rezistentnih gena iz tolerantnih useva u prirodne populacije korova. Usled
manje intezivne upotrebe herbicida u zemljama u razvoju, gde se
svrstava i naša zemlja, fenomen rezistentnosti je slabije izražen i manje
istraživan.
Novija istraživanja u našoj zemlji potvrdila su smanjenu osetljivost
nekih populacija ekonomski značajnih korovskih vrsta na triazine
(Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Abutilon theophrasti
Medik., Setaria viridis (L.)P.B.) i sulfoniluree (Sorghum halepense (L.)
Pers., Datura stramonium L.). Ova istraživanja bi trebalo intenzivirati, jer
je primećeno da neke populacije korova preživljavaju tretiranje
herbicidima na koje su ranije bile osetljive.
9. PROBLEM Venturia spp. NA JABUČASTOM VOĆU
SA POSEBNIM OSVRTOM NA 2006. GODINU
Aleksić Goran1, Balaž Jelica2, Miletić Novica3
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd - Zemun
2
3
[email protected]
1
Pegavost lista i krastavost ploda je bolest koja se redovno javlja u
zasadima jabuke i kruške. Prouzrokovači su fitopatogene gljive iz roda
Venturia (V.inaequalis i V. pyrina).
Čađava krastavost jabuke je prema obimu i karakteru šteta,
mnogo značajnija od krastavosti kruške. O značaju V. inaequalis govori i
činjenica, da od ukupne potrošnje pesticida koji se primenjuju pri
proizvodnji jabuke, 75% otpada na suzbijanje bolesti mikozne prirode
(fungicidi), od čega 70% za čađavu krastavost.
Pojava ove bolesti i broj ostvarenih infekcija na jabuci, zavisi od
više faktora (meteorološki uslovi, fenofaze i epidemiologija parazita).
Poznavanje ovih činioca predstavlja osnovu za prognozu bolesti i shodno
tome pravovremeno preduzimanje mera zaštite. Pri suzbijanju
V.inaequalis, najčešće se sprovodi 7-13 tretmana (ponekad i znatno
više).
Na bazi podataka dobijenih sa automatskih meteoroloških stanica
(iMetos ) iz 4 lokaliteta (uža Srbija), kod nas je u ovoj godini ostvareno
11-15 uslova za infekciju. Prvi uslov za zarazu askosporama (zavisno od
23
lokaliteta) registrovan je 31. marta, a kraj perioda primanih zaraza je bio
5. juna.
Iz ovoga proizilazi da je intenzivnu zaštitu jabuke u ovoj godini
trebalo sprovoditi tokom 70-tak dana. Do kraja maja u većini zasada
jabuke u Vojvodini je izvedeno 8-10 tretmana, mada u mnogim nije
postignuta zadovoljavajuća zaštita. Razloga za ovakvu situaciju je bilo
više.
Godina 2006. je bila karakteristična po kasnom početku
vegetacije i specifičnim meteorološkim uslovima u periodu april-jun.
Česte smene toplih i hladnih intervala omogućile su skokovito
smenjivanje fenoloških faza jabuke, što je dodatno otežavalo zaštitu
jabuke. Velika količina padavina u ovom periodu, pogodovala je širenju
bolesti, a posredno je imala negativan uticaj na zaštitu, spirajući depozit
primenjenih fungicida. Pri takvim okolnostim, uspešna zaštita se mogla
očekivati samo u voćnjacima gde su pravovremeno izvođeni tretmani (na
osnovu sistema prognoze), uz odgovarajući izbor fungicida (sa
preventivnim ili postinfekcijskim delovanjem, pre-simptom i post-simptom
aktivnosti) i činjenicu da se posle 10-tak godina primene preparata sa
postinfekcijskim efektom, može očekivati pojava rezistentne populacije V.
inaequalis. U cilju prevazilaženja ovog problema, primena preparata sa
postinfekcijskim delovanjem se ograničava na 2-3 puta tokom sezone i to
u kombinaciji sa preparatima sa preventivnim delovanjem. U radu će biti
istaknute prednosti i nedostaci preventivne u odnosu na kurativnu zaštitu.
U godinama kao što je bila 2006., redukcija inokuluma,
prskanjem voćaka pred opadanje lišća ureom, svakako bi imala pozitivan
efekat na smanjenje primarnog inokuluma.
U cilju unapređenja zaštite jabuke od čađave krastavosti, osim
pomenute strategije pri primeni hemijske zaštite, od značaja je i gajenje
manje osetljivih sorti jabuke prema V. inaequalis i korišćenje alternativnih
metoda zaštite (biopreparati, elicitori i sl.).
10. PROBLEM Taphrina deformans I Monilinia spp. NA
KOŠTIČAVOM VOĆU SA POSEBNIM OSVRTOM NA 2006. GODINU
Miletić Novica, Stević Milan
[email protected]
Veoma povoljni meteorološki uslovi tokom 2005 i 2006 godine
omogućili su izuzetno jaku pojavu Taphrina deformans, prouzrokovača
kovrdžavosti lišća breskve i Monilinia spp., prouzrokovača sušenja
grančica i truleži plodova koštićavih voćaka. U voćnjacima koji nisu
24
štićeni ili su nepravilno sprovedene mere zaštite intenzitet zaraze
T.deformans kretao se do 100%, a Monilinia spp. 43,6-96,5%.
Uzroci jače pojave Taphrina deformans su višestruki, a to su pre
svega povoljni uslovi za razvoj gljive (kišovito vreme u fenofazi bubrenja
pupoljaka) i nepravilna primena fungicida. I pored sprovedenih redovnih
tretiranja sa bakarnim jedinjenjima i ciram-om u nekim voćnjacima je bilo
jake pojave kovrdžavosti lišća.
Razlozi izostanka uspešne zaštite mogu biti sledeći: rano
sprovedeno jesenje tretiranje preparatima na bazi bakra (kada nije opalo
dovoljno lišća), zakasnela primena bakarnih fungicida u proleće,
neadekvatan kvalitet primene, zakasnela primena ciram-a.
M.laxa prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i trulež plodova
koštičavih voćaka. Tokom 2006. godine ovaj parazit bio je naročito
destruktivan u zasadima šljive u vreme cvetanja, kao i na plodovima
breskve, gde su u neadekvatno štićenim voćnjacima zabeležene
značajne štete.
Suzbijanje monilinie cveta treba obaviti u fenofazi belih balona i i
punom cvetanju (ove godine prva dekada aprila). Napominjemo da
tretiranja u fazi precvetavanja ne mogu obezbediti zaštitu cveta. Izbor
fungicida je dosta širok (Benomil, Ciprodinil, Vinklozolin, Boskalid i dr.).
Trenutno nije izražena opasnost od razvoja rezistentnosti gljive ali ipak
treba koristiti fungicide sa različitim mehanizmom delovanja.
Za uspešno suzbijanje Monilinia spp. na plodovima breskve
potrebno je sprečiti oštećenja od insekata i primenjivati navedene
fungicide. Prvi tretman treba obaviti kada su plodovi veličine manjeg
oraha (za suzbijanje latentnih infekcija), a sledeća dva, 14 i 7 dana pred
berbu, uz poštovanje propisanih karenci.
25
26
RADOVI NA POSTERIMA
27
1. ODGAJIVAČKE I PATOGENE KARAKTERISTIKE IZOLATA
Rhizoctonia solani Kühn SA KORENA ŠEĆERNE REPE
Budakov Dragana1, Stojšin Vera2, Jasnić Stevan2,
Bagi Ferenc2, Župunski Vesna3
1
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Beograd – stipendista
2
3
[email protected]
Rhizoctonia solani Kühn je prouzrokovač mrke truleži korena
šećerne repe. Mrka trulež se na parcelama u Vojvodini javlja pojedinih
godina u većem intenzitetu, kada može prouzrokovati značajne štete.
Poznato je da je vrsta R. solani genetski varijabilna, što ukazuje na
potrebu detaljniljih istraživanja. U cilju određivanja odgajivačkih i
patogenih karakteristika, ispitivani su odabrani izolati ove gljive sa
različitih lokaliteta u Vojvodini: RhVR i RhVRT1 (Veliki Radinci), RhBG
(okolina Beograda), RhKZ (Kuzmin) i RhGL (Golubinci). Kao standardi
poslužili su izolati poreklom iz SAD, RhR9 i RhNBR1 (Montana State
University).
U cilju utvrđivanja varijabilnosti izolata ispitane su odgajivačke
odlike. U okviru ovih ispitivanja praćen je porast kolonija gljive na pet
podloga (od krompira, pasulja, kukuruza, ovsa i malt dekstrozni agar) i
sedam temperatura (5, 10, 15, 20, 25, 30 i 38 oC).
Patogenost izolata ocenjena je inokulacijom biljaka šećerne repe
osetljive sorte Delta, starih 9 nedelja. Za inokulum je korišćeno
inokulisano seme ječma odgovarajućim izolatima R. solani (Gaskill,
1968). Ogled je izveden u kontrolisanim uslovima staklenika u 12
ponavljanja. Uvenuće listova i njihovo propadanje, pojava nekroze u
osnovi lisnih drški i trulež korena su registrovani 2, 3 i 4 nedelje nakon
inokulacije.
Najslabiji porast svih ispitivanih izolata registrovan je na podlozi
od pasulja, dok je razvoj izolata na ostalim podlogama bio ujednačen.
Kada su u pitanju temperature, većina izolata imala je najbrži porast na
temperaturi od 25 i 30 oC, a najsporiji na 5 oC.
Svi ispitivani izolati R. solani su ispoljili patogenost 2 nedelje
nakon inokulacije. Uočene su statistički značajne razlike u patogenosti
između ispitivanih izolata. Najpatogeniji izolati bili su: RhR9 (SAD),
RhVRT1 (Veliki Radinci 1), RhNBR1 (SAD) i RhBG (Beograd), dok su
izolati RhVR (Veliki Radinci), RhKZ (Kuzmin) i RhGL (Golubinci) ispoljili
niži nivo patogenosti.
Proverom patogenosti u uslovima veštačke inokulacije u
stakleniku utvrđeno je da između izolata R. solani postoje značajne
razlike. Ovi rezultati pokazuju da je prilikom rada na selekciji genotipova
28
šećerne repe na otpornost prema R. solani neophodno voditi računa o
patogenosti izolata ove gljive.
2. EFEKAT DVA NAJČEŠĆE KORIŠĆENIH HERBICIDA NA
MIKROFLORU ZEMLJIŠTA ZA DVE RAZLIČITE KONCENTRACIJE
Cvijanović Gorica1, Đalović Ivica2, Milošević Nada3
1
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun
2
Agronomski fakultet, Čačak
3
[email protected]
Ispitivan je efekat dva najčešće korišćena herbicida (atrazin i
atrazin+metolahlor) u dve različite koncentracije na mikrofloru zemljišta
za period od 8 nedelja. Svaki uzorak od jednog kilograma zemljišta pod
usevom kukuruza je tretiran
herbicidima sa dve doze: 1 doza
preporučena od strane kompanije-proizvođača i doza za pola veća od
preporučene.
Ispitivani su efekti herbicida na pH zemljišta i procenat organske
materije. Zapažene su značajne promena pH vrednosti i procenta
organske materije jedino u zemljištu tretiranom atrazinom. Tretiranja
herbicidima sa obe doze rezultiralo je u smanjenju mikrobiološke
brojnosti. Veće koncentracije primenjenih herbicida su rezultirale u
mnogo nižoj mikrobiološkoj brojnosti u poređenju sa zemljištem tretiranim
sa preporučenom dozom herbicida. Tretmani herbicidima su kao rezultat
takođe imali eliminaciju nekih mikrobioloških vrsta. Pseudomonas sp.
and Bacillus sp. su bile najčešće izolovane bakterije iz zemljišta
tretiranog herbicidima, a najčešće izolovane gljive bile su A. niger, A.
Flavus, Penicillium sp. and Trichoderma sp.
3. OTPORNOST VAŽNIJIH SORTI PŠENICE PREMA
PROUZROKOVAČU GLAVNICE
Gudžić Slaviša1, Stojanović Srbobran2, Staletić Mirjana2,
Nikolić Katerina1, Gudžić Nebojša1, Deletić Nebojša1,
Aksić Miroljub1, Knežević Branislav1
1
Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Lešak
2
Centar za strna žita, Kragujevac
[email protected]
Za ostvarenje visoke, stabilne i kvalitetne proizvodnje pšenice
neophodno je umanjiti negativan uticaj svih činilaca. Među njima su i
29
prouzrokovači biljnih bolesti. Jedan od prouzrokovača koji napada
pšenicu je i gljiva iz roda Tilletia spp., prouzrokovač glavnice pšenice.
Glavnica je bolest za koju se znalo od samog početka gajenja ove
kulture. Cilj rada je proučavanje važnijih sorti pšenice prema ovom
patogenu.
Tokom 2005/06. godine u lokalitetu Leposavić ispitivana je
otpornost 30 domaćih sorti pšenice prema Tilletia tritici. Inokulacija
semena ispitivanih sorti je bila metodom predoziranja, tako što su
nanošene suve teleutospore na zrna, a zatim višak spora je odstranjen
sejanjem kroz sito. Setva inokulisanih zrna je vršena u redove, po
principu sorta na red. Dužina reda je iznosila 1m sa međurednim
rastojanjem od 30cm. U punoj zrelosti sečeni su klasovi ispitivanih sorti
pšenice i analizirano je njihovo zdravstveno stanje. Utvrđivan je ukupan
broj analiziranih i broj obolelih klasova. Za određivanje stepena
otpornosti sorata prema glavnici korišćena je skala od 0-IV (Krivčenko i
Mjagkova, 1977): 0 - vrlo otporna:svi klasovi zdravi; I -otporna: broj
obolelih klasova do 10%; II – srednje otporna: broj obolelih klasova 1125%; III – srednje osetljiva: broj obolelih klasova 26-50%; IV – vrlo
osetljiva: broj obolelih klasova preko 50%.
Analizom dobijenih rezultata može se konstatovati da je većina
ispitivanih sorti pripadala osetljivim (III i IV), a manji broj otpornim
kategorijama (0 – II). U grupu otpornih su sorte Lasta kod koje je
procenat infekcije iznosio 8,1% i Zvezda sa 10,0%. U kategoriji srednje
otpornih (11-25% obolelih klasova), nalazi se sorta Sofija sa intenzitetom
zaraze od 18,7%. Kod najosetljivije sorte Evropa intenzitet infekcije je
iznosio 85,7%. Vrlo osetljive su bile i sorte Sonata (73,4%), Evropa 90
(72,9%), Kruna (72,15%), Tiha (71,4%) i NS-Rana 5 (70,8%).
4. IDENTIFIKACIJA PROUZROKOVAČA BAKTERIOZNE PEGAVOSTI
SOJE KORIŠĆENJEM RAZLIČITIH METODA
Ignjatov Maja1, Milošević Mirjana1, Balaž Jelica2, Nikolić Zorica1
1
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja, Novi Sad
[email protected]
U Srbiji se bakteriozna pegavost soje pojavljuje redovno i u jakom
intenzitetu. Izolacija patogena je vršena sa obolelih delova lista soje
nekoliko sorti (lokaliteti: B.Topola, Begeč, Sombor, Subotica i Bijeljina)
tokom 2005. godine, na podlogu od mesnog ekstakta (MPA) i podlogu
obogaćenu saharozom (NSA). Dobijen je veliki broj izolata od kojih su
odabrani reprezentativni. Provera patogenosti dobijenih izolata, kao i
referentnog izolata ove bakterije (NCPPB 3318),
dokazana je
30
inokulacijom mladih biljaka soje u fazi kotiledona (sorta Balkan),
prskanjem suspenzijom bakterija. Patogenost izolata je dokazana i
pozitivnom hipersenzitivnom reakcijom (HR) na duvanu. Odgajivačke,
morfološke i biohemijsko-fiziološke odlike ispitane su prema metodama
koje navode (Lelliot i Stead, 1987; Schaad et al., 2003). Na NSA podlozi
bakterija stvara levan, a na King B fluorescentni pigment. Bakterija je
gramnegativna (KOH test), stvara katalazu a prema LOPAT testovima
reakcije su sledeće: +, –, –, –, +. Proučavani izolati glukozu razlažu
oksidativno (O/F test), ne stvaraju oksidazu ni arginin-dehidrolazu, ne
razlažu skrob i želatin, ne vrše hidrolizu eskulina i ne redukuju nitrate.
Identifikacija bakterija dokazana je serološkim metodama
(ELISA, IF, metod aglutinacije) odgovarajućim antitelima bakterije
Pseudomonas syringae pv. glycinea, (NEOGEN Europe Ltd., Scotland,
UK).
Molekularnom metodom identifikacije (PCR) izvršena je detekcija
izolata koji produkuju fitotoksin koronatin pomoću odgovarajućih
prajmera.
Na osnovu proučavanja patogenih, morfoloških, odgajivačkih,
biohemijsko - fizioloških, seroloških i molekularnih karakteristika
zaključeno je da dobijeni izolati sa soje u Vojvodini pripadaju bakteriji P.
s. pv. glycinea.
5. OSETLJIVOST SORTI PŠENICE PREMA Pyrenophora triticirepentis, PROUZROKOVAČU ŽUTOMRKE PEGAVOSTI
Jevtić Radivoje, Župunski Vesna, Telečki Mirjana, Kalentić Marija
jevtić@ifvcns.ns.ac.yu
Simptomi žutomrke pegavosti lista pšenice prvi put su zapaženi
1993. u lokalitetu Nikinci, a prvo saopštenje o pojavi i rasprostranjenosti
Pyrenophora tritici-repentis u Srbiji, dato je 1997. godine od strane
Jevtića. Na osnovu karakterističnih simtoma, predloženo je da naziv
bolesti na srpskom jeziku bude žutomrka ili hlorotično nekrotična
pegavost. U proteklim godinama nastavljeno je proučavanje ovog
patogena sa različitih aspekata otpornosti sortimenta i uticaja na pojavu
drugih patogena lista pšenice. U 2006. godini u više lokaliteta Srbije
konstatovani su simptomi žutomrke pegavosti.
Ocena osetljivosti najraširenijih novosadskih sorti ozime i jare
pšenice, ozime durum pšenice i tritikalea, vršena je u uslovima prirodne
zaraze, sa željom da se razgraniče simtomi između prouzrokovača sive
pegavosti lista i klasa pšenice i prouzrokovača žutomrke pegavosti lista.
31
Ocena intenziteta napada je vršena u fenofazi zelenog zrna do
sredine mlečne zrelosti, pod uslovom da su poslednja četiri lista još uvek
vitalna i zelena.
Za ocenu intenziteta napada je korišćena dvostruka brojčana
skala 00-99 (Saari i Prescott, 1975). Ova skala je pogodna jer daje
podatke o napredovanju bolesti na biljci i procentualnu vrenost
prekrivenosti lista pegama prouzrokovanim od patogena .
Od 19 sorti ozime pšenice kod tri sorte: Donna, Dragana i
Rapsodija intenzitet zaraze bio je ocenjen na gornjoj trećini biljke od 5-10
(ocene 07-5 do 07-10). Sorte: Oda, Helena, Arija i Pesma imale su ocene
05-tR, 5-20). Najveći broj sorti: Balerina, Rusija, Renesansa, Astra,
Pobeda, Evropa 90, Cipovka, Diva, Balada, Novosadska rana 5 i Ljiljana
imale su prisustvo pega prouzrokovanim P.tritici-repentis na donjoj trećini
biljke sa ocenama 03 i intenzitetima od trag, 5 i 10%. Najniži intenzitet
zaraze bio je kod sorte Simonida gde su zabeležene pege
prouzrokovača žutomrke pegavosti u tragovima.
Najosetljivije prema P.tritici-repentis bile su tvrde (durum) sorte
pšenice Durumko i Dušan sa ocenom 03 i intenzitetom od 40%, dok je
sorta tritikalea Odisej, imala ocenu 03 sa intenzitetom trag do 5%.
Agrotehničke i hemijske mere ukoliko se primene na vreme daju
zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju ovog patogena.Istraživanja koja su
u toku daće odgovor o varijabilnosti patogena, izvorima otpornosti i
strategiji razvoja novih genotipova sa povećanim stepenom otpornosti.
6. INTENZITET NAPADA Septoria tritici NA GENOTIPOVIMA
PŠENICE U 2006. GODINI
Kalentić Marija1, Jevtić Radivoje 2, Telečki Mirjana1
1
2
[email protected]
U 2006. godini prouzrokovači bolesti tipa pegavosti su predstavljali
veliki problem u proizvodnji strnih žita. Tome su pored povoljnih
vremenskih uslova za razvoj ovih patogena doprineli osetljivost
genotipova i količina inokuluma iz prethodnih vegetacija. Medju
prouzrokovačima pegavosti značajno mesto pripada prouzrokovaču sive
pegavosti lista i klasa pšenice Septoria tritici.
Ocena intenziteta napada gljivom S. tritici ozimih i jarih genotipova
pšenice vršena je u prvoj dekadi juna meseca 2006. u tzv. rasadniku
bolesti. On predstavlja mesto na kome su posejani različiti domaći i strani
genotipovi razvrstani po različitim kolekcijama u zavisnosti od svojstva
koje se posmatra. Od svakog genotipa sejano je tri reda u dužini od
32
jednog metra sa međurednim razmakom od 25 cm. Ocena je vršena po
skali 1-9 (Saari i Prescott, 1975), gde svaki broj izražava procenat
pokrivenosti lisne površine pegama patogena. Tako naprimer vrednost
jedan identična je vrednosti 10% (1=10%), a vrednost broja devet je 90%
(9=90%). Ocena trag (tR) predstavlja odsustvo simptoma ili prisustvo
sitnih, malobrojnih pega bez formiranih piknida unutar pege.
Ocenjeno je 3800 genotipva od čega 3711 ozimih i 89 jarih. Najveći
broj ozimih genotipova ocenjen je ocenom tri, što znači da je intenzitet
napada od 30% imalo 2064 genotipova ili (55,6%). Sa ocenom jedan ili
10% pokrivenosti lisne površine pegama patogena bilo je 47 ili 1,2%
genotipova. Sa ocenom trag bilo je 863 ozima genotipa, što čini 23,2%
od ukupnog broja. Kod jarih genotipova najveći broj genotipova bio je sa
ocenom trag (55,5%), dok je sa ocenom tri bilo 2,2% genotipova.
Na osnovu razlika u ocenama ozimih i jarih genotipova, možemo
konstatovati da je kod ozimih stepen napada S. tritici bio značajniji u
odnosu na jare genotipove. Ova konstatacija nas upućuje na zaključak
da je na ozimim genotipovima do primarnih zaraza došlo tokom jesenjeg
dela vegetacije.
7. MIKOFLORA SEMENA SOJE
Medić-Pap Slađana1 , Milošević Mirjana1, Jasnić Stevan2
1
2
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
[email protected]
Veliki broj mikrorganizama parazitira seme soje. Fitopatogene
gljive predstavljaju najznačajnije i najštetnije prouzrokovače oboljenja
semena soje. Na intenzitet pojave mikoflore semena utiče veliki broj
činilaca. Cilj ovoga rada je bio utvđivanje prisustva fitopatogenih gljiva na
i u semenu soje poreklom iz različitih semenskih kuća sa područja
Vojvodine na sortama najzastupljenijim u proizvodnji Afrodita, Balkan,
Ravnica i Vojvođanka. U toku dvogodišnjeg perioda (2001-2002) ispitano
je 75 partija semena. Determinacija gljiva je izvršena na bazi morfoloških
i odgajivačkih karakteristika.
Vlažno vreme, sa relativno visokim temperaturama vazduha u
periodu zrenja i žetve soje (avgust-septembar) u 2001. godini
pogodovalo je intenzivnijoj pojavi i širenju parazita semena. U istom
periodu u 2002. godini vladali su neuobičajeno sušni uslovi što je dovelo
do znatno slabije zaraze semena parazitnim gljivama. Od ukupno 75
ispitanih partija semena iz 11 nisu izolovane parazitne gljive. U najvećem
broju uzoraka utvrđen je mali procenat semena zaraženog parazitnim
gljivama (1-2%). P. manshurica je u nešto većem procenatu utvrđena u
33
2001. godini, pri čemu je prisustvo parazita bilo u rasponu od 1-5%. Iz
semena soje izolovane su gljive koje pripadaju rodovima
Diaporthe/Phomopsis (Phomopsis longicolla, D. p. var. caulivora i
Phomopsis sojae) i Fusarium (F. graminearum, F. semitectum, F.
equiseti, F. sporotrichioides, F. acuminatum i F. proliferatum). Stepen
zaraženosti gljivama iz roda Diaporthe/Phomopsis bio je znatno veći u
prvoj godini ispitivanja i kretao se do 8%, dok je u drugoj godini nivo
infekcije bio 1-2%. Gljive iz roda Fusarium ustanovljene se u do 7% u
prvoj godini i 4% u drugoj godini. U najvećem broju uzoraka semena soje
prisutne su gljive iz rodova Alternaria, Aspergilus i Penicillium. Pored
navedene mikoflore na semenu se razivo i određen broj bakterija. U obe
godine ispitivanja seme sorte Afrodita imalo je najniži procenat zaraze,
potom sledi sorta Vojvođanka, dok su sorte Balkan i Ravnica imale
najviši procenat zaraze semena.
8. PRVI NALAZ Sclerotinia sclerotiorim NA
Echinacea angustifolia I E. purpurea U SRBIJI
Pavlović Snežana1, Stojšin Vera2, Jasnić Stevan2, Stojanović Saša3
1
Institut za proučavanje lekovitog bilja »Dr Josif Pančić«, Beograd
2
Poljoprivredni fakultet, Departman za zašitu bilja
i životnu sredinu, Novi Sad
3
Lekovite biljke Echinaceae angustifolia DC i E. purpurea (L.)
Moench nisu zastupljene u spontanoj flori kod nas, kao ni u Evropi.
Ehinacea vrste su intradukovane iz Severne Amerike, gde su ih kao
lekovite koristili indijanci. Institut za proučavanje lekovitog bilja »Dr Josif
Pančić« je pre sedam godina započeo sa plantažnim gajenjem ovih
vrsta. To su višegodišnje biljke iz porodice Asteraceae i odlikuju se jako
razgranatim korenovim sistemom sa mnoštvom žilica. Iz glave korena
svake godine razvija sve veći broj nadzemnih izdanaka, koji se u gornjem
delu granaju. Poseduju antiseptično i antIvirusno dejstvo, zbog čega se
koriste za lečenje prehlada i gripoznih infekcija kod zapaljenja disajnih
organa i sinusa. Njihovo delovanje se bazira na povećanju imuniteta.
Sredinom jula 2005. godine primećena je pojava uvelosti i
sušenja velikog broja biljaka Echinaceae angustifolia i E. purpurea u
komercijalnom zasadu i na oglednom polju Instituta za proučavanje
lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Pančevu.
Simptomi na korenu, korenovom vratu i stablu su u vidu vlažnih
mrkih pega, u okviru kojih je tkivo nekrotirano i izumrlo, tako da se
obolele biljke lako lome pri dodiru. U okviru pega na prizemnom delu
stabla obrazuje se bujna snežno bela micelija u okviru koje su se jasno
34
uočavale crne sklerocije. Sklerocije se formiraju i u unutrašnjem delu
korenovog vrata i stabla obolelih biljaka, sferičnog ili izduženo valjkastog
oblika, veličina 0,5-1,7 x 0,4-1,1 cm.
Izolacija patogena iz fragmenata korena, korenovog vrata i stabla
obolelih biljaka obavljena je na krompir dekstroznoj podlozi (KDA).
Dobijeni izolati obrazuju belu, bujnu, pamučastu vazdušnu miceliju, u
okviru koje se nakon 7 dana počinju stvarati crne sklerocije.
Test patogenosti je obavljen na biljkama Echinaceae angustifolia
i E. purpurea, koje su bile stare mesec dana. Sterilna mešavina
supstrata u saksijama (po 10 za svaku vrstu) bila je inokulisana
zalivanjem mešavine, micelije i sklerocija (10 g) u 100 ml destilovane
vode u stabla. Izolati za inokulaciju bili su stari 14 dana. Kontrolne biljke
su zalivane samo destilovanom vdom. Biljke su držane 3 dana u vlažnoj
prostoriji na 22°C, nakon čega su prebačene u staklaru. Simptomi u vidu
pega, koje prstenasto obuhvataju stablo, javilili su se na svim biljkama.
Kontrolne biljke bile su zdrave. Formirane sklerocije su posle perioda
hlađenja u frižideru, postavljane na vlažan filter papir u Petri kutijjama.
Posle 62 dana počinje klijanje sklerocija, koje obrazuju jednu ili više
apotecija. Prečnik apotecija je 1-10 mm. U apotecijama se nalazi
himenijalni sloj sa askusima i parafizama. Na osnovu morfoloških odlika
izolovana gljiva je identifikovana kao Sclerotinia sclerotiorum ( Lib.) de
Bary.
Sclerotinia sclerotiorum opisana jena Echinacea spp (Chang et
al., 1997) i na žalfiji (Garibaldi et al., 2004), a kod nas na gajenom
lekovitom bilju registrovana je na belom slezu (Pavlović i Stojanović
2000), odoljenu (Pavlović, 2003), kimu i koprivi Stojanović i sar, 2006.).
Ovo je prvi nalaz Sclerotinia sclerotiorum na Echinacea spp. u Srbiji.
9. UTICAJ Fusarium graminearum NA MASU 1000 ZRNA PŠENICE U
PRIRODNIM USLOVIMA ZARAZE
Telečki Mirjana1, Jevtić Radivoje2
1
2
[email protected]
Svake godine suočeni smo sa brojnim limitirajućim faktorima
proizvodnje pšenice. Jedan od tih faktora su prouzrokovači bolesti.
Prouzrokovač fuzariozne paleži klasa (Fusarium graminearum) je veoma
destruktivan i može prouzrokovati značajne gubitke. On utiče na
smanjenje broja i mase zrna, pa time i na smanjenje prinosa. Jedan od
osnovnih načina suzbijanja ovog patogena je gajenje otpornih
genotipova. U dosadašnjim ispitivanjima u svetu i kod nas identifikovani
35
su genotipovi sa dobrom otpornošću prema prouzrokovaču fuzariozne
paleži klasa.
Uticaj fuzariozne paleži klasa ispitivana je na 26 novosadskih sorti
pšenice: Nataša, Venera, Balada, Cipovka, Zlatka, Simonida, Rapsodija,
Astra, NS Rana 5, Dragana, Ljiljana, Dušan, Jefimija, Balerina,
Renesansa, EV-90, Sonata, Nevesinjka, Arija, Diva, Mina, Pobeda,
Rusija, Sofija, Pesma i Durumko.
Nakon žetve 2005. godine, uzeti su uzorci zrna gore navedenih
sorti i izdvojeno je 4x100 zrna od svake sorte. Gubitak mase zrna usled
napada F.graminearum, utvrđen je na osnovu razlika u težini između
mase 1000 zdravih i mase 1000 zrna u kojima su bila i fuzariozna.
Zbog velikih variranja između sorti u pogledu zaraženosti zrna, radi
što pouzdanijih tumačenja urađena je procentualna transformacija
podataka.
Tumačenje dobijenih vrednosti vršeno je izračunavanjem vrednosti
najmanje značajne razlike (LSD) za 5% i 1%. Poređenje značajnosti
urađeno je primenom Dankanovog testa (Duncan′s test ).
Procenat zaraženosti zrna sa gljivom F.graminearum kretao se od
1-19%. Najveći procenat zaraženih zrna u poljskim uslovima tokom 2005.
imale su sorte ozimih durum pšenice Dušan (18.3%) i Durumko (17%).
Fakultativna sorta Nevesinjka imala je 17% zaraženih zrna. Ove tri sorte
imale su statistički značajno i visokoznačajno viši procenat zaraženih
zrna gljivom F. graminearum u odnosu na ostale, na pragu značajnosti
od 5% i 1% , pri vrednostima NZR0.05=4.335 i NZR0.01=5.751.
Najniži procenat fuzarioznih zrna imale su sorte Zlatka i Sofija
(1.3%), a kod sorti Mina, Dragana i Pesma procenat zaraze kretao se u
rasponu u rasponu od 2 do 4%.
Smanjenje mase 1000 zrna uočeno je kod svih ispitivanih sorti i
kretalo se od 1,6 do 15,1%. Između mase 1000 zrna i procenta zaraženih
zrna patogenom F. graminearum utvrđena je veoma jaka negativna
korelacija kod sorte Dušan (r=-88,9%),a jaka (r=-74,0) kod sorte
Durumko.
Na osnovu datih podataka, zaključuje se da je masa zrna u
direktnoj korelaciji sa procentom fuzarioznih zrna. S obzirom da je masa
zrna direktan pokazatelj prinosa, s povećanjem zaraze zrna ovim
patogenom, smanjuje se masa zrna, a time i prinos.
36
10. KARAKTERIZACIJA JEDNOG IZOLATA VIRUSA BRONZAVOSTI
PARADAJZA NA MOLEKULARNOM NIVOU
Zindović Jelena1, Margaria Paolo2, Dukić Nataša3, Bulajić
Aleksandra3, Krstić Branka3, Turina Massimo2
1
Biotehnički institut – Centar za zaštitu bilja, Podgorica
2
Instituto di Virologia Vegetale, Torino (Italija)
3
Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus, TSWV) je
široko rasprostranjen u svijetu i jedan je od deset ekonomski
najznačajnijih biljnih virusa. Prouzrokovač je destruktivnih oboljenja
mnogih gajenih biljaka, među kojima i duvana.
Virus bronzavosti paradajza posjeduje trodjelni genom, koji čine
jednolančane RNAs različite veličine: S RNA (~2900 nt) koja nosi gene
za dva proteina – nestrukturni protein NSs i nukleokapsid Nc; M RNA
(~5000 nt) koja kodira nestrukturni protein NSm i prekursor za G1 i G2
glikoproteine i L RNA (~8900 nt) koja kodira RNA polimerazu.
U cilju detaljne molekularne karakterizacije TSWV, urađena je
izolacija virusa iz biljke duvana sa simptomima mozaika na mlađem i
nekrotičnih pjega, sivobjeličastih nekroza lisnog tkiva i linijskih šara na
starijem lišću, sakupljenih tokom pregleda duvana 2005. godine.
Prisustvo TSWV u uzorku je predhodno dokazano serološki, primijenom
DAS-ELISA testa i korišćenjem poliklonalnog antiseruma specifičnog za
TSWV (Loewe Biochemica GmbH, Njemačka).
Detaljno molekularno ispitivanje je obuhvatilo primjenu metoda
reverzne transkripcije i lančane reakcije polimeraze (RT-PCR metod) uz
korišćenje para prajmera (TSWV-Nc-For, TSWV-Nc-Rev, Sigma), čije
sekvence odgovaraju dijelu genoma vezanom za nukleokapsid i
specifične su za detekciju TSWV. U cilju određivanja redosleda
nukleotida u amplifikovanom dijelu gena nukleokapsida, urađeno je
sekvencioniranje. DNA fragment je inkorporiran u vektor – plazmid (pGEM®-T-Easy, Promega, USA), a zatim umnožavan u bakterijskim
ćelijama Escherichia coli. Dobijene sekvence DNA su poređene sa
dostupnim sekvencama gena za nukleokapsid posredstvom baze
podataka NCBI (National Center for Biotechology Information).
Korišćenjem specifičnog para prajmera u RT-PCR reakciji,
amplifikovan je očekivani fragment veličine od oko 780 nt, čime je
potvrđeno prisustvo TSWV u zaraženoj biljci duvana. Kloniranjem i
sekvencioniranjem DNA fragmenta TSWV izolata utvrđeno je da ciljna
sekvenca DNA odgovara dijelu regiona vezanom za nukleokapsid, čime
je potvrđena identifikacija dobijenog izolata. Poređenjem sa ostalim
izolatima TSWV utvrđeno je postojanje velike sličnosti sa italijanskim
37
izolatima p170RB, p202 i p170, koji su izolovani iz paprike, a porijeklom
su sa Sicilije.
Istraživanja koja su sprovedena u cilju identifikacije TSWV
potvrdila su pouzdanost primjenjivanih metoda u dokazivanju virusne
prirode oboljenja. Detaljnija proučavanja sekvencioniranjem ukazala su
na filogenetski međuodnos dobijenog izolata i pojedinih izolata TSWV
poreklom iz različitih domaćina i različitog geografskog porjekla.
11. SUZBIJANJE HRČKA (Cricetus cricetus) U USEVU PŠENICE
MAMCIMA NA BAZI CINK-FOSFIDA
Jokić Goran, Vukša Marina, Đedović Suzana
[email protected]
Hrčak je izraženi polifag i jedna od ekonomski najznačajnijih vrsta
štetnih glodara koji u značajnoj meri ugrožavaju stabilnu proizvodnju
većeg broja ratarskih kultura, naročito pšenice. Početkom 2006. godine,
enormno povećanje nivoa podzemnih voda i plavljenje velikih
poljoprivrednih površina izazvali su prevremeno budjenje i masovne
migracije hrčka na suvlja područja. U pojedinim usevima brojnost hrčka
dostigla je kalamitetne vrednosti. Visoka brojnost ove štetočine nas je
podstakla da u program istraživanja uključimo i proveru efikasnosti
rodenticida na bazi cink-fosfida u suzbijanju hrčka.
Provera efikasnosti rodenticida obavljena je u lokalitetima Nova
Pazova i Putinci. Eksperimenti su izvedeni prema standardnoj
OEPP/EPPO metodi. Ogledi su postavljeni po potpunom slučajnom blok
sistemu sa četiri ponavljanja i veličinom osnovne parcele od 0.5 hektara.
Rodenticidi Cinkosan i Cinkfosfid mamak primenjeni su u usevima
pšenice (BBCH 30-35). Obeležja koja su praćena tokom ovog ispitivanja
su prosečna brojnost aktivnih rupa i efikasnost rodenticida u vremenu od
tri, sedam i 14 dana. Brojnost glodara je izračunata na osnovu broja
aktivnih rupa, a efikasnost rodenticida po Abbott-u.
Prosečna efikasnost preparata Cinkosan nalazila se u intervalu
od 88-90% posle tri i 93-95% posle sedam dana. Prosečna efikasnost
preparata Cinkfosfid mamak bila je ujednačenija i iznosila 85% posle tri i
93% posle sedam dana. Četrnaestog dana od početka ispitivanja,
efikasnost testiranih preparata iznosila je 100%.
Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se testiranim
preparatima na bazi cink-fosfida u vrlo kratkom roku može postići
efikasno suzbijanje hrčka u usevima pšenice.
38
12. CRVENILO KUKURUZA: Reptalus panzeri (Cixiinae,
Auchenorrhyncha) VEKTOR STOLBUR FITOPLAZME
NA KUKURUZU U SRBIJI
Milićević Jelena1, Cvrković Tatjana1, Mitrović Milana1, Krnjajić Slobodan1,
Redinbaugh G. Margaret 2, Pratt C. Rich 3, Gingery E. Roy 2,
Hogenhout A. Saskia4, Toševski Ivo5
1
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Beograd
2
USDA, ARS Corn and Soybean Research and Dept. Plant Pathology, Ohio
University/Ohio Agriculture Research and Development Center, Wooster, OH
3
Dept. Horticulture and Crop Science, OSU/OARDC, Wooster, OH
4
Deptartment of Entomology, OSU/OARDC, Wooster, OH
5
CABI Bioscience, Centre Switzerland, Delémont, Switzerland
[email protected]
Crvenilo kukuruza je bolest nepoznate etiologije, epidemiologije i
patogeneze, koja se epifitotički javlja poslednjih 50 godina u pojedinim
područjima Banata, Bačke, Srema i centralnog pomoravlja, a navodi se i
za pojedine regione susednih zemalja, pre svega Bugarske i Rumunije.
Simptomatologija bolesti ogleda se pre svega pojavom crvenila na listu,
glavnom nervu i stabljici biljke, uz često izraženi abnormalni razvoj klipa
praćen deformitetom i poremećajem u sazrevanja klipa. Pojavu crvenila
kukuruza poslednjih godina karakteriše visoki procenat biljaka sa
navedenim simptomima u Južnom Banatu (40-90%), sa značajnim
uticajem na prinos kukuruza koji može biti redukovan i više od 50%
(Šutić i sar., 2002/2004).
Dvogodišnja istraživanja faune cikada na području južnog Banata,
u usevima kukuruza sa visokom incidencom simptomatičnih biljaka,
ukazala su na prisustvo neuobičajeno brojne populacije cikade Reptalus
panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha), inficirane fitoplazmom 16Sr XII-A
grupe (Stolbur) (Lee i sar., 1998). PCR analizom primeraka R. panzeri sa
Stolbur specifičnim prajmerima STOL11f2r1/f3r2 (Clair i sar., 2003),
registrovano je prisustvo ove fitoplazme u 12.0-20.7% primeraka u 2005,
dok je u 2006 registrovano 12.0-30.8%. Procenat biljaka sa izraženim
simptomima crvenila na 3 proučavana lokaliteta u južnom Banatu, bio je
u pozitivnoj korelaciji sa brojnošću i procentom inficiranosti R. panzeri
Stolbur-om.
U eksperimentima prenošenja fitoplazme u laboratorijskim uslovima,
testirane su perivinke (Catharantus roseus) u 12 replikacija i mlade biljke
kukuruza (ZP-231, V5 starosti) u 30 replikacija, sa po 25 R. panzeri iz
populacija u kojima je Stolbur bio prethodno registrovan u visokom
procentu. Biljke su bile izložene insektima 48 sati. Eksperimentalnim
prenošenjem Stolbur fitoplazme u poljskim kavezima (2.2x2.2x2.5m)
testirane su biljke koje su pratile fenofazu biljaka na proizvodnim
39
površinama južnog Banata, ispuštanjem 120 primeraka R. panzeri,
sakupljenih na lokalitetima gde je populacija bila Stolbur pozitivna
izmedju 20-30%.
Naša istraživanja su pokazala da je R. panzeri nova štetočina
na kukuruzu i da je ova cikada visoko specijalizovana za prenošenje
Stolbur fitoplazme. Stolbur u kukuruzu je glavni uzrok epifitotičke pojave
crvenila kukuruza u Srbiji. Na osnovu rezultata dobijenih u navedenim
eksperimentima i komparativnom analizom podataka sakupljenih na
terenu, crvenilo kukuruza je definisano kao jasno izdiferencirana bolest
sa karakterističnom, etiologijom, epidemiologijom i patogenezom.
Autori se zahvaljuju Upravi za zaštitu bilja Ministarstva Poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije i USDA, Foreign Agriculture
Service (contract. no. 58-3148-4-086) na finansiskoj podršci tokom
sprovedenih istraživanja.
13. ZAVISNOST DINAMIKE POPULACIJE IMAGA KUKURUZNE
ZLATICE OD SUME EFEKTIVNIH TEMERATURA
Bača Franja, Kaitović Željko, Gošić-Dondo Snežana
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd
[email protected]
Praćenje dinamike populacije i brojnosti imaga kukuruzne zlatice
Diabrotica virgifera virgifera LeConte u Srbiji započeto je 1993. godine
vizuelnim pregledom biljaka kukuruza. Od 1996. godine za praćenje su
korištene hranidbene-"cucurbitacine" i žute lepljive klopke, a od 1997.
godine i feromonske panel lepljive klopke.
Cilj ovoga rada je da se analizira uticaj sume efektivnih
temperatura (ET) i hidro termičkog koeficijenta (HTK) na dinamiku
pojave, dužinu vremena sretanja i brojnost uhvaćenih imaga.
Za analizu ove medjuzavisnosti korišteni su podaci o broju
uhvaćenih jedinki na feromonske klopke Madjarske proizvodnje marke
Csalomon. Klopke su postavljana na biljke kukuruza u stacioniranom
makro ogledu sa trajnom monokulturom po pravilu u trećoj dekadi juna
meseca. Zamena klopki bila je na četiri nedelje, a završetak praćenja oko
dve - tri nedelje nakon hvatanja poslednjih jedinki. To se poklapalo sa
polovinom ili krajem septembra, redje do oktobra.
Podaci o temperaturama vazduha i količinama padavina za period aprilseptembar registrovani su u meteorološkoj stanici Instituta za kukuruz u
Zemun Polju. Srednje dnevne temperature računate su na osnovu
maksimalne i minimalne temperature. Sume efektivnih temperatura
(maksimalna + minimalna/2-10) dobijene su uz prethodnu korekciju za
dane kada su vrednosti minimalnih temperatura bile niže od 10oC,
40
smatrane su kao 10oC, kao i za dane kada su maksimalne temperature
bile više od 30oC, uzimane su kao 30oC. Hidrotermički koeficijent za
pojedine intervale računat je delenjem kumulativne količine padavina sa
ET.
Diobijeni rezultati ukazuju da se početak pojave imaga može
očekivati kada je suma ET od aprila do juna dostigla 600oC. Prvih 10,4%
populacije registrovano je uz sumu ET od 704oC. Narednih 61,9%, koja
se pojavljuje u julu, kumulativno 72,3% populacije registrovano je uz
1073oC uz variranje od 954oC u 2001. i 956 oC u 2004. i 2005. do 1162oC
u 2000. i 1186oC 2003. Za 95,3% populacije koja se pojavljuje do kraja
avgusta, potrebna je suma od 1450oC. Veća suma ET u prvoj polovini
vegetacije ubrzala piljenje, tok larvenog stadijuma i stadijuma lutke, što je
praćeno većom brojnošću imaga do kraja juna meseca. Sretanje imaga
trajalo je po pravilu duže pri većem hidrotermičkom koeficijentu uz
ravnomeran raspored padavina. Izuzetak je 2001. godina kada su
poslednji primerci registrovani polovinom avgusta.
14. DINAMIKA LETA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera
virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA
I MOGUĆNOST HEMIJSKOG SUZBIJANJA
Kereši Tatjana1, Sekulić Radosav2
1
2
[email protected]
U pogledu ishrane, odrasli insekti kukuruzne zlatice (Diabrotica
virgifera virgifera Le Conte) ubrajaju se u polifagne vrste, ali štete koje
nanose obično su od sekundarnog značaja. Osim kukuruza, hrane se i
drugim usevima iz familije Poaceae, zatim biljkama iz familija
Compositae, Cucurbitaceae i Leguminosae. Najpre se hrane listovima,
zatim polenom, svilom i zrnima na vrhu klipa, ali to retko utiče na prinos
merkantilnog kukuruza. Međutim, brojnost od preko 10 ili više jedinki po
biljci pre oprašivanja može biti značajna, naročito za semenske useve,
jer prouzrokuje slabiju oplodnju, pojavu rehuljavih klipova i smanjenje
prinosa. Tada je opravdano hemijsko suzbijanje imaga.
Iz navedenih razloga neophodno je pratiti brojnost i dinamiku leta
ove vrste, a najpogodnije za to su različite klopke. Praćenje je obavljeno
u periodu jun-avgust (septembar) 2001-2005. godine, na kukuruzu u
monokulturi, u okolini Novog Sada, pomoću žutih lepljivih “Pherocon
AM®” klopki. Očitavanje brojnosti na klopkama je vršeno svakih 7 dana, a
zamena klopki svakih 14 dana. U periodu maksimuma leta vrste u 2004.
godini, na lokalitetu Bačko Dobro Polje, izveden je ogled sa suzbijanjem
41
imaga putem avio tretiranja. Ispitivano je delovanje mešavina atraktanta
Cidetrak CRW i preparata Talstar 10 EC (u količinama od 0,2+0,05;
0,2+0,1 i 0,2+0,2 l/ha) i preparata Talstar 10 EC (0,2 l/ha). Oni su
primenjeni na eksperimentalnim parcelama od 10 ha, u 4 ponavljanja.
Efikasnost je izražena preko smanjenja brojnosti populacije utvrđene
pomoću žutih lepljivih klopki tipa "Csalomon" 3, 7 i 10 dana posle
tretiranja u odnosu na početnu (tri dana pre primene).
Ukupan broj primeraka ulovljenih po jednoj klopki je svake godine
opadao za oko 35%, počevši od 2002, a dinamika leta je varirala po
godinama, zavisno od temperature i padavina. Imaga su bila aktivna od
kraja juna do početka septembra. Početak pojave imaga kukuruzne
zlatice registrovan je obično krajem juna – početkom jula, a zatim je
brojnost populacije rasla do kraja jula – početka avgusta, kada je beležen
maksimum. Međutim, period maksimalnog leta je bio dosta razvučen, pa
se može reći da je trajao od sredine jula do sredine avgusta. Poslednji
primerci registrovani su krajem avgusta – početkom septembra. Tokom
prve četiri godine, broj ulovljenih odraslih jedinki kukuruzne zlatice u
maksimumu pojave je bio veći od ekonomskog praga štetnosti (6 imaga
po klopci na dan) koji se koristi u SAD, a u poslednjoj godini manji.
Efekat avio tretiranja u 2004. godini je bio izuzetno dobar, jer je
populacija imaga 3 dana posle tretmana bila smanjena za 41-65%, posle
7 dana za 80-91%, a posle 10 dana za 84-99% u odnosu na populaciju
pre tretiranja. Najbolju efikasnost su ispoljili mešavina atraktanta Cidetrak
CRW i preparata Talstar 10 EC u najvećoj količini i sam preparat Talstar
10 EC.
15. EFEKTI DIATOMEJSKE ZEMLJE NA PIRINČANOG ŽIŠKA I
KESTENJASTOG BRAŠNARA ZAVISNO OD VLAŽNOSTI VAZDUHA
Kljajić Petar, Andrić Goran, Prijović Mirjana, Perić Ilija
[email protected]
Pored konvencionalnih insekticida u svetu se sve više primenjuju
inertna prašiva u zaštiti žita od skladišnih insekata, među kojima je sve
više u upotrebi diatomejska zemlja, koja se odlikuje niskom toksičnošću
za sisare i ne utiče značajnije na kvalitet tretiranog žita. Diatomejska
zemlja sporije deluje od sintetisanih insekticida, a efikasnost često
značajno zavisi od uslova sredine. U ovom radu su ispitivani efekti
preparata na bazi diatomejske zemlje PROTECT-Ittm (proizvod firme
Hedley Technologies Inc., Vankuver, Kanada) na pirinčanog žiška
(Sitophilus oryzae L.) i kestenjastog brašnara (Tribolium castaneum
42
Herbst) nakon izlaganja u tretiranoj pšenici u prostorijama sa različitom
vlažnošću vazduha (RV).
Kao test insekti su korišćene jedinke laboratorijskih populacija,
gajene u insektarijumu, a ispitivanja su urađena prema prilagođenim
metodama EPPO (1997) i metodi koju je opisao Collins (1990). Zrna
pšenice, sa utvrđenim sadržajem vode ispod 12%, su zaprašivana
preporučenim količinama preparata za S.oryzae (0,15 g/kg pšenice) i za
T.castaneum (0,30 g/kg pšenice). Nakon tretmana pšenica je sa
insektima držana u dve prostorije, sa 45±5% RV i 70±5% RV, a letalni
efekti na insekte su utvrđivani posle dva, sedam i 14 dana izlaganja i
sedam dana oporavka na netretiranoj pšenici. Takođe, praćena je
redukcija potomstva u F1 i F2 generaciji.
Dobijeni rezultati pokazuju značajan uticaj relativne vlažnosti
vazduha na ispoljavanje efekata diatomejske zemlje na pirinčanog žiška i
kestenjastog brašnara. Posle dva i sedam dana izlaganja efekti
preparata su bili slabi kod obe vrste, tako da je kod T.castaneum
smrtnost bila oko 7 % u obe prostorije, dok je kod S.oryzae smrtnost bila
oko 50% u prostoriji sa nižom vlažnošću i svega 2% u prostoriji sa višom.
Takođe, posle sedam dana izlaganja, smrtnost obe vrste je bila znatno
viša u prostoriji sa nižom vlažnošću vazduha. Posle 14 dana nije bilo
razlike između smrtnosti adulta S.oryzae u dve prostorije, dok je kod
T.castaneum iznosila 100% pri nižoj vlažnosti. Potpuna redukcija
potomstva (100%) u F1 generaciji je ostvarena posle 14 dana ekspozicije
T.castaneum u prostoriji sa nižom vlažnošću, a u F2 generaciji posle 14
dana izlaganja obe vrste u ovoj prostoriji i posle 14 dana u prostoriji sa
višom vlažnošću kod S.oryzae.
16. PROMENE U POPULACIJI ŠTETOČINA STRNIH ŽITA U SRBIJI
U PETOGODIŠNJEM PERIODU (2002-2006)
Stamenković Sreten
[email protected]
Brojne su insekatske i druge štetne vrste koje se redovno sreću na
strnim žitima u Srbiji. Međutim, poslednjih godina ekonomski značajne su
samo nekoliko: žitna pijavica (Lema melanopus), žitni bauljar (Zabrus
tenebrioides), grupa štetnih glodara (Microtus arvalis, Arvicola terrestris,
Apodemus spp., Cricetus cricetus), a pojedinih godina žitne stenice
(Eurygaster spp., Aelia spp.) i lisne vaši. U poslednjih dvadesetak godina
protiv ovih štetočina se svake godine ili povremeno izvode hemijske
mere zaštite u cilju smanjenja gubitaka.
43
Radi ustanovljavanja jačine pojave i vremena suzbijanja, tokom
godine vršena su terenska osmatranja i opažanja. Posebno je kod
insekatskih vrsta beležena pojava štetnih razvojnih stadijuma - imaga i/ili
larvi. Za ustanovljavanje brojnosti najčešće su korišćene metražna
metoda uzimanja uzoraka, lovljenje entomološkom mrežom ("kečerom"),
lovljenje "Barber posudama" i vizuelna procena brojnosti na nadzemnim
biljnim delovima.
U petogodišnjem periodu (2002-2006), u proseku, na žitnim poljima
žitna pijavica je suzbijana na oko 17%, žitni bauljar na 0,5%, lisne vaši na
oko 1,5% i štetni glodari na preko 8% zasejanih površina. Međutim, kod
pojedinih vrsta dolazilo je do znatnih kolebanja, odnosno promena u
brojnosti populacije. Na to, pre svega, imaju uticaja vremenski uslovi, kao
i tehnologija proizvodnje strnih žita. Najvećih kolebanja u brojnosti bilo je
kod žitnih stenica i štetnih glodara. Upoređenja radi, u predposlednjoj,
2004/05. godini posmatranog perioda, mere zaštite izvođene su protiv
žitne pijavice na 19,3%, žitnog bauljara na 1,0%, lisnih vašiju na 2,7% i
štetnih glodara na 14,8% površina.
Pored pomenutih vrsta, poslednjih godina zabeležena je mestimično
jača pojava pivaca, a u neznatnom broju buvača, žitnih muva, tripsa,
stabljikine žitne ose, žitnog savijača i rutave bube.
Zahvaljujući višegodišnjem monitoringu štetočina strnih žita,
razrađene su efikasne metode suzbijanja, bilo preventivne (žitni bauljar,
po potrebi žitne stenice), ili kurativne. Stoga je neophodno nastaviti i
dalje praćenje ekonomski značajnih štetočina strnih žita, bez obzira da li
je brojnost njihove populacije u porastu ili opadanju.
17. NOVO NALAZIŠTE ALOHTONE KOROVSKE VRSTE
Ambrosia trifida L. NA PODRUČJU VOJVODINE
Malidža Goran1, Vrbničanin Sava2
Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
[email protected]
1
Alohtona korovska vrsta Ambrosia trifida L. (džinovska ambrozija,
fam. Asteraceae) je u Evropu uneta sa američkog kontinenta, a prisutna je
na području Francuske, Češke, Nemačke, Italije, Slovenije, Rusije,
Mađarske i Srbije. Na području Srbije (Vojvodina) konstatovana je 1982.
godine na ruderalnim staništima u Čoki (Šajinović i Koljadzinski, 1982) i od
tada nema ni jednog podatka o njenoj daljoj sudbini. Tokom 2006. godine
registrovali smo prisustvo ove vrste na području centralne Bačke (područje
oko mesta Despotovo, Savino Selo, Kucura i Ravno Selo) duž puteva
naseljenih mesta i između naselja kao i na rubovima njiva i u usevima
44
suncokreta, kukuruza, soje i šećerne repe. Svoju agresivnost i invazivnost
potvrđuje velikom brojnošću biljaka po jedinici površine, tako da u nekim
slučajevima formira čiste asocijacije (pokrovnost 100%). Takođe se javlja i u
zdrušenim varijantama sa njoj srodnim vrstama Ambrosia artemisiifolia L. i
Artemisia vulgaris L. (invazivne korovske vrste).
A. trifida je biljka izrazito moćnog vegetativnog potencijala (visine i
do 4,5 m), velike lisne površine i mase, sa krupnim metličastim cvastima u
kojima se nalaze mnogobrojne muške poluloptaste glavice i nešto manje
brojne ženske glavice (ima alometrijsku raspodelu polova). Cela biljka je
pokrivena gustim oštrim dlakama i formira veliku količinu polena koji ima
alergena svojstva. A.trifida se odlikuje i izvesnim polimorfizmom tako da
može da formira proste cele listove, dvo-, tro- i petorežnjevite listove. Prema
literaturi potvrđena su dva varijeteta: var. trifida (f. integrifolia (Muhl.) Fern. i
f. trifida) i var. texana Scheels.
Obzirom na konkurentsku superiornost u odnosu na većinu
korovskih i gajenih vrsta, kao i da je iz statusa naturalizovane prešla u fazu
invazivne korovske vrste, može u skorijoj budućnosti predstavljati ozbiljan
problem u biljnoj proizvodnji i kao alergena biljka. U vezi s tim predlažemo
da se organizuje kontrola njenog daljeg širenja saniranjem zakorovljenih
staništa. Kao i kod drugih vrsta, jedino integralni pristup u suzbijanju može
dati zadovoljavajuće rezultate. Posebno ističemo značaj preventivnih mera,
suzbijanje pored glavnih saobraćajnica i drugih ruderalnih staništa. Jedna od
najefikasnijih mera je zasnivanje permanentnog travnog pokrivača, čime se
omogućuje višegodišnjim travnim vrstama da konkurentski potisnu ovu vrstu
sa tih staništa. Na obradivim površinama, preporučuje se upotreba
poljoprivredne mehanizacije bez prisustva semena ove vrste, intenzivnija
primena agrotehničkih mera (posebno na uvratinama), suzbijanje
herbicidima i mehaničkim merama pre nastanka šteta, a obavezno pre
formiranja semena. Setvu jarih useva obaviti u dobro pripremljeno zemljište
bez prisustva klijanaca A. trifida, jer zbog intenzivnog porasta ova vrsta brzo
izbegne optimalno vreme za efikasnu primenu herbicida i veoma brzo dobija
konkurentsku bitku sa gajenim biljkama. Zbog krupnog semena, zemljišni
herbicidi ne daju zadovoljavajuće rezultate, a paleta efikasnih herbicida za
primenu posle nicanja je malobrojna. Ukoliko se ovoj vrsti omogući razvoj do
kraja vegetacije, čak i kod useva izrazitih kompetitora (suncoket i dr.), žetva
je često onemogućena ili se obavlja uz velike gubitke. Pozivamo sve
relevantne institucije da daju svoj doprinos u kontroli daljeg širenja i
saniranja staništa na kojima je registrovano prisustvo ove vrste.
45
18. KONCENTRACIJA ALERGENOG POLENA AMBROZIJE NA
PODRUČJU BEOGRADA I OKOLINE
Mitrović Mirjana, Dedijer Ana, Bolović Ljubica
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, Beograd
Kontinuirano merenje alergenog polena u vazduhu vrši se u
Beogradu od 2002.god. Kao najveći alergen izdvaja se ambrozija
(Ambrosia artemisiifolia), koja u poslednje vreme u našoj zemlji
predstavlja ozbiljan problem po zdravlje ljudi. Nažalost najveći broj
alergija sa veoma burnim reakcijama imaju najmlađi sugrađani.
Svakodnevne prognoze koncentracije polena u vazduhu,
usklađene sa meteorološkim parametrima i objavljene na sajtu Agencije,
služe kao preventiva usklađivanja kretanja ljudi u prirodi.
U periodu cvetanja glavnih i bočnih grana ambrozije (avgustseptembar), u zavisnosti od vremenskih uslova, mogu se uočiti nagli
porasti i padovi koncentracije njenog polena. Za period 2003-2006.
godine, najveći pikovi se uočavaju za 2003 i 2006. godinu. Ovako velikim
vrednostima pogodovali su vremenski uslovi (sunčano vreme sa malo
padavina). U 2003.godini visoke koncentracije počinju već od 20.avgusta
i traju do prvih septembarskih dana, sa maksimalnom koncentracijom
30.avgusta (287 polenovih zrna / m3 vazduha). U 2004. i 2005. godini,
usled učestalih padavina, vrednosti su nesto niže, mada i dalje iznad
dozvoljenih. U 2004. god. zabeležena maksimalna koncentracija od 319
polenovih zrna (1.septembra), posledica je povoljnih vremenskih uslova u
datom periodu. U 2005.god., maksimalna koncentracija od 203 polenovih
zrna / m3 vazduha zabeležena je 24. avgusta.
Za period 2003-2005 najveće koncentracije su krajem avgusta i
na samom početku septembra meseca, dok se kasnije polako smanjuju.
Za razliku od prethodnih godina, 2006. godine se i u septembru mesecu
nastavljaju jako visoke koncentracije. Razlog tome je pored povoljnih
vremenskih uslova i nedostatak ovogodišnje akcije suzbijanja ambrozije.
To se može uočiti na osnovu poredjenja vrednosti koncentracija za
septembar 2005 i 2006.godine. Prošle 2005.godine, koncentracija za
septembar znatno je smanjena zahvaljujući čestim padavinama, ali kako
je prošlogodišnja i ovogodišnja akcija suzbijanja izostala, a ovogodišnje
vremenske prilike pogodovale njenom širenju, naši sugradjani osetiće
posledice.
Treba naglasiti takođe da je i najveći pik 2006. godine (411
polenovih zrna / m3 vazduha), zabeležen 5-tog septembra, ujedno i
najveći pik za period 2003 - 2006. godine.
Zbog svega gore navedenog, sledeće godine (ako se sa njenim
suzbijanjem ne počne na vreme) možemo očekivati njeno agresivno
46
širenje, zahvaljujući velikoj produkciji polenovih zrna, koja se putem vetra
prenose na velike udaljenosti.
19. KOMPETITIVNI ODNOSI TEOFRASTOVE HUDOLETNICE
(Abutilon theophrasti Medik.) I KUKURUZA
Onć - Jovanović Eleonora1, Vrbničanin Sava2,
Vukotić Jelena2, Komnenić Vaso1
1
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
2
[email protected]
Za utvrđivanje praga štetnosti neophodno je ispitati kompetitivne
odnose između useva i određene korovske vrste. U vezi s tim urađen je
poljski eksperiment u usevu kukuruza na području Pančevačkog Rita u
toku 2006. godine. U usevu standardne gustine usejavana je korovska
vrsta Abutilon theophrasti Medik. Eksperiment je postavljen po principu
aditivnog dizajna, tj. broj biljaka jedne biljne vrste po jedinici
površine/dužnog metra je nepromenjiva varijanta (kukuruz) a broj biljaka
druge biljne vrste je promenjiva varijanta (A. theophrasti). U ovim
istraživanjima Teofrastova hudoletnica je usejavan u 4 različite gustine:
1, 2, 4 i 8 biljaka na dužnom metru u zoni reda kukuruza. Eksperiment je
postavljen po slučajnom blok sistemu u 4 ponavljanja. Kontrolna varijanta
je bila usev bez korova.
Za utvrđivanje kompetitivnih odnosa između kukuruza i A.
theophrasti praćeni su sledeći parametri: visina biljaka (cm), lisna
površina (cm2), indeks lisne površine (LAI) (cm2), sveža i suva nadzemna
masa (g) i prinos useva kukuruza (kg/ha). Podaci su obrađeni
standardnim statističkim metodama, ANOVA i t-testom.
Dobijeni rezultati su pokazali da postoji korelacija između gustine
biljaka A. theophrasti i prinosa kukuruza. Takođe je definisan prag
štetnosti za ovu adventivnu invazivnu korovsku vrstu u usevu kukuruza
za agroekološke uslove pančevačkog područja.
47
20. RASPROSTRANJENOST AMBROZIJE NA TERITORIJI
GRADA BEOGRADA
Stanković-Kalezić Radmila, Janjić Vaskrsija,
Radivojević Ljiljana, Šantrić Ljiljana
[email protected]
Ambrozija - invazivna korovska vrsta, poreklom iz Severne
Amerike je prisutna na teritoriji bivše Jugoslavije još od 1935. godine,
kada je prvi put konstatovana u jednom selu (Osoje) u blizini Dervente. U
Srbiji je prvi put konstatovana 1953. godine u okolini Sremskih
Karlovaca, a u Beogradu 1991 godine. Danas je ambrozija prisutna skoro
na celoj teritoriji Srbije, a naročito je raširena u Vojvodini.
Terenska istraživanja zastupljenosti ambrozije obavljena su u
periodu maj - oktobar 2005. godine na teritoriji grada Beograda i to na
uređenim (parkovi, bašte, skverovi) i neuređenim zelenim površinama
(kanali, deponije obale reka, nasipi, ruderalna staništa, neuređeno
građevinsko zemljište) kao i obradivim površinama na periferiji grada. Za
izradu karte zastupljenosti ambrozije korišćena je delimično izmenjena
metoda Braun-Blanque sa sledećim ocenama: 1.zastupljenost do 5 %;
2. zastupljenost 5-25 %; 3. zastupljenost 25-50 %; 4.zastupljenost preko
50 %. Na svakoj površini na kojoj su ova istraživanja obavljena
napravljen je veći broj snimaka, a na većim površinama snimci su
napravljeni na rastojanju od oko 500 m. Na površinama na kojima je
utvrđena velika brojnost ambrozije, metodom kvadrata je merena
brojnost biljaka po m2 i tako su definisana žarišta.
Kada se posmatraju žarišta ambrozije na teritoriji Beograda se
može uočiti da je ova biljka na tim lokalitetima prisutna u visokom
stepenu. To je najčešće od 100-200 biljaka po m2, mada ima lokacija na
kojima je utvrđeno i do 700 biljaka po m2. Broj lokacija na kojima je
ambrozija prisutna u velikom stepenu je najveći u Zemunu, Novom
Beogradu, Čukarici i Paliluli, a najmanji na Savskom Vencu, Starom
Gradu i Voždovcu. Ovo se i podudara sa stepenom uređenosti zemljišta i
pravcima odakle je ambrozija dospela na teritoriju grada Beograda.
48
21. UTICAJ NEKIH HERBICIDA NA VISINU STABLA I DUŽINU
KLASA PŠENICE SORTE SRBIJANKA
Knežević Branislav1, Babović – Đorđević Maja1, Pacanoski Zvonko2,
Gudžić Slaviša1, Nikolić Katerina1, Vasilevski Goce2
1
Poljoprivredni fakultet, Lešak
2
Zemjodelski fakultet, Skopje
[email protected]
Visina stabla i dužina klasa su sortna karakteristika i za isti
genotip zavise od agroekoloških uslova i od primenjenih agrotehničkih
mera. Upotreba herbicida, takođe, može imati određeni uticaj na visinu i
dužina klasa stabla pšenice. Herbicidi mogu imati različiti stepen
selektivnosti u zavisnosti od sorte na kojoj se primenjuju.
U dvogodišnjem ispitivanju u regionu Kosova ispitivan je uticaj
sledećih herbicida na visinu stabla i dužinu klasa pšenice: Basagran DPP, Banvel-P, Lontrel 418-C, Lentagran plus, DMA-6 i Dikocid-50.
Tretiranje herbicidima bilo je izvršeno u fazi bokorenja. Visina stabla i
dužina klasa bili su izmereni neposredno pre žetve. U svakom
ponavljanju, bilo ih je četiri, kod svih varijanti, bilo je izmereno po 25
stabljika i klasova, odnosno po 100 biljaka za svaku varijantu. Rezultati
merenja u ogledu izraženi su u apsolutnim i relativnim vrednostima u
odnosu na kontrolu koja nije bila tretirana herbicidima. Svi rezultati su
statistički obrađeni monofaktorijalnom analizom varijanse i testirani LSD
testom.
Prosečni rezultati za obe godine ispitivanja pokazuju da svi
herbicidi signifikantno na nivou 0,05 ili 0,01 smanjuju visinu stabla
pšenice. Tako se visina stabla pšenice kretala od 63,6 cm, odnosno
83,68 % kod Banvela-P do 72,8 cm odnosno 96,79 % kod Basagrana
DP-P i DMA-6 (0,8 l/ha), u odnosu na kontrolnu varijantu gde ja visina
stabljike iznosila 76,0 cm.
Prosečni rezultati za obe godine ispitivanja pokazuju da svi
herbicidi smanjuju dužinu klasa pšenice. Jedino kod Basagrana DP-P i
Lontrela 418-C dobijeno smanjenje nije bilo statistički dokazano u
odnosu na kontrolu. Kod svih ostalih herbicidnih varijanti, razlika u
odnosu na kontrolu, statistički je dokazana na nivou od 0,05. Dužina
klasa iznosila je od 9,1 cm, odnosno 95,79 % kod DMA-6 (1,0 l/ha) i
Banvela-P do 9,4 cm, odnosno 98,95 % kod Basagrana DP-P, u odnosu
na kontrolu kod koje je dužina klasa iznosila 9,5 cm.
Smanjenje visine stabla i dužine klasa pšenice kao rezultat
fitotoksičnosti na pojedine herbicide dobijali su i drugi istraživači. Kostov,
Mihajlovski i sar. (1995) navode da je MCPP+dikamba izazvao
smanjenje visinu stabla kod sorte Skopjanka za 5,6 %, dok Borojević i
sar. (1989) kod nekih sorti konstatuju smanjenje visine stabla pšenice
49
čak za 60 %. Mihajlovski (1992) konstatuje da je upotreba 2,4-D, MCPP,
MCPP+3,6 DCPA i MCPP+dikamba u fazi (G-4) kod sorti pšenice
Orovčanka, Ilindenka, Ana i Mina dovela do smanjenja dužine klasa, dok
isti herbicidi kod sorte Kavadarka nisu imali nikakav uticaj na dužinu
klasa.
Svi ispitivani herbicidi uticali su na smanjenje visine stabla
pšenice i to od 16,32 % kod kod Banvela-P do 4,21 % kod Basagrana
DP-P i DMA-6 (0,8 l/ha), u odnosu na kontrolu. Svi ispitivani herbicidi,
osim Basagrana DP-P i Lontrela 418-C kod kojih smanjenje nije
signifikantno, uticali su na smanjenje dužine klasa od 4,21 % kod
Banvela-P i DMA-6 (1,0 l/ha) do 3,16 % kod Dikocida, DMA-6 (0,8 l/ha) i
Lentagrana plus, u odnosu na kontrolnu varijantu.
22. UTICAJ NEKIH HERBICIDA NA BROJ KLASOVA NA 1 m2
I BIOMASU PŠENICE SORTE SRBIJANKA
Knežević Branislav1, Babović – Đorđević Maja1,
Pacanoski Zvonko2, Nikolić Katerina1, Bošev Dane2
1
2
Zemjodelski fakultet, Skopje
[email protected]
Biomasa pšenice je rezultat broja biljaka po jedinici površine,
visine stabljike, indeksa lisne površine, dužine klasa i dr. Svaki od ovih
elemenata prinosa pod uticajem agroekoloških i antropogenih faktora,
smanjuje se ili povećava, što uslovljava promene kod biomase pšenice
po jedinici površine. Upotreba pojedinih herbicida, u pojedinim godinama
uslovljava variranje strukturnih elemenata prinosa, što doprinosi i do
promene prinosa biomase.
U dvogodišnjem ispitivanju u regionu Kosova ispitivan je uticaj
sledećih herbicida na broj klasova na 1 m2 i biomasu pšenice: Basagran
DP-P, Banvel-P, Lontrel 418-C, Lentagran plus, DMA-6 i Dikocid-50.
Tretiranje herbicidima bilo je izvršeno u fazi bokorenja. Broj klasova
pšenice bio je izmeren neposredno pre žetve a biomasa neposredno
nakon žetve merenjem snopova sa 1 m2 . Ogled je imao četiri
ponavljanja. Rezultati merenja u ogledu izraženi su u apsolutnim i
relativnim vrednostima u odnosu na kontrolu koja nije bila tretirana
herbicidima. Svi rezultati su statistički obrađeni monofaktorijalnom
analizom varijanse i testirani LSD testom.
Prosečni rezultati za obe godine ispitivanja pokazuju da je do
statistički značajnog povećanja broja klasova došlo samo kod DMA-6 i
Dikocida. Broj klasova kretao se od 393 na 1 m2, odnosno 97,52% kod
50
Lentagrana plus do 464 na 1 m2, odnosno 115,14% kod DMA-6, u
odnosu na kontrolu gde je broj klasova iznosio 403 na 1 m2.
Prosečni rezultati za obe godine ispitivanja pokazuju da je do
statistički značajnog povećanja biomase pšenice došlo kod svih
herbicidnih varijanti osim kod Banvela-P i Lentagrana plus gde je
povećanje bilo statistički beznačajno. Prinos biomase kretao se od 12871
kg/ha, odnosno 102,97% kod Lentagrana plus do 14490 kg/ha, onosno
115,92% kod DMA-6, u odnosu na kontrolu gde je biomasa iznosila
12500 kg/ha.
Uticaj herbicida na gustinu useva ispitivali su mnogi autori.
Marković (1978) konstatuje da je 2,4-D+metabenztiazuron primenjen u
fazi bokorenja uticao na smanjenje broja klasova na 1 m2. Kostov,
Mihajlovski i sar. (1995), ispitivajući herbicide Banvel-P, Grodyl, Avenge i
Puma super 100 u pšenici, konstatuju povećanje broja klasova po jedinici
površine kod svih ispitivanih varijanti.
Broj klasova je povećan kod svih herbicidnih varijanti, ali je
statistički dokazano samo kod DMA-6 za 15,14% i Dikocida za 12,41%, u
odnosu na kontrolu. Svi ispitivani herbicidi, osim Banvela-P i Lentagrana
plus kod kojih je povećanje statistički beznačajno, uticali su na povećanje
biomase pšenice i to od 10,77% kod Lontrela 418-C do 15,92% kod
DMA-6 u odnosu na kontrolnu varijantu.
23. FITOTOKSIČNOST HERBICIDA DIMETENAMID NA USEVU
ŠEĆERNE REPE U GODINAMA SA VEĆOM KOLIČINOM PADAVINA
Konstantinović Branko1, Meseldžija Maja1, Šunjka Dragana2
1
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,
Departman za zaštitu bilja i životnu sredinu, Novi Sad
2
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Beograd -stipendista
[email protected]
Šećerna repa je širokoredna jara okopavina, koja daje najveći
prinos po površini, zahtevajući pri tom veliki utrošak ljudskog i mašinskog
rada. Pored ostale zaštite, suzbijanju korova se mora posvetiti posebna
pažnja radi ostvarivanja visokih prinosa. U odnosu na vreme primene i
faze razvoja šećerne repe, aplikacija herbicida se može obavljati na
sledeće načine: pre setve (uz inkorporaciju na dubinu od 4-8 cm),
istovremeno ili posle setve a pre nicanja useva i korova, posle nicanja
šećerne repe, tretiranjem posle proređivanja, zatim u zoni redova ili
između redova. Neophodno je proveriti primenjene preparate u
predusevu, njihovu perzistentnost u zemljištu i osetljivost šećerne repe
na zemljišne rezidue ovih herbicida. Drugo pitanje koje je neizbežno je
suma padavina od dana primene herbicida. Vlažno zemljište je veoma
51
značajno, naročito prvih 4-6 nedelja posle aplikacije. Međutim, veća
količina padavina u ovom periodu može dovesti do pojave fitotoksičnosti,
usled usvajanja veće količine herbicida hipokotilom.
Ispitivanja fitotoksičnosti herbicida dimetenamid-a izvršena su u
poljskim i laboratorijskim uslovima. Tokom 2004. godine, sa izrazito
velikom količinom padavina u periodu deset dana nakon primene
herbicida, ocena fitotoksičnosti herbicida na usevu šećerne repe sorta
Chiara je urađena prema standardnoj metodi EPPO/OEPP (1999), na
lokalitetu Silbaš. U kontrolisanim uslovima klima komore simulirani su
meteorološki uslovi sa količinom padavina od 30, 40 i 60 l m-2, nekoliko
dana od dana primene herbicida. Herbicid dimetenamid je primenjen
posle setve a pre nicanja šećerne repe, u količini 1,35 kg a.m. ha-1.
Herbicid S-metolahlor je primenjen kao standard (1,44 kg a.m. ha-1) a u
kontrolnoj varijanti nisu primenjeni herbicidi. Ogled je postavljen u četiri
ponavljanja. Osam dana nakon primene herbicida ocenjena su oštećenja
prema skali za ocenu fitotoksičnosti (Gar, 1963).
Na osnovu vizuelne procene fitotoksičnosti na usevu šećerne
repe u poljskim uslovima utvrđeno je slabije nicanje i propadanje
kotiledona, a kasnije i zaostajanje u rastu i razvoju korena u odnosu na
netretiranu šećernu repu i tretman sa S-metolahlorom. Šećerna repa sa
parcele tretirane dimetenamidom u količini od 1,35 kg a.m. ha-1 je imala
37-45% smanjenu masu u odnosu na kontrolu, četiri meseca od primene
herbicida. U laboratorijskim uslovima utvrđena je manja klijavost šećerne
repe tretirane dimetenamidom u odnosu na kontrolu i tretman Smetolahlorom. Ocene fitotoksičnosti na skali po Gar-u (1963) su se
kretale od 3-5 za dimetenamid, 1-2 za S-metolahlor, dok je kontrola bila
bez vidljivih fitotoksičnih pojava (ocena 0). Merenjem epikotila utvrđeno
je smanjenje dužine epikotila za 21,16% u odnosu na kontrolu i 21,69% u
odnosu na S-metolahlor. Takođe, sveža biljna masa klijanaca šećerne
repe kod dimetenamida bila je za 63,60% manja u odnosu na kontrolu i
56,73% manja u odnosu na primenjeni S-metolahlor.
24. ISPITIVANJE FITOTOKSIČNOG DELOVANJA FOLIJARNIH
HERBICIDA U USEVU SOJE
Marisavljević Dragana1, Pavlović Danijela1, Poštić Dobrivoje1
Konstantinović Branko2, Meseldžija Maja2
1
Poljoprivredni fakultet- Department za zaštitu bilja, Novi Sad
[email protected]
U radu su prikazana jednogodišnja ispitivanja izvedena u usevu
soje uz primenu 14 kombinacija herbicida namenjeniha suzbijanje korova
52
posle nicanja useva i korova. Ogled je postavljen sa ciljem da se ispita
mogućnost suzbijanja korova s obzirom da je usev soje u vreme
tretiranja bio u fazi razvijene prve troliske, a širokolisni korovi su prošli
optimalnu fazu za suzbijanje (4-6 i više razvijenih listova). Primenjeni
herbicidi su u većoj ili manjoj meri ispoljili efikasnost na prisutne korove,
ali je usev soje ispoljio znatno veću osetljivost nego što je uobičajeno u
primeni ovih herbicida. Razlog ovakve osetljivosti soje može se, pored
različite osetljivosti soje prema primenjenim herbicidima, tražiti i u
nepovoljnim meteorološkim prilikama u vreme posle tretiranja - velika
količina padavina i niske temperature. Usev soje je u vreme tretiranja
delimično već bio u stresu a primena herbicida je pojačala stresno stanje
biljaka. U odnosu na kontrolne biljke, tretirane biljke su zaostale u
porastu i imale različita oštećenja listova i vrhova stabljike. Kod nekih
varijanti oštećenja su bila neznatna a kod nekih veoma izražena. Ogled
je praćen u toku cele vegetacije zaključno sa merenjem parametara
prinosa, da bi se utvrdilo da li je fitotoksičnost prolaznog karaktera tj. da li
i koliko brzo usev soje prevazilazi stres izazvan herbicidima
Ogled je izveden na proizvodnoj parceli na imanju BD Agro u
Dobanovcina na zemljištu tipa
degradirani černozem. Soja sorte Ravnica posejana je 12.05.2006.
godine u standardnoj tehnologiji. Ogled je postavljen u randomiziranom
blok sistemu, veličina eksperimentalne parcele je bila 100m2 .Tretiranje
izvedeno 06.06.2006.god, sa sledećim herbicidima:
1. Pivot M + Deltazon 48 Sl ...................................... 0,4 L/ha+ 2,5L/ha
2. Harmony 75 WG + Dynam 75 WG +Pivot M +Trend
................................................... 8 g/ha+50g/ha+0,4 L/ha + 0,2 L/ha
3. Harmony 75 WG + Pivot + Trend ........... 8g/ha + 0,4L/ha + 0,2L/ha
4. Harmony 75 WG +Gamit 4 EC + Pivot M+ Trend
.................................................. 8g/ha +0,5L/ha + 0,4 L/ha + 0,2L/ha
5. Gamit 4EC + Deltazon 48-Sl ................................. 0,7L/ha + 2,5 L/ha
6. Pulsar ................................................................................... 1,2 L/ha
7. Pulsar 40 + Deltazon 48 Sl ................................... 0,8 L/ha+ 2,0 L/ha
8. Pulsar 40 + Harmony+ Trend ........................ 1L/ha + 8g/ha+ 0,2L/ha
9. Deltazon 48-SL + Harmony 75 WG + Trend
.................................................................... 2,0L/ha + 8g/ha + 0,2L/ha
10.Harmony 75 WG + Trend ....................................... 8g/ha + 0,2L/ha
11.Dynam 75 - WG + Extravon ................................... 80g/ha + 0,2 %
12.Dynam 75 - WG + Extravon + Pivot M.... 80 g/ha + 0,2 % + 0,35 L/ha
13.Gamit 4 EC + Dynam 75 WG + Extravon .. 0,5 L/ha + 50g/ha + 0,2%
14.Cobra + Pulsar 40 ............................................. 0,4L/ha + 0,8L/ha
U toku vegetacije urađene su tri ocene stanja useva merenjem
sledećih parametrara: sveža masa, visina biljaka i broj spratova mahuna.
53
Na kraju vegetacije, posle izvršene desikacije useva, na svim ispitivanim
varijntama urađeni su parametri prinosa.
Dobijeni rezultati pokazali su da je usev soje uspeo da skoro u
potpunosti prevaziđe fitotoksično delovanje primenjenih herbicida.
Međutim, utvrđene su razlike u prinosu što ukazuje da se kod primene
folijarnih herbicida pored njihovog delovanja na korove, moraju uzeti u
obzir i mogući fitotoksični efekti, koji su ponekad izraženiji, i mogu uticati
na smanjenje prinosa.
25. UTICAJ HEMIJSKE ZAŠTITE PŠENICE OD PROUZROKOVAČA
EKONOMSKO ZNAČAJNIH OBOLJENJA NA PRINOS I TEHNOLOŠKI
KVALITET ZRNA U 2006. GODINI
Balaž Ferenc1, Bagi Ferenc1, Stojšin Vera1,
Mastilović Jasna2, Bukvić Željko3
1
Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja
i životne sredine, Novi Sad
2
Tehnološki fakultet, Zavod za tehnologiju žita i brašna, Novi Sad
3
AD ’’JEDINSTVO’’ Apatin
[email protected]
Tokom 2006. godine na lokalitetu Apatin postavljen je makroogled
za ispitivanje efekata hemijske zaštite pšenice od prouzrokovača
ekonomsko značajnih oboljenja (lisna rđa, siva pegavost i fuzarioza
klasa) na parametre prinosa. U ogledu su ispitivani fungicidi Duet ultra
0,6 l/ha (epoksikonazol + tiofanat-metil), Alert S 1 l/ha (karbendazim +
flusilazol), Sphere 0,5 l/ha (trifloksistrobin + ciprokonazol), Falcon EC460 0,6 l/ha (tebukonazol + triadimenol + spiroksamin), Zamir 400 EW 1
l/ha (prohloraz + tebukonazol), Bumper P 490 EC 1 l/ha (prohloraz +
propikonazol). Površina svakog tretmana je iznosila 1 ha.
Ogled je postavljen 23.05.2006. u fenofazi cvetanja pšenice na
sorti Renesansa. Za tretiranje je korišćena traktorska prskalica Amazone
UG 2000, radni zahvat 18 m, uz primenu dizni Twin Jet, br. 4, i uz
utrošak tečnosti od 200 l/ha.
Ocena intenziteta oboljenja je izvršena 20.06.2006. u fenofazi
voštane zrelosti, prema skali koju preporučuju EPPO standardi.
U slučaju svih primenjenih fungicida došlo je do značajnog
smanjenja intenziteta lisne rđe, sive pegavosti i fuzarioze klasa u odnosu
na kontrolu. U kontroli je u slučaju fuzarioze klasa utvrđeno 24,25
zaraženih klasova/m2. Siva pegavost je u kontroli registrovana u
intenzitetu od 80%, a lisna rđa u intenzitetu od 40%. U pojedinim
tretmanima fuzarioza klasa je registrovana u intervalu od 0,75-6,5
54
zaraženih klasova/m2, siva pegavost u intenzitetu 10-23%, a lisna rđa u
intenzitetu 0-0,5%.
Žetva je izvršena 10.07.2006. U kontroli ostvaren je prinos od
5,850 t/ha, a u tretmanima prinosi su bili između 6,030-6,340 t/ha. Svi
ispitivani fungicidi su uticali na povećanje hektolitarske mase i mase
1000 zrna u odnosu na netretiranu kontrolu. U kontroli hektolitarska
masa je iznosila 77,05 kg, a masa hiljadu zrna 36,2 g. U tretmanima
hektolitarska masa je bila u intervalu 78,05-79,5 kg, dok je masa hiljadu
zrna bila između 39,5-42,2 g.
Ispitivanjem mikopopulacije semena utvrđeno je da je kod
kontrole zaraza gljivama iz roda Alternaria 14%, a gljivama iz roda
Fusarium 6,5%. U slučaju tretmana zaraženost glljivama iz roda
Alternaria je iznosila između 6,5-10,5, a gljivama iz roda Fusarium 1-5,5.
Analizom tehnološkog kvaliteta zrna utvrđene su razlike u
pojedinim pokazateljima između kontrole i tretiranih varijanti, posebno u
pogledu energije na ekstenzogramu.
Uzimajući u obzir pozitivan uticaj hemijske zaštite pšenice na
prinos i tehnološki kvalitet zrna, ova mera kod manje otpornih sorata
prema pomenutim patogenma i gde se očekuje prinos iznad 5 t/ ha,
ekonomski posmatrano je opravdana.
26. MOGUĆNOST SUZBIJANJA ŠIROKOLISNIH KOROVA U SOJI I
LUCERKI PRIMENOM 2,4-DB-A
Jovanović-Radovanov Katarina, Vrbničanin Sava,
Stević Milan, Elezović Ibrahim
[email protected]
U početnim fazama razvoja soja, slično ostalim okopavinama,
ispoljava visok stepen osetljivosti prema korovima. I pored primene nekih
agrotehničkih mera, primena herbicida i dalje predstavlja dominantan vid
borbe u rešavanju ovog problema. Korovi u lucerki, posebno višegodišnji,
i oni koji sadrže toksične materije, značajno smanjuju prinos i kvalitet
sena ove krmne biljke.
Ispitivali smo efikasnost i fitotoksičnost 2,4 DB-a ( preparat
Butoxon) herbicida iz grupe fenoksikarbonskih kiselina, poznatog u
svetu, a koji nije bio registrovan u našoj zemlji. Ogledi su postavjeni
saglasno EPPO/OEPP metodologiji, po tipu slučajnog blok sistema u
četiri ponavljanja. Eksperimenti su izvedeni na lokalitetima: Smederevska
palanka (soja, lucerka), Dobanovci (lucerka) i PIK Zemun (soja). Herbicid
je primenjen u količinama od 0,5; 1,0 i 2,0 l/ha (u soji), odnosno 1,0; 1,5;
2,0 i 4,0 l/ha u lucerki, a kao standard korišćen je preparat Pivot
55
(imazetapir) 1,0 l/ha. Herbicid je primenjen u vreme intenzivnog porasta
korova i useva soje, odnosno u fazi treće troliske u lucerki.
Pri količinama primene od 1,0 do 1,5 l/ha ispitivani herbicid
ispoljio je visoku efikasnost u odnosu na vrste: Amaranthus retroflexus,
Chenopodium album, i Sinapis arvensis, a sa količinama od 1,5; 2, 0 i 4,0
l/ha i na Cirsium arvense, Solanum nigrum, Polygonum lapathifolium i
Abuthilon teophrasti. 2,4 DB ispoljio je slabo delovanje na korovske vrste
Convolvulus arvensis i Hibiscus trionum. Primenom 0,5 l/ha delovanje
preparata na prisutne korove bilo je slabo.
Vizuelnim praćenjem, simptomi fitotoksičnog delovanja nisu
uočeni ni kod jedne od gajenih biljka, nezavisno od količine primene
ispitivanog preparata.
27. OPTIMIZACIJA METODE ZA ODREĐIVANJE IMAZETAPIRA
U ZEMLJIŠTU
Lazić Sanja, Vuković Slavica, Bursić Vojislava
Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja
i životnu sredinu, Novi Sad
[email protected]
Imazetapir je selektivni herbicid iz grupe imidazolinona, sa polu
vekom razgradnje u zemljištu (DT50) koji se kreće do 36-327 dana. S
obzirom da ostaci herbicida imazetapira u zemljištu mogu predstavljati
problem za naredne useve, izazivanjem fitotoksičnih promena, ukazuje
se potreba za određivanjem njegovih ostataka, naročito u godinama sa
niskom količinom padavina.
Prema literaturno dostupnim podacima za ekstrakciju imazetapira
iz zemljišta po metodi Novakova (1994) dobijen recovery faktor iznosio
je 57,2-74%, nešto bolje recovery vrednosti dobijene su metodama
Lagana i sar. (1998) i Steven i sar. uz upotrebu tečne hromatografije
(HPLC) i elektrosprej masene spektroskopije.
Našim istraživanjima je obuhvaćeno iznalaženje optimalnih
eksperimentalnih uslova za određivanje imazetapira u zemljištu,
korišćenjem tečne hromatografije sa DAD detektorom, kojoj je prethodilo
iznalaženje najpogodnijeg rastvarača za ekstrakciju imazetapira i
najpogodnije SPE kolone za prečišćavanje ekstrakta.
Korišćenje mešavine metilen-hlorida (CH2Cl2) i metanola
(CH3OH) u odnosu 80:20 (v/v), kao i čistog metilen-hlorida, acetonitrila i
vode za ekstrakciju imazetapira iz zemljišta uz korišćenje kombinacije
kolona SPE C18 i amino-karbon, nisu dale zadovoljavajuće “recovery”
vrednosti (40-50%). Najbolje vrednosti “recovery” faktora
(85 %)
dobijene su pri ekstrakciji sa 0,5N NaOH i od 93 % pri ekstrakciji sa 0,1M
56
Na2CO3 za nivo koncentracija standarda imazetapira od 0,01-0,5 mg/ml.
Pri tome su za prečišćavanje dobijenog ekstrakta korišćene SPE kolone
C18 i SDB-1.
Optimizacija određivanja imazetapira u zemljištu podrazumevala
je pronalaženje optimalnih uslova detekcije tečnom hromatografijom uz
korišćenje DAD detektora i Hypersil ODS kolona 5 μm, 2.0x250 mm.
Mobilna faza je mešavina 30:70 acetonitrila i fosfatnog pufera pH 2,1 sa
protokom od 0,7 ml/min, DAD detektor podešen je na 254 nm,
temperatura kolone 25 °C, injektovana zapremina 5 μl.
Pri navedenim hromatografskim uslovima dobijen je maksimum
pika imazetapira na retencionom vremenu 2,35 min. Ponovljivost metode
je dobra, sa relativnom standarnom devijacijoim od 4,5 %. Limit
kvantifikacije imazetapira (LOQ) primenom obe opisane metode
ekstrakcije, prečišćavanja i određivanja je 0,01 mg/kg.
28. PRELIMINARNA ZAPAŽANJA O PRIMENI METODE
FLUORESCENCIJE HLOROFILA U FITOPATOLOGIJI KOD NAS
Nikolić Bogdan1, Starović Mira2, Jovanović Vladan1,
Janjić Vaskrsija1, Ivanović Žarko2
1
2
Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd
[email protected]
Paraziti pri interakciji sa biljkom inhibiraju i fotosintezu (van
Kooten i sar., 1990; Bowden i sar., 1990; Koh i sar., 1994; Peterson i
Aylor, 1995; Gurney i sar., 1995; Allen i sar., 1999). Razmatrani su
mehanizmi koji dovode do ove inhibicije fotosinteze. Razlikuju se fizički
faktori inhibicije i inhibicija ćelijskih i metaboličkih procesa (Scholes,
1992). Tako, fitopatogena gljiva Cercospora remeti fotosintezu
produkcijom fungotoksina cerko-sporina (Foyer i sar., 1994), parazitska
osa Vespula lewisii pomoću mastoparana-elicito-ra hipersenzitivne
reakcije (Allen i sar., 1999), a TMV virus to radi inkorporacijom DNK
(sintetisana reverznom transkriptazom iz virusne RNK) u hloroplastni
genom domaćina (van Kooten i sar., 1990). Inhibicija fotosinteze je
takođe uzrokovana smanjenjem količi-ne i/ili aktivnosti Rubisco-a,
degradacijom drugih fotosintetskih struktura, feedback inhi-bicijom usled
nagomilavanja ugljenih hidrata i fungalnom sekvestracijom neorganskog
fosfata iz citosola, što remeti odvijanje Kalvinovog ciklusa (Scholes,
1992). Nije jasno koji je od ovih procesa primarni uzrok inhibicije
fotosinteze, ali u praktičnom pogledu značajno je da se većina ovih
simptoma javlja pre vidljivog dejstva parazita na domaći-na (van Kooten i
sar., 1990; Bowden i sar., 1990; Koh i sar., 1994; Peterson i Aylor, 1995;
57
Allen i sar., 1999). Znači, metode detekcije fotosinteze (npr.
fluorescencija hlorofi-la) mogu se koristiti i u fitopatologiji.
Kao ogledne biljke korišćene su dve sorte vinove loze (Vitis
vinifera L.), Game Bojadiser i Frankovka, zaražene biljnim virusima
(GFkV, GLRa-1, GLRa-3). Merenje pa-rametara indukcije fluorescencije
hlorofila obavljeno je na mladim listovima sa vrha čo-kota (nemaju
vidljivih simptoma), kao i na starijim listovima (imaju vidljivih simptoma) iz
središnjeg dela čokota, pomoću Handy PEA fluorometra (Hansatech,
UK) posle jedno-časovnog zatamnjenja delova listova. Takođe je merena
i temperatura vazduha i inte-nzitet sunčeve svetlosti. Rezultati su
obrađeni standardnim statističkim metodama.
Primetno je da Fv/Fm parametar kvantne efikasnosti PS II kod
sorte Frankovka ima više vrednosti u odnosu na sortu Game Bojadiser,
što važi i kod ostalih praćenih pa-rametara fluorescencije hlorofila. Ta
razlika je posebno značajna kada poredimo listove iz središnjeg dela
čokota, koji pokazuju vidljive simptome viroze. To ukazuje na veću
osetljivost fotosinteze lista sorte Game Bojadiser prema biljnim virusima
u odnosu na sortu Frankovka. Prisustvo biljnih virusa (GFkV, GLRa-1,
GLRa-3) u ovim biljkama
po-tvrđeno je klasičnim fitopatološkim
metodama. Mišljenja smo da se parametri indukcije fluoroscencije
hlorofila mogu koristiti u prethodnim fitopatološkim ispitivanjima. Prednost
ove metode zasniva se na objektivnom merenju pokazatelja fiziološkog
statusa biljaka.
29. VREDNOSTI pH FUNGICIDA, INSEKTICIDA, MINERALNIH
HRANIVA I NJIHOVIH MEŠAVINA, ZAVISNO OD KVALITETA VODE
Perović Zdravko, Inđić Dušanka, Vuković Slavica,
Klokočar-Šmit Zlata, Lazić Sanja
Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja i
životne sredine, Novi Sad
Istovremena pojava različitih štetnih agenasa (prouzrokovači
biljnih bolesti, insekti, grinje) često uslovljava zajedničku primenu
sredstava za zaštitu bilja različitih po nameni, delovanju ili obliku
formulacija. Zbog proširenja spektra delovanja, uštede u vremenu,
ekonomskih i drugih razloga, sve više se koriste smeše sredstava za
zaštitu bilja i prihranjivanje, koje se mešaju neposredno pre primene tank miks. Cilj rada je bio da se ispita kod pojedinačnih, dvo i
trokomponentnih mešavina fungicida, insekticida i mineralnih hraniva pH
vrednost u vodama različitim po kvalitetu (vodovodna i bunarska), koje
mogu uticati na kvalitet smeša i verovatno biološku aktivnost.
58
Ispitivanja su izvedena u laboratorijskim uslovima. pH vrednost
fungicida- propineb (Antracol WP-70) i mankozeb (Dithane M-70),
insekticida-pirimifos-metil (Actelic-50) i imidakloprid (Confidor 200-SL),
hraniva (Ferticare I, Ferticare II i Fertikare III i Wuxal super) i njihovih
mešavina određena je potenciometrijski (CIPAC MT 75, 1995) pHmetrom, i to odmah po pripremi ili mešanju i posle 24 časa u vodovodnoj
i bunarskoj vodi.
Vodovodna voda je ispoljila neutralnu reakciju. Bunarska slabo
alkalnu, što je verovatno posledica visokog sadržaja amonijaka.
Suspenzija Antracol WP-70 je ispoljila slabo alkalnu reakciju u obe vode
tokom 24 h. Radna tečnost Dithane M-70 je neutralne reakcije u
vodovodnoj, kao i u bunarskoj posle spravljanja dok je slabo alkalne do
24 h stajanja. Emulzija Actellic-50 je neutralne reakcije u obe vode, uz
porast pH u vodovodnoj tokom 24 h, a rastvor Confidor 200-SL je slabo
alkalne reakcije sa porastom pH vrednosti do 24 h u obe vode, što
uslovljava primenu ovih insekticida odmah po pripremi. Mineralna hraniva
su znatno uticala na smanjenje pH vrednosti fungicidne i insekticidne
komponente u dvojnim i trojnim smešama a posebno hraniva Fertikare
koja su umereno kisele reakcije. Wuxal super je ispoljio neutralnu
reakciju u obe vode. Vrednosti pH smeša su veće u bunarskoj vodi, što
ukazuje da pH vode utiče na pH smeše. Kako pojedinačna hraniva, tako i
sve mešavine (dvojne i trojne) sa komponentom Ferticare su pH
vrednosti od 2.4 do 6, što dozvoljava čuvanje radne tečnosti 12 do 24 h.
U suspenzijama (Antracol WP-70, dvojne i trojne mešavine), emulzijama
(Actellic-50 i Actellic-50+ Wuxal super) i rastvorima (Confidor 200-SL,
Wuxal super i Confidor 200-SL+Wuxal super) reakcije sredine su
neutralne ili slabo alkalne zavisno od komponenti odnosno, pH vrednost
se kreće od 6.7 do 7.9, pa bi optimalno vreme primene pomenutih
smeša, naročito u bunarskoj vodi bilo odmah po mešanju odnosno
pripremi. Suspenzija Dithane M-70 sa insekticidima i Fertikare III je u
vodovodnoj vodi umereno kisele a u bunarskoj slabo kisele reakcije.
Kako pojedinačne komponente tako i smeše su pokazale iako neznatno
ali veće pH vrednosti u bunarskoj u odnosu na vodovodnu vodu, što
ukazuje da pH vode može uticati na pH radnih tečnosti.
Autori se zahvaljuju Minstarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, Republike
Srbije, koje je finansiralo projektni zadatak u okviru projekta »Oplemenjivanje,
tehnologija gajenja i iskorišćavanje paprika, paradajza i lubenica« (6848)
59
30. UTICAJ ATRAZINA NA BIOGENOST ZEMLJIŠTA
Radivojević Ljiljana1, Đorđević Snežana2,
Stanković-Kalezić Radmila1, Šantrić Ljiljana1
1
[email protected]
Biogenost zemljišta je veoma značajan pokazatelj promena u
mikrobiološkoj i biohemijskoj aktivnosti zemljišta koje nastaju posle
primene herbicida.
Herbicidi direktnim ili indirektnim putem dospevaju u zemljište,
gde u zavisnosti od svojih fizičko-hemijskih karakteristika, količine i
učestalosti primene utiču i menjaju brojnost, taksonomski sastav i
aktivnost mikrobioloških populacija. S druge strane, povratan uticaj
mikroorganizama na herbicide ima za posledicu njihovu razgradnju i
transformaciju u manje toksične metabolite. Smanjenje brojnosti,
biodiverziteta, biomase i aktivnosti mikroorganizama jasno ukazuju na
nepovoljno delovanje herbicida na ovu vrstu živog sveta zemljišta.
Cilj ovih istraživanja bio je da se ispita uticaj atrazina (količina
primene i dužina delovanja) na populaciju mikroorganizama (ukupan broj
mikroorganizama, mikrobiološku biomasu ugljenika, disanje i
mikrobiološki metabolitički koeficijent-qCO2) i da se utvrdi stepen
promena koje nastaju pod uticajem ovog herbicida.
Ogled je postavljen u laboratorijskim uslovima na zemljištu tipa
černozem, teksturne klase glinovita ilovača. Atrazin (6-hlor-N2-izopropil1,3,5-triazin-2,4-diamin), tehnički
proizvod firme “Agan Chemical
Manufacturers”, Izrael, primenjen je u koncentracijama 8.0, 40.0 i 80.0
mg/kg zemljišta. Koncentracije su izabrane tako da najniža odgovara
količini koja se preporučuje za primenu, druga je pet, a treća deset puta
veća. Uzorci za analize uzimani su 1, 7, 14, 21 30 i 60 dana posle
primene atrazina.
Ukupan broj mikroorganizama određen je na
agarizovanom ekstraktu zemljišta, mikrobiološka biomasa određena je
fumigaciono-ekstrakcionom metodom (Vance i sar., 1987), disanje
inkubacionom metodom (Walter, 1952) i mikrobiološki metabolitički
koeficijent metodom Andersona i Domscha (1990).
Uticaj atrazina na mikroorganizme u zemljištu zavisio je od
primenjene količine, dužine delovanja i parametra istraživanja. Atrazin je
stimulativno delovao na ukupan broj mikroorganizama. Na mikrobiološku
biomasu ugljenika u prvih sedam dana atrazin je delovao inhibitorno, a
od sedmog do šezdesetog dana stimulativno. Od prvog do šezdesetog
dana atrazin je povećao vrednost mikrobiološkog metabolitičkog
koeficijenta, što znači da je u tom periodu ovaj herbicid ispoljio štetno
delovanje na mikrobiološku populaciju i njenu aktivnost.
60
31. PRIMENA TERMODINAMIČKIH I NEKIH STANDARDNIH
SI JEDINICA PRI PROCENI OTPORNOSTI LINIJA KUKURUZA
NA DEJSTVO HERBICIDA
Sredojević Slobodanka, Dragičević Vesna, Stefanović Lidija,
Simić Milena, Srebrić Mirjana, Piper Petar
Institut za kukruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
[email protected]
Slobodna energija, kao univerzalni, termodinamički parametar
prisutna je u biološkim sistemima kao potencijalna energija. Njena
promena, tj. njeno povećanje predstavlja pozitivan, a smanjenje
negativan odgovor na dati tretman/stres. Takođe, stanje sistema se
potpunije može sagledati pomoću parametara: koncentracije suve
supstance (g L-1), kao i specifične gustine (µmol mg-1). Promena
koncentracije prati uzajamne fluktuacije vode i suve supstance, što je od
značaja pri primeni herbicida. Međutim, pseudospecifična gustina je
stabilan parametar i njena promena ukazuje da je sistem u svom
odgovoru na stres ireverzibilno pomerio ravnotežu.
Ogled je postavljen sa 15 samooplodnih linija kukuruza, starije
generacije, da bi se ispitala njihova otpornost na herbicide. Biljke su
gajene tokom 15 dana u kontrolisanim uslovima - u klijalištu, na
peščanoj podlozi. Podloga je nakon setve tretirana sa različitim
koncentracijama herbicida: alahlor - L 10-4 i 10-5 M, atrazin - A 10-4 M,
kao i kombinacijom - L+A 10-4 M. Na bazi izvršenih merenja sveže i
vazdušno suve mase obračunati su parametri: sadržaj vode,
koncentracija, pseudospecifična gustina, biosinteza i slobodna energija.
U tretmanu L10-4 M je i pored smanjenja sadržaja vode i
biosinteze, došlo do povećanja koncentracije u korenu i izdanku, kod
većine genotipova. Navedeno povećanje je bilo izraženije u izdanku (>
500%) nego u korenu (> 200%). Međutim, tretman L10-5 M dovodi do
fluktuacije koncentracije: u korenu od -34% do +209% i u izdanku od 65% do +94%. Sa druge strane, fluktuacije koncentracije su u većem
stepenu smanjene kod tretmana A10-4 M i to na nivou korena: od -80%
do +26% i izdanka od -72% do +93%, kao i u tretmanu L+A10-4 M, u
korenu od -45% do +42% i izdanku od -65% do +59%. Pseudospecifična
gustina je od početnog nivoa, koji je bio u rasponu 27,7 - 48,1 µmol mg-1
spala na 24,3 - 43,4 µmol mg-1 u L10-4 M, odnosno povećala se na 33,5 46,5 µmol mg-1 u L10-5 M tretmanu. Generalno, primena atrazina - A10-4
M kao i njegova kombinacija sa alahlorom su podigle donje vrednosti
pseudospecifične gustine (< 40 µmol mg-1).
Slobodna energija uneta sa vodom, kao i njena potrošnja za
biosintezu se kreću od –∞ do +∞, sa ravnotežom na 0. Stoga je iznos
slobodne energije kontrolnih biljaka sa vrednostima od -275 do -230 KJ,
61
smanjen na -257 do -189 KJ u L10-4 M tretmanu, kod svih genotipova.
Međutim, u tretmanu L10-5 M potencijalna energija sistema je neznatno
opala: -262 do -234 KJ. Kod ostalih tretmana, prisutno povećanje unosa
potencijalne energije u biljku bilo je u rasponu od -268 do -241 KJ.
Energija potrebna za biosintezu iznosila je 144 - 648 J mg-1 u kontroli;
161 - 1139 J mg-1 u L10-4 M; 284 - 770 J mg-1 u A10-1M; 335 - 589 J mg-1
u L10-5 M; 254 - 646 J mg-1 u L+A10-4 M, naglašavajući da upotrebljeni
herbicidi sužavaju raspon i podižu minimum potrebne energije za
biosintezu.
32. REZULTATI ISPITIVANJA REAKCIJE LINIJA KUKURUZA NA
DELOVANJE HERBICIDA
Stefanović Lidija, Simić Milena
Institut za kukuruz Zemun Polje, Zemun-Beograd
[email protected]
Samooplodne linije kukuruza su osetljive kako na prisustvo korova, tako
i na delovanje herbicida. Ranija ispitivanja su ukazala na razlike u
osetljivosti linija prema pojedinim herbicidima. Uvođenjem u praksu
herbicida grupe sulfonilurea, koji se primenjuju posle nicanja kukuruza i
korova, problemi sa osetljivošću linija kukuruza prema herbicidima su
povećani. Brojni rezultati ukazuju da reakcija linija na herbicide novijih
grupa jako varira i zavisi između ostalog i od meteoroloških uslova
godine, koji imaju značajan uticaj na razvoj i kukuruza i korova. Zbog
mogućih oštećenja biljaka linija kukuruza, mnogi herbicidi nisu dobili
dozvolu za primenu u semenskoj proizvodnji kukuruza. Međutim, kako
su problemi sa zakorovljenošću semenskog useva, naročito travnim
vrstama korova veliki, primena herbicida u toku vegetacije i u semenskoj
proizvodnji kukuruza postaje uobičajena mera. S obzirom da primena
herbicida novijih grupa u proizvodnji semena hibridnog kukuruza,
zahteva poznavanje reakcije pojedinih linija na njihovo delovanje,
neophodna su stalna ispitivanja osetljivosti.
U radu se iznose rezultati ispitivanja reakcije roditeljskih komponenti
četiri komercijalna hibrida kukuruza (ZPSC 196, ZPSC 341, ZPSC 434,
ZPSC 684) na pet herbicida. Ispitivanja su obavljena na
eksperimentalnom polju Instituta za kukuruz u Zemun Polju. Ogled je
postavljen po split plot sistemu u tri ponavljanja tokom 2004. i 2005.
godine. Primenjeni su herbicidi: nikosulfuron (Motivel); dikamba +
rimsulfuron (Tarot plus); foramsulfuron (Equip); izoksaflutol (Merlin 750WG) i mezotrion (Callisto). Herbicidi su primenjeni u preporučenim
količinama za kukuruza kada je usev bio u fazi 4-5 listova. Mesec dana
posle primene herbicida ocenjivana je fitotoksičnost tretiranih linija. Za
62
ocenu je korišćena EWRC metoda po skali od 1-9. Na kraju vegetacije
meren je prinos zrna. Rezultati su statistički obrađeni.
Reakcija samooplodnih linija kukuruza je varirala u zavisnosti od linije,
primenjenog herbicida i godine ispitivanja. Prosečna EWRC ocena za
sve ispitivane linije u 2005. godini je bila veća u poređenju sa 2004.
godinom. U obe godine ispitivanja varijante ogleda sa herbicidima Tarot
plus i Equip su imale, u proseku, najveće vrednosti ocena, 3.51 i 3.03,
što ukazuje na laka do umerena oštećenja biljaka. Najmanja prosečna
EWRC ocena dobijena je na varijanti tretiranoj Callistom (2.51). Među
ispitivanim linijama, najosetljivija je bila roditeljska komponenta ranog
hibrida ZPSC 196, koja je za skoro sve herbicide imala vrlo visoke
EWRC ocene.
Prinos linija je u skladu sa ocenom fitotoksičnosti, u proseku bio veći u
2004. godini. Najveći prinos zrna kod ispitivanih linija, u obe godine, je
ostvaren na varijantama tretiranim sa preparatima Merlin i Callisto.
Pojava novih grupa herbicida, kao i selekcija novih genotipova kukuruza
zahtevaju stalna ispitivanja u ovoj oblasti. Poznavanje reakcije pojedinih
linija – roditeljskih komponenti hibrida kukuruza na nove herbicide
olakšaće proces suzbijanja korova u proizvodnji hibridnog semena
kukuruza.
33. WEED INFESTATION AND WEED MANAGEMENT IN DIFFERENT
POST HARVEST RESIDUES MANAGEMENT CROPPING SYSTEMS
Týr Štefan1, Macák Milan1, Đalović Ivica2
Department of Sustainable Agriculture and Herbology, Faculty of
Agrobiology and Food Resources, Slovak Agricultural University in Nitra,
Trieda Andreja Hlinku 2, P.O. Box 40 B, 949 76 Nitra, Slovak Republic
2
Faculty of Agronomy, Cacak, Serbia
[email protected]
1
Cultural practices play an important role in small grains weed
management. These include keeping fence lines, ditches, and wasteland
areas free of weeds to reduce sources of infestation. Thoroughly
cleaning combines and tillage equipment before entering or leaving a
field is an important practice. The objectives of this study were to
investigate the influence of different management residues and intercrop
system on development of actual weed infestation. Crop conditions and
weed infestation of crops and their dependence of different management
of crops residues and intercrop method were analyzed. Field experiment
was established at the Slovak Agricultural University Research Station
Dolná Malanta on brown clay-loamy soil in 2004-2005. The actual weed
infestation was evaluated during two years, from 2004-2005, by standard
63
common methods used by EWRS: a) numerous method; b) numerousweight method. According results it is evident, that the evaluated crop
residue management system revealed higher influence on development
of actual weed infestation and weed species diversity. In evaluated
agricultural system under cropping of cereal (Winter wheat – Triticum
durum) dominant weed species were (according to the level of
infestation): Cirsium arvense, Stellaria media, Cardaria draba,
Tripleurospermum perforatum, Chenopodium album, Convolvulus
arvensis, Thlaspi arvense, Capsella bursa pastoris, Lamium purpureum,
Persicaria maculosa, Persicaria lapathifolia, Amaranthus retroflexus. In
management systems with intercrop (mustard - Sinapis alba) dominant
weed species as follows: Chenopodium album, Cardaria draba, Cirsium
arvense, Lamium amplexicaule,
Stellaria media, Galium aparine,
Polygonum aviculare, Persicaria maculosa, Persicaria lapathifolia.
Contamination of live environment in integrated agricultural system and
herbicide costs lead as to idea to grow agricultural crops by using only
cultural, preventive and mechanical weed regulation methods. Time
additional side-dressings for maximum crop growth or to minimize
weeds. Develop crop canopy that shades weeds, suppresses weed
germination. Select crops or varieties that form canopy quickly. Space
plants in equidistant (triangular) arrangements and vary density
depending on crop management constraints or harvest requirements
(e.g., product quality). Interplant crops in space and time (consider
mechanical limitations in commercial growing).
34. SUZBIJANJE DIVLJEG OVSA (Avena fatua L.)
U PŠENICI ZAJEDNIČKOM PRIMENOM PREPARATA
SEKATOR LIQUID I FURORE SUPER
Vrbničanin Sava1, Malidža Goran2,
Jovanović-Radovanov Katarina1, Dželatović Slavica 3
1
2
3
Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
[email protected]
Divlji ovas (Avena fatua L.) predstavlja jedan od ekonomski
najznačajnijih travnih korova strnih žita u Srbiji. Fenoksaprop-P-etil jedan
je od najčešće primenjivanih herbicida za suzbijanje ove vrste u većini
evropskih zemalja, a preparati na bazi ove aktivne materije formulisani su
sa protektantom mefenpir-dietil. Za razliku od drugih evropskih država, u
Srbiji nema registrovanih herbicida u cilju suzbijanja A. fatua u žitima.
Novoregistrovani preparat Sekator liquid sadrži protektant mefenpir-dietil,
64
koji bi mogao istovremeno da se iskoristi i kao protektant za
fenoksaprop-P-etil u slučaju njihove zajedničke primene u pšenici. Cilj
istraživanja je bio da se ispita efikasnost u suzbijanju A. fatua i
selektivnost zajedničke primene preparata Sekator liquid i Furore super
prema pšenici.
Ispitivanja su izvedena tokom 2006. godine, na lokalitetima
Zaječar i Valjevo. Ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u 4
ponavljanja (površina osnovne parcele 20 m2). Ispitivani su sledeći
preparati i njihove kombinacije: Furore super (75 g/L fenoksaprop-P-etila)
u količinama 0,74; 0,92 i 1,84 L/ha, Sekator liquid (25 g/L jodosulfuronmetil-Na + 100 g/L amidosulfurona + 250 g/L mefenpir-dietila) u
količinama 0,15 i 0,3 Lha i Puma SB (69 g/L fenoksaprop-P-etila + 75 g/L
mefenpir-dietila) u količinama 0,8; 1 i 2 L/ha. Herbicidi su primenjeni u
količinama potrebnim za suzbijanje A. fatua i dvostruko uvećanim
količinama za ispitivanje fitotoksičnosti. U vreme primene herbicida divlji
ovas je bio u fazi 3-5 listova i visoke brojnosti, a pšenica u fazi drugog
kolenca.
Sekator liquid je ostvario nezadovoljavajuću efikasnost u
suzbijanju A. fatua na oba lokaliteta, a zajednička primena ovog
preparata sa preparatom Furore super, ostvarila je efikasnost preko 90%.
Takođe, zajednička primena prethodno pomenutih preparata bila je
selektivna prema pšenici. Za poređenje efikasnosti i selektivnosti
prethodnih tretmana poslužio je standardni preparat Puma SB, koji je u
svim količinama ostvario visoku efikasnost u suzbijanju A. fatua i
selektivnost prema pšenici na nivou kombinacije preparata Sekator liquid
+ Furore super, a bolju od pojedinačne primene Furore super. Primenom
samo preparata Furore super, ostvarena je visoka efikasnost u suzbijanju
A. fatua, ali i značajna fitotoksičnost prema pšenici na lokalitetu Zaječar,
što je posebno bilo izraženo kod primene 1,84 L/ha ovog preparata (29%
u prvoj i 15% u drugoj oceni). Međutim, fitotoksičnost u slučaju
zajedničke primene 1,84 L/ha preparata Furore super i 0,3 L/ha Sekator
liquid (dvostruko uvećane količine oba preparata od potrebnih količlina za
suzbijanje korova) bila je 2 i 1,8%.
Zajednička primena preparata Sekator liquid (0,15 L/ha) i Furore
super (0,74-0,92 L/ha) može predstavljati privremeno rešenje u
suzbijanju A. fatua, dok se ne registruju specifični preparati za ovu
namenu u Srbiji. Ovo se odnosi samo na zajedničku primenu pomenutih
preparata, u suprotnom pojedinačna primena preparata Furore super
može izazvati značajnu fitotoksičnost na pšenici.
65
35. PROIZVODNJA ZDRAVSTVENO BEZBEDNOG KRASTAVCA
IZBEGAVANJEM ZARAZE OD PROUZROKOVAČA PLAMENJAČE
(Pseudoperonospora cubensis) (Berk. I Curt) Rostov
Balaž Ferenc, Stojšin Vera, Bagi Ferenc, Đukić Đorđe
Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja i
životnu sredinu, Novi Sad
[email protected]
Plamenjača krastavca kod nas se obično pojavljuje krajem juna ili
početkom jula meseca i za kratko vreme prouzrokuje velike gubitke.
Hemijske mere često ne obezbeđuju dovoljno efikasnu i sigurnu
zaštitu useva. Razlog slabijeg efekta hemijske zaštite i pored visoke
efikasnosti samih preparata je u neadekvatnoj aplikaciji fungicida. S
obzirom da se radi o prouzrokovaču koji prodire u list preko stominih
otvora sa naličja lista, za uspešnu zaštitu biljaka neophodna je kvalitetna
pokrivenost svih delova biljaka fungicidima.
Nerešen problem hemijske zaštite su karenca i ostaci pesticida u
plodovima, posebno kod tipa kornišon gde se branje vrši svaki drugi, ili
treći dan. Uz trenutnu tehnologiju proizvodnje i zaštite krastavca, ova
povrtarska vrsta spada u najrizičnije u pogledu ostataka pesticida, a
samim tim i zdravstvene bezbednosti u ishrani.
Tokom 2006. godine ispitane su različite tehnologije proizvodnje
na osetljivom (Regal) i tolerantnom (Haros) genotipu krastavca prema P.
cubensis.
Mikroogledi su postavljeni u poljskim uslovima u horizontalnom
sistemu gajenja sa sklopom biljaka 1 x 0,25 m. Hemijska zaštita od
prouzrokovača plamenjače je vršena tek nakon pojave plamenjače (od
15.07.2006.) sa preparatom na bazi mankozeba pomoću leđnog
atomizera ‘’Solo’’.
Branje i klasiranje plodova je tokom plodonošenja vršeno svakog
2. ili 3. dana. Zalivanje i prihrana je vršena sistemom ‘’kap po kap’’.
Ispitivanim tehnologijama proizvodnje ostvaren je sledeći broj
branja i prinosa:
-ekstra rana proizvodnja (rasad, pokrivanje zemljišta folijom i biljaka
agrotekstilom) -REGAL (pre pojave plamenjače 12 branja, I i II klasa 50 t,
posle pojave plamenjače 6 branja, I i II klasa 20 t) –HAROS (pre pojave
plam. 12 branja, I i II klasa 55 t, posle pojave plam. 6 branja, 22 t),
ukupno 70 t/ha, odnosno 77 t/ha.
-rana proizvodnja (proizvodnja preko rasada)–REGAL ( pre pojave
plam. 8 branja, I i II klasa 33 t, posle pojave plam. 6 branja 18 t), HAROS
(pre pojave plam. 8 branja, I i II klasa 30 t, posle pojave plam. 6 branja
21 t ), ukupno 51 t/ha, odnosno 51 t/ha.
66
-srednje rana proizvodnja (rasad, pokrivanje zemljišta folijom)-REGAL
(pre pojave plam. 7 branja, I i II klasa 25 t, posle pojave plam. 6 branja,
19 t). –HAROS (pre pojave plam. 7 branja, I i II klasa 26 t, posle pojave
plam. 6 branja, 20 t ), ukupno 44 t/ha, odnosno 46 t/ha.
-direktna setva na foliji –REGAL (pre pojave plam. 6 branja, I i II klasa
20 t, posle pojave plam. 6 branja, 22 t) –HAROS (pre pojave plam. 6
branja, I i II klasa 19 t, posle pojave plam. 6 branja, 21 t ), ukupno 44
t/ha, odnosno 40 t/ha.
-klasična proizvodnja (direktna setva)–REGAL (pre pojave plam. 4
branja, I i II klasa 15 t, posle pojave plam. 6 branja, 24 t )- HAROS (pre
pojave plam. 4 branja, I i II klase 16 t , posle pojave plam. 6 branja, 25 t ),
ukupno 39 t/ha, odnosno 41 t/ha.
Radi rešavanja problema ostataka pesticida u plodovima
krastavca potrebno je gajiti visoko tolerantne genotipove i uvesti ekstra
ranu, odnosno ranu proizvodnju (rasad, folija, agrotekstil) čime se
izbegava pojava plamenjače kod najmanje 12 berbi bez primene
fungicida. Ovakvom tehnologijom moguće je ostvariti značajno veći
prinos kvalitetnih plodova, zdravstveno bezbednog krastavca -bez
ostataka pesticida.
36. MIKROFLORA SEMENA BOSILJKA (Ocimum basilicum L.)
Beatović Damir, Klaus Anita, Jelačić Slavica, Nikšić Miomir
1
Poljoprivredni fakultet - Beograd
[email protected]
Bosiljak je lekovita, aromatična i začinska biljka koja se u
našim krajevima do sada gajila na okućnicama i koristila u crkvenim
obredima. U toku su višegodišnja multidisciplinarna istraživanja sa ovom
biljnom vrstom koja obuhvataju morfološku, hemijsku i mikrobiološku
karakterizaciju bosiljka (herba i seme). Seme bosiljka (Basilici semen)
pored svoje glavne uloge kao reproduktivnog materijala, predstavlja
potencijalnu sirovinu u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji (Angers at
all., 1996., Jelačić i sar., 2006.). Do sada u nas je veoma malo podataka
o vrstama patogena na semenu bosiljka i intenzitetu njihovog napada, iz
tog razloga smo pristupili ispitivanju mikropopulacija koje naseljavaju
seme bosiljka.
Radi utvrđivanja ispravnosti semenskog materijala bosiljka
sprovedena su istraživanja tokom 2005. godine, sa ciljem praćenja
sastava mikroflore semena bosiljka čuvanog u laboratorijskim uslovima u
periodu 2001-2003. godine. Predmet istraživanja su bile domaće
populacije bosiljka (10 uzoraka), koje su označene sa T-1 do T-10 i pod
tim nazivima deponovane u Banci biljnih gena Srbije.
67
Metodom slučajnog uzorka iz svake populacije uzeta je
odgovarajuća količina semena bosiljka. Svi uzorci su tretirani tako sto su
prvo 4 sata ispirani, zatim površinski sterilisani 5 min. u 3% rastvoru
natrijum hipohlorita, isprani tri puta u sterilnoj vodi i prosušeni između dva
filter papira. Ovako pripremljeni uzorci korišćeni su za dobijanje
osnovnog razređenja iz kojih su zasejavani hranljivi agar, sladni agar i
Čapekov agar. Posle 48 h inkubiranja na 30 oC i 37 oC mikroskopirane su
kolonije bakterija izrasle na hranljivom agaru. Sladni agar i Čapekov agar
inkubirani su 7 dana na 25 oC, ali su kolonije gljiva posmatrane posle 48
h, 96 h i 7 dana. Kolonije kvasaca inkubirane su 48 h na 25 oC na
sladnom agaru.
Rezultati su pokazali da su na uzorcima semena bosiljka iz
2001. godine bile prisutne gljive Cladosporium cladosporioides i
Aspergillus fumigatus, kvasac Saccharomyces cerevisiae, bakterije
Lactobacillus spp. i Bacillus spp. i nekoliko predstavnika roda
Micrococcus. Mikrofloru semena bosiljka na uzorcima iz 2002. godine
činile su razlčite vrste gljiva iz rodova Alternaria i Aspergillus, kao i
bakterije Lactobacillus spp., Micrococcus spp. i Xanthobacter spp. Na
uzorcima semena bosiljka iz 2003. godine identifikovane su gljive
Rhizopus stolonifer, različite vrste iz rodova Alternaria, Aspergillus,
Penicillium, Pichia membranefaciens i Fusarium semitectum, različte
vrste bakterija iz roda Micrococcus i Bacillus, kao i kvasci iz rodova
Saccharomyces i Schizosaccharomyces.
Rezultati su pokazali da su na uzorcima semena bosiljka iz
2001. godine bile prisutne gljive Cladosporium cladosporioides i
Aspergillus fumigatus, kvasac Saccharomyces cerevisiae, bakterije
Lactobacillus spp. i Bacillus spp. i nekoliko predstavnika roda
Micrococcus. Mikrofloru semena bosiljka na uzorcima iz 2002. godine
činile su razlčite vrste gljiva iz rodova Alternaria i Aspergillus, kao i
bakterije Lactobacillus spp., Micrococcus spp. i Xanthobacter spp. Na
uzorcima semena bosiljka iz 2003. godine identifikovane su gljive
Rhizopus stolonifer, različite vrste iz rodova Alternaria, Aspergillus,
Penicillium, Pichia membranefaciens i Fusarium semitectum, različte
vrste bakterija iz roda Micrococcus i Bacillus, kao i kvasci iz rodova
Saccharomyces i Schizosaccharomyces.
68
37. NEKROTIČNI SOJ VIRUSA CRTIČASTOG MOZAIKA
KROMPIRA NA DUVANU U SRBIJI
Bulajić Aleksandra1, Zindović Jelena2, Berenji Janoš3,
Dukić Nataša1, Đekić Ivana4, Duduk Bojan5, Krstić Branka1
1
2
Biotehnički institut-Centar za zaštitu bilja, Podgorica, Crna Gora
3
4
Stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine
5
Virus crtičastog mozaika krompira (Potato Y virus, PVY) je
ekonomski veoma važan virus koji se javlja na više useva familije
Solanaceae, među kojima je duvan, pored krompira, paradajza i paprike
najvažniji. Opisano je nekoliko sojeva ovog virusa i njihovi rekombinanti.
Nekrotični soj (PVYN) koji izaziva izražene simptome u vidu nekroze
nerava, a često i cele liske duvana, široko je rasprostranjen u Evropi.
Pregledom duvana tokom 2005. godine u više lokaliteta gajenja u
Vojvodini uočeni su, na velikom broju biljaka, simptomi nekroze nerava
koja zahvata celu lisku i biljka dobija bakarnu (tamnonarandžastu) boju.
Veoma izraženi simptomi ugrozili su proizvodnju duvana u više lokaliteta,
a lišće zaraženih biljaka izgubilo je upotrebnu vrednost. Iz biljaka sa
opisanim simptomima mehaničkim inokulacijama Nicotiana tabacum cv.
Samsun dobijeno je 12 izolata. Zaraženo lišće iz polja, kao i dobijeni
izolati analizirani su primenom molekularnih i seroloških metoda. Posle
ekstrakcije virusne RNK iz lišća primenom Rneasy Plant Mini Kita
(Qiagen, Spain), urađen je „One-step“ RT-PCR pomoću univerzalnih
prajmera za detekciju PVY, koji omogućavaju amplifikaciju 5’
neprepisujućeg regiona virusnog genoma. Nakon dokazivanja PVY
pojavom amplifikovanih fragmenata očekivane veličine oko 976bp,
pristupilo se serološkoj determinaciji sojeva, korišćenjem DAS ELISA
testa i koktela monoklonalnih antitela za crtičasti (PVYC), obični (PVYO) i
nekrotični soj (PVYN). U svim testiranim uzorcima dokazano je prisustvo
nekrotičnog soja virusa crtičastog mozaika krompira.
Iako je PVYN na duvanu raširen u celoj Evropi, a njegova pojava
se očekivala i ranije, ovo je prvo saopštenje o prisustvu nekrotičnog soja
virusa crtičastog mozaika krompira na duvanu u našoj zemlji. Zbog svoje
izrazite štetnosti i raširene pojave, PVY preti da ugrozi proizvodnju
duvana, pa je potrebna primena odgovarajućih mera kontrole.
69
38. Alternaria solani I A. alternata
PATOGENI PARADAJZA U NAŠOJ ZEMLJI
Đekić Ivana1, Bulajić Aleksandra2, Stepanović Miloš1,
Dukić Nataša2, Duduk Bojan3, Delibašić Goran2, Krstić Branka2
1
2
3
Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd
Dve vrste roda Alternaria, A. solani i A. alternata, značajni su
patogeni paradajza u svim područjima gajenja. Ove vrste su
prouzrokovači truleži semena, propadanja sejanaca, lisne pegavosti i
truleži plodova. Većina simptoma koje izazivaju na paradajzu kao svom
zajedničkom domaćinu su isti ili veoma slični. Pregledom useva
paradajza tokom 2006. god., ustanovljena je česta i intenzivna pojava
nekrotičnih, skoro crnih zoniranih pega na listovima kao i nekroza stabla i
lisnih peteljki. Iz obolelih listova i stabla, izdvojen je veći broj izolata
primenom standardnih metoda i potvrdjena je njihova patogenost
veštačkim inokulacijama sejanaca paradajza u uslovima staklenika.
Proučene su makroskopske i mikroskopske morfološke osobine, po
jednog izolata vrsta A. solani i A. alternata. Kod istih izolata proučene su
neke odgajivačke (porast i sporulacija na različitim podlogama) i
ekološke (porast i sporulacija na različitim temperaturama i uslovima
osvetljenja) osobine.
Ispitivani izolati su, kako u prirodnim tako i veštačkim uslovima,
izazivali iste simptome na zaraženim biljkama paradajza. Na osnovu
ispoljenih simptoma nije ih bilo moguće razlikovati. Razlikovanje je
moguće tek uporedjivanjem nekih morfoloških, odgajivačkih i ekoloških
osobina. Tako, A. solani na PDA formira sivu somotastu koloniju, boji
podlogu u narandžasto i loše sporuliše pri većini uslova uključenih u
ispitivanja (najpovoljnija je CLA i uslovi smene dana i noći), za razliku od
A. alternata koja formira nešto tamnije sivu koloniju sa beličastom ivicom
i odlično sporuliše u svim uslovima. A. solani formira krupne (150-250 µm
x 10-17,5 µm) pojedinačne konidije sa filamentoznim kljunom uvek dužim
od tela konidije, za razliku od A. alternata koja formira duge razgranate
nizove sitnih konidija (15-32,5 µm x 6,25-15 µm) bez ili sa kljunom čija je
dužina uvek manja od dužine tela konidije. Obe vrste rasle su na svim
hranljivim podlogama, temperaturama i uslovima osvetljenja, što ukazuje
na njihovu izraženu prilagodljivost različitim ekološkim uslovima, zbog
čega i jesu tako široko rasprostranjene.
Alternaria solani i A. alternata se na paradajzu u našoj zemlji
javljaju u pojedinačnim i mešanim zarazama, a njihovo razlikovanje samo
na osnovu simptoma nije moguće. Nakon izolacije mogu se razlikovati na
osnovu više osobina, a najviše na osnovu izgleda spora i kapaciteta za
70
sporulaciju. Pravilna determinacija gljiva iz roda Alternaria na paradajzu
je od velikog značaja zbog različite relativne agresivnosti, štetnosti, kruga
domaćina i toksikogenih sposobnosti koje ove dve vrste ispoljavaju.
39. KARAKTERIZACIJA VIRUSA BRONZAVOSTI PARADAJZA I
NIVO OTPORNOSTI NEKIH GENOTIPOVA DUVANA U SRBIJI
Đekić Ivana1, Dukić Nataša2, Bulajić Aleksandra2, Berenji Janoš3,
Duduk Bojan4, Antonijević Dragutin2, Krstić Branka2
1
2
3
4
Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd
Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus, TSWV)
jedan je od ekonomski najznačajnijih virusa velikog broja useva. TSWV
je na duvanu, u našoj zemlji, prisutan preko 30 godina. Po štetama koje
izaziva privlači sve više pažnje, tako da se poslednjih godina vrši stalni
pregled useva i prati rasprostranjenost ovog virusa. U sklopu tih
ispitivanja, tokom 2005. godine pregledano je pet lokaliteta: Bački
Petrovac, Futog, Begeč, Beška i okolina Mladenovca i izvršena izolacija
najrasprostranjenijih formi virusa. Dobijeni virusni izolati korišćeni su za
ispitivanje nivoa otpornosti selekcionog materijala Naučnog instituta za
ratarstvo i povrtarstvo-Novi Sad. Sejanci su mehanički inokulisani u
uslovima staklenika i praćena je pojava simptoma.
Na obolelim biljkama u polju uočeni su raznoliki simptomi u vidu
hrastolikog mozaika, nekrotičnih pega i šara na nervima ili između njih,
koncentričnih hlorotičnih ili nekrotičnih pega, sivobeličastih nekroza
okruženih smeđim nekrotičnim crticama, pucanja lisnog tkiva usled
neravnomernog porasta lista, klobučavost i drugi. Ukupno je prikupljeno
73 uzorka u kojima je primenom DAS ELISA testa obavljena detekcija
ekonomski najvažnijih virusa duvana: TSWV, PVY, TMV, CMV, AMV i
TRSV.
U 15 testiranih uzoraka, iz različitih lokaliteta, ustanovljeno je
prisustvo TSWV, koji je često bio prisutan u mešanim infekcijama sa
drugim ispitivanim virusima. Pojedinačna zaraza TSWV utvrđena je u 8
uzoraka od kojih je jedan odabran za biološku karakterizaciju. Pripadnost
ispitivanog izolata virusu bronzavosti paradajza potvrđena je, osim
serološki, i na osnovu ekspresije simptoma na različitim test biljkama.
Ispitivanje prisustva TSWV u više lokaliteta gajenja duvana
obavljeno je serološkom i biološkom karakterizacijom izolata. Takođe,
utvrđeni su različiti vidovi otpornosti komercijalnih kultivara kao i
selekcionog materijala Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo-Novi
71
Sad koji će se dalje koristiti u programima selekcije duvana na otpornost
prema virusu bronzavosti paradajza, kao ekonomski veoma značajnom
virusu duvana.
40. ZNAČAJNA POJAVA CRNE TRULEŽI PRIZEMNOG DELA
STABLA («CRNE NOGE») KROMPIRA U SRBIJI U 2006. GODINI
Milošević Drago1, Bugarčić Živko2, Đalović Ivica1
1
2
«Damkom», Beograd
[email protected]
Bakterioze krompira u Srbiji, u odnosu na bolesti prouzrokovane
virusima i gljivama, imaju manji značaj. Međutim, štete koje mogu
prouzrokovati bakterioze ponekad su prilično značajne. Od bakterija koje
prouzrokuju bolesti krompira u našoj zemlji najznačajnije su vrste roda
Erwinia. Vrste roda Erwinia (Erwinia carotovora ssp. carotovora, E. c.
ssp. atroseptica, E. chrysanthemi) prouzrokuju vlažnu trulež krtola i crnu
trulež prizemnog dela stabla krompira («crna noga»).
Bolest «crna noga» se, kod nekih sorti krompira, u uslovima
hladnog i vlažnog vremena, kod nas može javiti u značajnijem procentu.
Najčešće se javlja u usevu krompira gde su sečene semenske krtole, a
posebno u uslovima hladnog i kišnog proleća u periodu između sadnje i
nicanja. Zaražene biljke sa simptomima "crna noga", ne daju krtole jer se
bolest javlja u prvom delu vegetacije. Procenat zaraženih biljaka u usevu,
predstavlja najmanje i procenat gubitka prinosa.
Tokom proleća i leta 2006. godine izvršen je pregled velikog broja
useva pod krompirom, različitih sorti i u različitim lokalitetima. Pregled je
vršen na prisustvo simptoma bolesti «crna noga» pošto je na početku
vegetacije primećena pojava ove bolesti u značajnijem stepenu.
Tokom proleća 2006. godine nicanje je, zbog hladnog i vlažnog
vremena, bilo usporeno, pogotovo kod ranije sadnje koja je obavljena
početkom aprila. Vlažno i hladno vreme je produžilo nicanje čak do 4-5
nedelja. U takvim uslovima, a pre svega kod sečenja semenskih krtola
dolazi do zaraze bakteriom Erwinia carotovora i pojave bolesti «crna
noga». Bolest se javila u većem stepenu nego što je uobičajeno, na sorti
Kondor, Desiree i Kennebec. Pojava bolesti je posebno bila izražena na
težim zemljištima u ravničarskim područjima u dolini Zapadne Morave,
Leskovačkoj kotlini, a nešto manje u Vojvodini i brdsko-planinskom delu
Zapadne Srbije. Na njivama gde je bilo bolesnih biljaka, u najvećem broju
slučajeva je bilo 3-4% obolelih biljaka. U nekim usevima je utvrđen i veći
procenat bolesnih biljaka. Evidentirane su parcele u čačanskom kraju sa
72
zarazom od 13-23%. U Leskovcu je na jednoj parceli evidentirana zaraza
od 18%, na dve parcele od 7-8%, a na ostalim parcelama 3-5%.
Na bazi rezultata istraživanja može se konstatovati da su hladno i
vlažno vreme tokom proleća 2006. godine uslovili sporije nicanje
krompira i pospešili infekciju i razvoj bolesti «crna noga». Takođe je
utvrđeno da je najveća zaraza krtola i pojava bolesti na biljkama bila u
usevu zasnovanom sečenjem semenskih krtola, odnosno tamo gde je
bilo kraće vreme između sečenja i sadnje. Sve ovo pokazuje da sečenje
semenskih krtola povećava rizik od zaraze bakterijom i pojave bolesti,
pogotovu ako je vremenski interval između sečenja i sadnje kratak.
Ukoliko je taj period duži (najmanje dve nedelje) i u uslovima koji su
optimalni za infekciju i pojavu bolesti, štete neće biti ili će ona biti
minimalna.
41. MOGUĆNOST PRAĆENJA LETA I SUZBIJANJA BILJNIH VAŠI
KAO VEKTORA VAŽNIJIH VIRUSA RADI SPREČAVANJA NJIHOVOG
PRENOŠENJA U PROCESU PROIZVODNJE SEMENSKOG
KROMPIRA
Milošević Drago
Zdravstveno stanje krtola је оsnovnа kvalitativnа osobina
semenskog krompira. U procesu proizvodnje semenskog krompira nije
teško ostvariti uslov da semenske krtole budu zdrave ili zaražene
gljivama i bakterijama u dozvoljenom stepenu. Ono što nije lako postići je
da zaraza virusima bude u dozvoljenim granicama, posebno na našim
prostorima koje karakteriše visok infekcijski pritisak virusima krompira.
Ekonomski značajni virusi krompira u Srbiji su Y virus, Y-VKr
(Potato virus Y, PVY) i virus uvijenosti lišća, VULKr (Potato leaf roll virus,
PLRV). Najznačajniji način prenošenja ovih virusa u vegetaciji je
vektorima, biljnim vašima, Y-VKr na neperzistentan, a VULKr na
perzistentan način.
S obzirom da se virusi prenose biljnim vašima, praćenje njihovog
leta se vrši radi donošenja odluke o prekidu vegetacije i smanjenja rizika
od novih infekcija semenskog useva. Ova mera ima pozitivan efekat u
uređenim sistemima proizvodnje semenskog krompira kao što je to
Holandija i druge zemlje. Veća brojnost biljnih vaši povećava rizik od
naknadnih infekcija. To je signal da treba prekidati vegetaciju, hemijski ili
mehanički, uz uslov da je postignut ekonomski isplatljiv prinos. Kakav
efekat ima praćenje leta biljnih vaši u uslovima visokog infekcijskog
pritiska ili u planinskim područjima gde je kod nas jedino moguće
proizvesti semenski krompir? Kako objašnjavamo tvrdnju da u našim
73
uslovima, gde ne postoji kompletan sistem zaštite od virusnih zaraza
praćenje leta biljnih vaši ima ograničen ili nikakav efekat?
Kada se radi o suzbijanju širenja virusa koji se prenose biljnim
vašima, logički se može izvesti zaključak da primenom insekticida štitimo
krompir od zaraze virusima. I pored primene insekticida pozitivnih
rezultata u našim uslovima nema. Zašto?
Da li se uvek i kada se može preporučiti primena insekticida u
suzbijanju vektora da bi održali željeni nivo zdravstvenog stanja? Mnogo
je primera u našoj domaćoj literaturi da se generalno preporučuje
primena insekticida radi suzbijanja vektora virusa, nemajući u vidu način
njihovog prenošenja.
Istraživanja su pokazala da primena insekticida u suzbijanju
biljnih vaši i smanjenju zaraze semenskog krompira virusima ima efekta
samo za sprečavanje prenošenja VULKr. Taj efekat može biti ograničen
infekcijskim pritiskom ovim virusom u određenom području. Primena
insekticida u sprečavanju širenja neperzistentnih virusa (Y-VKr) nema
nikakav značaj.
Opšta preporuka za primenu insekticida radi sprečavanja zaraze
useva smenskog krompira virusima u uslovima visokog infekcijskog
pritiska nema nikakav značaj (ili minimalan), a šteta je višestruka: trošimo
finansijska sredstva te proizvodnju poskupljujemo i uništavamo korisnu
faunu i zagađujemo životnu sredinu. Pozitivan efekat primene insekticida
može biti samo ako u uslovima veoma niskog infekcijskog pritiska
sprečavamo prenošenje bilo kog virusa sa zaražene na zdravu biljku
unutar samog useva.
42. BAKTERIOZE ŠAMPINJONA (Agaricus bisporus) U SRBIJI
Obradović Aleksa, Gašić Katarina, Ivanović Milan
[email protected]
Gajenje šampinjona (Agaricus bisporus) nije više retkost u Srbiji.
Stalna potražnja za svežim šampinjonima postavlja visoke standarde u
pogledu njihovog kvaliteta, koji često biva kompromitovan zbog prirodnog
procesa starenja, a takođe i delovanja mikopatogenih mikroorganizama.
Iako su suva i vlažna trulež (Verticillium fungicola i
Mycogone
perniciosa) spominjane kao najčešća oboljenja gajenih pečuraka u Srbiji,
veoma često se sa šešira šampinjona (pileusa), koji ispoljavaju simptome
oboljenja, izoluju i sojevi bakterija.
Proučavajući bolesti šampinjona, bakterije smo najčešće izolovali
kako sa sitnih, svetlo do tamnosmeđih, uljastih pega, tako i sa onih
krupnijih, ulegnutih i tamno smeđih, uočenih sa gornje strane šešira. Od
74
mnoštva izolata, za dalja istraživanja odabrani su sojevi sposobni da
prouzrokuju promenu boje tkiva A. bisporus u biotestu. U cilju
identifikacije izolovanih sojeva, proučena je njihova patogenost i
biohemijsko-fiziološke karakteristike. Patogenost sojeva je proveravana
na zdravim šampinjonima, pipetiranjem po 15 μl bakterijske suspenzije
(108 bakterija/ml) na gornju stranu kriški ili kocki svežih šeširića.
Biohemijsko-fiziološke karakteristike su proučene standardnim i
diferencijalnim testovima kao i analizom masnih kiselina (MIDI Inc.).
Dobijeni rezultati ukazuju da je na obolelim šampinjonima,
sakupljenim sa različitih lokaliteta u Srbiji, prisutna raznovrsna populacija
bakterija. Na osnovu rezultata testa patogenosti i bakterioloških
karakteristika sojeva, većina njih je identifikovana kao Pseudomonas
agarici, do sada neopisanom patogenu jestivih gljiva u nas. Razlike u
nekim karakteristikama u odnosu na kontrolni soj P. agarici, ostaju za
sada nerazjašnjene. Raznovrsnost populacije bakterijskih sojeva,
izolovanih iz analiziranih uzoraka, ukazuje na kompleksnu infekciju A.
bisporus, sa nejasnom ulogom svih članova populacije mikroorganizama
u razvoju bolesti šampinjona. Neki umereno patogeni sojevi mogu takođe
imati veliki uticaj na kvalitet šampinjona, kako pre tako i posle berbe.
Kompleksni sastav patogene mikroflore jestivih gljiva nameće potrebu
opsežnijih istraživanja ove problematike.
43, IZOLACIJA BAKTERIOFAGA SPECIFIČNIH PREMA SOJEVIMA
Xanthomonas euvesicatoria PATOGENA PAPRIKE U SRBIJI
[email protected]
Bakteriofagi predstavljaju najzastupljeniju formu života na našoj
planeti. Njihova osobina da za relativno kratko vreme ”inficiraju”
domaćina, iskoriste ga za sopstvenu reprodukciju i izazovu njegovo
uništenje, čini ih veoma poželjnim i potencijalno efikasnim sredstvom za
suzbijanje štetnih vrsta bakterija. Pri tome nema narušavanja biološke
ravnoteže niti zagađivanja životne sredine i opasnosti po ljudsko zdravlje.
Imajući ovo u vidu, čini se da je rešenje suzbijanja fitopatogenih bakterija
na dohvat ruke. Međutim, međusobni odnosi različitih formi života nisu
tako jednostavni. Ipak, pokušali smo da utvrdimo prisustvo bakteriofaga u
našoj sredini, specifičnih prema Xanthomonas euvesicatoria (sinonim X.
campestris pv. vesicatoria) prouzrokovaču bakteriozne pegavosti lišća
paprike u Srbiji.
Bakteriozna pegavost lista paprike je skoro redovna pojava u
proizvodnji ovog povrća u nas. Povoljni uslovi spoljne sredine i velika
75
zastupljenost različitih, uglavnom osetljivih, sorti paprike, obezbeđuju
kontinuirani opstanak patogena, koji zaraženim semenom ili rasadom
dospeva na polje, ostvarujući sekundarne infekcije ponekad epidemijskih
razmera. Do sada preporučivane mere zaštite nisu mogle da obezbede
zadovoljavajuće rezultate, naročito tokom toplog vremena i čestih
padavina. U nedostatku otpornih sorti i efikasnih sredstava za zaštitu,
pokušali smo da pronađemo biološke agense kojima bi se populacija
patogena držala pod kontrolom, odnosno na prihvatljivom nivou štetnosti.
Jedan od potencijalnih agenasa su bakteriofagi, virusi koji parazitiraju
bakterije, specifični prema vrsti koja prouzrokuje navedeno oboljenje
paprike.
Kao materijal za izolaciju specifičnih bakteriofaga korišćene su
obolele biljke paprike, sa izraženim simptomima bakteriozne pegavosti
lišća, i zemljište uzeto neposredno ispod zaraženih biljaka. Prvo je
standardnim postupkom izvršena izolacija i identifikacija patogena iz
fragmenata zaraženog lista paprike, kako bi obezbedili kompatibilnog
domaćina za potencijalne izolate bakteriofaga. Ekstrakcija bakteriofaga je
vršena sa biljnog materijala i iz zemljišta ponaosob. Oko 200g zaraženog
biljnog materijala i supstrata ponaosob je potopljeno u po 200 ml 0,01M
magnezijum-sulfatnog pufera u laboratorijske čaše i nakon kraćeg
mešanja ostavljeno preko noći pri sobnoj temperaturi. Posle toga,
pažljivo je odlivena tečna faza i serijom centrifugiranja izvršeno
prečišćavanje ekstrakta kako bi u supernatantu dobili što čistiju
suspenziju faga. Prisustvo i aktivnost faga prema kompatibilnom soju
bakterije X. euvesicatoria proverena je na dvoslojnoj podlozi od
hranljivog agara i agara (0,7%), zasejavanjem po 100 μl suspenzije
bakterija i suspenzije faga i posmatranjem pojave plakova, odnosno
praznih mesta na podlozi, na kojima nije došlo do pojave bakterija usled
lizisa ćelija inficiranih fagima.
Posle tri dana inkubacije u termostatu pri 27oC, na površini
podloge jasno su se mogli uočiti plakovi, odnosno kružne prosvetljene
zone prečnika 2-5 mm, u kojima nema razvoja bakterijskih ćelija usled
lizisa nastalog aktivnošću faga. Ovim rezultatom potvrđeno je prisustvo
bakteriofaga u neposrednom okruženju obolelih biljaka paprike,
sposobnih da izvrše infekciju bakterije domaćina i izazovu lizis ćelija.
Time je uspešno izveden prvi korak ka potencijalnoj primeni ovog
biološkog agensa u zaštiti paprike od bakteriozne pegavosti.
76
44. OSETLJIVOST NEKIH GENOTIPOVA Phaseolus vulgaris
PREMA Xanthomonas campestris pv. Phaseoli
I Pseudomonas syringae pv. Phaseolicola
Popović Tatjana1, Balaž Jelica1, Vasić Mirjana2,
Obradović Aleksa3, Ignjatov Maja4
1
2
3
4
[email protected]
U uslovima intenzivne poljoprivredne proizvodnje i veoma
razvijenih saobraćajnih veza, razmena genetskog materijala (semena) je
veoma olakšana, što je omogućilo gajenje najraznovrsnijeg sortimenta na
uskom arealu rasprostranjenja. S obzirom da se zdravstvenom stanju
semena još uvek ne posvećuje dovoljna pažnja (Balaž, 2005; Balaž i
sar., 2004), bakterioze na pasulju i boraniji su kod nas postale ekonomski
najštetnije bolesti. Pri takvim uslovima, u cilju suzbijanja obične
bakteriozne plamenjače pasulja (Xanthomonas campestris pv. phaseoli) i
oreolne pegavosti pasulja (Pseudomonas syringae pv. phaseolicola), od
velikog je značaja ispitivanje osetljivosti postojećeg sortimenta radi
iznalaženja otpornijih, koji bi se preporučili za proizvodnju ili dalji
selekcijski rad.
Ispitivanje osetljivosti genotipova Phaseolus vulgaris L. vršeno je
na Oglednom polju (Rimski Šančevi) Naučnog instituta za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad, u uslovima spontane zaraze tokom 2006. godine.
U rad je uključeno više genotipova P.vulgaris koji potiču iz domaće i
svetske kolekcije. Svaki genotip je zasejan u tri ponavljanja u dvoredne
parcelice dužine 2m, prema slučajnom blok sistemu.
Ocenjivanje intenziteta zaraze u uslovima spontane zaraze je
vršeno dva puta tokom vegetacije (u fazi cvetanja i tehnološke zrelosti
mahuna), korišćenjem skale od 1-5 (Stavely, 1985), na osnovu procenta
zaraze lisne mase. Prema intenzitetu zaraze listova, ispitivani genotipovi
su podeljeni u sledeće kategorije: vrlo slabo osetljivi, slabo osetljivi,
srednje osetljivi, osetljivi i vrlo osetljivi.
Dobijeni rezultati u uslovima spontane zaraze raznih genotipova
P. vulgaris prema X. c. pv. phaseoli pokazuju da u ispitivanom biljnom
materijalu nema imunih. Svi genotipovi ispoljavaju određen stepen
osetljivosti prema ovoj bakteriji. U kategoriji vrlo slabo osetljivih su
genotipovi: HR 45, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Oreol; srednje osetljivi:
Panonski tetovac, Panonski gradištanac, Medijana, Biser, Sremac,
Dobrudžanski rani, Naya Nayahit, C 20, KB 100 i KB 101; osetljivi: Belko,
77
Balkan, Maksa, Zlatko, Slavonski žutozeleni, Galeb, Dvadesetica i
Dobrudžanski rani 7 i vrlo osetljiv je Oplenac.
Tokom proleća 2006. godine, mali broj genotipova P. vulgaris je
ispoljio osetljivost prema P. s. pv. phaseolicola. Infekcija do 5% je
zabeležena na genotipovima Belko, Maksa, Slavonski žutozeleni, Galeb,
Dvadesetica, Sremac, KB 100 i KB 101; u kategoriji 5-10% je bio genotip
Zlatko, a u kategoriji sa intenzitetom zaraze iznad 25% samo Oplenac.
Pojava simptoma nije konstatovana na genotipovima HR 45, Xan 159,
Xan 208, Xan 273, Oreol, Panonski tetovac, Panonski gradištanac,
Medijana, Biser, Balkan, Naya Nayahit, C 20, Dobrudžanski rani i
Dobrudžanski rani 7.
45. FUVIA FULVA - JOŠ JEDAN PARAZIT PARADAJZA U
PLASTENICIMA U LESKOVCU
Todorović Dragan, Stojanović Dragan
JUGO-HEM, Leskovac
[email protected]
Na leskovačkom području pod plastenicima se godišnje nalazi
oko 1.200 ha, od čega je najviše pod paradajzom, zatim paprikom,
krastavcima i kupusom. Proizvodnja u zaštićenom prostoru, odnosno
podizanje plastenika započela je 1975. god i od tada su se površine
povećavale, da bi se poslednjih godina ustalila na gornjem proseku. U
početku su bile samo od priručnog materijala, a u poslednje vreme se
montiraju tzv. stabilne folije od metalne konstrukcije i kvalitetnije folije.
Pošto se proizvodnja paradajza obavlja u monokulturi, više
godina u istim folijama, gde su uslovi za proizvodnju veštački,
proizvođači se susreću sa velikim problemima. Najozbiljniji problemi su
brojni paraziti koji ozbiljno ugrožavaju proizvodnju i iziskuju velike
troškove. U višegodišnjem praćenju najčešće smo nailazili na simptome
Alternaria spp., Phytophtora infestans, koja je ove godine bila vrlo
raširena, zatim bakterioze i dr.
Prošle i ove godine u više plastenika bilo je simptoma mrke ili sive
pegavosti čiji je prouzrokovač Fulvia fulva (Cooke). Simptomi su se
manifestovali prvo na listovima u vidu blage dekoloracije lica lista, sa
kasnijim pojavljivanjima pega. Pege su u početku svetle, kasnije dobiju
bledo-žutu boju, a na naličju pege su zatvorenije tamno mrke boje. Kod
aktivne sporulacije formira se gusta, mrka, somotasta masa vidljiva golim
okom i pri dodiru ostaje na prstima. U slučaju jačeg napada pege se vrlo
brzo šire zahvatajući veći deo liske koja se kovrdža i suši. Zapaženi su
simptomi i na plodovima.
78
Novina u protekle dve godine je u tome što se paradajz rasađuje i
gaji u tzv. drugoj setvi, jula i avgusta, te se i na tom drugom usevu u toku
leta javljaju simptomi koji se brzo šire. U višegodišnjem praćenju i
nastojanjima da se štete svedu na minimum korišćeno je više preparata,
o čemu će biti više reči u radu
U radu je detaljnije opisano područje, uslovi i metod rada, dat opis
simptoma i najefikasnije mere borbe.
46. ETIOLOŠKA PROUČAVANJA POЈAVE PJEGAVOSTI LISTA,
UVENUĆA I PROPADANJA LUBENICE
U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2006.GODINE
Trkulja Voјislav, Stoјčić Јovo, Brkljač Gordana, Rajčević Bojan
Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka
Tokom juna, јula i avgusta 2006. godine na većem broјu
proizvodnih parcela lubenice, na širem područјu Republike Srpske (Lijevče
polje, Posavina i Semberija), utvrđeno je i do 90% biljaka sa ispoljenim
karakterističnim simptomima koje smo uslovno podijelili u tri grupe: 1)
simptomi tipa ranog propadanja biljaka u polju; 2) razni tipovi pjegavosti
lista, i 3) simptomi tipa nekroze, pucanja i uvenuća vriježe. Prvi tip
simptoma se počeo ispoljavati krajem prve dekade juna poslije
neuobičajenog zahlađenja praćenog svakodnevnim obilnim padavinama
koje je trajalo deset dana tokom koga su se noćne temperature u
navedenom području spuštale i do 6ºC. Tada je generalno došlo do
zaostajanja u porastu, a na mnogim parcelama na kojima su biljke bile
nedovoljno ukorijenjene (kasnije presađivanje) ili gdje su bila prisutna teža,
nedovoljno ocjedita ili loše pripremljena zemljišta, došlo je i do 90%
propadanja mladih biljaka. Tokom ovog perioda, a posebno poslije
njegovog prolaska, kada su se temperature stabilizovale i vratile u
normalu, poslije čega su se preživjele biljke nastavile razvijati, na
mnogima od njih je došlo do ispoljavanja jake pojave različitih simptoma
tipa pjegavosti lista, dok je na pojedinim parcelama nešto kasnije, oko
sredine jula došlo i do pojave simptomi tipa nekroze, pucanja i uvenuća
vriježe. Uočeni simptomi su, pored značajnih ekonomskih šteta, izazvali
razna nagađanja, ali i nedoumice kod poljoprivrednih proizvođača u
pogledu šta je u stvari pravi uzrok tako naglo proširenih simptoma ranog
propadanja biljaka u polju, a potom i raznih simptoma tipa pjegavosti
lista, nekroza vriježe i uvenuća lubenice, kao i njihovu veliku zabrinutost
uz pitanje da li će se slični simptomi ponoviti i u narednoj godini, odnosno
da li će oni u budućnosti moći uspješno da gaje lubenicu na svojim
imanjima gdje se problem već pojavio. Imajući sve ovo u vidu započeli
smo ova istraživanja s ciljem da utvrdimo etilogiju, odnosno pravu prirodu
79
prouzrokovača ispoljenih simptoma na biljkama lubenice u navedenom
području na osnovu čega bi smo sa sigurnošću mogli preporučili
adekvatne mjere zaštite ove, za nas izuzetno važne i profitabilne
povrtarske biljne vrste.
Kontaktirani od strane većeg broja farmera kod kojih se pojavio
navedeni problem pri gajenju lubenice, tokom juna, јula i avgusta 2006.
godine, izašli smo na teren u više navrata i prikupili veći broj uzoraka oboljelih
biljaka lubenice iz različitih lokaliteta sa područja Lijevče polja, Posavine i
Semberije, koje smo potom pažljivo analizirali u Fitopatološkoj laboratoriji
Poljoprivrednog instituta Republike Srpske u Bana Luci.
Na osnovu rezultata laboratorijske analize utvrđeno je sledeće: 1)
sa uzoraka biljaka na kojima su bili ispoljeni sipmtomi tipa ranog
propadanja u polju izolovane su različite saprofitne gljive, dok prisustvo
patogena nije utvrđeno, na osnovu čega smo zaključili da su navedeni
simptomi prouzrokovani stresom usljed niskih temperatura koje su se
pojavile u neuobičajeno dugom intervalu za to doba godine u ovom kraju;
2) kao prouzrokovači druge grupe simptoma tipa pjegavosti lista
determinisane su tri fitopatogene gljive, i to: Didymella bryoniae
(Auersw.) Rehm (syn. Mycosphaerella citrullina (C.O.Sm.) Gross.),
anamorf: Phoma cucurbitacearum (Fr.:Fr.) Sacc. – prouzrokovač crne
pjegavosti lista lubenice; Alternaria sp. – prouzrokovač alternariozne
(koncentrične) pjegavosti lista lubenice i Colletotrichum orbiculare (Berk.
et Mont.) Arx; syn. C. lagenarium (Pass.) Ellis et Halsted – prouzrokovač
antraknoze lubenice, čijoj su pojavi najvjerovatnije doprinijeli uslovi
povećane vlažnosti i stresa, dok su kao prouzrokovači treće grupe
simptoma tipa nekroze, pucanja i uvenuća vriježe determinisane dvije
fitopatogene gljive, i to: Didymella bryoniae; anamorf: Phoma
cucurbitacearum – prouzrokovač crne truleži lubenice i Fusarium
oxysporum Schechtend.: Fr. f..sp. niveum (E.F.Sm.) W.C. Snyder et H. N.
Hans. – prouzrokovač fuzarioznog uvenuća lubenice.
Dalja proučavanja patogenih, morfoloških i odgajivačkih odlika
izolovanih gljiva prouzrokovača navedenih bolesti s ciljem njihovog što
boljeg upoznavnja, a potom i iznalaženja adekvatnih mjera borbe protiv
njih, su u toku.
80
47. LEPIDOPTERE U USJEVIMA KUPUSNJAČA U CRNOJ GORI
Pajović Igor1, Petrić Dušan2
Biotehnički institut, Podgorica
2
[email protected]
1
U Crnoj Gori je pod kupusom i keljom oko 1952,6 ha, prosjek za
period 1998-2002, sa 13,13 t/ha prinosa, (SGCG 2003). Pored ostalih
štetnih organizama koji napadaju kupusnjače smanjujući prinos, vidno
mjesto zauzimaju insekti, odnosno predstavnici više redova među kojima
su i leptiri. U ovom radu prikazano je stanje entomofaune predstavnika
reda Lepidoptera u agrobiocenozi kupusnjača.
Tokom eksperimenta sakupljani su insekti u usjevima kupusa,
raštana, kelja pupčara, brokole, karfiola i kelerabe. U toku 2000. i 2001.
godine izvršeno je sakupljanje insekata na lokalitetima Sadine, Grbavci,
Balabani i Trešnjica u Zetskoj ravnici; Grbe i Vranjske Njive u
Bjelopavlićima; zatim na Prčnju u primorskom regionu i u Kolašinu,
lokalitet Smailagića Polje u sjevernoj oblasti Crne Gore. Za hvatanje
insekata korišćene su malaise klopke, Barber posude, žute posude,
svjetlosna klopka, a insekti su i ručno sakupljani sa biljaka. Insekti reda
Lepidoptera su determinisani ključem koji su dali Holloway at all. (1987).
Uhvaćeno je ukupno 49.929 insekata. Najviše je bilo insekata
reda Homoptera pa Coleoptera, Diptera i Hymenoptera. Lepidoptera je
bilo samo 1,77%. Leptiri su determinisani do različitih nivoa, a nađeni su
predstavnici: Pieridae - Pieris brassicae L., Pieris rapae L.; Noctuidae Autographa gamma L., Noctua pronuba L., Agrotis ypsilon Rott., Achaea
spp.; Nymphalidae; Satyridae; Yponomeutidae; Plutellinae - Plutella
maculipennis Curt.; Sesiidae; Lymantridae - Lymantria dispar L.;
Pterophoridae; Lycaenidae - Lycaena phlaeas L.; Arctidae; Tineidae;
Sphingidae - Macroglossum stellatarum L.; Papilionidae - Papilio
machaon L., Parnassium spp. i Geometridae.
Na lokalitetu Sadine je uhvaćeno 14.818 jedinki, od čega je 509,
odnosno 3,44% bilo predstavnika reda Lepidoptera (2000. sakupljeno je
3.454 jedinki - 31 predstavnik leptira ili 0,9%; 2001. 11.364 jedinki - 478
jedinki Lepidoptera, 4,21%). Na lokalitetu Grbe u toku čitavog perioda
uhvaćeno je 7.760 jedinki, od čega samo 27 leptira, 0,35%; (2000. 3.086
jedinki - 17 leptira, 0,55% i 2001. 4.674 jedinki - 10 leptira, 0,21%). Na
lokalitetu Vranjske Njive uhvaćeno je 1.210 jedinki, 37 leptira ili 3,06%
(2000. 1.095 jedinki - 35 leptira, 3,2% i 2001 115 jedinki, od čega samo
dva leptira ili 1,74%). Na lokalitetu Prčanj sakupljeno je 13.109 jedinki,
167 leptira, 1,27% (2000. 3.021 jedinki - 24 leptira, 0,79% i 2001. 10.088
jedinki - 143 leptira, 1,42%). Na lokalitetu Grbavci uhvaćene su 3.002
jedinke, 50 leptira, 1,67%, hvatanje je vršeno samo tokom 2000. godine.
81
Na lokalitetu Balabani insekti su sakupljani samo tokom 2001. godine, i
uhvaćeno je 2.347 jedinki - 17 leptira, tj. 0,72%; na lokalitetu Trešnjica
4.062 jedinke - samo 10 leptira, 0,25%; a na lokalitetu Smailagića Polje
kod Kolašina, u istoj godini uhvaćeno je 3.621 jedinki od čega 67 leptira
ili 1,85%. Interesantno je navesti da su leptiri sakupljani svim navedenim
metodama hvatanja insekata, ali za razliku od ostalih, samo malaise
klopkama i svjetlosnom klopkom hvatano je preko 50 jedinki reda na
datom lokalitetu.
Među sakupljenim insektima, bez obzira na relativnio nisku
brojnost, insekti roda Pieris mogu se svrstati u ubjedljivo najdestruktivnije
insekatske vrste koje se srijeću u usjevu kupusnjača u Crnoj Gori.
48. SUZBIJANJE GUSENICA ŠTETNIH LEPTIRA U USEVU KUPUSA
Sudimac Maja1, Inđić Dušanka2, Vuković Slavica2
1
PIK “Tamiš”, Pančevo
2
Departman za zaštitu bilja i životne sredine,
Tehnologija proizvodnje kupusa nezamisliva je bez primene
insekticida u zaštiti kako rasada, tako i useva tokom vegetacije. Cilj rada
je bio ispitivanje efikasnosti sintetičkih (cipermetrin i diazinon) i biološkog
insekticida (na bazi Bacillus thuringiensis) i njihovih smeša u suzbijanju
gusenica kupusne sovice (Mamestra brassicae L.) i kukuruzne sovice
(Helicoverpa armigera Hub.) u usevu kupusa.
Ogledi su izvedeni tokom 2005. godine u lokalitetu Banatski
Brestovac, na sorti kupusa “Srpski melez 4”. Ispitivanja su izvedena
prema standardnoj metodi (EPPO PP 1/83(2) 1997). Od insekticida
primenjeni su D-Stop (2 i 3 l/ha), Cipermetrin 20-EC (0,3 l/ha), D-Stop+
Cipermetrin 20-EC (2 + 0,1 l/ha; 2 + 0,05 l/ha)
i Diazinon (1 l/ha). Pre tretiranja prosečna brojnost gusenica po oglednim
parcelama, kretala se kod kupusne sovice između 14,9 - 32,4, a kod
kukuruzne sovice 14,0 -27,1. Kontaktno-digestivni efekat određen je
preko smrtnosti posle tri i 12 dana i izražen je u relativnim vrednostima.
Početna smrtnost gusenica kupusne sovice ostvarena Cipermetrinom 20EC posle tri dana iznosila je 82,3%, a 100% posle 12 dana, dok je kod
kukuruzne sovice posle tri dana iznosila 66,7%, a posle 12 dana 100%.
Sličan efekat ostvaren je preparatom Diazinon, posle tri dana smrtnost
kupusne sovice je iznosila 69,2%, a posle 12 dana 100%, za kukuruznu
sovicu 71,9% i 96,0% (respektivno). Treba istaći da, iako je reč o dva vrlo
toksična insekticida, efekat, pogotovo početni, može se reći da zavisi i od
vrste gusenica. Primenom biopreparata D-Stop, inicijalna toksičnost to
jest smrtnost nezavisno od količine primene za kupusnu sovicu iznosila
82
je 25,8-29,7%, a za kukuruznu 31,2-31,5%, a posle 12 dana 74,2-83,8% i
84,2-87,5% (respektivno), što se može smatrati realnim za preparat na
bazi B. thuringiensis, iako, biopreparat zahteva ponovnu primenu u
intervalu od pet do osam dana. Tank miks primena preparata iz grupe
piretroida i biopreparata opravdana je s aspekta smanjenja količine
cipermetrina na 1/3 ili 1/6 od preporučene za primenu, a ostvarena
smrtnost, zavisno od primenjenih količina, za kupusnu sovicu, posle tri
dana se kretala 50-51,5%, a za kukuruznu 48,4-55%. Početni efekat
mešavine u odnosu na D-Stop predstavlja znatno povećanje smrtnosti.
Posle 12 dana, smrtnost kupusne sovice, zavisno od primenjene količine
iznosila je 90,9-100% a kukuruzne sovice 87-95%, što je takođe veća
smrtnost od one ostvarene preparatom D-Stop. Prednost ove mešavine
je svakako u smanjenju količine sintetičkog, visoko toksičnog i visoko
rizičnog preparata, ali svakako treba ispoštovati i uputstvo za primenu, i
biopreparat koji je ekotoksikološki prihvatljiviji, primeniti ponovo u
intervalu od pet do osam dana. Imajući u vidu da su gusenice mlađih
uzrasta osetljivije, tome treba prilagoditi i vreme primene.
Autori se zahvaljuju Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, Republike
Srbije, koje je finansiralo projektni zadatak u okviru projekta »Stvaranje sorti i
razvoj tehnologije proizvodnje kvalitetnog lisnatog povrća za različite namene»
(6855)
49. DINAMIKA LETA KUPUSNE SOVICE (Mamestra brassicae L.)
NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU U PERIODU
OD 1980. DO 2006. GODINE
Vajgand Dragan1, Radin Živica2, Forgić Gordana1
1
DP Agroinstitut, Sombor
2
Agrocentar Radin, Sombor
Brojnost vrste Mamestra brassicae (Linnaeus, 1758) u Somboru
se prati od 1980. godine. Za praćenje se koristi svetlosna klopka tipa RO
Agrobečej.
Leptiri se javljaju u dve generacije. Prva generacija je prisutna od
kraja aprila do kraja juna, a druga od početka jula do sredine oktobra.
Prekid leta prve i početak leta druge generacije nekada nije jasno
izražen. Leptiri prve generacije se javljaju obično pojedinačno.
Maksimumi leta prve generacije zbog male brojnosti nisu uočljivi svake
godine. Oni se javljaju u periodu od 12. maja do 13. juna. Za jednu noć je
uhvaćeno najviše 7 leptira za noć. Leptiri druge generacije su pojedinih
godina brojni. Maksimumi leta su registrovani skoro svake godine u
periodu od 16. jula do 17. avgusta, a za jednu noć je registrovano najviše
86 leptira.
83
Godišnje se registruje od jednog do 493 leptira. Prosečan broj
ulovljenih leptira je 119,4 leptira godišnje. Brojnost leptira prve generacije
se kretala od nijednog do 50 leptira. Prosečno je registrovano 13,5 leptira
prve generacije. Broj leptira druge generacije se kretao od jednog do 452
leptira, a u proseku je registrovano 106,0 leptira druge generacije.
U periodu od 1980. do 2005. godine se razlikuju dva perioda. Prvi
period je trajao od 1980. do 1990. godine. U tom periodu samo tokom
1982. i 1983. godine je ulovljeno manje od 100 leptira. Prosečan godišnji
broj leptira prvog perioda je 234,2.
Drugi period je trajao od 1991. do 2005. godine. U tom periodu ni jedne
godine nije ulovljeno više od 72 primerka godišnje. Prosečan godišnji broj
leptira drugog perioda je 35,3.
Tokom 2006. godine je do 15. septembra registrovano ukupno
130 leptira. To je od 1990. godine do sada najveći broj primeraka.
Ovakva brojnost je uslovila potrebu za suzbijanjem gusenica druge
generacije Mamestra brassicae L. na šećernoj repi na većim površinama.
Prva generacija je tokom 2006. godine bila prisutna od 5. do 17.
maja. Registrovano je 10 leptira. Za jednu noć je registrovano najviše tri
leptira. Druga generacija je registrovana od 20. juna do 15. septembra.
Ukupno je registrovano 120 leptira. Maksimum leta je registrovan 15. jula
kada je za jednu noć ulovljeno sedam leptira.
50. USPOSTAVLJANJE SISTEMA PRAĆENJA LETA
BILJNIH VAŠIJU U USEVIMA SEMENSKOG KROMPIRA
Petrović – Obradović Olivera1, Vučetić Anđa1,
Knežević Tatjana, Živković Ljiljana2, Pantelić Milica2
1
2
Poljoprivredna stanica “Ovčar”, Čačak
[email protected]
Biljne vaši su veoma značajni a u nekim slučajevima i jedini
vektori virusa krompira. U svim razvijenim zemljama prati se dinamika
njihovog leta i vrši se desikacija krompira radi sprečavanja prenošenja
virusa u krtole.
Po međunarodnim, pre svega evropskim standardima sistem
ispitivanja zdravstvene ispravnosti semenskog krompira, podrazumeva
sledeće preglede: I, II i III poljski pregled (Field inspection), Testiranje
krtola posle vađenja krompira (Post Harvest Tuber Tests) i Lot inspekciju.
III poljski pregled je u direktnoj vezi sa uspostavljanjem sistema praćenja
leta biljnih vašiju i određivanjem datuma desikacije cime krompira, te je
za sada modifikovan.
84
Uprava za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva Republike Srbije, inicirala je rad na ovoj problematici time što
je Merilima naložila obaveznu desikaciju cime krompira, a da bi to
pravovremeno obavili potrebno je da proizvođači semenskog krompira
postave klopke za vaši u svoje useve. Takođe, Ministarstvo je finansiralo
projekt koji treba da dovede do uspostavljanja sistema praćenja leta
biljnih vašiju u semenskom krompiru.
Projekat podrazumeva utvrđivanje parametara za Monitoring 1
(inspekciju zimskog domaćina i prolećni let vašiju) i 2 (letnji let vašiju),
kao i definisanost vrednosti parametara za određivanje datuma
uništavanja cime krompira (pritisak vektora, pritisak virusa, osetljivost
sortimenta) u našim uslovima. U toku je izrada sajta preko koga će se
informisati proizvođači semenskog krompira o dinamici leta vašiju i
datumima za uništavanje cime.
Radi utvrđivanja vrsta vašiju koje se mogu pronaći u usevu
semenskog krompira, ove godine žute lovne posude postavljene su u
okolini Guče, Sjenice, Nove Varoši, Užica i Čačka. Insekti ulovljeni u
klopke fiksirani su u alkoholu i slati na Poljoprivredni fakultet u Zemun
radi identifikacije. Najzastupljenije su bile jedinke roda Aphis, a
najznačajniji vektor, Myzus persicae Sulz. nalažen je u niskoj brojnosti.
Tokom ove jeseni i narednog proleća obaviće se pregled drveća,
potencijalnih primarnih domaćina biljnih vašiju.
51. ISPITIVANJE UTICAJA OTPORNIH I OSETLJIVIH SORTI
KROMPIRA NA POPULACIJU Globodera rostochiensis
NA PODRUČJU KRUPNJA
Bačić Jasmina
PDS Institut "TAMIŠ", Pančevo
[email protected]
Krajem 1999. godine u uzorcima zemljišta poreklom sa parcele
pod semenskim krompirom, na planini Jagodnji na području Krupnja
utvrđeno je prisustvo cista Globodera rostochiensis (Woll.) Behrens. Ovo
predstavlja prvi nalaz te vrste u našoj zemlji (Krnjaić i sar., 2000;
Radivojević i sar., 2001). U periodu od 2000. do 2002. godine na ovom
području otkriveno je više zaraženih parcela ovom vrstom (Bačić i sar.,
2002). U svetu se već duži niz godina gaje otporne sorte krompira koje
su se pokazale uspešne u redukciji populacija nematoda (Magnusson,
1984). Iz tog razloga je na planini Jagodnji, na parceli na kojoj je
konstatovan veći broj cisti, ispitivan uticaj otpornih i osetljivih sorti
krompira na populaciju G. rostochiensis.
85
Na zaraženoj parceli „Brdo“ zasađeno je 10 sorti po slučajnom
rasporedu (5 otpornih i 5 osetljivih). Na osnovu rezultata biotesta
patotipa G. rostochiensis AGES-a - Institut fϋr Phytomedizin u Beču
odabrane su sorte koje su otporne na patotip Ro1 kao što su Saturna,
Agria, Trezor, Frisia i Latona. Od osetljivih bile su Kondor, Kenebek,
Kleopatra, Dezire i Inovator, sorte koje se najčešće gaje na ovom
području. U proleće i jesen 2002. i 2003. godine sakupljeni su uzorci
zemljišta radi utvrđivanja prosečne početne i krajnje gustine cisti u 100 g
prosušene zemlje. Određena je i prosečna brojnost jaja i larvi po cisti za
celu površinu i posebno po sortama. U vreme cvetanja krompira tokom
obe godine uzorkovano je po 7 kućica po sorti u fazi kada su ženke bile
vidljive na korenu radi utvrđivanja njihove brojnosti na gram osušenog
korena. Određen je prosečan prinos krompira i procenat semenske i
merkantilne frakcije po sortama.
U 2002. godini utvrđeno je da je prosečna početna gustina cisti
bila manja u odnosu na prosečnu krajnju gustinu za celu površinu. U
2003. godini početna i krajnja gustina cisti bile su na približno istom
nivou. Prosečna brojnost cisti bila je niža kod otpornih sorti prolećne i
jesenje populacije. Najveća početna i krajnja gustina utvrđena je kod
osetljivih sorti Kenebek i Dezire. U vreme cvetanja krompira ženke su
uočene samo na korenu osetljivih sorti. U obe godine najmanja brojnost
ženki na korenu bila je na sorti Inovator, a najveća na Kondoru. Najveći
broj jaja i larvi po cisti bio je pre sadnje krompira, a najmanji posle
nicanja krompira tokom obe godine za celu površinu. Nisu konstatovane
značajne razlike između otpornih i osetljivih sorti u brojnosti jaja i larvi po
cisti kod prolećne populacije. Značajne razlike postoje kod jesenje
populacije gde je brojnost bila veća kod osetljivih sorti. Prosečan prinos
krompira značajno je bio veći kod otpornih sorti. Procenat semenske
frakcije bio je najmanji kod sorte Kondor, a najveći kod Frisia. Na osnovu
rezultata rada, zaključujemo da bi bilo poželjno gajenje otpornih sorti na
području Krupnja u cilju suzbijanja i iskorenjavanja krompirovih cistolikih
nematoda.
52. ŠTETNI INSEKTI CRNOG LUKA U PODRUČJU LIJEVČE POLJA
Đurić Zorica1, Hrnčić Snježana1, 2, Spasić Radoslava3
1
Poljoprivredni fakultet, Banja Luka
2
3
Lijevče polje, u regionu Banja Luke, predstavlja poljoprivredno
područje poznato po intenzivnoj proizvodnji crnog luka (Allium cepa L.).
Crni luk se, uglavnom, gaji kao dvogodišnja biljka iz arpadžika, što
86
donosi visok prinos. Međutim, upravo rano u proljeće formirana biljka
izložena je napadu različitih štetnih insekata, koji dovode do direktnih i
indirektnih šteta u polju, ali i u skladištu zbog truljenja glavica.
Da bi se utvrdilo koje su najznačajnije štetočine luka na području
Lijevče poja tokom aprila 2006. godine izvršena je sadnja arpadžika
sorte Holandski žuti. Arpadžik je sađen na rastojanju 10 cm u redu i 25
cm između redova. Površina parcele je bila 6 m2. Tokom proljeća i ljeta
2006. godine, zavisno od faze razvoja crnog luka, pojave patogena i
prisustva korova, sprovođene su agrotehničke, mehaničke i hemijske
mjere zaštite. Na jednoj parceli nisu korišćeni insekticidi, dok su na
susjednoj, fizički odvojenoj, izvedena dva tretiranja insekticidima.
Tokom vegetacije vršeno je uzorkovanje i pregled biljaka u polju.
Utvrđeno je prisustvo surlaša luka (Ceuthorrhynchus suturalis F.) u svim
stadijumima razvića. Takođe, pomoću kečera i žutih lovnih posuda
uhvaćeni su primjerci muve luka (Hylemia antiqua Meig.) i minirajuće
muve luka (Napomyza gymnostoma Loew), o kojoj do sada u Bosni i
Hercegovini nisu postojali zvanični podaci.
Analizom uzoraka, nakon vađenja, od po 100 glavica crnog luka,
sa kontrolne parcele i sa parcele na kojoj su sprovedene hemijske mjere
zaštite protiv insekata, konstatovano je prisustvo larvi muve luka, i to na
netretiranoj parceli 16%, a na tretiranoj 5%. Takođe, konstatovano je
prisustvo lutki minirajuće muve luka na netretiranoj parceli 5%, a na
tretiranoj parceli nije bilo lutki. Prilikom pregleda uzoraka bilježen je i
procenat trulih glavica, tako da je na parceli koja nije tretirana
insekticidima bilo 24%, a na tretiranoj 25% trulih glavica.
53. REZULTATI INVENTARIZACIJE KROMPIROVIH NEMATODA
U SRBIJI U 2006. GODINI
Krnjaić Đorđe1 , Oro Violeta1, Gladović Saša1, Trkulja Nenad1,
Paunović Miroljub2, Cvetković Radovan2, Milosavljević Nebojša2,
Bjelić Ružica2, Stanisavljević Ivan2
1
2
Uprava za zaštitu bilja, Beograd-Odsek unutrašnje fitosanitarne
inspekcije Pčinjskog, Raškog i Zlatiborskog okruga
U skladu sa programom Uprave za zaštitu bilja, inventarizacija
krompirovih nematoda koja je u 2006. god. poverena Institutu za zaštitu
bilja i životnu sredinu, vršena je u Zlatiborskom, Raškom i Pčinjskom
okrugu.
Van ovog programa započeta je inventarizacija krompirovih
nematoda na površinama na kojima se gaji merkantilni krompir u
Zlatiborskom i Moravičkom okrugu i kontrola vitalnosti Globodera spp.
87
na površinama na kojima je prethodnih godina utvrđeno prisustvo
krompirovih nematoda.
Uzorci zemljišta sa površina na kojima je zasnovana proizvodnja
semenskog krompira uzeti su po standardnim metodama. Identifikacija
žarišta zaraze na površinama na kojima je utvrđeno prisustvo Globodera
spp. obavljena je u precvetavanju useva, kada su se mogla uočiti mesta
sa biljkama zaostalim u porastu kao i ciste i mlade ženke na korenu. Na
isti način pregledani su usevi merkantilnog krompira i parcele sa ranije
utvrđenim zarazama. Svi uzorci zemljišta ispirani su na Spirsovom
flotacionom aparatu za ekstrakciju cista iz suvih i vlažnih uzoraka, dok je
pregled korenovog sistema vršen na binokularu.
Tokom ovogodišnje kontrole krompirovih nematoda na
površinama na kojima je zasnovana proizvodnja semenskog krompira,
Laboratorija za nematode ispitala je 497 uzoraka (248,50 ha) zemljišta iz
Zlatiborskog okruga, 143 uzorka (70,25 ha) iz Raškog okruga i 64 uzorka
(32,00 ha) iz Pčinjskog okruga, odnosno ukupno 704 uzorka na ukupno
350,75 ha.
Sve površine prijavljene za proizvodnju semenskog krompira u
Raškom i Pčinjskom okrugu nisu bile zaražene ni jednom od do sada
utvrđenih cistolikih nematoda krompira. U Zlatiborskom okrugu parcela
1468 K.O. Stapari, veličine 1 ha bila je zaražena bledo-žutom
krompirovom nematodom Globodera pallida Stone, 1973. Na ovoj parceli
izvršen je pregled useva u drugom delu vegetacije i tom prilikom
utvrđena su aktivna žarišta G. pallida.
Inventarizacija krompirovih nematoda u usevima merkantilnog
krompira vršena je u Zlatiborskom okrugu, u regionu Tare pregledano je
14 parcela od kojih je 8 bilo zaraženo sa Globodera spp. U regionu
Dragačeva (Moravički okrug) pregledane su 43 parcele od kojih je jedna
(vlasnik Zečević Gradimir) zaražena krompirovim nematodama. U
području Gojne Gore pregledano je 13 parcela na kojima nije utvrđeno
prisustvo Globodera spp.
54. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA
PODRUČJU PONIKAVA 2005 - 6 GODINE
Radivojević Milan, Kuzmanović Marko, Grujić Nikola
Poljoprivredni fakultet, Beogradu
[email protected]
Krompirove cistolike nematode (KCN), Globodera rostochiensis i
G. Pallida, su karantinski štetni organizmi, odavno introdukovani u
Evropu iz Južne Amerike. Ove opasne štetočine krompira kod nas su tek
poslednjih godina predmet intenzivnijeg proučavanja. Jedan od prvih
88
nalaza ovih nematoda u Srbiji (Krnjaić i saradnici, 2000.) je upravo sa
područja Ponikava kod Užica.
U toku 2005. i 2006. godine 12 parcela ukupne površine oko 40
ha, u okruženju mesta prvobitnog nalaza, pregledano je na prisustvo
KCN. Zemljište je uzorkovano službenom metodologijom, sa 50-ak
zahvata zemlje po uzorku, lopaticom ili sondom u cik-cak prohodu, a sa 2
uzorka po hektaru. Prisustvo KCN karakterisano je: a) identitetom vrste
KCN (Granekov indeks 15 slučajno odabranih cista po parceli) i b)
gustinom populacije KCN u 200 ml zemljišta, kroz broj cista (ekstrakcija
Fenwikovom metodom), vitalnost cista (analiza sadržaja 15 slučajno
odabranih cista po parceli, direktnom disekcijom) i broj invazionih larvi iz
cista obračunat na 200 ml zemljišta.
Na 17.8 ha ili 43.4 % ispitanih površina nalazi su bili pozitivni, a
naročito na tri parcele u blizini ''Siminog spomenika''. Tu je brojnost cista
iznosila oko 150 - 200, sa pretežno srednjom i visokom vitalnošću, i sa
prosečno čak oko 20 000 invazionih larvi u cistama po 200 ml zemljišta.
Ove parcele su dugi niz godina pod ratarskom proizvodnjom i krompirom
na svake 2-3 godine, i trenutno su glavno aktivno žarište KCN na
ispitanom terenu. Na dve susedne parcele u ovom kompleksu, gde je i
mesto prvobitnog nalaza KCN pre 6 godina, a koje su otada zalivađene,
nađene su malobrojne i slabo vitalne ciste.
Na 22.2 ha ili 56.6 % ispitanih površina nalaz KCN je bio
negativan. Od toga, na 4 parcele (20.7 % površina) ciste uopšte nisu
nađene. Indikativno je da su u pitanju ledine razorane i prevedene u
ratarsku proizvodnju tek pre nekoliko godina. Na preostale tri parcele
nađene su samo prazne, nevitalne ciste. Na jednoj od njih, zvanoj
''Lubenac'', zalivađenoj od 1999. do 2006., bilo je malo i ovih praznih
cista. Na dve susedne parcele uz put u blizini zaseoka Bukvići, nađen je
visok broj, čak oko 400 cista u 200 ml zemljišta, ali potpuno praznih. Ove
dve parcele su bile zalivađene još 1998. godine, a potom delimično
ponovo privedene ratarstvu 2003. (parcela ''ispod groblja'') i 2006. godine
(deo parcele ''Janjičak'').
Ovakvi nalazi ukazuju a) da su KCN introdukovane na ove
parcele pre bar 15 – 20 godina, ako ne i dosta ranije, i b) da prevođenje
čak i visoko zaražene parcele pod livadu u toku 8 godina omogućava
efikasno iskorenjivanje KCN sa te parcele.
Na svim parcelama gde su nađene ciste utvrđena je samo vrsta
Globodera rostochiensis.
89
55. EFIKASNOST PIMETROZINA (CHESS 25 WG) U SUZBIJANJU
VAŠI NA POVRĆU
Perić Pantelija, Marčić Dejan, Prijović Mirjana,
Ogurlić Irena, Andrić Goran
[email protected]
Tokom 2005. godine na nekoliko lokaliteta u Srbiji ispitivana je
efikasnost pimetrozina (preparat Chess 25 WG) u suzbijanju Myzus
persicae na paprici, Brevicoryne brassicae na kupusu i Trialeurodes
vaporariorum na paradajzu. Ogledi su postavljeni prema standardnim
EPPO metodama, a efikasnost preparata Chess 25 WG upoređivana je
sa drugim preparatima, registrovanim za suzbijanje pomenutih štetnih
vrsta.
Primenjen u količinama 0,3 kg/ha i 0,6 kg/ha, preparat Chess 25
WG je ispoljio visoku efikasnost u suzbijanjju M. persicae na lokalitetima
Veliko Selo (97-100%) i Dobanovci (95-99%), dok je efikasnost
dimetoata (preparat Perfekthion) iznosila 72-84% odnosno 96-97%.
Efikasnost preparata Chess 25 WG (0,4 kg/ha i 0,6 kg/ha) u
suzbijanju B. brassicae takođe je bila visoka: 92-97% (lokalitet
Dobanovci) i 93-96% (lokalitet Slanci); efikasnost acetamiprida (preparat
Volley 20 SP) na ova dva lokaliteta iznosila je 95-97% odnosno 97-99%.
Efikasnost suzbijanja T. vaporariorum preparatom Chess 25 WG
(0,6 kg/ha) u stakleniku Gložan (86-90%) bila je nešto viša od efikasnosti
alfa-cipermetrina (preparat Fastac 10 EC, 80-85%) i dihlorvosa (preparat
Dihin, 80-84%). U stakleniku Šopić, preparat Chess 25 WG je ostvario
efikasnost od 79-82%, na nivou efikasnosti hlorpirifosa (preparat Actellic
50, 74-88%).
Naši rezultati su potvrdili očekivanu dobru efikasnost preparata
Chess 25 WG u suzbijanju vaši na povrću. S obzirom na nov, specifičan
mehanizam delovanja pimetrozina (ireverzibilna inhibicija ishrane) i
njegove povoljne ekotoksikološke osobine (selektivan za lisne i leptiraste
vaši, bezbedan za parazitoide i predatore), preparati na bazi pimetrozina
su dobar izbor u strategiji upravljanja rezistentnošću odnosno integralnim
programima zaštite povrća.
90
56. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG LIMACIDA LIMASAN® U
SUZBIJANJU PUŽEVA
Vukša Marina, Jokić Goran, Đedović Suzana
[email protected]
Puževi predstavljaju jednu od veoma važnih štetočina bilja u
ekonomskom pogledu. Posledjnih godina dolazi do znatnog povećanja
brojnosti, te se sve više pesticida koristi za njihovo suzbijanje. U
poslednje vreme, u zaštiti bilja se velika pažnja posvećuje integralnim
merama suzbijanja.
Pored ranije prisutnih vrsta (Deroceras agreste, Helix pomatia) u
poslednje 2 godine velike ekonomske štete, posebno povrtnjacima
pričinjava i novointrodukovana vrsta u Srbiji, veliki puž golać, Arion
lusitanicus Mabille.
Ogledi su obavljeni na lokalitetu Pločica (Banatski brestovac) u
privatnom rasadniku u zatvorenom (plastenici) i na otvorenom prostoru.
Brojnost puževa se kretala u intervalu od 6 -14/m2.
Za kontrolu puževa u našem radu smo, osim uobičajenih
preparata na bazi metiokarba (PUŽOMOR) i metaldehida (GARDENE),
primenili i ekološki povoljan preparat LIMASAN na bazi Fe pirifosfat
hidrata (0,4%) koji je biodegradabilan do Fe i fosfata prirodnih,
produkata konstituenata biljaka, zemljišnih mikroorganizama i životinja.
Kao kontrolni primenjivan je preparat ARION (0,4% Fe pirifosfat hidrata)
proizvod slovenačke firme UNICHEM. Preparati su postavljani po
standardnim metodama OEPP. Preparat LIMASAN je ispoljio izuzetnu
palatabilnost, a uginjavajne puževa je zabeleženo već i posle 24 sata,
tako da je posle tri dana efikasnost iznosila od 59 do 95% u poređenju sa
referentnim preparatom ARION (60 do 91%) i preparatima PUŽOMOR
(58 do 89%) i GARDENE (54 do 87%).
91
57. EFIKASNOST BIOLOŠKOG PREPARATA AQ-10 (Ampelomyces
quisqualis) U SUZBIJANJU PEPELNICE KRASTVCA
Mijatović Mirjana1, Minuto Andrea2, Ivić Milan3
1
Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka
2
Centre of Compentence for the Innovation in agro-environmental sector
(AGROINNOVA), University of Torino, Grugliasco - (Torino) – Italy
3
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
Uprava za zaštitu bilja, Beograd
[email protected]
Pepelnica, čiji su prouzrokovači (Erysiphe cichoracearum i
Sphaerotheca fuliginea) pripada u grupi ekonomski značajnih oboljenja
naročito krastavaca gajenog u zatvorenom prostoru. Kod nas se
najčešće javlja Erysiphe cichoracearum. U Hrvatskoj se pored Erysiphe
cichoracearum javlja i Sphaerotheca fuliginea.
Gajenje otpornih sorti i hibrida na ovog parazita prestavlja najbolje
rešenje. U nedostatku otpornih sorti i hibrida efikasnu zaštitu pružaju
fugicidi namenjeni suzbijanju parazita. U zemljama sa razvijenom
intezivnom povrtarskom proizvodnjom naročito u zaštićenom prostoru
zaštita biljaka od bolesti i štetočina u celosti ili delimično se obavlja
primenom bioloških preparata.
Cilj naših istraživanja je bio da se utvrdi efikasnost preparata AQ10 (Ampelomyces quisqualis) u suzbijanju pepelnice krastavca.
Ogled je postavljen tokom maja meseca 2006 godine u
plasteniku, Centru za povrtarstvo u Smed Palanci na sorti Pariski
kornišon u četiri ponavljanja. U radu je ispitana efikasnost preparata AQ10 (0,005 %) + ulje, AQ-10 (0,005 %) + Thiovit WG 80 (0,3 %) + ulje u
uslovima spontanih infekcija. Tretiranje biljaka obavljeno je preventivno.
Takođe, ispitana je efikasnos preparata AQ-10 (0,007%) koji je primenjen
nakon pojave simtoma pepelnice na biljkama krastavca. Kao standard
korišćen je preparat Rubigan (0,03 %) a kontrola su bile ne tretirane
biljke. Obavljeno je pet tretiranja. Prvo tretiranje obavljeno je 3 juna a
naredna na svakih sedam dana. Efikasnos ispitivanog preparada
ocenjena je desetog dana nakon zadnjeg tretiranja, slučajnim izborom
100 listova iz svakog ponavljanja. Intezitet oboljenja je izračunat po
formuli Towsend-Heuberger-a efikasnost po Abott-u a za obradu
podataka korišćena je analiza varijanse.
Pri intezitetu zaraze u kontroli 33,6 % preparata AQ-10 (0,005 %)
+ Thiovit WG 80 (0,3 %) + ulje ispoljijo je najbolju efikasnos koja je
iznosila 92,3 %.Takođe dobru efikasnos preparat AQ-10 ispoljijo je i u
tretmanu primenjen u koncentraciji (0,005 %) gde je efikasnos bila
91,4%. Efikasnost preparata Rubigan (0,03 %) iznosila je 93,2 %.
Preparat AQ-10 primenjen u koncentraciji (0,007 %) nakon pojave prvih
92
simtoma takođe je ispoljio zadovoljavajuću efikasnos 88,7 %, koja je
bila nešto slabija u odnosu na ovaj preparat primenjen preventivno.
Obzirom da ovaj preparat ispoljava visok stepen efikasnosti može se
preporučiti njegova primena u stakleničkoj proizvodnji krastavca.
58. EFIKASNOST SUZBIJANJA Xanthomonas campestris pv.
vesicatoria PROUZROKOVAČA BAKTERIOZNE PEGAVOSTI
PAPRIKE BAKARNIM PREPARATIMA
Milijašević Svetlana, Rekanović Emil, Todorović Biljana,
Tanović Brankica, Potočnik Ivana, Stepanović Miloš
[email protected]
Ispitivana je efikasnost bakarnih preparata: Fungohem SC (bakarhidroksid) 0,4% i 0,6%, Blauvit (bakar-hidroksid) 0,5%, Cuprozin 35 WP
(bakar-oksihlorid) 0.5% i Cuproxat (bakar-sulfat) 0.5%, u zaštiti paprike
od Xanthomonas campestris pv. vesicatoria. Poljski ogledi na sorti
paprike “župska rana“ izvedeni su tokom juna i jula 2006. godine na
lokalitetima Zemun i Smederevska Palanka, po potpunom slučajnom blok
sistemu u četiri ponavljanja. Preparati su primenjeni jednom, pre
veštačke inokulacije, prskanjem biljaka paprike u fenofazi BBCH 53 (treći
cvetni pupoljak), pomoću ručne prskalice "Solo 425" sa punim konusnim
mlazom uz utrošak tečnosti od 400 l/ha. Kao negativna kontrola biljke
paprike tretirane su običnom vodom pre inokulacije. Za veštačku
inokulaciju je korišćena bakterijska suspenzija koncentracije 108 ćel/ml
pripremljena suspendovanjem kulture bakterije X. c. pv.vesicatoria stare
48 h. Biljke paprike inokulisane su prskanjem suspenzijom bakterije
pomoću ručne prskalice dva časa posle primene preparata. Intenzitet
oboljenja ocenjen je 15 dana posle tretiranja prema Towsend Heubergerovoj skali. Efikasnost baktericida izračunata je prema Abbott-ovoj formuli,
a značajnost razlika između tretmana utvrđena je lsd-testom. Najveću
efikasnost u zaštiti paprike od prouzrokovača bakteriozne pegavosti
(87,5% - 92,2%) ispoljio je preparat Fungohem SC primenjen u višoj
koncentraciji. Efikasnost ovog preparata, primenjenog u nižoj
koncentraciji bila je od 79,2% do 82,8%. Efikasnost preparata Blauvit,
Cuprozin 35 WP i Cuproxat, takođe je bila zadovoljavajuća. Na lokalitetu
Smederevska Palanka ovi preparati su ispoljili efikasnost od 87.5%,
85.9% i 89.1%, a na lokalitetu Zemun 87,5%, 83,3% i 85,4%.
93
59. Puccinia arenariae PROUZROKOVAČ RĐE KARANFILA
Bulajić Aleksandra1, Đekić Ivana2, Dukić Nataša1,
Duduk Bojan3, Krstić Branka1
1
2
3
Puccinia arenariae (Schum) Wint je, kao prouzrokovač rđe
karanfila, veoma štetna na mnogim vrstama roda Dianthus. U okviru
ovog široko rasprostranjenog roda ukrasnih biljaka, D. barbatus, poznat i
kao turski karanfil, gaji se kao dvogodišnja biljka i ima višestruku
namenu, od gajenja u lejama do rezanog cveća. Ova vrsta se opisuje
kao veoma osetljiva na rđu. Prisustvo P. arenariae u našoj zemlji,
zabeleženo je pre više od 45 godina i od tada nije bilo nikakvih
saopštenja o pojavi ove veoma štetne bolesti karanfila. Kako se radi o
obligatnom patogenu, pretpostavlja se da je u prethodnom periodu
izvršena njegova uspešna eradikacija.
Tokom proleća 2006. godine, u Vinči, okolina Beograda,
ustanovljena je intenzivna hlorotična pegavost i sušenje listova D.
barbatus, koji su ukazivali na pojavu rđe. Simptomi su se videli u vidu
krupnih hlorotičnih pega na licu lista, u okviru kojih su, sa naličja, bile
uočljive sivkaste, a potom bordo smedje teleutopustule. Pojava pustula
zableležena je i na cvetnom stablu i čašičnim listićima. Napadnute biljke
su potpuno gubile tržišnu vrednost.
Kako se radi o obligatnom patogenu, identifikacija je obavljena na
osnovu proučavanja morfoloških osobina gljive direktno sa biljke
domaćina i provere patogenosti. Mada u literaturi postoje različiti navodi
o reproduktivnim organima koje ova vrsta proizvodi, proučavani izolat P.
arenariae formirao je samo dvoćelijske teleutospore, izgleda
karakterističnog za rod Puccinia, što je u saglasnosti sa većinom navoda
drugih autora. Teleutospore su se formirale u gomilicama, na dugoj dršci,
dvoćelijske su i svetlo smedje boje. Dimenzije teleutospora su 35-60 x
10-20µm, u proseku 48,4 x 15,9µm. Dužina drške se kretala od 45150µm, u proseku 77,6µm. Veštačke zaraze D. barbatus, obavljene
nanošenjem suspenzije teleutospora (koncentracije oko 103 spora/ml), u
uslovima staklenika, dovodile su do pojave simptoma na inokulisanim
biljkama posle perioda inkubacije od 15-20 dana. Svi dobijeni rezultati u
potpunoj su saglasnosti sa literaturnim navodima za vrstu P. arenariae.
Obavljena istraživanja ukazala su na ponovnu pojavu Puccinia
arenariae na D. barbatus, u Vinči, u okolini Beograda. Zbog izuzetne
štetnosti ove fitopatogene gljive, neophodno je preduzeti odgovarajuće
fitosanitarne mere, u cilju sprečavanja daljeg širenja u nova područja
gajenja karanfila u našoj zemlji.
94
60. Alternaria dianthi PROUZROKOVAČ PEGAVOSTI
I SUŠENJA KARANFILA
Bulajić Aleksandra1, Đekić Ivana2, Dukić Nataša1,
Duduk Bojan3, Krstić Branka1
1
2
3
Alternaria dianthi Stevens and Hall veoma agresivna gljiva
prouzrokovač je pegavosti i sušenja listova i celih biljaka fam.
Cariophyllaceae. Naročitu osetljivost ispoljavaju sorte karanfila Dianthus
caryophyllus. Karanfil pripada grupi ekonomski najznačajnijih ukrasnih
biljaka i gaji se kao baštensko i rezano cveće, kako na otvorenom, tako i
u zaštićenom prostoru. Tokom jeseni 2005. godine, u okolini Banatskog
Novog Sela, proizvodnja D. caryophyllus u zaštićenom prostoru, bila je
ugrožena usled pojave veoma intenzivnih simptoma, horotičnih i potom
nekrotičnih pega, na listovima, stablu, pupoljcima, čašičnim i kruničnim
listićima. Usled pojave pega, brzo je dolazilo do sušenja i propadanja
napadnutih biljnih organa, a potom i celih biljaka.
Iz biljaka sa simptomima, izvršena je izolacija prouzrokovača
primenom standardnih fitopatoloških metoda i potvrdjena je patogenost
dobijenih izolata. Identifikacija je obavljena na osnovu makroskopskih i
mikroskopskih morfoloških osobina, proučene su neke odgajivačke i
ekološke osobine i ispitivana je osetljivost pojedinih organa karanfila na
veštačke inokulacije dobijenim izolatom. Veštačke inokulacije su
obavljene na listu, stablu, pupoljku i cvetu karanfila, tako što je biljni
organ povredjivan ubodom i na to mesto nanošena je kap supenzije
konidija (103 spora/ml). Ovako inokulisani organi su inkubirani na sobnoj
temperaturi u vlažnoj komori, a pojava simptoma osmatrana je
svakodnevno.
Ispitivani izolat je ispoljio osobine koje odgovaraju literaturnim
navodima za vrstu A. dianthi. Izolat je na PDA formirao svetlo sivu,
somotastu koloniju, sa bujnom vazdušnom micelijom, sa prosečnim
dnevnim porastom od 0,8mm. U kulturi kao i na napadnutim biljnim
organima, gljiva formira uglavnom pojedinačne, svetlo smeđe
diktiosporne konidije veličine 12,5-27,5 x 5,0-10,0µm, u proseku 20,52 x
6,79µm. Broj septi kao i dužina kljuna su jako varirali, kako se i u literaturi
navodi za ovu vrstu. Ispitivani izolat ispoljio je najbrži porast na podlozi
CPA (carrot piece agar), na 28oC i pri smeni dana i noći. Svi ispitivani
organi karanfila ispoljili su izrazitu osetljivost. Prve nekroze uočene su
već nakon tri dana, bile veoma izražene nakon četiri, a sedam dana od
inokulacije, gljiva je zahvatala ceo biljni organ koji je potpuno propadao.
95
Tokom 2005. godine zabeležena je intenzivna pojava Alternaria
dianthi na karanfilu u našoj zemlji. Kako je karanfil veoma značajna
ukrasna biljka, a o pojavi ove gljive nema literaturnih podataka preko 30
godina, izvršena je identifikacija prouzrokovača i ispitana je osetljivost
pojedinih organa karanfila. U ovim ispitivanjima, A. dianthi je ispoljila
izraženu agresivnost i patogenost, zbog čega je potrebno posvetiti
posebnu pažnju suzbijanju ovog značajnog patogena koji može da ugrozi
proizvodnju karanfila u našoj zemlji.
61. UTVRĐIVANJE KARAKTERISTIKA Botrytis elliptica
I B. cinerea ZA NJIHOVO RAZLIKOVANJE
Bulajić Aleksandra1, Dukić Nataša1, Đekić Ivana2,
Duduk Bojan3, Vico Ivana1, Krstić Branka1
1
2
3
Gajeni ljiljani (Lilium spp., fam. Liliaceae) predstavljaju jednu od
ekonomski najznačajnijih grupacija ukrasnih biljaka. Ograničavajući
faktor u proizvodnji ovih biljaka predstavljaju dve gljive iz roda Botrytis, B.
elliptica i B. cinerea koje redovno izazivaju ekonomski značajne gubitke,
prouzrokujući oboljenje poznato kao vatra ljiljana. Prisustvo ove dve vrste
u našoj zemlji prvi put je ustanovljeno 2005. godine u pošiljkama ljiljana
iz uvoza. Simptomi koje ove dve gljive izazivaju na ljiljanu, u vidu
nekrotičnih pega na listovima, koje se brzo šire i dovode do sušenja
listova, ponekad i celih biljaka, vrlo su slični. Cilj ovog rada bio je da se
uporednim proučavanjem ustanovi koje karakteristike su najpogodnije za
razlikovanje B. elliptica i B. cinerea na ljiljanu.
Za ispitivanja su odabrana dva izolata B. elliptica i jedan B.
cinerea, poreklom sa ljiljana koji su prethodno determinisani na osnovu
morfoloških osobina, provere patogenosti i uporedjivanja sa literaturnim
podacima. Uporedno proučavanje obuhvatilo je makroskopske i
mikroskopske morfološke osobine, neke odgajivačke i ekološke, kao i
proučavanje kruga domaćina inokulacijama lista, stabla i cveta ljiljana,
kao i listova biljaka iz 13 rodova ukrasnih biljaka i vinove loze.
Obe ispitivane vrste formiraju crne sklerocije karakterističnog
izgleda kao i jednoćelijske okruglaste konidije u glavicama, koje je, mada
su morfološki slične, moguće razlikovati na osnovu prosečnih dimenzija.
Konidije dva izolata B. elliptica ispoljila su neznatne razlike u veličini (u
proseku 31,55 x 20,42µm, odnosno 27,28 x 17,80µm), ali su bile znatno
krupnije od konidija B. cinerea (11,95 x 8,55µm). Ove dve vrste nisu se
mogle razlikovati na osnovu izgleda i brzine porasta kolonija na svih pet
96
hranljivih podloga uključenih u ispitivanja (PDA, MA, WA, V8A i CPA,
carrot piece agar). Na PDA, sva tri izolata formiraju beličastu, srednje
bujnu koloniju sličnog izgleda, ali dok B. cinerea, na ovoj podlozi, obilno
sporuliše i posle 10-tak dana formira crne sklerocije, oba izolata B.
elliptica ne sporulišu niti formiraju sklerocije. Izolati B. elliptica su
sporulisali i formirali sklerocije isključivo na V8A, za razliku od vrste B.
cinerea koja redovno sporuliše i formira sklerocije na svim podlogama
izuzev V8A, na kojoj samo formira sklerocije. Ispitivanje kruga domaćina
ukazalo je na visoku specijalizaciju i agresivnost B. elliptica na ljiljanu. Na
inokulisanim biljnim organima simptomi su bili posle tri dana. B. cinerea
izazvala je blage simptome na ljiljanu tek posle 8 dana, ali je ispoljila širi
krug domaćina, zaražavajući vinovu lozu i rodove Rhododendron,
Impatiens, Pelargonium, Rosa, Begonia, Chrysanthemum i Saintpaulia.
Sprovedena ispitivanja su pokazala da je ove dve gljive
najpogodnije razlikovati na osnovu veličine konidija, kao i na osnovu
razlike u sposobnosti da sporulišu i formiraju sklerocije u različitim
uslovima. Veoma značajna razlika izmedju ove dve vrste jeste i različit
krug domaćina, koji svakako utiče na odabir mera kontrole koje treba
primeniti u slučaju pojave vatre ljiljana.
62. Pectobacterium carotovorum subsp. Carotovorum
PATOGEN KALE U SRBIJI
[email protected]
Proizvodnja cveća i ukrasnih biljaka dobija sve veći značaj
poslednjih godina u nas. Širenje proizvodnje doprinosi i češćoj pojavi
problema, kao što su bolesti biljaka koje pri povoljnim uslovima mogu
izazvati značajnu materijalnu štetu. Zastupljenost navedene proizvodnje
imala je uticaj na intenzitet proučavanja potencijalnih prouzrokovača
bolesti. Bakterioze cveća i ukrasnih biljaka nisu bile čest predmet
istraživanja domaćih fitobakteriologa. Jedna od skorije uočenih
bakterioza je trulež biljaka kale (Zantedeschia aethiopica), gajenih u
Crnoj Gori, prouzrokovana bakterijom Pectobacterium sp. Sličana pojava
zabeležena je po prvi put 2006. godine u Srbiji.
Na nadzemnim delovima obolelih biljaka uočena je vlažna trulež
lisnog rukavca i lisnih drški, počev od osnove stabla ka gornjim delovima.
Zahvaćeno tkivo se razmekšava, lisna drška gubi čvrstoću i poleže. Na
liskama se uočava žutilo po ivici lista i između nerava. Veoma brzo dolazi
do potpune dezorganizacije lista pri čemu se oboleli deo pretvara u
bezobličnu kašastu masu zelenomrke boje. U odmakloj fazi razvoja
97
bolesti, svi nadzemni delovi biljke bivaju zahvaćeni promenama i izumiru.
Nakon toga, postaju uočljive promene i na podzemnim delovima obolelih
biljaka. Trulež zahvata vegetativne izdanke, bočne žile i koren, počev od
površinskog sloja tkiva ka centralnom delu korena. Pri povoljnoj
temperaturi i vlažnosti zemljišta, veoma brzo dolazi do potpune
razgradnje podzemnih delova, ostavljajući prostor u zemljištu, delimično
ispunjen kašastom masom mrke boje. Ubrani cvetovi, poreklom iz
obolelih biljaka, bivaju takođe zaraženi, čime je značajno skraćen period
čuvanja.
Izolacija bakterija je izvršena iz nadzemnih i podzemnih organa
obolelih biljaka, maceracijom fragmenta uzetog na prelazu zdravog u
obolelo tkivo i razmazom macerata bakteriološkom petljom po podlozi od
hranljivog agara u Petri kutijama. Kutije sa zasejanom podlogom su
postavljene u termostat pri 27oC. Posle 48h razvoja, odabrane su
pojedinačne kolonije i bakteriološkom petljom presejane na novu podlogu
radi dobijanja čistih kultura. U cilju identifikacije izolovanih sojeva,
proučena je patogenost i biohemijsko-fiziološke karakteristike bakterije
primenom standardnih i diferencijalnih testova.
Rezultati proučavanja ukazuju da se radi o bakterioznoj prirodi
oboljenja. Testom patogenosti reprodukovani su simptomi prirodne
infekcije. Sojevi bakterije (Ka 1 – 15), izolovani iz obolelih biljaka kale,
poreklom iz dva lokaliteta, poseduju zajedničke patogene i biohemijskofiziološke karakteristike. Svi proučavani sojevi ispoljili su izraženu
pektolitičku aktivnost prouzrokujući vlažnu trulež fragmenata lisne drške
kale, kriški krompira i lista aloje, a prouzrokuju i hipersenzitivnu reakciju
duvana. Proučavanjem bakterioloških karakteristika utvrđeno je da
opisane promene na biljkama kale prouzrokuju Gram-negativni,
nefluorescentni, oksidaza-negativni, katalaza-pozitivni i fakultativnoanaerobni sojevi bakterije koja prema navedenim karakteristikama
pripada rodu Pectobacterium. Proučavani sojevi se razvijaju pri 37oC i u
prisustvu 5% NaCl, razlažu laktozu i trehalozu ali ne i indol i ne stvaraju
lecitinazu. Navedeni rezultati, kao i karakterističan razvoj na Loganovoj
diferencijalnoj podlozi ukazuju da je vlažnu trulež korena i prizmenog
dela biljaka kale prouzrokovala bakterija Pectobacterium carotovorum
subsp. carotovorum.
98
63. REAKCIJE GENOTIPOVA JABUKE PREMA
Venturia inaequalis TOKOM 2006. GODINE U USLOVIMA
REDUKOVANE HEMIJSKE ZAŠTITE
Balaž Jelica, Ognjanov Vladislav, Keserović Zoran,
Šljuka Aleksandra
[email protected]
Godina 2006. je bila izrazito kišovita i povoljna za razvoj Venturia
inaequalis na jabuci. Rezultat toga su bile rane i jake infekcije i intenzivno
širenje crne pegavosti na jabuci tokom vegetacije.
U takvim uslovima, za uspešnu zaštitu od V. inaequalis izvođeno
je uglavnom znatno više od uobičajenog broja tretmana, ali i pored toga
uspeh zaštite često nije bio adekvatan. Sve ovo ukazuje na neophodnost
unapređenja hemijske zaštite (korišćenje kompjuterskih programa
prognoze, antirezistentna strategija i dr.), ali i značajnije korišćenje drugih
mera zaštite u skladu sa konceptom integralnih mera zaštite (IPM –
Integrated Pest Management).
Jedna od mera zaštite koja bi mogla značajno doprineti smanjenju
broja hemijskih tretmana u suzbijanju V. inaequalis na jabuci, svakako je
uvođenje u proizvodnju otpornijih genotipova prema ovom parazitu. Na
ovom problemu se radi već duži niz godina u Departmanu za voćarstvo i
vinogradarstvo i Departmanu za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu. U tom cilju Departman za voćarstvo i vinogradarstvo je
tokom poslednje dve decenije formirao bogate kolekcione zasade koji
potiču iz svih delova sveta, uključujući i velik broj autohtonih sorti sa
područja teritorije bivše Jugoslavije.
U 2006. godini ispitivana je osetljivost raznovrsnog genetskog
materijala jabuke prema V. inaequalis u dva lokaliteta (Kać, Rimski
Šančevi), pri uslovima redukovane hemijske zaštite. Ocena osetljivosti
listova jabuke je izvršena prema Descriptor List for Apple (1982), uz
korekciju za kategorije stepena osetljivosti. Ogledi su ocenjeni tri puta
tokom vegetacije.
Rezultati su sledeći:
- Kolekcioni zasad Kać (I ogled); imuni: Rebella, Krupnoplodni oprašivač,
Slavonska srčika, Gold orange, Renora, Co-op 33, Co-op 34, Co-op 36,
Co-op 37, Gold rush, Remo, Enterprise, Reka, Reanda, Baujade,
Remura, Relinda, Topas, Rewena, Regina; srednje otporni: Orahovača;
srednje osetljivi: Golden suprime, Jonagold vilmuta; vrlo osetljivi: Golden
delicious klon Rainders, Pink lady.
- Kolekcioni zasad Kać (II ogled); srednje otporni: Pinova; srednje
osetljivi: Induna; osetljivi: Obojeni elstar, Super melred.
99
- Kolekcioni zasad Rimski Šančevi; srednje osetljivi: Elstar; osetljivi: Red
chief, Hapke, Granny Smith, Jonagored; vrlo osetljivi: Idared, Golden
delicious klon B, Golden delicious klon Rainders.
Rezultati dobijeni u 2006. godini ukazuju na različitu osetljivost
genetskog materijala jabuke (procenjenog na osnovu reakcije lista)
gajenog u našim uslovima. Među brojnim genotipovima mogu se izdvojiti
sorte ili hibridi koji ispoljavaju zadovoljavajući stepen genetičke otpornosti
na listu prema V. inaequalis. Ovi genotipovi bi se mogli preporučiti
proizvođačima ili selekcionerima kao pogodan sortiment za gajenje u
uslovima redukovane hemijske zaštite.
64. MONITORING ŠTETNIH INSEKATA NA SORTAMA I HIBRIDIMA
JABUKE OTPORNIM PREMA POUZROKOVAČU ČAĐAVE
KRASTAVOSTI Venturia inaequalis (Cke.) Wint.
Thalji Ragheb, Ognjanov Vladislav
Poljoprivredni fakultet , Novi Sad
[email protected]
Od primene totalnih hemijskih mera zaštite protiv bolesti
ištetočina u zasadima jabuke, pa do primene opštih principa održive,
odnosno organske proizvodnje u poljoprivredi, trebalo je proći više
decenija. Međutim, tokom razvoja različitih sistema zaštita jabuke, uvek
je ukazivano na neophodnost upotrebe alternativnih metoda, odnosno
gajenje otpornih i/ili tolerantnih sorata prema prouzrokovačima bolesti i
štetočinama. Uporedo sa razvojem i lansiranjem različitih sistema zaštite
tokom prošlog veka, započet je i rad na više oplemenjivačkih programa,
radi stvaranja sorti jabuke otpornih na parazite u različitim delovima
sveta. Najpoznatiji programi su Co-op selekcije u SAD, re-selekcije u
Nemačkoj, kao i oplemenjivački programi u nekoliko zapadno-evropskih
zemalja, kao što je Italija, Francuska, Češka i dr. Kada je reč o našoj
zemlji, ne smemo zaboraviti otporne selekcije jabuke stvorene na
Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Naime, u Departmanu za
voćarstvo i vinogradarstvo, odgajen je veliki broj hibridnih populacija. Kao
početni materijal, korišćene su vodeće standardne sorte kao donori
kvaliteta i introdukovane i autohtone sorte kao donori otpornosti.
Najatraktivniji stvoreni hibridi su: NS 25/119; NS 25/183 ; Ns 25/140 i dr.
U svim oplemenjivačkim programima jabuke, glavni cilj je objedinjavanje
visokog kvaliteta ploda i otpornost na parazite i štetočine.Takve sorte i
hibridi su zastupljeni u bogatoj kolekciji Departmana za voćarstvo i
vinogradarstvo u Novom Sadu.
Tokom 2006. godine u okviru preduzetih aktivnosti u realizaciji
zadataka iz tehnološkog projekta TR-6947, izabrano je nekoliko sorata i
100
hibrida iz oplemenjivačkog programa re-selekcije (Rebella; Renora;
Relinda i Remura) i iz Co-op selekcije (Enterprise; Gold Rush i Co-op
33). Odabrane sorte i hibridi, bili su zastupljeni u dovoljnom broju stabala
sa više roda, radi ocenjivanja plodova na napad štetročina prilikom
berbe. Monitoring pojave štetnih insekata na odabranim sortama je
izvršen u dvonedeljnim intervalima u periodu od aprila do septembra
meseca. Na osnovu vizuelnog pregleda, kao i uzimanja uzoraka listova,
utvrđen je stepen napada sekundarnih vrsta štetočina ( smotavci
populjaka i listova; lisne vaši i eriofidne grinje), naročito u prvom delu
vegetacije.Visinu populacije Tetranychidae, određivali smo na osnovu
pregleda 25 listova iz svake sorte, tokom cele sezone. Pojava jabukinog
smotavaca praćena je na feromonskoj klopki tipa Csalomon.
Zbog loših vremenskih uslova koji su vladali tokom 2006. godine,
došlo je do poremećaja u pojavi i letu leptira jabukinog smotavca, te su
korektivni tretmani bili neophodni. Za tu svrhu, izabrana su dva ekološki
prihvatljiva insekticida Avaunt 15-SC
i Zolone Liquide. Ova dva
preparata dali su veoma dobre rezultate u suzbijanju prve i druge
generacije jabukinog smotavca, kao i suzbijanju mladih gusenica
smotavaca pupoljaka i listova i gusenice smotavaca pokožice plodova.
Korišćeni preparati nisu imali negativnih efekata na vrstu Amblyseius
andersoni najzastupljenjiu vrstu predatora na jabuci tokom sezone. U
radu će biti prikazana i dinamika leta leptira jabukinog smotavca u
klimatskim uslovima okoline Novog Sada.
65. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU Monilinia laxa
NA ŠLJIVI U TOPLICI
Perić Sanja1, Gudžić Slaviša2, Stojičić Iva3, Perić Radoje1
1
Viša poljoprivredno-prehrambena škola u Prokuplju
2
3
Okružni zatvor, Prokuplje
sanjaperić@ptt.yu
Šljiva (Prunus sp.) je najzastupljenija voćna vrsta u Toplici i u
Srbiji i ima najveći privredni značaj. Fitopatogena gljiva Monilinia laxa f.
pruni Aderh. et Ruhl., prouzrokovač sušenja cvetova, grančica i truleži
plodova je redovna pojava u Toplici. U godinama izuzetno povoljnim za
parazita, duži kišni period u vreme cvetanja, prinos može biti umanjen i
za 90%, na šljivama koje nisu tretirani. Sve ovo nas je podstaklo da u
program naših istraživanja uključimo proučavanje suzbijanja M. laxa.
Ispitivanja efikasnosti fungicida u suzbijanju gljive M. laxa na šljivi
u Toplici obavljena su tokom 2005. i 2006. godine u lokalitetu Blace.
Starost zasada je 10 godina, sorta stenlej. Ogled je postavljen po blok
101
sistemu u četiri ponavljanja, svako ponavljanje sa po tri stabla. Aplikacija
fungicida vršena je leđnom prskalicom uz utrošak tečnosti 1000l/ha.
U ogledu je 2005. godine ispitivana efikasnost sledećih fungicida:
tiofanat-metil (Topsin 70 WGR - 0,07%)+vinklozolin (Ronilan - 0,15%),
bakar hidroksid (Blauvit WP 500 - 0,75%), tebukonazol (Folicur 250 EW 0,1%), benomil (Benfungin-0,1%)+prosmidon (Sumilex 50 FL - 0,15%), a
u 2006. godini ispitivana je fabrička kombinacija vinklozolin +
karbendazim (Konker SC - 0,15%), triforin (Saprol EC - 0,125%),
ciprodinil (Chorus 75 WG - 0,02%) i karbendazim + iprodion (Kubik 0,25%). U obe godine ispitivanja vršena su po dva tretiranja, prvo u
početnoj fenofazi ‚‚bele kokice‚‚ 26.03.2005. i 18.03.2006. godine. Drugo
prskanje obavljeno je u početku cvetanja 11.04.2005. i 03.04.2006.
godine. Ocena efikasnosti izvršena je na osnovu brojanja zaraženih sasušenih cvetova šljive, 05.05.2005., odnosno 25.04.2006. godine. Na
osnovu ovih podataka izračunat je intezitet zaraze, a procenat efikasnosti
obračunat je po formuli A b o t t-a.
Intezitet pojave monilioze na šljivi u 2005. bio je iznad
višegodišnjeg proseka (18,63%), dok je u 2006. godini procenat
sasušenih cvetova bio pet puta veći (91,05%) na kontrolnim stablima.
Najveća efikasnost 92,69% postignuta je sa kombinacijom
Benfungin-0,1%+Sumilex 50 FL-0,15%, u 2005., a u 2006. godini
najveću efikasnost od 91,03% ispoljio je preparat Kubik 0,25%. Na
drugom mestu u 2005. po efikasnosti od 90,98% je preparat Folicur 250
EW-0,1%, a u 2006. godini Konker SC-0,15%, koji je ispoljio efikasnost
od 87,55%. Na trećem mestu je kombinacija Topsin 70 WGR0,07%+Ronilan-0,15%, (90,65%) u 2005., a u 2006. godini preparat
Saprol EC-0,125% (82,99%). Najnižu efikasnost zabeležili smo u 2005.
godini 80,40%, preparat Blauwit WP 500-0,75%, dok u 2006. godini
najnižu efikasnost 82,58% ispoljio je preparat Chorus 75WG-0,02%.
66. TOLERANTNOST NEKIH NOVIH DOMAĆIH BELIH VINSKIH
SORTI VINOVE LOZE PREMA PEPELNICI
Balaž Jelica, Korać Nada, Korać Milena
[email protected]
U našim uslovima pepelnica (Uncinula necator) prouzrokuje
velike ekonomske štete na vinovoj lozi. Pojava i intenzitet zavisi od
osetljivosti sortimenta i primenjene agrotehnike.
S obzirom na štete koje prouzrokuje, za uspešnu proizvodnju
grožđa neophodno je sprovođenje redovne hemijske zaštite, što može
102
imati negativne posledica kako na zdravlje ljudi, tako i na zagađenje
životne sredine.
Cilj ovog rada je bio da se ispita tolerantnost novih, belih vinskih
sorti prema pepelnici, koje bi se mogle preporučiti za gajenje u uslovima
redukovane hemijske zaštite.
Ispitivanja su vršena na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima,
Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu, na parceli (tzv. „ekološka parcela“) gde se već duži niz
godina ne izvodi hemijska zaštita za suzbijanje bolesti mikozne prirode.
Na ovoj parceli su zastupljene domaće, bele vinske sorte Petka,
Rubinka, Bačka i Panonija. Kao kontrola, uključena je standardna sorta
Rizling italijanski, poznata po visokom stepenu osetljivosti prema
pepelnici.
Nasledna osnova ovih novih sorti je vrlo kompleksna. U cilju
povećanja otpornosti na bolesti mikozne prirode, vršena su ukrštanja
sorti sa najboljim hibridima visoke otpornosti prema Plasmopara viticola i
U.necator (P. Cindrić, Nada Korać, V. Kovač, Mira Medić).
Ocena intenziteta zaraze na listovima je izvršena nekoliko puta
tokom vegetacije, a na grozdovima pred početak zrenja. Intenzitet zaraze
na listovima i grozdovima je određen prema Descriptors for Grape
(IBPGR Secretariat, 1983) i skali od 1-9.
Dobijeni rezultati pokazuju da nove bele vinske sorte ispoljavaju
određen stepen tolerantnosti u odnosu na Rizling italijanski. Primarne
infekcije („beli lastari“) su konstatovane samo kod sorte Rizling Italijanski
i to već tokom maja. Pri oceni izvedenoj tokom jula, intenzitet zaraze
listova na ovoj sorti je bio oko 25%, a grozdova oko 50%. U to vreme kod
sorti Panonija, Bačka i Rubinka, simptomi su se tek počeli javljati na
listovima i grozdovima sa niskim intenzitetom zaraze (od 1-5%). Kod
sorte Petka u tom periodu simptomi nisu ni zapaženi. Tokom vegetacije
pepelnica se na listovima širila kod svih sorti (najmanje kod sorte Petka),
ali je micelijska navlaka bila slabo razvijena i teže uočljiva. Kod sorte
Rizling Italijanski micelija je bila dobro razvijena i obolelo lišće u manjoj ili
većoj meri deformisano.
Pri oceni grozdova izvršenoj pred početak zrenja, najniži
intenzitet zaraze je bio kod sorte Petka, zatim slede sorte Bačka,
Panonija i Rubinka, dok je najjača zaraza bila kod sorte Rizling italijanski.
Dalje praćenje zdravstvenog stanja vinove loze ukazuje na isti trend
razvoja bolesti.
Dobijeni rezultati ukazuju da nove bele vinske sorte vinove loze
(Petka, Panonija, Bačka i Rubinka) ispoljavaju određen stepen
tolerantnosti (pre svega Petka) prema U.necator, te bi se mogle
preporučiti za gajenje u uslovima redukovane hemijske zaštite.
103
67. POJAVA Botryosphaeria sp., KAO MOGUĆEG
PROUZROKOVAČA RAKA I IZUMIRANJA ČOKOTA VINOVE LOZE
U NEKIM VINOGORJIMA SRBIJE
Gajić Sanja1, Delibašić Goran2, Vasić Tanja3, Aćimović Srđan4
1
Trayal Korporacija, Kruševac
2
3
Institut za krmno bilje, Kruševac
4
AD "PINKI"-Sremska Mitrovica
Poslednjih godina u svetu (Severna i Južna Amerika, Australija,
Egipat, Indija, Francuska, Italija, Portugal) se sve veća pažnja posvećuje
proučavanju gljiva iz roda Botryosphaeria, koje su izolovane iz vinove
loze na kojoj su konstatovane tumoralne promene i izumiranje. Uočeni
simptomi u vinogradu se ispoljavaju na lastarima (izbeljivanje), deblu
(kljunasti rak) i pupoljcima (nekroza), a često podsećaju na simptome
ekskorioze (prouzrokovač Phomopsis viticola) i eutipoze (prouzrokovač
Eutypa lata). Najčešće identifikovane vrste roda Botryosphaeria bile su:
Botryosphaeria obtusa, B.parva, B.stevensii, B.dothidea, B.rhodina i
B.lutra, a izolovane su iz čokota koji su ispoljili 5 različitih tipova
simptoma, zajedno nazvanih sindrom propadanja vinove loze.
Pregledi vinograda i sakupljanje uzoraka debla vinove loze sa
ispoljenim karakterističnim simptomima bolesti (sušenje i izumiranje
čokota, sa jasno uočljivom "V" nekrozom na poprečnom preseku) vršeno
je tokom četvorogodišnjeg perioda (2003 – 2006) u četiri lokaliteta:
Kruševac, Aleksandrovac, Ćuprija i Ražanj. U uslovima laboratorije,
standardnim mikološkim postupcima izvršena je izolacija, iz fragmenata
nekrotiranog drveta, sa prelaza zdravog u obolelo tkivo, čime je dobijen
veći broj izolata. Nakon prečišćavanja i dobijanja čistih kultura, ispitivane
su morfološke osobine izolovane gljive odgajene na KDA podlozi. Praćen
je izgled kolonije, prisustvo organa za razmnožavanje, kao i njihov oblik i
veličina, nakon čega je ustanovljeno da se radi o jednoj od gore
pomenutih patogenih gljiva iz roda Botryosphaeria, a najverovatnije o
gljivi Botryosphaeria obtusa*. Provera patogenosti dobijenih izolata i
njihova identifikacija je u toku, tako da će podaci o ovim ispitivanjima biti
naknadno saopšteni.
Izolati gljive Botryosphaeria sp. na podlozi krompir-dekstrozni
agar (KDA) i na temperaturi od 25 °C formiraju homogenu pamučastu
miceliju, sa centrom tamnosive boje, koja po zonama, ka ivici Petri kutije,
prelazi u mišije sivu boju. Naličije kolonije je tamno braon do tamnosive,
gotovo crne boje. Na KDA gljiva formira anamorfni stadijum. Konidije su
u početku hijalinske, kasnije zagasito obojene, pretežno jednoćelijske i
cilindrične, sa glatkim, zadebljalim zidovima i zaobljene na krajeva,
veličine 24,0-27,3X10,1-13,0 µm.
104
*Determinaciju gljive (do nivoa roda) potvrdili su Prof. dr Laura
Mugnai, Univerzitet u Firenci, Poljoprivredni fakultet, Italija i i Prof. dr
Pascal Lecomte, UMR-INRA - Centar za istraživanja, Bordo, Francuska,
a u personalnim komunikacijama, ceneći rezultate morfoloških osobina
dobijenih izolata, smatraju da je najverovatnije reč o fitopatogenoj gljivi
Botryosphaeria obtusa.
68. SORTE VINOVE LOZE DOMAĆINI FLAVESCENCE DORÉE
FITOPLAZME U SRBIJI
Kuzmanović Slobodan1, Ivanović Žarko1, Starović Mira1,
Živković Svetlana1, Jošić Dragana2
1
2
Institut za zemlijište, Beograd
[email protected]
Intenzivno širenje fitoplazmozа na vinovoj lozi u Srbiji prethodne
decenije, podstaklo je brojna istraživanja u ovoj oblasti kod nas. Do sada
su objavljeni podaci o prisustvu fitoplazmi u Srbiji iz grupa Elm yellows,
podgrupa 16SrV-C, stolbur, podgrupa 16SrXII-A (Duduk i saradnici,
2003, Kuzmanović i saradnici, 2004) i Apple proliferation, podgrupa
16SrX-B (Duduk i saradnici, 2004) na vinovoj lozi.
Uzorkovano je lišće, sa 102 čokota sorti plovdina, prokupac,
smederevka, rajnski rizling, italijanski rizling, frankovka, župski bojadiser i
crni burgundac u Župskm vinogorju, plovdina, frankovka i šardone u
Niškom vinogorju i šardone, frankovka i župljanka i Vršačkom vinogorju,
čiji simptomi su ukazivali na prisustvo fitoplazmi tokom 2005. godine, radi
testiranja na prisustvo fitoplazme FD.
Za identifikaciju i karakterizaciju fitoplazme korišćene su
molekularne metode PCR, nested PCR i RFLP analiza. Ukupne
nukleinske kiseline su ekstrahovane iz tkiva srednjih nerava po
modifikovanoj proceduri Fermentas. Izolovane i prečišćene ukupne
nukleinske kiseline su umnožene PCR metodom. Primenom PCR
metode i univerzalnih prajmera P1/P7 (Schneider 1995) za 16S rDNK u
16S-23S intergenski region utvrdjeno je prisustvo fitoplazme. U cilju
dalje karakterizacije fitoplazme primenjena je nested PCR analiza pri
čemu su korišćeni prajmeri 16 F2n/R2 . Dobijeni PCR produkti su
obradjeni TaqI i TruI (Fermentas, Vilinius, Lithwania) restrikcionim
enzimima. Restrikcioni produkti su razdvajani elektroforezom na 1%
agaroznom gelu.
Prisustvo Flavescende dorée fitoplazme tipa C dokazano je u
uzorcima sorte plovdina poreklom iz Niškog i Župskog vinogorja, zatim u
105
uzorcima sorata crni burgundac, smederevka, župski bojadiser, prokupac
i italijanski rizling iz Župskog vinogorja i u uzorcima sorte frankovka iz
Niškog vinogorja. Prisustvo FD nije dokazano u uzorcima sorte šardone.
69. HLOROTIČNO ŠARENILO LIŠĆA – NOVA POJAVA NA
KOŠTIČAVOM VOĆU
Kuzmanović Slobodan1, Rašić Đorđe2, Ivanović Žarko1,
Starović Mira 1,Tošić Mališa3
1
2
Agrounija, Inđija,
3
[email protected]
Tokom proleća 2006. godine u nekim zasadima koštičavog voća
na južnim padinama Fruške Gore na lišću šljive, trešnje, višnje i jedne
vrste divljeg Prunus-a zapaženi su specifični simptomi koji se razlikuju od
svih onih koji su karakteristični za, do sada opisane bolesti u nas na
navedenim biljnim vrstama.
Simptomi su uočeni krajem maja i početkom juna meseca. Oni se
manifestuju hlorozom medjunervalnog tkiva lišća. Promena boje najpre
je kružnog ili ovalnog oblika a potom, šireći se, poprima nepravilne
konture. Zahvaćeno tkivo potom dobija bledo žutu boju i na kraju
nekrotira. Na na ostalim biljnim delovima stabala voća, na kojima su se
javili opisani simtomi, nije došlo do bilo kakvih vidnih promena.
U cilju ispitivanja etiologije hlorotičnog šarenila početkom jula
meseca uzorkovano je lišće sa svih vrsta na kojima su simptomi
zapaženi. Obavljen je vizuelni i mikroskopski pregled fragmenata listova
na kojima su se ispoljili specifični simptomi, zatim je obavljena izolacija
na hranljive podloge, kao i ekstrakcja iz lisnih nerava. Talog iz ekstrakta
dobijen posle diferencijalnog centrifugiranja nanet je na mikroskopske
pločice, bojen po Gram-u i posmatran na fazno-kontrastnom mikroskopu.
Okularnim posmatranjem kao i mikroskopiranjem peparata
pripremljenim sa površine obolelih fragmenata lišća nije otkriveno
prisustvo bilo kakvih patogena. Izolacijama na korišćene hranljive
podloge nisu dobijeni bilo kakvi izolati. U ekstraktima iz nerava obolelih
fragmenata lišća svih navedenih vrsta, na kojima su uočeni navedeni
simptomi, dokazano je prisustvo mirkoorganizama tipa bakterija,
štapićastog oblika. Bojenjem je utvrdjeno da su u nervima obolelih
fragmenata lišća šljive, trešnje, višnje i ispitivanog divljeg Prunus-a
prisutne Gram negativne bakterije.
Prema opisima u literaturi oboljenje šljive, trešnje, višnje i divljeg
Prunus-a, sa čijim smo ispitivanjem započeli, najverovatnije izazivaju
106
fastidiozne bakterije. Proučavana bolest podseća na “Plum leaf scald” ,
koja je opisana u SAD.
Predlažemo da se oboljenje koje smo istraživali u proteklom
periodu nazove HLOROTIČNO ŠARENILO LIŠĆA KOŠTIČAVOG
VOĆA.
Dalja proučavanja su u toku.
70. MOGUĆNOST PRIMJENE SUMPORA U SUZBIJANJU
CRNE PJEGAVOSTI VINOVE LOZE
Latinović Nedeljko
Biotehnički institut – Podgorica
[email protected]
Crna pjegavost vinove loze (Phomopsis viticola Sacc. Sacc) javlja
se svake godine i značajno otežava gajenje vinove loze u Crnoj Gori. Za
suzbijanje ovog oboljenja neophodna je primjena fungicida, kojih je malo
registrovanih u nas. Stoga je neophodno raditi na proučavanju fungicida
koji se do sada kod nas nisu koristili za ovu namjenu.
Tokom 2006. godine na oglednom imanju Biotehničkog instituta u
Podgorci, na domaćoj sorti Kratošija postavljen je ogled u cilju ispitivanja
biološke efikasnosti sumpora u suzbijanju ove bolesti. U ogledu su
obavljena tri tretiranja. Prvo tretiranje izvedeno je u vrijeme mirovanja
vegetacije (BBCH 00), drugo u vrijeme kretanja vegetacije (BBCH 03/05)
i treće kada su lastari bili dužine oko 10cm (BBCH 13). Sumpor je
primjenjen u tri varijante. U prvoj varijanti korišćen je samo u vrijeme
mirovanja vegetacije, u drugoj pored primjene u vrijeme mirovanja
korišćen je i u fenofazama BBCH 03/05 i BBCH 13. U trećoj varijanti
sumpor je primjenjen u kombinaciji sa folpetom, gdje je sumpor korišćen
u vrijeme zimskog mirovanja, a folpet na početku vegetacije. Kao
standard u ogledu korišćen je bakarni oksihlorid u vrijeme zimskog
mirovanja i folpet na početku vegetacije. Ocjena efikasnosti obavljena je
u junu (BBCH 75) kada je na svakom čokotu pregledano po 10 lastara, a
na svakom lastaru prve četiri internodije. Dobijeni rezultati su statistički
obrađeni (Abbot i lsd-test).
Kod svih varijanti u ogledu procenat zaraze na pregledanim
lastarima se značajno statistički razlikovao od netretirane kontrole. Kod
sve tri varijante u kojima je primjenjivan sumpor postojala je statistički
značajna razlika.
Najveću efikasnost sumpor je ispoljio u varijanti kada je primjenjivan u
kombinaciji sa folpetom (93,7%). U varijanti gdje je sumpor korišćen u
vrijeme zimskog mirovanja i na početku vegetacije efikasnost je iznosila
73,3%, dok je najlošiju efikasnost postigao u varijanti kada je primjenjen
107
samo u vrijeme mirovanja vinove loze, a na početku vegetacije nije bilo
tretiranja (33,0%).
Primjena sumpora u suzbijanju crne pjegavosti pored značajne
efikasnosti u suzbijanju ovog oboljenja, dobija još na važnosti jer se
koristi i u suzbijanju pepelnice vinove loze, pa bi upotreba ovog fungicida
mogla da se prilagodi istovremenom suzbijanju ova dva oboljenja.
Ispitivanja efikasnosti sumpora u suzbijanju crne pjegavosti
vinove loze nastaviće se i u narednim godinama.
71. DETEKCIJA FITOPLAZME ZLATASTOG ŽUTILA VINOVE LOZE
Flavescence dorée U POPULACIJAMA PAVITINE
Clematis vitalba (Vitaceae) U SRBIJI
Mitrović Milana1, Milićević Jelena1, Cvrković Tatjana1, Krnjajić Slobodan1,
Borgo Michele2, Angelini Elisa2, Toševski Ivo3
1
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Zemun
2
Istituto Sperimentale per la Viticoltura, Viale XXVIII Aprile 26- 31015
Conegliano (TV), Italy
3
CABI Bioscience, Centre Switzerland, 1 Rue des Grillons, 2800 Delémont,
Switzerland
[email protected]
Pavitina, pavit ili bela loza (Clematis vitalba, Vitaceae) je dugačka
drvenasta lijana, česta na ivicama svetlih šuma, ogradama i međama u
vinogradarskim područjima Srbije. U 2005 i 2006 godini, sprovedena su
istraživanja u cilju detekcije fitoplazme Flavescence doreé (FD) na ovoj
biljci. Analizom su obuhvaćene biljke koje su pokazivale simptome žutila,
smanjenu veličinu listova ili znake diskretne promene boje. Istraživanja
su sprovedena u dva najveća žarišta fitoplazme FD u Srbiji, na području
sela Sićevo (Niš) i Tuleš (Aleksandrovac), odnosno u blizini vinograda u
kojima FD nije kontrolisana u periodu od najmanje 8-10 godina.
Ukupno je analizirano 25 biljaka sakupljenih na potesu sela
Sićevo-Jasikovo (Niš) i 14 biljaka na potesu Tuleš-Aleksandrovac.
Izolovana DNK iz srednjih nerava simptomatičnih listova analizirana je
Nested PCR metodom u kojoj su korišćeni FD specifični prajmeri FD9f2/r
i FD9f3/r2 (Angelini i sar., 2001). U ekstrahovanoj DNK utvrđeno je
prusustvo visoke koncetracije inhibitornih materija, pa je amplifikacija
rađena u razređenju od 1:1000 i 1:10000. RFLP analiza PCR produkata
dobijenih korišćenjem 16r758f/M23Sr prajmera potvrdila je prisustvo
16SrV-C fitoplazme u pozitivnim uzorcima (Angelini i sar., 2004). Ukupno
12 od 25 (48%) testiranih biljaka sa područja Sićeva bilo je pozitivno na
FD, odnosno 5 od 14 (35.7%) sa područja Aleksandrovca.
108
Naša istraživanja potvrdila su prisustvo FD fitoplazme u pavitini,
koja je nedavno zabeležena kao alternativna biljka domaćin FD
fitoplazme u severnoj Italiji (Angelini i sar., 2003). Prodor ove fitoplazme
u veoma čestu biljku autohtone flore dodatno komplikuje fitosanitarnu
situaciju u epidemijom zahvaćena vinogradarska područja. Relativno
visoka pojava FD fitoplazme koja je registrovana na pavitini, predstavlja
realnu opasnost za stvaranje novih epidemioloških lanaca sa cikadama
lokalnog staništa.
Autori se zahvaljuju Upravi za zaštitu bilja Ministarstva
Poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije (ugovor br.
401-00-4148/05-11) na finansiskoj podršci tokom sprovedenih
istraživanja.
72. UTICAJ FITOHORMONA KINETINA NA RAZVOJ
FITOTOKSIČNOG PROCESA UZROKOVANOG FOSFONATNIM
HERBICIDOM SULFOSATOM
Nikolić Bogdan1, Jovanović Vladan1, Janjić Vaskrsija1, Dodig Dejan2
1
2
Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
[email protected]
Pored inhibicije sekundarnog metabolizma (Amrhein i sar., 1980)
fosfonatni herbi-cidi (glifosat i sulfosat) vrlo brzo (1-2 h) po primeni
inhibiraju fotosintezu i sintezu skroba (Shieh i sar., 1991). U tom
kontekstu razmatran je međuodnos fotosinteze i rastenja bi-ljaka
kukuruza izloženih herbicidu sulfosatu (Nikolić i sar., 2004 a, b, c).
Nađeno je da sulfosat u različitoj meri inhibira fotosintezu i rastenje
kukuruza, zavisno od tzv. »proi-zvođač-potrošač« odnosa u biljci (Nikolić
i sar., 2004 b, c). Kao objašnjenje, izneto je nekoliko alternativnih
tumačenja razvoja fitotoksičnog procesa uzrokovanog ovim herbi-cidom
(Nikolić, 2006). Jedno od tih tumačenja odnosi se na značaj citokininskih
fitoho-rmona u održanju fotosinteze, rastenja i tzv. »proizvođačpotrošač« odnosa u biljkama (Nikolić, 2006). Pretpostavljeno je da bi
citokininski fitohormoni mogli protektivno delova-ti na biljku u odnosu na
fitotoksično dejstvo fosfonatnih herbicida. Osnovu za takvu pret-postavku
čini i nalaz Pline i saradnika (2003) da giberelinski fitohormon GA3
delimično uklanja posledice dejstva glifosata.
Biljke kukuruza (Zea mays L.; cv. ZPSC 704) uzgajane su 5
nedelja u poljskim uslovima tokom jula i avgusta. Tokom 4 dana pre
početka ogleda izvršena je svakodne-vno aplikacija po 2 ml 10-6 mol
vodenog rastvora kinetina (1/2 biljaka, KIN »+« biljke) i po 2 ml vode (1/2
biljaka; KIN »-« biljke). Na početku ogleda ½ KIN »+« i ½ KIN »-« bi-ljaka
109
tretirana je sa 10-2 mol vodenim rastvorom sulfosata (»Touchdown«,
Syngenta); ostale biljke bile su KIN »+« i KIN »-« kontrola. Tokom 8 dana
od početka ogleda pra-ćeni su parametri indukcije fluorescencije hlorofila
pomoću Handy PEA fluorometra (Hansatech, UK), pošto su delovi
najmlađih, potpuno formiranih listova inkubirani 3 h u tami. Takođe su
određivani parametri rastenja, preraspodele suve mase, sadržaj fotosintetskih pigmenata, kao i RWC parametar vodnog režima. Rezultati su
obrađeni standa-rdnim statističkim metodama.
Mada je već 2-og dana ogleda zapažena privremena inhibicija
fotosinteze kod tretiranih biljaka, tek 8-og dana ogleda ona je značajna,
pri čemu nema razlike između tretiranih KIN »+« i KIN »-« biljaka. Kod
biljaka tretiranih sulfosatom 4-og dana ogleda zapažamo inhibiciju
akumulacije suve mase nadzemnog dela biljke, kao i umanjenje
vrednosti RWC parametra vodnog režima, nezavisno od toga da li se radi
o KIN »+« ili KIN »-« biljkama. Na osnovu iznetog, zaključujemo da
citokininski fitohormoni ne mogu imati protektivnu ulogu pri razvoju
fitotoksičnog procesa uzrokovanog fosfonatnim herbi-cidima, barem pri
izabranom načinu aplikacije.
73. FITOSANITARNI STATUS AUTOHTONE SORTE VINOVE LOZE
PLOVDINA U NEKIM VINOGORJIMA U SRBIJI
Starović Mira1, Kuzmanović Slobodan1, Stojanović Saša1, Ivanović
Žarko1, Jošić Dragana2
1
2
Institut za zemlijište, Beograd
[email protected]
Poslednjih godina u svetu je primećen trend favorizovanja
autohtnonih sorata vinove loze i njihove klonske selekcije. U tom smislu
smo pokušali da, za neke od značajninih domaćih sorata u našim
vinogorjima, odredimo fitosanitarni status. U ovom radu biće prikazani
rezultati zdravstvenog statusa autohtone sorte plovdina u nekoliko
vinograda iz Trsteničkog, Župskog, Niškog i Kragujevačkog vinogorja.
U vegetacionom periodu tokom 2005. godine vizuelno su
pregledani vinogradi u navedenim lokailtetima. Uočena su dva tipa
simptoma, od kojih je prvi intenzivniji, u vidu uvijenosti lista ka naličju i
crvenila međunervalnog dela sa zelenom, a kasnije žutom nervaturom i
drugi tip koji se ispoljavao u vidu crvenkastog šarenila i blagog uvijanja
lista ka licu i neravnomernog sazrevanja bobica. Ovi čokoti su obeleženi i
tokom perioda mirovanja (od novembra 2005. do marta 2006.)
uzorkovani su lastari dužine 30 cm. Prikupljeno je 20 uzoraka sa čokota
110
koji su ispoljavali prvi tip simptoma i 10 uzoraka sa čokota koji su
ispoljavali drugi tip simptoma.
Serološkim DAS ELISA postupkom proveravano je prisustvo
virusa uvijenosti lišća (GLRaV-1,3,5,7), virusa oplutnjavanja lastara
(GVA), virusa infektivne degeneracije (GFLV), virusa mozaika gušarke
(ArMV), a GLRaV-2 i virusa šarene pegavoti (GFkV) TAS ELISA
postupkom iz zrelih lastara vinove loze. Primenjeni su komercijalni
antiserumi firme SEDIAG S.A.S. Isti uzorci su korišćeni za identifikaciju i
karakterizaciju fitoplazmi primenom molekularne metode PCR, nested
PCR i RFLP analizu.
U uzorcima sa čokota koji su ispoljavali prvi tip simptoma
utvrđeno je prisustvo GLRaV-2 u dva čokota u vinogradu iz Trsteničkog i
GLRaV-3 u 3 čokota iz Kragujevačkog vinogorja. Potvrdjeno je prisustvo
fitoplazme FD tip C u svih 15 uzoraka sa čokota iz Niškog i Župskog
vinogorja. Dokazano je prisustvo samo GFkV iz uzoraka sa čokota koji
su ispoljavali drugi tip simptoma u 2 čokota iz Župskog i 4 čokota iz
Kragujevačkog vinogorja.
74. UTVRĐIVANJE NIVOA REZISTENTNOSTI Myzus persicae
BIOHEMIJSKIM I MOLEKULARNIM METODAMA
Vučetić Anđa1, Petrović – Obradović Olivera1, Skouras Panagiotis2,
Margaritopoulos John2, Tsitsipis John2
1
2
University of Thessaly Volos. Greece
[email protected]
Zbog izražene polifagnosti, velikog broja generacija godišnje,
partenogeneze, postojanja beskrilnih i krilatih formi koje su značajni
vektori virusa, Myzus persicae je izložena intenzivnim tretmanima
insekticidima u svim područjima sveta. Taj stalni pritisak insekticidima
doveo je do razvoja rezistentnosti na brojna jedinjenja. Problem
rezistentnosti M. persicae u svetu je mnogo proučavan, dok kod nas do
sada nije bilo eksperimentalnih podataka ovog tipa.
Kod M. persicae prisutna su dva mehanizma rezistentnosti, a to
su povećana detoksikacija insekticida i promena osetljivosti mesta
delovanja insekticida. Do povećane detoksikacije insekticida dolazi usled
povećane produkcije karboksilesteraza. Time je omogućena izražena
rezistentnost na organofosfate i piretroide i nešto manja na karbamate.
Drugi oblik rezistentnosti se zasniva na stvaranju modifikovane,
neosetljive acetilholin esteraze (AChE), kao ciljno mesto delovanja
organofosfata i karbamata. Poslednji otkriveni oblik rezistentnosti je
knock-down rezistentnost (Kdr), koji omogućava rezistentnost na
111
piretroide i DDT. Odnosi se na promenu u strukturi proteinskog omotača
natrijumovih kanala u nervnoj membrani.
Biljne vaši su sakupljane tokom 2004. i 2005. godine sa breskve i
duvana iz više lokaliteta Srbije i Crne Gore. Stanje rezistentnosti kod obe
podvrste M. persicae: M. persicae persicae sa breskve i M. persicae
nicotianae sa duvana, testirano je biohemijskim i molekularnim
metodama. Dva biohemijska testa su korišćena: test totalne esterazne
aktivnosti kojim je merena količina karboksilesteraza u telu insekta i
MACE test kojim se utvrđuje nivo aktivnosti AChE. Od molekularnih
testova korišćen je PCR – esteraza test, PCR - kdr i RFLP – PCR, svaki
za po jedan tip rezistentnosti koji se javlja kod obe podvrste.
Molekularnim metodama prethodila je ekstrakcija DNA iz tela insekta.
Testovi pokazuju visok nivo rezistentnosti zasnovane na
povećanoj produkciji karboksilesteraza kod obe podvrste. Ni jedna od
ispitanih jedinki nije pokazala ekstremnu rezistentnost, ali je jako mali
broj pokazao osetljivost. Na suprot tome, kod malog broja uzoraka
ustanovljeno je postojanje gena odgovornog za rezistentnost koja se
zasniva na modifikovanoj acetilholin esterazi. Gen odgovoran za kdr je
utvrđen kod većine testiranih uzoraka, ali samo kod jednog od njih u
homozigotnom stanju.
Veći nivo rezistentnosti pokazivali su uzorci sa breskve u odnosu
na uzorke sa duvana. Takođe, veći nivo rezistentnosti pokazivali su
uzorci iz većih zasada breskve gdje se primjenju intenzivne mere zaštite
u odnosu na uzorke sa pojedinačnih stabala na kojima nisu ili su ređe
primjenjivani insekticidi.
75. PRISUSTVO LEPIDOPTERA U PROIZVODNIM ZASADIMA
JABUKE JUŽNE SRBIJE
Nikolić Katerina, Gudžić Slaviša, Knežević Branislav,
Babović-Đorđević Maja, Nikolić Zoran
Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet – Lešak
[email protected]
Proizvodnja jabuke zauzima značajno mesto na teritoriji Južne
Srbije. Gajeći je na sve većim površinama, čovek formira monokulturne
zasade sa specifičnim uslovima gajenja. U tim zasadima populacija vrste
insekata je promenljivog sastava svake godine i u svakom proizvodnom
području posebno, a sve u zavisnosti od uslova sredine.
Cilj rada je ukazati na prisustvo najznačajnijih vrsta insekata iz
reda Lepidoptera u proizvodnim zasadima jabuke na heterogenoj teritoriji
Južne Srbije.
112
Ispitivanja su obavljena u proizvodnim zasadima jabuke u okolini
Leskovca, Vladičinog Hana i Vranja tokom 2005. i 2006. godine.
Korišćene su standardne metode: vizuelni pregled voćnjaka svakih 7-10
dana, metoda feromonskih klopki, postavljanje lovnih pojaseva, praćenje
biološkog razvoja registrovanih vrsta insekata u entomološkim
izolatorima na otvorenom i u laboratorijskim uslovima, praćenje
meteoroloških uslova.
Rezultati istraživanja pokazuju da je registrovano prisustvo
populacije vrsta insekata Lepidoptera promenljivog karaktera od jednog
do drugog objekta istraživanja. Brojnost populacija je uslovljena
promenljivošću meteoroloških faktora (temperatura, padavine), vrste
voćnog zasada i načinom gajenja sorti jabuka, kao i delovanjem čoveka
kao osnovni faktor agroekosistema.
Najveće prisustvo je utvrđeno od:
- smotavaca (Tortricidae), od kojih najzastupljeniji su: Cydia
pomonella L., Аdoxophyes orana F. v. R. i Pandemis heparana Den. et
Schiff., a u manjoj brojnosti prisutni su Аrchips rosana L. i Archips
podana Scop. U svim objektima istraživanja najzastupljenija vrsta je C.
pomonella L., koja pričinjava najveće štete (od 0,6 - 92%);
- lisnih minera: Leucoptera malifoliella Costa, Lithocolletis
blancardella F., Lithocolletis corylifoliella Hw., Lyonetia clercella L.,
Stigmella malella Stt., Callisto denticulella Thnbg.;
- jabukinog moljca (Hyponomeuta malinellus Zell.) i gubara
(Lymantria dispar L.), čija je veća brojnostje posebno registrovana 2005.
godine u voćnjacima podignutih u blizini šumskih površina u okolini
Vladičinog Hana;
- kukavičja suza (Malacosoma neustria L.),
- jabukinog staklokrilca (Synantedon myopaeformis Borkh.).
Variranja intenziteta štetnosti u objektima sa standardnom
zaštitom i objektima bez hemijske zaštite, ukazuju na neminovno
praćenje biološkog razvoja štetočina u poređenju sa meteorološkim
uslovima svake godine i u svakom lokalitetu posebno.
76. ŠTETOČINE USKLADIŠTENOG SUVOG VOĆA
Almaši Radmila
Naša zemlja ima povoljnu klimu i sortiment za proizvodnju
kvalitetnog voća. Voće proizvedeno kod nas konzumira se prvenstveno u
svežem stanju, a vrlo malo se suši. Oko 50 % suvog voća se uvozi. U
cilju smanjenja uvoza, proizvodnja suvog voća u Srbiji ima trend
povećanja i podmirivanja domaćih potreba.
113
Suvo voće se čuva najčešće u skladištu sa drugim proizvodima, iz
kojih, ako su naseljeni insektima, neke polifagne vrste mogu preći na
suvo voće. Iz tih razloga sušeno voće je često naseljeno insektima.
Insekti prouzrokuju gubitke u kvalitetu, masi i tržišnoj vrednosti. Nema
dovoljno podataka o stvarnim štetama izazvanim insektima na
uskladištenom suvom voću. Glavni štetni insekti koji se hrane na
čuvanom sušenom voću su tvrdokrilci iz familije Nitidulidae i Cleridae i
leptiri iz familije Phycitidae. Najčešće vrste su Carpophilus hemipterus L.,
C. dimidiatus Fabr. Osim ovih vrsta tvrdokrilaca povremeno su nadjene
vrste: Oryzaephilus surinamensis L., O. mercator Fauv., Necrobia rufipes
Cas., Typhaea stercorea L., Cryptolestes ferrugineus Steph.,
Cryptophagus laticollis Luc., Ptinus spp., Lathridius spp., Trogoderma
variabile Bal. i dr. Najčešće vrste leptira na suvom voću su Plodia
interpunctella Hbn., Cadra figulilella Greg., C. cautella Walk., Vitula
serratilineella Rag. i dr.
Insekti dospevaju na sušeno voće na više načina: u vreme
sazrevanja voća na stablu (Carpophilus spp.), tokom procesa sušenja,
pakovanja, transporta, u toku čuvanja u skladištima i domaćinstvima.
Štetni insekti su specifični u sposobnosti da prodru kroz ambalažu u
zapakovano suvo voće.
Za tvrdokrilce koji se hrane na suvom voću je karakteristično je da
se njihovo celokupno razviće odvija unutar voća, dok se štetni leptiri
razvijaju na površini. Gusenice bakrenastog moljca (Plodia interpunctella)
se kreću na površini i za sobom ostavljaju svilenkast trag. Vrlo često
napad štetočina bude primećen tek kada se pojave ozbiljnije štete i tada
se postavlja pitanje koje mere preduzeti.
Voćna muva (Drosophila spp.) je veliki problem kada se voće suši
na otvorenom i kada je tokom sušenja sadržaj vlage voća još visok.
Bubašvabe (naročito Blatella germanica) su svaštojedi. Pored
ishrane suvim voćem, one su i zagadjivači ljudske hrane i prenosioci
prouzrokovača oboljenja.
Grinje (Tyrophagus longior Gervais i T. putrescentiae Schrank), u
slučaju velike vlage mogu se naći na suvom voću u velikom broju.
Na uvezenom suvom voću (smokve) najčešća vrsta je
Carpophilus hemipterus. Ostalo suvo voće (groždje, šljive, urme) u našim
prodavnicama je bez insekata, jer se obično čuva u frižiderima i samo
male količine se unose u prodavnice. U slučaju proizvodnje veće količine
suvog voća u našoj zemlji, najverovatnije bi se susreli sa problemom
prisustva bakrenastog moljca na njemu. Iz tih razloga postavili smo
oglede sa uzgojem ove vrste na suvim šljivama i suvom groždju.
Rezultati su pokazali da se ova vrsta razvija na oba proizvoda, ali da
postoji razlika u preživljavanju gusenica na proizvodima, bez obzira što
su čuvani pod istim uslovima.
114
Suzbijanje insekata na suvom voću je delikatno zbog sastava
proizvoda. Iz tih razloga se preporučuju 1) mere higijene, b) desikacija, c)
korišćenje klopki za insekte u cilju ranog otkrivanja i suzbijanja insekata u
suvom voću, d) fumigacija alternativnim fumigantima, e) otporna
ambalaža.
77. PRISUSTVO ŠTITASTIH VAŠI IZ FAMILIJE Coccidae
NA VINOVOJ LOZI
Graora Draga, Spasić Radoslava, Nikolić Tatjana
Među brojnim vrstama štitastih vašiju koje naseljavaju vinovu
lozu, značajno mesto pripada predstavnicima iz familije Coccidae. Od 17
do sada registrovanih vrsta na vinovoj lozi u oblasti Palearktika (Kozar,
1988), na prostorima ex Jugoslavije poznato je osam, a u Srbiji samo tri
vrste, i to: Parthenolecanium corni (Bouche), Parthenolecanium persicae
(Fabricius) i Pulvinaria vitis (Linnaeus) (Kozarževskaja i Vlainić, 1982;
Mihajlović i Kozarževskaja, 1983; Krnjaić, 1999; Dobrivojević, 2003).
Iako su polifagne, veći značaj sa aspekta oštećenja i šteta u
Centralnoj Evropi imaju za vinovu lozu (Kosztarab and Kozar, 1988).
Hraneći se sokovima iz mladih listova i grana, vaši dovode do smanjenja
turgora, fiziološkog slabljenja biljke, prevremenog opadanja lišća,
kržljavosti čokota, pa čak i do njegovog sušenja.
U našim vinogradima navedene vrste Coccidae često su prisutne,
i uglavnom koncentrisane na pojedinačnim čokotima, a veoma retko se
javljaju masovno.
U 2005 i 2006. godini, pregledom vinograda u Radmilovcu i
Kruševačkom regionu ustanovljene su vrste Parthenolecanium persicae i
Pulvinaria vitis.
Na čokotima je uglavnom nalažena jedna vrsta, ali je bilo čokota i
sa mešanim populacijama. Ove vrste se lako razlikuju u stadijumu zrele
ženke. Parthenolecanium persicae je smeđe boje. Dužina tela
postreproduktivne ženke iznosi 8 mm, pa je to najkrupnija vrsta štitastih
vaši u našoj zemlji. Pulvinaria vitis je crvenosmeđe boje, dužine tela do 6
mm, sa belom voštanom jajnom kesom na kraju.
Ciklus razvića im je vrlo sličan. Obe vrste imaju jednu generaciju
godišnje i prezimljavaju u stadijumu larve ili pak ženke na samim
čokotima. Početak ovipozicije je u maju naredne godine. Broj jaja po
ženki varira, a pregledom je ustanovljeno do 2000 jaja ispod štita P.
persicae i do 4000 jaja u jajnoj kesi P. vitis.
Larve prvog i drugog stupnja naseljavaju mlade listove, uglavnom
sa naličja, gde se hrane isisavanjem sokova. Krajem vegetacije, larve se
115
povlače na drvenaste delove čokota gde prezimljavaju ili se razvijaju u
prezimljujuće ženke.
78. Rhynchites (Coenorrhinus) Cribripennis Desbr. (Attelabidae) –
NOVA ŠTETOČINA PLODA MASLINE
Hrnčić Snježana, Perović Tatjana
Biotehnički institut Podgorica
[email protected]
Plod masline napada više vrsta štetočina od kojih najznačajnije
štete pričinjavaju muva (Bactrocera oleae Gmel.) i moljac masline (Prays
oleae Bern.). Pregledi ploda masline na prisustvo muve masline, na
području od Ulcinja do Budve, obavljaju se svake godine. Međutim,
2004. godine u preglede je uključeno i područje poluostrva Luštica. Na
ovom području, u prvoj polovini jula 2004. godine, ustanovljen je veliki
broj oštećenja (u vidu rupica na plodu) koji na prvi pogled podsjećaju na
sterilne ubode muve masline. Ovakva oštećenja su u dotadašnjim
kontrolama, na drugim lokalitetima duž crnogorskog primorja, nalažena
samo pojedinačno i nije im pridavan značaj. Detaljnim prgledom
oštećenih plodova, u laboratoriji, ustanovljeno je da su oštećenja
posljedica ishrane imaga i ovipozicije vrste Rhynchites cribripennis –
svrdlaš masline. Svrdlaš masline poznat je kao štetočina ploda masline u
okruženju (Italija, Hrvatska), međutim, o njegovom prisustvu u Crnoj
Gori do sada nema pisanih podataka. Pored masline vrsta napada i
druge biljke iz familije Oleaceae prije svega jasmin – Jasminus officinalis
L.
Na pet lokaliteta, na području Luštice, jednom nedjeljno od
polovine jula do polovine septembra, sa po 5 stabala masline uzimano je
po 20 plodova (ukupno 100) i pregledano u laboratoriji. Utvrđen je broj
plodova sa oštećenjima od ishrane imaga i plodova sa jajima i larvama
svrdlaša masline . Takođe je utvrđen i ukupan broj uboda po plodu.
Tokom trajanja ogleda jaja su u plodovima bila prisutna od 20
jula do kraja avgusta, a larve od kraja jula do polovine septembra. Broj
uboda (oštećenja) po plodu varirao je od jedan do 17. Najviše plodova
imalo je oštećenja koja su posljedica ishrane imaga.
116
79. PRILOG POZNAVANJU Cacopsylla (Thamnopsylla)
costalis Flor, 1861 (Homoptera, Psyllidae) U SRBIJI
Jerinić-Prodanović Dušanka
[email protected]
U stranoj stručnoj literaturi Cacopsylla (Thamnopsylla) costalis
Flor se zajedno sa još tri vrste lisnih buva iz roda Cacopsylla (Cacopsylla
(Cacopsylla)
mali
Schmidberger,
Cacopsylla
(Thamnopsylla)
melanoneura Förster i Cacopsylla (Thamnopsylla) malivorella Sasaki)
pominje kao štetna vrsta na jabuci (Malus spp.). Sve četiri vrste lisnih
buva mogu dovesti do zastoja u porastu, deformacije listova i opadanja
cvetnih pupoljaka ukoliko se jave u većoj brojnosti. Osim toga luče i
mednu rosu na kojoj se razvijaju gljive čađavice tako da su napadnuta
stabla crne boje (DOBREANU & MANOLACHE, 1962; ХАРИЗАНОВ, 1966;
ЛАЗАРЕВ, 1972; ЛОГИНОВА, 1972; KLIMACZEWSKI, 1975; LAUTERER, 1991;
OSSIANNILSSON, 1992 i BURCKHARDT, 1994). Poslednjih godina,
uvođenjem novih naučno-israživačkih metoda, ustanovljeno je da su C.
costalis i C. melanoneura vektori fitoplazmi, koje dovode do proliferacije
lastara jabuke (FRISINGHELLI, et. al., 2000; DELIĆ, D., et. al., 2005 i
TEDESCHI, R., et. al., 2005).
U domaćoj stručnoj literaturi na gajenim jabukama se pominju C.
mali i C. melanoneura, ali bez većeg ekonomskog značaja u proizvodnji
jabuke (KOLEKTIV AUTORA, 1965; TANASIJEVIĆ i SIMOVA-TOŠIĆ, 1987;
ALMAŠI i sar. 2004; JERINIĆ-PRODANOVIĆ, 2006).
Tokom 2005 i 2006 godine, u nekoliko lokaliteta u Srbiji (Obedska
bara, Ilinci, Beograd i Irig) sa jabuke su sakupljane lisne buve u svim
stadijumima razvića zajedno sa biljnim organima. Životni ciklus je
proučavan u laboratorijskim uslovima. Detaljnom analizom morfoloških
karaktera larava i imaga utvrđeno je da skupljene jedinke pripadaju vrsti
C. costalis.
Tek izletela imaga su svetlo zelene boje, a na grudima se naziru
žute pruge. Starija imaga su tamno smeđa do crna. Prosečna dužine
tela mužjaka je od 2,80-3,24 mm dok su ženke nešto krupnije, dužine
tela od 3,14 do 3,43 mm. Jaja su intenzivno žute boje. Mlade larve su
žute sa crvenim očima, dok je peti larveni stupanj ili nimfa svetlo zelene
boje sa svetlo ljubičastim očima i začecima krila.
Ova vrsta ima jednu generaciju godišnje. Prezimlljava u stadijumu
imaga na drugim, uglavnom drvenastim biljkama (ХАРИЗАНОВ, 1966).
Aktivacija imaga je rano u proleće kada doleću na jabuku, pare se i
polažu jaja. U početku jaja su položena na pupoljke, a kasnije i na tek
formirane listove. Ispiljene larve isisavaju biljne sokove iz pupoljka,
117
listova, cvetova, letorasta i plodova i mogu dovesti do opadanja listova
ukoliko se jave u povećanoj brojnosti.
Ovim istraživanjem C. costalis je po prvi put registrovana u fauni
Srbije.
80. RASPROSTRANJENJE Scaphoideus titanus Ball
(Auchenorrhyncha, Cicadellidae) VEKTORA
FITOPLAZME VINOVE LOZE Flavescence dorée
Krnjajić Slobodan1, Mitrović Milana1, Cvrković Tatjana1,
Milićević Jelena1, Toševski Ivo
1
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Zemun
2
CABI Bioscience, Centre Switzerland, 1 Rue des Grillons, 2800 Delémont,
Switzerland
[email protected]
Ekonomski najznačajnija štetočina vinove loze na području
Republike Srbije, Scaphoideus titanus Ball, prisutna je zvanično od
2004. godine (Magud & Toševski, 2004). Ova severnoamerička vrsta
cikade introdukovana je u evropske vinograde sredinom XX veka i za
sada je jedini poznati vektor najdestruktivnije bolesti vinove loze
fitoplazme Flavescense dorée (FD). Ovo obolenje nalazi se na A2
karantinskoj listi i prvi put je zvanično registrovano u Srbiji 2004. godine
(Duduk i sar. 2004, Kuzmanović i sar. 2004). Njihovo istovremeno
prisustvo u evropskim vinogradima umerenog klimata bilo je razlog
epidemijskog širenja ovog obolenja sa značajnim ekonomskim štetama.
Istraživanjima sprovedenim u periodu 2004-2006 godine
utvrđivana je rasprostranjenost i brojnost S. titanus kao i prisustvo FD na
području Republike Srbije. Brojnost cikada utvrđivana je vizuelnim
pregledima, metodom kečeranja i postavljanjem žutih klopki. Prisustvo
fitoplazme u vinogradima sa simptomatičnim biljkama (uvijeno lišće,
delimična diskoloracija, hloroza, crvenilo ili žutilo lišća) utvrđivano je PCR
metodom. Izolovana DNK iz srednjih nerava simptomatičnih listova
analizirana je Nested PCR metodom u kojoj su korišćeni FD specifični
prajmeri FD9f2/r i FD9f3/r2 (Angelini i sar., 2001). RFLP analiza PCR
produkata dobijenih korišćenjem 16r758f/M23Sr prajmera potvrdila je
prisustvo 16SrV-C fitoplazme u pozitivnim uzorcima (Angelini i sar.,
2004). Prisustvo fitoplazmi utvrđivano je istom metodom i u cikadama
nađenim u tim vinogradima. Pregledani su svi važniji vinogradarski rejoni
u svih 22 regiona Srbije.
Prisustvo S. titanus registrovano je u svim regionima Srbije.
Brojnost cikade je varirala od niske do izuzetno visoke, u zavisnosti od
preduzetih hemijskih mera suzbijanja. Rezultati istraživanja ukazuju da je
118
ova štetočina prisutna već duži niz godina na našem području. Njeno
prisustvo je utvrđeno i u pograničnim zonama sa Hrvatskom,
Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Crnom Gorom i
Bosnom i Hercegovinom.
Prisustvo fitoplazme FD u vinovoj lozi i lokalnim populacijama
registrovano je u Rasinskom, Nišavskom, Jablaničkom, Sremskom
(Fruška Gora) i Beogradskom regionu. Na osnovu dosadašnjih rezultata,
ukupna površina zasada vinove loze u Republici Srbiji ugrožena
fitoplazmom FD iznosi 24.696 ha, odnosno 39.6 %.
Ova istraživanja su finansirana od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije po projektu »Proučavanje i suzbijanje
Scaphoideus titanus vektora fitoplazme vinove loze Flavescence dorée«
(ugovor br. 321-01-750/2004-11).
81. PRAĆENJE LETA MALININE MUŠICE Resseliella theobaldi
(Diptera, Cecidomidae) FEROMONSKIM KLOPKAMA
Milenković Slobodan1, Tanasković Snežana2, Sretenović Dušica1
1
Institut za voćarstvo, Čačak
2
Agronomski fakultet Čačak
[email protected]
Malinina mušica Resseliella theobaldi (Barnes) opisana je 20-ih
godina prošlog veka kao štetočina maline u jugo-istočnoj Engleskoj.
Tokom XX veka postala je ekonomski značajna štetočina u zasadima
maline u Evropi.
Na području Srbije prvi nalazi ove štetočine datiraju krajem
sedamdesetih (Dobrivojević, 1968; Simova Tošić Duška, 1970), a prve
ekonomski značajne štete (sušenje jednogodišnjih izdanaka u godini
formiranja, ali i plodonošenja) registruju Koprivica i sar., 2002. i
Milenković i sar. 2004. godine. Štete su primarno posledica ishrane larvi
malinine mušice. Na napadnutim delovima izdanaka formiraju se kružne
lezije i dolazi do površinske promene boje u plavo-ljubičastu. Na
infestiranim izdancima javljaju se i uzdužna, prugasta oštećenja. Ovo su
sekundarna oštećenja, to jest posledica su gljivičnih infekcija (Fusarim
spp., Altrernaria spp., Phoma spp., Leptosphaeria conithyrium) na
mestima ishrani larvi, usled mehaničkog oštećenja tkiva. Nameće se
potreba za praćenjem fenologije leta i odredjivanjem ekonomskog praga
štetnosti malinine mušice tokom vegatacije, kako bi se određivanjem
praga štetnosti, zavisno od sorte i uzgojnog reona, preporučilo optimalno
vreme za suzbijanje prve generacije, kao najvažniji tretman, u kontroli
brojnosti populacije.
119
Feromonske klopke za ovu vrstu do sada nisu masovno
korišćene, a Hall et al. (2005) prvi put iznose mogućnost praćenja
fenologije leta malinine mušice. U okviru radne grupe za integralnu
zaštitu jagodastog voća, a kroz istraživački projekat East Malling
Research, čiji je rukovodilac Jerry Cross, ″Raspberry Cane Midge Sex
Pheromone Trap″ dobijene su standardne bele delta klopke sa
kapsulama. Klopke su postavljene tri lokaliteta (Kotraža, Zdravljak –
Čačak, Vigošte – Arilje). Zamena lepljivih površina i prebrojavanje
uhvaćenih imaga obavlja se sedmično, približno u isto doba dana, od
početka aprila do kraja vegetacije.
Prikupljeni podaci ukazuju da lokalitet i sorta utiču na dinamiku
leta i maksimalnu brojnost ove ekonomski značajne štetočine i u
malinarskim reonima Srbije, i da je neophodno redefinisati program
zaštite.
82. POJAVA I ŠIRENJE DUDOVE ŠTITASTE VAŠI
NA SADNICAMA AKTINIDIJE
Radonjić Sanja, Pajović Igor, Latinović Nedeljko
Univerzitet Crne Gore, Biotehnički institut, Podgorica
[email protected]
Dudova štitasta vaš, Pseudaulacaspis pentagona Targ.
(Homoptera, Diaspididae) prisutna je u Crnoj Gori još iz vremena prije
drugog svjetskog rata (Mijušković, 1999.; Popović 2000.). Ova
kosmopolitska vrsta utvrđena je, do sada na dudu (murvi), breskvi i
aktinidiji, kao i na jasenu, ogrozdu, ribizli, jorgovanu, orahu, kruški i
vinovoj lozi. Poslednjih godina primijećena je njena pojava i širenje i na
sadnicama aktinidije (Actinidia chinensis Planch.).
Tokom redovnog zdravstvenog pregleda sadnog materijala u
rasadnicima voćnih vrsta i ukrasnog bilja na crnogorskom primorju i u
okolini Podgorice, u periodu 2002-2006, na jednogodišnjim sadnicama
aktinidije zapaženo je prisustvo štetočine koja izgledom kolonije veoma
podsjeća na dudovu štitastu vaš. Detaljnom analizom uzorkovanog
materijala potvrđeno je da se radi o vrsti Pseudaulacaspis pentagona
Targ. Svake godine tokom vegetacionog perioda vršena su dva pregleda
sadnog materijala: prvi krajem juna ili tokom jula, a drugi tokom oktobra
(za 2006. prikazani su podaci samo za prvi pregled).
Prisustvo P. pentagona konsatatovano je: 2002 - u Baru, Bjeliši
(prvi pregled) i Šušanj (drugi pregled); 2003 - u Baru, Šušanj (prvi
pregled), Bjeliši i Mrkojevići (drugi pregled), u Podgorici, Botun (na
lokalitetu Botun I tokom drugog pregleda, a na lokalitetu Botun II u oba
120
pregleda), i u Igalu (drugi pregled); 2005. samo na lokalitetu Botun II
(drugi pregled), a u 2006. na lokalitetu Botun II i u Baru, Šušanj.
Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da, za sada,
vrsta još uvijek nije masovnije prisutna na sadnicama aktinidije. Od
prosječno 680 pregledanih sadnica po rasadniku samo 2% je bilo
napadnuto, što je u prosjeku 13,6 biljaka. Imajući u vidu značaj koji ova
vrsta ima kao jedina, za sada, značajna štetočina aktinidije u Crnoj Gori,
smatramo da je njeno dalje praćenje od velikog značaja.
83. UTICAJ SUPSTANCI ZA PROREĐIVANJE PLODOVA
NA KVALITET PRINOSA JABUKE
Aleksić Goran1, Veljković Tatjana2, Minuto Andrea3,
Gullino Maria Lodovica3, Martić Maja4, Janković Zoran4
1
2
Ministry for the Environment, Land and Sea, Republic of Italy
3
Centre of Competence for the Innovation in the Agro-environmental Sector
(AGROINNOVA), University of Turin, 10095 Grugliasco (TO),Italija
4
Institut »Agroekonomik«, Beograd
[email protected]
Cilj sprovedenih ispitivanja je usvajanje i introdukcija novih,
savremenih načina i tehnika proređivanja plodova jabuke hemijskim
agensima. Aktivnosti su izvođene u okviru projekta »Smanjenje upotrebe
hemijskih sredstava u održivoj poljoprivrednoj praksi” finasiranog od
strane Ministarstva životne sredine, zemlje i mora, Republike Italije, pod
rukovodstvom Instituta »Agroinnova«, Univerziteta u Torinu, Italija
Proređivanje plodova jabuke hemijskim sredstvima je mera koja
se na prostorima Srbije, poslednjih godina, ne primenjuje uopšte ili se
primenjuje u vrlo malom broju zasada jabuke i to uglavnom preparatima
na bazi karbarila. Korišćenje preparata na bazi karbarila poznato je na
našim prostorima od pre 30-tak godina, ali o tome ima vrlo malo
podataka. Značaj ove mere u proizvodnji jabuke je veliki, posebno za
pojedine sorte koje su sklone prerođavanju što ih uvodi u alternativnu
rodnost. Prerođavanje, odnosno veliki broj plodova po stablu, takođe
znači i formiranje sitnih plodova koji ne zadovoljavaju kvalitetom, a sama
biljka je sklona iscrpljivanju što se odražava i na zdravstveno stanje
biljke, a posredno, i na zaštitu od bolesti.
Ispitivanja su izvedena u zasadu jabuke Instituta »Agroekonomik«
iz Beograda, tokom 2005. godine, na sortama: ajdared i greni smit. U
ispitivanjima su korišćena tri preparata: Dirager 3,3%, GerBAthin
(proizvođač Gobi-Italija) i karbaril. Postavljeno je devet varijanti ogleda sa
četiri kombinacije preparata: Dirager, GerBathin, karbaril i
121
karbaril+GerBAthin. Tretirano je po 90 biljaka po ponavljanju sa 1500 l
vode po hektaru, prema uputstvima proizvođača (Gobi – Italija). Pri
ocenjivanju su uzeti u obzir sledeći parametri: količina prinosa i broj
plodova po stablu, najmanji i najveći prečnik kao i težina ploda, sadržaj
šećera i kiseline u plodu.
Prema dobijenim rezultatima može se zaključiti da postoji
evidentno smanjenje broja plodova po stablu u ispitivanim varijantama u
odnosu na netretirane varijante ogleda. Kao posledica toga zapaža se i
povećanje prečnika i težine ploda u ispitivanim varijantama u odnosu na
netretirana stabla. Najbolje rezultate pokazao je preparat GerBAthin kod
sorte ajdared odnosno GerBAthin + karbaril kod sorte greni smit.
Značaj primene supstanci za proređivanje plodova je višestruk i
ogleda se u smanjenju troškova za ovu vrstu aktivnosti, uštedi vremena i
neophodne radne snage, podizanju kvaliteta prinosa, a samim tim i
povećanju ekonomske dobiti, kao i pozitivnom uticaju na fiziologiju
biljaka.
Zahvalnost:
“Rad je finansiran/sufunansiran od strane Ministarstva životne sredine,
zemlje i mora Republike Italije u okviru projekta “Smanjenje upotrebe hemijskih
sredstava u odrzivoj poljoprivrednoj praksi”.
Zahvaljujemo firmi L.Gobbi, Italija koja je obezbedila preparate i stručnu
podršku za ispitivanja.
84. REZISTENTNOST Monilinia laxa (Ader. & Ruhl.)
NA BENOMIL U SRBIJI
Stević Milan, Vukša Petar
[email protected]
Ispitivana je osetljivost pet izolata M. laxa na benomil ''in vitro''.
Izolati potiču sa lokaliteta koji se međusobno razlikuju po istorijatu
primene fungicida, a izolovani su sa mumificiranih plodova šljive.
Ispitivanja osetljivosti obavljena su primenom metode
inkorporacije fungicida u KDA podlogu. Prethodno pripremljena i
sterilisana podloga ohlađena je na temperaturu od 55°C. Mešanje
prethodno pripremljenih vodenih rastvora fungicida i podloge vršeno je u
odnosu 1:9. U kontrolnu podlogu (bez fungicida), dodavana je ista
količina sterilne destilovane vode. Nakon homogenizacije pomoću
magnetne mešalice podloga je u sterilnim uslovima razlivana u Petriposude prečnika 9 mm. Posle očvršćavanja podloge vršeno je
zasejavanje izolata M. laxa. Sa oboda dobro razvijene kolonije, starosti
10-tak dana, pomoću bušača prečnika 10 mm uzimani su fragmenti
122
micelije u obliku diska, koji su sterilnom kopljastom iglom prenošeni na
centralni deo Petri-posude sa hranjivom podlogom u koju je prethodno
inkorporisan fungicid, a takođe i u kontrolne podloge, i to po jedan disk u
jednu Petri-posudu. Sva ispitivanja vršena su u četiri ponavljanja. Posle
zasejavanja Peri-posude su odlagane i čuvane u termostatu na
temperaturi od 25±1 °C. Sva ispitivanja su vršena u četiri ponavljanja.
Očitavanje rezultata vršeno je 10. dan po zasejavanju.
Prilikom obrade rezultata, dobijene vrednosti prečnika kolonije
svake ispitivane varijante su stavljene u odnos sa dobijenim vrednostima
prečnika u kontrolnim varijantama. Tako dobijene vrednosti predstavljaju
inhibiciju porasta micelije izraženu u %, za svaki fungicid i za svaki
ispitivani izolat. Statistička obrada dobijenih podataka vršena je metodom
probit analize, na osnovu koje su dobijene vrednosti srednje efektivne
koncentracije (EC50) i koeficijenta regresije (b). Ispitivani izolati grupisani
su u kategorije na osnovu faktora rezistentnosti (RF) koji se dobija po
formuli RF= EC50 (x) / EC50(n), gde je EC50(x) vrednost srednje efektivne
koncentacije posmatranog izolata, a EC50(n) vrednost srednje efektivne
koncentacije najosetljivijeg izolata.
Vrednosti EC50 ispitivanih izolata za benomil bile su u intervalu od
123,1 µg/kg za izolat sa Fruške Gore, do 901,5 µg/kg kod izolata sa
Radmilovca (Beograd). Vrednosti koeficijenta b kretale su se u opsegu
od 1,68 kod izolata sa Radmilovca, do 2,28 za izolat iz Miokusa (Šabac).
Na osnovu skale Gouot-a, dva izolata su ocenjena kao normalno
osetljiva, dok su tri izolata svrstana u grupu umereno rezistentnih.
85. EFIKASNOST SUZBIJANJA NEKIH ŠTETOČINA VOĆA I
POVRĆA EMULZIJOM ULJA ULJANE REPICE
Marčić Dejan, Perić Pantelija, Prijović Mirjana,
Ogurlić Irena, Andrić Goran
[email protected]
Prirodna ulja biljnog porekla poslednjih decenija sve više se
primenjuju u zaštiti bilja za suzbijanje štetnih insekata jer poseduju
određene prednosti, u poređenju sa sintetskim insekticidima i
akaricidima: na insekte deluju mehanički, tako da je rizik rezistentnosti
vrlo nizak; broj tretiranja nije ograničen; ne ugrožavaju značajno
populacije predatora i parazitoida, jer su znatno manje rezidualna;
relativno su bezopasna za domaće i divlje životinje i čoveka
Tokom 2005. i 2006. godine na više lokaliteta u Srbiji ispitivana je
biološka efikasnost emulzije prirodnog ulja uljane repice (preparat Ogriol)
u suzbijanju Myzus persicae na paprici, Brevicoryne brassicae na
123
kupusu, Trialeurodes vaporariorum i Tetranychus urticae na krastavcu u
stakleniku i Cacopsylla pyri na kruški. Ogledi su postavljeni prema
standardnim EPPO metodama, a efikasnost preparata Ogriol
upoređivana je sa drugim preparatima, registrovanim za suzbijanje
pomenutih štetnih vrsta.
Primenjen u koncentraciji od 2%, Ogriol je ispoljio visoku
efikasnost u suzbijanju M. persicae (92-98%) i B. brasicae (86-94%), dok
se efikasnost suzbijanja T. urticae (78-84%) i T. vaporariorum (66-78%)
može smatrati zadovoljavajućom. Efikasnost Ogriola bila je na nivou ili
nešto niža od efikasnosti konvencionalnih organofosfornih insekticida
(diazinon, dimetoat, hlorpirifos) i akaricida (fenazakvin).
Primenjen u koncentraciji od 4%, Ogriol je ispoljio dobru
efikasnost (84-89%) u suzbijanju C. pyri, na nivou efikasnosti standardnih
preparata abamektina, mineralnog ulja i kombinacije mineralno ulje +
metidation.
Imajući u vidu pokazanu dobru efikasnost i povoljne
ekotoksikološke karakteristike, preparat Ogriol je prihvatljiva alternativa
konvencionalnim sintetskim insekticidima i akaricidima u zaštiti povrća i
potencijalno značajna komponenta integralnih programa zaštite.
86. SUBLETALNI EFEKTI SPIRODIKLOFENA NA POPULACIONI
RAST Tetranychus urticae Koch
Ogurlić Irena, Marčić Dejan
Spirodiklofen je derivat tetronske kiseline nedavno uveden u
primenu kao akaricid novog mehanizma delovanja, inhibitor biosinteze
lipida, visoko efikasan protiv svih značajnijih vrsta fitofagnih grinja. U
laboratorijskim ogledima, ovaj akaricid je ispoljio visoku toksičnost za jaja
i juvenilne stadijume Tetranychus urticae Koch, dok je osetljivost odraslih
ženki bila nekoliko puta manja. U ovom radu su ispitivani subletalni efekti
spirodiklofena na populacioni rast ženki T. urticae koje su u preovipozicionom periodu na lisnim isečcima pasulja (depozit: 4.2 mg/cm2)
bile izložene delovanju serije koncentracija počev od 96 mg/L
(koncentracija preporučena za primenu) do 3 mg/L (koncentracija
diskriminativna za jaja i juvenilne stadijume). Subletalni efekti
kvantifikovani su izračunavanjem vrednosti dva parametra - trenutne
stope rasta (ri) i prirodne stope rasta (rm) – kao osnove za procenu
efekata akaricida na nivou populacije.
Vrednosti ri izračunate su nakon tretiranja koncentracijama
spirodiklofena od 96, 48, 24, 12 i 6 mg/L primenom postupka koji su
opisali Walthall i Stark (1997). Posledica tretiranja spirodiklofenom u
124
koncentracijama 96 mg/L, 48 mg/L i 24 mg/L bila je zaustavljanje
reprodukcije preživelih jedinki, tako da su zabeležene negativne
vrednosti ri (-0.139, -0.101, -0.062) odnosno opadanje populacije.
Koncentracije 12 mg/L i 6 mg/L nisu zaustavile reprodukciju ali su
značajno redukovale populacioni rast: zabeležene ri vrednosti (0.263;
0.486) bile su značajno niže od kontrolne (0,556). Vrednosti rm izračunate
su nakon tretiranja koncentracijama spirodiklofena od 12, 9, 6, 4.5 i 3
mg/L primenom postupka koji je opisao Carey (1993). Ukoliko se
uračuna efekat akaricida, značajna redukcija rm vrednosti u poređenju sa
kontrolnom (0,244) zabeležena je nakon tretiranja svim koncentracijama,
osim najniže.
Ovi rezultati pokazuju da je, u kontekstu stabilne uzrasne
strukture T. urticae, koncentracija spirodiklofena od 4,5 mg/L dovoljna da
eliminiše 90% populacije i značajno uspori oporavak preživelog dela.
87. POLYVERSUMTM – NOVI BIOFUNGICID ZA SUZBIJANJE
PROUZROKOVAČA SIVE TRULEŽI PLODOVA MALINE
Rekanović Emil1, Filajdić Nenad2, Tanović Brankica1, Vukša Petar3
1
2
Sumitomo Chemical Agro Europe S.A.S. - Lyon
3
Poljoprivredni fakultet - Institut za zaštitu bilja i
prehrambenih proizvoda, Beograd
[email protected]
POLYVERSUMTM je biološki preparat čiji aktivni deo čini Pythium
oligandrum u koncentraciji 105 oospora/g. P. oligandrum deluje na
patogene gljive na dva načina:
- aktivno - direktno parazitiranje i
- pasivno - indukujući morfološke i fiziološke barijere u biljnom tkivu
i stimulišući rast biljaka putem povećanog usvajanja fosfora. Trogodišnja
ispitivanja (2004, 2005 i 2006. godina) na više lokaliteta u Srbiji pokazala
su da je POLYVERSUMTM efikasan u suzbijanju prouzrokovača sive
truleži Botrytis cinereaplodova maline. Eksperimenti su izvedeni po
delimično modifikovanoj EPPO metodi PP 1/16(2). Intenzitet oboljenja na
kontrolnim parcelama i tretmanima izračunat je po formuli TowswndHeubergera, a efikasnost po Abbott-u.
U prve dve godine ispitivanja (2004 i 2005. godina)
POLYVERSUMTM je ispoljio efikasnost od 55% do 87%, što je u oba
slučaja približno efikasnosti standardnog preparata Ronilan-a. Ove
godine u uslovima intenzivne zaraze, efikasnost je bila 19% do 53%, što
je na dva od pet lokaliteta, bilo na nivou efikasnosti Ronilan-a. Posebno
je značajno što se POLYVERSUMTM može primenjivati sve do berbe.
125
Zbog toga se POLYVERSUMTM može veoma uspešno primenjivati u
programu integralne zaštite maline. POLYVERSUMTM će se takođe moći
da koristi u proizvodnji organske hrane, što će proizvođačima u našoj
zemlji omogućiti da budu konkurentniji na ovom rastućem tržištu, sa
velikim potencijalom za izvoz. Registracija biološkog preparata
POLYVERSUMTM u Srbiji se očekuje tokom 2007. godine.
88. EFEKTI SUZBIJANJA Aphis pomi Deg. KONVENCIONALNIM
I BIORACIONALNIM INSEKTICIDIMA
Stamenković Svetomir1, Perić Pantelija2, Marčić Dejan2
1
Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Lešak
2
Zelena vaš lista jabuke, Aphis pomi Deg., permanentno je
prisutna u zasadima jabuke. U godinama masovne pojave ova štetočina
može zaustaviti intezivni porast mladara. Za njeno suzbijanje još uvek se
koriste jedinjenja širokog spektra delovanja i nepovoljnih toksikoloških
karakteristika, koja danas nazivamo konvencionalnim insekticidima
(organofosfati, karbamati, piretroidi). Usled dugotrajne i neracionalne
primene ovih insekticida stvoren je i problem rezistentnih populacija.
Zbog toga je nastala potreba za uvođenjem u primenu novih jedinjenja
koja su efikasna, a ekotoksikološki povoljna da se uključe u programe
integralne zaštite.
Tokom 2004-2006. godine ispitivana je uporedna biološka
efikasnost neonikotionida (acetamiprid - 0,025%; imidakloprid - 0,025%;
tiametoksan - 0,02%; tiakloprid - 0,1%), organofosfata (dimetoat - 0,15%;
malation - 0,2%; fenitrotion - 0,2%), piretroida (bifentrin - 0,02%;
cipermetrin - 0,03%) i emulzije prirodnog ulja uljane repice (preparat
Ogriol - 2%) u suzbijanju Aphis pomi na jabuci u nekoliko lokaliteta Srbije
(Sremska Mitrovica, Smederevo, Pančevo i Čačak).
Eksperimenti su postavljeni po standardnim EPPO metodama, a
efikasnost preparata izračunata po formuli Henderson-Tilton-a.
Svi organofosfati i cipermetrin, primenjeni u lokalitetu Viljuša
(Čačak) ispoljili su vrlo nisku efikasnost (38-46%), a neonikotinoidi vrlo
visoku (98-100%) tokom 14 dana trajanja ogleda. Efikasnost
neonikotinoida u ostalim lokalitetima bila je takođe vrlo visoka (95-100%).
U lokalitetima S. Mitrovica i Smederevo, emulzija prirodnog ulja uljane
repice pokazala je visoku efikasnost u suzbijanju A. pomi (oko 90%).
Visoka efikasnost ispitivanih neonikotinoida i emulzije prirodnog
ulja uljane repice i njihove povoljne ekotoksikološke karakteristike čine ih
prihvatljivom alternativom za suzbijanje A. pomi, posebno na onim
126
lokalitetima gde je konstatovana umanjena efikasnost konvencionalnih
insekticida.
89. RAK PITOMOG KESTENA U CRNOJ GORI
Dubak Darko
[email protected]
Pitomi kesten (Castanea sativa Mill.) kod nas predstavlja
autohtonu vrstu s tim što zbog svojih specifičnih ekoloških zahtjeva,
njegov areal čine manje povezane ili izolovane površine. Poslednjih 50
godina na području Balkanskog poluostrva došlo je do naglog
propadanja pitomog kestena na njegovim prirodnim staništima. Već
sprovedena ispitivanja su pokazala da je glavni uzročnik sušenja
parazitska gljiva Cryphonectria parasitica (Murr.) Barr. Na teritoriji Crne
Gore bolest je evidentirana prije oko 30 godina u okolini Ostrosa. S
obzirom da ova gljiva i njen negativan uticaj nijesu dalje proučavane, a
da su kestenove sastojine na ovim prostorima pred biološkim nestankom,
smatrali smo da je značajno pristupiti istraživanjima biologije gljive na
ovim područjima.
Uzorci zaraženog materijala sa kestena sakupljeni su sa više
lokaliteta prilikom višekratnih obilazaka značajnih kestenjaka na
crnogorskom primorju: Kaštinje, Koštanje Zabes, Ostros – Krajina i
Kostajnica – Boka Kotorska. Odabrani biljni materijal na kome je
ustanovljeno prisustvo simptoma bolesti (različite rakaste formacije),
poslužilo je za izolaciju patogena i njegovo dalje ispitivanje u laboratoriji.
Na ovaj način dobijene su kulture gljive koje se jasno morfološki
razlikuju: normalne kulture (izolovane uglavnom iz aktivnih rakova)
žućkasto-narandžaste boje, bijele kulture (izolovane iz površinskih
nekroza) i tzv. intermedijalne kulture koje se po svojim morfološkim
karakteristikama nalaze između dvije predhodno navedene. U daljim
ispitivanjima koristili smo normalne i bijele kulture, jer su se kulture
intermedijalnih karakteristika pokazale nepostojane u laboratorijskim
testovima.
Od fizioloških karakteristika ispitivan je uticaj različitih
temperatura i svjetlosti na porast i izgled kolonija kao i sporulaciju
proučavanih izolata; i druge karakteristike kultura; uticaj temperature na
klijanje spora i porast inicijalne hife gljive.
Bijele kulture u laboratorijskim testovima pokazale su znatno
slabiji porast u odnosu na normalne istim uslovima. U ovim kulturama
formirali su se malobrojni i krupni piknidi nakon dužeg gajenja kolonije
gljive u Petri posudama. Kod normalnih kultura nakon 4-6 dana
127
obrazovali su se brojni i sitni piknidi, radijalno raspoređeni oko centra
inokuluma. Ispitivani izolati su rasli u temperaturnom opsegu od 4ºC 35ºC, sa optimumom na 25 ºC
Labaratorijsko testiranje patogenosti provedeno je na jabukama
prema metodici koju su predložili dr Lou Shain i dr Said Ghabriel (PPA
652-Labaratory 8). Promjene nastale na kori jabuke koje je izazvao
hipovirulentni soj bile su slične onima koje je izazvao virulentni soj ali su
se nekroze razvijale i do 70% sporije. Prodor u dubinu virulentnog soja
iznosio je u prosjeku 3 cm, a hipovirulentnog soja 1,2 cm.
Klijavost reproduktivnih organa testirana je u kapi viseće vode i
na podlozi Voda-agar. Askospore gljive C. parasitica klijale su u
temperaturnom dijapazonu od 5 do 35ºC, sa optimumom na 22ºC.
Piknospore su klijale od 10-35ºC s optimumom na 25 ºC.
Vještačko unošenje ovog soja i favorizovanje stabala nosioca
hipovirulentnih simptoma daje šansu da se suzbije agresivni soj
C.parasitica, a time zaštite kestenove sastojine.
90. SUZBIJANJE PEGAVOSTI LIŠĆA DIVLJEG KESTENA
U DRVOREDIMA NOVOG SADA
Gajinov Spasenija, Kuzmanov Svetlana, Petrović Nada
JKP “Gradsko zelenilo” Novi Sad
[email protected]
Specifičnosti gradske sredine kao što su uticaj izduvnih gasova,
otpadaka različitih industrija, soljenje kolovoza tokom zime i sl. limitirajući
su faktori opstanka biljnih vrsta kao zelenih oaza grada. Loši uslovi za
rast i razvoj biljaka povećavaju njihovu osetljivost na bolesti, a takođe
izazivaju promene abiotičke prirode, što sve zajedno utiče na smanjenje
njihove dekorativnosti. Jedan od brojnih primera je divlji kesten (Aesculus
hyppocastanum), prisutan u drvoredima Novog Sada na nekoliko
frekventnih lokacija.
Cilj rada bio je praćenje promena na divljem kestenu
prouzrokovanih prisustvom gljive Guignardia aesculi (Pk.) Stew. u
drvoredima grada kao i praćenje efekta tretmana u cilju suzbijanja
navedene gljive.
Na drvoredima divljeg kestena praktično je redovno prisutna gljiva
Guignardia aesculi (anamorph: Phyllosticta paviae Desm.) koja
prouzrokuje crveno-mrku pegavost lista. Ovo je široko rasprostranjena
bolest kako na divljem kestenu tako i na vrstama A. glabra, A. pavia. A. X
carnea. Kao posledica napada dolazi do ranog opadanja lista što izaziva
smanjenje dekorativnosti, a takođe dolazi i do napada sekundarnih
parazita i štetočina.
128
Simptomi bolesti uočljivi su već od maja meseca. Pege na
listovima su u početku svetlo smeđe, sitne, nepravilne, da bi se zatim
uvećale i promenile boju u mrku. Kako infekcija napreduje pege
zahvataju sve veći deo lisne površine. Mogu se javiti i na lisnim
peteljkama i plodovima, ali su u tom slučaju mnogo sitnije.
Praćenje prisustva Guignardia aesculi na divljem kestenu u
drvoredima Novog Sada obavljeno je od 2003. do 2006. godine pri čemu
je praćen efekat izvedenih tretmana. Do 2003. godine divlji kesten
tretiran je 3-4 puta tokom proleća i leta i to bakarnim preparatima (0,5%) i
Benomilom (0,1%). Rezultati nisu bili zadovoljavajući obzirom da je
pegavost prouzrokovana navedenom gljivom značajno narušavala izgled
krošnji, a time i bitno smanjivala dekorativnost drvoreda. Od 2003.
godine uvodi se tretiranje kestena rano u proleće bakarnim preparatima u
konc. 0,5%. Tokom sezone koriste se preparati različitih mehanizama
delovanja, zbog moguće pojave rezistentnosti na Benomil koji se koristio
duži niz godina. Ovo je značajno smanjilo količinu inokuluma na šta je
ukazivala činjenica da je do zaraze dolazilo mnogo manje nego
prethodnih godina. Tretiranja su izvođena svake 2-3 nedelje. U 2005.
godini uveden je i kasni jesenji tretman bakarnim preparatima (0,5%) što
je takođe uticalo na smanjenje količine inokuluma. Tokom jeseni je, u
cilju smanjenja potencijalnog inokuluma, obavezno i sakupljanje listova u
u kojima gljiva prezimljava.
Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da je u cilju očuvanja
dekorativnosti kestena, a time i suzbijanja gljive koja prouzrokuje crvenomrku pegavost lista neophodno obavljati preventivna tretiranja
preparatima različitih mehanizama delovanja. Tretmane je potrebno
ponavljati svake 2-3 nedelje. Takođe rani prolećni i kasni jesenji tretman
bakarnim preparatima daju dobre rezultate u smanjenju količine
inokuluma.
91. PRILOG PROUČAVANJU MIKOFLORE SEMENA
ŠUMSKOG DRVEĆA
Keča Nenad
[email protected]
Seme predstavlja vrlo efikasan način prenošenja biljnih patogena.
Brojni su primeri koji govore o širenju biljnih bolesti preko zaraženog
semena, koje je ili sakupljeno u domaćim semenskim objektima ili je
uveženo iz inostranstva. Seme može biti zaraženo, što za posledicu ima
razaranje endosperma i embriona ili je jednostavno kontaminirano kada
je, u najvećem broju slučajeva, patogen prisutan samo na površini
129
semenki. Da bi se proces prikupljanja i rukovanja semenom pravilno
sprovodio neophodno je poznavati diverzitet mikoflore, ali i biologiju i
ekologiju patogenih gljiva koje mogu prouzrokovati oboljenje na semenu.
Za uspešnu kontrolu ovih patogena neophodno je poznavati metode
njihove identifikacije, ali tip inokuluma i mesta na semenu koja su
izložena i ugrožena.
Materijal je sakupljan u periodu 2005 – 2006. godina, na različitim
lokalitetima (Kopaonik, Zlatar, Zlatibor, Tara, Stara Planina, Golija i dr).
Analizirane su šišarice sa stabala budućnosti, u semenskim sastojinama,
ali i one koje su nalažene u šumskoj stelji. Identifikacija je obavljena
pomoću ključeva Dennis-a, Ellis-a, Lanier-a, Sutton-a, Breitenbach-a i
sar., Barnett-a i sar., Grova i dr.
Identifikovane patogene gljive možemo podeliti u dve kategorije:
1) one koje prouzrokuju bolesti i propadanje semena i nemaju značaja u
ostalim razvojnim stadijumima drveća i 2) vrste koje se prenose
semenom, a pričinjavaju štete na sadnicama i odraslom drveću.
Prvu kategoriju bismo dalje mogli podeliti na gljive koje se javljaju
isključivo na semenu, kao što su: Aspergillus sp., Botrytis cinerea Pers.
ex Fr., Cladosporium sp., Epicoccum purpurascens Ehrenb. ex Schlecht,
, F. culmorum (Smith) Sacc., Mucor sp., Penicillium spp., Trichothecium
roseum link ex Fries, Trichoderma viride Pers. ex Fr. i vrste koje su
prisutne na šišaricama: Chrysomyxa pirolata Wint. (syn. Ch. pirolae (DC.)
Rostr.) i Rutstroemia bulgarioides (Rabenh.) Karst.
Predstavnici druge kategorije su patogeni koji pričinjavaju
probleme u narednim fazama razvoja biljaka, ali se semenom mogu
preneti u rasadnike. Iz ove grupe konstatovani su: Fusarium oxysporum
Schlecht ex Fr., Siroccocus conigenus (syn S. strobilinus) i Sphaeropsis
sapinea Dyko et Sutton. F. oxysporum uzrokuje poleganje ponika, ali se
često može pronaći i na semenu. Sirococcus conigenus prouzrokuje
antrahnozu izbojaka bora, smrče i još nekih domaćina, međutim tokom
istraživanja je konstatovan samo na izbojcima sadnica smrče.
Sphaeropsis sapinea je na stablima poznat kao izazivač antrahnoze
izbojaka, ali su plodonosna tela – piknidi konastatovani i na semenu bora
(T. Milijašević, lična komunikacija).
Širok dijapazon patogenih i saprofitnih gljiva na semenu ukazuje
na veliki značaj problema. Prikazani rezultati govore u prilog
neophodnosti utvrđivanja fitosanitarnih mera koje bi se primenjivale
tokom sakupljanja i rukovanja semenom, ali istovremeno nalažu i
sprovođenje odgovarajućih analiza kontrole zdravstvenog stanja
prikupljenog semena.
130
92. TRULEŽNICE PLATANA (Platanus x acerifolia)
U GRADSKIM SREDINAMA
Lazarević Jelena
Biotehnički institut, Centar za šumarstvo, Podgorica
[email protected]
Kao visoko drvo impozantnog i interesantnog habitusa, otporno
na atmosfersko zagađenje i uopšte uslove sredine koji vladaju u gradu,
javorolisni platan (Platanus x acerifolia Willd syn. P. x hybrida) je vrsta
široko zastupljena na gotovo svim tipovima zelenih površina u
gradovima, od parkova, preko skverova, zelenila stambenih blokova i
školskih dvorišta, rekreativnih površina do drvoreda. Javorolisni platan je
brzorastuća vrsta umerenog klimata, vrlo tolerantna prema različitim
uslovima spoljašnje sredine: dobro podnosi sušu, ali u isto vreme i visok
nivo podzemne vode. U Srbiji se gaji od druge polovine XIX veka, tako
da se stabla iz tog perioda, kao i iz prve polovine XX veka, sreću danas
na zelenim površinama u punom sjaju i lepoti.
Pojava karpofora (plodonosnih tela) gljiva izazivača truleži drveta
zabeležena je na stablima platana u periodu 2001-2006. u Beogradu i u
mediteranskom delu Crne Gore. Determinacija patogena izvršena je na
osnovu izgleda plodonosnih tela, sporonosnih organa i spora gljive.
Na dubećim stablima ili panjevima platana zabeležene su sledeće
gljive izazivači truleži drveta: Inonotus hispidus, Ganoderma resinaceum,
Ganoderma sp., Phellinus igniarius, Phellinus torulosus, Fomes
fomentarius, Perenioporia fraxinea, Auricularia mesenterica, Pholiota sp.,
i dr. Među navedenim vrstama najčešće se javljaju vrste iz roda
Ganoderma i Inonotus hispidus. Druge su ređe, dok se prema podacima
kojima do sada raspolažemo, platan može smatrati za novog domaćina
gljive Phellinus torulosus. Pojava karpofora ovih gljiva, kao po pravilu,
zabeležena je na lokalitetima ili mikroklokalitetima koji se odlikuju
povećanom vlažnošću vazduha i zemljišta, dok je ukupan broj stabala
platana sa evidentiranom pojavom ili simptomima truleži znatno veći.
Navedene gljive izazivaju belu trulež, prvenstveno srčike i
razvijaju se na dubećim stablima lišćara kao paraziti slabosti. Razvoj
nastavljaju i na mrtvom drvetu, kao saprobi. Infekcije ostvaruju preko
ozleda na granama i stablu. Pojava plodonosnih tela ovih, kao i drugih
truležnica, karakteristična je za proces truleži u odmakloj fazi i predstavlja
jasan indikator lošeg zdravstvenog stanja biljke domaćina. Pojava
truležnica na stablima posledica je prvenstveno dugoročnog prisustva
domaćina na zelenim površinama i izloženosti svim negativnim uticajima
gradske sredine, ali i izostanku adekvatnih mera zaštite i nege.
Rad predstavlja prilog proučavanju truležnica u gradskim
sredinama, ali pre svega treba da ukaže na negativne aspekte njihove
131
pojave na zelenim površinama sa opasnostima i rizicima koji se usled
ove pojave javljaju. Pojava i učestalost različitih vrsta truležnica dovodi,
na žalost, u pitanje dugoročnost ostanka i opstanka ovih platana na
zelenim površinama.
93. PRILOG PROUČAVANJU NEKIH BOTRYOSPHAERIA VRSTA
NA ŠUMSKOM I UKRASNOM DRVEĆU I ŽBUNJU
Milijašević Tanja, Marković Čedomir
[email protected]
Glijve iz roda Botryosphaeria su kosmopolitske i polifagne vrste,
kojima fitopatolozi poslednjih deset godina u svetu posvećuju sve veću
pažnju i intenzivno ih izučavaju. Široko su rasprostranjene u umerenoj i
tropskoj zoni, konstatovane su na vrstama iz preko sto rodova i najčešće
izazivaju rak i izumiranje biljaka.
Cilj ovog rada je da opiše najznačanije Botryosphaeria vrste koje
se javljaju na ukrasnom drveću i šiblju. To su Botryosphaeria dothidea, B.
obtusa, B. qercuum, B. rhodina i B. ribis.
U radu je dât ključ za determinaciju vrsta iz roda Botryosphaeria
zasnovan na njihovim konidijskim stadijumima koji pripadaju rodovima
Botryodiplodia, Diplodia, Dothiorella, Fusicoccum, Lasiodiplodia,
Macrophoma, Macrophomopsis i Sphaeropsis. S obzirom da o anamorph
stadijumu Botryosphaeria vrsta za sada postoje oprečna mišljenja, i to je
predmet ovog rada. Osim toga, prikazane su morfološke karakteristike
Botryosphaeria dothidea, B. obtusa, B. qercuum, B. rhodina i B. ribis,
njihovo rasprostranjenje, biljke domaćini i simptomi bolesti.
Među navedenim vrstama, u Srbiji i Crnoj Gori je
najrasprostranjenija Botryosphaeria dothidea. Prvi put je konstatovana
početkom devedesetih godina na odraslim stablima Sequioodendron
giganteum u okolini Beograda (Avala, Obrenovac), gde je izazvala
sušenje pojedinih biljaka. Kasnije je zabeležena i na Cedrus atlantica,
Cupressus sempervirens, Populus – klon I -214, Pinus halepensis,
Quercus cerris, Q. petrea, Prunus laurocerasus i Viscum album. Na
sekvoji i alepskom boru konstatovana su oba stadijuma u razvoju gljive,
na hrastovima, klonu I-214 i na čempresu samo teleomorph, a na beloj
imeli konidijski stadijum.
Poslednjih godina ova se gljiva javlja kao agresivan parazit
sekvoje (kako na odraslim stablima, tako i u rasadnicima), kedra i
lovorvišnje na mnogim lokalitetima u Srbiji. Stoga su preduzeta nešto
detaljnija istraživanja simptoma bolesti, morfoloških i bioekoloških
132
karakteristika i mogućnosti suzbijanja ovog parazita, koja su u ovom radu
prikazana.
Na osnovu literaturnih podataka o suzbijanju B.dothidea, kao i
višegodišnjim našim istraživanjima utvrđeno je da tretiranje obolelih
stabala Benomilom daje dobre rezultate. Međutim, najnovija, ovogodišnja
ispitivanja u Beogradu su pokazala da je gljiva, nakon ćetiri godine,
postala rezistentna na ovaj fungicid.
94. ULOGA PARAZITNIH GLJIVA I ŠTETNIH INSEKATA U
IZUMIRANJU HRASTOVIH ŠUMA
Milijašević Tanja, Marković Čedomir
[email protected]
Rod Quercus L. obuhvata 450 drvenastih i žbunastih vrsta. U
Srbiji i Crnoj Gori hrastovi su zastupljeni sa 12 vrsta, među kojima su
najrasprostranjeniji lužnjak (Q.robur), kitnjak (Q. petraea), cer (Q. cerris) i
sladun (Q. frainetto).
Istraživanje parazitske mikoflore i štetnih insekata sprovedeno je
u prirodnim i izdanačkim šumama Srbije. Evidentirani su štetni insekti,
parazitske i saprofitske gljive koje se javljaju na dubećim (živim) stablima,
kao i gljive koje koloniziraju trupce nakon seče stabala, ili se javljaju na
suvim granama, panjevima i ležavinama. Njihova determinacija izvršena
je na osnovu ključeva GROVE (1935, 1937), DAVIDSON et al., LANIER et
al.(1978), DENNIS (1978), SUTTON (1980), ELLIS i ELLIS (1985), HANLIN
(1992, 1998).
Cilj ovog rada je da ukaže na uticaj parazitnih gljiva i štetnih
insekata na proces propadanja stabala kitnjaka, lužnjaka, sladuna i cera
u prirodnim i izdanačkim šumama, a takođe i u urbanim sredinama (park
šumama i parkovima).
Konstatovane gljive prikazane su na osnovu dela biljke koji
koloniziraju. Na lišću je identifikovano 13 vrsta, među kojima najveći
značaj ima pepelnica Microsphaera alphitoides.
Na kori su zabeležene 24 gljive, od kojih su najznačajnije
Cytospora ambiens, Diatrypella quercina, Fusicoccum quercinum i
Myxosporium lanceola. One se javljaju kao paraziti i izazivaju nekrozu
kore.
Na drvetu je konstatovano 28 vrsta, među kojima najveće štete
izazivaju, uzročnici traheomikoza - Ophiostoma piceae i O. roboris. Veliki
broj autora smatra da su ove gljive primarni uzročnici sušenja hrastova,
posebno kitnjaka i da šumskoj privredi nanose velike ekonomske štete.
133
Među gljivama prouzrokovačima truleži drveta najznačajnije su
Armillaria mellea, Hypoxylon deustum, Laetiporus sulphureus, Lenzites
quercina i Phellinus robustus, odnosno gljive koje napadaju živa stabla,
ali nastavljaju proces truleži i nakon njihovog sušenja.
Na propadanje hrastovih šuma u Srbiji, među štetnim insektima,
najveći uticaj imaju insekti defolijatori i hrastov potkornjak Scolytus
intricatus (Coleoptera, Scolytidae). Među insektima defolijatorima
najznačajniji su hrastov savijač (Tortrix viridana L.), mrazovci
(Lepidoptera, Geometridae), žutotrba (Euproctis chrysorrhoea L.), gubar
(Lymantria dispar L.), kukavičje suze (Malacosoma neustria L.) i hrastov
četnik (Thaumatopoea processionea L.). Defolojacije koje se ponavljaju
više godina uzastopno dovode do fiziološkog slabljenja i iscrpljivanja
stabala.
Hrastov potkornjak je tipično sekundarna vrsta koja se razvija pod
korom fiziološki oslabelih i sveže posečenih grana, tako da, kao takav, za
šumarstvo i nema veći značaj. Međutim, ovaj insekt ima značajnu ulogu
u sušenju hrastova kao vektor gljiva iz roda Ophiostoma.
95. MALEZOVE I SVETLOSNE KLOPKE PRI MONITORINGU
LEPIDOPTERA U ZASADIMA TOPOLA
Stojanović V. Dejan1, Brajković Miloje.2, Nikolić Zoran2,
Poljaković-Pajnik Leopold3, Drekić Milan3
1"
Fruška Gora" Nacionalni park, Sremska Kamenica
2
Institut za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
3
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
[email protected]
Topole se odlikuju velikom bujnošću rasta. Tokom svog rasta i
razvoja, ugrožene su mnogobrojnim vrstama štetnih insekata i oboljenja.
U cilju dijagnoze i prognoze kvalitativnog i kvantitativnog
sastava entomofaune ovih ekosistema, a u funkciji kontrole i sprečavanja
mogućeg njihovog štetnog dejstva u zasadima topola, sprovode se razne
tehnike monitoringa štetnih insekata, posebno faune Lepidoptera.
Poznata su štetna dejstva insekata iz reda Lepidoptera koji
naseljavaju kulture i plantaže topola i ona mogu biti izražena na lišću i u
stablu. Na lišću topola zabeležena su štetna dejstva iz reda Lepidoptera
od vrste Nycteola asiatica Krul, Acronycta megacephala F, Gypsonoma
aceriana Dup. Epinotia opressana Tr., Epinotia neglectana Hd.,
Lithocolletis populifoliella Tr., Phyllocnistis suffusella L., Stilpnotia salicis
L., Lymantria dispar L., Orgya antiqua L., Pygaera anastomosis L.,
Phalera bucephala L., Dicranura vinula L., Hyphantria cunea Drury. i
Smerinthus populi L. dok ksilofage iz reda Lepidoptera mogu biti
134
Sciapteron tabaniformis Rott, Trochilium apiformis Cl, Cossus cossus L i
Zeuzera pyrina L. Veći broj Lepidoptera iz superfamilije Noctuidae
stanovnici kulture i plantaže topola hrane se u stadijumu gusenice
lišćem. Mnoge vrste superfamilije Noctuidae pod povoljnim uslovima
mogu izazvati značajne štete. Vrste superfamilije Noctuidae zabeležene
u kulturama i plantažama topola su: Craniophora rumicis, Catocala
nupta, Colobochyla salicalis, Amphipyra pyramidea, Cosmia pyralina,
Xanthia aurago, Conistra vaccinii, Lithophane ornitopus, i neke Ortosia
vrste.
Monitoring Lepidopterofaune u intenzivnim zasadima topola je
važan deo rada prognozno izveštajne službe. Vršena su istraživanja sa
više postojećih i proverenih metoda, ali proveravane su i metode koje
nisu do sada korišćene u monitoringu faune leptira.
Kombinovanom upotrebom do sada korišćenih metoda i novih
metoda monitoringa, u mnogome bi se doprinelo poznavanju
kvantitativnog i kvalitativnog sastava Lepidopterofaune. Rezultati ovih
istraživanja ukazuju na prednosti i nedostatke korišćenih metoda.
Malezove i svetlosne klopke u svojim modifikacijama pri monitoringu reda
Lepidoptera pokazuju značajne i komparativne vrednosti u sadejstvu
kako sa drugim već upotrebljavanim metodama, tako i samostalno.
96. DRUGI PRILOG POZNAVANJU ŠTETNIH SOVICA
NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA
Stojanović Dejan
Nacionalni park "Fruška gora", Sremska Kamenica
[email protected]
Pojedine vrste sovica, ako se prenamnože u stadijumu gusenice,
mogu biti štetne u poljoprivredi i šumarstvu. Izveštajno-prognozna služba
zaštite bilja prati dinamiku populacije onih vrsta sovica koje su u prošlosti
pravile štetu i daje prognozu pojave tih vrsta, kako bi se blagovremeno
zapazilo povećanje brojnosti i na vreme počelo sa obavljanjem
preventivnih mera u cilju sprečavanja prenamnoženja.
Prvi spisak štetnih sovica Nacionalnog parka Fruška gora
obuhvatio je trideset i jednu vrstu štetnih sovica raspoređenih u 7
podfamilija. U ovom radu dati su podaci za 23 novozabeleženih vrsta
štetnih sovica i to su; Egira conspicillaris (L.), Noctua fimbriata
(Schreber), Agrotis segetum (Den, et Schiff.), Agrotis exclamationis (L.),
Agrotis ipsilon (Hufn.), Peridroma saucia (Hbn.), Mamestra brassicae(L.),
Lacanobia oleracea(L.), Lacanobia suasa (Den, et Schiff.), Minucia
lunaris (Den, et Schiff.), Panolis flammea (Den, et Schiff.), Asteroscopus
spinx (Hufn.), Eupsilia transversa (Hufn.), Agrochola circellaris (Hufn.),
135
Xanthia icteritia (Hufn.), Cosmia diffinis (L.), Moma alpium (Osbeck.),
Acronicta alni (L.), Acronicta tridens (Den, et Schiff.), Colocasia coryli
(L.), Diloba caeruleocephala (L.), Pseudoips prasinana (L.), Bena
bicolorana (Fuessly.), Earias chlorana (L.), Scoliopteryx libatrix (L.).
Ukupan broj štetnih sovica zabeleženih u Nacionalnom parku "Fruška
gora" trenutno iznosi 54 vrsta.
Prilikom istraživanja upotrebljavane su standardne metode koje
se koriste za sakupljanje i monitoring populacija sovica. Pored živinih
lampi od 400 w upotrebljavana je i petromax lampa od 400w.
Vredniji primerci su preparirani i deponovani u standardne
entomološke kutije. Takođe, izrađivani su i trajni preparati hitinskih
armatura radi potvrde determinacija u pojedinim spornim slučajevima.
Prilikom determinacije korišteni su ključevi: Pierce (1967), Forster i
Wohlrahrt (1980) i Rakosy (1997). Pojedini primerci su determinisani na
osnovu radova koji se bave pojedinim taksonima ili grupama taksona.
97. ŠTETNI ORGANIZMI NA URBANOM ZELENILU U DRVOREDIMA I
PARKOVIMA KIKINDE
Vasić Verica, Avramović Gojko
Institut za nizijsko šumarstvo, Novi Sad
Urbano zelenilo je zbog specifičnih uslova sredine u kojoj se
razvija vrlo često izloženo napadu biljnih bolesti i štetočina. Prisustvo
štetnih organizama umanjuje životne procese biljaka, ometa njihov
normalan razvoj a narušava se i estetski izgled biljaka koji je veoma
važan u hortikulturi, odnosno izgledu grada. Na urbanom zelenilu u
Kikindi u periodu 2004-2006. godina, a naročito tokom vegetacije uočen
je veći broj štetnih organizama, koji su u različitom stepenu ugrožavali
notmalan razvoj drveća i žbunja.
Cilj zdravstvenih pregleda je bio da se otkriju i determinišu štetni
organizmi, utvrdi obim njihove pojave i stepen ugroženosti biljaka
njihovim prisustvom i delovanjema, a potom donesu odluke o potrebi
njihovog suzbijanja. Najveći broj štetnih organizama determinisan je na
licu mesta a za manji broj organizama za koje to nije bilo moguće,
uzimani su uzorci za laboratorijsku analizu gde su obavljeni postupci za
determinaciju. Zdravstveni pregledi zelenila obavljeni su u parku
''Blandaš'', ''Norveška šuma'', ''Simićevom salašu'', drvoredima i zelenim
površinama u zoni gradskog trga.
U periodu 2004-2006. godina štetni organizmi iz familija
Aphididae, Acarinae, Cicadidae i Coccidae bili su prisutni na bilju u
različitom intezitetu tokom vegetacije. Najčešće su to bile štetočine iz
familija Aphididae i Acarinae a gotovo da i nema biljne vrste na kojoj nisu
136
konstatovane. Pored pomenutih štetočina, zabeleženo je i prisustvo
Haltica quercetorum na hrastu, mrežaste stenice na platanu (Corythuca
ciliata) i minera lista na divljem kestenu (Cameraria ohridella) i platanu
(Lithocolletis platani). Pojedina stabla divljeg kestena tokom 2005 i 2006.
godine bila su napadnuta minerom u tolikoj meri da je defolijacija stabala
nastupila već sredinom avgusta. Od izazivača bolesti evidentirano je
prisustvo gljive Apiognomonia veneta na platanima, Guignardia aesculi
na kestenu, Dothistroma pini i Sphaeropsis sapinea na crnom boru i
pepelnica na hrastu (Microsphaera alphitoides).
Zelenilo u gradovima u velikoj meri ugrožavaju i drugi nepovoljni
činioci, koji ne pripadaju štetnim organizmima kao što su povećan
sadržaj soli u zemljištu, odsustvo potrebnih hraniva u njemu, zbijenost
zemljišta, aero zagađenja, mehanička oštećenja i dr. Kompleks ovih
abiotičkih faktora veoma često može ostaviti velike posledice na biljke,
umanjujući njihove životne funkcije i normalan razvoj a time su biljke
podlože napadu insekata i bolesti.
Sa ciljem da se zeleno blago svakog grada štiti od bolesti i
štetočina neophodno je stalno praćenje razvoja drveća i žbunja a
posebno njihovog
zdravstvenog stanja kako bi se blagovremeno
primenule neophodne mere nege i zaštite i na taj način omogućili
normalno razviće zelenila u gradu.
98. ŠTETNI ORGANIZMI DRVENASTIH VRSTA URBANOG ZELENILA
NOVOG SADA
Poljaković-Pajnik Leopold, Marković Miroslav, Vasić Verica,
Drekić Milan, Pap Predrag
[email protected]
Drvenaste vrste bilja predstavljaju najzačajniji deo urbanih
ekosistema i u mnogome utiču na kvalitet života u gradskim sredinama.
Novi Sad je poznat kao grad sa starim i prostranim parkovima i
mnogobrojnim drvoredima. Međutim to bilje je izloženo mnogim
negativnim uticajima gde štetočine i izazivači bolesti imaju veoma veliki
značaj, pa je njihovo otkrivanje i determinacija veoma važna za uspešnu
zažtitu bez koje je gotovo nezamislivo njihovo održavanje. Istraživanja
štetnih organizama drvenastih vrsta urbanog zelenila Novog Sada
izvedena su u periodu od 2001. do 2006. godine i to: u parkovima(4),
drvoredima, grobljima (4) i na soliternim zaštićenim stablima. Tokom
istraživanja uočen je veći broj štetnih organizama, insekata, grinja i
izazivača oboljenja.
137
U radu su navedeni najznačajniji i najčešći štetni organizmi na biljnim
vrstama koje su u parkovima i drvoredima Novog Sada najzastupljenije.
U radu su korišćeni standardni entomološki i fitopatološki metodi na
terenu i laboratorijama Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.
Od štetočina dominantni su bili oni koje se hrane "sisanjem" (insekti iz
fam. Aphididae, Cicadidae, Coccidae i Acarinae), i "lisni mineri" na
divljem kestenu (Cameraria ohridella) i platanu (Lytocolletis platani ). Na
lišću drveća i žbunja evidentirana su mnogobrojna lisna oboljenja.
Najznačajnija i najčešća oboljenja bila su Apiognomonia venete na
platanima, Guignardia aesculi na divljim kestenima i Dothistroma pini na
iglicama crnog bora. Pojava pepelnica je takođe bila česta na javorima,
hrastovima, mahonijama, brezama i leskama.
U periodu od 2001. do 2006.godine konstatovan je veći broj štetnih
organizama koji su u različitom stepenu ugrožavali razvoj biljaka na
direktan ili indirektan način, a ujedno uticale i na umanjivane njihove
estetske vrednosti.
99. Unaspis euonymi (Comstock) (Homoptera, Diaspididae)
OPASNA ŠTETOČINA KURIKE NA PODRUČJU BEOGRADA
Graora Draga, Spasić Radoslava
Unaspis euonymi je polifagna štitasta vaš i veoma značajna
štetočina dekorativnog zelenila u urbanim sredinama. Uprkos širokom
spektru domaćina, najčešće naseljava biljke iz roda Euonymus, i u
mnogim zemljama sveta pričinjava ogromne štete izazivajućii sušenje i
potpuno propadanje ovih dekorativnih biljaka (Borchsenius, 1966;
Dancig, 1993; Kosztarab end Kozar, 1988; Kosztarab, 1990; Kozar,
1998).
I na području Beograda U. euonymi, poznata u domaćoj literaturi
kao "kurikin štitaš", je jedna od najopasnijih štetočina kurike (Euonymus
spp.), o čemu je pisano još osamdesetih godina (Mihajlović i
Kozarževskaja, 1983; Kozarževskaja i Vlainić, 1981; 1982).
Koliki je značaj ove vrste govori podatak da se u novije vreme, u
ozelenjavanju urbanih sredina, umesto Euonymus spp. koriste druge
dekorativne vrste biljaka.
Tokom 2004 i 2005. godine, u parkovima i drugim zelenim
površinama na teritoriji Beograda, proučavano je prisustvo, biologija i
štetnost ove vrste.
Unaspis euonymi je utvrđena na Euonymus japonica Thun.,
Euonymus europea L. i Euonymus fortunei (Turcz.), u više lokacija na
138
području Beograda (Banovo Brdo, Kalemegdan, Novi Beograd, Vračar,
Zemun).
U toku godine ova vrsta razvija tri generacije i prezimljava u
stadijumu polno zrelih ženki na granama i stablu kurike. U proleće
sledeće godine, ženke počinju sa polaganjem jaja sredinom maja. Zbog
razvučenog perioda ovipozicije, te neujednačenog razvoja larvi, dolazi do
preklapanja generacija i prisustva svih razvojnih oblika tokom cele
vegetacije.
U. euonymi se hrani isisavanjem sokova iz svih nadzemnih
delova biljke (stablo, grane, list, plod). Oštećenja se manifestuju pojavom
hlorotičnih pega, smanjenjem godišnjeg prirasta i sušenjem grana, nakon
čega nastupa sušenje celih biljaka.
Najjači intenzitet napada registrovan je u Novom Beogradu i na
Kalemegdanu, gde su žbunovi Euonymus japonica zbog sušenja morali
biti iskrčeni.
100. PRVI NALAZ VRSTE IZ FAMILIJE Xiphydriidae (Symphyta,
Hymenoptera) NA PODRUČJU NP "FRUŠKA GORA"
Nikolić Zoran1, Brajković Miloje1, Ćurčić Srećko1, Stojanović Dejan2
1
Institut za zoologiju, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu
2"
Fruška Gora" Nacionalni park, Sremska Kamenica
[email protected]
Familija Xiphydriidae pripada nadfamiliji Siricoidea koja
obuhvata vrste biljnih zolja koje se, zbog toga što im se larve razvijaju u
stablu drvenastih vrsta biljaka, nazivaju ose drvenarice. Veličina tela
Xiphydriidae-a se kreće oko 14 mm.
Familija obuhvata mali broj vrsta široko rasprostranjenih u
celom svetu, osim u Africi. U Evropi se javljaju dva roda sa 6 vrsta.
Njihove larve žive u drvenastim vrstama familija Salicaceae,
Betulaceae, Aceraceae i Ulmaceae. Larve buše hodnike kroz drvo
pretežno na dubini od oko 5 cm od površine i na taj način oštećuju drvo.
Kao i kod većine vrsta Siricoidea, i larve Xiphydriidae-a su zavisne od
prisustva simbiontskih gljiva, čijim širenjem dodatno nanose štetu drvetu
u kome se razvijaju.
Fruška gora je planina koja se nalazi u severnon delu Srema i
prostire se pravcem istok-zapad u dužini od 78 km, a pravcem sever-jug
maksimalno je široka 15 km. Zauzima površinu od oko 500 km2. To je
niska planina čija je najviši vrh (Crveni čot) na 539 m.
Nacionalni park “Fruške gore” je konstituisan 1960. godine.
Područje aktivne zaštite obuhvata 25 525 km2. Osnovna karakteristika
ove oblasti je postojanje brojnih ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i
139
životinjskih vrsta. Pašnjaci i plodno zemljište, vinogradi i voćnjaci,
ukrašavaju padine i niže delove Fruške gore, dok su površine koje se
nalaze na visinama iznad 300 metara nadmorske visine pokrivene
gustim, listopadnim šumama.
Uzorkovanje entomofaune je izvršeno 2002. godine Malez-ovim
klopkama koje su bile postavljene na nekoliko lokaliteta u okviru Parka.
Pregledom materijala sakupljenog u periodu od 08. do 26. juna
2002. godine na lokalitetu Ledinci, identifikovana je vrsta Xiphydria
prolongata (Geoffroy, 1785).
X. prolongata pripada evro-azijskim vrstama biljnih zolja čije
rasprostranjenje obuhvata Evropu, Sibir i Zakavkazje. Njene larve se
razvijaju u beloj vrbi (Salix alba), topoli (Populus tremula) i brestu (Ulmus
campestris).
Ovo je značajan nalaz za područje Nacinalnog parka sa
aspekta zaštite šumskog fonda na ovom području. U narednom periodu
potrebno je intenzivirati istraživanja da bi se dobila prava slika o gustini
populacija ove, ali i drugih vrsta osa drvenarica koje mogu naneti
značajna oštećenja drvetu.
101. PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIŽIBUBA
NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA
Stojanović V. Dejan, Plužarević V.K., Matić G.M., Momić B.
Nacionalni park "Fruška gora", Sremska Kamenica
[email protected]
U životinjskom svetu ksilofagni insekti su najvažniji razlagači
drveta. Ksilofage napadaju drvo u dubećem stanju ili posle seče.
Ksilofage drvo razaraju mehanički ali i posredno, jer omogućavaju
naseljavanje mikroorganizama koji mogu izazvati destrukciju. Proces
razlaganja i transformacije drveta, ali i primerene mere zaštite svih
segmenata biocenoze neshvatljiv je bez detaljnog poznavanja i uvida u
najvažnije osobine uzročnika razlaganja. Diverzitet, rasprostranjenost,
brojnost, štete koje izazivaju i ekonomski značaj ksilofagnih insekata
neophodni su konstituenti monitoringa koji se nad njima sprovodi u
šumskim biocenozama. Ekološka valenca, manje osetljivih vrsta familije
Cerambycidae može poprimiti nenadanu širinu.
U odnosu na štetne faktore koji utiču na propadanje drveta ne
treba umanjivati ulogu antropogenog faktora, jer sam pojam štetnosti
zavisi od koristi pojedinaca ili grupe. Vidljive su brojne manifestacije
neracionalnog i nepravilnog korišćenja, čuvanja i zaštite šuma i drveta.
Poznati su biotički i abiotički faktori u destrukciji drveta. Kao veoma
važan deo biotičkog faktora, kao zoobiotički segment, ksilofagni insekti
140
su prilagođeni drvetu kao mikrostaništu, koriste ga kao hranu i izazivaju
oštećenja kod drveta, koje se kasnije ne može povratiti u prvobitno
stanje. Trulo drvo ili drvo sa većim oštećenjima od insekata, fiziološki
znatno oslabljeno, nije više ni sirovina ali ni materijal koji se može
koristiti, ili mu je u značajnoj meri smanjena funkcionalnost, korisnost i
upotrebna vrednost.
Stvaranjem specifično povoljnih ekoloških uslova, može doći do
prenamnoženja i štetnosti određenih vrsta. Izveštajno-prognozna služba
zaštite bilja prati dinamiku populacije štetnih vrsta ksilofagnih insekata i
daje prognozu pojave tih vrsta radi predupređenja potencijalne štete.
Ekonomski značaj familije Cerambycidae je veoma veliki. U
Evropi ima oko 100 vrsta (Schwenke, 1974) koje mogu pričiniti veće ili
manje štete u šumama, na šumskim stovarištima, drvenim zgradama i
drvenim konstrukcijama.
Monitoring strižibuba u Nacionalnom parku Fruška gora u
trajanju od dve godine obuhvata sedamnaest vrsta ksilofagnih
strižibuba, koje mogu pričiniti značajnije štete šumskom gazdinstvu i
šumskim biocenozama.
Prilikom istraživanja upotrebljavane su standardne metode
monitoringa, sakupljanja, prepariranja i čuvanja prikupljenih primeraka.
Cerambycidae konstatovane u Nacionalnom parku Fruška gora
prikazane u ovom radu su: Rhagium sycophanta (Schrank), Rhagium
inquisitor(L.), Cerambyx cerdo (L.), Cerambyx scopolii Fusslins, Aromia
moschata(L.), Hylotrupes bajulus (L.), Criocephalus rusticus, Plagionotus
arcuatus(L.), Plagionotus detritus (L.), Anagliptus mysticus (L.), Oberea
oculata(L.), Saperda carcharias (L.), Purpuricenus kaehleri (L.),
Phymatodes testaceus (L.), Mesosa curculionides(L.), Mesosa nebulosa
(Fabricius) i Morinus funereus (Mulsant).
102. PRIMENA INSEKTICIDA U SUZBIJANJU MINERA
DIVLJEG KESTENA Cameraria ohridella Deschka i Dimic
(Lepidoptera, Gracillariidae)
Ćirković Milica, Glavendekić Milka
Miner divljeg kestena Cameraria ohridella je invazivna vrsta i
jedna od najznačajnijih štetočina urbanog zelenila. Istraživanje je vršeno
na teritoriji Beograda i to na sledećim lokacijama: Karađorđev park,
Topčiderska zvezda, Bulevar mira, Košutnjak, okućnica Šumarskog
fakulteta i Novi Beograd ul. Goce Delčeva od marta 2004. godine do
septembra 2006. godine
141
Istraživanja su,pored ostalog obuhvatala tretiranja stabala
insekticidima i praćenje njihove efikasnosti. Prvo tetiranje je izvršeno
22.03.2004. godine u Novom Beogradu na četiri stabla divljeg kestena
starosti oko 40 godina, vršeno je mikroinjektovanje preparata TREEX
200 SL®. Preparat sadrži aktivne materije propikonazol 175 gr/l i
abamektin 25 gr/l. Primenjena je i metoda premazivanja debla do prvih
grana preparatom NeemAzal® - T/S (aktivna materija azardirahtin) u
koncentraciji od 10 i 20%. Prskanje je izvršeno preparatima NeemAzal® T/S i Dimilin 48 SC (aktivna materija je diflubenzuron) u koncentraciji
0.025%.
Injektovanjem preparata TREEX 200 SL® u martu i početkom
aprila, čim su primećeni prvi leptiri obezbeđena je zaštita divljeg kestena
u toku 2004-2006. godine. U navedenom periodu je efikasnost varirala
od 77-100%. Primena preparata i u prvoj dekadi maja dala je dobre
rezultate u pogledu efikasnosti (97-100%), ali je izazvano dugotrajno
isticanje biljnih sokova iz ozleda koje su načinjene radi mikroinjektovanja.
Na jednom stablu je primećena promena i posle jedne godine.
Prskanje preparatom NeemAzal® - T/S izvršeno je u vreme leta i
polaganja jaja prve generacija (27.06.2004.) u koncentraciji 2.5 %.
Postignuta je efikasnost od 87-97%. Preparat DIMILIN 48 SC u
koncentraciji 0.025%, je primenjen u vreme leta prve generacije
(27.06.2004.). Efikasnost je bila visoka (96-100%). Na tretiranim stablima
do oktobra je održan nizak nivo populacije štetočine.
Za sve ispitivanje preparate, može se zaključiti da su bili efikasni
u suzbijanje minera divljeg kestena. U radu će se detaljnije diskutovati
pogodnosti i eventualni nedostaci njihove primene.
103. SUZBIJANJE GRADACIJE GUBARA U ŠUMAMA
JAVNOG PREDUZEĆA "VOJVODINAŠUME"
U PERIODU OD 2003 DO 2006 GODINE
Drekić Milan1, Poljaković - Pajnik Leopold1, Tomović Zoran2,
Vasić Verica1, Janjatović Gojko2
1
2
JP "Vojvodinašume", Petrovaradin
Gubar (Lymantria dispar L.) je najznačajnija štetočina lišćarskih
šuma i u njima se prenamnoženja javljaju periodično u nepravilnim
vremenskim intervalima. Pretežan deo šumskog fonda od oko 137000
hektara u AP Vojvodina čine upravo ugrožene lišćarske šume koje su
najvećim delom poverene na gazdovanje JP Vojvodinašume.
Prema preporukama Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu
sredinu kao nosioca Prognozno-izveštanih poslova u oblasti zaštite šuma
142
za teritoriju AP Vojvodine zaposleni u JP Vojvodinašume i ostali korisnici
šuma svake godine vrše kontrolu brojnosti gubara u šumama na
području Vojvodine. Kontrola brojnosti gubara se obavlja u periodu od
sredine avgusta primenom metoda stalnih kontrolnih površina dimenzija
25x25 m i maršrutnog metoda. Poslednja sedamnaesta po redu
gradacija gubara u Vojvodini kao i u ostalom delu Srbije je započela
2003. godine. U 2002. godini pojava gubara konstatovana je na svega
582 ha šuma kojima gazduju ŠG Sombor i ŠG Novi Sad, dok u šumama
ostalih korisnika nije utvrđena pojava štetnog insekta. Kontrolom
brojnosti gubrevih legala u progradacionoj 2003. godini utvrđena je
višestruko veća površina pod napadom koja je ukupno iznosila 18.377
ha, a tokom avgusta 2004. godine utvrđena je pojava položenih legala
gubara na ukupno 18.690 ha što je predstavljalo uvećanje površine pod
napadom gubara u odnosu na prethodnu godinu za svega 313 ha.
Kontrola brojnosti gubarevih legala u 2005. godini pokazala je kao
rezultat opsežnih mera suzbijanja višestruko smanjenje površina pod
napadom gubara. Pojava gubara je konstatovana na 2.221 ha što
predstavlja oko 8,5 puta maju površinu u odnosu na prethodnu godinu.
Na neophodnost suzbijanja gubara ukazale su i analize vitalnosti
populacije gubara u stadijumu jajeta u periodu od 2003. godine.
Parazitiranost gubara u stadijumu jajeta bila relativno niska i u granicama
od 9 -11%, dok je procenat piljenja jaja bio visok i u proseku se kretao od
88% u 2003. do 73% u 2005.godini.
Za suzbijanje poslednje gradacije gubara u Javnom preduzeću
"Vojvodinašume", u periodu od 2003. do 2006. godine korišćeni su
metodi suzbijanja gubara u stadijumu jajeta (mehaničko skidanje i
spaljivanje legala i natapanje legala naftom uz dodatak bitulita) i
suzbijanje u stadijumu gusenice primenom aviotretiranja.
Za suzbijanje gubara u stadijumu gusenice u periodu od jeseni
2002 do proleća 2006. korišćeni su biotehnički preparat Dimilin SC 48
na površini od 2.983 ha i insekticid Decis 2,5 EC na površini 5.350 ha,
dok je insekticid na bazi B. thuringiensis primenjen na 143 ha. Kod svih
preduzetih akcija suzbijanja gubara primenom aviometoda konstatovan
je dobar kvalitet aplikacije pesticida ULV tehnikom, kao i visoka
efikasnost primenjenih insekticida.
143
104. PRIMENA PESTICIDA U ŠUMSKIM RASADNICIMA
ČETINARA I LIŠĆARA
Vasić Verica, Lazarev Vladimir, Drekić Milan, Pap Predrag
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U šumskim rasadnicima postoji stalna potreba za suzbijanjem
biotičkih uzročnika šteta (izazivača bolesti, štetočina i korova) kao
sastavnog dela tehnološkog procesa gajenja biljaka. Posledice
izostajanja primene mera borbe protiv navedenih izazivača šteta su brzo
uočljive i odražavaju se na rast i kvalitet sadnica.
U sistemu mera zaštite u šumskim rasadnicima kombinuju se
uzgojne mere kao indirektan vid zaštite sa drugim, najčešće hemijskim
merama. Racionalna upotreba hemijskih sredstava (pesticida) u šumskim
rasadnicima predstavlja još uvek važnu meru u cilju zaštite biljaka od
bolesti, štetočina i korova. Međutim, primena pesticida je sve složenija
zbog nedovoljno poznatih informacija o međusobnom delovanju i
interakcijskim odnosima pesticida sa drugim jedinjenjima u prirodi. Pored
toga, u stručnoj literaturi, prospektima i atestima retko se mogu naći
preporuke za primenu pojedinih pesticida u šumarstvu, dok se većina tih
preparata preporučuje za suzbijanje izazivača bolesti, štetočina i korova
u poljoprivredi.
U našim istraživanjima, u šumskim rasadnicima četinara i lišćara,
ispitivana je efikasnost fungicida u suzbijanju izazivača bolesti poleganja
ponika i truleži korena (Captan WP-50, Benfungin, Cineb S-65),
pepelnica (Stroby DF, Zato, Cabrio top, Quadris, Alert-S, Duett,
Sabithane, Rubigan), štetočina u zemljištu (Counter G-5), buba listara,
biljnih vašiju, stenica, gusenica defolijatora (Actara 25-WG, Fenitrotion
50-EC, Lebaycid EC-50, Perfekhtion, Talstar 10-EC), akara (Mitac-20,
Belol), korova (u rasadnicima četinara Basamid granulat, Velpar; u
rasadnicima topola herbicidi na bazi pendimentalina, prometrina,
oksifluorfena, linurona, dimetenamida). Za uspešno suzbijanje što većeg
broja korovskih biljaka, najčešće su umesto pojedinačnih testirane
kombinacije herbicida. Kod topola je posebno važna primena herbicida
posle sadnje, a pre nicanja zbog činjenice da je veoma ograničen broj
herbicida za folijarnu primenu. U tu svrhu ispitivana je efikasnost
herbicida na bazi sledećih aktivnih materija: fluazifop-p-butila,
cikloksidima i Kletodima.
U ovom radu ukazuje se na efikasnost primene navedenih
preparata, odnosno njihovih aktivnih materija.
144
105. PC PROGRAM / PREGLED I PRIMENA PESTICIDA
Dorić Mihajlo
Agrostar, Novi Sad
Zakonska regulativa obavezuje sve učesnike u prometu sredstava
za zaštitu bilja da obezbede potpunu i tačnu informaciju o primeni
navedenih sredstava krajnjim korisnicima. U današnje vreme zahtevane
informacije se uglavnom dostupne preko kataloga i brošura proizvođača
sredstava za zaštitu bilja ali one su nepotpune i ne sadrže sve relevantne
informacije koje su utvrđene u postupku zvaničnog priznavanja.
Publikacija “Pesticidi u poljoprivredi“ koja obuhvata ovu materiju
nažalost se štampa jednom u dve godine tako da već posle izvesnog
vremena nije više aktuelna zbog novih preparata koje se registruju za
primenu 2-3 puta godišnje.
Rešenje ove problematike je pronađeno u izradi računarskog
programa koji zadovoljava sledeće kriterijume:
- veoma brzo i jednostavno dobijanje traženih informacija
- mogućnost višestruke pretrage informacija korišćenjem filtera
- štampanje dobijenih informacija
- pristup programu preko CD-a ili interneta
- permanentno obnavljanje baze podataka
Program sadrži sve informacije o preparatu počev od njegovog
proizvođača, sastava, načina delovanja pa do najvažnijeg, detaljne
preporuke za primenu u određenoj kulturi. Brzi pristup informacijama
omogućen je upotrebom brojnih filtera kao što je naprimer latinski ili
narodni naziv štetnog organizma ili jednostavnim odabirom tipa preparata
i useva.
Iako je program prvenstveno namenjen poljoprivrednim
apotekama koji su u neposrednom kontaktu sa korisnicima sredstava za
zaštitu bilja došlo se do zaključka da je podjednako koristan ostalim
ciljnim grupama kao što su veleprodaje, stručne službe proizvođača i
uvoznika pesticida, poljoprivrednim inspekcijama kao i poljoprivrednim
obrazovnim ustanovama i na kraju samim poljoprivrednim
proizvođačima. Program predstavlja jednostavno, praktično, edukativno i
iznad svega korisno rešenje za pravilnu primenu sredstava za zaštitu
bilja.
145
INDEKS AUTORA
A
Aćimović Srđan................................ 104
Aksić Miroljub .................................... 29
Aleksić Goran ............................ 23, 121
Almaši Radmila.......................... 18, 113
Andrić Goran ....................... 42, 90, 123
Angelini Elisa ..................................... 108
Antonijević Dragutin........................... 71
Avramović Gojko ............................. 136
B
Babović-Đorđević Maja........ 49, 50, 112
Bača Franja ....................................... 40
Bačić Jasmina ................................... 85
Bagi Ferenc ........................... 28, 54, 66
Balaž Ferenc ............................... 54, 66
Balaž Jelica ............. 23, 30, 77, 99, 102
Beatović Damir .................................. 67
Berenji Janoš............................... 69, 71
Bertaccini Assunta............................. 10
Bjelić Ružica ...................................... 87
Bolović Ljubica................................... 46
Borgo Michele.................................... 108
Bošev Dane ....................................... 50
Božić Dragana ................................... 21
Brajković Miloje........................ 134, 139
Brkljač Gordana................................. 79
Budakov Dragana.............................. 28
Bugarčić Živko ................................... 72
Bukvić Željko ..................................... 54
Bulajić Aleksandra .... 18, 37, 69, 70, 71,
94, 95, 96
Bursić Vojislava ................................. 56
C
Cvetković Radovan............................ 87
Cvijanović Gorica............................... 29
Cvrković Tatjana .................. 39, 108, 118
Ć
Ćirković Milica.................................. 141
Ćurčić Srećko .................................. 139
D
Dedijer Ana........................................ 46
Deletić Nebojša ................................. 29
Delibašić Goran ......................... 70, 104
Dodig Dejan..................................... 109
146
Dorić Mihajlo.................................... 145
Dragičević Vesna............................... 61
Drekić Milan............. 134, 137, 142, 144
Dubak Darko.................................... 127
Duduk Bojan .. 10, 69, 70, 71, 94, 95, 96
Dukić Nataša . 37, 69, 70, 71, 94, 95, 96
Đ
Đalović Ivica .......................... 29, 63, 72
Đedović Suzana .......................... 38, 91
Đekić Ivana.......... 69, 70, 71, 94, 95, 96
Đorđević Snežana ............................. 60
Đukić Đorđe....................................... 66
Đurić Zorica ....................................... 86
Dž
Dželatović Slavica ............................. 64
E
Elezović Ibrahim ............................ 8, 55
Emborg Lars ...................................... 15
F
Filajdić Nenad.................................. 125
Forgić Gordana............................ 12, 83
G
Gajić Sanja ...................................... 104
Gajinov Spasenija............................ 128
Gašić Katarina ....................... 74, 75, 97
Gingery E. Roy .................................... 39
Gladović Saša ................................... 87
Glavendekić Milka ..................... 17, 141
Gošić-Dondo Snežana ...................... 40
Graora Draga........................... 115, 138
Grujić Nikola ...................................... 88
Gudžić Nebojša ................................. 29
Gudžić Slaviša............. 29, 49, 101, 112
Gullino Maria Lodovica .................... 121
H
Hogenhout A. Saskia............................ 39
Hrnčić Snježana ........................ 86, 116
I
Ignjatov Maja ............................... 30, 77
Inđić Dušanka........................ 18, 58, 82
Ivanović Milan........................ 74, 75, 97
Ivanović Žarko ........... 57, 105, 106, 110
Ivić Milan ........................................... 92
J
Janjatović Gojko .............................. 142
Janjić Vaskrsija................ 8, 48, 57, 109
Janković Zoran ................................ 121
Jasnić Stevan ........................ 28, 33, 34
Jelačić Slavica ................................... 67
Jerinić-Prodanović Dušanka ............ 117
Jevtić Radivoje ...................... 31, 32, 35
Jokić Goran ................................. 38, 91
Jošić Dragana.......................... 105, 110
Jovanović Vladan ...................... 57, 109
Jovanović-Radovanov Katarina ... 55, 64
K
Kaitović Željko ................................... 40
Kalentić Marija ............................. 31, 32
Keča Nenad..................................... 129
Kereši Tatjana ................................... 41
Keserović Zoran ................................ 99
Klaus Anita ........................................ 67
Kljajić Petar.................................. 21, 42
Klokočar-Šmit Zlata ........................... 58
Knežević Branislav ........ 29, 49, 50, 112
Knežević Tatjana ............................... 84
Komnenić Vaso ................................. 47
Konstantinović Branko................. 51, 52
Koprivica Mirjana ............................... 13
Korać Milena.................................... 102
Korać Nada...................................... 102
Krnjaić Đorđe..................................... 87
Krnjajić Slobodan ................. 39, 108, 118
Krstić Branka .18, 37, 69, 70, 71, 94, 95,
96
Kuzmanov Svetlana......................... 128
Kuzmanović Marko ............................ 88
Kuzmanović Slobodan..... 105, 106, 110
L
Latinović Nedeljko ................... 107, 120
Lazarev Vladimir.............................. 144
Lazarević Jelena.............................. 131
Lazić Sanja .................................. 56, 58
M
Macák Milan ...................................... 63
Malidža Goran ......................... 8, 44, 64
Marčić Dejan.............. 90, 123, 124, 126
Margaria Paolo .................................. 37
Margaritopoulos John ...................... 111
Marisavljević Dragana ....................... 52
Marković Čedomir.................... 132, 133
Marković Miroslav............................ 137
Martić Maja ...................................... 121
Mastilović Jasna ................................ 54
Matić G.M. ....................................... 140
Medić-Pap Slađana ........................... 33
Meseldžija Maja........................... 51, 52
Mihajlović Ljubodrag.......................... 17
Mijatović Mirjana................................ 92
Milenković Slobodan........................ 119
Miletić Novica .............................. 23, 24
Milićević Jelena.................... 39, 108, 118
Milijašević Svetlana ........................... 93
Milijašević Tanja ...................... 132, 133
Milosavljević Nebojša ........................ 87
Milošević Drago ........................... 72, 73
Milošević Mirjana ......................... 30, 33
Milošević Nada .................................. 29
Minuto Andrea ........................... 92, 121
Mitrović Milana..................... 39, 108, 118
Mitrović Mirjana ................................. 46
Momić B........................................... 140
N
Nikolić Bogdan........................... 57, 109
Nikolić Katerina.............. 29, 49, 50, 112
Nikolić Tatjana ................................. 115
Nikolić Zoran.................... 112, 134, 139
Nikolić Zorica ..................................... 30
Nikšić Miomir ..................................... 67
O
Obradović Aleksa ............ 74, 75, 77, 97
Ognjanov Vladislav.................... 99, 100
Ogurlić Irena ...................... 90, 123, 124
Onć - Jovanović Eleonora.................. 47
Oro Violeta......................................... 87
P
Pacanoski Zvonko ....................... 49, 50
Pajović Igor................................ 81, 120
Pantelić Milica.................................... 84
Pap Predrag ............................ 137, 144
Paunović Miroljub .............................. 87
Pavlović Danijela ......................... 21, 52
Pavlović Snežana .............................. 34
Perić Ilija ............................................ 42
Perić Pantelija.................... 90, 123, 126
Perić Radoje .................................... 101
Perić Sanja ...................................... 101
Perović Tatjana................................ 116
Perović Zdravko................................. 58
147
Petrić Dušan ...................................... 81
Petrović Nada .................................. 128
Petrović-Obradović Olivera.. 18, 84, 111
Piper Petar......................................... 61
Plužarević V.K. ................................ 140
Poljaković-Pajnik Leopold 134, 137, 142
Popović Tatjana................................. 77
Poštić Dobrivoje................................. 52
Potočnik Ivana ................................... 93
Pratt C. Rich ........................................ 39
Prijović Mirjana .................... 42, 90, 123
R
Radin Živica....................................... 83
Radivojević Ljiljana ...................... 48, 60
Radivojević Milan............................... 88
Radonjić Sanja ................................ 120
Rajčević Bojan................................... 79
Rašić Đorđe..................................... 106
Redinbaugh G. Margaret....................... 39
Rekanović Emil.......................... 93, 125
S
Sekulić Radosav................................ 41
Simić Milena ................................ 61, 62
Skouras Panagiotis.......................... 111
Spasić Radoslava.............. 86, 115, 138
Srebrić Mirjana .................................. 61
Sredojević Slobodanka...................... 61
Sretenović Dušica............................ 119
Staletić Mirjana .................................. 29
Stamenković Sreten .......................... 43
Stamenković Svetomir..................... 126
Stanisavljević Ivan ............................. 87
Stanković-Kalezić Radmila .......... 48, 60
Starović Mira.............. 57, 105, 106, 110
Stefanović Lidija .......................... 61, 62
Stepanović Miloš ......................... 70, 93
Stević Milan ................... 21, 24, 55, 122
Stojanović Dejan...................... 135, 139
Stojanović Dragan ............................. 78
Stojanović Saša......................... 34, 110
Stojanović Srbobran .......................... 29
Stojanović V. Dejan ................. 134, 140
Stojičić Iva ....................................... 101
Stojšin Vera ..................... 28, 34, 54, 66
Stoјčić Јovo ....................................... 79
Sudimac Maja.................................... 82
148
Š
Šantrić Ljiljana ............................. 48, 60
Šljuka Aleksandra.............................. 99
Šunjka Dragana................................. 51
T
Tanasković Snežana ....................... 119
Tanović Brankica ................. 21, 93, 125
Telečki Mirjana ...................... 31, 32, 35
Thalji Ragheb .................................. 100
Todorović Biljana ............................... 93
Todorović Dragan .............................. 78
Tomović Zoran................................. 142
Toševski Ivo ........................ 39, 108, 118
Tošić Mališa..................................... 106
Trkulja Nenad .................................... 87
Trkulja Voјislav .................................. 79
Tsitsipis John................................... 111
Turina Massimo ................................. 37
Týr Štefan .......................................... 63
V
Vajgand Dragan................................. 83
Vasić Mirjana ..................................... 77
Vasić Tanja...................................... 104
Vasić Verica............. 136, 137, 142, 144
Vasilevski Goce ................................. 49
Veljković Tatjana ............................. 121
Vico Ivana.......................................... 96
Vrbničanin Sava .............. 44, 47, 55, 64
Vučetić Anđa ............................. 84, 111
Vujović Miroslav................................. 13
Vukotić Jelena ................................... 47
Vuković Slavica ............... 18, 56, 58, 82
Vukša Marina......................... 12, 38, 91
Vukša Petar ....................... 21, 122, 125
Z
Zindović Jelena............................ 37, 69
Ž
Živković Ljiljana ................................. 84
Živković Svetlana............................. 105
Župunski Vesna........................... 28, 31
SADRŽAJ
Organizacioni odbor .......................................................................................................... 3
Stručni odbor ..................................................................................................................... 3
SPONZORI........................................................................................................................ 4
PREDGOVOR ................................................................................................................... 5
RADOVI PO POZIVU - USMENA SAOPŠTENJA ........................................................... 7
1. FITOTOKSIČNOST HERBICIDA SA POSEBNIM OSVRTOM NA NOVIJA PRAKTIČNA I
ISTRAŽIVAČKA ISKUSTVA................................................................................................................. 8
2. DETEKCIJA STOLBUR FITOPLAZME U KUKURUZU SA SIMPTOMIMA CRVENILA ................ 10
3. PROBLEM GLODARA U NJIVSKOJ BILJNOJ PROIZVODNJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA
2006 GODINU .................................................................................................................................... 12
4. FITOSANITARNI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE ........................................................................... 13
5. DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA U ZAŠTITI BILJA............................................................. 15
6. ULOGA LEPTIRA (Insecta, Lepidoptera) U ŠUMARSTVU............................................................ 17
7. PROBLEMI SUZBIJANJA BILJNIH VAŠI (Aphididae) ................................................................... 18
8. PROMENA OSETLJIVOSTI ŠTETNIH ORGANIZAMA PREMA PESTICIDIMA I NOVIJA
ISTRAŽIVANJA U NAŠOJ ZEMLJI .................................................................................................... 21
9. PROBLEM Venturia spp. NA JABUČASTOM VOĆU SA POSEBNIM OSVRTOM NA 2006.
GODINU ............................................................................................................................................. 23
10. PROBLEM Taphrina deformans I Monilinia spp. NA KOŠTIČAVOM VOĆU SA POSEBNIM
OSVRTOM NA 2006. GODINU .......................................................................................................... 24
RADOVI NA POSTERIMA............................................................................................... 27
1. ODGAJIVAČKE I PATOGENE KARAKTERISTIKE IZOLATA Rhizoctonia solani Kühn SA
KORENA ŠEĆERNE REPE ............................................................................................................... 28
2. EFEKAT DVA NAJČEŠĆE KORIŠĆENIH HERBICIDA NA MIKROFLORU ZEMLJIŠTA ZA DVE
RAZLIČITE KONCENTRACIJE.......................................................................................................... 29
3. OTPORNOST VAŽNIJIH SORTI PŠENICE PREMA PROUZROKOVAČU GLAVNICE................ 29
4. IDENTIFIKACIJA PROUZROKOVAČA BAKTERIOZNE PEGAVOSTI SOJE KORIŠĆENJEM
RAZLIČITIH METODA........................................................................................................................ 30
5. OSETLJIVOST SORTI PŠENICE PREMA Pyrenophora tritici-repentis, PROUZROKOVAČU
ŽUTOMRKE PEGAVOSTI.................................................................................................................. 31
6. INTENZITET NAPADA Septoria tritici NA GENOTIPOVIMA PŠENICE U 2006. GODINI ........... 32
7. MIKOFLORA SEMENA SOJE........................................................................................................ 33
8. PRVI NALAZ Sclerotinia sclerotiorim NA Echinacea angustifolia I E. purpurea U SRBIJI......... 34
9. UTICAJ Fusarium graminearum NA MASU 1000 ZRNA PŠENICE U PRIRODNIM USLOVIMA
ZARAZE ............................................................................................................................................. 35
10. KARAKTERIZACIJA JEDNOG IZOLATA VIRUSA BRONZAVOSTI PARADAJZA NA
MOLEKULARNOM NIVOU................................................................................................................. 37
11. SUZBIJANJE HRČKA (Cricetus cricetus) U USEVU PŠENICE MAMCIMA NA BAZI CINKFOSFIDA ............................................................................................................................................ 38
12. CRVENILO KUKURUZA: Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) VEKTOR STOLBUR
FITOPLAZME ..................................................................................................................................... 39
13. ZAVISNOST DINAMIKE POPULACIJE IMAGA KUKURUZNE ZLATICE OD SUME EFEKTIVNIH
TEMERATURA................................................................................................................................... 40
14. DINAMIKA LETA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI
NOVOG SADA I MOGUĆNOST HEMIJSKOG SUZBIJANJA........................................................... 41
15. EFEKTI DIATOMEJSKE ZEMLJE NA PIRINČANOG ŽIŠKA I KESTENJASTOG BRAŠNARA
ZAVISNO OD VLAŽNOSTI VAZDUHA .............................................................................................. 42
16. PROMENE U POPULACIJI ŠTETOČINA STRNIH ŽITA U SRBIJI ............................................. 43
17. NOVO NALAZIŠTE ALOHTONE KOROVSKE VRSTE ............................................................... 44
18. KONCENTRACIJA ALERGENOG POLENA AMBROZIJE NA PODRUČJU BEOGRADA I
OKOLINE............................................................................................................................................ 46
19. KOMPETITIVNI ODNOSI TEOFRASTOVE HUDOLETNICE (Abutilon theophrasti Medik.) I
KUKURUZA........................................................................................................................................ 47
20. RASPROSTRANJENOST AMBROZIJE NA TERITORIJI............................................................ 48
U
149
21. UTICAJ NEKIH HERBICIDA NA VISINU STABLA I DUŽINU KLASA PŠENICE SORTE
SRBIJANKA........................................................................................................................................ 49
2
22. UTICAJ NEKIH HERBICIDA NA BROJ KLASOVA NA 1 m ........................................................ 50
23. FITOTOKSIČNOST HERBICIDA DIMETENAMID NA USEVU ŠEĆERNE REPE U GODINAMA
SA VEĆOM KOLIČINOM PADAVINA ................................................................................................ 51
24. ISPITIVANJE FITOTOKSIČNOG DELOVANJA FOLIJARNIH HERBICIDA U USEVU SOJE..... 52
25. UTICAJ HEMIJSKE ZAŠTITE PŠENICE OD PROUZROKOVAČA EKONOMSKO ZNAČAJNIH
OBOLJENJA NA PRINOS I TEHNOLOŠKI KVALITET ZRNA U 2006. GODINI ............................... 54
26. MOGUĆNOST SUZBIJANJA ŠIROKOLISNIH KOROVA U SOJI I LUCERKI PRIMENOM 2,4DB-A ................................................................................................................................................... 55
27. OPTIMIZACIJA METODE ZA ODREĐIVANJE IMAZETAPIRA ................................................... 56
28. PRELIMINARNA ZAPAŽANJA O PRIMENI METODE FLUORESCENCIJE HLOROFILA U
FITOPATOLOGIJI KOD NAS ............................................................................................................. 57
29. VREDNOSTI pH FUNGICIDA, INSEKTICIDA, MINERALNIH HRANIVA I NJIHOVIH MEŠAVINA,
ZAVISNO OD KVALITETA VODE...................................................................................................... 58
30. UTICAJ ATRAZINA NA BIOGENOST ZEMLJIŠTA ..................................................................... 60
31. PRIMENA TERMODINAMIČKIH I NEKIH STANDARDNIH ......................................................... 61
32. REZULTATI ISPITIVANJA REAKCIJE LINIJA KUKURUZA NA DELOVANJE HERBICIDA ..... 62
33. WEED INFESTATION AND WEED MANAGEMENT IN DIFFERENT POST HARVEST
RESIDUES MANAGEMENT CROPPING SYSTEMS ........................................................................ 63
34. SUZBIJANJE DIVLJEG OVSA (Avena fatua L.) U PŠENICI ZAJEDNIČKOM PRIMENOM
PREPARATA SEKATOR LIQUID I FURORE SUPER...................................................................... 64
35. PROIZVODNJA ZDRAVSTVENO BEZBEDNOG KRASTAVCA IZBEGAVANJEM ZARAZE OD
PROUZROKOVAČA PLAMENJAČE (Pseudoperonospora cubensis) (Berk. I Curt) Rostov............ 66
36. MIKROFLORA SEMENA BOSILJKA (Ocimum basilicum L.) ...................................................... 67
37. NEKROTIČNI SOJ VIRUSA CRTIČASTOG MOZAIKA KROMPIRA NA DUVANU U SRBIJI.... 69
38. Alternaria solani I A. alternata PATOGENI PARADAJZA U NAŠOJ ZEMLJI ............................ 70
39. KARAKTERIZACIJA VIRUSA BRONZAVOSTI PARADAJZA I NIVO OTPORNOSTI NEKIH
GENOTIPOVA DUVANA U SRBIJI .................................................................................................... 71
40. ZNAČAJNA POJAVA CRNE TRULEŽI PRIZEMNOG DELA STABLA («CRNE NOGE»)
KROMPIRA U SRBIJI U 2006. GODINI ............................................................................................. 72
41. MOGUĆNOST PRAĆENJA LETA I SUZBIJANJA BILJNIH VAŠI KAO VEKTORA VAŽNIJIH
VIRUSA RADI SPREČAVANJA NJIHOVOG PRENOŠENJA U PROCESU PROIZVODNJE
SEMENSKOG KROMPIRA ................................................................................................................ 73
42. BAKTERIOZE ŠAMPINJONA (Agaricus bisporus) U SRBIJI ...................................................... 74
43, IZOLACIJA BAKTERIOFAGA SPECIFIČNIH PREMA SOJEVIMA Xanthomonas euvesicatoria
PATOGENA PAPRIKE U SRBIJI ....................................................................................................... 75
44. OSETLJIVOST NEKIH GENOTIPOVA Phaseolus vulgaris PREMA Xanthomonas campestris pv.
Phaseoli I Pseudomonas syringae pv. Phaseolicola........................................................................ 77
45. FUVIA FULVA - JOŠ JEDAN PARAZIT PARADAJZA U PLASTENICIMA U LESKOVCU.......... 78
46. ETIOLOŠKA PROUČAVANJA POЈAVE PJEGAVOSTI LISTA, UVENUĆA I PROPADANJA
LUBENICE U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2006.GODINE......................................................... 79
47. LEPIDOPTERE U USJEVIMA KUPUSNJAČA U CRNOJ GORI ................................................. 81
48. SUZBIJANJE GUSENICA ŠTETNIH LEPTIRA U USEVU KUPUSA........................................... 82
49. DINAMIKA LETA KUPUSNE SOVICE (Mamestra brassicae L.) NA SVETLOSNOJ KLOPCI U
SOMBORU U PERIODU OD 1980. DO 2006. GODINE .................................................................. 83
50. USPOSTAVLJANJE SISTEMA PRAĆENJA LETA ...................................................................... 84
51. ISPITIVANJE UTICAJA OTPORNIH I OSETLJIVIH SORTI KROMPIRA NA POPULACIJU
Globodera rostochiensis NA PODRUČJU KRUPNJA ....................................................................... 85
52. ŠTETNI INSEKTI CRNOG LUKA U PODRUČJU LIJEVČE POLJA ........................................... 86
53. REZULTATI INVENTARIZACIJE KROMPIROVIH NEMATODA U SRBIJI U 2006. GODINI ..... 87
54. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUČJU PONIKAVA 2005 - 6
GODINE ............................................................................................................................................. 88
55. EFIKASNOST PIMETROZINA (CHESS 25 WG) U SUZBIJANJU VAŠI NA POVRĆU ............... 90
®
56. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG LIMACIDA LIMASAN U SUZBIJANJU PUŽEVA.......... 91
57. EFIKASNOST BIOLOŠKOG PREPARATA AQ-10 (Ampelomyces quisqualis) U SUZBIJANJU
PEPELNICE KRASTVCA ................................................................................................................... 92
58. EFIKASNOST SUZBIJANJA Xanthomonas campestris pv. vesicatoria PROUZROKOVAČA
BAKTERIOZNE PEGAVOSTI PAPRIKE BAKARNIM PREPARATIMA ............................................. 93
59. Puccinia arenariae PROUZROKOVAČ RĐE KARANFILA .......................................................... 94
60. Alternaria dianthi PROUZROKOVAČ PEGAVOSTI I SUŠENJA KARANFILA .......................... 95
U
150
61. UTVRĐIVANJE KARAKTERISTIKA Botrytis elliptica I B. cinerea ZA NJIHOVO RAZLIKOVANJE
............................................................................................................................................................ 96
62. Pectobacterium carotovorum subsp. Carotovorum PATOGEN KALE U SRBIJI ....................... 97
63. REAKCIJE GENOTIPOVA JABUKE PREMA Venturia inaequalis TOKOM 2006. GODINE U
USLOVIMA REDUKOVANE HEMIJSKE ZAŠTITE ............................................................................ 99
64. MONITORING ŠTETNIH INSEKATA NA SORTAMA I HIBRIDIMA JABUKE OTPORNIM PREMA
POUZROKOVAČU ČAĐAVE KRASTAVOSTI Venturia inaequalis (Cke.) Wint. ............................. 100
65. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU Monilinia laxa NA ŠLJIVI U TOPLICI ................ 101
66. TOLERANTNOST NEKIH NOVIH DOMAĆIH BELIH VINSKIH SORTI VINOVE LOZE PREMA
PEPELNICI....................................................................................................................................... 102
67. POJAVA Botryosphaeria sp., KAO MOGUĆEG PROUZROKOVAČA RAKA I IZUMIRANJA
ČOKOTA VINOVE LOZE U NEKIM VINOGORJIMA SRBIJE ........................................................ 104
68. SORTE VINOVE LOZE DOMAĆINI FLAVESCENCE DORÉE FITOPLAZME U SRBIJI .......... 105
69. HLOROTIČNO ŠARENILO LIŠĆA – NOVA POJAVA NA KOŠTIČAVOM VOĆU ..................... 106
70. MOGUĆNOST PRIMJENE SUMPORA U SUZBIJANJU CRNE PJEGAVOSTI VINOVE LOZE
.......................................................................................................................................................... 107
Latinović Nedeljko ............................................................................................................................ 107
71. DETEKCIJA FITOPLAZME ZLATASTOG ŽUTILA VINOVE LOZE Flavescence dorée U
POPULACIJAMA PAVITINE Clematis vitalba (Vitaceae) U SRBIJI................................................ 108
72. UTICAJ FITOHORMONA KINETINA NA RAZVOJ FITOTOKSIČNOG PROCESA
UZROKOVANOG FOSFONATNIM HERBICIDOM SULFOSATOM ................................................ 109
73. FITOSANITARNI STATUS AUTOHTONE SORTE VINOVE LOZE PLOVDINA U NEKIM
VINOGORJIMA U SRBIJI................................................................................................................. 110
74. UTVRĐIVANJE NIVOA REZISTENTNOSTI Myzus persicae BIOHEMIJSKIM I
MOLEKULARNIM METODAMA ....................................................................................................... 111
75. PRISUSTVO LEPIDOPTERA U PROIZVODNIM ZASADIMA JABUKE JUŽNE SRBIJE......... 112
76. ŠTETOČINE USKLADIŠTENOG SUVOG VOĆA ...................................................................... 113
77. PRISUSTVO ŠTITASTIH VAŠI IZ FAMILIJE Coccidae NA VINOVOJ LOZI ........................... 115
78. Rhynchites (Coenorrhinus) Cribripennis Desbr. (Attelabidae) – NOVA ŠTETOČINA PLODA
MASLINE.......................................................................................................................................... 116
79. PRILOG POZNAVANJU Cacopsylla (Thamnopsylla) costalis Flor, 1861 (Homoptera, Psyllidae)
U SRBIJI........................................................................................................................................... 117
80. RASPROSTRANJENJE Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha, Cicadellidae) VEKTORA
FITOPLAZME VINOVE LOZE Flavescence dorée ......................................................................... 118
81. PRAĆENJE LETA MALININE MUŠICE Resseliella theobaldi (Diptera, Cecidomidae)
FEROMONSKIM KLOPKAMA.......................................................................................................... 119
82. POJAVA I ŠIRENJE DUDOVE ŠTITASTE VAŠI NA SADNICAMA AKTINIDIJE ..................... 120
84. REZISTENTNOST Monilinia laxa (Ader. & Ruhl.)...................................................................... 122
NA BENOMIL U SRBIJI................................................................................................................... 122
85. EFIKASNOST SUZBIJANJA NEKIH ŠTETOČINA VOĆA I POVRĆA EMULZIJOM ULJA
ULJANE REPICE ............................................................................................................................. 123
86. SUBLETALNI EFEKTI SPIRODIKLOFENA NA POPULACIONI RAST Tetranychus urticae Koch
.......................................................................................................................................................... 124
TM
87. POLYVERSUM – NOVI BIOFUNGICID ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVAČA SIVE TRULEŽI
PLODOVA MALINE.......................................................................................................................... 125
88. EFEKTI SUZBIJANJA Aphis pomi Deg. KONVENCIONALNIM I BIORACIONALNIM
INSEKTICIDIMA ............................................................................................................................... 126
89. RAK PITOMOG KESTENA U CRNOJ GORI ............................................................................. 127
90. SUZBIJANJE PEGAVOSTI LIŠĆA DIVLJEG KESTENA U DRVOREDIMA NOVOG SADA.... 128
91. PRILOG PROUČAVANJU MIKOFLORE SEMENA ŠUMSKOG DRVEĆA ............................... 129
92. TRULEŽNICE PLATANA (Platanus x acerifolia) U GRADSKIM SREDINAMA......................... 131
93. PRILOG PROUČAVANJU NEKIH BOTRYOSPHAERIA VRSTA NA ŠUMSKOM I UKRASNOM
DRVEĆU I ŽBUNJU ......................................................................................................................... 132
94. ULOGA PARAZITNIH GLJIVA I ŠTETNIH INSEKATA U IZUMIRANJU HRASTOVIH ŠUMA .. 133
95. MALEZOVE I SVETLOSNE KLOPKE PRI MONITORINGU LEPIDOPTERA U ZASADIMA
TOPOLA ........................................................................................................................................... 134
96. DRUGI PRILOG POZNAVANJU ŠTETNIH SOVICA NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA
.......................................................................................................................................................... 135
97. ŠTETNI ORGANIZMI NA URBANOM ZELENILU U DRVOREDIMA I PARKOVIMA KIKINDE. 136
98. ŠTETNI ORGANIZMI DRVENASTIH VRSTA URBANOG ZELENILA NOVOG SADA.............. 137
U
151
99. Unaspis euonymi (Comstock) (Homoptera, Diaspididae) OPASNA ŠTETOČINA KURIKE NA
PODRUČJU BEOGRADA ................................................................................................................ 138
100. PRVI NALAZ VRSTE IZ FAMILIJE Xiphydriidae (Symphyta, Hymenoptera) NA PODRUČJU NP
"FRUŠKA GORA"............................................................................................................................. 139
101. PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIŽIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUŠKA
GORA ............................................................................................................................................... 140
103. SUZBIJANJE GRADACIJE GUBARA U ŠUMAMA JAVNOG PREDUZEĆA
"VOJVODINAŠUME" U PERIODU OD 2003 DO 2006 GODINE................................................... 142
105. PC PROGRAM / PREGLED I PRIMENA PESTICIDA ............................................................. 145
INDEKS AUTORA ......................................................................................................... 146
152
BELEŠKE
153

Zbornik rezimea - Društvo za zaštitu bilja Srbije

Transcription

Similar documents

TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL ASPECTS IN PLANT

YUMMY!

Načela dobre poljoprivredne prakse

13 U ovom broju:

Народно позориште (1945-1997)

Ova strana je namerno prazna. Umetnuta je na

Hotel Palisad

INTERVJU

120 miliona KM - Vanjskotrgovinska / Spoljnotrgovinska komora BiH

Partnerski Bilten Partnership Newsletter