Album Fotografija - World Public Library

DUŠAN GOJKOV
ALBUM FOTOGRAFIJA
KNJIGA PRVA
SLEPI PUTNIK
1991-1992.
Ovo nije literatura. To je moja rupa za kozje uši cara Trojana.
2
NIHIL ACTVM REPVTANS
BEOGRAD
Θα παγω ς’ αλλη γη, θα παγω ς’ αλλη θαλασσα.
S vizom u dţepu, izlazim iz grĉke ambasade. Poĉinje da pada kiša.
Ĉekam poznanicu na Terazijama, izmeĊu «Moskve» i «Balkana».
Asocijacije.
Nebo nad Beogradom sivo. Kiša hladna.
Postup u restoranĉiću u pasaţu.
Na televizijskim vestima prilog o ajkuli, koju su uhvatili bokeljski ribari. Izvuĉena na
šljunak, baĉena na bok, pokušava da se okrene pravilno, na trbuh, bezuspešno. Oko nje meštani i
turisti. Bockaju je prutovima.
Ispred Radija susrećem mladića, bez noge. Obuĉen u dţins pantalone, oĉigledno sveţe
presavijene da ne vise ispod patrljka, hoda uz pomoć novih, aluminijumskih štaka, strahovito
polako.
Tek tad shvatam, u stomaku.
Ĉak i sama reĉ patrljak izaziva bolove.
U trolejbusu. Penzioner u punoj snazi, uhvaćen bez karte. Kontrolori mladi. Besan,
osramoćen, nemoćan, pita ih: «A zašto niste na frontu?»
Noć pred polazak.
Ne vodimo ljubav. Izgledalo bi kao «poslednji put».
Ćutimo. Leţimo u mraku, umorni.
Gledam Srbiju, kako promiĉe kroz prozor.
Strah pred prelazak srpsko – makedonske granice.
Grĉki carinik me, ĉini se, posmatra nekako ĉudno, dok prelistava pasoš. Sve uz osmeh.
Pita: «Hoćete da vam dam jednu dobru adresu u Solunu? Brat mi tamo drţi hotel, ĉist,
jeftin, znate.»
3
WHERE BURNING SAPPHO LOVED AND SUNG...
GRČKA
Male stvari. Kao osmeh prodavca voća, s crvenom bejzbol kapom, dok mu pruţam jednu
narandţu da je izmeri.
Stan u Mitropoleos ulici. Pišem na balkonu, dok sluţbenici osiguravajućeg društva iz
zgrade preko puta zure u mene. Nazdravljamo jedni drugima. Ja njima recinom, oni meni kafom.
San, koji iz mene izvlaĉi sećanje na tri mala maĉeta, mrtva, u podrumu zgrade na
Dorćolu, koje je neko dete potopilo u stiroporsku ĉiniju punu mleda «da piju». Nisu ni oĉi stigli
da otvore.
Sveti Stefan. Sedim na kamenoj klupici odmah do crkvene priprate, gledam u sveću što
gori, uz zvuk usisivaĉa iz crkve i automobila s ulice.
Mirisi.
Anastasija, gleda me preko stola i podiţe ĉašu Tsantalijevog crvenog.
U drugoj ruci drţi ruţu. «Dobro došao kući».
Balkan, kao stanje svesti.
Dţilijan, roĊena Engleskinja (njen brat je ĉak išao u školu sa mnom, ako se dobro sećam),
koja je za ţivot izabrala Grĉku, više i bolje me razume nego neki «pravi» Grci što zure u CNN i
MTV.
Portir, koji pretrĉava ulicu i kuca na prozor kafea u kojem ĉitam popodnevne novine:
- Tilefono, kirie Lazare!
Slika Save Šumanovića u Georgiosovom salonu. Drvored. Šidski period. Pijemo
francusku kafu i uzo, razgovaramo o poeziji. Georgios recituje Vaska Popu na svom divnom,
mekanom, aleksandrijskom grĉkom.
Doruĉkujem u bašti restoranĉića na Aristotelovom trgu. U luci oko dvadeset velikih
brodova, nešto ĉamaca. Lepo miriše, na more, na masline.
Jedan galeb sleće na moj sto, malo se šeta, bez straha, proba kajganu iz mog tanjira,
odleprša.
Pojavljuju se dva ĉoveka i za manje od pola sata na sredinu pjacete postavljaju jednu
uţasno ruţnu metalnu skulpturu.
Poĉinje da duva Borej, nosi novine i razne otpatke po luci.
Ispred crkve Sv. Dimitrija srećem ĉoveka za kojeg se po Beogradu već šest meseci priĉa
da je mrtav.
Trgne se, malo, kad me prepozna.
4
Pijem Imiglykos – poluslatko, boca od pet litara – gledam neku idiotsku «porodiĉnu»
komediju na ANT1, tri stotine i ne znam koju epizodu, uţivam u mirisu suvog groţĊa i smokava
iz ĉaše.
Noć tiha, topla.
MiG Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva obara helikopter evropskih posmatraĉa.
Kod Ţan – Lika ostajem do ponoći. Un menu... c'est le plus adorable poème...
Kasnije, uz Chablis, dok konobari pripremaju stolove za sutra, pokušavam da mu
objasnim situaciju u Jugoslaviji, gubim ţivce. Da me odobrovolji, obećava:
- Lazare, sutra ću napraviti langoustines grammont, posebno za tebe.
- Bez paprike?
- Bez.
Borej mi obara šešir u more. Jedan deĉak bez razmišljanja zagazi u vodu i dohvati ga.
Januar.
Istina, video sam je na samrti. Ali, na sreću, otišao sam pre nego što je u mukama
preminula. Pamtiću je ţivu, ne kao truplo koje valja što pre zatrpati, pre nego što poĉne da
zaudara.
Danas je Evropa priznala Sloveniju i Hrvatsku.
Veĉe sa Dţilijan. Dţon Koltrejn – Violets For Your Furs, tuniski tabac gris cigarete
Bousetta, uzo. Sedim na terasi, u košulji, gledam zaliv.
U Beogradu pada sneg, kaţu na vestima.
Primećujem da već danima zaboravljam da popijem lekove za srce – i ništa se ne dešava.
Natpis u izlogu: «Govorimo jugoslovenski».
Da li je pripadnost naciji pozitivno osećanje, ili moţda fiziološki osećaj?
Ĉopor? Sigurnost krda?
Nacionalna svest, nacionalni interesi...
Ne dugujem im ništa. Oni meni duguju.
Sedim u taverni napravljenoj u nekadašnjem turskom kupatilu. Oko ĉetrdeset buradi vina,
poreĊanih horizontalno, jedno preko drugog. Sve priĉvršćeno ĉeliĉnom, graĊevinskom skelom.
Iz kuhinje, u talasima, dopiru mirisi suvlakija, sucukakija, peĉene ribe i kalamara u
maslinovom ulju.
Na svakom stolu ĉist pak papir, korpica s hlebom, tanjirić s maslinama, tanjirić s
morskom solju. Recina s Atosa, sipana direktno iz bureta u plehani bokalĉić. Miris atoskih
ĉempresa, hilandarskog sunca...
Poissons retournés sur le gril... noircis inégalement par le feu et assaisonnés çà et là du
craquement d'un grain de sable...
Jedemo polako, u tišini. Na kraju, uz makedonsku alvu, palim Gauloise, otupljujem...
Ne razmišljam ni o ĉemu.
5
Izlet u Sunion:
...Place me on Sunium's marble steep...
...There, swan – like let me sing and die...
U jednom podrumu pronalazim, meĊu gomilama starih, prašnjavih knjiga, staro, broširano
izdanje Kavafija.
Sanjam:
Leţim preko puta Rikyua, Majstora Ĉaja. On muti zeleni prah u zdelici, dugo, dugo...
Zeleno.
Neko udara u gong. Ne vidim ga, samo ĉujem zvonjavu.
Glas iz beograda, uz šuštanje i pucketanje telefonske linije.
...Fill high the bowl with Samian wine...
...We will not think of themes like these...
Budim se i znam gde sam, za promenu.
Svakodnevni iscrpni komentari juţnoslovenske situacije u Elefterotipiji i Kiriakatiki
Elefterotipiji.
Nedostaje mi vršaĉki drvored. Jedna staza, prekrivena lišćem. Na kraju staze klupa,
obojena u belo.
Šimon Korĉulan, mornar – poslednji put smo se, isto sluĉajno, sreli pre dve – tri godine u
Bankoku. Sedimo u malom uzeriju na ivici luke, razgovaramo o našoj Korĉuli, lumbardskom
vinu, «dotiĉemo se teme», pa se srdimo na sebe, na nemoć.
Plaĉemo, pomalo.
Još devet hiljada drahmi u novĉaniku. Liĉna karta, zdravstvena knjiţica, vozaĉka dozvola,
novinarska legitimacija, kartica ţiro raĉuna «Ljubljanske banke».
Artichauts à la grecque: boutons d' artichauts avec feuilles cuits dans une marinade ½ vin
blanc, ½ eau. Faire suer avec carottes, oignons, huile, jus de citron. Aromatiser ca cuisson avec
fenouil, coriandre, céleri, poivre en grains, thym et laurier. Laisser refrodir dans la cuisson.
Servir sur ravier.
Primećujem prve sede u kosi i bradi, nove bore oko oĉiju i usana...
Solunska promenada, koja vodi od «Srpske luke» do «Bele kule», uz more, pre
graĊanskog rata zvala se «Šetalište kralja Konstantina», po onom sirotanu iz nemaĉke – taĉnije,
bavarske dinastije. Sad se zove «Leoforos Nikis» - «Promenada Pobede».
U šetnji otkrivam tablu s starim imenom na jednoj zgradi. Podiţem glavu: ogromna
nemaĉka zastava. Kulturni centar Savezne Republike Nemaĉke i Goethe Institut.
Sve se uklapa.
Uostalom, sutra letim za Minhen.
6
SCHNEE
GERMANSKE ZEMLJE
U Minhenu sneg. Autobus od aerodroma vozi polagano, oprezno, po potpuno oĉišćenom
autoputu.
Ĉekaonica ţelezniĉke stanice. Grupa dece, lepe, vesele, preplanule, što dolazi s skijanja;
desetak narkomana; japanski turisti. Najglasniji jugoslovenski emigranti. Psuju jedni drugima
majku srpsku/hrvatsku/koznakakvu. Ipak, piju zajedno.
Kasnim na poslednji voz do Fisena, gde me ĉeka posao, i trupkam nogama ispred
zakljuĉane stanice u Kaufberenu, visoko u Alpima. Sedamnaest ispod nule. Do ujutru.
Pred zoru, pronalaze me policajci i smeštaju u jedinu toplu prostoriju koju imaju – u
zatvorsku ćeliju.
Sad mogu da se hvalim kako sam bio po nemaĉkim zatvorima.
Wiesbauer, kuća na obali gorskog jezera. Kroz prozor vidim Cugšpic i sav venac planina,
nekako ĉudno reckast, prekriven snegom.
U radnoj sobi pisaća mašina, gomila papira. Dobra vila?
Fasching. Ĉovek, koji uz pratnju harmonikaša svira na dve kašike. Niko nikome ne plaća
piće, ĉak ni mladići svojim devojkama, ni muţevi svojim ţenama.
Proslava Armenijeve – ili Hermanove pobede, kako Armenija ovde zovu – u
Teutoburškoj šumi. Mi smo to uvek kao izdaju tumaĉili. Siroti Kvintilije Var.
Demonstracije egejskih Makedonaca u Solunu. Povlaĉenje JNA iz Republike Makedonije.
Dugo leţim u sobi, osvetljenoj samo skalom pozajmljenog radio aparata. Povremeno se
mešaju stanice, tako da umesto Radio Beograda ĉujem Prag, Pariz, nekog Arapina kako dugo i
otegnuto peva...
Pada sneg, već nedeljama.
Kontakti sa Srbima u Minhenu pokazuju da divide et impera, teza koja se potura već
izvesno vreme, ima dosta uspeha. Jedan, na prvi pogled sasvim ozbiljan ĉovek pokvario mi je
priliĉno pristojnu veĉeru priĉajući o meĊunarodnoj kominternovsko – vatikansko – masonsko –
velikonemaĉko – genocidnoj zaveri protiv Srba.
Dani boje sepije.
«Don Đovani» u Operi. Nakon toga, veĉera u «autentiĉnom bavarskom restoranu».
Krupna devojka s lepim osmehom. Tetovirana ruţa na levoj dojci – dubok dekolte omogućava
dobar pogled na crteţ.
Docnije se ispostavlja da je iz Zagorja: Zaĉretje, Sveti Kriţ.
Svi zidovi u restoranu prekriveni ukrasnim tanjirima. Izuzetak je zid na kojem visi raspelo
i slika lokalnog fudbalskog tima. Na polici iznad Stammtischa kolekcija krigli. Na jednoj,
staklenoj, grb Crvene Zvezde.
7
Progonstvo? Grĉka je bila blizu. Dom. Linija manjeg otpora? No, dobro. I spavaĉeva
udica hvata ribu.
Civilizacija poĉinje onog trenutka kad su ljudi pokušali da svoju hranu uĉine ukusnijom.
Zaĉin, kao nosilac napretka?
Narod, koji ima velike filosofe, umetnike, ratnike i diplomate – i tako bezukusnu hranu.
ZaĉuĊujuće.
Schweinenbrate, Schlachatplatt mit Sauerkarut...
Loša vina, uvezena iz ĉitavog sveta.
Ne. Karikature vina. Marinade. Nema svrhe da se govori o kulturi jednog naroda ako
hrana i piće nisu dostojni.
Amerika je, zapravo, jasniji primer.
U antikvarijatu ispod fisenske tvrĊave nalazim gravuru Dţordţa Holisa, kopiju skice za
Tarnerov Rim sa vatikanske loţe, ali bez figura Rafaela i Fornarine. Samo arhitektonska studija
stubova s arkadama Majstora iz Urbina, na Trgu Sv. Petra.
Nema više Pekića.
... A i ja bih ţeleo, kao i svaki pravi putnik, da imam bar stolicu napravljenu po svojoj
meri. Pa da je nosim, kud god da idem...
Haricots verts à l'allemande: plonger dans l'eau bouillante salée. Cuire à grande
ébullition environ un ¼ d'heure s'ils sont bien frais. Égoutter.
Meseĉina kroz moj prozor. Vrhovi plaviĉasti, oblaci sivkasto ruţiĉasti, izgledaju tako
blizu...
Kako li mene vide Nemci? Balkansko – srednjeevropska mešavina: «kosmopolitizam» i
«otomansko – K.u.K. konzervativizam».
Dajana iz Zagreba sedi na podu moje radne sobe, jede kompot od marelica direktno iz
konzerve, ĉita Vreme. Ĉekam vesti, još uvek traje emisija Radio Beograda, «Pesmarica». Dajana
nesvesno pevuši: «Nogom stani, maramicom ma'ni, neka puknu svi naši dušmani...»
Smenjuju rukovodstvo u Krajini, à titre d'exemple.
Umotan u dugi grombi, sedim na klupi ispred jezera Hopfen. Na naslon je prikucana
ploĉica koja obaveštava putnika namernika da je to bilo omiljeno mesto A. Hitlera. Tu je voleo
da sedi i razmišlja.
U pozadini vidi se zamak Neuschwanschtein.
Na dan «ne ţelim ništa da menjam» ekspozea predsednika moje male zemlje, ZDF
obljavjuje prvo informaciju o demobilizaciji dvadeset hiljada rezervista Zbora Narodne Garde,
potom Miloševićevu reĉenicu «Rat je završen» - i slike Osijeka pod artiljerijskom vatrom.
Mira iz Slavonskog Broda:
8
-
Kolju i naši i vaši. Na isti, neljudski naĉin. Kopaju oĉi, fronclaju uši, seku udove,
prosipaju utrobu...
Zar ti to nije dovoljan dokaz i razlog da vidiš da smo isti narod?
U veri je stvar, kako izgleda. Bez samostalnog logiĉkog rasuĊivanja. Fath as a digesting
process.
Ako nas je stvorio po svom liku, onda je i On agresivan, surov... Da li ja to naslućujem u
sebi prvi nagoveštaj gaĊenja? Onog gaĊenja?
Nikad i nigde u restoranima toliko parova koji ćute, ispijaju svoja pića ili jedu, ĉak se ni
ne gledajući.
Nemaĉki referendum: previše stranaca.
Emigracioni promiskuitet skreće paţnju na neke greške kod kuće.
Kasno je za kajanje.
U stvari: spero, ergo sum.
Ko će da ustane da okrene ploĉu?
Bolovi. Izgeda da se ipak valja drţati uputstva lekara i redovno piti pilule. Odvratnog
ukusa, by the way.
Hodam i obema rukama pridrţavam stomak i grudi. Refleksni bol, kaţe doktor Imler.
Ruka me još uvek ne boli, samo trne. Ali.
Setih se Kjuhulejna, kako skuplja sopstvenu utrobu i moli vozara da ga priveţe za drvo da
bi umro uspravan.
- Smanjite vino, konjak i viski. PreĊite na neke normalne cigarete. Odbacite lulu i
Gauloises. Znate li koliko košta, makar kremacija u Nemaĉkoj? – lekar pokušava da
se našali.
Boţe. Kremacija u Nemaĉkoj.
Već dugo samo sneg. Jutros, pogled kroz prozor: zavejani smo. Prvi put u ţivotu.
Interesantno.
Ptice ćute.
Jezero se uopšte ne vidi. Belo, belo, belo. Stammheim.
Zrnasto prodire kroz –
Sutra izlazi poslednja Pravda, pišu nemaĉke novine.
San:
jednog jutra / travnato maglovitog / sergej aleksandroviĉ, vladimir vladimiroviĉ, federico
garcia / i grand maître / šta će on tu / sede / ĉaj piju, jasno / u sali luksor hotela, moskva / a kroz
prozor / otvoren / sneg
9
za susednim stolom / gabriele d'annunzio, james joyce, filip filipović, heinrich böll /
palinku piju, jasno / a bruno venturini / peva / peva / peva / dok ljubomir micić meša karte / za
jednu finu / popodnevnu / partiju bridţa
Zašto je Zaratustra uopšte silazio? U dolini su ga ionako ĉekali samo magarac na kaldrmi
i laveţ u duševnoj bolnici.
Potom:
falsifikati, tumaĉenja...
To, uostalom, ĉeka svakoga ko imalo vredi...
Ono što uţasava je koliko loša retorika dobro uspeva svuda, ne samo kod nas.
Noću duva vetar. Ĉitava kuća trese se i drhti. Sneg pršti kroz prozorske okvire. Staro
drveće ispred škripi kao da će se polomiti.
A ispred mog stola Korĉula, fotografisana iz aviona.
Da li ţene privlaĉi idealizam, koji laicima izbija iz pojma politiĉke emigracije?
Izlet u Insbruk. Isti jezik, ista hrana, isto piće, iste fizionomije, leder hozne... Ein Volk...
Ali, Austrijanci imaju neki ĉudan «carski» ponos koji kod Nemaca ne postoji. Šta je to što
ĉoveka gura u monarhiju? Šta daje ponos podanicima?
Uveĉe, školski program, BRF. Hitler na starim filmovima. Glas obiĉan, moţda malo
napuknut. Austrijski naglasak, uz poneki bavarski idiom.
«Trideset ĉetiri partije na izborima! To cepa Nemaĉku! Moj cilj je da sve Nemce
ujedinim! (aplauz) Da izbacim...»
Diţe dlanove, malo, u visini ramena. Kao orans, ili koptska molitva. Namešta revere,
gladi kosu. «SA» trupe marširaju. Zastave. Masa. Izlozi jevrejskih dućana, ispisani parolama,
upozorenjima.
Ponos.
Okrećem kanal. Vesti. U Lajpcigu demonstracije neonacista.
Nakon toga, opet neki Miloševićev govor. Narod u publici ushićen.
Na policama u vinarijama još uvek boce s starim etiketama: Krim – Rotwein aus dem
UdSSR; Plavac – Jugoslawische Rotwein...
Sedim na krevetu i trudim se da mi stopala budu unutar sunĉane trake koja se probija kroz
zavese. Leva ruka potpuno utrnula. Uĉim da pišem desnom.
Bolest potpuno menja moje predstave o svetu.
Ili, dobro umotan u ćebe, na balkonu s pogledom na Alpe: Der Zauberberg.
Po hitnom postupku doneti Odluku o zabrani povratka graĊanima Srbije koji su zemlju
napustili zbog ratnih neprilika u susednim secesionistiĉkim republikama.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije osamdeset «za», osamdeset «protiv», dvadeset
troje «uzdrţanih».
10
Gradska kafana, Fisen. Uz kafu i armanjak ĉitam Forderungen des Tages Maksa Friša.
Ispred mene NIN, otvoren na intervjuu najnovijeg dobitnika nagrade za roman godine. Za stolom
pored, momak jede tortu. Iz dţepa kaputa prebaĉenog preko stolice viri Veĉernji list.
Razgovaramo, na nemaĉkom:
Zaista lepo vreme danas / Da, ima već ĉetvrt metra snega / Mogu li da dobijem jednu vašu
cigaretu, meni je ponestalo / Pravo vreme za izlet / Samo da ne poĉne ponovo da pada.../
Pri odlasku nagne se ka meni, tiho šapne na našem jeziku: «Sretno.»
Odgovaram «Hvala, srećno i Vama».
Danas, osim novina i uobiĉajene pošte, stiţe i paket novoizdate srpske poezije, ĉetiri
knjige. Toga još uvek ima?
Pušim u mraku, sedeći za pisaćim stolom. Odjednom, implozija u glavi: daleko sam. Ne
nostalgija, toga nema. I smanjim se, nekako.
Bosna tinja, ispresecana barikadama. U Brodu se naveliko puca. A u Beogradu menjaju
imena ulica. «Bulevar Oktobarske revolucije» od sada će se zvati «Bulevar mira».
Noćni program Radio Sarajeva uveo je emisiju u koju se javljaju roditelji, roĊaci, prijatelji
nestalih ljudi, i slušaoci im pomaţu – daju podatke o izgubljenima u ovom ratu.
Ruĉam sa Lidijom, Nemicom iz Taškenta, pre dva meseca doseljenom iz Rusije u
«Vaterland» njenih pra – pradedova. Govorimo ruski, jednostavnije je – nemaĉki joj još uvek ne
ide tako dobro. A i meni je prijatnije.
Sused za stolom, stariji gospodin:
- Russisch? Ja sam bio tamo, znate. Divna zemlja, divna. Ali su me kod Staljingrada ranili
u nogu, evo ovde, vidite, to je ortopedska cipela... Da, da... Pa su me onda demobilisali. Divna
zemlja!
Detalj: visoki funkcioner Socijalistiĉke partije izjavljuje da «SPS ne moţe snositi
odgovornost za ekonomsku štetu, nastalu delovanjem opozicije».
Crnogorci i Srbi sastali su se na Ţabljaku. Pišu ustav «Treće Jugoslavije». Pisaće ga
nedelju dana.
Voleo bih malo proleća. Sa kišama, travom, cvećem.
Poslednji delić sna:
sa Velikog ratnog ostrva uzleću jata ptica. Njihovi krici ĉuju se sve do Dorćola.
Stojim kraj otvorenog prozora, sunce nestaje u šumi.
Novinari Drugog programa Radio Beograda štrajkuju.
Komitet nacionalnog spasa u Sarajevu.
Pronalazim jedan vršaĉki kamenĉić u svom koferu, pun svetlucavog silicijuma. Moj prvi
mikrokosmos.
11
Orden Sv. Save I reda u vitrini zamka Hochenschwangau.
Nemaĉki smisao za humor: pastuv, kojeg jašem povremeno po prtinama, kad mi je bolje,
zove se Laura.
Ponovo bolovi. Lekari.
EKG, rentgen, ultrazvuk.
«Balkanska oluja?» Glas iz Beograda, uplašen.
Uz konstantan bol u ruci, grudima, stomaku, zatvorenih oĉiju, slušam zvukove: radio, sat,
ptice ispod prozora.
Vrlo sam svestan svega, a sanjam. R.E.M.
U mojoj budnosti ima mesta i za san.
Komanda JNA spremna je da pusti sto osamdeset civila iz Bosne i Hercegovine koje je
zaštitila pre izvesnog vremena. (Tanjug).
Sneg se polako topi. Edelweiss.
Pinakoteka. Zapanjujem svog vodiĉa jer nezainteresovano prolazim pored Brojgela,
Direra, Altdorfera: Der Alexanderschlacht. Divno, ali nemam vremena.
Ţurim da još jednom vidim zlatnu kišu nad bedrima Danaje. Dugo gledam u Mabizovu
sliku, upijam svetlost. Trebaće mi. Vozovi su uvek depresivni.
Moja glava nije ovde, znate. Ovo što vidite, zapravo je imitacija, napravljena od
impregniranog platna i kauĉuka.
Izvinite.
Poslednji konjak pred polazak.
12
IL N'Y A PERSONNE QUI PUISSE ME FAIRE RIRE
ŠVAJCARSKA
Neka magla iznad Ţenevskog jezera, izjutra.
Dugo šetam – nareĊenje doktora Imlera – odmaram se.
In labore requies.
Šta je to, ustvari? Skribomanija? Bolest? «Proizvodim» dnevno po ĉetvrt kilograma
ispisanog papira, uveĉe ga, neproĉitanog, bacim.
Teši me P.V.: knjiţevnost kao sredstvo, ne kao glavni cilj, kao glavni predmet. Ne znam.
Mistifikujem. Verovatno sam samo malo duševno oboleo. A i to se leĉi. Valjda.
Iznajmljujem stan s pogledom na banku (na šta bi). Fascinantan. Ekumenski. Na dovratku
prikucana mezuza, odmah s leve unutrašnje strane vrata škropionica, na istoĉnom zidu ikona Sv.
ĐorĊa, grĉka, namalana na brzinu, za turiste, s kandilom ispred, na podu serdţada.
U radnoj sobi mala biblioteka. Osim Biblije štampane goticom, Mišne – Tora Moše Ben
Majmona, Fama Fraternitatis, reprint iz 1848, Etika Ţila Pajoa, Preverove Paroles, Sto koktela
na hiljadu naĉina od nepoznatog autora, s slikama i uputstvima.
Raspitujem se kod gazdarice ko je bio u stanu pre mene. Priĉa još neverovatnija od izbora
knjiga u «biblioteci»: stari, slepi šiit, koji se doselio u Švajcarsku s veoma bolesnom ţenom. Kad
je umrla u nekom sanatorijumu u blizini Ţeneve, izgubio je razum, i – kako gazdarica kaţe –
«Drao se sa terase pet puta na dan. A inaĉe je bio baš fini i miran stari gospodin.»
Zamišljam kako odjekuje ţenevskim ulicama: Hayya 'alla s – salaat. Hayya 'alla hairri
l'amal. Zabavlja me ta ideja.
Listam Pravopis srpskohrvatskog jezika, školsko izdanje dveju Matica iz 1960. Pa onda
slušam Hrvatski radio i Radio Beograd. Ako nastave ovako, uskoro neću razumeti ni jedne ni
druge.
Ustvari, i to se slaţe. Zemlju već nemam, zašto bi mi ostavili maternji jezik?
La patrie est un pays où nous sommes nés. Samo toliko. A jezik kojim ću govoriti... ça
m'est égal.
Valeri:
maternji jezik – strani jezik
mišljenje – metajezik
govor (redukovan) – mišljenje (redukovano)
Oproštajna veĉera s Konstancom pred njen polazak u Bosnu i Hercegovinu, u misiji
Crvenog krsta.
Bar de la navigation, ţućkasta sveća na stolu, usoljene ribice, i neki gusti, domaći boţole.
Preko puta dva Engleza, prijatelji, ubeĊuju je da ne ide. Ja sam već odustao. Oĉi joj imaju onu
mat boju...
Welch einen Traum entsetzenvoll...
A i meni je vreme da se ponovo krenem –
13
IN ADVENTVM VERIS
BELGIJA
Marsel nešto objašnjava, uzbuĊen. Klimam glavom, odobravam. Iza njegovog ramena,
posmatram Ţozefin (nismo se videli još od Pariza, pre neku godinu, kad smo rešili da ipak
nećemo ţiveti zajedno). Osmehujemo se jedno drugom. Sram me bilo.
Ţozefin mi pokazuje sedište EEZ. Najmirniji restoran na svetu (uţasna hrana – riba iz
zamrzivaĉa, fabriĉki majonez, margarin u kolaĉima...), najlepšu klupu u parku. Delimo jedan
Gauloise.
Pomaţem joj da se popne na konja. Ona, s mojim šeširom na glavi, ogrnuta mojim
sakoom od smeĊeg tvida. Na poleĊini fotografije, ćirilicom: Brisel, 1992.
14
LA MANCHE / THE ENGLISH CHANNEL
NA LAĐI
Na brodu upoznajem Almira, iz Novog Pazara:- Aman, kakva politiĉka situacija, ja idem
pare da zaradim!
15
INSVLA
(THE PIANO HAS BEEN DRINKING – NOT ME)
ENGLESKA
Vozim se od Dovera do Londona, kiša pada u talasima, kao u tropskoj dţungli, ali hladna,
blatnjava, prozor na krovu automobila ne moţe da se zatvori, nemam cigarete, sako mi je
potpuno mokar...
Razgovaram (pravim se u mislima) sa beogradskim Prijateljem.
Ţalim mu se.
***
Sad sve ispoĉetka.
Dakle, preko ulice – prvo desno, pa levo.
Fish and chips umotani u novine.
Kupatilo u mom stanu bez tuša, samo one dve glupave slavinice za toplu i hladnu vodu na
ivici kade.
Kiša, kiša, kiša.
Restorani i pabovi koji rade samo u vreme kad nikao nije ni gladan ni ţedan.
Društvo iz škole
Scott's old fashioned porage oats.
Sunday Alcohol Law.
The Times izjutra, Evening Standard s veĉeri, TLS nedeljom.
Kiša, pa zapara. Onda ponovo kiša.
Kidney and Shepherd's pie.
Portobello Road.
BBC.
Tarner u Tejt galeriji.
Predstavnik bosanskih Muslimana uhapšen pri povratku s lisabonskih pregovora. A Srbi,
znadete, imaju slavnu artileriju...
Ode i Bašĉaršija.
Dţek i ja sedimo do prozora, gledamo kako promiĉu automobili; kiša; ljudi u kišnim
mantilima.
Kontaktiram sa svojim organizmom. Osluškujem. Kucka. Razgovaramo.
Srušena je prodavnica duvana na Lester Skveru gde sam kupovao cigare, francuske
cigarete, kiparsku latakiju.
Proglašena SRJ. Na fotografiji policajac ipred Savezne skuštine s beretkom na glavi,
osmehuje se iznad stare zastave, baĉene na zemlju. Kao slika sa safarija. Trofej iz lova.
16
Miki, jedan od onih koji su «nastavili studije u inostranstvu», dok sedimo u njegovom
ateljeu (miris terpentina, uljanih boja, Claret i dţez):
- Znam da treba nauĉiti onaj zanatski, logiĉki, civilizacijski deo umetnosti – i onda ga
odbaciti. Zato i idem na Akademiju. Da bi posle ostalo ono pravo, ono iznad. Eskpresija.
- Lako ćemo s bojama, oblicima, linijama. Zamisli odbacivanje sintakse, morfologije? –
kaţe njegova prijateljica, iz Makedonije.
- Marineti. Ili Dada. Pih.
Posle razmišljam: a ako bi knjiţevnost zaista odbacila jezik? Da li bi prestala da bude
literatura, pretvorila se u ţivot?
Ma gluposti. Previše vina, oĉigledno.
Vote Communist na zidu šoping centra usred Londona.
Navike, koje nam prvobitno olakšavaju ţivot, postepeno ali neumitno nas preuzimaju. Šta
onda ostane?
Kretati se. U raznim pravcima. Menjati.
- Posisao si previše Jugoslavije za sve ove godine – kaţe Miki – odlepi se od toga. Nema
više, nikad. Shvati! Od toga si i postao srĉani bolesnik s dvadeset sedam godina. Ubiće te na
daljinu, bre!
Erik Sati, uz ĉaj na «Serpentinama», patka sa osam paĉića, kao pufnice, sunce koje
povremeno izlazi iz oblaka.
«Društvena bića?» Ima nešto u tome što se u Hajd Parku stalno oseća kako bruji London,
okolo.
Noću se vraćam ulicom Alfreda Tenisona. Jedan dućan non – stop prodaje narandţe iz
Jafe, kafu iz Kenije, viski iz Kentakija... kako se to beše zove? «Kolonijalna radnja?»
Ulazim da kupim cigarete. Prodavac ubija dosadu ĉitanjem TLS-a. Novi pesnici.
- Ništa ovo ne vredi, dragi moj gospodine. Ovo je ţongliranje reĉima, ne poezija.
Evropska zajednica povlaĉi ambasadore iz Beograda.
Imena vetrova pisati velikim slovom.
Miki:
- Danas se pripremi za iznenaĊenje!
Spolja uobiĉajen engleski pab – iznutra kafana, kao s Ibarske magistrale. Tu se sastaju
srpski emigranti. I Hrvati imaju sliĉan lokal, ali manji.
Dimljiva, prljava prostorija. Nad šankom uramljene slike Draţe Mihajlovića i Slobodana
Miloševića.
Za jednim dugaĉkim stolom sede stalni gosti – oni koji su u Englesku došli još 1941 –
1947. Veoma su buĉni. Stalno viĉu jedni na druge, lupaju šakama po stolu. Ne ĉuju dobro, valjda.
Drugi sto – ekonomska emigracija. «Ovi su beznaĉajni» - kaţu mi. Napiju se pa plaĉu.
Zaviĉaj. Hleb namazan mašću s malo aleve paprike o'zgo... Sve je lepše, bolje, veće tamo. Ĉovek
bi pomislio da su zaboravili na siromaštvo od kojeg su pobegli... Ipak, retki se vraćaju.
17
Najinteresantniji su izbegli kriminalci. Jedan bivši bokser, ubio policajca u kafanskoj tuĉi.
Otkinutom nogom od astala. Pored njega visok, crn ĉovek – plaćeni ubica – šapuću. Zaista
izgleda zastrašujuće.
Za zasebnim stolom lep, plav deĉak. Silovao ćerku nekog funkcionera Socijalistiĉke
partije.
Nas ne vole ni jedni, ni drugi, ni treći. Zovu nas politiĉki, dezerteri, izdajnici.
Vadim novĉanik iz unutrašnjeg dţepa sakoa, da platim. Konobar:
- Ne nosiš oruţje? Zašto?
Jutro.
Pešice na posao.
Veĉe.
Pešice s posla.
Jutro.
Pešice na posao.
Veĉe.
Pešice s posla.
leţim / valjda spavam / pulsiram / e, to da: / pulsiram / kao da neko s vremena na vreme
kuca na vrata stana zašto ne zazvoni ne ustajem sigurno niko nije na vratima a i ko bi meni kucao
zašto bi meni kucali nikome više ne kucaju
18
INSVLA
(DEUX FASCISTES ENSEMBLE)
ENGLESKA
Magrit, otvaranje izloţbe. Dţon me predstavlja «kolegama» - novinarima. Sedam puta
isto pitanje:
- Zašto bombardujete Sarajevo?
Upoznajem N.
- I Vi ste novinar?
- Ne. Radijski reditelj. Pravio sam radio drame. I pisao knjiţevne kritike. Sad sam kuvar u
jednom francuskom restoranu. A Vi?
- Foto model.
Rešavamo da pobegnemo s koktela. Dugo šetamo. «Prvi put u Londonu?» - pokazujem joj
svoja omiljena mesta uz Temzu. Potom, veĉera u Sohou: Govinda's.
Njena kosa, mokra, miriše na cimet.
...He aprendido la vida de la vida
El amor lo aprendi de un solo beso...
Portret: u beloj košulji, zavrnutih rukava. Sedi na berţeri, ĉita novine. Maĉka na naslonu
fotelje, spava. Na stoĉiću pored, moje dve lule i duvan u drvenoj kutiji. U pozadini prozor,
otvoren.
Piknik u Griniĉu, s pravom pletenom korpom punom hrane, porculanskim tanjirima,
staklenim ĉašama. Moët et Chandon. Rumenih braza nakon dve ĉaše vina, N. Kaţe:
- Kod kuće, u Juţnoj Africi, ovo sebi ne bih mogla da dopustim. Kod nas Moët košta više
od... pa, pedeset funti, u britanskom novcu.
- Ĉudno – kaţem ja – u Jugoslaviji je uobiĉajeno da svaka porodica bar jednom nedeljno
ima ovaj šampanjac na trpezi.
U prvom trenutku je poverovala, a onda se smejemo zajedno. Malo kiselo, istina. Danas
su u mojoj zemlji uvedeni bonovi za benzin. Dvadeset litara meseĉno.
N. posmatra «divni nered» na mom pisaćem stolu. Uzima malog, zgodnog Tacita u
zelenim Loeb – Heinemannovim koricama, prelistava.
- A koji je ovo jezik? Jugoslovenski?
A ja sam bio uveren da je ameriĉko školstvo najgore na svetu.
Tek jutros sam shvatio kako se do sada odrţao na vlasti. Narod veruje samo onome ko
oĉigledno laţe.
Ĉekam N. Sedeći na stepenicama muzeja. Japanski turisti prilaze, uz blagi naklon.
Pitaju me gde je muzej.
Ona maše još izdaleka. Ja se pravim da ne vidim, ustvari, volim da gledan kako prilazi,
kako mi maše.
19
Drvored. Vetar duva, uporno, već par dana. Polako hodamo, njena ruka u dţepu mog
mantila.
Noć za digresije:
Priĉam joj o Parizu. «Nešto drugo» od onog što o tom gradu već zna, što je nauĉila kao
manekenka.
O mirisu grada, ulicama, krovovima, Pernodu u Cafe de la Paix, s pogledom na Operu, o
kroasanima, umoĉenim u jutarnju kafu...
Priĉam joj o «izgubljenoj generaciji», Anaïs, Henriju, dadaistima, nadrealistima... pa, ne
znam kako, preĊem na Marka Ristića, Milana Dedinca, Koĉu Popovića, na Miroslava Krleţu i
Ognjena Pricu, «sukob na knjiţevnoj ljevici», Kominternu, Kopiniĉa, Kerestinec...
Ona uskoro putuje u Pariz. Sluša me odsutno, mešajući kašiĉicom svoj tisane. Ja priĉam
dalje, zapetljavam se...
Ona uskoro putuje u Pariz.
Veĉera sa Dţonom. La Cloche. Choux de crabe, Saumon Amiral Courbet avec sauce
Normande, Chablis.
Uz konjak, Dţon pita:
- Stvarno, šta je to opet u Sarajevu?
Da. Ime grada izaziva asocijacije na nesrećnog Gavrila. Odavde stvari zaista tako
izgledaju. Uz ovu recesiju... repriza?
Kod Mikija seansa ĉitanja Kavafijeve poezije.
Pošta stiţe sa zakašnjenjem od dve nedelje u proseku.
Noću, uz Herbija Henkoka s gramofona, sedim i zurim u prazan papir. Povremeno neko
proĊe ulicom. Ĉuju se koraci i drveće kako šušti.
Pokušavam da ne mislim. Izbegavam temu, neprestano. U Klubu razgovaram sa Dţonom,
o našim školskim danima, setimo se lekcija o Julijanu Apostati, ţuĉno raspravljamo šta bi bilo sa
evropskom civilizacijom da nije tako rano umro...
Ipak, ne znam kako, Dţon se dotiĉe današnjeg govora Ser Rasela Dţonstona preko
televizije (perfektan retor, govori prema svim Kvintilijanovim pravilima). Na kraju besede –
zakljuĉak: «Pošto g. Milošević ne razume ništa osim sile, izgleda da je došlo vreme da je
primenimo».
Srbija, kao dţangrizava, ruţna supruga, koja, osim toga, troši i previše novaca. Ţena koju
je muţ napustio nakon toliko vremena braka (najzad), a s njim su otišla i deca, zajedniĉki
prijatelji...
Ona sad ogorĉeno, svima koji ţele da slušaju, govori da je on za nju mrtav, opanjkava ga i
vreĊa.
A ako ga sluĉajno vidi na ulici, obavezno pritrĉi da mu bar šamar – dva lupi, izguţva ga i
poĉupa.
Ili:
20
«Mlada emigracija», kao dobro dresiran, rasni pas, izbaĉen iz kuće jer vlasnici više ne
mogu ili ne ţele da ga hrane.
I pseto danima sedi ispred vrata, oĉekujući da će se otvoriti, iz njih pruţiti neĉija ruka da
pomiluje, ponudi komad hleba...
Patetiĉna, tuţna slika.
To kuĉe ispred ulaza.
Lester Skver, italijanski restoran. Prilazi nam mladić, turista, i videvši moj Gauloises pita:
- Vous êtes Français?
- Non, je suis Yougoslave, et Madmoiseille est Sud-Africaine.
- Logique. Deux fascistes ensemble.
Mikijev crteţ kako polako, strašno polako klizi sa štafelaja. Stakleni bokal na podu, pun
narandţastog cveća.
Rano jutro. Teturam se iz kupatila. N. u mojoj majici s ćiriliĉnim natpisom «Univerzitet u
Beogradu» pravi kafu:
- You are looking soggy today.
Soggy. Izraz koji se koristi za kukuruzne pahuljice koje su predugo stajale u mleku.
Dolazim po N. na posao. Vrata otvara simpatiĉan debeljuškasti crnac s svilenom ešarpom
oko vrata, smešta me u koţnu fotelju s dobrim pogledom na ĉitav studio, nudi me pićem (ĉaj,
hvala). N. u sredini prostorije, u nju upereno pet – šest reflektora, oko nje šminkeri i garderoberi.
Nervozni fotograf svaki ĉas prilazi da joj pomeri kosu par centimetara, popravi kragnu na
haljini...
Tek nakon petnaest minuta, N. me primeti – ili oseti miris moje lule – osmehne se,
mahne. Fotograf uzvikne:
- Taj izraz lica traţim ĉitav dan! Ne mrdaj!
Milan, koji je pravo iz Vukovara došao u Britaniju. Pokazuje mi tri laţna jugoslovenska
pasoša. Smeje se:
- Hoćeš ti nekoliko komada? Za svaki sluĉaj?
Nacionalna galerija. Odjednom, N. se okreće prema meni:
- Stani! – popravlja mi kravatu, zateţe revere sakoa: - Sad ulazimo kod Tarnera.
Rolly Pudding. Abaisse rectangulaire de pâte à pudding. Etaler une couche de confiture.
Rouler comme une galantine. Emballer. Cuire 1 heure ½ à l'eau bouillante.
Pet praznih boca Valpolicelle. Miki svira skadarlijske pesme. N. plaĉe.
Klavir u Luisovom studiju. «Ĉekaj, ko je ovde crnac, zapravo?»
Uĉim N. da jede štapićima.
La nuit. Une étoile caresse le sein d'une Sud-Africaine.
21
Na televiziji jezuita – ili franjevac, biće pre da je franjevac, isusovci sede u Beogradu, ne
u Bosni:
- Nema veze za zgrade, tvornice, umjetnine... Ljudi ginu.
Nedelja pre podne. Pijem ĉaj. N. prepriĉava, kao duhovitu storiju, kako su joj gaĊali
automobil kamenjem kad je greškom zalutala u predgraĊe Kejptauna.
Ponovo bomba u podzemnoj ţeleznici.
(Oh my dear paws, oh my ears and whiskers, how late is getting! – muttered the White
Rabbit trottin along in a great hurry.)
Ne uzbuĊujem se, ovog jutra ĉitav London kasni.
Sedim
na berţeri
N. spava, pokrivena preko glave. Vire joj samo ĉuperak kose i jedna ruka – nobody, not
even the rain has such small hands – s druge strane stopalo, u pidţami na medvede.
U boci Blanc – de – Blanc Chais Vinicoles 1990 dugaĉka, crvena ruţa.
Belo platno na štafelaju, prazno. Promaja duva kroz stan. Predrag radi Mikijev horoskop,
ja ĉekam da se N. vrati s posla i «kuliram»: Lambrusco.
N. u vodi. Fotografisano sa skakaonice, odozgo. Lice uhvaćeno u uzviku.
Pismo od poznanice iz Obrenovca, danas:
«Tata je u subotu išao na pijacu da prodaje krastavce, luk, šargarepu, jaja, pasulj... i još
ponešto. Društvo su mu pravile kolege s posla – jedan profesor fizike koji je prodavao samo
krastavce, jedan profesor matematike s šargarepom... Nisu loše prošli – tata je kući doneo 20.000
dinara.»
Sedam funti.
Violina, naslonjena na zid. Zapara. Kroz ţaluzine, svetlo pada samo na njene oĉi.
Grizem lulu, praznu.
Noćno kupanje. Gledamo nebo kroz stakleni krov. N. pliva do ivice, donosi ĉašu vina.
Plutam po površini.
Nikolaj Rimski – Korsakov, Šeherezada – N. otkriva Slovene: izlazi iz koncertne dvorane
poluzatvorenih oĉiju, skoro hipnotisana, uz povremeno «Oh...»
I tako nekoliko sati.
Grafit na stanici Luišam: Be cool, but care.
Dobrica Ćosić. Oj, Srbijo moja.
A ko je taj Panić?
Posmrtna maska Dţ. B. Šoa u Galeriji portreta. Tako sićušno lice...
22
N. povlaĉi dim iz moje lule. Kašlje.
Unovĉavam ĉek u banci, dajući liĉnu kartu kao dokaz identiteta (ćirilica). Sluţbenica
dugo gleda, odmahujući glavom, na kraju kaţe:
- U redu. Fotografija liĉi na vas.
Mali Jugosloveni, s komadićem papira na kojem piše na engleskom odakle su i da im je
cela porodica propala u ratu, špartaju Londonom. Ljudi im pokatkad daju novac.
Sećam se Rumuna po Beogradu i Vršcu, sa sliĉnim papirićima u rukama.
Pokušavam da prevedem Kavafijeve «Sveće» na engleski, za N.
A šta ako ipak budu bombardovali?
Nema više starog / ĉardaka ni Ċerma / ni debelog hlada / od bagrema...
Splitska ţurka u Brajtonu. Više BeograĊana nego Splićana.
U kolima, na povratku u London, N. pita:
- A zašto vi uopšte ratujete?
Na Trafalgar skveru, prelazeći ulicu, s lulom u ruci mahnem poznaniku u taksiju. Lula
ispadne, taksi preĊe preko nje i smrvi je.
Otvaram bocu «neĉeg posebnog». Chenin Blanc, Coteaux du Layon 1984.
Prisećamo se šta je ko radio te godine. N. je imala ĉetrnaest godina i išla je u osnovnu
školu u Kejptaunu. Ja sam se vratio iz vojske, poĉeo da radim na Radiju, kupovao posteljinu i
posuĊe za svoj novi stan...
No, sve u svemu, izuzetno vino.
Crnac, go do pojasa, s nigerijskom kapom i vencem kauri – školjki oko vrata i poslovni
ĉovek u Bancroftovom odelu i Bali cipelama sviraju konge na Kovent Gardenu.
Sladoledţijski kamionet koji muzikom elektriĉnog vergla mami decu. N, probuĊena iz
popodnevnog dremeţa procedi:
- Crk'o dabogda! – na ĉistom srpskohrvatskom.
Poslednji zajedniĉki dani u Londonu: N. odlazi prvo za Frankfurt, na kratko, potom za
Pariz, gde treba da radi nekoliko modnih revija. Sedim na ivici kreveta dok pakuje kofere, ćutim.
Dţon, skoro uvreĊen:
- Šta, sad kad ona odlazi, ni tebi Engleska nije dovoljno dobra?
1. Šuštanje. Beli šum, zapravo.
2. Jack Daniel's.
3. Koraci, naše disanje.
N.:
- I nisi mi pokazao Oksford!
23
Aerodrom Hitrou. Posle, otisci prstiju na naoĉarima za sunce koje je zaboravila.
Slike: ona, s glavom nadole, ĉešlja kosu. Ona, u lepršavom mantilu, na korak iza mene,
dok u hodu punim lulu. Ona, kako maše iz taksija, ona, nalakćena na sto, kašiĉicom meša svoj
dupli espreso, ĉuĉi na obali jezera i pruţa labudu komad kroasana.
I've been alive for 75 years
Yet, I only remember one hour
In the little town Vejer de la Frontera
During which nothing happened but life.
Pripaljujem Davidoff. Idemo dalje.
24
TERRA NOVA EX MACHINA
AMERIKA
Devojka sa sedišta pored mojeg u avionu:
- Kakvim se poslom bavite?
- Pišem.
- I mislila sam da je tako nešto, neformalno – nisam mogla da poveţem vaše
konzervativno odelo i minĊuše u levom uhu.
Nakon pet minuta:
- A šta pišete?
- Izveštaje o stoĉnim sajmovima.
- Oh, kako je to interesantno!
Amerika još iznad Atlantika. Kalifornijski kaberne, ohlaĊen do nepitkosti, kafa
nepodnošljiva, hrana potpuno bezukusna. Ĉak i bez mirisa.
Stjuardesa ţvaće ţvaku.
Prvi laţni pasoš je šok, prevara, moralni problem. Posle se ĉovek navikne.
U Mineapolisu kiša. Ĉekamo tri sata u aerodromskoj zgradi da nam dozvole ukrcavanje.
Onda još sat i po u avionu pre nego što poletimo za Ĉikago. Pijem valjda dvadesetu kafu –
«pušenje zabranjeno» - ĉitam The Times, koji sam kupio «ovog jutra», pre dvadesetak sati na
aerodromu Getvik.
Jedna devojka, studentkinja muzike, uzima violinu i svira «popularne melodije» da zabavi
decu u avionu. Svi pevaju.
N. je sada u nekom hotelu u Frankfurtu, verovatno spava. Tamo je već sedam izjutra.
Ne poznajem dobro Frankfurt.
U Ĉikagu kiša. I vetar. Windy City. Podseća na košavu. Gledam kroz prozor na kule
Dauntauna, pušim, zamotan u krevetski ĉaršav.
Ako napregnem oĉi, mogu da vidim jezero Miĉigen kako svetluca u mraku.
Snovi. Momenti pred san. Strah. Tek sad – što me ĉudi. Bojim se da zaspim. Ĉak samo i
da zaţmurim.
Slike: glava, do pola potopljena u crnu vodu koja se zadrţala u tragu gusenica.
Smrznuto blato, fantastiĉnih oblika. U njega utopljena jedna šaka, ukoĉena, plaviĉasto –
ţuta.
I miris. I pored zime. Slatkast. Poznat.
Moje torbe, spuštene na sredinu sobe. Na njima adresa hotela u Solunu. Posle toliko
zemalja kroz koje sam prošao, kuća je negde, usput, ispala iz prtljaga. I to moje kofere nije
uĉinilo ništa lakšim. Naprotiv.
Nosim sa sobom slike koje kaĉim na zidove iznajmljenih soba, knjige, omiljenu muziku
snimljenu na kasetama... Ništa to ne vredi.
Zatvorenih oĉiju mogu da nacrtam plan Dorćola od Kopitareve gradine do Kalemegdana.
Ali, Beograd više nije moj.
25
Terra incognita.
Svodim raĉune.
Od napuštanja zemlje:
Posao: pet restorana u pet zemalja; jedan prevodilaĉki posao (to se ne raĉuna, bilo je
kratko); jedan lektorski posao.
Novac: ima pa nema pa ima pa nema pa ima pa nema pa nema
Šišanje: dvanaest puta, uvek u drugom gradu.
Kupovina: trideset dve knjige; tri lule, jedna pukla odmah; jedan sako; jedne pantalone;
papir za pisanje; traka za pisaću mašinu.
Pošta: primio dvadeset osam pisama, ĉetiri paketa pošte (novine i knjige); poslao
ĉetrnaest pisama.
Ameriĉki doruĉak: vafli, kukuruzne pahuljice, jaja sa slaninom, sve ĉudnog ukusa.
Docnije se ispostavlja da su jaja bez holesterola (!), slanina je napravljena od svetlog i tamnog
presovanog ćurećeg mesa. Dodat veštaĉki ukus svinjetine. Košer? Baš me zanima.
Voćni sok, blaga dekofeinirana kafa (dobro za srce), s mlekom u prahu, napravljenim od
sojinog štirka. Vrhunac je «buter bez masnoće».
I Pismo se ispunilo: Ad mensam nemo agnoscet quid manducet.
Ĉitav kontinent – Der Ersatz.
Poslovni razgovor. Ĉovek s Rolexom na ruci upadljivo gleda moju rusku Raketu, sat
kupljen pre dve godine na Bajlonijevoj pijaci za tri «ĉrvene».
Posle britanske «deklamacije» i «tradicionalnog ponosa», Amerika deluje vulgarno
otvorena. Samo zato što je sve laţno.
Osmesi prodavaca u dućanima, policajci... Svi govore «dobar dan», pitaju za zdravlje...
Ali zato mladići s ćoška, susedi... Ne distanca... Strah, imam utisak.
Na televiziji prilog od petnaestak minuta: bombardovanje Sarajeva. Prvo zasvetli trag
projektila, nejasno se vide zgrade, samo na trenutak, onda slika zatreperi, ĉuje se potmuli tutanj.
Sarajevo! Sprţila te munja! – To mene
opet neko upomoć zove...
U automobilu radi klima ureĊaj, tako da ne primećujem koliko je, zapravo, vruće i sparno,
ali, ĉim izaĊem iz kola, poĉne gušenje, bolovi u grudima, levoj ruci...
Od juĉe mi i leva noga trne.
- Da si zvao pre dva minuta, ne bi me našao, upravo sam došla s jutarnjeg trĉanja.
Zatvaram oĉi: tanki, neţni lanĉić oko vrata, blago pada preko kljuĉnih kosiju, kapljice
znoja na gornjoj usni, kosa skupljena u rep. Jedan pramen, mokar, pada preko ĉela.
26
vidiš li me
kako sedim s glavom u šakama
dok kiša
dok ptice
a sunce
Bogoljub me vodi u kafanu «Skadarlija» na severu Ĉikaga, da upoznam Savu, Jelenu i
njihove deĉake. Divan svet, emigrirali pre dve nedelje.
Vlasnik kafane Slovenac.
Ćevapĉići, pljeskavice, raţnjići, starogradska muzika. Na zidovima slike: restoran «Ima
dana», «Tri šešira».
Egzotiĉno.
Na polasku, u hodniku primetim još dve slike: pokojni Ambrozije i skadarlijski dobošar
Šobot.
I remember quiet evenings trembling close to you.
sećam se / gledam je dok spava / usana nekako napućenih / diše duboko / osluškujem /
interesantno / ne mogu da se setim / kakve su joj obrve
Panić na CNN. Grozno govori engleski. Ne zna naziv svoje funkcije – ĉas kaţe
«predsednik Jugoslavije», ĉas «premijer».
Eh.
Zatvorenik u narandţastom, s lisicama na rukama i okovima na nogama izlazi iz patrolnih
kola i ide ka opštinskoj zgradi uz pratnju policajca koji ne skida ruku s revolvera.
Dolazim na sahranu Dţ. K. uţurbano, gologlav. Kasnim.
Evica me grli:
- Kad si se vratio u Ameriku? – Otvara torbicu i vadi malu pletenu jarmulku. Crnu, s
belom šarom po rubu.
- Njegova. Bio bi srećan da zna da je kod tebe.
Stajem u minjan. «Yitgaddal...», mehaniĉki. Vetar prestaje. Samo jedna ptica leti,
klepećući glasno krilima.
Šest servijeta.
U Parizu to su tanjirići, u Grĉkoj recke na tablici, kredom, u Nemaĉkoj hemijskom
olovkom, na podmetaĉu za ĉašu.
Mirne demonstracije na aveniji Miĉigen. Srpske. U suprotnoj traci bela limuzina iz koje
se vijore dve hrvatske zastave. U kolima mladići, u maskirnim uniformama. Dovikuju nešto.
Iz kolone Srba izdvaja se desetak ljudi, takoĊe obuĉenih poluvojniĉki, trĉe k automobilu s
trobojnim, crnim i crkvenim zastavama u rukama...
Zastave, u motke pretvorene.
Policija smiruje situaciju u roku od dva minuta. Ne pendrecima. Neobiĉnom metodom.
Reĉima.
Jedan hidrant šalje dugaĉki, paraboliĉni mlaz u reku.
27
(Ma koliko zvuĉalo glupo, voleo bih da je i nama holesterol najveći nacionalni
neprijatelj.)
The Little Emotional Dictionary of Current American English:
refrigerate, refugee, refusal, regain, regenerate, regimé.
Ako mi išta bude zadrţalo u Americi, biće to nebo. Divno, ogromno.
Budim se sa osećanjem da sam još uvek u svom stanu u Londonu, da je zid s desne strane
kreveta, a ne s leve, kao ovde, da je miris Rouzhil Parka što dopire kroz prozor zapravo miris
Hajd Parka... Osećam nju pored sebe. Diše.
Dugo leţim, zatvorenih oĉiju, produţavam iluziju.
A onda zazvoni telefon.
Gledam svoje šake: oţiljci. Većinu sam napravio u poslednje vreme, seckajući povrće,
salate, meso po kuhinjama. Opet, za neke ne mogu da se setim otkud mi. A verujem da je
posekotina bolela. Ali, ne mogu da se setim.
Isto: Pasternakovi «Stihovi», koje vuĉem već kroz šest drţava, s mrljama od vina na
stranicama. Kad sam ih napravio? Gde? Koje vino je to bilo?
Po Beogradu ponovo mobilišu. Moji prijatelji, sakriveni po stanovima. Ana Frank.
Ĉetiri izjutra. Nakon noći provedene u dţez klubu na jugu Ĉikaga, idem «kući». Na
spavanje.
Uzimam jedan Chicago Tribune sa gomile. Miriše kao Politika za provinciju, oko pola
devet uveĉe.
Madeleine (Prust, naravno): Chemiser amande. Intérieur bombe vanille et kirsch
additionné fruits confits.
Televizija (fifty – seven channels and nothing on): ne dao Bog da sedneš ispred
televizora, izgubljen si za veĉita vremena. Ostade u fotelji, glupavog izraza, grickajući koješta.
Naši – nepoverljivi, oprezni. Za koga li radim? SDB, KOS, CIA, MOSSAD...
Ostali me, hteli – ne hteli, gledaju kao zver puštenu s lanca, iz kaveza. Pripadnik naroda
koji podiţe konc – logore, mesecima bombarduje gradove pune civila...
Predveĉe se prošetam po obali Miĉigena, posmatram sivu vodu i galebove. Da jezero nije
tako sterilno mirno, podsećalo bi na Baltik.
Druţim se s ćerkicom ĉuvara ĉamaca. Plava, kovrdţava, rumena – kao s omota sapuna,
stara oko sedam godina. Baš nju briga da li sam Jugosloven ili Kinez. Takmiĉimo se ko će da
pogodi kamenĉićem metalnu bovu na petnaestak metara od obale.
Hodamo po pesku. «Zašto sunce zalazi?» Objašnjavam.
28
Posmatram, s terase Savinog i Jeleninog stana: u zgradi preko puta, jedna ţena u kuhinji
otvara konzervu za veliku belu maĉku koja uzdignutog repa uzbuĊeno ĉeka na prozorskom
simsu. U stanu pored nje neko gleda televiziju. Prozor zraĉi plaviĉasto. Jedan krupni ĉovek sedi
za stolom, ĉita knjigu i jede. Ali to je sprat niţe.
Kopi Cafe u Klark Stitu. (A first decent cup of tea, since.) Na zidovima satovi, pokazuju
vreme u razliĉitim delovima sveta. U Parizu je sada pola dva. Isto tako u Pago – Pagou. Ali, u
Evropi je noć (ona spava), a Bog da me ubije ako znam gde je Pago- Pago. Moraću da pogledam
u atlasu.
Veĉe je. Sunce zalazi i ĉitav Klark se presijava u nijansama crveno – zlatnog.
Embargo. Predsednik srpske vlade tvrdi da «o kolapsu privrede u vreme sankcija ne moţe
biti ni govora». Uf.
U Sarajevu brašno na kartice.
Kad ga ima.
U Beogradu je na svakom uglu moguće kupiti oruţje, kaţu novopridošli. Puške, pištolji,
bombe... ako kupiš tri, daju jeftinije.
Preko puta zgrade u kojoj ţivim crkva. Izlgeda kao obiĉan stambeni blok. Jedina razlika
je svetleća reklama Jesus Saves koje na mojoj kući nema.
U Politika International Weekly reportaţa o francuskom novinaru Ţan-Pjer Ţileu.
Fotografija s potpisom: «Ţan-Pjer Ţile je poznavalac i ljubitelj vina, pa su mu njegovi domaćini u
Ulcinju pruţili priliku da proba najbolja vina koja se proizvode u ovoj oblasti.» Na slici
debeljuškasti, dobroćudni ĉovek, drţi ĉašu, nazdravlja. Ispred njega boca Venerinog mleka,
najboljeg slovenaĉkog belog vina.
Sa pokojnim Milanom provodio sam duga, letnja popodneva uz to vino, na jednoj terasi s
koje se vide Terazijski plato i Savamala.
Jezero. Oblaci na drugoj strani zaliva seku zgrade po polovini. Jahte, jedna mrtva riba na
površini, crteţi i ljubavne poruke na stenama, galebovi, Kineskinja što ĉita Balzaka na
francuskom.
Lopta u vodi.
Jedan mladić, obuĉen u crno, lep, visok, plav – kao Schutzstaffel Offizier – peca.
Na sastanku s ljudima koji ţele da prekriju Istoĉnu Evropu restoranima «brze hrane»
ameriĉkog tipa.
Propast evropske civilizacije. Ali, tako banalnom metodom... Ne Špengler, ne... naši
praunuci neće ni znati šta su izgubili.
Demokratska Srbija štrajkuje. Studenti pozivaju Miloševića da odstupi. Kao odgovor na
to, stiţu «telegrami podrške iz zemlje i sveta».
Ma treba nama jedan Apis.
29
Za doruĉkom Voja i ja vadimo kutijice s lekovima. On ima neke «lepe ţute» koje meni
doktor nije dao, a ja imam narandţaste kapsule koje on nema. Svih ostalih sedam lekova (puna
šaka) – su isti.
Jedina razlika je što je on stariji ĉetrdesetak godina od mene, i ima dva bajpasa za sobom.
Veverice na tri minuta voţnje od centra Ĉikaga pretrĉavaju ulicu. Kao maĉke kod nas.
Pre dve godine zapanjile su me ţene na Menhetnu u dugim, skupim bundama i tenis
patikama.
Sad su najpopularnije safari bermude u kombinaciji s prslukom od smokinga ili fraka. I
etikete s cenom koje se ne skidaju posle kupovine.
Ne radi erkondišn. Sedim za stolom, golišav, pišem. U stanu 98 Farenhajtovih stepeni.
Natpis na ulazu u staklenu baštu: «Dirt for sale».
Memorandum Srpske pravoslavne crkve. Depos. Etniĉko ĉišćenje. SrĊan i Drakula iz
«Direktora» uhapšeni posle koncerta u Zajeĉaru, navodno zbog posedovanja droge. Bando
crvena.
Na slavi kod «srpskih prijatelja». Drţim malo dete u krilu i razgovaram s njim. Ĉovek od
preko puta s zlatnim lancem i krstom s ocilima od najmanje ĉetvrt kile oko vrata (košulja
otkopĉana do pupka, maljave grudi):
- Ĉuj, to dete ti baš dobro stoji. A i vreme ti je. Bogati, hoćeš da te upoznam s nekom
devojkom iz dobre kuće? Srpkinjom, svakako.
Amaterska fotografija. Mutna, sivkasta. Pada kiša. Ona drţi ĉašu u jednoj ruci, drugom
pridrţava šešir (moj) da ga ne oduva vetar. Bezizraţajnog lica, gleda pravo u objektiv kamere.
Crveni sjaj u oĉima, od blica.
Hrvatski kulturni centar: velika, ĉetvrtasta zgrada, obojena kao nacionalna zastava: crveno
– belo – plavo. Svake noći neko se prišunja s boĉicom spreja i po sredini nacrta veliki krst s
ocilima, crn. Onda posluţitelji jutrom, s kanticom boje...
Vatromet s prozora. Uz sav veš, polumokar, raširen po sobi, sedim na prozorskom simsu
(28. sprat, vrtoglavica... ako se samo malo nagnem...).
Ka zapadu, nad Viskonsinom, kiša.
Popodne u Savinom i Jeleninom stanu. Jelena sa decom na bazenu. Mi «gledamo» bejzbol
utakmicu, uz pivo.
Zurim u svoju cervezu bez kalorija. Danas je Šesta flota ušla u Jadran.
Poštanska karta. Blassblaufrauenschrift. «Nedostaje mi tvoje veĉernje gunĊanje». Na slici
Cafe de la Paix na Place de L'Opera. Po modelima automogila vidi se da je fotografija naĉinjena
krajem pedesetih.
30
Hodam. Vrućina. Vazduh treperi. Pesak, vreo. Saplićem se o stakleni pritiskaĉ za papir s
komadom ruţiĉastog korala unutra, isti onaj koji sam kao mali, igrajući se, pronašao u – tada
napuštenoj – Krsmanovića kući na Terazijama. Kući u kojoj je osamnaeste potpisano
Ujedinjenje.
Ili je to pritiskaĉ za papir iz Orvelove «1984»?
Budim se ţedan. Ĉaršavi prosto zalepljeni za moje telo. Još nije svanulo.
Paket štampe iz Beograda. Pridevi.
Sećam se
N. / kako trĉi za mnom po ulici / s kravatom u ruci / jer sam stavio pogrešnu / onu što se
ne slaţe uz odelo
šezdeset lustera osamdeset trombona dva kom. orgulja i parkirani automobili kamioni
prolaze lišće opada i lepi se po blatu crnom ţmićkavom ej / gde je dorćol / a u prozoru na drugom
spratu ţute kuće broj tri saksija i ruţa procvetala i onda neĉija ruka bela navuĉe zavesu
VoĊa srpskih neofašista mlatara pištoljem po Beogradu.
U kancelariju dolazi Ervin, moj sarajevski prijatelj. Sa priĉom
- Majku su mi zaklali u po' noći, u krevetu. Nije stigla ni medet da kaţe. Našle su je
komšije i pokopale u trap za jabuke.
Plaĉem u krevetu, sam. Mrak
Ne mogu da se pomerim. Kao da su mi ruke i noge vezane u falake. Ĉekam jutro.
Aktivistkinja «Kola srpskih sestara» pokazuje prolaznicima fotografije «ustaških zloĉina
u ovom ratu». Ako primeti da je neko iz restorana pored kojih prolazi zainteresovan, pribliţi se,
prisloni plakat na izlog, da i oni, uz ruĉak, osmotre.
Na slikama iskasapljeni ljudi: raspolućenih lobanja, iskopanih oĉiju, creva prosuta po
dvorištu.
Pored glave jedne mrtve ţene prazna kesica Di-Go kvasca.
Bogoljub me upoznaje sa emigrantima – «velikim borcima za srpstvo».
Oni su u nekoj vrsti limba, šeola. Ni tamo, ni 'vamo. Strani jezik nikad nisu nauĉili, a svoj
su zaboravili:
«Karovi s leva, basovi s desna, a ja u bitvinu.» Ili: «Badruje me kar, izgleda da je brokio,
lika ojl.»
Sinteza oznaĉava stanje.
Pijem Jack Daniel's iz ĉaše za vodu, buljim u prozor (spuštene roletne), recitujem u sebi
grĉke nepravilne glagole: tithemi, hiemi, didomi, histemi.
Kao mantra.
kako da prazninu novom prazninom popunim kako da ne mislim ţito se talasa negde
miriše na leto i mentu tamo gde sam sada vremena nema samo svetlost i tama
Odreći ću se. Promeniću ime, dokumenta, zaboraviću jezik, pobeći ću negde daleko.
31
Trla baba lan. Junaci Iljfa i Petrova. Ima tu svega, i Ostapa Bendera. Na njega se najĉešće
i naleti, ustvari.
Bogoljub: «Pogledaj ovu kuću. Šta vidiš? Ruţno sklepanu stambenu zgradu, gomilu
betona i šperploĉe, sa tuţnim i siromašnim ljudima u njoj, sigurno punu miševa, pacova, buba.
Vidiš nezaposlenost, nedostatak obrazovanja, bolesti. SvaĊe, tuĉe, alkoholizam, narkomaniju,
kriminal. A srpski emigrant koji je 'uspeo' tu vidi: oko sedamdeset stanova, svaki po tri stotine
dolara meseĉno, uz zajedniĉko grejanje. Znaĉi, moţe da se otplati za tri godine.»
Putujem.
Vozovi svuda isto mirišu.
New Orleans Jazz Heritage Festival – Wynton Marsalis and friends: A Tribute to Louis
Armstrong.
sećam se
njene ruke u dţepu mog mantila
prsti glatki hladni
kao smaragdi
ali to je neka druga priĉa
venecijanska
sećam se
U njenom stanu u Parizu niko ne diţe slušalicu.
Davim se ameriĉkim krofnama, crven od stida. Dobijam na kilaţi. Malo od pića, malo od
hrane, malo od lekova, malo od sedenja u kancelariji i automobilu.
U restoranima mladi pesnici recituju svoje stihove, stojeći na stolu ili šanku.
Kao Vladimir Vladimiroviĉ. Samo, «ţute bluze» više nisu u modi.
Oĉekujem da uskoro vidim u prodavnicama toalet papir s likom Slobodana Miloševića,
sliĉan onome kojeg sam video u Njujorku u vreme Zalivskog rata, s osmehnutim Sadamom
Huseinom.
Zvukovi.
Susetka na istom spratu što ĉitave noći veţba saksofon.
Pucnji, policijske sirene, škripa koĉnica.
Moj budilnik, na kojem piše «Robne kuće Beograd», kuca.
Lift.
MTV iz nekog stana.
Ja, kako polako pomeram poklopac na upaljaĉu, toĉkić struţe kremen, palim cigaretu
(kanadski Gitanes), poklopac koji naglo pada.
Crnkinja iz zgrade preko puta viĉe na muţa, ne pušta ga u kuću, jer se vratio kasno, pripit.
Moje srce.
Veĉera sa «poslovnim prijateljima». Amerikanci prvo iseku hranu na komadiće, prebace
viljušku u desnu ruku i jedu tako, kao deca.
32
Vino se pije posle ruĉka. Uz jelo – kafa i voda, zapravo led, preliven vodom.
Nije nimalo neobiĉno da svakih desetak minuta poneko ustane od stola da bi odgovorio na
bi-bi-bi svog pejdţera ili da, jedući, govori u celularni telefon.
Pored mene supruga «poslovnog prijatelja». Klasiĉna Amerikanka. Srednja škola, uz sve
što to znaĉi: loše obrazovanje, peting na parkinzima, mahanje loptama od perja na sportskim
utakmicama... Onda, udaja, deca, gojaznost, televizija, i gotova hrana za mikrotalasnu pećnicu (tv
dinner). Na kraju dana, pred spavanje, uz suze, tiho na jastuku: «Telma i Luiz».
Dok muţ odlazi na telefon, priznaje mi, pripita od pola ĉaše blusha:
- Pobeći ću jednog dana od njega. Ostaviću ga sa decom. – Onda se kikoće, histeriĉno.
Dok je ona u toaletu, on na brzinu vadi kutijicu kokaina, ušmrkava:
- Hoćeš da napravim tebi liniju – dve?
Pravim se da nisam ĉuo.
- Znaš, to je da bi se lakše preţivelo veĉe. Ili to, ili da zaspim ispred ukljuĉenog
televizora.
TuĊman pobeĊuje na izborima u Hrvatskoj.
Budim se, nemam cigareta. Zamotavam ĉistu latakiju za lulu u komadić stranice
telefonskog imenika (najtanji papir). Pušim, slova Chong Weng i telefonski broj polako nestaju.
Zašto stalno donosim sociološke zakljuĉke? Zašto ne mogu da normalno ţivim u ovoj
zemlji kao bilo gde drugde?
U vojsci – prinudna izolacija – danima sam razmišljao o ţenskim leĊima. O potpuno
neodreĊenim, ali finim i neţnim ţenskim leĊima.
Je ne regrette rien.
Moţda samo što neke stvari nisam uradio na vreme i do kraja.
Popodne sluĉajno uhvatim radio emisiju hrvatske emigracije. Završavaju program
himnom.
Uveĉe odlazim na slavlje povodom krštenja prijateljevog sina. Tridesetak Srba u bašti, za
dugaĉkim stolom. Sveštenici. Crveno – plavo – bele zastavice. Pevušim u sebi poslednju
melodiju koju sam ĉuo: «Lijepa naša domovino...»
Telefon:
- Divno je što si se javio, ali... znaš li ti koliko je sati?
- Deset uveĉe.
- Ne, nego pet izjutra.
- Izvini, zvaću te kasnije...
- Dobro sad, budna sam. Kaţi, šta ti treba iz Evrope?
-?
- Dolazim u petak u Ĉikago.
Spuštam slušalicu. Pokušavam da smirim lupanje srca jednim duplim burbonom.
Selim se u novi stan, veći, bliţi jezeru. (A i plata mi se povećala). Ovaj stan ne bi bio
dovoljan za dvoje.
Knjige pakujem u kartonske kutije od kalifornijskog burgundca.
33
Sedim na podu, poneku prelistam. Prestale su da oznaĉavaju korake mog duhovnog puta,
pretvorile su se u autentiĉne emigracione suvenire. Kavafija sam kupio u jednom solunskom
podrumu, Maksa Friša u austrijskim Alpima, Euripida u Briselu. Ili ne. Sećanje me ne sluţi
dobro. Ustvari, nisam siguran. Mislim da je bilo tada. Kamings... da. Njega sam pronašao
preturajući po tezgi iza crkve Sv. Martina u Londonu, jednog vlaţnog jutra.
(mala simpatiĉna irkinja tek je otvorila tezgu dugo se premišljam izmeĊu bajrona i ove
zbirke ranije sam imao istu ovakvu ĉak je bila isto ukoriĉena ali je nestala zajedno s koferom u
kojem je bila kad sam se vraćao iz amana ili bankoka zaboravio sam već dobro je pokatkad
zaboravljati u tom koferu bila je kolekcija mojih lula britva koju sam nasledio od pokojnog dede
nekoliko dobrih kravata prelistavam knjigu pamtim kako smo ĉitali zajedno izmeĊu zalogaja pice
koju smo kupili u kiosku nekoliko ulica dalje «za poneti»)
Novi stan: daljinski upravljaĉ kojim se kontrolišu tri televizora, muziĉki stub, video
rikorder, brave na vratima (šest komada, plus jedna reza, jedan lanac).
Kamere, postavljene u bašti, na parkingu, u ulazu u zgradu, hodniku, liftu.
Fotelja ispred televizora Laz-y-boy ĉiji se naslon pritiskom na dugme spušta i podiţe. Art
Déco stolice i sto u trpezariji. Na pisaćem stolu dva telefona, mali televizor, elektriĉni rezaĉ za
olovke. Dodajem pepeljaru, drţaĉ za lule, kutije duvana, ĉistilice za lulu, drvenu kutiju Davidoff
cigara, malog plišanog medu kupljenog u Zagrebu pre pet godina, njenu sliku.
Kompletna batterie de cuisine, ĉak i dva povezana lonca za kus-kus.
U «salonu» sekreter od orahovine. Odmah ga nazivam 'epistolar'. Curre per immensum
subito, mea littera, pontum.
Dovoljno velika garderoba. Stala su sva moja odela – sivo bi valjalo odneti na ĉišćenje – i
ima još mesta.
Pored prozora jedna palmica u saksiji, potpuno suva.
34
PRIZEMNA AMERIKA: A TRIP
AMERIKA
Danas je palma pustila nove, svetlozelene listiće, dva komada..
Patetiĉno.
Ĉekam na aerodromu. Srećom, ima samo jedan izlaz iz pasoške kontrole. Avion kasni,
jasno.
Sedimo u kafeu hotela Day's Inn na obali Miĉigena. Ameriĉko rano jutro – devet sati.
Prinosim šolju usnama, N. uzvikne:
- Stani! Dlaka!
Onda zove šefa sale, svaĊa se, traţi nov ĉaj, odbija da platimo...
A mene baš briga. Samo se osmehujem.
Otkrivamo miša. Sivi, veliki kao kaţiprst, sve s repom. Beba, kako izgleda. Verovatno
usamljen. N. ga hrani – ostavi mu ponešto u tanjiriću na podu.
Obiĉno doĊe do hrane, dugo njuška, pokuša da je odnese ispod komode (tamo stanuje),
ispostavi se da je preteško, pa posle duţeg razmišljanja ipak odluĉi da obeduje na licu mesta.
Pazimo da ga spremaĉica ne primeti. Sigurno bi poslala nekog da ga otruju.
Arlingtonsko trkalište, sunĉan dan. Sedimo u kafeu, gledamo konje u manjeţu. Preko
razglasa ameriĉka himna. Svi staju «mirno». N, naviknuta, ustaje – kao i ostali, okreće se prema
zastavi sa rukom na srcu.
- Vi ne ustajete na himnu?
- Kod nas se stajalo u stavu «mirno» samo kad je Tito umro.
- A ko je Tito?
Barbecue, à la Americain: muškarci sede u bašti, piju aperitiv i razgovaraju o sportu
(Olimpijada), politici (ameriĉka predizborna kampanja, Irak, Juţna Afrika, Jugoslavija,
Somalija). Domaćin okreće meso na pokretnom roštilju, ţene za to vreme u kući, postavljaju sto,
prave salate...
Poĉinjem konjakom. «Hoćeš jednu rakijicu» kod naših emigranata znaĉi Courvoisier.
Posle prelazim na Singa pivo s Tajlanda.
Izlet do Nove Graĉanice, Ilinois. Lepo imanje. Na njemu sagraĊena crkva – skoro pa
identiĉna kopija kosovske Graĉanice u razmeri 1:1.
Posle ćevapĉića (miny hamburgers) na kajmaku (neprevodivo) i Manastirke (monastery
brandy), govorancija, prikupljanja novaca za «napaćenu braću i sestre u otadţbini», poĉinje
«narodno veselje». Kolo. Dve veoma lepe, visoke devojke igraju upravo ispred nas. N. hvata moj
pogled, pita:
- Krv nije voda, ha?
Neprijatno mi je. Sad upadljivo gledam na drugu stranu, u krošnju jednog drveta. Na vrhu
gnezdo, valjda prazno. Ptice ne vidim.
Bogoljub pita N:
- Kako Vam se sviĊa naša nacionalna muzika?
35
- Interesantna je. Podseća me na neke Zulu ritmove.
Smejem se. Tako mu i treba.
Putujemo po Americi.
Priroda divna, ali sve je toliko veliko da brzo postane monotono.
Gradići pokraj puta – gomila šperploĉa, montaţnog lima, plastike i stakla. Jasno mi je
zašto su u vreme straha od ruskih bombi imali toliko apokaliptiĉnih pisaca koji su govorili o
sprţenoj Americi, prekrivenoj srĉom, izuvijanim armaturama i istopljenim asfaltom.
Dok N. vozi, ĉitam naglas divni Velakotov prevod «Orestije», tumaĉim
Lakše je, nekako, prihvatiti tragediju ako je tako davna.
Opet, ne smem previše da se upuštam u misli o sudbini, hibrisu... Balkan.
Ipak, unutrašnjost Sjedinjenih Drţava ima svojih prednosti.
Kod berberina ljudi razgovaraju o normalnim stvarima, o pecanju, lovu, novim
automobilima.
«Treba poseći ono drvo, srušiće se na šerifovu kancelariju».
Imam utisak da je hotelĉić u kojem smo odseli ne tako davno bio maison de tolerance.
Purpurne tapete i nameštaj, svuda kićanke.
N. je toliko umorna da ništa ne primećuje.
Ne mogu da spavam. Gledam neku komediju na televiziji s tonom potpuno utišanim.
Nemam pojma o ĉemu je reĉ, ali se ĉini da je smešno.
Popodne u Hot Springsu:
... trohej zagušljivi... zvuĉni teški jamb
Podne je – kao voda tišinom razljeva se
Sunĉani ditiramb
Natpis na zgradi, uz put: For sale rabbits. All colors. $5 ea.
Na barskoj stolici u automehaniĉarskoj radionici. Majstor leţi pod našim automobilom,
pada kiša. Letnja. Napolju toplo, sva vrata su otvorena.
N. puši i gleda u oblake iznad šume.
Ja kao ĉitam novine, a u stvari gledam njenu podignutu kosu, njen vrat.
Slušamo Okudţavu. Prevodim stihove koliko mogu da stignem. Odjednom, s trake, glas
Arsena Dedića. Ćutim, slušam.
Kvaziengleska zabava. S šoljom ĉaja u jednoj ruci, tanjirom kolaĉa u drugoj, lulom u
ustima, delujem zaista glupavo.
N, zauzeta razgovorom s nekim generalom me primeti, pritešnjenog u ugao, prisiljenog da
povremeno klimam glavom na politiĉke opaske o balkanskoj situaciji, poĉne da se smeje iz glasa.
PriĊe, prihvati kolaĉe i ĉaj, okrene se ka mom «sagovorniku» - diskretno našminkanom mladiću
plave kose, osmehnutom «ameriĉki» - s protezom u ustima.
- Pridrţite mi ovo, budite tako ljubazni, molim.
Uhvati me pod ruku i izvede napolje.
36
U motelu, dok se ĉešlja pred ogledalom, seti se:
- Šta misliš, da li onaj majmun još uvek drţi tvoj ĉaj i kolaĉe?
Ogromni šoping centar na sred autoputa. Stajemo. N. oduševljena kupuje bluzu, jedne
pantalone, tri para mekanih cipela, belu ĉokoladu za mene, kilogram Earl Grey ĉaja, takoĊe za
mene, afriĉku kafu za filter aparat za sebe.
Odeljenje kućnih potrepština:
- Ove zavese će nam divno stajati u radnoj sobi, ovaj prekrivaĉ je kao pravljen za naš
krevet, vidi ovaj divni pribor za kafu... ili ĉaj...
Pojavljuju se palme pored puta.
Pospana ruka na dojku, malu i ĉvrstu, neţno poloţena.
Okrenut ka zelenoj dţungli, uz zvuk zrikavaca i krike ptica, udišem duboko. Vlaga.
Jedan maĉor, ţut, leţi pokraj mene. Povremeno lizne šapu, ne diţući glavu.
Leţim u kadi punoj pene. N. ulazi u kupatilo da uzme jedan Advil iz nesesera, pogleda
moju mokru kosu:
- Pa ti si skoro ćelav!
Dok je N. u banci, sedim na toplom trotoaru, pušim, ĉitam kratke priĉe Suzan Sontag. A
valjalo bi da osmatram, pa da ubacim ĉetvrt dolara u parking sat ako se pojavi policajac.
Vrata automobila su otvorena, slušam muziku. Mano Negra.
Spustila se strahovita sparina, kao da ćemo imati oluju. Već je 96 Farenhajtovih stepeni.
Tampa. Na jednoj viktorijanskoj zgradi natpis: «Saznajte svoju budućnost.» N. insistira,
ulazimo.
«Vraĉara» je iz Persije. Nešto u njenom licu mi je poznato. «Gleda budućnost» iz kafenog
taloga.
A onda se setim:
- Oprostite, da li se vi zovete Ferzana?
(Zapanjen pogled.)
- I studirali ste medicinu u Beogradu?
Ki Vest. Okean kao da bubri, nadima se. Ka istoku crvena pruga. Dolazi tornado, biće
ovde sutra naveĉe.
N. trĉi kao devojĉica po plaţi, skuplja školjke i lepe kamenĉiće. Posle se hvali njima,
pokazuje. Sedimo na verandi, uz leden ĉaj. Ja ĉitam novine.
Skida cipelu da istrese pesak s plaţe
a njena noga / mala / oh Boţe / kakvo je to stopalo
Gubim nerve. Drhtim. N. me grli kao veliku bebu.
Ka severu.
37
U Kentakiju bi bilo lepo ţiveti. Mirno.
Mislim na svog prijatelja Drakulu, kako bi se njemu sve ovo svidelo.
Popodne ljudi sede na verandama u stolicama za ljuljanje i gledaju ko prolazi.
Niko ne prolazi.
Veĉera u ribljem restoranu preko puta vašingtonskog IRS.
Jedna gospoĊa poĉinje monolog o «mladim generacijama» i napuštanju «porodiĉnih
vrednosti», «morala», «tradicije». Ne smetaju joj konobari u bermudama. Ali, govori ne skidajući
pogled s mogu uha gde su minĊuše.
- I eto, objasnite mi, mladi ĉoveĉe, zašto vi ne nosite venĉanu burmu kad ona moţe? – i
pokaţe na N.
- Zato što nisam oţenjen, gospoĊo.
N. dotiĉe moje koleno ispod stola, miluje me, ali tako da svi primete.
Kad izaĊemo iz restorana, veselo skakuće.
- Nije zabavno – kaţem – da li si razmišljala da ja... da bih... – Ne dovršavam reĉenicu.
Motel «Vagabund». Ona spava. U mraku sedim pred ogledalom, pušim cigarete.
Povremeno, kroz prozor, svetlost neonske reklame.
Na stolu cveće u keramiĉkoj vazi. Plastiĉno. Karanfili.
Na dvadesetak milja od Ĉikaga poĉinje miris na izgorelu gumu. A onda se ĉovek navikne,
i prestane da primećuje.
U stanu takoĊe neki ĉudan miris. Imam utisak da je neko menjao raspored papira po
pisaćem stolu. Paranoja, verovatno.
Kaĉim nove zavese na prozore.
- Vidiš, odmah ti je lepše u sobi. A i sto bi mogao da promeniš.
Radim. N. gleda preko mog ramena ćiriliĉna slova što se pojavljuju na ekranu.
- Trebalo bi da poĉneš da pišeš na engleskom.
Muzej Umetniĉkog instituta, Ĉikago. N. dugo stoji ispred jedne svetlozelene dţungle,
«obogaćene» lavovima, tigrovima, nagim lepoticama. Le Douanier.
Ja, fasciniran rozikasto sivim svetlom na Moneovim vedutama Londona, slikanim iz
bolnice Sv. Tome.
U sali srpskog manastira na Redvud Drajvu satelitski prenos «Drugog dnevnika» Radio
Televizije Srbije.
Na pola ustajem, odlazimo.
N. vozi autoputem broj 90, ka jugu. Ja palim cigarete jednu na drugu, ćutim, zalazi sunce,
negde sa desne strane.
Ĉetiri asocijacije:
Nebo iznad Varaţdina, zima 1983. Sneg, ĉekanje.
Nebo s jednog beogradskog krova, Pošip, tišina. To je valjda 1982.
Nebo na Tarnerovim slikama, na flamanskim slikama.
Banat, Crnjanski.
38
N. uzima moju cigaretu, gasi je:
- Dosta.
Sedimo na obali jezerca (patke, guske, šta li – mrak je, ne vidim). Zrikavci.
Za veĉeru karbonare. Prelistavam novine. N. piše pismo. Mami.
Letnje kiše. Vazduh pun vlage, otuţan. Imam utisak da N. strepi da ću svakog ĉasa poĉeti
da se bunim što smo, prema njenoj ţelji, uzeli kabriolet.
Istina, sedišta su izjutra malo vlaţna...
Subota. Obavezan golf sa gazdom. Kod šeste rupe poĉinje kiša, pravi hladni pljusak. Ipak,
on insistira da igramo do kraja.
Kod kuće s mukom i uz gunĊanje skidam mokar pulover, polo majicu.
N.:
- Zašto se buniš? Voliš li golf?
- Ne. Mrzim golf. A i ne znam da ga igram.
- Pa zašto ga onda igraš?
- Zato što...
- Zato što si se prilagodio. Postao si njihov. Pravi Amerikanac. O, Boţe, odvratnih li
ljudi... Golf će ti koristiti u poslu, u društvu... Postaješ snob. Disgusting.
Sedimo na terasi, uz ljubostinjsko vino, kupljeno na Irving Parku. Avioni, po šest svakog
minuta, prolaze nebom. Oblaci idu preko meseca. U pozadini zvuk mašine za pranje sudova.
Crk'o kabl. Televizor sad hvata samo kanal s crtanim filmovima, nekog histeriĉnog
propovednika i CNN na španskom
Udubljen, sedim sav napet, pokušavam da shvatim šta govore i o ĉemu govore na vestima.
Liĉi na italijanski, ali...
Vraćam se kući. N. gleda «Wayne's World», s ogromnom kesom kokica u krilu, dve
otvorene bombonjere pored sebe. Na glavi bejzbol kapa, okrenuta naopako. Golišava, ogrnuta
peškirom. Na pramenu kose skuplja se, polako, jedna kap vode...
Spavamo zagrljeni, stegnuti.
Jutrom / ja se budim ranije / - uspomena iz vojske - / udišem / miris njen
Diner's. Crvene visoke stolice, presvuĉene veštaĉkom koţom, priĉvršćene za pod,
poreĊane uz šank.
Jedem.
Jaja i slaninu, sok, kafu, burbon. Dupli.
Budim N. velikim espresom u stiroporskoj šolji iz kafea. «Spusti to pored.» Odlazi da se
tušira. Prestaje kiša. Otvaram prozor, postaje hladno, zatvaram ga, nameštam krevet, praznim
pepeljare, grejem mleko za kukuruzne pahuljice, brišem rukavom sakoa prašinu s pisaćeg stola,
zalivam palmicu, pronalazim jednu prljavu ĉarapu izmeĊu dva jastuka na sofi, gledam televiziju,
slušam radio, ona se još uvek tušira.
39
Telefon. Mama. Šta se to dešava u Beogradu, zapravo?
- Mislim da ne treba da se vraćaš. Nikada.
Telefon. Njena mama. Šta se to desilo u Boipatongu, zapravo?
- Mislim da ne treba da se vraćaš. Još ne.
Duva neka promaja kroz stan. Uopšte ne mogu da pronaĊem odakle «vuĉe cug», kako bi
rekao Vuk Karadţić.
Ĉitam Les profits de guerre Rišara Luinsona. Popodne mi jedan rašĉinjeni sveštenik,
«zakleti antikomunista», pokazuje lep ruĉni sat koji je dobio od sestrića, junaka s ratišta. Plen.
Doxa. Zlatna.
Vadi iz dţepa iseĉak iz Ekspres Politike, otvoreno pismo u kojem hvali predsednika
Srbije.
N. – saginje se da dospe mleko u moj ĉaj. Meki pregib njenog vrata, zlatasto rame. Topao
miris.
San:
N. i ja sedimo u «Grĉkoj kraljici», ali ne u Knez Mihailovoj, nego na St. Placide u Parizu,
kod Monparnasa. Ona pije neki koktel, gleda nekako pored mene, negde iza...
Sipam vodu u svoj uzo, polako postaje sve beljli i belji, onda – neko, kao filmsko ili
televizijsko pretapanja iz belog u belo – u parku smo, šetamo drvoredom. Jablanovi.
Vršac? Beograd?
u kupatilu curi voda
treba zvati majstora
Vozim se s posla, na radiju grĉka emisija. Kirie eleison.
dok me nema / porazbijaš po kuhinji / ĉaše / tanjire / šolje / ĉistimo pod zajedno / rukama
/ a sitni komadići se zabijaju pod koţu / onda ćutimo / jer šta da se kaţe / pijemo iz papirnih ĉaša/
jedemo iz tiganja.
stojim dugo pred ogledalom ne prepoznajem ustajem noću odlazim u duge šetnje
kao
po cigarete
a ulice
vlaţne
hladne
Izjutra se budim sam. N. je već negde otišla. Nema poruke na friţideru, kako je
uobiĉajeno.
Dolazi tek uveĉe, ćutljiva. Kuvam kakao. Moţda bi trebalo da pitam gde je bila, šta je
radila.
40
U kuhinji, pijemo recinu Ahaïa-Klaus, ćutimo. Gledam u plinski šporet, na njemu piše
Magic Chef, polako rotiram vino u ĉaši.
Ona naglo ustaje, odlazi da telefonira, ali iz spavaće sobe. Onda uzima jaknu, izlazi, s
osmehom na licu. «Videćemo se.»
gledam te
kako odlaziš
niz prazni north clark street
hodajući
ko zna,
moţda voliš
drugog ĉoveka
(eto,
upravo,
pre pet minuta
si ga, mislim, zvala
moţda probudila
vratila se s osmehom
sa telefona)
istina
nisam ga nikada video
mora
da je mnogo bolji
boţe
bojim se
da ti se nešto
ne desi
u ovoj ulici
ima svakakvih
tipova
41
sećam se
ogromne ĉinije pune groţĊa na stolu otkud mi ta uspomena to je valjda bila neka proslava
ne znam bilo je i ĉaša s vinom moja lula ona keramiĉka jedan fotoaparat amaterski neĉiji gomila
prljavih tanjirića kašiĉica moj pulover prebaĉen preko naslona stolice reket za tenis paţljivo
naslonjen na zid peglaš moje košulje gola do pojasa prebacuješ kosu iza uha hranim ptice
mrvicama sipam ih na prozorski sims ptice u gomili bore se za hranu skaĉu jedna preko druge
guguĉu guĉu guĉu
dišem duboko
Vodim N. na veĉeru kod Save i Jelene. Predstavljam je:
- Ovo je N, - moja... moja prijateljica.
Vozim kući. Pospan. N. se igra pretincem za rukavice, otvara ga i zatvara. Pa onda s
prozorima. Elektriĉni, otvaraju se na pritisak dugmeta. Menja stanice na radiju, iskljuĉuje ga,
ukljuĉuje.
- Šta ti je?
- Ti to mene pitaš? A šta je s tobom? I prestani da govoriš francuski. Imam utisak da kad
god ţeliš da me uvrediš govoriš francuski. Zašto? Sa svojima govoriš engleski, nisi primetio?
Gubiš se.
Kosmopolita! Ha! To je priĉa koju sebi priĉaš, šapućeš za «laku noć». Ti si opsednut
svojom zemljom. Nauĉila sam imena svih vaših politiĉara. Zato što me to zanima? Usput, valjalo
bi da vidiš svoje lice kad govoriš o njima.
Zašto nisi ostao da se boriš protiv njih odande? Emigracija nije borba. I ja sam u
emigraciji, znam. A ja/mi bar znamo šta je to nacionalna odgovornost na leĊima jedne osobe.
Misliš da mene do sad niko nije pitao da li kod kuće ugnjetavam crnce, da li imam plantaţu...
Poslednje reĉi izgovara u drhtavom jecaju. Zaustavljam automobil pored trotoara, grlim
je. Trese se u mom naruĉju, snaţno me steţe.
Policajac s baterijskom lampom prilazi, osvetljava. Dajem vozaĉku dozvolu, odmiĉe se,
proverava. Za to vreme, N. i dalje plaĉe. Policajac je pita:
- Da li je sve u redu, ma'am?
Ona odgovara da jeste, on vraća dozvolu, odlazimo.
U liftu briše nos, gleda u ogledalu razlivenu šminku na svom licu.
- Putujem sutra u London. U podne. Danas sam kupila kartu.
Sedim za pisaćim stolom, ĉistim sve lule, jednu po jednu.
Libertivil. Neki blag povetarac, mirisan. Dodirujem rukom kameni krst nad Duĉićevim
grobom, sa strane hrapav, spreda izglaĉan, topao.
Ne znam ni kako ni zašto – prelilo se, valjda – uglavnom, uţasno patetiĉno, rasplaĉem se.
A ni ne volim Duĉića.
Posmatram groblje. Dug, vrišteći šaren red srpskih grobova – ali opet ameriĉki, bez
humki, samo nadgrobni spomenici. Ĉitam natpise. Ćirilica, uz poneku grešku u pravopisu ili
ortografiji, imena naših sela – mesta roĊenja pokojnika – milozvuĉna, grcava. Izgovaram: Pavliš,
Galibabinac, Vlajkovac, Lipolist... Pokopane nade. «Jednog dana...»
42
A kmetu je sejeno jel krepa totu, tam
Il v katedrale v Zagrebu
Kad drugog spomenka na grebu mu ne bu
Neg pasji brabonjek na bogeĉkem grebu...
Na kraju krajeva, i Pére Lachaise je obiĉna ledina. Na breţuljku, ali ipak ledina.
Ponekad se probudim s ţestokom, prosto fiziološkom ţeljom da se vratim u Beograd
Ali to me brzo proĊe.
Sedim u bašti restorana na Veker Drajvu, prelistavam ĉetiristoti broj Knjiţevne reĉi,
pristigao jutrošnjom poštom.
Lišće pliva po površini bazena u sredini kafea. Sa Miĉigena duva vetar. Platno suncobrana
nad mojim stolom leprša. Pomalo je hladno.
Dolazi jesen.
43
KNJIGA DRUGA
GODINE MRMOTA
1992 –1993.
44
TERRA INCOGNITA
Ĉikago me ispraća vetrom. I zaparom.
Na neizgovoreno pitanje prijatelja odgovaram: «Ne znam zašto se vraćam».
On me gleda, klima glavom, kao da razume. Vidim da me, nekako, ţali.
Samoća dobiva novo ime
Preko noći su izmijenjeni
Dragi i mrski krajobrazi pod prozorom...
Mladić, crni lekar, visok, kao da je iz Sudana, pita me kuda putujem. Prvo ga ne
razumem, njegov engleski je neobiĉan, posle prelazimo na francuski koji govori s teškim
kanadskim akcentom, odgovaram: u svoju zemlju. Kaţem i u koju.
On dugo ćuti, onda pita od kojih sam. Od napadaĉa ili napadnutih?
Od napadnutih, svakako, svi smo mi napadnuti – odgovaram.
Kaţe, ţao mu je.
Slećemo u London. Tu sad valja provesti ĉitav dan, ĉekajući.
Avioni više u moju zemlju ne lete.
U restoranĉiću na Sohou, punom mirisa uţeglog piva, koji se meša s mirisom moje lule,
slušam tri pripita mladića kako pevaju:
«Aj kiša pada, Srbija propada...
Aj vjetar piri, Hrvatska se širi...
(op – sa – sa, diri – diri – da)
Pokušavam da se setim otkud znam tu pesmu.
Ne odlazim do svog londonskog stana. Nikome se ne javljam. I ne pokušavam. Samo
uĊem u telefonsku govornicu, zagledam se u nalepnice «Specialised Servide by Busty 18 year old
Mistress Lola 235-0418», «Madame Diana 727-1990», «Lisa 370-5817 (Local)», «Top Class
Black Mistress 258-3592» i uputstvo o rukovanju telefonom marke Mercury, pa se polagano
okrenem i izaĊem.
N. je u Londonu.
U crkvi Sv. Martina slušam Vivaldija. Divne horne i oboe. Ali sve liĉi na neku tugaljivu
jutarnju septembarsku kišu u Beogradu.
Posle, u hotelskoj sobi (moj prtljag na aerodromu, leţim u donjem vešu gledajući u
vrhove svojih stopala, jedem odsutno Sugar Puffs rastvoren u pinti mleka), razmišljam: «Zaista,
zašto se vraćam?»
Uostalom, ja jesam sumatraista. Bolje: Sumatraista. Velikim slovom. Kao Ĉovek.
Kao Ĉovek.
Dakle, ĉemu povratak?
45
Volim stvari izdaleka, kako se ĉini. Maštao sam, pokušavajući da to ni sam sebi ne
priznam, o putovanju natrag, ali sad prezirem ovaj prastari Tupoljev koji se trese kao fijaker, i
koji me nosi k Temišvaru. I sebe, jer sedim u njemu, skupljenih kolena, s nekakvom gvaljom
stegnutom u stomaku.
Osećam svoje srce tako snaţno, da imam utisak da ga svi oko mene ĉuju. Kako tutnji.
Tum, tum, tum. Tum, tum, tum. Kao koraci Hamletovog oca, sprat iznad.
Kad će jutro?
Moţda...
Zato je i kuća na Korĉuli, sa svojim divnim zidovima i antiĉkom tišinom, nekad davno,
bila savršena. Kao i Vršac, s jablanovima što šušte kroz prozor Ţute sobe.
Pre samo nedelju – dve stajao sam sa N. na obali okeana. (More sivo, vetar mi nosi šal,
gledam u daljinu, pušim...) Sećam se šta sam rekao: «Nikad, nikad više tamo. Ĉak ni u posetu. Ta
zemlja za mene više ne postoji. Ĉak ni kao geografski pojam. Bela mrlja na mapi Evrope. Terra
incognita.»
Pa su letele neke ptice, odmah iznad naših glava. Tu i tamo videli smo po busen trave,
izmeĊu kamenja.
Neki mir. Iznutra.
Isto: gajiti groţĊe, pisati, šetati s decom, svojom decom, sedeti pred kaminom, slušati
jablanove kako šušte na povetarcu... Mirno, mirno.
Danas, to su sve samo slike.
Kao Rembrant ili Rubens. Nešto iz muzeja. Lepo, ali visi na ekseru, zabodenom u zid. I
tako.
Morao bih da zatvorim oĉi i pokušam da spavam, ovo je besmisleno.
I avion, uostalom, uleće u neku oluju, ljulja se i krcka, kao da će se svakog ĉasa raspući
po sredini.
To bi bilo najjednostavnije i najelegantnije rešenje.
Temišvar iz vazduha deluje kao nešto moje. Ali samo iz vazduha. Znam, polovina naše
familije ostala je u tom delu Banata još od osamnaeste. I više se skoro ni ne poznajemo. Nismo se
odrodili, jednostavno smo ţiveli u dvema skoro pa razliĉitim drţavama, pa se ne razumemo baš
najbolje. Veoma dobro znam zašto se u Jugoslaviji, kad je trebalo, nije pojavila zastava s rupom u
sredini. I stid me je toga.
A displaced person. There is, restless, tremble, deep in a man.
Ipak, «hoću kući» nije znaĉilo ništa. Moţda samo «hoću kuću». A nje nema.
Jugoslovenski carinici i policajci, sad već bez petokrake na kapama. Gledaju nas
nepoverljivo, njuškaju da li, kojim sluĉajem, u koferima nosimo po kanister benzina. Pod rukom
milujem Bompicinijev Reĉnik, kupljen u Londonu. Ne otvaram ga. Nema tu više šta da se proĉita.
Vršaĉki breg izdaleka, odmah po prelasku rumunsko – jugoslovenske granice, već
zelenkasto smeĊ. Pokušavam, dok se pribliţavamo gradu, da nazrem Kuću jablanova.
Jablanovi slovenske sentimentalnosti.
46
Ipak, nastavljam k Beogradu. Vršac će morati da saĉeka.
Posmatram svoj odraz u tamnom prozoru autobusa što juri kroz banatsku ravnicu.
Ĉudno je kako su se u meni pomešali jezici. Kako više ni jednim jezikom zaista ne
govorim. I ne razmišljam na jednom jeziku posebno. Već tako, u slikama. Bez gramatike, koliko
god to bilo nemoguće.
Pa onda shvatim: više nikad neću videti London.
Koferi? Ortografski pristup metafizici: k o f e r i.
Ne znam da li je povratak prava reĉ. Jer, ne vraćam se u ono iz ĉega sam izašao. A ono od
ĉega sam pobegao još uvek je tu, samo još veće, teţe, masnije...
Nemam snage da odem do svoje kuće – ulazim u prvi hotel pored autobuske stanice.
Soba mala, kao špajz u nekoj boljoj kući pre onog rata. Grejanje ne radi.
Dugo stojim pod prohladnim tušem, posle, mokar, blago dršćući kraj prozora, posmatram
svoj grad: pogled na jedno hotelsko dvorište. Kuhinja, magacin praznih boca, prljava fasada
preko puta.
Na ulici, rano izjutra, ţenske noge, vire iz prepunog kontejnera. Ruke, duboko unutra,
pronaĊu komad hleba i odmah ga stavljaju u vreću. Plastiĉnu, s natpisom UNHCR.
Boţe, kakav Weltanschauung!
Beograd je i dalje blatnjav, mutnosiv, grisaille. Samo, mirišu parkovi. Kao da sam u
Berlinu, u Makedonskoj mirišu lipe. Kako nikad ranije nisu mirisale. Nema više toliko
saobraćaja. Svuda naokolo ĉuju se gaĉci. Sa moje leve i desne strane dva solitera, dve kule –
Politika i Radio B92, kao Quiqenparle i Quiqengrogne, Brbljivac i GunĊalo, Gog i Magog
Beograda – samo, ne znam koji je koji... Nad krovorima neka izmaglica, trag aviona, verovatno
vojnog, bioskopska reklama za film koji se davao pre nekoliko godina... Konobarica u praznom
restoranu (štrika), sedi za stolom, najbliţem vratima, povremeno uz širok osmeh pogleda k meni,
da li sam završio ĉašu, da mi donese drugu.
Dva ĉoveka na ulici gaĊaju se divljim kestenjem. A odrasli ljudi.
(Jesen, i ţivot bez smisla.)
San:
Rade, leţerno zguţvan, pevušeći uzgred, drhtavo, piše poeziju na marginama novina.
Borba, ako se dobro sećam. Ona stara, velika.
Kad se snovi završe, sećanja su mutna, nepovezana. To je, verovatno, naĉin odbrane ovog
sveta od onog. Ili obrnuto.
U Klubu Radija, u Kamenoj sali, kao da se ništa nije promenilo. Samo, umesto Titove
slike, na zidu visi stiroporski znak RTS.
Milka bez pitanja donosi tri deci crnog. Kaţe maslina nema. Već dugo. Ne pita me gde
sam bio. Ali, kad donese drugu turu, ima više vremena, pa me pita: «Ja sam dobila šećer, a šta si
ti navuk'o?»
47
Nema to veze sa N.
Nema to veze s nostalgijom.
Mislim da znam zašto sam se vratio. Ali to ne smem da izgovorim. Više od bilo ĉega
bojim se patetike.
Samo mi još groblje slonova fali.
REKA DUNAV: LINC 412, BRATISLAVA 440, KOMORAN 446, BUDIMPEŠTA 500,
BAJA 625, MOHAĈ 631, BEZDAN 442, APATIN 491, BOGOJEVO 430, VUKOVAR 374,
NOVI SAD 357, ZEMUN 348, PANĈEVO 357, SMEDEREVO...
Zapisivati, povremeno, dugi niz godina.
Posmatrati sopstveni rukopis kako se menja kroz vreme.
Uz promene unutar.
Naravno da mi na pamet ne pada da izigravam Edmona i Ţila u jednoj osobi. Samo, mora
se raditi. Ili plakati nad vešalima što niĉu negde.
Ne zanosim se da moje prisustvo i delovanje mogu išta promeniti. Ranije sam u to bio ĉak
i uveren. Ja sam tad bio mlad i velika budala. Sad, pokatkad mislim da ću ĉak i radom na radiju
delovati kao mali, malecni šraf, ili delić sigurnosnog ventila – u njihovoj mašini.
Ipak, ne ţelim da pratim, kao toliki drugi, potom da pišem memoare, embahade, laţem,
pravdam sebe, prljam ruke.
Totalitarni reţim je, kako vidim, ĉitavu zemlju, vrlo perfidno, uostalom, pretvorio u jedan
veliki Hajd Park Korner. Dakle, protiv vlasti moţe se reći sve. I to mogu vikati sve dok glas ne
izgubim – svejedno. Da imitiram Jana Palaha? Dakle, «vox clamantis in deserto» - neće ĉuti niko.
Na kraju krajeva, ionako radim skoro pa pro bono.
Moţda mi je to nekakva vrsta izgovora.
48
RADIO
- Izgledaš grozno.
- Hvala ti lepo. A ti si se usvinjio, druţe uredniĉe.
- Gospodine uredniĉe. Slušaj, ja sam ti dobro situiran ĉovek. Imam divnu decu, dobru
ţenu, mladu ljubavnicu, posao koji volim, stan, auto... Jebi ga, jedem svakog dana i kod ţene i
kod ljubavnice, dva puta nedeljno kod majke – ne smeš ni jednu da uvrediš... Plus ovo pivo...
Hoćeš jedno? Ne? Ĉuj, leĉiš li se ti?
- Jok. Ništa meni ne fali. Samo sam ruţan, kao i obiĉno. Neću pivo, izvadi onaj viski iz
fijoke.
- Otkud mi viski, znaš li ti da smo mi pod sankcijama?
- Znam da smo pod sankcijama. A otkud ti viski, nemam pojma, ali znam da ga imaš.
- Pokvarenjaku jedan. Evo ti ĉaša. Da ti kaţem pravo, Lazare, seda kosa ti stoji veoma
interesantno. Deluješ... interesantno... Baš interesantno.
- Aha. I sipaj malo više, cicijo jedna.
- Dakle, nećeš u informativnu. To već i razumem. Ovako: imaćeš svoju staru emisiju o
knjiţevnosti ponedeljkom, sredom i petkom. Dok te nije bilo puštali smo samo muziku. Ali,
hajde objasni mi: zašto Krleţa danas?
- Baš zato.
- Ma daj, ĉoveĉe, samo ćemo iznervirati slušaoce.
- Nećemo. Uostalom, to neće biti Krleţina drama. To je moj tekst, hommage sklopljen od
materijala koji samo podseća na naĉin pisanja Krleţe i Crnjanskog.
- Postmoderna. Pih.
- Nemoj da me psuješ. Ne znam ti ja šta je to, post-kako-li-već-reĉe.
- Dobro, dobro... Ma, za Crnjanskog me je baš briga, iako je i on škakljiv...
- Šta je ovo, cenzura?
- Ne daj boţe. Samo mislim da nije trenutak.
- E, jeste trenutak. Devedeset treće pada stota obljetnica Crnjanskog i stota godišnjica
Krleţe. Zašto mi to ne bismo obeleţili? To su naša dva najveća pisca.
- Slušaj, nema te skoro dve godine, i onda baneš nenajavljen, u sred rata bi snimao radio
dramu po piscu koji pripada neprijateljskom narodu...
- Hoćeš da te udarim ovom pikslom? Uostalom, Srbija nije u ratu.
- Ne seri. To će cela ĉaršija da priĉa, to ne mislim ja, budalo preispoljna.
- Baš me boli za ĉaršiju. A i tebe, koliko znam. Da se ti ne brineš šta će da kaţe neki
Komitet?
- Slušaj: skini mi se. Snimaj šta god hoćeš. Kaţi mi šta ti treba i neću da te gledam neko
vreme.
- Moj stari tonac, moji stari studijski termini, lektor, pet hiljada metara LGR 50,
dvadesetak kernova, lepak, malo blanka...
- LGR 50 nisam video dve godine. Taman koliko tebe nije bilo. Dobićeš u najboljem
sluĉaju SPR 50. Ona crna traka. Nivo šuma nula, ali se brzo razmagnetiše. Pa sa SPR-a prebaci
na digitalni snimak, da ti ne propadne. I to ti je to. Kernova ima koliko hoćeš. Za blank i lepak se
snaĊi sam. Jebi ga, nemoj me maltretirati s takvim sitnicama. Kod sekretarice upiši studijske
termine. A kakav lektor ti treba?
- Za zagrebaĉki izgovor.
49
- Imaš ti više sreće nego pameti. Pre mesec dana dobili smo neku curu iz Zagreba,
lingvista... Otac Hrvat, majka Srpkinja... Poznata ti je ta priĉa... Sofija se zove. Ĉekaj, imam tu
negde njen telefon.
50
TERRA INCOGNITA
Potopiš, tako, mozak u alkohol, saĉekaš malo, godinu, dve, desetak, i eto.
Kako je bolest napredovala, gubio sam vreme u besmislenim svaĊama sa sobom i
drugima, umesto da uĉinim nešto. Bilo šta.
Dug je to put. Dugo je i trebalo da shvatim za sam za svoj ţivot kriv ja sam, ne genetika,
drugi ljudi, okolnosti.
Sistematiĉno zarezujem ĉetiri olovke Koh-I-Noor 1500 B. Bez gumice na vrhu. Ne brišem
ništa. Precrtavam.
Davno sam već razumeo da se stvari ne mogu obrisati, naroĉito dogaĊaji iz prošlosti. Njih
samo mogu da precrtam, tako da pri ponovnom proĉitavanju ne obraćam paţnju.
Razmišljam o N.
Lirika, svakako, hemoroidna, ali lirika. Ipak.
Najzad se useljavam u svoj stan, oronulu kuću u srcu Dorćola. Kuću – istoriju propasti
jedne civilizacije, rekao bih da sam egocentriĉniji. U kuću – punjenu sovu.
(Kuća kao kulise, baĉene u ugao pozorišnog magacina, kulise za neku predstavu koja se
dugo, dugo već ne prikazuje, koju su svi, ĉak i glumci, pozaboravljali, kuća kao ostatak ţivota
koji nikad nije postojao, ostatak saĉinjen od pocepanog platna, papir mašea, slomljenih iverica,
ispucale farbe... Kuća, iluzija nepostojećeg, naroĉito u ovom trenutku, kad smo svi za jednim
velikim table d'hote, kad svi ţive od sećanja i «malo suva 'leba»...)
Hodam prostorijama, posmatrajući nameštaj i slike, koje sam godinama sakupljao. Sve mi
deluje strano, nekako. Police za knjige prazne. Samo Istorija Jevrejstva od Graetza, u jedanaest
koţom uvijenih svezaka i Vojna enciklopedija u deset tomova – bile su preteške da bi ih pre mog
putovanja preseljavali u Vršac. Dodirujem rukom glavu ţene od belog, braĉkog mermera.
Hladno.
Ove fotelje su iz Kuće jablanova u Vršcu. Samo sam ih ponovo tapacirao, 1991. godine.
Inaĉe su taĉno onakve kako su izgledale pre ĉitavog jednog veka, kad su kupljene u Pešti.
Tapetar i ja sedimo uz pivo, okruţeni komadićima materijala za tapaciranje, koncima,
heftalicama i ostalim alatom, gledamo televiziju. Pauza.
Novinar usplahireno govori u kameru. U pozadini, vidi se dim, ĉuju se pucnji.
Telefoniram. 041.
- Ja sam, Igore.
- Bok, Lazare. Nismo se dugo ĉuli. Kak si mi kaj?
- Gledaš li televiziju?
- Gledam.
- Nećemo se valjda tući?
- A ĉuj, izgleda da hoćemo.
I tako je, kako izgleda, poĉeo rat.
U vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine zabranjeni svi letovi.
Posmatram fotografije na svom zidu. Fotografije neba. Nebo nad Cejlonom, nebo nad
Samosom... i jedna slika nekog rumenog drveća s ostrva Hios.
51
Naravno da sam odmah shvatio da devojka s druge strane pešaĉkog prelaza nije N, ali,
svejedno, uţasno dugaĉak delić sekunde stajao sam smrznut na ploĉniku.
Praznik. Devedeset prve, u ovo vreme, baš pred odlazak iz zemlje, pisao sam za Yutel –
kojeg, uzgred budi reĉeno, više nema, komentar o «Poslednjem Danu Republike».
Prevario sam se, kako izgleda.
Juĉe sam se, dakle, probudio uobiĉajeno rano, oko pet i nešto, gledao kroz prozor kišu,
slušao kako se «polako Zvezdara odlepljuje od Dunava...» Svitanje.
Uz ĉaj prelistavam prazniĉne pedesetšestostraniĉne novine: o svetskoj zaveri protiv našeg
naroda...
REKA SAVA: RADEĈE 310, ZAGREB MINUS 180, JASENOVAC 169, BROD 153,
MITROVICA 161, ŠABAC 156, BEOGRAD 222.
Na televiziji reklama. Reklama za otiraĉe. Otiraĉe za cipele. One što se stavljaju ispred
vrata, da ljudi brišu noge. Ovi, moderni, imaju dugaĉke šrafove kojima se priĉvršćuju za pod, da
ih neko ne ukrade.
Predizborna kampanja.
Dolgcajt. Ne. Meni nikad nije dosadno. Naši dijalozi unutar mene ĉesto me ĉak teraju da
pobegnem, da se iskljuĉim, da blejim u prazno – ili u bregove u daljini.
A to je tirkizno plavo.
San:
Slavimo nešto, verovatno nekakav verski praznik. U hotelskoj sobi, negde u provinciji. Ja
sam bolestan, izgleda nepokretan.
U sobi do nas moja prijateljica iz srednje škole, s muţem i decom. Sluĉajnost. MeĊusobna
ĉestitanja, telefonom, iz sobe u sobu.
Sve vreme, neki ljudi ulaze, izlaze, pevaju, igraju... N. ih sluţi ratlukom i kafom u malim,
bosanskim fildţanima.
Telefon: Dţon, veseo, pripit, iz neke londonske rupe (u pozadini ĉuje se dţez), govori o
nekoj pozorišnoj premijeri na kojoj je bio, ako dobro shvatam, potom pominje naše zajedniĉke
poznanike iz škole, kako se neko ponovo venĉao, a neko ponovo razveo, ili obrnuto, kako je La
Cloche dobila novog kuvara, nekog Jamajĉanina kojem stalno zagore i najjednostavnija jela, i
kako više tamo niko ne ide, da se «ĉitav svet» preselio u The Bridge...
Ništa ne razumem. Nema struje, nema vode, gladan sam, hladno mi je, u novĉaniku imam
debeo sveţanj jugoslovenskih novĉanica koji vredi oko pet – šest funti, ĉitav dan sedim u kući jer
gradski prevoz ne radi... Polako spuštam slušalicu pored telefona iz koje Dţonov glas mrmori još
neko vreme, vraćam se u svoju fotelju da umotan u ćebe zurim u prazan kamin i lepo vidim:
ništa, ništa ne postoji. Ni Karlton, ni Grid, ni Kaning klub. Nisu nikad ni postojali. Nema
Oksforda, nema Londona, nema Britanskog Ostrvlja, nema ĉitavog sveta, postoji još samo ovaj
komadić zime i gladi...
I ništa više. Ništa. Ĉak ni knjiga na podu pokraj mene, Brideshead Revisited – piše na
ţutim koricama, ne postoji. Ako sad krenem rukom da je dohvatim, moji prsti će opipati samo
prazninu.
Više niĉeg nema.
52
RADIO
- Da vidimo. U radnom stanju su samo tri magnetofona, dva disk – plejera, dek, bedas,
SPX, gramofon – ako nabavimo novu iglu. I magnetofonima moramo da ĉistimo kapstan,
usporavaju i ubrzavaju kako im se nadigne. Ostalo mi je još malo Studerovog ulja, iskoristićemo
ga. Mikrofoni imaju neki neverovatan nivo šuma... skoro su neupotrebljivi.
- Pa ne traje ništa veĉno.
- Znam da ne traje. Ali mi je ipak ţao.
- I meni je ţao. Ja sam ih i kupovao za radio u Švajcarskoj, pre pet godina.
- Što ne kupiste jednog Neumanna...
- Da je baba tramvaj, imala bi trolu. Nije bilo para.
- Imate li kod kuće neki pokvareni banana – telefon?
- Mislim da imam. Ako ga nisam bacio.
- Ništa ne treba bacati, Lazare. Ako pronaĊemo ĉetiri membrane od banana telefona,
napraviću vam mikrofon. Kondenzatorski, sa sopstvenim napajanjem.
- DoĊi kod mene veĉeras, naći ću membrane. I odmah poĉni da praviš mikrofon. Sutra
putujem. Kad se vratim, odmah će nam trebati.
- Putujete u inostranstvo?
- Još uvek to nije inostranstvo. Idem u Vršac, na nekoliko dana. Nisam bio u toj kući
skoro dve godine. Ko zna, moţda su se i pacovi zapatili.
- Pacovi moraju da jedu nešto.
- Ima tamo knjiga koliko god hoćeš.
- E, da: za M3 treba nam tanjir.
- A šta je sa originalnim?
- Ukrao neko.
- O, jebem li im majku...
53
TERRA INCOGNITA
Putovanja po Jugoslaviji, danas, izgledaju kao ona iz sedamnaestog veka. Dugotrajne
pripreme, ĉekanja...
Ipak, gospodo, jednu pijanu ĉašu Banatu!
San, u autobusu:
Gledam kako Hiperid pred mudracima cepa haljinu Frine iz Tespije. A te grudi...
Nedostaje mi N., malo. Cimetni oblak, koji ju je uvek pratio.
Bude me vesti koje vozaĉ autobusa pušta glasno: izglasano nepoverenje saveznoj vladi.
Kojoj vladi? Koje zemlje? Ništa mi nije jasno.
Poĉinje da pada kiša.
U Vršcu sneg, u krpicama, tu i tamo. I kiša, neka ĉudna, ledena.
Kuća jablanova hladna, zidovi smrznuti. Gasa za grejanje skoro nema. Sedim u Ţutoj
sobi, u kaputu, dah koji se ledi. Iz mene izbija para. Pošta, pristigla u ove dve godine, koliko me
nije bilo: poneka ĉestitka za neke, davno prošle praznike, onda ĉasopisi, besmislene literarne
polemike, svaĊe profesora i asistenata knjiţevnosti...
Novu godinu doĉekujem u novom krilu Kuće. Toplije je, za nijansu.
U ponoć rafali, rakete iz signalnih pištolja. Ĉitav vatromet.
Nakon toga tišina.
Jablanovi kroz prozor.
Svodim raĉune, preturam po 1991. i 1992.:
Sa nesaţvakanom istinom u ustima, izvesno vreme, nestao sam iz sopstvenog ţivota...
Sada radim na svom novom poĉetku – reĉe Pesnik.
Ne ponosim se svojim ĉergarskim vremenom. Voleo bih da mi se poslednje dve godine
nisu desile.
Bar kad bih znao, šta li sam to traţio?
Lepo kaţe Crnjanski: ...Topografska karta njegovog kretanja... liĉi na seizmografski
snimak, na kardiogram bolesnog srca, na trĉkaranje miša po mišolovkama. To, nije nimalo
sramota. Ludaĉko je samo kako taj ĉovek traţi ono, ĉega nema, što je izgubio, što više, nikad, ne
moţe naći!
Nema Novogodišnjeg koncerta iz Beĉa. Za nas. Zbog sankcija.
Neće biti ni FEST-a ove godine.
A od ponoći, sve evropske granice su otvorene.
Telefonom mi javljaju o spiskovima zaposlenih u Radio televiziji Srbije koje ĉeka
«prinudni odmor» ili otkaz.
54
SreĊujem biblioteku – sve što je pred moj odlazak preneto iz kuće na Dorćolu, samo je
nabacano, bez reda. Pokušavam da uklopim svoje knjige s knjigama mojih prethodnika – oca,
dede, pradede, ĉukundede. Neke odvajam: zatrebaće mi u Beogradu.
Uglavnom, gomila Ċubreta. Balast u kući, od kojeg će se jednog dana ĉitava zgrada
srušiti. Ili zapaliti.
Kaţu da se ĉak i Šamael na kolenima moli.
Ali to ne pomaţe.
Bar ne meni. Jer u tako nešto ne verujem.
Ne više.
Hladno.
U selima oko Studenice vukovi su, kaţu, kao domaće ţivotinje. Silaze meĊu ljude.
Jedan ĉovek pronaĊen smrznut u poţeškoj ĉekaonici ţelezniĉke stanice.
Šetnja po Bregu. Komšijski kuĉići s lakoćom, ja uz bolove u grudima, levoj ruci. Kod
Crkvice stajemo da predahnemo. Skidam šešir i vidim: znoj je probio kroz traku.
Hodajući po šumi, motam lulu, olovke, kamenĉiće, staro kestenje po rukama...
Valjda to pomaţe koncentraciji.
Nije glupo drţati ni tu šolju ĉaja u ruci...
Umro Nurejev.
Zbog hladnoće narod seĉe šume i parkove. Već su i vršaĉki Gradski park poĉeli da
skrnave.
A ona pesma Tadeuša Ruţeviĉa...
Viski s malo vode, izjutra.
Nekoliko dana bilo je toplo u Kući, sad nestaje plina. Moţda se valja vratiti u Beograd.
Ipak, svejedno je gde ću se smrzavati.
zatreperi ţica / u uglu zablista komad stakla / bolest / visi na zidu / više kao dekor / neţan
/ plaviĉast dodir / puka sluĉajnost
Jutro u Plavoj sobi. Uz ĉaj, bez mleka. Nemam cigarete – nema ih nigde u gradu.
Slavska sveća, dogoreva još u toku prepodneva.
Ne znam ima li više svrhe odrţavati...
Poloţen kamen temeljac za prvo izbegliĉko naselje u Deliblatskoj pešĉari.
Tuţno mi je saznanje da mojom zemljom ponovo kruţe ljudi s nekakvim novim
Nanzenovim pasošima.
Još tuţnije je što shvatam da će tih papira uvek biti.
55
San:
Zimovanje u nekom studentskom hostelu, kao na omladinskoj radnoj akciji. Svi su se lepo
smestili, svi imaju krevete, samo ja idem od sobe do sobe. Traţim. Za mene nema mesta. Spavam
sedeći na tvrdoj, daktilografskoj stolici u hodniku hostela, svi me preskaĉu, poneko me i zgazi.
Ponovo Beograd.
56
RADIO
-
-
I, kako vam se ĉini tekst?
Dobar je, Lazare. Radiofonski. Moram da priznam da nisam sve razumeo.
Kad se to izgovori i upakuje, biće sasvim drugaĉije. Da vidimo tu partituru.
Izvolite.
Ovo je interesantno... Klasiĉan gudaĉki kvartet?
Da. Dve violine, viola, ĉelo.
Hmmm... A ovde ide ponovo... Da. Imam nekoliko molbi. Sitnih.
Da ĉujem.
Moţete li umesto uobiĉajene postave da uzmete violu, violonĉelo i dva kontrabasa?
Onda sve ide u niţi registar.
Pa, ne znam... Moglo bi, svakako, samo gde da naĊemo dva kontrabasista?
Ima ih na fakultetu, siguran sam.
Ali neće da rade za dţabe.
Pa pitaćemo. Šta nas košta. Ako ne, nasnimavaćemo. Znaĉi, to je, u naĉelu, sreĊeno.
Idemo dalje. Ovde bih voleo da stanemo, vidite, kod ovog takta, tu ubacujemo jednu
polovinu i jednu ĉetvrtinu pauze, sve ostaje valcer, pa ponavljamo od takta osam,
tako, ali ovaj put kontrabasi idu razloţeno, ne ţelim da bude picikato, nego samo
iseĉeno.
Da vidimo... A finale?
Ĉitava stvar se lupuje. To bi mogao da bude lajtmotiv broj jedan, kad ponovo doĊu do
ovog mesta, idu u krešendo, bacamo ga u hol...
Mogu li da sednem za klavir?
Naravno, zato smo se i našli ovde.
Da se neko ne naljuti?
Šta vam je, Jazzbina je naša kafana. Moj kolega s radija ovde pravi knjiţevne veĉeri.
Uostalom, vidite da smo sami.
Koji kolega?
Gospar.
Onaj dubrovaĉki Ţidov?
Aha. Ali, samo otac mu je Dubrovĉanin. Majka je s Ĉubure.
Nisam znao da njega zanima išta osim alkohola.
Aha.
Nije baš naštimano... Znaĉi, mislili ste ovo... pa ovo... i onda...!
Otprilike. Samo... dozvoljavate? Na ovom mestu idemo... i tek onda...!
Dobro zvuĉi.
Još bolje će zvuĉati s gudaĉima. Da popijemo još po nešto?
57
TERRA INCOGNITA
Nema cigareta ni u Beogradu. Ĉak ni na crnoj berzi.
Washington Post: «Ţeneva je gubitak vremena. Rešenje je u energiĉnoj intervenciji».
«Jedna Svanova ljubav.» I zaspim.
Danas dolaze prvi legionari u Bosnu i Hercegovinu.
jedan izveštaĉeno slobodan skok i ono što je ostalo klati se na vetru vrlo neumesno u
ovakvoj prilici ubrzo poĉinje da smrdi nadaleko kroz vekove dugo razmišljam bez razoĉarenja u
suštinu misli tek tako o punoći boje na primer
tvrdim da ne bi vaskrs'o da ga nisu izdali vaskrsavaju samo izdani
U autobusu devojka sa štenetom u krilu. Ne zna se ko ima uplašenije oĉi.
U SKC-u neki dţez. Plakati s likovima politiĉara obešeni visoko na banderama, grad još
uvek okićen raznobojnim sijalicama.
Danima pišem, popravljam, glancam... Ipak, loša je to literatura, ma koliko se ja trudio.
Bojim se da gubim i ono malo šlifa.
Na granici oruţani prepad na kombi koji je prevozio opremu NTV-Studija B.
Samoubistvo u zgradi Radija, priĉa se. Ţena sa «spiska za prinudni odmor».
Osam mrtvih u redu za vodu u Sarajevu.
Da li postoji primarno ljudsko osećanje? I ako postoji, da li je ono ljubav ili mrţnja?
Ipak, lepo jutro. Sine ira, što je dobro. Ţivci su mi ionako već propali.
Najstrašnija fotografija u enciklopediji o Drugom svetskom ratu: «Štuke» iznad
Akropolja.
Uvek prvo zarumeni. Iznad golog drveća.
Mesec još uvek na nebu.
Prvi tramvaji puni radnika škripe, ĉujem ih.
Na Trgu Republike jedan ĉovek spava, leţeći na ivici fontane ispred Gradske kafane.
Red za kamate ispred privatne banke, od pozorišta «Boško Buha» skoro do Filozofskog
fakulteta. Narod u redu ćuti. Ne gledaju se meĊusobno, ne gledaju van reda, u ljudi što idu na
posao i zainteresovano zure. Povremeno, penzioneri gunĊaju, više za sebe, neka ĉudna vrsta
dijaloga ipak postoji. Nekoliko puta redom proĊe ţamor. Neartikulisan. Niko ne govori, a opet...
Natpis u izlogu: Die Echten Reder – Mozart Kugeln.
Pa onda zgrade dobijaju neku roze boju...
58
Autobus br. 16 stoji na semaforu. Na pešaĉkom prelazu jedan mladić bije neku staru ţenu.
on: mlad, visok, lep
ona: u sedmoj deceniji ţivota, leţi na trotoaru
on: šutira je
autobus: stoji
svi gledamo
pali se ţuto
pa zeleno
odlazimo
nikom ništa
Ipak, izuzetno srećan dan. Uspeo sam da pronaĊem mastilo za naliv-pero. Oh, kako smo
pokatkad sebiĉni...
Od dve stotine pedeset kuća u jednom selu u Srbiji ovog proleća sejaće samo osam. Nema
novaca ni za seme, ni za Ċubrivo... O nafti da ne govorimo.
Reinkarnativna mitologija kao metod, religijska praksa (konstruisana spekulacija), kao
politiĉki stav i propagandni materijal...
Ne. Nisam shvatio. Funkcionišu na magijskom principu, jer magija upravlja silama,
religija je moljakanje.
Budim se pre izlaska sunca. Jutarnji rituali, ĉišćenja, oĉišćenja. Zapisujem snove.
Šta je ono pravo? Ovo, ili ono, i kad zapravo sanjam? Na oba sveta postoje zakoni po
kojima stvari funkcionišu. I tamo zapisujem ono što mi se ovde dešava. Leptir ili kaluĊer.
Pa ĉitam. Melange.
Uvek s nestrpljenjem proĉitam isprva novoprevedeni Valerijev tom odjednom, u brzini.
Posle ĉitam polako, uz vraćanje. Uvek na dohvat ruke, sa mnom i na putovanjima, ovih nekoliko
knjiţica – Valerijeve Cahiers, Joneskovo La quete intermittente, Frišov Forderungen Des Tages.
Preuzeću previše. Ova trojica su pisci sub speciae utilitatis, ali ne treba preterivati.
Erudicija neizbeţno vodi ka nemogućnosti izraţavanja sopstvenog talenta. Opet, kako sebi
dopustiti, i propustiti nešto tako lepo?
Uostalom, ĉovekovo sećanje je samo slika, ispisana jezikom nukleinskih kiselina na
mnogomolekularnim asinhroniĉnim kristalima. Dakle, baš me briga.
Ĉitam. Dišem ravnomerno. Zamišljam da nisam sam u krevetu. Da pored mene neko
spava.
Kafa. I burbon, sa malo vode. Pa se pokatkad već izjutra napijem.
Biva i to.
Uglavnom, ĉekam da sunce obasja uzglavlje. Provuĉe se kroz roletne, i tu je, sedam –
osam minuta, pa nestane. ZaĊe, za roletnu.
Tad je jutro (complacencies of pegnoir) gotovo. Poĉinje dan, radni. Svaki je dan, za nas
koji bolujemo od bolesti pisanja, radni. A i radio mora da svira.
Tuš će me bolno otrezniti, znam.
Kao da promenom te svetlosti – iz ţućkaste u sivkasto-plaviĉasto-beliĉasto-zimskohladnu, moj odnos prema danu...
59
Predlog za novi grb Sereje. Orlušina. Ponosita, jasno.
Na današnji dan pre tri godine Slovenci su napustili XIV Kongres SKJ. Sećam se da sam
vest ĉuo preko radija, dok sam u Univerzitetskoj biblioteci pripremao esej o rimskoj retorici.
Osnovano Javno preduzeće za odrţavanje skloništa od vazdušnih udara.
Ţeleznica ukinula sve vozove sa dizel vuĉom.
Srpski operetni fašisti pozdravljaju s radošću ukidanje, zbog sankcija, «jezuitskojevrejsko-masonske propagandne tvorevine Trulog Zapada» - Paje Patka.
Ţilnik priĉa iskustvo s italijanske granice: «Kad je video moj crveni pasoš, carinik me je
poslao u posebnu sobu, mislim, pretresaće me. Ulazi unutra, zakljuĉava vrata. Rekoh – ovaj će
sad i da me bije – ali on mi pojuri u zagrljaj: Serbo, Serbo, io sono fascista, takoše, otac mi je bio
fašista, deda mi je bio fašista, ti, jedan Srbin, i ja, sad se razumemo...»
Danas prve mimoze, uostalom jako skupe.
60
LAZAR. SOFIJA.
PRVI
SASTANAK S LEKTORKOM SKORO PROFESIONALAN. ON OZBILJAN, LISTA KNJIGU
SNIMANJA I OBJAŠNJAVA O ĈEMU JE REĈ U DRAMI. SKREĆE PAŢNJU NA REPLIKE ZA KOJE NIJE
SIGURAN KAKO SE IZGOVARAJU. ONA KLIMA GLAVOM, GLEDA GA PAŢLJIVO. POTOM, KAD DELUJE
KAO DA JE ZAVRŠIO, PITA GA DA LI HOĆE SA NJOM NA ĈAŠU VINA. KAŢE, ĈULA JE DA SE ON RAZUME
U VINO. A I BOLJE POZNAJE BEOGRAD OD NJE.
ODLAZE U RESTORAN. NE NALAZE ĈAK NI PRISTOJNO VINO, SAMO KONFEKCIJU, PA ONA
NARUĈUJE TOPLU ĈOKOLADU, ON ĈAJ.
ONA PRIĈA POLITIĈKE VICEVE.
ON NIJE NI ĈUO ZA VIŠE OD POLOVINE AKTERA U VICU, ALI SE SMEJE OD SRCA, JER SE PRED
KRAJ ONA UVEK TAKO LEPO OSMEHNE...
61
TERRA INCOGNITA
Andrej mi piše da u Pragu ima restorana s natpisima «Zabranjen ulaz Jugoslovenima.»
Sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ. Podizanje borbene gotovosti.
Ovih dana ĉeka me «epistolarna delatnost». U zaostatku sam s pismima već dve – tri
nedelje.
Sutra – prekosutra treba da stigne scenario s lekture. Verovatno saţvakan, pa ispljunut.
Lektorka je fina devojka, zabavna, osmehuje se stalno, ali «ispod mire sto Ċavola vire»...
Primećuje, uostalom, ĉak i u svakodnevnom govoru, da sam jezik zaista poĉeo da zaboravljam.
Onda sve to ponovno prekucavati... Sad, ĉekajući, nemam volje ni pisma da pišem
U pola ĉetiri izjutra ĉitam sebi Bajrona, naglas, ali tiho.
Moţe to da deluje i previše sladostrasno...
Na kraju krajeva, moj ţivot – revue des bevues.
«Uĉim se» stranim jezicima. Kako vidim u knjizi koju listam ni sam ne znajući zašto, Il y
en a une chez moi et l'autre se trouve chez toi kaţe se na nekom tamo jeziku Tella yat g-dar-i tayad tella g-dar-ek.
Moţda će mi i zatrebati, ko zna.
Vozim se potpuno novim autobusom. Pa crknu vrata.
Ĉitav dan, pognut, nad pisaćom mašinom. Od deset do dvadeset tri sata.
Nesanica. Već danima, noćima.
Mleko 3.200 dinara.
Ali ga nema nigde.
Psihijatar na televiziji kaţe: «Nije meni tako teško kao novinarima. Ja sam zaštićen u
ordinaciji».
Razmišljam ima li svrhe. Ima li svrhe išta zapisivati.
u snegu / belom / zaleĊene / lokve krvi / i cipela / puna ljudske noge / (kaţu preko radija)
Sarajevo.
DogaĊaj sakralizuje teritoriju, i obrnuto, profanizuje je.
Uĉestalo ponavljanje dogaĊaja utiĉe na sakralizaciju mesta.
Ipak, siguran sam da bi Sarajlije više volele da ţive u nekom sasvim obiĉnom gradu.
Tek sam skoro, u inostranstvu, shvatio da su 40-tih, 50-tih i 60-tih godina po ĉitavoj
Evropi postojali logori za izbeglice iz Jugoslavije. A onda su, 70-tih, jugoslovenske vlasti
dozvolile «privremeni rad u inostranstvu».
62
Jedna nemaĉka marka 4.100 dinara.
Plata predsednika Republike petnaest puta veća od proseĉne radniĉke plate – piše u
novinama.
bolje obavi poslove oblaci neće pobeći biće uvek na nebu iako ne baš isti a to i nije toliko
vaţno ne ĉekaj više telefonski poziv ili ono znaĉajno pismo više nema nikog ko bi te pozvao
bolje obavi poslove misli na budućnost teeeešku
Ukoĉen, u krevetu.
Fragmenti neĉega.
Zapisujem, probuĊen, u tami, ne paleći svetlo, ne gledajući u papir.
Mrak.
San:
Imam utisak kao da uranjam u bazen ispunjen fluidnom zelenkastom teĉnošću koja
najviše liĉi na šampon za kosu, naravno da nije šampon, deluje isceljujuće...
Ponovo sneg, mraz, poledica.
Na prinudnom odmoru u Srbiji je osam stotina hiljada radnika.
Od sutra poĉinju ponovne restrikcije struje.
Noć.
Radim. Uobiĉajeno, skoro do kraja. Onda praznina. Išlo je kao i uvek, samo od sebe.
Ispada besmislena priĉa, bez kraja. Ne. Moţda sutra.
Sad samo valja zaspati.
63
RADIO
-
-
Parlez plus bas, parce que les murs ont des oreilles!
Molim te ponovno: ja to, što sam rekao, nisam rekao za sebe, ti si to sluĉajno ĉuo! Ja
sam, doduše, überspannt, ali ja ne ţelim tu forme radi ispasti kao klevetnik u tvojim
oĉima, a pogotovu ne zbog jedne meni savršeno indiferentne ţene!
A ti ne moţeš pojmiti da se tu ne radi o nekoj «indiferentnoj ţeni»?
Za mene je ta ţena potpuno indiferentna, da ne kaţem mnogo negativnije!
Rez. Saša, molim te: Stavi taĉku nakon «za mene je ta ţena potpuno indiferentna».
Napravi kratku cezuru, dve sekunde, pa tiho reci – pribliţi se za to mikrofonu, malo, ne toliko, e
tako – «Da ne kaţem nešto mnogo negativnije». Dakle, kao da to kaţeš sebi u bradu. Da ĉujem.
- Da ne kaţem nešto mnogo negativnije.
- Molim te, ĉitavu repliku. I budi razgovetniji. Nemoj stvarno da govoriš sebi u bradu,
ništa nismo razumeli.
- Za mene je ta ţena potpuno indiferentna. Da ne kaţem nešto mnogo negativnije.
- Dobro. Hajde da slikamo. Poslednje reĉi su «a ti ne moţeš pojmiti da se tu ne radi o
nekoj indiferentnoj ţeni». Posle tvoje replike ide grmljavina. Dajte joj vremena da se razmaše.
Glembaj, gledaj moju ruku. Krećeš tek na moj znak... Idemo na crveno...
- Za mene je ta ţena potpuno indiferentna. Da ne kaţem nešto mnogo negativnije.
- Grmljavina, odmah! ... Sad!
-
-
Da, to si ti! Pravi Danijeli!
Meni je liĉno drago da nisam Glembaj!
Da. Uvijek je tako bilo! Kad god sam ja pristupio jednom od vas, u bilo ĉemu, bilo s
kakvom molbom ili namjerom, uvijek, da, uvijek se dogodilo jedno te jedno: uvijek se
preda mnom javila ova vaša Danijeli – grimasa, s jednim višim prezirom za sve, što
niste vi! Gospoda! Gospoda Danijeli, venecijanski grandi! A ja, tko sam ja? Nekakav
meĊimurski parveni.
To ste vi rekli... Vidite, poĉela je kiša.
64
TERRA INCOGNITA
San:
Koncentracioni logor. Ali moderan. Sav u staklu, ĉeliku, plastici. Zatvorenici sami ĉuvaju
jedni druge, kako je ĉesto sluĉaj. Straţari samo stoje i gledaju.
Na televiziji priĉe o privrednim uspesima.
Grad je uzbuĊen zbog deĉaka od ĉetiri i po godine, kojeg su vršnjaci pretukli u vrtiću.
Grebali su ga, boli olovkama... Videli su na televiziji kako se to radi.
TakoĊe, sinoć na televiziji ţena koju su ostavili na porodiljskom stolu. Rodila sina sama,
dete se ugušilo.
Umrla Desanka Maksimović.
Uveĉe u pozorištu. Humor ovom narodu više ne treba. Niko se ne smeje, osim na psovke i
banalnosti.
Posle, u pozorišnom bifeu iza scene. Najtuţnijem pozorišnom bifeu mog ţivota. Iako su
glumci sjajni, oseća se da je sve ostalo druge klase. I repertoar, i vino, i razgovori koji se vode...
Onda ne nekoj slikarskoj zabavi – skoro ĉitavu noć. Potom leţim, mamuran. Nije to loše,
kao eksperiment. Piti i drati se cele noći.
iz moderne metalne stolice gledam odsjaj zalaska na sveţe opranom prozoru a moj
prijatelj gleda nekako preko mog ramena u zid verovatno o neĉemu misli u daljini u magli u
sumraku grade se nova naselja
Na ulici:
Dvoje ljudi (muţ i ţena?) hodaju pod ruku. U jednom trenutku ţena se okreće k
muškarcu, glasno ga pljuje u lice. On se samo malo trgne, ne reaguje, ĉak se i ne obriše... Hodaju
i dalje.
Laku noć. Spavaj mirno.
vetar danas miriše / na zumbule / otkud zumbuli / usred grada
Podne. Ĉujem zvono s crkve.
Jedna od crkvenih zapovesti je i «moliti se za one koji su na vlasti». Bizantinizam, rekla
bi naša zapadna braća.
Odlazim u samouslugu i vraćam se, prazne torbe, osramoćen. A ne treba mene da bude
sramota.
Uveĉe ĉitam Homera, neko staro Tojbnerovo izdanje i jedem narandţu. Dobio sam dve
narandţe i dva kivija od prijateljice. Zvuĉi strašno. I jeste.
Prispava mi se, bonom za deterdţent oznaĉavam stranicu u knjizi gde sam stao.
65
LAZAR. SOFIJA.
POSMATRA MLADU LEKTORKU (SAMO DVADESET GODINA, MOJ BOŢE), VIDI NEŠTO ĈUDNO,
NEŠTO POZNATO U NJENIM OĈIMA... ALI GA OSMEH PRIVUĈE I ON NA OĈI ZABORAVI.
UŢIVA U OSMEHU JEDNOG DETETA.
U OSMEHU JEDNE MLADE ŢENE.
66
TERRA INCOGNITA
Dani su prekratki, umor (moja granica) brţi je.
Loading. Poslednjim ostacima viskija iz podruma. Ima i nešto dalmatinskog vina, ali i ono
je pri kraju.
Radim. Teško i naporno. Shvatam da je ono stanje retkost. Neću ga više olako shvatati i
prestajati da pišem kad sam umoran, makar na nos pao.
I eto, sad valja doraĊivati. Prvi deo, napisan u magnovenju, nema veze s drugim, pisanim
razumom.
San:
Stanujem u dubokoj dţungli, susedi su mi porodica majmuna. Skriveni smo od pogleda
planinama. Shangri-La.
Ţivimo od ĉaja i mramornih kolaĉa.
Prijatelj mi donosi na poklon dve trake za pisaću mašinu. Jednu sasvim malo korišćenu,
drugu potpuno novu, u plastiĉnom omotu. Da ĉudne radosti!
Pijemo neko belo vino iz Dalja, Erduta. Piše Graševina, no, nije. Najviše liĉi na nezreli
šampanj. Otkud sad to?
A umesto pampura, poklopac kao s boce antifriza. Adekvatno.
Danas završen novi pravopis srpskog jezika.
1. Kremacija, bez verskog obreda, bez ikakvog religioznog znaka.
2. Pepeo da se prospe.
Izuzetno snaţna granica: ništa zaista vredno ne mogu da prenesem preko nje. Sve
zbrkano, pomešano...
A uskoro oĉekujem novu priĉu... noćas... sledeće noći...
Osnovan MeĊunarodni tribunal za ratne zloĉine poĉinjene u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Pada sneg, već tri dana. Nema ni goriva, ni soli, tako da su ulice zatrpane. Nemam zimske
cipele (još uvek hodam u proletnjim cipelama iz Njujorka i sećam se Knuta Hamsuna u pritvoru,
sa njegovim plitkim cipelama iz Dubrovnika), pa se kliţem, blatnjav sneg kvasi mi noge... Nema
veze.
Ĉekam red u banci, sav srećan jer – pronašao sam sijalice od 100W u radnji preko puta.
Jedna košta 8.123 dinara. Nakon pet minuta, s novcem, dolazim da ih kupim. 16.400 dinara
komad.
Kupujem i sto grama duvana za lulu, i gotovo. Novca više nema.
67
LAZAR. SOFIJA.
POSLE POSLA, ŠETAJU BESCILJNO PO GRADU.
DANIMA.
OBILAZE KALEMEGDAN, TAŠMAJDAN, KOŠUTNJAK, TOPĈIDER.
POVREMENO, KAD IMAJU NOVCA, SEDE UZ KOLAĈ ILI ĈAŠU
RAZGOVARAJU O LITERATURI.
ONA ĈESTO USPEVA DA GA NAVEDE DA PRIĈA O SEBI.
68
VINA U RESTORANU,
TERRA INCOGNITA
evo ovde dotakao sam te prvi put blago da ti skrenem paţnju na jednu lepu fasadu na
terazijama zgrada osiguravajućeg društva asikuracioni Ċenerali za tu firmu radio je i franc kafka
poĉetkom dvadesetog veka u pragu na uglu vaclavskih namjesti i jindţišske ulice
vidi
prolaznici beţe od susneţice a prodavci suvenira zatvaraju tezge
a nama ne smeta
Uveĉe, u novinama tekst o ranjenim bebama u Bosni, bez ruku, nogu... Sa fotografijama.
Saša donosi Pinot Blanc 1990.
A i nije neko vino.
Al' je godina bila skoro lepa. Mirna.
«Uĉim» Sofiju da pije vino: «Ĉašu drţi za noţicu, da ne ugreješ teĉnost. Pogledaj k
svetlu: vidiš – svetlozlatasto, uz malo zelenog. Sad promućkaj celu ĉašu, ne tako, neţnije,
laganim krugovima. Pomiriši. Miriše na voće, cveće?»
Sofija kaţe da ne budem bedast.
Saša se smeje, kaţe: «On to meni radi već godinama, pa sam oguglao.»
Poĉela padobranska isporuka humanitarne pomoći.
Calvin: «I feel I have an obligation to keep a journal of my thoughts. Being a Genius, my
ideas are naturally more important and interesting than other people's. So, I figure the world
would benefit from a record of my mental activities.»
Hobbes: «How philantropic of you.»
Calvin: «Well, the world isn't going to get it cheap.»
Hobbes: «So, what are you writing today?»
Calvin: «I couldn't really think of anything. So, I'm drawing some Martians attacking
Indianapolis.»
Jedna nemaĉka marka 14.000 dinara.
69
LAZAR. SOFIJA.
OVAKO: TORERO STOJI NAPREGNUT, LEVA NOGA MU SE, ZATEGNUTA, UKOPAVA U VRUĆI,
ŢUTI PESAK, DESNOM NOGOM PODRHTAVA.
ĈEKA.
ISTO TAKO: LJUBAVNIK OĈEKUJE ODGOVOR NA NEIZREĈENO PITANJE. PODRHTAVAJU MU
RUKE, USNE.
IPAK, POKUŠAVA DA NE POKAŢE DA GA JE STRAH. KAO, PITANJE NIKADA NIJE NI POSTOJALO.
70
TERRA INCOGNITA
Divan dan. U šetnji parkom. Pa opet bolovi u grudima, ruci, nozi.
Umoran sam više, umoran. Umoran od bolova.
Jutro nekako sivkasto. Zima. Blato i prašina. Smog. Valjalo bi raditi, nekako nemam
snage.
Sad u sobi, uz kafu i gomilu tuĊih knjiga.
Potrošaĉka korpa za prošli mesec bila je ĉetiri i po miliona dinara. Šest puta više od moje
plate.
Štrajkuju rudari, radnici fabrike automobila, prosvetni radnici.
71
LAZAR.
ZBUNJEN SAM.
ZBUNJEN, MATOR I UPLAŠEN.
BOJIM SE, KAKO SE ĈINI, SOPSTVENE STRASTI. JER, STRAST SE ZADOVOLJI I PROĐE.
A NE ŢELIM DA OVO TAKO BRZO PROĐE.
L.
72
TERRA INCOGNITA
Sinoć opet mali srĉani udar, kako izgleda.
Nitroglicerin lingvalete.
Ĉitav dan od lekara do lekara. Neugodno.
Svetli trenutak: kardiolog, dok me pregleda, recituje Puškina.
73
RADIO
- Dajte, gospodo, malo paţnje: ova scena moţe vama biti smrtno ozbiljna, moţda bi je
Krleţa i zamislio tako, da ju je napisao, ali bih ja ipak voleo da je izgovorite bez toliko patosa.
Ako nije problem. Da ĉujemo.
-
-
Der Sensemann, der Sensemann, der arbeitet präzis! Jawohl, der arbeitet
virundzwanzig Stunden täglich! A sada će doći ovi siromasi, što smrde po luku i
znoju, i odnijet će gospoĊu Tajnu savjetnicu Njegova Veliĉanstva kao što se nose sve
teške stvari: klavir i kredence! Još oni masivni koraci, one neugodne teške škornje na
parketu, onda na stubama i – bilo pa nije.
Kao što glupo ţivimo, isto tako glupo i umiremo! Već me dugo muĉi ideja, kako su
zapravo, naši pogrebi barbarski primitivni i neukusni! Ta me misao već dugo muĉi!
Niste li primjetili jednu strašnu stvar: kako naši mrtvaci sami, potpuno sami putuju
gradom od stana do mrtvaĉnice? U kućama ĉuje se još i plaĉ, tu ljudi još lamentiraju,
viĉu, ţaloste se iskreno. Na groblju, to je već više-manje predstava, ali, zapravo, pravi
sprovod, poslijednja šetnja izmeĊu postelje i mrtvaĉnice...
- Rez! Preskoĉio si ĉitav red. Posle «ali zapravo pravi sprovod» ide «posljednja šetnja
mrtvaca po gradskim ulicama»... i tako dalje. Idemo od poĉetka tvoje replike, «kao što glupo
ţivimo». Idemo novinarski: na ruku. Pazi, mikrofon je dignut!
-
-
-
Kao što glupo ţivimo, isto tako glupo i umiremo! Već me dugo muĉi ideja, kako su
zapravo, naši pogrebi barbarski primitivni i neukusni! Ta me misao već dugo muĉi!
Niste li primjetili jednu strašnu stvar: kako naši mrtvaci sami, potpuno sami putuju
gradom od stana do mrtvaĉnice? U kućama ĉuje se još i plaĉ, tu ljudi još lamentiraju,
viĉu, ţaloste se iskreno. Na groblju, to je već više-manje predstava, ali, zapravo, pravi
sprovod, poslijednja šetnja po gradskim ulicama, to je ta samotna šetnja izmeĊu
postelje i mrtvaĉnice... Potpuno ostavljeni i sami, putuju ljudi iz svoga stana u
nepovrat.
Ja, das haben Sie sehr gut bemerkt, Herr Doktor! Bei den Leichenbegangnissen geht's
immer lustig zu! Das ist immer eine Art Vorstellung: tamo se drţe i govori, pale se
baklje, ljudi nose kišobrane. I još nešto, haben sie nicht bemerkt? Ljudi su na
sprovodu uvijek vicig! Alle Menchen erzahlen Witze, sind geistreich! A vi imate
pravo: pravi sprovod je ovaj put kroz grad do mrtvaĉnice: hier afu diesem Wege ist
der Mensch vollkommen allein!
Tot kann der Mensch nich allein sein Ilustrissime, To je savršeno ateistiĉki
Einstellung, Ilustrissime! Mrtvaci ne mogu biti više sami poslije svoje subjektivne
smrti! U smrti ĉovjek se spaja s posljenjim razlogom sviju stvari: kao što se sve vode
vraćaju moru, tako i naša duša poslije smrti utjeĉe natrag u Boga. Causa efficiens,
formalis et finalis!
74
-
-
-
Da ste u ţivotu ikada secirali samo jednu jedinu ţabu, vi ne biste tako oĉajno gnjavili,
dragi Zilberbrant! S ovim svojim kapelanskim naĉinom vi mi kakikad idete doista na
nerve. Smrt nije ništa drugo nego jedna sasma logiĉna izmjena materije! Smrt,
konaĉno, sama po sebi, to je prosta mehaniĉka pojava. Posljednja kontrakcija
izvjesne muskule poslije ĉitavog niza kontrakcija te iste muskule po nekoj dubokoj
zakonitosti, i isto tako: zastoj gibanja, smiranje. Da. To je mehanika! I njihalo se njiše
pa poslije izvjesnog broja njihanja stane. To je sve mehanika, i ustvari, sve je to
mnogo jednostavnije no što se na prvi pogled ĉini. I to se sve zbiva po jednoj duboko
nevidljivoj zakonitosti, logiĉno i zapravo vrlo jednostavno i mudro.
Ako se ne varam, Ilustrissime, ja sam to upravo i rekao. Samo sam ga drugojaĉe
definirao. Ali, nemojmo se prepirati. Vidjeste li oglas u novinama povodom smrti
Tajne savjetniceNjegovog Veliĉanstva?
Svakako. Ipak, ovaj ton tih plaćenih oglasa o smrtima iz društva, što je to prešlo kod
nas svaku granicu ukusa, to već postaje direktno neukusno. «Teţak udarac sudbine»,
«neumoljiva smrt», «uglednom rodoljubu i javnom radniku na polju privrede i
narodnog blagostanja naše iskreno suuĉešće»! Ĉovjek danas plati tri hiljade i sam
sebi izraţava javno u novinama «svoje iskreno suuĉešće»! U plaćenom oglasu! Ipak
monstruozno!
75
SOFIJA.
LAZARE,
JESI LI SIGURAN DA JE OVO SAMO STRAST I DA ONA PROLAZI?
PA ŠTO I AKO PROĐE?
BOLJE JE DA NA KRATKO IMAMO SVE, NEGO DA DOŢIVOTNO SKUPLJAMO MRVICE I KAJEMO
SE ZBOG NEĈEGA KAJ NISMO UĈINILI. I KAJ SE, MENE, UOPĆE, TIĈE ŠTO SI TI STARIJI? KAK' MOŢEŠ
SUDITI O TOMU, O BILO ĈEMU, AK' ME NE POZNAJEŠ?
A OSJEĆAM DA NEĆE PROĆI.
TVOJA SOFIJA
76
TERRA INCOGNITA
Ĉitav dan kucam. Od ranog jutra do kasne veĉeri. Ali, premalo teksta.
Nazirem potku. Ali samo nazirem. Ne vidim je. Kao kroz zavesu. Ne. Kroz draperije,
svetluca ispod, povremeno se pomeri, pa po micanju tkanine shvatim da je tu...
izmeĊu zidina / debelih / sedim / patiniran / smeĊa muzika / stapa se / s trenutkom
obamrlosti
o,
kako su lepi / ĉempresi uz groblje
77
LAZAR. SOFIJA.
ONA USTAJE, PRILAZI MU S LEĐA.
TIŠINA.
ON OSEĆA NJENU BLIZINU. NJEN MIRIS. NE
GOVORI, GOVORI... SVE, TAKO, NEKAKVE GLUPOSTI.
SME DA JE DODIRNE, IAKO TO ŢELI.
I ONDA:
ON I NE ZNA GDE GA JE POLJUBILA. OSEĆA TAJ POLJUBAC ĈITAVIM TELOM.
78
SAMO
TERRA INCOGNITA
Gubim vreme za trenutke lucidnosti što tu i tamo probijaju kroz moje kardiološko ludilo –
a ta lucidnost mi je tako potrebna! Inaĉe, poĉeću da pišem previše hermetiĉno, metahermetiĉno,
ma šta to znaĉilo...
Opet, jebeš erudiciju: vidi samo borhesovce – ĉemu oni uopšte sluţe?
(Jeretiĉe, jeretiĉe... Heee, heee...)
Kišan dan. Leţiš u krevetu, a šumno udaranje kiše po krovu kolibe kao da je usmereno
protiv tvojih roĊenih grudi. Po ivici isturenog krova, kapljice se pojavljuju mehaniĉki kao
svetiljke kad se pale duţ jedne strane ulica. Zatim padaju. Odjednom, poput divlje zveri, jurne
neki starac preko livade da se okupa u kiši. Dobovanje kišnih kapi u noći. Sediš kao u kutiji za
violinu. Ujutru, meka zemlja pod nogama.
79
LAZAR. SOFIJA.
- NIJE REĈ O KUKAVIĈLUKU, DRAGA MOJA. IMAJ U VIDU DA – TO JE NEIZBEŢNO – STALNO
VIDIM SVOJU SLIKU, KAO IZ SENTIMENTALNOG PATETIĈNOG POPODNEVNOG ŠTIVA ZA DOMAĆICE:
UREDNIK KOJI SE UDVARA MLADOJ SARADNICI. FUJ. I SVE SE, NA HAPPY KRAJU, DESI UPRAVO
ONAKO KAKO TREBA: ONA PRONAĐE NEKOG MLAĐEG, ZDRAVIJEG, LEPŠEG (AKO TI JE TO UOPŠTE,
BITNO – A TVOJ UKUS, ZA SAD, DOKAZUJE DA NIJE), KOJI JE POSMATRA VEĆ DUGO, ALI NIJE SMEO OD
UREDNIKA DA JOJ PRIĐE... ITD.
TO JE MELODRAMA KOJU SMO I TI I JA I ĈULI I VIDELI VEĆ TOLIKO PUTA, SVE O PROMAŠENIM
ŢIVOTIMA, O NAVIKAMA, O OBAVEZAMA. VEROVATNO, ĈIM OBOJE NAIZUST ZNAMO TU PRIĈU,
MORA BITI DA JE ISTINITA.
NEKAKO, KAD SAM PREVALIO TU, ZA MENE PROKLETU TRIDESETU, OSEDEO, SKORO
ONEMOĆAO, SVE ME JE LUPILO U LICE, KAO LIST NOVINA ŠTO SE DIGNE NA VETRU.
I NIJE TO MOMENTALNO: VETAR U POSLEDNJE VREME STALNO DUVA, I NOSI OTPATKE.
SVE JE TO PATETIĈNO I SMEŠNO.
TI, NE ZABORAVI TO, IMAŠ DESET GODINA MANJE OD MENE. I TO NIKAD NIŠTA NEĆE
PROMENITI.
- ĈUJ
ME SAD DOBRO: NAŠA VEZA NE LIĈI NA POPODNEVNO ŠTIVO ZA DOMAĆICE. TO NIJE
HERTZ-ROMAN. TO JE ŢIVOT. MOŢDA NISI PRIMJETIO?
A JA SVOJ I TVOJ ŢIVOT NE SMATRAM PRIĈOM UZ LAKU GLAZBU IZ «ARENE». SRAM TE BILO.
80
RADIO
- Moţemo reći, da je naša crkva, i neću samo da kaţem crkva, nego i naše su škole
njena... Joco, Joco, Wie heist man das... um Gottes Willen! – zaduţbina! Da, da, zaduţbina,
moţemo reći. Laka joj crna, laka joj crna zemlja!
- Daj da vidimo kako ćemo da napravimo taj zvuk grudvi što padaju na sanduk.
- Prvo se valjda ĉuju novĉići kako udaraju dole.
- Da. Moţe i to, pa onda grumenje, tek onda ašov...
- Lazare, bojim se da je to preteran zahtev za ovaj studio.
- Misliš? Onda ćemo uzeti Nagru i snimiti dokumentarno.
- Ja na groblje s magnetofonom ne idem.
- Šta je, frka?
- Nego? Al' ne od vampira. Od rodbine.
- Daj novine. Vidi: sutra je sahrana ovog. Neki kriminalac, ili privrednik, politiĉar, šta li
je. Biće i televizija, verovatno. Šta te briga. Nabaviću ti akreditive. Došao si da kobajagi tonski
slikaš govorancije, samo ga na kraju ostavi ukljuĉenog. Ako hoćeš, idemo zajedno.
- Tako moţe.
81
LAZAR. SOFIJA.
- PREPOZNAJ OVO: KAD SPUŠTA SE NOĆ A DUBOKE SJENI POKRIJU POLJA I PUTE KO KRILA
VELIKE, CRNE PTICE – TAD SMREKE U PARKU ZAŠUTE...
- MIHOVIL NIKOLIĆ.
- BRAVO! SAD TI, LAZARE?
- I OSEĆAM TADA DA, K'O NEKAD, SAMA, NAD NESREĆNOM KOBI ŠTO STEŢE SVE JAĈE, NAD
PLEMENOM KOJE OBUHVATA TAMA, STARA CRNA GOSPA ZAPEVA I PLAĈE...
- NE ZNAM.
- RAKIĆ, SRAM TE BILO.
- MI RAKIĆA U ŠKOLI NISMO UĈILI.
- ETO TI GA NA. LINGVISTA. A ĆIRILICU ZNATE, GOSPOĐICE?
- NE BUDI BEZOBRAZAN. UOSTALOM, NI TI NE ZNAŠ SVE.
- DOBRO. ZNAM PONEŠTO O VINIMA, FRANCUSKOJ KUHINJI, POEZIJI, POMALO O SVOM
POSLU... ZNAM DA KUCAM NASLEPO NA PISAĆOJ MAŠINI. VEOMA BRZO. ZNAM DA PROMENIM
GUMICU NA ĈESMI, DA ISEĈEM LUK NA SITNE KOMADIĆE... ETO. SVE NEKE BEZNAĈAJNE STVARI.
ALI, KAO LJUBAVNIK SAM OĈAJAN. DOKAZANO. SVE ŢENE DO SAD SU MI TO REKLE.
- NISI TI UOPĆE TAKO LOŠ LJUBAVNIK. ONE KOJE SU TI TO REKLE, NISU IMALE POJMA. SAMO
SE BOJIM DA MI NE KREPAŠ U KREVETU.
- BAŠ SI LJUBAZNA PREMA MENI. KAKAV DIPLOMATA. I NEĆU TI CAPNUTI U KREVETU. MOJE
SRCE JE U BOLJEM STANJU NEGO TVOJE.
- PRIĈAJ MI NEKAJ VIŠE O TOMU.
- NIJE TO VIC. JA ZAISTA NISAM DOBAR LJUBAVNIK. SAMO TE VOLIM, MISLIM. TO JE SVE.
ONA NE STIŢE DA ODGOVORI, JER GOST U SOBI PORED NAVIJA SAT. SVE SE ĈUJE SAVRŠENO,
KAO DA JE PORED KREVETA U KOJEM LEŢE. SMEJU SE, TIHO. KO JE MOGAO DA PRETPOSTAVI DA SU
ZIDOVI TAKO TANKI?
82
TERRA INCOGNITA
Jedna nemaĉka marka 26.000 dinara.
Pojavio se neki fantomski ĉasopis s prevodima hrvatskih pesnika na srpski. Uporedno:
«Tako će oni koji znaju hrvatski, moći još jednom da uţivaju u lepoti originala, a i da poprave
eventualne propuste u srpskom prevodu.»
Fuj.
Sadim cveće.
83
SOFIJA
VELIŠ, NIKAD TI NISAM REKLA... ONO. DOBIT ĆU SLOM ŢIVACA AK' TI NE KAŢEM. ZNAM DA
RIJEĈI NISU NIŠ', ALI VOLIM TE! PUNO TE VOLIM. OSJEĆAM DA TE VOLIM. A TEBI KAK' DRAGO,
PRIHVATI ILI ZAŢMIRI, PRESKOĈI OVAJ REDAK.
A IMAM DOJAM DA ĆE TI PRIJATI DA ZNAŠ. DAKLE: VOLIM TE. MIRNO, LIJEPO,
PRIPITOMLJENO.
KAO LISICA IZ MALOG PRINCA.
MISLIM DA BI MI TREBAO ĈEŠĆE PISATI, IAKO ŢIVIMO U ISTOM GRADU – KAD GOD DOBIJEM
TVOJE PISMO, KOJE ME PODSETI KAKAV JE LAZAR, UHVATI ME PERIOD RASPAMEĆENOG
OBOŢAVANJA. JUĈER SAM TI PISALA CIJELI DAN. ISTINA, PISMO SE MALO SMOĈILO OD KIŠE.
SJEDIM U TVOJOJ JAZZBINI, ĈEKAM DA SE POJAVIŠ, IAKO ZNAM DA NEĆEŠ, NO...
TJELESNO, FIZIOLOŠKI MI NEDOSTAJEŠ. MISLILA SAM DA SAM NEOVISNA, SAMOSTALNA
JEDINKA, KOJA MOŢE PREŢIVJETI U RAZNIM UVJETIMA. E, NISAM. TI BOKCA, JA LUDIM.
PIJEM KOKA KOLU, JER VIŠE NE SLUŢE CRNU KAVU. KASNO JE. I – SMIJAĆEŠ SE – PUŠIM
MENTOL CIGARETE. ZNAŠ DA NE VOLIM NI MIRIS DUHANA, OSIM MIRISA TVOJE LULE, PRIZNAJEM,
ALI SU SE KOD MOJE MAJKE NAŠLE NEKA ŠPANJOLSKE FORTUNA CIGARETE, I NE ZNAM NI SAMA
KAKO, ZAPALILA SAM JEDNU, DRUGU... TAK' SE, VJEROJATNO, POSTAJE OVISNIK.
MALOPRIJE JE BIO GOSPAR, PIJAN KAO I OBIĈNO, UBIJEĐEN DA MI MORA REĆI NEKAJ LIJEPO
O TEBI. PA ME UGUŠIO GOVOREĆI KAK' SI TI OSJEĆAJAN ĈOVJEK. JA, INAĈE, POJMA NISAM IMALA DA
SI OSJEĆAJAN, ZAMALO DA PADNEM U NESVIJEST KAD SAM ĈULA. TKO BI TO REKAO? A LIĈIŠ NA
NEKAKVOG OKORJELOG GRUBIJANA, ĈASNA RIJEĈ. ĈIM TE ĈOVJEK VIDI, ODMAH ZNA DA ĆE BITI I
TUĈE I FRKE I SVAĐE.
POSPANA SAM. IDEM DOMA. VOLJELA BIH DA ME SUTRA PROBUDIŠ TELEFONOM.
SOFIJA
84
TERRA INCOGNITA
nesanica
gledam te noćas tvoje kovrdţe rame što proviruje ispod kose spavaš trzneš se pokatkad u
snu ne mogu da poverujem ne znam šta bih ne znam da te nema nemoj
Bolovi.
Sad mi je već, konstantno, muka od bolova. A sve se to ĉuje, dok sedim pred
mikrofonom. Drhtanje u glasu – nemam daha.
Na tramvajskoj stanici ispred moje kuće jedna baka prodaje korpu jaja i par ţenskih
cipela, «ne mnogo nošenih».
Putujem gradskim prevozom dva sata. Relacija od tri kilometra. Bolje bi bilo ići pešice,
samo kad bih mogao. Sad se već zadišem i na obiĉnim stepenicama.
Najteţe je što se stalno pravim da mi nije ništa.
U «Narodnoj kuhinji» u Lominoj ulici dnevno dele sto ruĉkova. Više hrane nemaju.
A na zidu visi velika slika predsednika Republike.
Kao ona, Ho Ši Minova slika na zidu u «Lovcu na jelene». Dok se igra ruski rulet.
O bolu. Usmeravanju bola.
Drhtim.
85
SOFIJA
HEJ, L!
CIJELO POPODNE ZURIM U ZID SOBE. TI OBIĈNO KAŢEŠ: ODLUTALA SI NEGDJE. JA BIH REKLA:
ODLUTALA SAM NIGDJE. TO JE JAKO FINO OSJEĆANJE, SIGURNO GA ZNAŠ. SKIDAM STARU, ZIMSKU
KOŢU, POSTAJEM JAKA I RAZUMNA. HM. NETKO MI JE POPIO ĈAJ. DO MALO PRIJE ŠALICA JE BILA
PUNA, SAD JE PRAZNA. OBZIROM DA SAM SAMA U SOBI, ĈINI SE DA SAM JA TO URADILA. MADA SE
ZBILJA NE SJEĆAM. ĈUDNA, BELA BIĆA ZVANA MUMIJEVI.
TI NIKAD NISI BIO NA MOJOJ TERASI. OSIM ONOG PRVOG PUTA U HOTELU, UVIJEK SE VIDIMO
ILI KOD TEBE, ILI U NEKIM RESTORANIMA. ONO NA POSLU NE RAĈUNAM. DAKLE, TA TERASA IMA
PREDIVAN POGLED NA DRVEĆE U SUSEDNOM DVORIŠTU, DUGAĈKO ŠETALIŠTE UZ DUNAV, BEZ
LJUDI, KAO IZ ONOG FILMA O GUSTAVU MAHLERU ILI ACHENBACHU, NE ZNAM – SMRT U
VENECIJI?... IMA POGLED I NA TERETNI KOLODVOR, ALI TO NEMA VEZE. UOPĆE, TI SI BIO SVEGA PAR
PUTA BLIZU MOG STANA, I TO KAD SI ME PRATIO DOMA, UVIJEK U NEKAKVOJ ŢURBI, BEZ VREMENA...
VOLJELA BIH DA OSJETIŠ NEKE OPUŠTAJUĆE ATMOSFERE KOJI IMA TU I TAMO U OVOM DIVNOM,
IAKO IZNAJMLJENOM STANU. U SVAKOM SLUĈAJU, VOLJELA BIH DA TI OVO MJESTO NE BUDE
STRANO, DA TE IMA VIŠE OVDJE, DA MOGU DA OSJETIM PONEŠTO OD TEBE I KAD NISI TU.
DA, MI IMAMO MALO ZAJEDNIĈKIH USPOMENA, MISLIM, BILO KAKVIH ZAJEDNIĈKIH
USPOMENA. KRATKO. ŠTETA.
SOFIJA
86
TERRA INCOGNITA
Shvatam
Imam već odreĊen broj godina, a skoro ništa pod milim bogom nisam uradio. Toliko toga
sam propustio. Nemam više vremena da poĉinjem ponovo. Tu sam gde jesam.
Nemam vremena.
A tako bih voleo –
Uveĉe, razgovaram sa B.A.: «Jutros mi David kaţe – ''shvati već jednom da bolje neće
biti, samo gore'' – ali ja još uvek ne mogu. I ovo dvoje dece...»
Posle, film na televiziji. Jeftini ameriĉki horor. Demoni, Ċavoli i te stvari.
Razmišljam.
Stvarno neće biti bolje. Nego kao u ovom oĉajnom filmu strave i uţasa.
Strašan, gust mrak se spušta.
A mi, nespavaĉi, nesaniĉari, bedno i budno zurimo u tamu i ništa ne moţemo da uĉinimo.
Najstrašnije ljudsko osećanje je bespomoćnost.
verovatno doĊe normalno / da ona / dok sprema moj stan / sluša neke stare pesme / sve
neke stare / baš stare pesme / o zemlji koje više nema / ma moţeš da misliš / šta god hoćeš / ja
uopšte nisam ovde / sve mi se ĉini da smo oboje / daleko / daleko / (plavo nebo, more, palme, bla,
bla, bla) / i bos sam / praznih šaka / uostalom / koja je budala / ostavila ovde / lorkinu knjigu
Uzgred, ponovo poskupele cigarete.
Dvadeset ĉetiri sata u krevetu, ne radeći ništa.
Grizodušje.
87
RADIO
- Krećeš na dvanaesti takt muziĉke podloge.
- Kako da brojim taktove, bogati?
- Dobro, daću ti znak rukom. I idi lagano. Daj sebi vremena, slobodno.
- Ja ţivim u svetu u kom mogu da posmatram sve, ali da izmenim, ništa. Niti mene ko pita,
niti ko sluša. Sve što se dogaĊa, ovih godina, ovih dana, sve što će se dogoditi idućih meseca,
zavisi od nekih kraljeva, prinĉeva, generala – i što se prećutkuje – od njihovih ţena i drolja.
Sećam se kako jedan politiĉar poruĉuje u testamentu, svom sinu, da će doći dan kad će uvideti sa
koliko se malo pameti drţave upravljaju.
Prema tome, treba i kroz ovu strašnu varoš da proĊemo. Treba i mi da odavde odemo. ''I
morti, i morti'' – ustaju samo u venecijanskom pozorištu, ne u našem ţivotu. Uostalom, mi nikog
ni meĊu ţivima ni meĊu mrtvima ovde više i nemamo.
Sve je romantiĉno i glupo, kao neki roman, koji piše neki, gorostasni, Aleksandar Dima.
88
TERRA INCOGNITA
Nakon povratka iz dućana, obeshrabreno pitam sam sebe, izgovarajući reĉenicu u praznoj
kuhinji, preturajući po raĉunima: «a šta ćeš sad, Lazare?»
Nešto će već iskrsnuti.
Valjda.
U 14:45 registrovani prvi avioni UN nad Bosnom.
Telefonski raĉuni poskupeli 1.000%.
A u tramvaju se drţim za istu šipku sa srpskim patrijarhom Pavlom. Demagogija?
Otrovan sam, oĉigledno.
Stalno imam griţu savesti, kao da sam nešto zaboravio, propustio da uradim. A ne mogu
da se setim šta.
Ĉak i snovi, nejasni, nepamtljivi, ostavljaju taj ukus u ustima. Kao da je nešto
zaboravljeno, nešto vaţno.
Pulsiram.
Popodne prijatelj, s pola kilograma trebinjskog ţutog duvana, bocom izvrsnog vina.
Postup. Kao nekad.
Uveĉe pišem i pored sve jaĉih bolova. Sve je bliţe.
Štrajk lekara.
Nisam verovao da će proleće zaista doći. Situacija u zemlji je takva da sam imao utisak da
će zima, kao i sve ostalo, trajati veĉno.
Ništa ne traje veĉno.
Samo dovoljno dugo da nam se svima smuĉi.
Zamotavam kratku i tanku cigaretu. Trebinjski duvan, rijeĉki «Halo-Lulu» papir, stare
zalihe. A cigareta taman dovoljna, kao one lisabonske, male, za pet dimova... baš taman.
Popodne šetnja sa Sofijom po toplom Starom Dorćolu, uz masu sveta, kao da je nedelja,
ne ĉetvrtak, uz klipne avione nisko i mlazne visoko na nebu... Ljudi šetaju decu, kuĉiće,
penzioneri iza samoposluge igraju šah, domine, karte, opkoljeni gomilom smeća. Gledam sve
paţljivo, kao da mi je prvi put.
Stojim sam u crkvi. Sveštenik i Ċakon izvode nejasan ritual, bez publike, bez vernika.
Paljenje sveća, tamjan, mali i veliki vhod, koraĉanje od ugla do ugla, oko oltara...
Kazalište, pozorište, gledališĉe, teataar. (Show must go on...)
89
Vraćam se Mommsenu. Tek ćemo, za desetak, dvadesetak godina, ĉitati u nekim
memoarima i feljtonima šta se, zapravo, dešavalo ovih dana. Sumnjam da će me to tada
interesovati. Ako budem ţiv, uopšte.
Sad, u ovom trenutku, više me zanima Vergilijeva smrt.
Jedan od lepših dana. Šetnja uz reku. Sve više pecaroša.
Vadim letnje stvari iz kofera, tek sad.
Od ponoći «pritegnute» sankcije.
U pet izjutra zove Bogoljub. «Kad ćeš već jednom natrag u Ĉikago? Ovde uvek ima posla
za tebe.» Lakše mi je.
Jedna nemaĉka marka 70.000 dinara.
90
RADIO
- Daj mi vetar. Iz fejda! Tiho, tiho! Polako... Dobro... Drţi ga malo... još... još... Spreman
za studio... tri, dva, jedan!
- Ich sehe aber nicht ein, wozu das ganze Herumreden um die Sache? Jedenfalls mein'
ich, dass man dem Kerl (ich mein' den betreffenden Journalisten) eins auf die Fratze hauen solte!
– Schwere Kavaliersabel sind dazu ein ganz besonderes Mittel.
- Rez. Daj mi ga. Saša, slušaj me: imam utisak da ćeš ga tući. O'ladi bre malo. Daj mi
malo rezignacije, prefinjenosti. Neka se oseti tenzija, ali nemoj vikati na Zilberbranta. Još uvek
nisi došao dotle. Idemo od poĉetka. Vetar ovaj put malo duţe. I nek sporije ulazi.
- Ich sehe aber nicht ein, wozu das ganze Herumreden um die Sache? Jedenfalls mein'
ich, dass man dem Kerl (ich mein' den betreffenden Journalisten) eins auf die Fratze hauen solte!
– Schwere Kavaliersabel sind dazu ein ganz besonderes Mittel. I baš me briga za novine, na
koncu konca. Ako imade u ţivotu uopće nešto što je vulgarno, onda je sigurno lepoglavskog
robijaša psovati ne samo vulgarno nego još i gore od tog: bezdušno! Jawohl, direkt herzlos...
- Skini ga. Cezura... Pripremi se za M4... Pretapanje s vetrom... Tri, dva, jedan... Diţi
studio!
- Nada mnom igrati gospodina, sa mnom govoriti «von oben», to je vrlo jednostavno!
Mene, popljuvanog madţarskog špijuna, mene, oberslajtnanta baruna Lenbaha, mene su
pljuskali obiĉni srbijanski ţandarmi, a ja sam stajao: Habt acht und kusch!
- Bedas prvi... Pun nivo! Studio!
- A ovdje, ovdje govorim s vama kao s inostrancem same gluposti. Ta vi niste u stanju da
shvatite ni jedne moje rijeĉi. I još me udarate šakom po zubima, puštate mi litru krvi. To je ĉitav
rezultat: moja krvava usta. I što je najgroznije: ja sam u toj graji potpuno, savršeno prazan!
Nikada nisam osjećao kako je sve to bilo besmisleno kao upravo sad!
- Kreni blendu...
91
TERRA INCOGNITA
Jedna nemaĉka marka 90.000 dinara
Bašta u Vršcu procvetala, olistala. Jorgovani, lale, ruţe... miris s Brega. Odmah bih se
doselio ovde da mogu. Tvrde mi da bih se osećao kao u ţabokreĉini. Ako. Ţabokreĉina mi i treba.
Dodeov mlin.
Opet, ja previše volim taj radio da bih tako lako odustao...
Ponosno sam izvukao na leĊima kofer pun knjiga i zimskih stvari od autobuske stanice do
Kuće jablanova, sam. Lepo. I ruka me uopšte ne boli.
Veĉe ipak prohladno, rosi kiša, povremeno. Sedim u Ţutoj sobi, uz vatru, ĉaj, knjige.
Uvek, kad god doĊem ovde, razmišljam o preureĊenju Kuće, prilagoĊavanju za ţivot. No,
nedostaje novca.
Opet, izaĊem povremeno na terasu, naslonjen na balustradu gledam zelenilo, slušam ptice.
Imam sreće. A Shelter.
Oko podneva kiša. Snaţna, brza. Veselim se, kao (bar genetski) zemljoradnik. Ĉovek od
prirode. Kain?
Kratko traje, a onda dijamanti s grana ĉempresa ispred ulaza. (Gle malu voćku poslije
kiše, puna je kapi pa ih njiše...)
Sedim na terasi, uz poj ptica, zuzukanje bubica, miris vlaţne zemlje i cveća.
Kako je ţivot lepo ureĊen! – pokatkad izgleda.
Kako ţiveti svoj ţivot, ne ţivot nacije? U tome je umetnost, mislim.
92
LAZAR
VRŠAC
JOŠ JEDNO TMURNO JUTRO.
DRŢIM OBEMA RUKAMA ŠOLJU ĈAJA, ZURIM U KROŠNJE JABLANOVA, KIŠU ŠTO PROMIĈE.
ONU DOSADNU.
NOĆAS SAM TE, NARAVNO, PONOVO SANJAO.
LEPO JE TO.
SVE OVO JE MALO TUŢNO. TI I JA NEĆEMO MOĆI USKORO (DANAS, NA PRIMER) DA SE
VIDIMO, A DA NE GOVORIM KAKO NAJVEROVATNIJE NIKAD NEĆEMO MOĆI DA ŢIVIMO KAKO BI SE, U
SNU, MOGLO.
IMAM JA STRPLJENJA, IAKO TO, PONEKAD, NE IZGLEDA TAKO. SAMO AKO TI BUDEŠ IMALA
VOLJE.
TI SU U BEOGRADU, ISPRAVLJAŠ MOJE BRLJOTINE U KNJIZI SNIMANJA, JA SEDIM OVDE I
OSEĆAM GRIŢU SAVESTI. VI TO LEPO KAŢETE GRIZODUŠJE. BAŠ VOLIM TU REĈ. KORISTIM JE ĈESTO,
U POSLEDNJE VREME.
ŠTA AKO USKORO SHVATIŠ DA SI NAPRAVILA GREŠKU? DA SAM JA GREŠKA? ŠTA AKO
SHVATIŠ DA SI ME PRECENILA, DA TVOJA OĈEKIVANJA NISU ISPUNJENA, DA SAM IPAK DOBAR SAMO
ZA POVREMENO DRUŢENJE, ODLAŢENJE U OVU NAŠU TAKO SMEŠNU I TUŢNU OPERU, NA BALET I
ISPIJANJE POKOJE BOCE VINA?
NE KAŢEM DA NE BIH PRIHVATIO I TAKVU TVOJU ODLUKU. NE KAŢEM. IAKO BIH TO RADIJE
PRESKOĈIO.
KAKO FORMULISATI ONO ZA ŠTA NI SAM NEMAŠ OBJAŠNJENJE? – MISLIM DA NASLUĆUJEŠ
DO KOJE MERE ĈITAVA STVAR VIŠE NIJE POD MOJOM KONTROLOM. ALI SAMO NASLUĆUJEŠ.
NEMOGUĆE JE DA ZNAŠ.
BOJIM SE DA TE NE UGUŠIM SVOJOM LJUBAVLJU. DA TE NE UPLAŠIM.
KAKO BIH VOLEO DA SI TI I PRVA I POSLEDNJA ŢENA U MOM ŢIVOTU!
IPAK, TREBA DA ZNAŠ: JA VEĆ SAD NISAM ISTI ĈOVEK. NEŠTO UNUTRA SE PROMENILO. I ZA
SAD, TO NOVO JE DOBRO. DIVNO. VOLEO BIH DA TAKO OSTANE DUGO, DUGO.
LAKU NOĆ, SOFIJA. SANJAJ NEŠTO LEPO.
LAZAR
93
TERRA INCOGNITA
Valja priznati samom sebi: nijedna, nijedna, ĉak ni N., nije mi znaĉila kao Sofija.
Moţda baš zato...
naprsla / teška / praznina / unutra / plašim se / da ne pukne / odjednom
***
Moći ću da pišem dok bude ovog iznutra. Kad to prestane da postoji, onda neće ni biti
vaţno da li imam vremena ili ne.
94
SOFIJA
LAZARE,
BIT ĆU TU.
PRIHVAĆAM TE KAO DAR.
MOJA PRIJATELJICA, KARA, JEDNOM JE REKLA – SIGURNO JE TO NEGDJE PROĈITALA: AKO
ŢIVITE S NEKIM MUŠKARCEM, VREMENOM UPOZNATE I SVE ŢENE KOJE JE VOLEO. JA NISAM LUDA.
ZNAM DA JE BILO ŢENA (ANDERES STÄDTCHEN, ANDERES MÄDCHEN). ALI IH NE VIDIM. U TVOJIM
OĈIMA, U TVOM OSMEHU VIDIM SAMO SEBE. I SRETNA SAM ZBOG TOGA.
I NEMA POTREBE DA TI PONOVNO GOVORIM... ZNAŠ. SIGURNA SAM DA ZNAŠ.
TVOJA SOFIJA
95
TERRA INCOGNITA
Pokušavam da se setim kad sam poĉeo da se privikavam na to da nemam novca. Ne znam.
Ali znam da sam se navikao. I spreman sam i na ostalo. Na sva uskraćivanja. Jer, nije to ţivot.
Ţivot je ovo sedenje na terasi uz pesmu ptica, i osećanje da su tu, na krevetu u Plavoj sobi roĊeni
skoro svi moji preci iz pet – šest generacija, da su mnogi tu mirno i umrli... A drţave su se
menjale, carstva nestajala... I nikom ništa.
Dobar je to krevet.
Uveĉe, po strašnom pljusku, odlazak u pozorište. Sjajno. Mandragora, Makijaveli.
Na pola predstave nestaje struje. Glumac izlazi na pozornicu s fenjerom.
I nastavljaju komad.
U Banjaluci srušene Arnaudija i Ferhad-pašina dţamija.
Uliĉne borbe u Mostaru.
Baba Soka se buni: «Zašto šifonjere u budţak? Tebi je svraka mozak popila? Pa lepo je
kad uĊeš i vidiš dobre i zdrave šifonjere, a ne stelaţe s knjigama... Malo ti je knjiga ovde bilo,
morao si iz Beograda još da doneseš?»
Kućna maĉka, kojoj su oduzeli sve osim jednog maĉeta, pronalazi miša, donosi ga u svoju
kutiju i brine se o njemu kao o svom maĉetu.
Ja razneţen.
A baba kaţe «poješće ga kasnije, ne boj se».
96
SOFIJA
NE MOGU SE KONCENTRIRATI NI NA ŠTO. VJERUJEM DA JE BAREM TEBI KRENULO S
PISANJEM. O VRŠCU SI MI UVIJEK GOVORIO KAO O KAKVOM AZILU, ZGODNOM ZA PISANJE.. I TAK'...
SNATRENJE.
VOLJELA BIH DA SAM S TOBOM. NEDOSTAJEŠ MI. NEDOSTAJE MI TVOJ GLAS, TVOJA PRIĈA,
TVOJ MIRIS. ZNAŠ DA SAM DANAS, PRVO U AUTOMOBILU, POTOM U LIFTU, POTPUNO BEZ VEZE,
OSJETILA MIRIS TVOJE LULE? HALUCINIRAM. BOŢE, KAK' SAM TE POŢELJELA VIDJETI...
ZAMIŠLJAM TE KAK' SJEDIŠ U ONOJ SVOJOJ NASLONJAĈI U STUDIJU, IZ DŢEPA NA SAKOU VIRE
TI DVIJE LULE, U RUCI DRŢIŠ ĈAŠU VINA I POVREMENO REŢIŠ NA TON – MAJSTORA, GLUMCE,
LEKTORICU (OVO POSLJEDNJE BI MOGAO I PRESTATI)... IPAK, NEDOSTAJE MI SVE TO.
U MEĐUVREMENU SI POZVAO. DIVNO!
A ŠTO SE TIĈE ONOG «PAZI ŠTO RADIŠ», ZABORAVI. IMAJ POVJERENJA U MENE, MOLIM TE.
NAJGORE SU VEĈERI. VEĈERI BEZ TEBE. ZNAŠ DA NEMAM NITI JEDNU TVOJU FOTOGRAFIJU,
OSIM ONE ŠTO SAM TI JE UKRALA I NA KOJOJ IMAŠ SEDAMNAEST GODINA – A TO BAŠ (IZVINI) I NE
LIĈI NA TEBE DANAS.
ĈOVJEĈE, JA SAM JEDNOSTAVNO OPSJEDNUTA TOBOM. KAD SE UJUTRO PROBUDIM, PRVA SI
MI MISAO TI. HODAM ULICOM, LUPAM SE U PARKING SATOVE (PA IM SE PRISTOJNO ISPRIĈAVAM),
JEDVA ĈEKAM DA DOĐEM U STUDIO, DA STAVIM NA MAGNETOFON NEKU TVOJU STARU VRPCU, DA TI
BAR SLULŠAM GLAS.
HOĆE LI ME TO IKADA PROĆI?
ŠTO JE NAJSTRAŠNIJE, I NE ŢELIM SE BORITI PROTIV TOGA.
PRIJAŠ MI.
I PIŠI, FAKIN.
SOFIJA
97
TERRA INCOGNITA
Lep dan, na terasi. Pijemo kafu iz preţivelih šolja sa slikom dvorca Vindzor. Baba Soka
srĉe, govori o godinama. U snu: lepa smrt, kaţe.
Jorgovani u bašti su, kao i lale, još pre dva dana precvetali. Poslednji tiho venu u ţutom
salonu.
98
LAZAR
VRŠAC
PROŠLO JE JUTRO. NEBO IZNAD JABLANOVA POD MOJIM PROZORIMA JE TAMNO PLAVO I
SREBRNO.
NISI OVDE.
VOLEO BIH DA TI NAPRAVIM SVOJU ĈUVENU JUTARNJU KAFU S CIMETOM, PRED DORUĈAK.
VOLEO BIH DA ZAJEDNO SEDIMO U BIBLIOTECI (TO SE OVDE ZOVE ŢUTA SOBA), SLUŠAMO
VATRICU KAKO PUCKETA, LEPŠU OD ONE U MOJOJ KUĆI NA DORĆOLU – KAMIN JE VEĆI, A I DRVA SU
SUVLJA, STARIJA. DA ĆUTIMO I DA TE GLEDAM. DA MI SE OSMEHNEŠ, PONEKAD.
NEVEROVATNO, ALI ĈITAVO PRE PODNE IMAM UTISAK DA NISAM OVDE, U VRŠCU. SVE ME
PODSEĆA NA NEKE LEPE DANE U MOM STANU U LONDONU, IAKO JE OVO IPAK BLATNJAVO CRNA
PROVINCIJA. PIO SAM NEKI SREDNJEEVROPSKI TEEMISCHUNG, ĈITAO BEOGRADSKE, TEMIŠVARSKE I
PEŠTANSKE NOVINE (NIĈEG NOVOG POD KAPOM NEBESKOM, KAKO REĈE PROPOVJEDNIK) I SHVATIO
DA SAMO GUBIM VREME.
VOLEO BIH DA JEDNOM ZAJEDNO ODEMO – NE U LONDON, TO JE GRAD PUN DIVNIH, ALI I
PREPUN NEUGODNIH USPOMENA ZA MENE. U PARIZ. BIO SAM TAM, SVOJEVREMENO, SAMO GODINU I
PO DANA (SA ŢOZEFIN, KAO ŠTO, UOSTALOM, ZNAŠ, ŠTO JE IPAK, VERUJ MI, NA NEKI NAĈIN ZNAĈILO
POTPUNO SAM). SAD BIH VOLEO DA BUDEM TAMO S TOBOM. DA MI TAJ GRAD OSTANE U SEĆANJU NA
VREME PROVEDENO S TOBOM.
VOLEO BIH DA IMAMO DOVOLJNO VREMENA – A BOJIM SE DA GA NEĆE BITI, KAO NI PARA –
DA TI POKAŢEM LETO U ŠVAJCARSKOJ, POĈETAK KIŠNE SEZONE U BANKOKU, ZIMU NA NEKOM
GRĈKOM OSTRVU, PROLEĆE U AVINJONU...
VOLEO BIH DA SU STVARI – ŢIVOTI – BILI DRUGAĈIJI. DA SU SVE TO NAŠE ZAJEDNIĈKE
USPOMENE. U PRAVU SI. MI SMO DO SAD IMALI PREMALO ZAJEDNIĈKIH TRENUTAKA.
ZAMIŠLJAM KAKO TI I JA – NEMOJ DA SE UPLAŠIŠ, MOLIM TE – S DECOM, SVOJOM DECOM
ŠETAMO KORĈULOM. ILI, AKO JE TO, ZA SAD, NEMOGUĆE, RECIMO PLAŢOM KOD BRAJTONA...
ZAMIŠLJAM KAKO IH UĈIM DA JAŠU, DA PECAJU NA BRZACIMA, DA IH ODVEDEM U ONE DIVNE
PEJZAŢE KOD BLEDA, JEZERSKOG..
JEBIGA. (IZVINI).
PUSA,
LAZAR
PS.
IZVINI, OVA HERMES BABY MAŠINA NIJE ĈIŠĆENA VEĆ TRIDESET GODINA. NADAM SE DA ĆEŠ
DEŠIFROVATI KRMAĈE I FLEKE NA PAPIRU. TO SU SLOVA, INAĈE.
L.
99
TERRA INCOGNITA
Zapravo, najbolje bi bilo kad bi Sofija mogla da doĊe ovde, u Kuću jablanova.
I da ostanemo tu.
100
LAZAR
AUTOBUS
POVRATAK U BEOGRAD.
UVEK RUŢAN DAN. LEPO VREME, NO, OD RANOG JUTRA MENE HVATA NERVOZA. NE OD
PUTA, OD BOLOVA. POPIO SAM DVE ŠAKE LEKOVA – VIŠE NE SMEM – I NIJE MI NIMALO BOLJE. BOJIM
SE MALO, I ONOGA ŠTO ME ĈEKA U BEOGRADU. OD ODLAŢENJA U STUDIO, OD NASTAVKA RADA NA
DRAMI, KOME DANAS UOPŠTE TREBAJU CRNJANSKI I KRLEŢA...
LAŢEM. BOJIM SE TOGA ŠTO NIŠTA NE MOGU DA RADIM. ŠTO NE MOGU DA MISLIM, KAD
ZNAM DA NISI TU, PORED MENE. A KO ZNA KAKO ĆEŠ ME DOĈEKATI: «A, TO STE VI, GOSPODINE
UREDNIĈE! IZVOLITE SKRIPT, VIDJET ĆEMO SE OVIH DANA...»
JEBOTE, PLAŠIM SE.
IPAK, MOLIM TE, KAD DOĐE TAJ DAN, MORAĆEŠ DA MI KAŢEŠ. ŠTO BRŢE, ŠTO JASNIJE, ŠTO
KRAĆE. BIĆE I TEBI BEZBOLNIJE. NE ŢELIM DA U TVOM SEĆANJU OSTANEM KAO NEKO S KIM SI SE
RAZVLAĈILA DO BOLA, JER NISI IMALA HRABROSTI DA GA OTERAŠ U TANDARIJU. VOLEO BIH DA IZA
MENE OSTANU SAMO ONE LEPE STVARI, KOLIKO GOD JE TO MOGUĆNO.
RUSI, PRED POLAZAK NA STRELJANJE, KAŢU: «I NE PAMTITE ME PO ZLU».
POVRATKU, PRED SAMIM BEOGRADOM, AUTOBUS ZAUSTAVLJAJU MLADIĆI U MASKIRNIM
PLAVIM UNIFORMAMA. IZBACUJU, ZLURADO, UZ REĈENICU «MOŢDA ĆE BITI VIŠE MESTA» - ROME,
NEOBRIJANE MUŠKARCE. MOJA LIĈNA KARTA JE U PAKTREGERU, U TORBI. PITAM POLICAJCA KOJI MI JE
TRAŢI OBRAĆAJUĆI MI SE NA ''PER TU'' DA LI DA IDEM PO NJU. ODGOVARA «RAZMISLIĆEMO»)
(NA
101
TERRA INCOGNITA
Beograd. Tuţno je ţiveti u ovoj socrealistiĉkoj insuli. To vidim tek nakon dolaska iz Kuće
jablanova. Treba pod hitno izaći iz ovog depresivnog stana. Stana u kojem sedim sam.
Ĉekam Sofiju, da se javi.
(Teoretiĉar knjiţevnosti donosi svoj rad: «Uticaj tuberkuloze na literaturu», pokazuje ga
Lazaru. On, zbunjen, prelistava, ne razumevajući ništa. Teoretiĉar, sipajući pivo u visoku ĉašu,
ne gledajući u Lazara, kaţe: «Ja znam da vi nemate tebece, Bogu hvala, ali i vaše iskustvo bi mi
koristilo...»
- Moje iskustvo u ĉemu?
- Pa, kako je tuberkuloza bila problem devetnaestog i poĉetka dvadesetog veka,
kardiovaskularne bolesti su problem kraja dvadesetog...
- Pogrešno ste obavešteni. Vi mislite na AIDS. A to nemam. Ţao mi je.)
Posle jedne kafe, prevrćem se po pola noći.
Kao da nisam odlazio ni na trenutak. Posao me strahovito brzo vrati u šablon, na šine.
(«Drţavnici» na Istorijskoj XXX Sjednici Skupštine Republike Srpske, sa stiroporskim
dvoglavim orlom iza...)
Godišnjica Radija, «sveĉana dodela plata». Liĉi na milostinju. Oko deset nemaĉkih
maraka.
Peludna groznica.
Štrajk Nezavisnog sindikata.
Kako je lepo ustati rano, pre vrućine, guţve...
Stanica mi, uz Traminac mirisni, ĉita svoju novu poemu. U guţvi, okruţeni razbacanim
stvarima od njene selidbe, slušamo poeziju.
U jednom trenutku kaţe: «Ja sam svesna da će moje pesme biti vrednovane kako treba tek
post mortem».
Ja, za sebe – ne znam. Mislim da nisam zainteresovan. Ali stvarno.
pluća puna dima izbezumljene oĉi pada pada zbijene duše ispod strehe nebo eksplodira
deĉak što se guši u trolejbusu punom senfa
Gotovo je i sa Dobricom Ćosićem.
Na Mitingu debelih nosim transparent: «Ja sam bio mršav i pre sankcija».
Tuĉa u Saveznoj Skupštini. Tuĉa ispred Savezne Skupštine. Hapšenja. Tuĉa u policijskim
kolima, u Urgentnom centru, u zatvoru...
102
Izjutra:
jedna nemaĉka marka 390.000 dinara.
Popodne:
jedna nemaĉka marka 630.000 dinara.
A ja bi preko Radija trebalo da govorim o pozorištima, bioskopima, koncertima, novim
knjigama i ĉasopisima... Raša kaţe – «ne obaziri se, radi svoj posao».
U autobusu se izderem na ĉoveka koji se gura malo više nego što je uobiĉajeno.
IznenaĊujem samog sebe koliĉinom nagomilanog besa.
U restoranu hotela «Moskva» već tradicionalni kakofoniĉni orkestar.
Za stolom pored, stariji gospodin, razgovara sa «zamišljenim protivnikom». Govor, koji je
propustio da kaţe nekom u mladosti, sad upućuje praznoj stolici.
Grupa «dobrovoljaca» u maskirnim uniformama glasno komentariše restoransku muziku.
Jedan od njih iz dţepa vadi ţuti tranzistorski radio aparat i pušta «narodno kolo».
Niko se ne obazire.
Uz oluju – kao i sinoć, ĉitam, sistematski. Pisanje i ĉitanje, kao magijska radnja.
Poštovanje, strah, uţas.
Pisanje i ĉitanje kao potreba.
Ne moja potreba, već liturgijska potreba.
Potreba civilizacije.
Uticaj knjiga, svetih knjiga, politiĉkih knjiga, loše pisanih pamfleta, falsifikata istorije,
današnjice...
Poznavanje (znanje) je prava moć. Mudrost to nikad nije bila.
Bolovi.
tamna pruga na svetloj pozadini lelujavo prilazi pribliţava se sve više ljudima što sede
posmatraju svoje utrobe kako sluzavo smrde s poda gledam iz prikrajka stresam se od
zadovoljstva
Bolovi.
Kako je bitno imati za sebe bar komadić prirode. Bar terasu. Kako to da sam potpuno
zdrav uvek kad sam van ovog grada?
Dvonedeljna plata, koju sam danas dobio je jedanaest miliona dinara.
Danas je pojeftinio hleb, 1%, ali ga nema u prodavnicama.
Od poĉetka rata do danas vrednost naše nacionalne monete smanjila se 960.000.000 puta.
103
LAZAR. SOFIJA.
ONA
USTAJE, PALI CIGARETU, ODLAZI DO PROZORA (VOZ U DALJINI PROLAZI, TRUBI). ON
UZIMA CIGARETU IZ NJENE RUKE, POVUĈE DIM (MENTOL, FUJ), GASI JE, KAŢE HAJDEMO, LEŢU U
KREVET. POLJUBI JE, ONA SE OKREĆE LEĐIMA I ODMAH ZASPI. DO JUTRA, ON RAZMIŠLJA. ONA
SPAVA, OTVORENIH USTA, KAO BEBA. KAD JE POMAZI, ONA NEŠTO PROGUNĐA, BOLJE SE POKRIJE.
ON MISLI: TAKVA SE LJUBAV, TAKVA PRIPITOMLJENOST (O, DA, DA, DOBAR JE TO IZRAZ), NE
MOŢE NAPISATI, POKAZATI... I TO JE DOBRO.
I ONDA, ONA SE, ZA TRENUTAK, BUDI, OSMEHUJE SE, GLEDAJUĆI GA KROZ TREPAVICE. BOŢE.
ON ZNA ZAŠTO MU SE SVE OVO DESILO UPRAVO SADA. I NE KRIVI SUDBINU. ZAHVALAN JE.
BAR TAKO MISLI.
KAD SE PROBUDI, KREVET JE PRAZAN. ARHETIP FRANCUSKOG (TRIVIJALNOG) ROMANA.
FRANSOAZ SAGAN MU SE MEŠA U ŢIVOT.
OKREĆE SE K JASTUKU, UDIŠE NJEN MIRIS...
NO, TO JE GLUPO. KNJIŢEVNO OPŠTE MESTO. UOSTALOM, OVO JE NJEN STAN, NE NJEGOV.
USTVARI, ONA ĈITA NOVINE U KUHINJI, GOLIŠAVA.
104
TERRA INCOGNITA
Današnji dan prolazi u potrazi za duvanom. Na sreću, ugrabio sam 200 grama trebinjskog
crvenog – nije za lulu, no, nema veze.
Po prvi put na Dorćolu izjutra ĉujem vrane, svrake, ĉavke... Nisam siguran, nešto krešti.
Šta se dešava s mojim snovima? Kao da sam potpuno prešao na ovu stranu – niĉeg se ne
sećam.
To verovatno ima veze s mojim trenutnim osećanjem gaĊenja prema bilo kakvoj literaturi.
Dosada. Prošla su ona vremena kad sam se divio. Sad samo mogu da osećam gaĊenje, dosadu i
nemoć.
Na kraju ću se pretvoriti u «pisca lake knjiţevnosti». Vele da sam uobrazio neki
Weltschmerz, ali otkud nama taj Weltschmerz u Banatu?
Noćas Verkor: Les animaux denatures. Šta nas to, zaista, razlikuje, od, recimo, mahovine
u šumi?
Uopšte, civilizacije, drugaĉije od evropejske, na koju smo navikli, poštujemo, ali ih ipak
smatramo divljim, varvarskim. Orijent i Indija su «prljavi». Ne funkcionišu na naš naĉin.
Nemogućnost komunikacije je posledica humanoidne logike, ne uzrok. Naizgled otvorena za
nove stvari, ona, zapravo, diţe zid oko razuma. Zid preko kojeg ne moţe da preĊe ništa
«nezamislivo». Tako i zapadna Evropa gleda nas, naravno.
Nama, s jugoistoka, nama, s ćirilicom, to je sve mnogo jasnije.
Naroĉito sada.
Razmišljam o Galeriju, pastiru, seljaku i vojniku s Balkana. U jednom momentu, kolega
iz Rojtersa osvetli porfirnu glavu, snimajući, s leve strane, i vidim: lice s Prokletija, moćno,
hrabro, ali dobro i blago, ljudsko.
Razmišljam o ljudima koji danas vode narode i drţave, o njihovim licima. O njihovim
postupcima. O idejama, zamislima koje sprovode: zamisao je kao trava – ište svetlost, voli guţvu,
napreduje ukrštanjem, bolje raste ako je zgaţena – kaţe na jednom mestu Ursula.
Zvaniĉna devalvacija dinara.
Tugaljiv dan. Lenj.
Sve zbog rada. Ne radim. Ne pišem. Već danima. Mesecima, godinama, kako mi izgleda.
Jedna marka 786.600 dinara.
Kod lekara. Krvni pritisak 220/130. To, kanda, nije dobro.
Popodnevna dremka – i ne mogu da se probudim. Vrti mi se u glavi, okreće mi se soba,
vidim dvostruko, nemam vazduha. Ustanem i padnem pored kreveta.
Ali mi brzo bude bolje.
Ipak, poniţavajuće je leţati tako, na podu, sam u sobi.
San:
105
Borim se u areni, drţeći rogove neke izumrle ţivotinje u rukama, grĉevito, kao oruţje.
Beţim. Jaĉi su.
Moja dvonedeljna plata sad je već šezdeset miliona dinara.
O grejanju sledeće zime: «Temperatura neće smeti da padne ispod tri Celzijusova stepena
u stambenim zgradama». Vlasti predlaţu spajanje domaćinstava, ţivot u zajedniĉkim
prostorijama ili skloništima.
Periodi nesanice.
Takvi da ĉak ni piće pred spavanje (night cap) ne pomaţe.
Potom, periodi pića.
Ne zbog nesanice.
Svrab iznutra. Negde u glavi.
Rupe u vremenu. Rupe u sećanju.
Rupe, iz kojih tu i tamo izviri ponešto. Kao ostrvca.
Ostrvca pretrpana otpadom.
Ipak, da nije Sofije...
Jedna nemaĉka marka 1.400.000 dinara.
106
LAZAR. SOFIJA.
- SVE ZLO DOLAZI OD CIVILIZACIJE. POGLEDAJ KAK' SU SRETNO ŢIVJELI, RECIMO, INDIJANCI,
PRIJE DOLASKA EVROPLJANA. ONI SU IM DONIJELI REZERVATE, GLAD, BOLEŠTINE.
- NIJE SVE TAKO. I KROMPIR I KUKURUZ I SIFILIS I TRIPER SU DOŠLI U EVROPU IZ AMERIKE.
TO SU AMERIĈKI IZUMI.
- NIJE ISTINA. TO SMO SVE MI NJIMA PRENIJELI.
- NEMOJ, MOLIM TE, DA MI PRIĈAŠ. ZNAM DA SAM PROŠLI PUT TRIPER DOBIO OD
AMERIKANKE. ZNAĈI...
107
TERRA INCOGNITA
San:
Sve vrline su individualne, svi poroci socijalni. Što vaţi kao socijalna vrlina, na primer
ljubav, nekoristoljubivost, praviĉnost, poţrtvovanost, to su samo zaĉuĊujuće oslabljeni socijalni
poroci.
ona tuţno pakuje zimske stvari u orman pokušava da se seti gde je izgubila prošlu godinu
prošlu godinu koja je prva i poslednja za mnogo toga on nalakćen na krevetu piše beznaĉajne
patetiĉne stihove koji se ĉak ni ne rimuju a ustvari pokušava da se seti kako i gde je doĊavola
izgubio prošlu godinu prilazi prozoru proleće je ulica je mraĉna i više nema one svetlosti zlatne i
zrnaste s drvene bandere one svetlosti što miriše na sveţ vruć hleb i na zimu sećaš se da smo pre
nekog vremena planirali da otputujemo u pariz a još uvek nismo otputovali zajedno kaţeš kafa ti
se hladi dobro je pisati poeziju uvek pri ruci imaš papirić na koji moţeš da spustiš koštice iz
knedli sa šljivama
Jedna nemaĉka marka 2.500.000 dinara.
Breht je radije trpeo sovjetske tenkove nego nacizam. Bio je protiv slobodnih izbora u
DDR jer bi na njima pobedili nacisti.
Nije verovao svom narodu. A kad se govorilo o ponovnom ujedinjenju dve Nemaĉke
rekao je – «To znaĉi emigracija. Ponovo.»
Jugoslavija?
Frejzer mi pravi društvo. Ovi, «revolucionarni» dani utiĉu na ţivce. Svi ćemo poţivĉaniti,
na kraju.
Zato i Zlatna grana. U tom sistemu ima logike, lepše i prijemĉivije od ove, kojom se
rukovode ljudi koji nas maltretiraju već godinama.
Slušam Revolution № 9. Više me ne plaši, postala je samo interesantan audio
eksperiment, muziĉki fiĉer nekoga ko ima dovoljno novca da traći studijsko vreme, i nekoga ko
je pre toga probao sve drugo.
Tonac kaţe: «Slušajte, ovo kao da ste vi snimali! Taĉno prepoznajem vaš rez!
Meni, naravno, kompliment prija.
Bolovi u grudima, ruci, i u obe noge.
***
Ne postoji ništa takvo kao Duh grada. Naroĉito ne duh ovog grada. To su mistifikacije i
uopštavanja.
Ipak, vidno je da Beograd više nije onakav grad kakav je bio pre juţnoslovenskih ratova.
Ima na jednom mestu kod Crnjanskog: «...svaki ĉovek, u ratu, nema slobodnu volju, nego ima
neku, geografsku, sudbinu...».
Ţalim nove BeograĊane, svejedno.
108
SreĊujem papire. Izgleda da toga ima više nego što sam mislio. Ali, to je dobro. Već sam
se bio uplašio da nemam više šta da pišem. Sad vidim da nije tako. Bogu hvala, sad ću morati da
radim satima.
Misli, inaĉe, dolaze i odlaze brzo. Dok izvuĉem blok i olovku iz dţepa, već ih nema.
Ne stiţe plata, ĉistaĉica u Radiju me potiho pita: «Nemaš baš ništa novca? Hoćeš da ti
pozajmim?»
Noć. Jedno štene, na Gundulićevom vencu, plaĉe. Umiri se ĉim ga dodirnem toplom
rukom.
Ništa, ništa nije tako vaţno kao plaĉ bebe. Napuštene, same, uplašene, gladne, smrznute.
Kućni dan. Dolazi moj otac na ruĉak, bistrimo politiku, kao svaka dobra porodica u Srbiji.
Ja sam anarhista, kao i moj pokojni deda, shvatam.
Podsećam ga na sudnicu u Dalju, improvizovanu u nekadašnjem obdaništu, gde sudija,
bivši pravnik zemljoradniĉke zadruge, u maskirnoj uniformi sudi «narodnim neprijateljima». A
iznad njega vitraţ sa Sneţanom i sedam patuljaka. Sudnica.
bosa noga na goloj zemlji / kao da stopalom milujem / neku toplu / neţnu ţenu / osećam /
da su mi sva mora / planine / svi divni ljudi / divne ţene / ptice / blizu
Moj prijatelj se vratio s odmora, otišao u podrum i obesio se. Našli su ga tek za nekoliko
dana, po mirisu.
Uvek je dobro vratiti se kući.
Zakljuĉujem ja.
Banke obustavile isplatu novca.
Naša Narodna Skupština: lapidarium nekog suludog sakupljaĉa.
Jedna nemaĉka marka 18.000.000 dinara
Narodna banka Jugoslavije pustila u opticaj novĉanicu od 50.000.000 dinara.
Dnevna potrošaĉka korpa 177.000.000 dinara.
U Hrvatskoj uvedena kuna.
Štrajk NIN-ovih novinara.
Jedna nemaĉka marka 43.000.000 dinara.
109
RADIO
- Ovako: prvo sa M2 kreće pesma. Kad otpevaju prvu strofu, ideš u laganu blendu, sve do
trećeg. U pun nivo ulazi koĉija s praporcima, M3. Kad dignem ruku, idu Crnjanski i Dilen
Tomas. Jasno?
- Radimo.
- Tiho!
- We shall overcome, we shall overcome,
We shall overcome someday.
Oh, deep in my heart, I know that,
I do beleive, oh, we shall overcome someday.
- I tako, posetio sam grobnicu svojih dedova. Bilo je dosadno. Kaţem, ĉasni propadaju.
Vladika je ureĊivao tamo madţarski katihizis, a bašte su bile pune korova. Kod nas je rodoljublje
u modi, kako ga se ne bih setio. Ja volim moje dedove, oni su znali da ubijaju. Uopšte mi se
ubistvo sad jako sviĊa. Zvona su zvonila, jer sam ja udesio da stignem kad zvona zvone. A ja sam
uĉen ĉovek: znam, da se sve mora lepo namestiti, i da o Boţiću nikad mi nije Boţić-bata, nego
naša sluškinja, turala u cipelice orase, srebrne i zlatne. Posle, na grdnoj ĉaĊavoj stanici, opet
sam po stoti put ĉuo, da u Moskvi teĉe krv, da su Bosanci noţem prodrli u neprijateljske jarkove,
da je u Srbiji umrlo milion ljudi i da će doći jedno bolje stoleće. Ţene su leţale po zemlji, sestre
što nisu našle brata i ţene što nisu našle muţa, pa su se ljubile i štipale sa nekim muškima pod
senkom mraĉnih hodnika. Uplakane majke, što su traţile svoje ĉedo, kad ga ne naĊoše, podeliše
bele hlebove, nekim odrpanim vojnicima, što su se vrzli u mraku i dimu i pljuckali. Prošao sam
kraj vozova i pitao sam za brzi za jug. Hteo sam da se penjem, kad mi priĊe neki ĉovek s
gajtanima i zapita kuda ću. «Na jug.» On mi reĉe da će taj na sever. Ja ga pogledah i zapitah:
«Zar to nije svejedno?» On me je zaĉuĊeno gledao, nije znao da ja već davno teram šegu sa
samim sobom. «To se tri'esta godina ka nebu probudila za mene ĉujno iz zaliva i susedne
šume...» Došao sam doma. Zašto?...
110
TERRA INCOGNITA
Rupa u pisanju. Rupa u pamćenju.
šta bih sve mogao da kaţem o dimnjaku crnom koji se vidi sa terase šta bih sve mogao da
kaţem o pokisloj skadarliji o monoklu kod kojeg se sedi dok eto ne doĊe vreme da se ide jer bi i
konobari išli kući šta bih sve mogao da kaţem o cveću ukradenom pa poklonjenom
nekom
Koki, moj stari prijatelj iz Radio Beograda:
«Svakog jutra zovu neki dalji roĊaci, i ţale se na skupoću. A ja, pošto sam radio cele noći,
pokušavam da spavam. Najzad sam se setio – kaţem im, onako, usput ''rešio sam da se ubijem'' –
odmah, uz neki izgovor, spuštaju slušalicu, i ne zovu više.»
Ulica Knez Mihailova, pre podne:
«Slepo sam lice 100%, molim za pomoć, fala.» - natpis na grudima jednog ĉovek što sedi
na asfaltu pred Sluţbom društvenog knjigovodstva i peva sevdalinku, dugu, dugu, dertnu,
otegnutu.
Dve mlade devojke nose torte na posluţavnicima.
Tri prijateljice piju sok u kafeteriji i glasno komentarišu sve muškarce što prolaze.
San:
Druţim se s malom, crno – belom maĉkom. Prijatelji. Gde god idem, ona me prati.
A onda idemo u goste kod nekog – ne sećam se taĉno kod koga, i taj neko joj, praveći se
da će je pomilovati, skrha vrat, dok ona pokušava da pobegne k meni. Sećam se maĉkine reĉenice
«Nemoj me tamo voditi». U mom snu maĉke govore.
Zvuk dok joj se lomi kiĉma, kao tuckanje bubašvabe cipelom.
Posle, uţasnut, izlazim u hodnik, dug, uzan, prolazim pored jedne sobe, izgleda trpezarije,
u kojoj stoji ljubiĉasti konj osedlan malim, galopskim sedlom, pogleda me i otpljune. Zna.
Ĉetiri i ĉetvrt. Budan, leţim i slušam sekundaru velikog, zidnog sata. U kupatilu
izbegavam da se pogledam u ogledalo. Ne brijem se.
Posle, pijem kafu, pokušavajući da prevedem priĉu iz poslednjeg New Yorkera. Kroz
otvoren prozor ĉuje se kiša, automobili što prozuje i poprskaju okolo, prolazeći kroz bare.
Ne izbija mi iz glave zvuk lomljenja maĉkinog vrata.
Znam ĉoveka koji, iako ţivi nekoliko hiljada kilometara od rodnog mesta, telefonom zove
svoju babu da je pita za znaĉenje snova koji ga plaše.
«Koliko smo puta, dok smo leţali u snajperskom gnezdu gledali kako na velikim
daljinama prolaze balije i ustaše a ne moţemo im ništa zato što su nam van dometa. Ĉesto smo
izmeĊu sebe komentarisali da su nam puške, inaĉe vrlo kvalitetne i precizne, kratkog dometa.
Tada, na poĉetku rata, nismo ni znali za postojanje pušaka namenjenih za gaĊanje ciljeva na
velikim daljinama...»
''Veteran'' br. 1, str. 14.
(Sledi opis i savet za korišćenje dalekometnih snajpera.)
111
U ĉetrnaestoj godini upoznao sam devojku koju sam pre toga sanjao šest meseci, skoro
svake noći.
Sutradan je otputovala u Australiju i nikad se više nije vratila.
Onaj koga traţiš, obiĉno stanuje pored tebe.
San:
Silazimo sa stene, Prijatelj i ja, dţepova punih duvana. U stenu useĉeno stepenište.
Visina. Stepenište usko, bojim se.
Prozori mog stana tako su okrenuti da ne vidim u potpunosti ni izlazak i zalazak sunca.
Samo crvenilo.
Smrt pre vremena.
Uticaj dugoveĉnih i onih što su umrli mladi. Na vreme?
Liĉi na selekciju pri pisanju.
Ipak: non serviam!
Preko veze dobio sam iz Mesne zajednice bez ĉekanja bonove za brašno, ulje, šećer,
deterdţent.
Kako ono beše? «Mesna zajednica – proširena porodica?» (Bevc?)
Gospodo, smešite se! Moţda će neko na Sumatri osetiti!
Uveĉe, na Zelenom vencu, ĉovek na ploĉniku, leţi potpuno mirno. Mrtav? Iz desnog uha
krv, gusta, crna. Curi po asfaltu.
Kiša, petnaestak minuta, po suncu. Leto je skoro prošlo. Lišće već ţuto po uglovima.
112
RADIO
- Hajde da probamo još jednom, ali ovaj put, molim te, nemoj deklamovati. Bitno mi je da
ne bude patetiĉno. I na kraju, kad kaţeš «lišće, lišće», idi u intimniji balans, bliţe i bliţe. Ono
drugo «lišće» hoću da bude maltene prošaptano. Ali ne potpuno. Pazi. Ideš na crveno.
- Svi smo jednaki. Svud je moja otadţbina. Svud ima ljubavi, jer svud ima trave i ţila i
lišća uvenula. S jablanova šušti lišće, a kad prevuĉem rukom preko ĉela hladna i vlaţna, meni je
gorko ţao, ne ljudi, nego lišća, lišća. Prošla je mladost, nje mi nije ţao.
- Polako diţi hol, ulazi muzika... iz fejda...
- Da. Znam da sam smešan, pa ipak ja znam, da nas ima milionima što ne volimo više
ništa, do samo lišće. Lišće.
- Muzika, pun nivo!
113
TERRA INCOGNITA
Jesen. Pored – ne straha, nego nelagodnosti – od zime i svega što nas ĉeka, pored toga što
ne volim vetar, kišu, sneg, ipak osećam neku lepu mirnoću jeseni.
Na Dorćolu miris platana, mokrih tramvajskih šina, pekare i prodavnice svilenih
bombona. Dunav, s belim, velikim kristalima pene što prskaju uzvodno – vetar duva s istoka.
Moja jesen.
S novĉanica «izbrisano» šest nula, tako da su milion puta «vrednije».
Jedna nemaĉka marka nije više skoro tri milijarde, već samo 2.700 dinara. Koje li je moje
mesto u «prirodnom lancu ishrane?»
San:
Sedim u kineskom restoranu sa Henrijem i Anaïs. Ja, sa svojim mozgom (ako je sve to –
obrazovanje, principi, sve – u mozgu)... Uvek, brate, tako.
Šetnja, uz švercovani Gauloise, po keju.
Da pijemo po skitski! «Celo.»
Predsednik Republike raspušta Narodnu skupštinu. Opet izbori. (L'istesso tempo.)
«Zastava» ove godine prodala jugoslovenskim civilima 200.000 pištolja i revolvera, deset
puta više nego ranijih godina.
Stoti roĊendan Miloša Crnjanskog.
Narodna banka Jugoslavije pustila u opticaj novĉanicu od 500.000 dinara. Inflacija je,
zvaniĉno, samo 2.000%.
Izjutra, marka 75.000 dinara, uveĉe 90.000.
Najsiromašniji graĊani imaju pravo da kupuju dnevno 400 grama hleba po osobi i pola
litra mleka po detetu trideset procenata jeftinije.
Srušen Stari most u Mostaru.
Zatvoren Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu.
Jugoslavija je za nepune tri godine štampala 39 novĉanica razliĉite vrednosti.
114
RADIO
Deutschlandsender: Achtung, Achtung, wir geben Ihnen eine wichtige Mitteilung...
Daj, ugasi taj radio. Slušaj, majke ti, što piše ovaj buzdovan: «Karavane mlijeko toplo u
grad djeci nose... Pucaj! Rata-rata, mitraljezi kose. Otrovno mlijeko sipa metalna ptica. Brusevi
šute. Sve manje kosa ţuti otkos kosi. Po mlakoj rosi ljudi trĉe bosi. Pomoć! Don Kihot je plaćeni
ubica!» Vidiš ti to: ptiĉjeg mlijeka, i to još otrovnog, tromotornog, rata-rata, prosuo je Don
Kihot po karavani, koja opet djeci nosi toplo mlijeko... E, bogati... Krvoţedni Don Kihot! Pazi
zvonkost ovih rima: razgara – samara. Otkose – nose. Oru – zoru. Bije – Španije. Moje – stoje.
Rosinanta – santa. Pticu – ubicu. Nose – kose. Kosi – bosi. Ptica – ubica. Vrvi – krvi. «Peri ruke
svagda prije jela, peri nakon ispraţnjenja tijela.» Poezija. Uf!
A zašto se ti uzbuĊuješ toliko? Jedna knjiţevnost nije sastavljena ni od ĉeg drugog nego
iskljuĉivo od dobrih knjiţevnih dijela. Sve ono ostalo oko toga nije ništa drugo do ono ostalo oko
toga.
115
TERRA INCOGNITA
Još jedan Dan Republike. Jedna nemaĉka marka 50.000.000 dinara.
Kao da juţi.
S šeširom u ruci idem kroz Studentski park do Selenićeve kuće, ne obazirući se na blato
po asfaltu.
Nakon intervjua, u radiju preslušavam traku: snimak neupotrebljiv. Traka nova, ali
kupljena od švercera.
U autobusu tuĉa. Jedna ţena plaĉe i zapomaţe. Posle, ĉovek s vunenom kapom na glavi
peva neku pesmu o izvoru, potoĉiću, beloj ovĉici. Tenor. Priliĉno glasan. Kad završi s pesmom,
kaţe: «Mogli biste i malo para da dodate». Smeh u autobusu.
Decaying corpse.
Prvo izjutra idem po novine, prolazim pored zgrada s prozorima ušuškanim u krpe i stari
papir. Poneki automobil proĊe. Na tramvajskoj stanici bar stotinu ljudi. U trafici, jasno, cigareta
nema.
Jedan pas prelazi ulicu, u zubima drţi – pa ne bih se baš mogao zakleti, ali ĉini mi se neka
rebra...
Posle, podela humanitarne pomoći na Trgu Republike ljudima što drţe otvorene torbe,
cegere, kese, prolaze pored stolova i ĉekaju da im se nešto ubaci. Hleb, jabuke, deterdţent, jedna
boca ulja. Red skroz od Trga do «Grĉke kraljice» u Knez Mihailovoj ulici. Kilometar, moţda
više, mislim.
Plaĉu ljudi.
Uostalom, šta je Evropa? Tradicija netolerancije...
Engleski Ċak? Šta ste oĉekivali? Nevila Ĉemberlena s kišobranom? I komadom hartije s
Hitlerovim potpisom?
Kafka je 1911. gledao u pozorištu «Dubrovaĉku trilogiju», piše u Dnevnicima. Sve što je
mogao da kaţe o Ivi Vojnoviću, na kojeg smo svi tako ponosni je: «I komad i predstava bili
bedni.»
Uostalom, i legenda da su poslednje Bizmarkove reĉi na samrtnoj postelji bile «Srbija,
Srbija...»
116
RADIO
- Svi vi igrate bridţ, svi vi hrĉete i pušete, i šmrcate, i trubeći svojim tjelesnim rupama
snašli ste se u svemiru, a ĉini se da je to jedina ispravna metoda snalaţenja u svemiru: da ĉovjek
pušta vjetrove kroz sebe kao kroz sviralu, a uz to ispunjava prostor oko sebe svojom visokom
društvenom funkcijom. U snu ili na javi, ĉovjek hrĉe, i to je jedini naĉin kako se moţe rešiti
svemirska zagonetka. Treba dakle hrkati i biti zadovoljan dostojanstvom svog vlastitog hrkanja.
A ja ne hrĉem, ja patim od besanice! Ne. Vi predstavljate, kako ĉujem po kavanama, sintezu od
sedamdeset sedam hiljada ukrasnih pridjeva, te, ako sam dobro shvatio, vi i niste ništa drugo do
jedan veliĉanstveni epiteton ornans, koji je samo prividno uzeo lik obiĉnoga ĉovjeka, a zapravo
je tajanstveno ostvarenje platonskog sna o idealnom nadĉovjeku: dobar, skroman, dobroĉinitelj,
poboţan, naboţan, graditelj ţrtvenika, donator crkveni, altruist, mecena, itd. Nego, dozvolite vi
meni da vam kaţem: ovo vaše kverulantsko fraziranje nije ništa drugo, nego jedna vrsta
samobluda, onanija relativno sitog i relativno dobro situiranog besposliĉara. To je papagajsko
fraziranje savršeno bespredmetnih bedastoća. Kakva Evropa? Htio bih, ipak, oprostite, jednom
da ĉujem što je zapravo ta Evropa? Što bi trebalo da bude ta, toliko razvikana Evropa? Gdje je
ta Evropa? I u kakvoj naroĉitoj relaciji stojite vi, molim vas, naspram te Evrope, da ste stekli
nekakav naroĉit privilegij, te se vi liĉno, u svoje ime, moţete pozivati na Evropu, kao da ste
iskljuĉivo vi njen pravni i moralni zastupnik, a ja nisam? Gdje sam se ja ogriješio o tu Evropu?
Kada? Zašto?
- Sjajno! Izuzetno izgovoreno! Okej, ĉuvamo ovaj snimak, ali, ako ti nije problem, daj
ĉitav monolog ponovo. Dok si još vruć.
117
TERRA INCOGNITA
San:
Podignem pogled povremeno. N. sedi u fotelji, ĉita jednu od knjiga koju je pronašla na
polici. «Snovnici» Laze Kostića, pisani na francuskom.
Dolazi do pasaţa pisanog na mom jeziku, zamoli me da ga prevedem.
Kasnije, uz ĉaj, već «rasanjen» od literature priĉam o Lazi i Lenki, pokazujem stare
fotografije, imam ih odavno, i Boga pitaj zašto ih vuĉem sa sobom.
Kaţe «Mora da je lepo u Beĉeju». Beĉej izgovara neobiĉno pravilno.
Budim se i shvatam da ni lica ne mogu da joj se setim.
Još uvek nema grejanja, krijem se u kuhinji, sedim pored ukljuĉene i otvorene rerne.
U sedam izjutra još uvek je noć. Mrkla.
Preturam po glavi: koji poslovi me ĉekaju.
Historia est proxima poetis et quoddamodo carmen solutum.
Ipak bih, intimno, više voleo da ţivim u vremenu koje nije ovoliko istorijsko.
Rien.
(Šalim se.)
San:
Jedan miš s krilima, ne šišmiš, već miš s krilima, krilati miš – da upotrebim pridev –
veliĉine starog novĉića od dva britanska šilinga, leti po kući, pokušavam da ga izbacim kroz
prozor. Sofija kaţe: «Ubij ga!» ali ne mogu, ipak je to miš, pun mesa, krvi i kostiju, nije komarac
– kako da ubiješ miša – na kraju me ujede i pobegne.
Pojavljuje se N. i savetuje me da odmah idem u bolnicu, ujedi letećih miševa mogu biti
opasni. Tamo mi daju injekciju od koje gubim razum.
I budim se.
Danas, nakon «istorijske distance», shvatam da sam u London 1992. došao da se ubijem.
Nešto sliĉno Bohumilu Hrabalu, ništa patetiĉno.
Pogrešan grad, dakako.
Trebalo je otići u Kairo, ili Abu-Dabi.
A i naĉin koji sam odabrao... put natenane, što kaţu kod nas u Banatu. Dugotrajan. Uz
ljubav koju ĉovek oseća prema sopstvenoj smrti...
Morbidna budala, ništa više.
Sve u svoje vreme.
Ne znam više na koji naĉin se dopire. Kako sam to izgubio?
Na kraju uvek ostanem sam. S glupavim izrazom na licu – mogu misliti.
Ne znam zašto, padaju mi na pamet devojĉice što skupljaju salvete...
Sve je ovo jedna opereta sa stavovima: Bolno, Hladno, Umereno dosadno.
118
Tradicionalna kolektivna egocentriĉna paranoja. Kao mali, mislio sam, zahvaljujući školi,
naravno, da je Drugi svetski rat poĉeo 6. aprila 1941. godine, kad je bombardovan Beograd.
Oduvek su nas uĉili da je ovo ĉvorište svih svetskih puteva, da smo geopolitiĉki i kulturno
izuzetno bitni (da ne govorim o onim viljuškama na srpskom dvoru)...
Otud i pomisao da neko moţe da se zaveri protiv srpskog, hrvatskog, muslimanskog ili
albanskog naroda.
Ne znamo svoju istoriju.
San:
Pratim je do kuće. Ona, visoka, prelazi ulicu bez gledanja na desno i levo, skakuće dok
hoda. Onda dugo stojimo pred ulazom u njenu zgradu, ona govori, uvek nešto vaţno, znaĉajno, ja
razmišljam kako da se propnem i da je poljubim.
Ipak, ne znam ko je ona. Njen lik mi je potpuno nepoznat.
Ne pišem.
Razmišljam o Nekome što sedi u bašti «Tri šešira» i mašta o Parizu.
Andrićev izveštaj iz Berlina privrednom odeljenju Ministarstva spoljnih dela Kralj.
Jugoslavije od 23. januara 1940. – o nacionalsocijalistiĉkom finansiranju rata:
- graĊanskom štednjom;
- porezima.
Bacam kutiju cigareta, ĉuvam dve poslednje, pakujem ih u foliju i stavljam u gornji dţep
sakoa.
Kao moj pokojni deda, dok je bio pušaĉ.
Po povratku iz «emigracije» napisao sam tekst o bezrazloţnom strahu od «muslimanske
drţave u srcu Evrope», u smislu i stilu Sartrovog «Jevrejskog pitanja», potom jednu kratku tv –
igru o braĉnom paru što se penje u posetu prijateljima stepeništem neke visoke zgrade i svaĊa se,
nikako ne stiţući gore.
Boga pitaj gde sam izgubio i taj esej i tu dramu.
Ko zna zašto je to dobro.
Potpuno sam svestan da Nemaĉka nije jedini krivac za Drugi svetski rat.
Pa šta?
Da li je ikad iko pomenuo sve ostale razloge i okolnosti?
Dobra knjiga o ovom ratu morala bi da bude kombinacija «HBM»- a i «Doţivljaja dobrog
vojnika Švejka». Ne Hemingvej, ne daj Boţe.
Poĉela podela besplatnih uţina Ċacima osnovnih škola.
Neću da se mešam. Ne ţelim da uĊem u istoriju kao Dantes: ubio Puškina.
Iz škole: kad je došla s puta, u toaletu, dok smo pušili krišom od profesora, dala mi je
poklon: ljubiĉasti bedţ na kojem je malim slovima pisalo «I hate school».
119
LAZAR. SOFIJA.
- NISI TI TAK' STAR. SAMO DESET GODINA VIŠE OD MENE. A TO JE NIŠ'. ZNAŠ TKO JE STAR?
NAŠ GLAVNI UREDNIK. POGLEDAJ GA DOBRO: TRUDI SE, PROKLETO SE TRUDI DA SE TO NE VIDI...
ZATO SE I VUĈE S ONOM CURICOM... IZMEĐU NJIH JE TRIDESET PET GODINA RAZLIKE, IZMEĐU TEBE I
MENE SAMO DESET. TO NIJE NIŠ'.
TOĈNO MOŢEŠ, PROMATRANJEM NJEGOVOG LICA ZAMISLITI JEDNU MLOHAVU, PJEGAVU,
BUBULJIĈAVU STRAŢNJICU KAK' CENTRIRA WC ŠKOLJKU. STARI PRDAVAC.
E, DA: JAVILA MI SE DANAS TAJNICA REDAKCIJE. PITA HOĆU LI DANAS DOLAZITI U STUDIO I
KAK' SI TI, UZGRED. PA ONDA «NO, A ŠTO JE BILO S LAZAROM? JELI SE DOGODILO?» VELI DA SI JOJ
TI REKAO DA NIŠ' NE ZNAŠ, DA ĆU JOJ JA VEĆ SVE ISPRIĈATI. LOPOVE! DA, I REKOH: «DA, DOGODILO
SE. ALI I MNOGO VIŠE OD TOGA.» I KAJ MISLIŠ DA MI JE NA TO ODGOVORILA? «PA ON JE LAV, TI SI
VAGA, TO JE DOBRA KOMBINACIJA.» GLUPA GUSKA. LAV I VAGA, MOŢEŠ SI MISLITI. REKLA MI JE DA
ZNA KAK' SE OSJEĆAM I DA TE POZNA MNOGO BOLJE OD MENE. SAMO TO MI JE KAZALA. ĈUJ, DA NISI
TI TU NEŠTO... NEKAD... RANIJE...?
UOSTALOM, BRIGA ME.
DA NE ZABORAVIM: TAJNICA MI JE REKLA DA ĆEŠ OVE GODINE MOŢDA U INVALIDSKU
MIROVINU. ZNAM DA IMAŠ SAMO TRIDESET, ALI AK' SMATRAŠ DA JE TO DOBRO I DA ĆE TI BIT'
KORISNO DA ODEŠ IZ BEOGRADA, PODRŢAVAM TE. NADAM SE DA ĆEŠ ME ONDA PRIMITI U VRŠAC,
DA ZAJEDNO UŢIVAMO BLAGODETI TIH «SILNIH NOVACA ». NE BOJ SE, RADILA BIH I JA NEKAJ. BIT
ĆE. A ONO CVIJEĆE IZA KUĆE, O KOJEM SMO TELEFONOM RAZGOVARALI, MOŢEMO LIJEPO PREBACITI
NA TERASU, U LONCE, A TAM' POSADITI MRKVE, RAJĈICE, LUK, ĈEŠNJAK, KRUMPIR...
SAMO AK' ME PRIMAŠ.
ISKRENO, IPAK MISLIM DA JOŠ UVIJEK NISI ZA MIROVINU. NO, TO JE TVOJ IZBOR. POŠTIVAĆU
GA.
ZNAŠ KAJ, A DA TE JA PRESTANEM GNJAVITI? KAJ VELIŠ NA TO?
ON JE POSMATRA. NE GOVORI NIŠTA, JER JE I NE SLUŠA. ZAISTA IMA NEĈEG U NJENIM
OĈIMA, ŠTO GA NEPODNOŠLJIVO PODSEĆA NA NEŠTO ŠTO JE ZABORAVIO.
(ZNAO SAM ALI NISAM OBRAĆAO PAŢNJU NA TO DA POD TVOJIM PROZOROM PROLAZI VOZ
POLAGANO TERETNI ĈUJE SE NOĆU KAO PRE NEKOLIKO GODINA U IZNAJMLJENOJ SOBI U NEKOM
GRADU PREKO OKEANA KAD SAM GLADAN BROJAO NOĆNE VOZOVE SEDMI JE ZNAĈIO DA ĆE JUTRO
USKORO DOĆI DA ĆE MRZOVOLJNA GOSPOĐA POSLUŢITI DORUĈAK EH KAKO SU STVARI DANAS
DRUGAĈIJE DIŠEŠ DUBOKO OKRENUTA LEĐIMA DA LI UVEK OKREĆEŠ LEĐA SVOM LJUBAVNIKU
POSMATRAM SEBE KAKO SE BOJIM DA TE DODIRNEM OVAJ PUT JUTRO ĆE SIGURNO DOĆI
ALI TEŠKO JE DORUĈKOVATI)
120
SANATORIUM
Odmah su me stavili na dijetu, prepisali mi lekove i naredili šetnje.
Pa šetam.
Svakog jutra utapam se u polaganu struju bolesnika i penzionera što, priĉajući o svojim
tegobama, klizi uz obalu od Igala do Novog. Poneki idu ĉak do Bijele. Ja se zaustavljam u
Novome, doruĉkujem pristojno – da bih s osmehom na licu kasnije mogao da izdrţim ono što u
Institutu zovu obrokom za srĉane bolesnike.
Osim uniformi raznih vojski, vojnih i policijskih vozila po ulicama i neke potmule
psihoze, od koje su svi oboleli, ne primećuje se da nešto nije u redu. Ljudi ţive, kao i bilo gde.
Mladi se ljube po ulicama, sede u kafićima uz more, roditelji šetaju decu, glumci igraju predstave
u pozorištu...
Predveĉe, s one strane zaliva, tutnji. Ĉuju se topovi, ali to sve kao da je negde daleko,
negde u literaturi, ne desetak kilometara od mojih prozora.
Ĉitam Pavla. Poslanice. Tuţna pisma tuţnog ĉoveka. Ĉoveka, iz ĉijeg svakog retka
promiĉe strah da njegova politiĉka vizija neće uspeti.
Politiĉka, ne religijska, naravno.
Posle, ne znam zašto, setim se svoje pete godine, letovanja na moru, kad sam, da se
napravim vaţan, skoĉio u vodu sa skakaonice, iako nisam znao da plivam.
Pa me pola plaţe vadilo napolje.
121
SOFIJA
HI, L!
PONEDJELJAK JUTRO. SPREMA SE KIŠA. ĈUJU SE PTICE, ODNEKUD. BLAGI VJETAR. TEK SI
JUĈER OTIŠAO, A IZGLEDA TAK' DAVNO.
NEVJEROJATNO, ALI MOJA PENKALA JE KAK' IZGLEDA TRAJNO NAPARFIMIRANA. NON – STOP
ZRAĈI TAJ MIRIS IZ NEPOZNATOG PRAVCA I TEK SAM SAD OTKRILA DA JE TO UPRAVO OVO MOJE
NEUGLEDNO KINESKO KIĈ – PERO (KOJE SE TEBI NIMALO NIJE SVIDJELO) A MOJE OMILJENO (ZBOG
LAKOĆE PISANJA) – UPORNI ODAŠILJAĈ MIRISA NA SVE STRANE. SKRIVENI TALENT.
GLEDALA SAM SINOĆ TVOJE FOTOGRAFIJE IZ PARIZA I BRISELA, S JOSEPHINE. NARAVNO,
PREPOZNAVALA MJESTA I ZGRADE KOJE SAM POSJEĆIVALA KAO DIJETE I TAK', MALO SE RASTUŢILA.
A DA EMIGRIRAMO IPAK U NEKU ZEMLJU GDJE BI BILI MANJE STRANCI? UOSTALOM, ZA KAJ SE TI I JA
IPAK NE BI LIJEPO SMJESTILI U LONDONU? TI SI TAM' UĈIO ŠKOLU, NE?
NA TV NEKAKVA SVEĈANA AKADEMIJA (USKLIKNIMO, USKLIKNIMO, POJTE MU, POJTE,
POPOVSKI HOROVI, OBILIĆI, KOLIBRIĆI, GLUMCI, ĈITAV RESITAL, IZVIJANJE OBRVA, MRŠTENJA,
CERANJA, POGLEDI U MAGLOVITE BESKRAJE OHOHOHOHOTADŢBINE SOBESTRANEDRINE,
BEKELJENJA ITD.). KAJ LI SE ZBILO S ONIM LIJEPIM ŠKOLSKIM PROGRAMOM NA TELEVIZIJI PRIJE
PODNE? EH, DRAGI TITO, ONI SU SVI SKUP PONORELI...
IONAKO MORAM NA POSAO.
CIJELE
NOĆI SANJAM DA SE PAKUJEM DA DOĐEM DO TEBE, ALI DA JE PROBLEM U NEKIM
ORMARIMA KOJI NIKAKO DA SE OTVORE I NEKE GREDE STOJE POREDANE OKOLO BEZ VEZE I
SMETAJU, NE ZNAM BAŠ KAK' I JA NEKAJ PAKIRAM, I DOSTA MI JE TOG, HOĆU KOD TEBE, ALI NE
MOGU DOK SE NE SPAKIRAM. ONDA SAM SE GOSPODINU HVALA, PROBUDILA, PILA MALO VODE, PA
OPET SANJALA KAK' TRĈIM NEKIM MRAĈNIM ULICAMA. ZAGREB, MISLIM. REZ. (TVOJ IZRAZ.)
ĈEKAM VLAK, ALI NIKOG DA MI KAŢE GDJE TO TREBAM IĆI, NIKOG NE POZNAM. REZ.
SREĆEM TEBE U SIVOM ODIJELU OD TWEEDA, TI SAMO ŠUTIŠ I GLEDAŠ ME I NISAM SIGURNA
DA ME PREPOZNAJEŠ, ONDA JA NEKAJ VIĈEM, JER JE OKOLO BUKA, I NANOVO SE PROBUDIM. I U
KREVETU PRONAĐEM POD LEĐIMA TVOJU KNJIGU KOJU SAM SINOĆ POKUŠAVALA ĈITATI, SA TVOJOM
BIJELOM, PAPERJASTOM ĈISTILICOM ZA LULU ZATAKNUTOM NA MJESTU GDJE SAM STALA I TAK SE
RAZNIJEŢIM DA SAM SAD NASMIJEŠENA CIJELI DAN. SAMO MI JE ŢAO ŠTO NISI BIO TU DA TE COKIM
ZA DOBRO JUTRO.
NE VOLIM SEBE ZBOG ONOG CABERNETA IZ TVOG PODRUMA, DAN PRED TVOJ POLAZAK. JEST'
ME NAGLO OPUSTILO, ALI PONAŠALA SAM SE I OSJEĆALA BEZVEZNO, STALNO SAM SE BORILA
PROTIV TOG GLUPOG ALKOHOLA, PUNO BIH VIŠE VOLJELA DA NISAM NI PILA. IZVINI.
TVOJA SOFIJA
122
RADIO
- Je, kak bi vam objasnil, kaj je zapravo «infarkt», das ist eine Art Anschoppung, razmete,
to je nekak kakti kroniĉna upala, to su kak nusprodukti jednog zapaljenja, kajne, zapravo samo
posljedica najobiĉnije upale, a naš organizam, taj je furtifurt eksponiran influencama, a tu su još
i, kagbirekli, ospice, pak šarlah, pak hunjavice i angine, kajne, celi jen mali špital, eine ganze
Serie ansteckender Infektonskrankheiten, i onda, prosim lepo, tu dojde još eine Art ablagerung
von Salzen, und dann kommt es zur Infiltration duch Verstopfung kleinster Endarterien der
Organe, kajne, tam u tim arterijicama kakti v nitima ili pak ţilicama teĉeju, kagbirekli, bolše
plivaju, prosim fortgespülte Venenthromben, i tak dojde do krvne ekstravazacije ili pak, još bolše,
do zavuzlavanja ţilicah zu einem Blutknotem, infarctus haemorrhagicus, tak, prosim, a to je baš
klasiĉan sluĉaj...
123
SANATORIUM
Slike:
Opraštanje na kućnim vratima: svi govore u glas.
Jato vrabaca – tridesetak njih – prekriju dvorište.
Slavuj na ĉempresu, kljuca.
Uveĉe ĉekam zvezde. Uz mirise, zvukove, opipe: teţina skoro zrele kruške što visi s
grane; blaga brašnjavost lista i hrapavo stablo, dok noge osećaju zemlju i travu pod sobom. A
onda raĉunam koliko je kojoj svetlosti bilo potrebno vremena da stigne do Zemlje, do ove veĉeri,
do mog pogleda.
Volujski rogovi, zabodeni u zid kokošinjca. Ĉuvaju blago.
Ovako je verovatno izgledala ova zemlja i u neolitu. Kiša i ljudski rad.
Stojim, dugo, na kiši, posmatram. (Sokrat, u bici kod Potideje...)
«These matches are designed especially for damp climates but they will not light when
wet, or after long exposure (several weeks) to very damp air.»
(Maslinasto zelena kutija šibica koju sam kupio na pijaci u Herceg Novom.)
Mnogi pisci vršili su samoubistvo kad su prestali da pišu. Izgleda da još nisam stigao do
stadijuma kad pisanje postaje kao disanje, voda, hrana (i vino, i vino)... Dakle, još uvek nisam
samoubica.
Priznajem, lepše je kad se piše. Nedostaje mi taj brzi rad mozga. Nizanje reĉi.
Zadovoljstvo zbog lepe reĉenice. IznenaĊenja sopstvenim tekstom.
Opet, više mi nedostaje Sofija.
Mnogo više.
Uz nju...
Kokaj se narode – natpis na kiosku za kokice na promenadi.
U izlogu knjiţare u Igalu posmatram globus. Sećam se kako sam, kao mali, gledajući
televizijski Dnevnik, od Zaliva i Tihog okeana mislio da je ĉovek s podignutom rukom....
124
SOFIJA
ODUŠEVLJENA SAM KNJIGAMA KOJE SI MI DAO. PROĈITALA SAM SVA TRI MANIFESTA I
MATIĆEV ANDRE BRETON ISKOSA. ĈAK SAM SMISLILA I JEDNU NADREALISTIĈKU PRIĈU.
ŠTO SE HOMO FABERA TIĈE, JEDNA CURA S FAKULTETA (NE ZNAŠ JE, SARAJKA) KAŢE MI DA
GA NE VOLI. KAŢE, PREVIŠE JOJ JE RACIONALAN. KAD VIDI STIJENU, ON KAŢE: MINERAL, NIŠ' VIŠE. A
SAD, SJEDEĆI U PARKU, GLEDAM GORE, U DRVO, KAŢEM SEBI: GRANA. NE DAJEM JOJ DRUGE OBLIKE,
SKRIVENI SMISAO, ALI TO NE ZNAĈI DA NE VIDIM DA JE TA GRANA LIJEPA, NEZAMJENLJIVA. SUDEĆI
SAMO PREMA RIJEĈIMA KOJE LJUDI KAŢU ILI NAPIŠU, LAKO SE DONESE SASVIM POGREŠAN SUD. O
SVEMU. A ONAJ VELIKI I VAŢAN DIO KOJI JE ISTOVREMENO S RIJEĈIMA OSTAO U NJIMA, NIKAD NE
SAZNAMO.
NE ZNAM. NA MENE JE HOMO FABER OSTAVIO DOJAM SAVRŠENOG ĈOVJEKA. NE ĈOVJEKA
BEZ MANA, MISLIM DA TO NIJE SAVRŠENSTVO, VEĆ ĈOVJEKA S PRAVOM MJEROM VRLINA I MANA. ILI
SAM GA JA TUMAĈILA ONAKO KAK' MI JE ODGOVARALO. LIJEPA KNJIGA. I TUŢNA.
JEDAN PSIĆ MI SE PRIDRUŢIO, OBOŢAVA IMITIRATI SVE ŠTO RADIM. JA NA KLUPU – ON NA
KLUPU. GURAM GA, PRIĈAM MU: IDI, IGRAJ SE, NJUŠKAJ, PIŠKI, KAKAJ, NAĐI SI KAKVOG CUCKA,
NAĐI KAKVU KOST, JURI PTICE... ALI, NE DA SE ON ZBUNITI. ZA KAJ BI SE ON ŠETAO I ZAMARAO, A JA
SJEDILA I SUNĈALA SE? ZA KAJ JA NE IDEM JURITI PTICE? O.K., POBJEDIO JE. POŠTO IMAM SAMO
JEDNU PENKALU PA TI NISMO MOGLI PISATI PISMO SKUPA, IAKO SMO SE POŠTENO OTIMALI OKO
PISAĆEG PRIBORA, ZAKLJUĈIO JE DA ĆE BITI NAJBOLJE IZBALAVITI HARTIJU I POTPISATI SE
BLATNJAVOM ŠAPOM. POŠLA SAM U ŠETNJU, ON ZA MNOM. SVE DO DOMA. I SAD JE, VJEROJATNO,
ISPRED ULAZA. ETO, IMAMO PSA.
KUĆIMO SE, POLAKO. KAD SE VRATIŠ, MOŢEMO I MACU IZABRATI.
PIJ LIJEKOVE, SLUŠAJ LIJEĈNIKE I NE PIPAJ MEDICINSKE SESTRE! RAZUMIO?
VOLI TE TVOJA
SOFIJA
125
SANATORIUM
Sedam krava, jedno magare, dve sapete kobile. Svi s klepetušama oko vrata.
Daţdi. Deţuje. Kiši.
Poĉinje kiša.
Haiku kiša.
Cele noći polako je rominjalo. Uz ĉašu kuvanog vina s karanfilićem, na jutarnjem suncu,
sedim slušajući pesmu ptica i morske talase.
ne paperjasto / ne neţno / baš ĉvrsto / uz ogledalo / nanosi šminku na lice / bez odeće na
sebi / samo s cipelama na štiklu / i logiĉno / bez i jednog pogleda unatrag / šta ţelite
pogrešna soba / izvinite
Uveĉe, u dvorištu, vatra, zapretena sveţim lišćem i vlaţnim granĉicama. Grozdovi
drenjina.
Odjednom, u svetlosti farova vidimo lisicu s dugim, rundavim repom kako pretrĉava put
noseći belu kokošku u zubima. Na ivici druma je ispušta. «Vratiće se po nju, ĉim mi zamaknemo
za krivinu» - kaţe moj suvozaĉ.
Potom kafana «Port Said». Ĉetvrtasta peć u sredini prostorije, kockasti stolnjaci, rogovi
na zidovima, punjene ţivotinje – petao, patka, dva srndaća, vidra, ameriĉki rakun – dve uramljene
plakete «srebrni lovaĉki orden».
Veĉera savršena.
Na putu natrag spavam, u automobilu, s pisaćom mašinom pod glavom.
NATO bombarduje srpske poloţaje oko Otoka u Bosni.
Jutarnja šetnja po promenadi. Maĉke, kao na Korĉuli, veoma lepe. Jedan galeb na steni.
(Ovo ipak nije Njujork, ovo je Igalo.)
Dve devojke ĉiste šetalište, dugim metlama, prolaznici prilaze još zatvorenom kiosku,
ostavljaju novac i uzimaju Pobjedu iz razvezanog paketa novina, mladić stavlja jastuke na
pletene stolice kafea (''kave još nema, mašina nije zagrijana''), dva ribara se vraćaju s puĉine...
126
SOFIJA
EVO, UPRAVO TROŠIM JOŠ JEDAN PONEDJELJAK, TISUĆU ĈETRDESET I NEKI U ŢIVOTU, NEĆU
DA ZNAM BAŠ TOĈNO. DOVOLJNO JE I OVAK' – ZA ORIJENTACIJU. PUNO OBLAKA NAD KOLODVOROM.
SIVIH. VRLO VAŢNO, SLUŠAM JEDNU OD KAZETA KOJU SI SNIMIO ZA MENE. TAK' ME ODMARA,
SMIRUJE.
KAD ZATVORIM OĈI, IMA PUNO SUNCA, ĈINI MI SE DA SAM JAKO MALA I POSPANA, DA SAM
UVIJENA U ONU PJENASTO – MEKANU DEKU ZA BEBE, DA SAM SIGURNA, MOGU MIRNO SANJATI,
SPORO DISATI, NEZNATNO SE OSMJEHIVATI U SNU KAO BEZBRIŢNA KLINKA. ODAVNO NISAM BILA
OVAK' OPUŠTENA. SVI MIŠIĆI, SVI ZGLOBOVI... OSJEĆAM NADMOĆ ZEMLJINE TEŢE U SVAKOJ
KOŠĈICI. PONEKAD JE TAK' PRIJATNO OSJETITI TU GRAVITACIJU, ZNAŠ DA BAR ZEMLJA NIJE
RAVNODUŠNA PREMA TEBI.
VOLJELA BIH OVAK' ŢIVJETI. MIRNO, TIHO. MRZIM DANE S PUNO SADRŢAJA, NISU U MOM
STILU, HM. (MOJE HM NE ZNAĈI ISTO ŠTO I TVOJE HM.) IZGLEDA DA IMAM PREVIŠE VREMENA, KAD
MOGU TAK' DO MILE VOLJE RAZMIŠLJATI O GLUPOSTIMA.
ENDE. VOLI TE SOFIJA.
I VRATI SE.
ĈIM PRIJE.
ZDRAV, MOLIM TE.
SOFIJA
127
SANATORIUM
Na obroncima Orjena iznad Igala planinsko odmaralište. Nekad najlepše mesto za odmor,
danas je puno stranih posmatraĉa. Posmatraju granicu, tromeĊu s Hrvatskom i Republikom
Srpskom, paze da Srbija i Crna Gora ne šalju oruţje i ratni materijal hercegovaĉkim Srbima.
Nisam ni znao, bogati, da je tu granica.
Otkrivam da u magacinu restorana Levanger u Igalu još uvek ĉuvaju nekoliko desetina
boca dalmatinskog vina, i dva – tri kutjevaĉka Klikuna.
Pokazuju mi šefa policije, koji ĉuva granicu na Prevlaci. Mlad, natproseĉno visok,
simpatiĉan. Perspektivan, kaţu – roĊak predsednika vlade. Upoznajemo se. U toku razgovora uz
smeh govori: «Crnogorcu moţeš da otmeš ţenu, ali nemoj ljubavnicu. Moţeš se opeći. Ali ja
takvih problema nemam, jer iza mene stoji drţavna represija. Ako poĉne da se buni, naredim da
ga veţu i odvedu u podrumĉe... Pa da vidiš. Posle će sam da mi je šalje, bar jednom nedeljno.»
128
SOFIJA
NAJZAD, SIPI NEKAKVA KAO-ZIMSKA-KIŠA. LEŢIM POŠTENO OKUPANA. ŢELIM
SPAVATI DUGO, DUBOKO. SLUŠAM SASVIM TIH I MIRAN KLAVIR TVOG DŢOA DŢEKSONA.
MISLIM, KAK' JE TEBI U IGALU. VOLJELA BIH DA SI U BEOGRADU. VOLJELA BIH DA SAM U
TVOJOJ RADNOJ SOBI NA DORĆOLU, SJEĆAM SE KAK' VRIJEME TAM' STOJI DOK OPUŠTENO ŠUTIMO U
UDOBNIM STARIM NASLONJAĈAMA UZ TOPLU, UKROĆENU VATRICU, TIŠINU I MIR. PROSTO OSJEĆAM
MIRIS TVOJE LULE, ĈAJA, UKUS KARAMELA... PALIM SVJETLO, SAMO DA BIH TI REKLA: DUŠO, POJMA
NEMAŠ KOLIKO TE VOLIM. PUSA. LAKU NOĆ.
VANI,
MOŢDA ĆU
MOŢDA ĆU JEDNOM
MOŢDA ĆU JEDNOM LEĆI S TVOJOM KOŠULJOM
U SVOJU SOBU
I BIT ĆE MI LIJEPO KAO U GROBU
ĈEKAM DA DOĐEŠ. BIT ĆE TO STRAŠNO NEOBIĈAN OSJEĆAJ
MENE... ALI, ŠTO SE MOŢE, MORAT ĆU SE I S TIME POMIRITI.
–
ZNATI DA SI TU, POKRAJ
SOFIJA
129
TERRA INCOGNITA
Na povratku u Beograd u pokvarenom autobusu. Sedimo u drumskoj krĉmi, već od pet
izjutra, svi s fićokom rakije pred sobom. Poneko i s kafom.
Potom, klipni avion, onaj s propelerima. Na elisi nalepnica: Hamilton Standard ATR 72.
Zaspim u avionu, i sanjam: Sofija, gola, svira violonĉelo na krovu neke kuće.
Iz poluleţećeg stava gledam kroz malo razmaknute zavese na krov susedne zgrade
(dimnjaci s petlovima, televizijske antene), ulicu. Pada sneg, ljudi idu sredinom kolovoza, s
kišobranima.
Nema struje.
Pahulje velike, kao krpice gaze...
U Klubu Radija, dok jedem, okrenut leĊima ljudima sa kojima radim, ĉitam knjigu, i
izuzetno se zabavljam ĉinjenicom da me uopšte ne zanima o ĉemu moje «kolege» razgovaraju.
Ĉujem njihove glasove, ali ne razaznajem reĉi.
Kroz glavu mi prolazi samo:
«This is not sport, sir. / This is not good weather. / This is not blue and green. / This is
home. / Travel anywere in a year, five years, and you'll end up here.
(Kad izaĊe iz Jazzbine, polako koraĉajući uz stepenice, društvo za stolom poĉne da
komentariše. Milena kaţe: «Zar vam se ne ĉini da izgleda bolje otkako je bio u Igalu?», na šta
Tajtjana, neupućena, odgovori: «Zašto, pa on sjajno izgleda za svoje godine!»
Tu se Gospar uvredi – njih dvojica su vršnjaci – i pita: «A šta misliš, koliko godina ima
Lazar?» - na šta ona nagaĊa, ĉetrdeset pet, pedeset. Kad Gospar kaţe trideset, svi dugo ćute.
Kasnije, sipajući sebi novu ĉašu vina, s nekom rezignacijom u glasu Gospar kaţe: «To što
on ima, samo ilovaĉa leĉi.»)
Harmonikaš u «crkvenom i mrtvenom» odelu u Knez Mihailovoj ulici svira «Budi se
istok i zapad» i slovenaĉke polke.
Dobija najviše novca od prolaznika.
i ptice i oblaci narandţasto crveno plavi i reka što teĉe i deca što se igraju u parku pet
spratova ispod i ti nervozna zbog nekih tamo gluposti a evo vidi ima jedan prozor što tako lepo
baca poslednje zrake sunca ima li išta toliko vaţno
Šetnja pored groblja. Vetar. Iz dvorišta pas. Ţena uĉi bebu da koraĉa.
Jutra:
Korĉula: strme, uske uliĉice, izglaĉane skaline, trg sa stubom srama, crkve što zvone
svaka u razliĉito vreme – nijedna taĉno – grede koje vire s fasada (ostaci balkona, koji su u XVIII
veku odlukom gradskih vlasti zabranjeni zbog nemorala i svi porušeni). Jutarnja tišina, francuska
kafa i Slobodna uz neku maĉku što mi se mazi oko nogu u «Gradskoj kavani», slane srdele u
maslinovom ulju, crni hleb i lumbardski Grk za doruĉak...
130
Vršac: ptice na jablanu, detlić, i neka mala, sivkasta, što lepo peva: ĉempres pred ulazom
u kuću. Neţno, ţućkasto – braonkasto svetlo u Plavoj sobi izjutra, uz kafu s cimetom, New
Yorker iz 1960 – i neke godine, klasiĉna muzika s radija kojem još uvek rade samo srednji
talasi...
Zagreb: «Kavkaz», za stolom uz prozor, s pogledom na kazalište. Šlag u malim turskim
fildţanima. Potom šetnja do Trga Republike, Kamenitih vrata, Gornjim gradom, novine uz fine i
šuštanje drveća na Griĉu.
U Njujorku, prozor, automobili duboko dole – ljudi idu na posao, pušim i pokušavam da
nazrem nebo od zgrada koje ga zaklanjaju. Ulazi momak da promeni posudu za led, da doda
novi...
Dok peru ulicu, pekara na Bajlonijevoj, sad srušena. Tri kifle, miris puckavog sveţeg
hleba i domaćeg kiselog mleka. Potom, peške, lagano, uz Skadarliju, do Radio Beograda.
Penzija, koje nikad neće biti.
(Rip Van Vinkl: bio jedan, zaspao u šumi, i probudio se za dvadeset godina.)
U današnjoj Politici tri fotografije s naslovom «Anatomija jednog samoubistva». Na
prvoj, ţena preskaĉe ogradu terase na trećem spratu, na drugoj slici visi s ivice terase, treća
fotografija prikazuje njeno, već mrtvo telo na ploĉniku.
U izmaglici: dve devojĉice hodaju parkom, jedna komanduje: «Leva! Desna! Leva!»
Grad osetno smrdljiviji od jutros. Poĉeo je period ĉaĊi, prljavštine, smrada, zime.
A tri veĉeri ranije, samo tri veĉeri ranije, nepojamno lepa, topla, meka jesen. Ne zima.
Proust. Sav sam bio u mladosti. Tek sad, s trideset godina, shvatam neke stvari. Shvatam koliko
je vaţan miris pekare u koju me je majka slala svakog jutra, tamo negde krajem šezdesetih,
koliko je znaĉajna ţućkasto – braonkasta svetlost s drvenih bandera, opalo lišće po dorćolskim
ulicama...
À propos muza: zašto nadahnuće uvek dolazi na brdima? Parnas, Sinaj, Pijemont,
Zaratustrina pećina na planini...
Dakle, da ponovimo: otkud nama u Banatu taj Weltschmertz?
San:
Ljudi koje poznajem, pesnik kojeg volim, s Unisovom pisaćom mašinom, narandţastom,
pred sobom; dva – tri muziĉara; jedan slikar, hoda po kišnom Sarajevu; nekoliko ljudi ĉijih se lica
sećam sa ţelezniĉke stanice, dok su me pijano pratili s knjiţevnih susreta, mahali, plakali, smejali
se, obećavali da će doći... ljudi s pijace, Baš-ĉaršije...
Da je Beograd potpuno uništen da ga više uopšte nema, da li bih ga sanjao?
Pitam se.
Kad razmislim, moram reći da mi je vaspitanje u mnogom pogledu nanelo velike štete.
Nekad stvari dobro funkcionišu. Kao: brodovi prolaze rekom, galebovi lete iznad, na
remorkeru Kalemegdan tri brodara sede za stolom, igraju domine...
131
LAZAR. SOFIJA.
TELEFON:
- MAJKA ODLAZI NA PUT. NA PET DANA, U HRVATSKU, PO NEKA DOKUMENTA. HOĆEŠ
DOĆI? VOLJELA BIH DA PROVEDEMO TO VRIJEME U MOM STANU.
- HOĆU. KAD?
- DANAS. NO, NE ZNAM JOŠ UVIJEK U KOLIKO SATI. ZVAT ĆU TE U STUDIO.
- DOBRO. AKO NISAM TU, OSTAVI PORUKU, MOLIM TE.
- A KAJ BUM REKLA TONCU? «KAŢITE MU DA MOŢE DOĆI DA ME TUCA OD PET POPODNE?»
132
LI
TERRA INCOGNITA
Jedan tugaljiv radni dan. Zbog Nat King Cole Quarteta iz 1949, koji mi je nekad toliko
znaĉio...
U desetoj godini ubedio sam sebe da su mi jedan škotski karirani šal i dţepno,
stratfordsko izdanje Šekspirovih «Soneta» amajlija. Svuda sam ih nosio sa sobom. I pomagalo je,
što je najĉudnije. Šal sam izgubio u vršaĉkom parku, pa su i «Soneti» polako izgubili svoj
magijski znaĉaj. Nekoliko godina docnije, doĉepao ih se Mališa, pas moje najbolje prijateljice, i
potpuno ih uništio.
Na isti naĉin, polumagijski, svake jeseni skupljam opalo divlje kestenje. «Prvi kesten ove
jeseni». Neke, osobito lepe, dugo drţim po dţepovima. A neke poklanjam prijateljima.
133
LAZAR. SOFIJA. (PETRA.)
SE DA LEGNU, ON, OBUĈEN, ZURI U UKLJUĈEN TELEVIZOR, ĈEKA, DOK SE ONA
BAVI PO KUPATILU, RAZMIŠLJA O SEKVENCI KOJU TREBA DA SNIMI SUTRADAN. ONA PRILAZI, MOKRE
KOSE, UMOTANA U PEŠKIR, OBGRLI GA S LEĐA: DAJ MI PUSU, HOĆEŠ?
SPREMAJU
***
PISAK PRVOG JUTARNJEG VOZA KROZ PROZOR ZATIĈE GA BUDNOG U KREVETU, DOK ONA
SPAVA, POLUOTVORENIH USANA, LEŢEĆI PREKO NJEGOVE LEVE RUKE KOJU ON OD JUĈE PONOVO NE
OSEĆA.
***
UBACIVANJE KLJUĈA U BRAVU TRGNE GA, ALI SAD JE KASNO SKAKATI, OBLAĈITI SE.
DOK ONA I DALJE MIRNO SPAVA, NJENA MAJKA ULAZI U SPAVAĆU SOBU, ZASTAJE
IZNENAĐENO VIDEVŠI IH U KREVETU.
ON NEKO VREME ĆUTI, ONDA POLAKO IZVUĈE SVOJU SAD VEĆ PULSIRAJUĆU RUKU ISPOD
TELA NJENE ĆERKE, USPRAVI SE I KAŢE:
«DOBRO JUTRO, PETRA.»
134
TERRA INCOGNITA
Jednog proleća laste su svile gnezdo nad prozorom moje sobe. Majka je zvala
hauzmajstora. Ĉovek stoji na simsu, špahtlom odlepljuje neĉiju kuću sa zida, ja gledam,
razmišljam da li u gnezdu već ima jaja, ili malih ptiĉica.
Prvi razred: prepoznao me je jedan klinac iz parka.
Mali, najmanji deĉak u razredu, s krupnim crnim oĉima. Devojĉice su me vodile da me
pokazuju po susednim odeljenjima.
Poĉetak pušenja: terasa na Dorćolu, poljana, zarasla u travu i ĉkalj, kasnije na tom mestu
podignuta telefonska centrala.
Ferdinand Bajer mi se smuĉio. I Karl Ĉerni mi se smuĉio. Tri sata dnevno. Ipak, klavir je
imao svoju funkciju: u njemu sam krio cigarete.
Jednom sam zadremao na kanabetu, kod drugarice. U ţutoj košulji, pozajmljenoj od
njenog oca. Sećam se kako je prišao i tiho rekao: «Vidi, vidi – gde je završila moja košulja.
Jebiga, bolje mu stoji nego meni.»
A ja sam se pravio da i dalje spavam.
Za sve novce kupio sam klikera. Puna šaka klikera. Dugo smo brojali i novac i špekule,
nosio sam ih kući u maloj providnoj kesici... I sve ih, vremenom, pogubio. A nikad nisam nauĉio
da igram.
Fudbal: na stranu što je to igra koja me apsolutno ne zanima.
Ipak, u školi me nikad, ĉak ni na ĉasovima fiskulture, nisu zvali da se pridruţim timu.
Poĉetak pića: prolaz iza dragstora u Nušićevoj, danas Ĉumićevo sokaĉe.
Prostori izmeĊu zgrada, ostaci ruševina seoskih kuća na ĉijim temeljima je kasnije
podignuto novo, socrealistiĉko naselje.
Ona je stanovala na trećem spratu nove zgrade. Nosio sam gitaru, predveĉe, da
«nezainteresovano sviruckam» pod njenim prozorom. Serenada.
Onda je stanar iz prizemlja jedne letnje veĉeri otvorio svoj prozor i pruţio mi, bez reĉi,
komad lubenice.
Nikad joj više nisam svirao.
Autobus broj 13, sad je to valjda 31. Konjarnik – Studentski trg. Kad su uveli automate za
poništavanje voznih karata u autobusu, napravili smo nalepnice koje smo kaĉili na njih: ubacuj
samo sitan novac. Tad nam je to delovalo izuzetno duhovito.
135
-
-
devojka koja me je uĉila francuski, engleski, grĉki, klavir – kupala me kad roditelji
nisu bili tu, stavljala u krevet, svoj, kad je grmelo;
nekoliko devojĉica koje sam posmatrao, bez ţelje da im priĊem, samo sa nekom
ĉudnom prazninom u trbuhu;
jedna koja mi je sama rekla da joj se dopadam, što je mene tako uplašilo da sam je
slagao da, naţalost, volim muškarce;
onda, na školskoj ekskurziji, devojka s ukusom na jagode, zaboravio sam joj ime;
sledeće dve – tri su u nekakvoj magli (ne sećam ih se najbolje, ni sam ne znam zašto);
prijateljica, starija, kojoj sam «popunjavao vreme» - nikad je nisam ni poljubio,
ionako je bila viša od mene za glavu;
pa Grkinja, koja je volela da je gledam;
jedna crnka, s kojom sam, drţeći se za ruke, šetao pored reke celo leto;
sestra mog poznanika, koja je tvrdila da voli samo grube muškarce i da ne zna zašto je
sa mnom, jer uopšte nisam njen tip;
devojka koja je palila cigaretu na cigaretu i dok vodimo ljubav, ponekad mi ĉak tresla
pepeo na leĊa;
nekoliko ţena koje su imale zvaniĉne veze, a viĊale se sa mnom kad ih pozovem;
recimo, ljubavnica mog najboljeg prijatelja, koja je, posle sastanaka s njim, krišom
dolazila u moj stan;
ili mlada, crvenokosa politiĉka aktivistkinja, koja je pisala topla pisma;
ili najbolja prijateljica moje devojke, koja je volela da se mazi kao maĉe i da ćuti;
tri – ĉetiri samosvesne, koje su mi otvoreno kazale da im je potrebna samo defloracija,
a ja sam baš pogodan za tako nešto, jer iza mene ne ostaju nikakve emocije;
visoka, vitka devojka koja je, leţeći ukoĉeno, kroz neki grleni uzdah govorila «boţe,
boţe, šta ja tebi dopuštam da mi radiš»;
dţez pevaĉica, koja je plakala po ĉitave noći – od sreće, kako je govorila – ja ipak
mislim da je bila samo histeriĉna od preterane upotrebe narkotika;
još jedna, poblesavila od tableta, hašiša i alkohola – ona se samo osmehivala;
dve sestre, kojima nije smetalo da me, u isto vreme, ravnopravno dele;
crna Amerikanka iz ţenskog koledţa preko puta;
majka mog fakultetskog i klupskog kolege, koja je prerano ostala bez muţa;
ţena poruĉnika koji je komandovao mojom baterijom u vojsci, kojem sam bio
sluţbeni kurir;
Petra;
jedna slušateljka radija, kojoj se dopao moj glas, no, ona me je brzo ostavila;
koleginica s posla, kod koje sam odlazio u Tonski arhiv;
devojke koje sam upoznavao po Aziji i Bliskom istoku, dok sam radio kao dopisnik
Radija;
studentkinja francuskog jezika (pour cultiver votre difference), koja je divno kuvala;
zaljubljenice u literaturu, nakon knjiţevnih veĉeri, po provinciji, katkad i u Beogradu;
godine i godine (tako mi sad izgleda) u vezi koja je neobiĉno liĉila na brak, ako ni po
ĉemu drugom, ono po navici zbog koje smo bili zajedno i potpunom pomanjkanju
ljubavi;
dugotrajni, besmisleni period promiskuiteta, kad je ta veza bila gotova;
Ţozefin, u Parizu, dok se nije udala i odselila u Belgiju;
136
-
-
mlada lekarka, posle prvog srĉanog udara, ali to je bilo nekako ţivotinjski, bez trunke
osećanja, ne bih voleo da se zaista toga sećam, iako je trajalo skoro godinu dana;
ĉitav niz sluĉajnih susreta, na putovanjima: putnice s fotoaparatima i bedekerima,
sobarice, konobarice, jedna policajka, saobraćajna, što me je zaustavila zbog prebrze
voţnje, devojke s kojima sam radio po kuhinjama u Nemaĉkoj, Austriji, onda ponovo
Ţozefin, na kratko;
N.
Sofija.
danas / kad pokušavam da se prisetim / gde sam sve bio / koja sam sve mesta / u ţivotu /
video / kakve sam crvenoplave zalaske sunca / posmatrao / u kojim sam se morima / kupao /
kojim šumama / hodio / ne mogu
glupo / ali niĉeg se ne sećam / šteta / bilo je tu puno lepog
verovatno
ipak
pamtim
(degutantno, no šta ću) / skoro svih mesta / i svih prilika / kad sam povraćao / u
automobilu / što je vozio serpentinama oko konjica / još pre ovog najnovijeg / rata / preko svoje
usnule sestre / ona je bila besna / a meni / iako mi je bilo loše / meni je ipak bilo zabavno / jer
uvek je ona bila ta koja je meni smeštala zvrĉke / u bolnici / kad su mi vadili krajnike / pa je i
medicinska sestra / neka mlada / (mislim) / i lepa / (volim da mislim) / sedela na ivici mog
kreveta / plakala / jer je detetu / meni / tako strašno loše / pa neka ekskurzija / kad sam se trezan /
pravio da povraćam / u veceu bungalova / jer svi povraćaju / to mu valjda doĊe neki znak zrelosti
/ buffet brioni / u ulici ive lole ribara / taĉno preko puta krĉme boka / sad srušene / ĉuĉavac / eh
da / u toaletu finog francuskog restorana / negde u aziji / u vojsci / kad smo opet kolektivno
povraćali / jako sunce / i loš ruĉak / a kuvara nigde / da ga priupitaš / u svom krevetu kad sam /
no to nije ni vaţno / osvestilo me je / pa sam prestao / kad me je neki momak / onako / reda radi /
lupio u stmak / nasred ulice u po bela dana / baš bez razloga / a nisam ga ni poznavao / kad sam
posle boce vina / otišao u podrum / gde je bilo puno ljudi / i muzika svirala glasno / pa na
povratku / s kratkog sluţbenog puta / po pantalonama kolege iz borbe / u autobusu punom
novinara / e tad me baš nije bilo sramota / tad sam pokvario stomak
eto ovo me je podsetilo / ne znam kako / na ćebe na kojem smo / prostrtom po podu / prvi
put vodili ljubav / a koju godinu kasnije u njega zamotali psa / kad je uginuo / mrtav pas u našem
ćebetu / to mu doĊe normalno
eto i crvenoplavi zalasci sunca / sigurno ih je bilo
ma sve su to / smrdljivi pikavci u pepeljari / ispijeni limunovi u ĉašama od sinoć /
zgusnuti dim po sobama / dosada / (jutarnja kafa s malo mleka)
Pad s konja, lom ruke. Još uvek me zaboli, kad se menja vreme.
Uskrs: «Ajde da se tucamo!» - šarenim jajima. Uzvik u školskom dvorištu.
Slatkiši sakriveni u bokorima cveća zasaĊenog oko kuće. Jednom ĉokoladni zeka. Hteo
sam da ga ĉuvam, pa mu se polomilo uvo. Pa sam ga pojeo.
Jagnjeća ĉorbica kod pokojnog dede, na Ĉuburi.
Jutrenje u polupraznoj, hladnoj crkvi. Mogao sam da gledam kako mi iz usta izlazi para,
pravim kolutove, kao s dimom cigarete.
137
Ostrige: bio sam mali, bolestan, leţao u krevetu, otac je ĉitao priĉu u kojoj neko govori o
ostrigama. Ĉehov, verovatno. No, nije ni bitno. Uglavnom, taj neko je mislio da su ostrige
nekakvo divno, toplo jelo... kasnije je shvatio da nisu, da se sluţe sirove...
Majka me je, dok smo slušali priĉu, hranila hladnom palentom u mleku – verovatno nisam
mogao da gutam ništa drugo.
Danas, naravno, znam šta su ostrige. Ali opet, kad god ih neko pomene, moja prva
asocijacija je mali, zamraĉeni podrum u kojem svi ćute i jedu hladni kaĉamak.
I mala, keramiĉka vetrenjaĉa, što svira «Amsterdamske tulipane» kad se navije kljuĉićem,
pozadi...
Shvatio sam tek kad su mi pruţili partijsku knjiţicu. Uz aplauz.
«Dragi profesori, polaskan sam vašim poverenjem, ali ja ovu poĉast ne mogu da
prihvatim. Vidite, ja ne poznajem ni Statut, ni ciljeve vaše stranke. Zato vas molim da...»
Pa sam dobio ukor razrednog starešine.
Na grobu: slika liĉi na Oskara Vajlda.
Kad je kamion s betonom stigao, već je poĉela kiša. Vozaĉ ga je doterao do ulaza u kuću i
istresao meku masu. Brzo smo poĉeli da lopatama i daskama ravnamo. Kiša je padala sve jaĉe.
Bogoljub je iz šupe doneo najlon, pa smo ga, kao kakav šator, rastegli preko vlaţnog betona i
nastavili da poravnavamo.
San:
Staljin pruţa otrovnu bombonu Maksimu Gorkom: «S višnjevaĉom su...»
I to je, otprilike, sve.
138
LAZAR. SOFIJA. (PETRA.)
ON
TAĈNO ZNA GDE NA POLICI S KNJIGAMA U PLAVOJ SOBI U VRŠCU STOJI ALBUM S
NJIHOVIM ZAJEDNIĈKIM FOTOGRAFIJAMA OD PRE DESET GODINA. SEĆA SE: ONA, LEPA MLADA ŢENA,
DRŢI ZA RUKU MLADIĆA, GOTOVO DEĈAKA, U ŠETNJI GORNJIM GRADOM DO «PALAINOVKE». DAN
RANIJE MORALA JE DA MU OSOBNOM KARTOM DOKAZUJE GODINE – NIJE VEROVAO DA JE UDOVICA I
DA IMA VEĆ KĆER OD DESET GODINA.
NEKOLIKO NOĆI U «ESPLANADI», DOK JE BILO NOVACA. KASNIJE JE KĆER S ŠKOLOM IŠLA
NA MORE, PA SE PRESELIO KOD NJE, U MALI STAN U NOVOM ZAGREBU. NJEGOVIH NAJLEPŠIH MESEC
DANA U ŢIVOTU, MISLIO JE KASNIJE.
139
TERRA INCOGNITA
Znam da je miris vaţan. Miris poznatog tela je miris sigurnosti, svakodnevnog prijatnog
ceremonijala, obreda udobnosti.
Ali, sad ne osećam ništa.
Jutra:
Te godine proleće nikako nije stizalo. Njujork je bio hladan, pun susneţice i nekog
ĉudnog, brašnjavog mirisa na vanilin šećer.
Stigao sam avionom iz Afrike, samo u sakou, noseći malu ruĉnu torbu. Desi se, to,
pokatkad, i iskusnijim putnicima...
Pa sam još na aerodromu kupio ovaj kaput, šešir i cipele. Kaput je još uvek dobar, šešir bi
mogao na ĉišćenje i fazoniranje, ali cipele su sasvim propale. Evo, vidi na šta Ċonovi liĉe.
Tad nisam imao ni posla ni novaca, ali je bilo, nekako, lepo ţiveti tu.
Problem je što ovde nema priĉe. Samo atmosfere tog grada, moje sobe na, ako se ne
varam, ĉetrdesetom spratu, niskog opasnog prozora što se otvara kao onaj u evropskim vozovima,
malog kupatila, prostorije s mašinom za led u hodniku, lifta s rešetkom iskovanom u stilu art
deco, debelog, prašnjavog saga u predvorju, mesinganih kvaka...
Na uglu Klinton ulice je Gourmet Deli restoran, što oko sebe širi mirise karija, kuvanih
asparagusa, gnjecavog hleba i na brzinu smućkanog holandeza.
Autobusi staju direktno pred mojim ulazom, srebrni, dugi, s tamnim staklima i sjajnim
reklamama sa strane. U njih ne ulazim. Nemam gde da odem. U Njujorku sam, priznajem sebi,
zaista daleko od kuće. Kakva je razlika otići još koju milju dalje, autobusom?
Ipak odlazim. Pešice. Rano izjutra budi me zvuk grada, hladnoća u sobi, i glad, verovatno,
šetam do parka da posmatram ptice u jezercu, decu kako idu sa negovateljicama, policajce koji
neprimetno osmatraju sumnjive prolaznike kao što sam ja...
To je sve dosadno i tuţno – govorim sam sebi. Zbog toga nije bilo potrebno prelaziti
okean.
I tu sam u pravu.
Trebalo je sedeti, duboko u evropskoj provinciji, u Beogradu, i ćutati.
Snimati drame, pisati lošu poeziju.
Danas već znam: kako kakav Lord Dţim, pobegao sam, sa svojom Patnom oko vrata u
neku tamo dţunglu, tamo su me upucali i spalili. So, it served me well.
Opet, nekako mi je još uvek tuţno kad se setim onog divnog osećaja opuštenosti na
splitskom Peristilu, uz dokazano najgore pivo na svetu – Oţujsko, uz kolut tek kupljenog kozjeg
sira u kesi na stolu, kartu u dţepu za trajekt do Korĉule...
Margerit je rekla jedne veĉeri: «Nema tu razmišljanja i patnje. Ili pišem, ili ne pišem. Ako
trenutno ne pišem, pisaću. Ako trenutno pišem, kasnije će doći period kad neću pisati.»
Reĉi, reĉenice, ĉitavi sklopovi neizgovorenog, prolaze mi kroz glavu, ali ne znaĉe ništa.
Samo bol ima znaĉenje.
140
LAZAR. SOFIJA. (PETRA.)
U KUHINJI ĆUTE. PETRA MEŠA ĈAJ KAŠIĈICOM, NERVOZNO. ON, SAD VEĆ OBUĈEN, GLEDA JE
I ĈEKA.
«I TI SI IMALA DESET GODINA VIŠE OD MENE KAD SMO MI BILI ZAJEDNO» - ŢELI DA KAŢE, JER
TO JE ISTINA. ONA JE BILA U SVOJIM RANIM TRIDESETIM, ON U DVADESETIM.
SAD JE SITUACIJA OBRNUTA, ALI NIJE TO ISTO, SOFIJA JE IPAK NJENA ĆERKA, DOĐAVOLA.
SOFIJA, POTPUNO GOLA, ULAZI U KUHINJU, UZIMA JEDNU OD NJEGOVIH CIGARETA IZ
PAKETIĆA NA STOLU, PALI JE. PITA IH ŠTO SU SE TAKO SMRKLI. NASMEJE SE I DODA: «OVO MU,
ALZO, DOĐE KAO NEKAKVA VRST INCESTA» NA ŠTA JOJ MAJKA TIHIM GLASOM KAŢE DA IZVOLI
IZAĆI NAPOLJE I POĈNE DA PLAĈE.
KASNIJE, VEĆ SMIRENA, PETRA GLEDA LAZARA I KAŢE: «LIJEPI, JAKO SI MI OSTARIO».
141
RADIO
- Ti ne znaš što govoriš! Molim te! Ako nećeš da se vladaš pristojno, izvoli izaći sam! Auf
der Strasse will ich keine Szenen!
- Svi vi skupa ste jedno bezobrazno društvo! Ja sebi izmoljavam da me tu svaki ĉas
vrijeĊate! Ja sam ovdje nula, po kojoj svi vi pljujete kao u špuktrigl! Kojim pravom vi meni
branite moje pravo? Kojim pravom vi mene ponizujete? Stvar je zapravo u tome, da ja zapravo
mnogo više muĉim sebe nego vas! U ĉemu ja vas muĉim? Vi mene silite da Auf der Strasse imam
takta, a ja, iako tako pokatkad izgledam, nisam više tako mlad, da bih imao još vremena za taj
vaš takozvani takt. Ako se pravo uzme, ja gledam na zelenom suknu svoj posljednji ţeton, a nikalj
brauninga je priliĉno hladan, ja ga upravo osjećam kako me ĉesto zebe kroz dţepnu podstavu. I
tko ima pravo da od mene u ovakvoj situaciji traţi da imam još neki naroĉiti takt?
- Ja sam pozvala veĉeras neke ljude k sebi, jer nisam raĉunala s vama!
- Vi niste raĉunali sa mnom? A tko sam ja, da vi moţete ne raĉunati sa mnom?
- Rekli ste da ćete se ustrijeliti u sedam sati! Mislila sam da ćete jedan put odrţati tu
svoju rijeĉ! Sedam je sati minulo! Ja sam svoje goste pozvala poslije devet!
- Sjajno. Hvala vam, oboma. Pauza pola sata, al' nemojte da vas jurim posle po celom
spratu. Ispred reţije ĉeka vas espreso.
Okrenuo se ka snimatelju:
- Slušaj, ja idem da se nadišem vazduha na terasi. Nije mi baš najbolje. Na kraj sekvence
nalepi pucanj pištolja broj sedam. Bez ikakvog efekta, suvo. I premotaj na poĉetak, da preslušam,
kad se vratim. Na to još snimamo cezuru, pa odjavu.
- Stvarno ste bledi, Lazare.
- To je od svetla, nije mi ništa. Samo mi je malo muka, i nemam vazduha. As usual.
- Hoćete li da preslušate celu dramu?
- Jesi li lud. Samo poslednju sekvencu. Nemam ni ja ţivaca da slušam ovo sranje tri
stotine puta.
142
SENTENTIA DEFINITIVA
nemam ja ubeĊenja
znaĉi
ništa smešno
uostalom laţem
svi mi imamo predubeĊenja
ipak
autobus prolazi ispod mosta što vodi k severu jedan crni mršavi pas isplaţenog crvenog
jezika (nema tu nikakve simbolike sirotom keru je vruće) sunce to se beše zove praskozorje
odnekud miriše crni duvan osećam u grudima hleb i vino od sinoć
ranije mi je veliki majstor dolazio u san pozivao da provedem dva tri dana u društvu
njegovih ţivotinja pasa maĉaka konja (fini su konjići) jednog dana posadiću drvo mislio sam u
zavetrini zalivaću ga okopavati ako treba i kad poraste veliko kupiću klupicu za snatrenja pod
krošnjom u letnje veĉeri
a kod kuće krevet tako prazan pust prosto evo slobodno mogu da stavim pored sebe šolju
ĉaja knjigu naoĉare i da još ima puno mesta
143
LAZAR. SOFIJA.
- ZA KAJ ME ZOVEŠ?
- HTEO SAM DA TE ĈUJEM.
- ĈUO SI ME. I?
- IZVINI. NISAM...
- TI NISI... NE ZNAM VEĆ KAJ. LAZAR! MOŢEŠ SI MISLITI. NE NEKI TAM' PIKAVAC, VEĆ ON...
LAZAR VELIKI, NANOVO USKRSLI... HEJ, TI SI PRVI MUŠKARAC KOJI ME OSTAVLJA ZBOG MOJE
MAJKE, A NJU ĈAK NEĆEŠ NI JEBATI. NEĆEŠ. RAZMISLI! OVO VIŠE NIJE NI DUHOVITO, NI
ZANIMLJIVO, NITI PERVERZNO.
- IZVINI.
- MISLILA SAM DA SI PRAVI. DA KAD KAŢEŠ «NIKAD VIŠE» DA TO I ZNAĈI NIKAD VIŠE. A TI SI
GOVNO. MA, TEBI JE SAMO TREBALA MLADA PIĈKA. KREPAJ VEĆ JEDNOM. DALEKO NEGDJE. I BOLI
ME BRIGA, IDEM DANAS U INOZEMSTVO. ZAUVIJEK. NE VRAĆAM SE U ZAGREB, NEMOJ NI MISLITI DA
ĆEŠ ME NAĆI. I RODIT ĆU TVOJE DIJETE, A NEĆEŠ NI ZNATI. CRKNI.
***
idem, idem, odlazim, za sobom preko ramena bacam mrvice keksa, da ga ptice pojedu, pa
da put natrag nikad ne pronaĊem
144
RADIO
- Hajde, Lazare. Da vam ĉujem glas.
- Piscina plena virtutis, fons aeternae iuventutis, labris vocem redde mutis!
- Dobro. Samo nemojte više prilaziti mikrofonu, da ne puca. Ĉitate oficijelnu odjavu?
- Da. Slušali ste premijeru radiofonskog dela...
- I to će biti kraj?
- Kraj.
- Znaĉi, blank?
- Blank.
- Crveno – beli?
- Petnaest inĉa. Crveno – beli.
- Hvala Bogu. Već mi je dosadilo.
145
KNJIGA TREĆA
SUMATRA REVISITED
All the king's horses and all the king's men
Couldn't put Humpty together again.
146
SUMATRA REVISITED
na zidu / obešeni ĉovek / sofija kako se šminka stojeći / na stoliĉici u kupatilu / (ogledalo
je previsoko postavljeno) / da bi plesala uz valcer / šopenov / moraš biti najmanje kontesa / deca
crtaju / batu i seku / što – se – za – ruke – drţe / s kućicom / drvećem / oblacima / pticama /
tarabom oko kuće / u pozadini / s druge strane zida / u kupatilu / curi neka cev / svuda po podu
voda / stan miriše na sve / osim na mene i nju / prebrzo / prebrzo / ĉitao sam negde priĉu o
ĉoveku koji je pešice od jerusalima do rima nosio sveću zapaljenu na hristovom grobu / pobogu
pa kakvu sam ja to sveću vukao sa sobom svo ovo vreme?
***
Danas u pet sati prestao sam da uzimam lekove.
Ţivot se ne menja. On prolazi.
Sve što je ikada bilo ja, umrlo je.
I sad, još samo malo, radi ovaj besmisleni i uostalom pokvareni organizam. Bez mog
svesnog uĉešća.
Telo ĉoveka od trideset godina.
Vreme je da i to nestane.
No, non sono morto. Dietro me cadavere lasciai la prima vita.
Doroti kucka potpeticama: There's no place like home...
Idemo. Idemo.
Na juţna mora.
Copyright © by Dušan Gojkov, 2003.
147
DUŠAN GOJKOV, BEOGRAD,1965.
OD ISTOG AUTORA:
Grand Hotel, kratke priĉe, 1993, 1994;
Slepi putnik, roman, 1994;
Evropa pleše, radiofonski eseji, 1995, 1996;
Fotografije glasova i Utuljena baština, dramatizovani radiofonski
eseji, 1997;
Une nuit (un jour) d'une vie, izabrani eseji, 1997;
Passager clandestine, roman, 1998;
Opšta mesta – jedan paraliterarni herbarijum, roman, 1998.
U PRIPREMI:
Pisanje po vodi (In aqua scribere), roman;
Senilia, roman.
148
DUŠAN GOJKOV
A WRITER
A NOTES FOR ONE BIOGRAPHY
(Curriculum vitæ)
WORKS:
Grand Hotel, short stories, three editions 1993 - 1994;
Slepi putnik, novel, 1994;
Evropa pleše, radio phonic essays, 1995, 1996;
Fotografije glasova and Utuljena baština, documentary-dramatic radio phonic
essays, 1997;
Une nuit (un jour) d'une vie, collected essays, 1997;
Passager clandestine, novel, 1998;
Opšta mesta – jedan paraliterarni herbarijum, novel, 1998.
Album fotografija 1991 – 1993, novel, 2003.
1
A short story writer, novelist, essayist, journalist, radio drama director. Published
few books, and some prose in dozen
Yugoslav (Serbian / Croatian / Bosnian) and foreign anthologies.
1965
1971-1976
1976-1983
1983
1984
1985
1986
1987-1989
Born in Belgrade, Serbia, Former Yugoslavia.
Host in Radio Belgrade Children's programme.
Actor in Belgrade theatres KPGT, Atelje 212,
Narodno pozorište, at Television Belgrade, as well
as in couple of movies. Director's assistant at
Radio Belgrade Drama programme.
Plays a piano and bass in jazz band.
Composing music for three theatre plays.
Army service.
Radio Belgrade «flying reporter».
Host of morning programme.
Started studies of Classical Archaeology and
Cultural Anthropology, Faculty of Philosophy,
University of Belgrade.
Arrested for a first time, during taping of radio
reportage at Dedinje – residential centre for
Communist Party Central Committee members in
Belgrade. Beaten in militia station. This kind of
arrests, or, so-called «informatory conversations»
because of delictum verbi will happened ten times
more.
Founds Beogradsko čitalište – informal place for
prose or poetry readings, exhibitions, concerts,
and small plays.
First editor of Novine beogradskog čitališta.
Lives in London, writing his first, yet unpublished
novel A Jazz Novel, works as a chef in a
restaurants.
As a correspondent for Radio Belgrade and
Belgrade daily «Politika» writes from Europe,
Mediterranean, Near and Far East, Africa, former
2
1990
1991
1992
1993
1994
1995-1999
Soviet Union, Asia, and United States.
Stays outside his country for nearly two years.
Writes as well for Yugoslav newsmagazines NIN,
Vreme, Košava, Borba, Književne novine, Književna
reč, Reč...
After first signs of war in former Yugoslavia,
starts working for YUTEL – Yugoslav Television.
Writes from Belgrade, Sarajevo, and Zagreb.
After a few threats, lives a country. First to
Greece, then Germany, Austria, Switzerland,
Belgium, UK and US.
During emigration writes his first novel Slepi
putnik. In Europe, works as a chef in restaurants,
in US, works as an editor in publishing house
GLG-Chicago.
At the end of a year, returns to Serbia, and works
as a journalist in Radio Belgrade. Fired because of
anti-war commentary.
Transfer to opposition Radio B92, for a position of
World Service editor, and literary critic.
Founds Literary Club Jazzbina, Belgrade.
Publishes his first book Grand Hotel, in three
editions.
Joins UN Peace Corps (ICFY Mission) at
Yugoslav – Bosnian border.
Publishes his first novel Slepi putnik, which is
proclaimed as one of ten best novels of the year.
After his service, returns to Belgrade, and works
as Drama editor for Radio Politika, and director
of Documentary programme in Television Politika
During that time wrote and directed fifty one
original radio plays and radio phonic essays, and
dramatised for radio and directed hundred and
ninety one prose and poetic works of Yugoslav
3
1999
1999-2003
and foreign authors.
Directed twenty documentary films for television.
Publishes his second novel Opšta mesta (Laza K.
Lazarević Prize), radio phonic essays Evropa
pleše in two editions (Critic's Choice Prize), and
documentary essays Fotografije glasova and
Utuljena baština, as well as novel Passager
clandestine (Centre national du livre Prize and
Centre régional des lettres midi-pyrénées Prize).
During NATO bombing, after criticizing president
Milosevic, fired from Radio-Television Politika.
Finished novel Album fotografija (in press) and
publishes it at Web-based electronic literary
magazine:
http://www.zetna.org.yu/zek/konyvek/91/index.html
http://www.ac.wwu.edu/~kritika/#_top
http://www.pdf.org.yu/authors.htm
Still writes in Serbian / Croatian / Bosnian. Cooks
for his friends for fun, walks a lot and flies his
kite.
Looking for a job.
DUŠAN GOJKOV
MARIJANE GREGORAN 69
11060 BELGRADE
SERBIA
SERBIA AND MONTENEGRO
TEL ++381 11 755 970
EMAIL [email protected] and/or [email protected]
4