Istraživanje preduzeća 2012. Istraživanje preduzeća 2012.

Transcription

USAID PROJEKAT
ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJA
POSLOVNA ANKETA: SRBIJA 2012.
4. decembar 2012.
Izrada i objavljivanje ovog izveštaja omogućeni su uz podršku američkog naroda posredstvom Agencije
SAD za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj ovog izveštaja odgovara isključivo Cardno Emerging
Markets USA, Ltd, i on ne odražava nužno stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Država.
USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE
POSLOVANJA
POSLOVNA ANKETA: SRBIJA 2012.
Podnosilac:
Cardno Emerging Markets USA, Ltd.
Podneto:
USAID/Serbia
Broj ugovora:
169-C-00-11-00001-0
SADRŽAJ
1. REZIME ............................................................................................................................................ 1
2. METODOLOGIJA............................................................................................................................ 5
3. NALAZI ............................................................................................................................................. 7
3.1 OSOBINE ISPITANIH PREDUZEĆA ..................................................................................................... 7
Istorija poslovanja............................................................................................................................ 7
Rezultati poslovanja ......................................................................................................................... 7
Pravni status .................................................................................................................................... 8
Ljudski resursi ................................................................................................................................. 8
Struktura tržišta ............................................................................................................................... 9
Modaliteti zapošljavanja ................................................................................................................ 10
Optimizam i pesimizam ................................................................................................................. 10
Poslovna udruženja ........................................................................................................................ 13
Privreda i javni sektor .................................................................................................................... 13
3.2 PRAVNA I REGULATORNA PITANJA ............................................................................................... 14
Građevinske dozvole...................................................................................................................... 16
Uticaj korupcije na privredu u Srbiji .............................................................................................. 17
Izvršenje sudskih odluka ................................................................................................................ 18
Inspekcijske službe ........................................................................................................................ 19
Javne nabavke................................................................................................................................ 21
Teret naknada i troškova koji snose preduzeća ............................................................................... 22
3.3 MAKROEKONOMSKA I FISKALNA PITANJA .................................................................................... 22
Pregled makroekonomskih i fiskalnih prepreka .............................................................................. 22
Prioritizovanje reformi ................................................................................................................... 24
Poznavanje postupka donošenja politika i propisa .......................................................................... 25
Uticaj sive ekonomije .................................................................................................................... 25
4. PREPREKE PRISTUPU IZVORIMA FINANSIRANJA .............................................................. 26
4.1 IZVORI FINANSIRANJA .................................................................................................................. 26
4.2 PREPREKE FINANSIRANJU ............................................................................................................. 27
4.3 OBRASCI ZADUŽIVANJA ............................................................................................................... 28
4.4 SVRHA ZADUŽIVANJA................................................................................................................... 28
4.5 SREDSTVA OBEZBEĐENJA ............................................................................................................. 29
4.6 VRSTE MEHANIZAMA FINANSIRANJA ............................................................................................ 30
5. ZAKLJUČAK .................................................................................................................................. 32
PRILOG: UPITNIK KORIŠĆEN U ANKETI ................................................................................... 34
1. REZIME
Nema sumnje da će naredna godina postaviti ogromne izazove pred privredu i privatni sektor Srbije.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno izdao prognozu prema kojoj će BDP Srbije tokom
naredne godine opasti za oko dva odsto i naveo da postoje razlozi za zabrinutost u pogledu sve većeg
fiskalnog deficita i visoke inflacije. 1 Vlada Srbije takođe se uhvatila u koštac i sa preko potrebnom
fiskalnom konsolidacijom i merama koje će unaprediti privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.
Među preprekama za rast u Srbiji i dalje su: fiskalni
pritisci na privatni sektor i njegova nelikvidnost,
predimenzionirana birokratija i nedostatak adekvatnih
izvora finansiranja. Povrh toga, privreda se suočava i
sa sve manjom tražnjom potrošača na domaćem i
evropskom tržištu, kao i valutnim rizikom i rizikom
inflacije.
Kada se u obzir uzmu ovi činioci, vidi se da se ovaj
izveštaj i anketa na kojoj se zasniva ovde predstavljena
analiza pojavljuju u naročito važnom trenutku za
privatni sektor i privredu Srbije, koji su u fazi razvoja.
Osnovni cilj ovog izveštaja i ankete jeste da USAID-u,
Vladi Srbije, privredi i drugim akterima pruži
informacije i analizu na osnovu kojih se mogu osmisliti
i prioritizovati reforme koje će imati najveći uticaj na
rast privatnog sektora. Ova anketa se sprovodi svake
godine, te tako služi i kao reper za praćenje napretka
reformi i njihovog uticaja na konkurentnost privrede.
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, koji sprovodi
Cardno Emerging Markets USA, je petogodišnja inicijativa
pokrenuta u januaru 2011. godine. Cilj projekta je da pomogne
Vladi Republike Srbije da poveća konkurentnost domaće
ekonomije i privatnog sektora. Projekat za bolje uslove
poslovanja sastoji se od tri glavne komponente:
Komponenta 1, Regulatorna reforma u privredi, za cilj ima
unapređenje zakona, propisa i institucija, kao i poboljšanje
kapaciteta regulatornih tela za sprovođenje analiza uticaja
propisa, podsticanje dijaloga javnog i privatnog sektora i
primenu zakona.
Komponenta 2, Makroekonomska politika i upravljanje
javnim finansijama, pomoći će Vladi Republike Srbije u primeni
novih odredbi za fiskalnu odgovornost, poboljšanju budžetiranja,
povećanju transparentnosti i javnosti rada, jačanju upravljanja
javnim dugom i poboljšanju ekonomske analize i predviđanja.
Komponenta 3, Razvoj finansijskog tržišta, za cilj ima
unapređenje regulatornog okvira za bankarske i nebankarske
finansijske institucije, kapaciteta za jačanje i širenje tržišta
kapitala, kao i uslova za razvoj upravljanja finansijskim rizicima.
Nalazi ankete sprovedene 2012. godine omogućavaju nam značajan uvid u strukturu privatnog sektora u
Srbiji i broj regulatornih, pravnih i političkih prepreka sa kojima se on trenutno suočava. Iako se naš
izveštaj na sveobuhvatan način bavim svim ovim pitanjima, želeli bismo da podvučemo devet oblasti koje
su od naročitog značaja, i to posebno ako se u obzir uzme postojeći makroekonomski kontekst. To su:

Rasprostranjena zabrinutost u pogledu inflacije i promenljivosti deviznog kursa –
Privrednicima je postavljeno pitanje koji faktori najviše utiču na konkurentnost njihovih
preduzeća, a dva najčešća razloga za zabrinutost su inflacija (90 odsto) i promenljivost deviznog
kursa (85 odsto). Kao što se moglo i predvideti, kada su ispitanici upitani koje reforme politika bi
trebalo da imaju prioritet, velika većina njih odgovorila je da treba rešavati pitanja inflacije i
promenljivosti deviznog kursa. Kako inflacija stoji na nivou od preko 10 odsto, ne iznenađuje
zabrinutost srpskih privrednika. Ovi činioci ne samo što podrazumevaju značajne troškove za
firme koje imaju velike gotovinske rezerve, izvoze ili otplaćuju kredite indeksirane u evrima, već
stvaraju i atmosferu neizvesnosti u kojoj je planiranje na srednji ili duži rok neverovatno
1
“Press Release: Statement by the IMF Mission to Serbia.” Međunarodni monetarni fond, 20. novembar 2012.
<http://www.imf.org/ external/np/sec/pr/2012/pr12451.htm>.
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja: Poslovna anketa: Srbija 2012.
Strana 1




2
komplikovano. Uz to, ovi činioci dodatno ograničavaju već plitko tržište kapitala u Srbiji i
značajno otežavaju zaduživanje.
Manji optimizam i očekivanja – Ovogodišnji nalazi ukazuju na prilično značajno smanjenje
optimizma privrednika u pogledu zapošljavanja, neto dobiti i novih proizvoda. Otkrili smo da su
30 odsto ispitanika optimisti, 58 odsto neutralni, a 12 odsto pesimisti. Ono što je još značajnije,
međutim, jeste način na koji su se ove brojke promenile u odnosu na prošlu godinu. Godine 2011,
na primer, 45 odsto ispitanih privrednika navelo je da su optimisti, 47 odsto je bilo neutralno, a 8
odsto je izrazilo pesimizam. No, broj pesimista je niži nego što bi se moglo očekivati, ako se u
obzir uzme njihova krajnja geografska ograničenost u pogledu pristupa tržištu, odsustvo
finansiranja i kritički stav prema političkom, pravnom i regulatornom okviru za poslovanje u
Srbiji.
Loš pristup izvorima finansiranja – Adekvatan pristup kapitalu po priuštivoj ceni ključan je
uslov za rast i otvaranje novih radnih mesta, naročito kada je reč o malim preduzećima. Uprkos
ovoj gorućoj potrebi, privreda je suočena sa značajnim preprekama u pristupu neophodnom
kapitalu (što naročito važi za preduzeća čiji su vlasnici žene, o čemu više informacija možete naći
u „Detaljnom profilu preduzeća u vlasništvu žena“). Zapravo, 63 odsto ispitanika pristup
izvorima finansiranja ocenjuje negativno. Dalje, u „Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 20122013. godinu“, koji je izradio Svetski ekonomski forum (SEF), loš pristup izvorima finansiranja
naveden je kao treći problem po značaju (od ukupno 16) za poslovanje; tek nešto ispred njega su
neefikasna državna birokratija i korupcija.2
Izuzetno složen postupak izdavanja građevinskih dozvola – Naša anketa potvrđuje krajnje
negativne nalaze izveštaja Doing Business za
Uticaj BEP-a: 2012. u odnosu na 2011.
2013. godinu, prema kome je Srbija na 179.
Ostvarena su značajna poboljšanja u pojedinim oblastima u
mestu (od ukupno 185 zemalja) kada je reč o
kojima USAID BEP pruža podršku:
tome koliko je jednostavno dobiti građevinsku
 Prosečno vreme potrošeno za rad sa inspektorima smanjeno
dozvolu.3 Slično tome, nalazi naše ankete
je za 50%, dok je prosečan iznos smanjen za 22% (videti
ukazuju na to da 92 odsto ispitanika kojima su
odeljak „Inspekcijske službe“)
potrebne građevinske dozvole smatraju da je  Vreme potrebno za dobijanje građevinske dozvole smanjeno
je za preko 37% (videti odeljak „Građevinske dozvole“)
veoma problematično dobiti ih i da je to
 Pozitivni stavovi prema inspekcijskom nadzoru povećani za
skopčano sa značajnim teškoćama. Problemi i
preko 42% (videti odeljak „Inspekcijske službe“)
dalje postoje, uprkos napretku ostvarenom
 Smanjenje od preko 27% u pogledu broja ispitanika koji
smatraju da je korupcija veliki problem za njihovo preduzeće
tokom poslednjih nekoliko godina na
(videti odeljak „Uticaj korupcije na privredu u Srbiji“)
smanjenju prosečnog vremena i novca koje
 Broj ispitanika koji tvrde da je potrebno više od godinu dana
preduzeća moraju da odvoje da bi dobila
da se okonča izvršni postupak opao je za skoro 12% (videti
odeljak „Izvršenje sudskih odluka“)
dozvole. Naša anketa je otkrila, na primer, da
je vreme potrebno da se dobije građevinska
dozvola ove godine smanjeno za 37 odsto, što predstavlja značajno poboljšanje.
Neefikasan sistem izvršenja sudskih odluka – Tokom prošle godine ostvaren je veliki napredak
u povećanju efikasnosti sistema izvršenja sudskih odluka u Srbiji. Na primer, 2011. godine je
Schwab, Klaus. “The Global Competitiveness Report 2012–2013.” Svetski ekonomski forum, 2012. <http://www3.
weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2012-13.pdf>.
3
“Doing Business 2013: Smarter Regulations for Small and Medium-Size Enterprises.” Grupa Svetske banke, 2012.
<http://www.doingbusiness.org/~/media/GIAWB/Doing%20Business/Documents/ Annual-Reports/English/DB13-fullreport.pdf>.
Strana 2




negativne stavove prema ovom sistemu imalo 86 odsto ispitanika. Ove godine, međutim,
beležimo određeno poboljšanje percepcije, te sada 80 odsto privrednika negativno posmatra
izvršni postupak. Ali, uprkos navedenom poboljšanju, ostaje još mnogo toga da se učini da bi se
unapredili rezultati u ovoj oblasti, jer 55 odsto ispitanika navodi da im je bilo potrebno više od
godinu dana da privedu izvršni postupak kraju.
Negativni uticaj korupcije – Kao što je već navedeno, nalazi istraživanja SEF-a ukazuju na to da
je korupcija drugi po značaju problem za poslovanje u Srbiji. Naši nalazi u velikoj meri potvrđuju
ove rezultate, a takođe sadrže i još nekoliko informacija koje vredi uzeti u razmatranje.
Zanimljivo je da je 35 odsto ispitanika odgovorilo da „ne može da oceni“ uticaj korupcije, što
može da znači da nisu spremni da izraze svoje mišljenje o ovom pitanju. Ako odbacimo ispitanike
koji nisu odgovorili, međutim, otkrićemo da skoro 74 odsto privrednika smatra da im korupcija
veoma mnogo ili donekle ugrožava poslovanje, što je poboljšanje u odnosu na prošlogodišnjih 80
odsto. Ove nevesele brojke, međutim, donekle ublažava činjenica da je raširenost koruptivnih
radnji značajno manja. Preko 90 odsto ispitanika, na primer, navodi da ih državni službenici
nikada nisu uslovljavali ili ucenjivali, dok 83 odsto tvrdi da nikada nije dalo poklon državnom
službeniku. Preko polovine ispitanika, pak, navodi da su koristili lične veze da lakše obave
poslove vezane za državnu administraciju; uprkos tome, u ovoj oblasti je ipak došlo do određenih
pomaka.
Složen i skup postupak inspekcijskog nadzora – U odnosu na prošlu godinu ostvaren je
značajan napredak u pogledu smanjenja vremena i novca potrebnih za rad sa inspekcijama. Na
primer, vreme potrebno za saradnju sa inspektorima smanjeno je za 52 odsto, dok je iznos novca
koji se mora odvojiti za iste svrhe smanjen za 22 odsto – što predstavlja dramatično poboljšanje
za period od samo godinu dana. Međutim, uprkos ovom poboljšanju, preduzeća u Srbiji i njihov
menadžment još uvek mora da posveti značajno vreme i resurse radu sa inspekcijama.
Ograničen pristup tržištu – Čak 70,7 odsto ispitanih preduzeća ograničava svoje poslovanje na
mesto/grad u kome posluju, dok 22,7 odsto plasira svoje proizvode i usluge na regionalno i
lokalno tržište. Najviše iznenađuje podatak da tek 6,6 odsto ispitanih preduzeća navodi da izvozi
u druge zemlje. Pored ograničenih mogućnosti malih preduzeća da dopru do nacionalnog i stranih
tržišta, za ovakvu strukturu poslovanja verovatno utiču i drugi razlozi. Mnoga preduzeća i dalje
verovatno oklevaju da izađu na tržišta van svojih opština jer smatraju da je to rizično, delimično i
zato što su zabrinuta da li će moći da naplate potraživanja. Još jedan činilac, detaljnije opisan u
daljem tekstu, je to što preduzeća nisu u stanju ili ne žele da pribave finansiranje koje bi moglo da
im posluži za ekspanziju.
Nedovoljna korišćenje ugovora o radu na određeno vreme – Sadašnja ekonomska kriza
zahteva visoku fleksibilnost privrede, a naročito malih i srednjih preduzeća sa niskim nivoom
kapitala, u pogledu planiranja na kratak i srednji rok. Uprkos toj izuzetno značajnoj potrebi, firme
i dalje nedovoljno koriste ugovore o radu na određeno vreme koji bi mogli da im znatno olakšaju
novo zapošljavanje. Zapravo, u poređenju sa 2011. godinom, ove godine mnogo veći broj firmi –
65 odsto – uopšte nije zapošljavao radnike na određeno vreme. Iz toga se može zaključiti da
novoosnovana mala i srednja preduzeća (MSP) ne koriste ovu mogućnost od presudnog značaja.
Radi bolje organizacije i veće preglednosti, ovaj izveštaj podeljen je na sledeće oblasti. Prvo istražujemo
metodologiju korišćenu prilikom ankete i njene kasnije analize. Potom u širokim crtama opisujemo
osobine ispitanih preduzeća. Ovaj odeljak se dalje može podeliti na sledeće celine: (1) istorija
Strana 3
poslovanja, (2) rezultati poslovanja, (3) pravni status, (4) ljudski resursi, (5) struktura tržišta, (6)
modaliteti zapošljavanja, (7) optimizam i pesimizam, (8) poslovna udruženja i (9) privreda i javni sektor.
Na trećem mestu se bavimo pravnim i regulatornim pitanjima. Ovaj odeljak se dalje može podeliti na
sledeće celine: (1) građevinske dozvole, (2) uticaj korupcije na privredu u Srbiji, (3) izvršenje sudskih
odluka, (4) inspekcijske službe i (5) javne nabavke.
Kao četvrto, detaljno opisujemo makroekonomska i fiskalna pitanja sa kojima se suočavaju firme u
Srbiji. Ovaj odeljak može se podeliti na sledeće celine: (1) pregled makroekonomskih i fiskalnih
ograničenja, (2) prioritizovanje reformi, (3) poznavanje postupka donošenja politika i propisa i (4) uticaj
sive ekonomije.
Na kraju bliže razmatramo prepreke pristupu izvorima finansiranja. U ovom odeljku analiziramo
sledeće oblasti: (1) izvori finansiranja, (2) prepreke zaduživanju, (3) obrasci zaduživanja, (4) svrha
zaduživanja, (5) sredstva obezbeđenja i (6) vrste mehanizama finansiranja.
Strana 4
2. METODOLOGIJA
Anketu je sproveo CeSID u saradnji sa BEP-om i to na uzorku od 1.020 pravnih lica sa teritorije Srbije
(bez Kosova i Metohije) od 1. do 24. Septembra 2012. godine.
Nekih 9.000 domaćih preduzeća pozvano je da učestvuje, od kojih je odabrano 1.020. Prilikom odabira
uzorka rukovodili smo se informacijama i podacima dobijenim iz Agencije za privredne registre. Uz
korišćenje podataka iz tog izvora o segmentisanosti populacije preduzeća (i to konkretno o sektorskoj i
regionalnoj distribuciji), odabrali smo uzorak koji je najbolje odražavao poznate osobine ukupne
populacije. Odabir je za cilj imao da se obuhvati uzorak koji adekvatno odražava čitav privatni sektor u
Srbiji.
Jedna bitna razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg uzorka je to što je ove godine obuhvaćeno više
ispitanika sa sedištem van Beograda. Iako smo donekle bili zabrinuti da bi to moglo da ugrozi uporedivost
rezultata iz godine u godinu, potrudili smo se da to ne unese distorziju u rezultate tako što smo ponovo
testirali uzorak dajući veće pondere odgovorima sa teritorije Beograda. Ovim pristupom smo otkrili da je
sastav uzorka imao minimalan uticaj na rezultate i reprezentativnost ankete.
Uzevši u obzir krajnje specifičnu prirodu nekih od pitanja iz ankete, ne predstavlja iznenađenje to što je u
pojedinim slučajevima samo mali broj ispitanika bio u stanju da odgovori. U tim situacijama, kada je
uzorak (n) bio manji od 20 ispitanika, pokušavali smo da izbegnemo donošenje zaključka na osnovu tog
konkretnog nalaza; posebno su naznačeni slučajevi u kojima smo odstupili od tog pravila. Uz to, u
pojedinim slučajevima u kojima je veliki broj ispitanika na određeno pitanje odgovorio sa „ne znam“ ili
„ne mogu da ocenim“, odbacili bismo takve odgovore i ponovo izračunali proseke na osnovu novog zbira.
To je učinjeno da bi se ključne informacije predstavile jasnije i bez zabune koje unose neodlučni
odgovori.
Osnovni istraživački instrument bio je upitnik sastavljen od 150 pitanja (videti „Prilog: anketni upitnik“)
prilagođen zahtevima klijenta. Upitnik je popunjavan primenom tehnike „licem u lice“. Ispitanici koji su
odgovarali na pitanja iz upitnika bili su vlasnici ili viši rukovodioci preduzeća iz uzorka. Anketom su
obuhvaćena pravna lica registrovana u sledećim gradovima:
Tabela 1: Geografski sastav uzorka
Apatin
Broj
ispitanika
15
Prokuplje
Broj
ispitanika
23
Beograd
Čačak
305
30
Smederevo
Sombor
11
32
Inđija
Jagodina
11
40
Sremska Mitrovica
Subotica
45
36
Kragujevac
48
Surdulica
10
Kraljevo
Kruševac
30
7
Šabac
Užice
13
12
Grad/opština
Grad/opština
Strana 5
Leskovac
20
Valjevo
25
Niš
40
Vladičin Han
14
Novi Pazar
Novi Sad
30
86
Vranje
Vrbas
13
11
Pančevo
Paraćin
15
15
Vršac
Zaječar
9
30
Pirot
14
Zrenjanin
30
Usled ovakve raspodele uzorka, podaci se mogu analizirati po pojedinačnim regionima kojih ukupno ima
pet: Beograd, Vojvodina, centralna Srbija, zapadna Srbija i jugoistočna Srbija.
U Tabeli 2 ukratko je predstavljen sastav našeg uzorka po regionima i privrednim granama:
Tabela 2: Distribucija ispitanih preduzeća po sektorima i regionima (u apsolutnim
brojevima)
Privredna grana
Region
Proizvodnja
Trgovina
Ostale usluge
Ukupno
Beograd
Vojvodina
Centralna Srbija
Zapadna Srbija
Jugoistočna Srbija
56
86
51
38
52
104
108
46
36
51
145
96
54
36
61
305
290
151
110
164
Ukupno
283
345
392
1.020
Strana 6
3. NALAZI
Osnovna svrha ovog odeljka je istraživanje tri skupa međusobno povezanih pitanja. Kao prvo, istražićemo
osobine ispitanih preduzeća, što će nam omogućiti bolji uvid u sastav i karakteristike privatnog sektora
u Srbiji. Kao drugo, razmotrićemo pravna i regulatorna pitanja; svrha ove celine je da se čitaocu
omogući da bolje razume najveće prepreke za razvoj konkurentnosti privatnog sektora u Srbiji. Kao treće,
ispitaćemo temu makroekonomskih i fiskalnih pitanja kako bismo ostvarili uvid u probleme kao što su
poznavanje propisa, porezi, monetarna politika i siva ekonomija. Na kraju, analiziraćemo stavove
analiziranih preduzeća u pogledu prepreka za pristup izvorima finansiranja; u ovoj celini osvrnućemo
se na ključne oblasti kao što su mehanizmi finansiranja, navike u pogledu zaduživanja i moguća sredstva
obezbeđenja koja koriste zajmoprimci.
3.1 Osobine ispitanih preduzeća
ISTORIJA POSLOVANJA
U poređenju sa prošlogodišnjim nalazima, anketa je ove
godine pokazala da postoji mnogo više novih preduzeća
osnovanih posle 2006. godine. Sa druge strane, u
ovogodišnjem uzorku je primetno značajno smanjenje broja
preduzeća osnovanih pre 1990. godine.
REZULTATI POSLOVANJA
Iako je srpska privreda i dalje ozbiljno pogođena posledicama
finansijske krize, nalazi ovogodišnje ankete pokazuju da
preduzeća u Srbiji i dalje većinom posluju sa dobitkom.
Podaci prikupljeni od 2009. Do ove godine sumirani su u
Tabeli 5.
Tabela 3: Godina osnivanja
Godina osnivanja
2011.
2012.
Pre 1990.
13%
5%
1991 – 1999.
2000 – 2005.
2006 – 2011.
36%
27%
24%
35%
26%
34%
Tabela 4: Promet preduzeća
Promet
< 10.000 EUR
10.001 – 30.000 EUR
30.001 – 50.000 EUR
2011.
7%
13%
9%
Kada se u obzir uzme veći broj novih preduzeća u ovom
uzorku, ne iznenađuje podatak da je došlo do promene
50.001 – 100.000 EUR
12%
rezultata za promet preduzeća. Ako malo preduzeće
100.000 – 500.000
34%
definišemo kao ono koje godišnje ostvaruje promet manji od
EUR
500.000 evra, svakako se može videti promena u odnosu na
500.001 – 1 milion EUR
9%
prošlu godinu. Tokom 2011, 29 odsto preduzeća u Srbiji
> 1 milion EUR
16%
imalo je promet manji od 50.000 evra godišnje; ove godine,
međutim, ta brojka se povećala na 39 odsto. To ukazuje na
Tabela 5: Dobit i gubitak
činjenicu da sve veći deo privatnog sektora u Srbiji posluje
sa relativno malim prometom.
Dobit/gubitak
2009.
2010.
Slično već navedenim brojkama, ovogodišnji podaci o
ukupnoj poslovnoj imovini (aktivi iz bilansa) preduzeća
2012.
10%
18%
11%
9%
26%
7%
19%
2011.
Dobit
89%
88%
86%
Gubitak
11%
12%
14%
Strana 7
takođe pokazuju silazan trend. Kako se može videti iz Tabele 6, došlo je do krajnje dramatičnog
povećanja broja preduzeća koja posluju sa imovinom vrednom manje od 10.000 evra. Iz toga se može
videti da ova grupa
preduzeća, koja predstavlja 27 odsto privatnog sektora u
Srbiji, ima ograničenu imovinu na osnovu kojih može da se
zadužuje, ili pak uopšte ne poseduje takvu imovinu.
PRAVNI STATUS
Ovogodišnja anketa pokazala je krajnje zanimljivo povećanje
broja privrednika koji posluju kao preduzetnici. Iako to može
biti posledica promene sastava uzorka, razlika od 15 odsto
(30 odsto prošle godine, a 45 odsto ove) i dalje je značajna.
Uz to, takva razlika odražava generalnu popularnost ove
vrste pravnog statusa.
Tabela 6: Poslovna imovina
Vrednost imovine
2011. 2012.
Do 10.000 EUR
13%
27%
10.001 – 30.000 EUR
14%
8%
30.001 – 50.000 EUR
7%
8%
50.001 – 100.000 EUR
17%
10%
100.000 – 500.000 EUR
27%
26%
500.001 – 1 milion EUR
20%
9%
Kao što se može videti iz Grafikona 1, ove godine je skoro
polovina ispitanika navela da posluju kao preduzetnici, što
> 1 milion EUR
2%
2%
predstavlja povećanje od 50 odsto u poređenju sa prošlom
godinom. Značaj ove informacije leži u tome što je mnogo manja verovatnoća da će do kapitala uspešno
doći preduzetnik nego neka
druga vrsta preduzeća. Dalje,
Grafikon 1: Pravni status preduzeća
preduzetnici su daleko manje 70%
61%
skloni riziku, uzevši u obzir da 60%
52%
preduzetnik za gubitke i
50%
45%
dugove
odgovara
svojom
celokupnom ličnom imovinom. 40%
2011
30%
30%
LJUDSKI RESURSI
2012
20%
Dve ključne informacije mogu 10%
5%
3% 2%
1% 1%
0%
se izdvojiti iz ovogodišnjih
0%
podataka o rodnom sastavu i
Preduzetnik Akcionarsko Društvo sa
Ortačko
Ostalo
društvo
ograničenom
društvo
broju zaposlenih. Prva i krajnje
odgovornošću
očigledna činjenica je da
ispitana preduzeća u proseku imaju 33 odsto zaposlenih manje nego
Tabela 7: Broj zaposlenih u
prošle godine, što je prikazano i na sledećem grafikonu. To ne
ispitanim preduzećima
predstavlja iznenađenje ako se u vidu ima skorašnji rast
nezaposlenosti; uz to, budući da ovogodišnji uzorak u većoj meri
Broj zaposlenih 2011. 2012.
obuhvata mala preduzeća i firme sa sedištem van Beograda,
<5
34%
47%
očekivano je da će broj zaposlenih biti manji.
6 – 10
26%
24%
Ovogodišnji nalazi vezani za rod zaposlenih otkrivaju veoma
zanimljivu promenu u odnosu na 2011. godinu. Naime, ako
izračunamo odnos zaposlenih žena i muškaraca, videćemo da je ta
11 – 20
> 20
22%
18%
15%
14%
Strana 8
brojka opala sa 1,31 muškaraca za svaku ženu prošle godine na 1,18 ove. Prevedeno u procente, oko 45
odsto zaposlenih su žene, a 55 odsto su muškarci. Takođe, 65 odsto menadžera u ispitanim firmama
takođe su muškarci.
Premda nije lako posebno prepoznati
Grafikon 2: Broj zaposlenih i rodna struktura - prosek
tačan razlog (ili razloge) za
27,72
smanjenje ovog jaza između rodova, 30
moguće je da se ono donekle može 25
objasniti
izmenjenim
sastavom
18,11
uzorka (koji sada obuhvata više 20
2011
15,74
novih i manjih preduzeća). Ako 15
11,98
2012
prihvatimo
ovu
pretpostavku,
9,81
8,3
ukazaće nam se nov način da mere 10
ciljano usmerimo na privrednice u
5
Srbiji. Budući da su nova preduzeća
0
uravnoteženija
u
pogledu
Muškarci
Žene
Ukupno zaposlenih
zastupljenosti žena i muškaraca,
pružanje opšte obuke ovoj grupi preduzeća moglo bi da utiče na veću rodnu ravnopravnost (videti i
„Detaljni profil preduzeća u vlasništvu žena“).
STRUKTURA TRŽIŠTA
Nalazi ovogodišnje ankete ne razlikuju se u većoj meri od onih iz 2011. kada je reč o tržištima na kojima
posluju preduzeća iz Srbije. Rezultati ankete pokazuju da ogromna većina (70,7 odsto) preduzeća iz
Srbije i dalje radi skoro isključivo na tržištu opštine u kojoj je registrovana (što predstavlja povećanje u
odnosu na 65,5 odsto zabeleženih prošle godine). Ove brojke verovatno odražavaju više faktora. Na
primer, preduzeća u Srbiji su naizgled veoma oprezna kada je reč o nastupu na novim tržištima, što je
verovatno barem delimično
Graifikon 3: Procenat robe i usluga koji preduzeća prodaju na sledećim tržištima
uzrokovano
teškoćama
u
dobijanju kredita i angažovanju
80%
70,7%
zaposlenih
kako
bi
se
70% 65,5%
odgovorilo
na
razvojne
60%
mogućnosti. Uz to, javljaju se i
50%
rizici vezani za izvršenje
2011
sudskih odluka i ugovora, za
40%
2012
koje je odgovorno neefikasno
30%
pravosuđe u Srbiji. Domaće
19,2%
20%
firme se takođe suočavaju sa
11,6%
11,1%
9,2%
veoma konkurentnim evropskim
10%
2,6% 3,2% 3,5% 3,5%
tržištem, dok je i na srpskom
0%
tržištu konkurencija krajnje
Mesto u
Region
Nacionalno
Susedne Ostale zemlje
kome
posluju
tržište
zemlje
razvijena, a katkad i nelojalna.
Ne iznenađuje podatak da se mnoga preduzeća opredeljuju za nastup isključivo na lokalnim i regionalnim
tržištima koja poznaju, na kojima imaju poverenje u svoje poslovne partnere i gde imaju konkurentnu
prednost u odnosu na druge firme.
Strana 9
MODALITETI ZAPOŠLJAVANJA
Ovogodišnji rezultati pokazuju da preduzeća u Srbiji još
Tabela 8: Broj zaposlenih na neodređeno
uvek daleko radije zapošljavaju radnike na neodređeno
vreme
nego na određeno vreme. Ako se u obzir uzmu
prednosti korišćenja ugovora o radu na određeno vreme
Broj zaposlenih
2011. 2012.
(a naročito na današnjem tržištu koje je sve
Nema zaposlenih na
1%
3%
konkurentnije i na kome je budućnost sve neizvesnija),
neodređeno
ovi podaci predstavljaju iznenađenje. Na kraju, ugovori
1–5
38%
49%
o radu na određeno vreme poslodavcima omogućavaju
6 – 10
28%
22%
da planiraju zapošljavanje u kraćim rokovima nego što
je to slučaj kada je reč o angažovanju radnika na
11 – 20
17%
13%
neodređeno vreme. Uz to, ugovori na određeno vreme
> 20
16%
13%
mogu biti korisni u slučajevima u kojima firme
pretpostave da će im biti potrebno više radnika
Grafikon 4: Korišćeni modaliteti zapošljavanja (proseci)
za kratkoročne projekte ali ne žele (ili nisu u
stanju) da zaposlene angažuju na neodređeno 30%
24,77%
vreme.
25%
Više dokaza za ove tvrdnje može se naći u 20%
Tabeli 9, koja pokazuje da ogromna većina 15%
firmi koje angažuju zaposlene na određeno
vreme ima tek između jednog i pet zaposlenih. 10%
Takođe, ako uporedimo podatke iz 2011. 5%
godine sa nalazima ankete za 2012, 0%
15,98%
Rad na
neodređeno
vreme
5,84%
2,74%
2011
Tabela 9: Broj zaposlenih na određeno
vreme
Rad na
određeno
vreme
2012
primećujemo značajan pad broja preduzeća koja
angažuju radnike na određeno vreme (59 odsto prošle
godine, a 35 odsto ove).
Broj zaposlenih
201
1.
201
2.
Nema zaposlenih na određeno
41%
65%
OPTIMIZAM I PESIMIZAM
1–5
34%
25%
6 – 10
12%
4%
11 - 20
8%
3%
> 20
5%
3%
Ovogodišnji podaci pokazuju da je pesimizam mnogo
prisutniji ove godine nego prethodne. Kao što se može
videti iz tabele 10, mnogi privrednici ove godine su
znatno manji optimisti u pogledu zapošljavanja,
projekcije budućih prihoda i verovatnoće uvođenja novih
proizvoda.
Strana 10
Tabela 10: Stavovi privrednika o broju zaposlenih, prihodima i novim proizvodima
Broj zaposlenih
Neto prihodi
Novi proizvodi
Smer
promene
2011.
2012.
2011.
2012.
2011.
2012.
Smanjenje
11%
15%
14%
23%
6%
9%
Bez
promene
58%
66%
35%
43%
42%
52%
Povećanje
31%
19%
51%
34%
52%
39%
Na osnovu rezultata prikazanih u Tabeli
Grafikon 5: Nivoi optimizma
10 izradili smo sintetički pokazatelj onoga
70%
što nazivamo „optimizmom“, „neutralnim
58%
stavom“
i
„pesimizmom“.
Ovaj 60%
47%
pokazatelj, izrađen u obliku indeksa, 50%
45%
kreiran je statističkom obradom odgovora 40%
koji ukazuju na „dobitak“ i „gubitak“ u tri
30%
30%
posmatrane oblasti. Svi ispitanici koji
smatraju da će „dobiti“ u najmanje dve od 20%
12%
8%
ove tri kategorije svrstani su u 10%
„optimiste“. Privrednike koji veruju da će
0%
sve ostati isto u najmanje dve kategorije
Pesimisti
Neutralni
Optimisti
smatramo „neutralnima“, dok one koji su
uvereni da će „izgubiti“ u najmanje dve kategorije smatramo „pesimistima“.
2011
2012
Posmatrano u celini, otkrili smo da je nivo optimizma ove godine opao za neverovatnih 33 odsto (sa 45 na
30 odsto); promenu slične magnitude možemo primetiti i u pogledu zapošljavanja, neto prihoda i novih
proizvoda, kako je prikazano na Tabeli 10. Međutim, najveći pad primetili smo kada je reč o stavovima
prema budućem zapošljavanju: u tom pogledu se broj privrednika koji smatraju da će u narednoj godini
angažovati nove radnike smanjio za 39 odsto.
Strana 11
Detaljni profil preduzeća u vlasništvu žena
USAID BEP razume i ceni značaj pružanja podrške firmama u vlasništvu žena u Srbiji posredstvom
multidisciplinarnih programa. Preduzeća u vlasništvu žena i preduzetnice ne samo što predstavljaju
značajan izvor potencijalnog privrednog razvoja u Srbiji, već je dosledno dokazano da osnaživanje
preduzetnica i firmi u vlasništvu žena ima dalekosežno povoljno dejstvo na društvo u celini. Takođe,
mnoge firme u vlasništvu žena u Srbiji mala su preduzeća, što je još jedna ključna oblast za koju je
zainteresovan USAID BEP. Zapravo, 69 odsto svih preduzeća u ženskom vlasništvu iz našeg uzorka
zapošljava pet radnika ili manje od toga.
Imajući u vidu ove bitne činioce, pokušali smo da razumemo i prikažemo neke od najvećih prepreka
koje trenutno ometaju konkurentnost preduzeća u vlasništvu žena. Koristeći definiciju ženskog
preduzetništva korišćenu u Godišnjem izveštaju organizacije UN Women, konstruisali smo uzorak
preduzeća u ženskom vlasništvu koja su navela da je u vlasništvu žena preko 50 odsto firme: takav
uzorak sastojao se od ukupno 251 firme – a zanimljivo je da od tih 251 samo 25 nisu u stopostotnom
vlasništvu žena. Potom, pošto smo odbacili one koji nisu mogli da odgovore na pitanje, uporedili smo
nalaze u okviru ove grupe sa osobinama ostatka populacije uzorka, koji smo nazvali „firme u
vlasništvu muškaraca“. Otkrili smo više zanimljivih razlika koje su nam omogućile da ostvarimo uvid
u razne vrste konkretnih izazova sa kojima se suočavaju firme u vlasništvu žena.
Jedan naročito zanimljiv nalaz koji želimo da istaknemo je to što je 62 odsto firmi u vlasništvu žena
navelo da se zadužuje, dok to tvrdi 69 odsto preduzeća u vlasništvu muškaraca. Kada je reč o
firmama u vlasništvu žena koje se zadužuju, skoro 60 odsto uzima kredite od banaka, 32 odsto zajmi
novac od članova porodice i prijatelja, dok tek nešto više od jedan odsto koristi programe državnih
institucija. Zanimljivo je da skoro nijedna firma u vlasništvu žena nije pribavila kapital posredstvom
lizing kompanija, iz stranih izvora finansiranja ili iz grantova odnosno bespovratnih sredstava.
Takođe su zanimljive razlike u iznosima koje zajme firme u vlasništvu žena i muškaraca. Kao što se
može videti na Grafikonu 6, ogromna većina firmi u vlasništvu žena pojedinačno zajmi manje od
10.000 evra dok se samo 44 odsto preduzeća u vlasništvu muškaraca zadužilo u tom iznosu. Iz toga
se vidi da firme u vlasništvu žena zauzimaju veoma dominantan položaj u oblasti mikrokreditiranja u
Srbiji.
Grafikon 6: Iznos zaduživanja (firme u vlasništvu muškaraca odnosno
žena)
70%
63%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
44%
Firme u
vlasništvu
muškaraca
33%
Firme u
vlasništvu žena
23%
12%
8%
9%
4%
2%3%
0%
50.001
EUR
- 100.000
EUR - €500,000
> 500.000 EUR
≤ 10.00010.001
EUR - 50.000
€100,001
Strana 12
POSLOVNA UDRUŽENJA
Snažna poslovna udruženja ključni su deo razvoja privatnog sektora bilo koje zemlje. Poslovna udruženja
ne samo što pružaju prilike za umrežavanje poslovnih ljudi i razmenu iskustava o najboljim praksama,
već i služe kao forum na kome članovi
Grafikon 7: Članstvo u poslovnim udruženjima
poslovne zajednice mogu da razgovaraju o
zajedničkim problemima i lobiraju državne 90%
82%
80%
vlasti za sprovođenje reformi.
Iako je u prošlosti bilo problema, ove
godine možemo primetiti više pozitivnih
promena u pogledu poslovnih udruženja u
Srbiji. Kao što se može videti na Grafikonu
7, ove godine je za 28 odsto porastao broj
ispitanika koji tvrde da su članovi
poslovnih udruženja, što bi donekle moglo
da bude rezultat promene sastava uzorka.
64%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
2011
36%
2012
18%
Članovi udruženja
Nisu članovi udruženja
Od ispitanika je traženo da ocene (na skali od 1 do 5, gde je 1 najgore a 5 najbolje) kvalitet obuke i
informacija koje im pružaju poslovna udruženja. Uopšte uzevši, ispitanici su u najvećoj meri zadovoljni;
poslovna udruženja ocenjena su prosečnom ocenom od oko tri u dve od ukupno tri posmatrane oblasti
(videti Tabelu 11). Međutim, „zagovaranje (prema Vladi) za regulatorne reforme“ dobilo je najnižu
ocenu, tek 2,66. Ako poredimo prošlogodišnje i ovogodišnje ocene, videćemo da su promene relativno
male. Iz ovih nalaza se, pak, vidi da se, uopšteno govoreći, značajan napredak može ostvariti na polju
kapaciteta poslovnih udruženja za organizovanje obuke i lobiranje.
Tabela 11: Prosečna ocena poslovnih udruženja po oblastima
Oblast
2011. 2012.
Zagovaranje (prema Vladi) za regulatorne reforme
(izmene propisa)
2,62
2,66
Organizovanje obuka, obrazovnih programa i širenje
informacija
3,02
2,98
3,11
2,93
Organizovanje poslovnih sajmova i pomoć u plasmanu
proizvoda i usluga
Grafikon 8: Saradnja sa državnim i lokalnim organima
PRIVREDA I JAVNI SEKTOR
Pitanje koje je neprekidno u žiži interesovanja
javnosti jeste odnos između državnih odnosno
lokalnih vlasti i privatnih preduzeća, kao i
moguće zloupotrebe koje mogu biti deo tog
odnosa
i
ograničiti
privredni
razvoj.
Ovogodišnja anketa je opet pokazala da više
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
60%
64%
40%
2011
2012
Ne sarađuju sa državnim i
lokalnim organima
36%
Sarađuju sa državnim i
lokalnim organima
Strana 13
preduzeća ne sarađuje sa državnim telima (64 odsto) nego što to čini (36 odsto).
Najveći broj preduzeća koji sarađuju sa državom to čini u relativno malom obimu, od 10% do 30% i to se
odnosi na polovinu preduzeća u toj grupi u ovogodišnjem uzorku. Međutim, zanimljivo je to što je ove
godine došlo do značajnog povećanja broja preduzeća koja prodaju između 11 i 30 odsto svojih proizvoda
i usluga lokalnim samoupravama (sa 28 na 50 odsto). To bi moglo da bude indikator veće zavisnosti
privatnog sektora u Srbiji od države kao izvora prihoda.
Grafikon 9: Procenat robe i usluga koji se prodaje javnom sektoru i
lokalnim samoupravama
60%
50%
49%
50%
40%
30%
25%
2011
28%
23% 25%
2012
20%
10%
0%
< 10%
11 - 30%
> 30%
3.2 Pravna i regulatorna pitanja
Ovaj odeljak počinjemo kratkim rezimeom stavova ispitanika u pogledu konkretnih delova pravnog i
regulatornog okvira. Na pitanje mogućim preprekama sa kojima se suočavaju, većina privrednika je –
očekivano – odgovorila da svi ovi činioci utiču negativno na poslovanje. Među najmanje popularnim
fiskalnim faktorima, međutim, nalaze se poreska pitanja („porezi i doprinosi na zarade“ i „drugi obavezni
nameti“) i „administrativne procedure“. Oblast u kojoj je, pak, ostvaren značajan napredak u odnosu na
prethodnu godinu jeste mišljenje privrednika u Srbiji o inspekcijskom nadzoru (za detaljniji pregled videti
odeljak „Inspekcijske službe“), gde je broj ispitanika sa pozitivnim stavom porastao sa 21,8 odsto na 31,1
odsto. U Tabeli 12 može se naći sveobuhvatan pregled fiskalnih ograničenja koja se percipiraju kao
najozbiljnija.
Tabela 12: Uticaj pravnih i regulatornih činilaca
Negativan
Pozitivan
Pravno odnosno regulatorno pitanje
2011.
2012.
2011
.
2012.
Porezi i doprinosi na zarade
96,5%
95%
3,5%
5%
Drugi obavezni (parafiskalni) nameti
96,3%
95%
3,7%
5%
Administrativne procedure
93,9%
93,2%
6,1%
6,8%
Sudski postupci i povezani zahtevi
93,6%
92,1%
6,4%
7,9%
Dobijanje građevinskih i povezanih
dozvola
92,7%
91,7%
7,3%
8,3%
Strana 14
Administriranje naplate poreza
89,1%
89,7%
10,9
%
10,3
%
54,4%
87,5%
45,6
%
12,5
%
87,1%
85,7%
12,9
%
14,3
%
Carine i procedure vezane za
trgovinu
73,7%
76,7%
26,3
%
23,3
%
Dobijanje dozvola za rad i povezanih
dozvola
65,5%
72,4%
34,5
%
27,6
%
78,2%
68,9%
21,8
%
31,1
%
Plaćanja i novčane transakcije
(vreme i novac)
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Inspekcijski nadzor
Na osnovu nalaza predstavljenih u Tabeli 12 kreirali smo skalu od nula do tri (nula predstavlja krajnje
negativan uticaj, a tri minimalni negativan uticaj). Na Grafikonu 10 prikazan je rezime ovih nalaza.
Grafikon 10: Kakav je uticaj sledećih parametara na poslovanje vašeg preduzeća?
Porezi i doprinosi na zarade
1,92
Drugi obavezni (parafiskalni) nameti
1,92
2,03
Administrativne procedure
2,2
Administriranje naplate poreza
2,25
Porez na dodatu vrednost (PDV)
2,31
Sudski postupci i povezani zahtevi
Dobijanje građevinskih dozvola
2,38
2,53
Dobijanje dozvola za rad i povezanih dozvola
Inspekcijski nadzor
2,62
Carine i procedure vezane za trgovinu
2,65
Propisi i procedure vezani za radno pravo
2,68
Plaćanja i novčane transakcije (vreme i novac)
2,69
0
Upitnik je sadržavao i pitanja o tome koliko
vremena i novca (obe kategorije su razdvojene)
srpski privrednici moraju da posvete rešavanju
regulatornih pitanja. Kao što se može videti iz
Grafikona 11 i 12, ove godine primećujemo jasne
znake poboljšanja. Broj preduzeća koja su navela
da su utrošila više vremena i novca ove godine se
smanjio za 23 odnosno 16 odsto. Ove godine je više
firmi takođe navelo da je potrošilo istu količinu
vremena i sumu novca kao i prethodne godine.
1
2
3
Tabela 13: Vreme koje menadžment posvećuje
regulatornim pitanjima
Količina vremena
201
1.
2012
.
< 10% svog vremena
17%
12%
11 – 20% svog vremena
29%
26%
21 – 50% svog vremena
42%
44%
> 50% svog vremena
12%
16%
Strana 15
Grafikon 11: Količina vremena potrošena na rešavanje regulatornih pitanja
2011 3%
2012
49%
7%
Manje
vremena
48%
56%
Isto vremena
kao i pre
37%
Više vremena
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Grafikon 12: Iznos novca potrošen na rešavanje regulatornih pitanja
Manje novca
2011
4%
40%
56%
Isto novca kao i
pre
2012
50%
3%
0%
20%
47%
40%
60%
Više novca
80%
100%
GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Izdavanje građevinskih dozvola javnost u Srbiji i privatni sektor posmatraju kao činilac koji značajno
ograničava konkurentnost privatnog sektora na dva načina. Kao prvo, dobijanje ovih dozvole često veoma
dugo traje, što preduzećima otežava rast, a takođe i podstiče korupciju u ovoj oblasti. Kao drugo,
poslovanje je iz tog razloga skuplje, a troškovi investiranja u novu izgradnju su veći.
Kao što je navedeno u rezimeu, u istraživanju Doing Business za 2013. godinu Srbija je rangirana izrazito
loše i u pogledu „izdavanja građevinskih dozvola“ zauzima 179. mesto. Rezultati naše ankete u najvećoj
meri se poklapaju sa nalazima tog istraživanja.
Tabela 14: Prepreke za izdavanje građevinskih dozvola
Tvrdnja
Ne slažem
se
Ne mogu da
ocenim
Slažem se
2011
.
2012
.
2011
.
2012
.
201
1.
201
2.
Građevinske dozvole se mogu
dobiti u vremenski razumnom
roku
70%
64%
24%
27%
6%
9%
Jednostavnije procedure za
izdavanje građevinskih dozvola bi
mi dozvolile da proširim
poslovanje
13%
10%
28%
33%
59%
57%
Troškovi vezani za građevinske i
65%
66%
32%
27%
3%
7%
Strana 16
povezane dozvole su umereni
Građevinske dozvole je sada
lakše dobiti nego 2009. godine
47%
38%
48%
48%
5%
14%
Uprkos neveseloj slici koju stvaraju ove brojke, situacija se naizgled donekle poboljšala u odnosu na
prošlu godinu. Konkretnije, ako uzmemo u obzir objektivne pokazatelje vremena i novca potrebnih za
dobijanje dozvola, došlo je do dramatičnog poboljšanja. Prošlogodišnja anketa je pokazala, na primer, da
je preduzećima u proseku bilo potrebno 19,5 meseci da dobiju građevinsku dozvolu, dok je ove godine
prosečno vreme potrebno za ovu proceduru palo na tek 12,26 meseci. Moguće objašnjenje za ovu
promenu jesu napori lokalnih samouprava da ubrzaju postupak izdavanja građevinskih dozvola koji je
jedan od ključnih preduslova za privlačenje investicija. Međutim, za pribavljanje ovih dozvola i dalje je
potrebno mnogo vremena, te zato napori za ubrzanje celog postupka treba i da se nastave.
UTICAJ KORUPCIJE NA PRIVREDU U SRBIJI
40
Grafikon 13: Do koje mere korupcija u državnoj administraciji
ugrožava poslovanje preduzeća
35%
Prema istraživanju koje je sproveo
35
30%
Svetski ekonomski forum, ispitanici su
29%
30
27% 27%
korupciju naveli kao drugi po značaju
2011
21%
problem koji utiče na poslovanje u Srbiji 25
20
17%
(neefikasna državna birokratija našla se
2012
14%
na prvom mestu). 4 Rezultati naše ankete 15
u najvećoj meri potvrđuju ove nalaze, 10
kao što se može videti na Grafikonu 13. 5
Treba naglasiti da 56 odsto ispitanika
0
Ne mogu da ocenim Veoma mnogo
Donekle ugrožava Ne ugrožava uopšte
navodi da korupcija veoma mnogo ili
donekle ugrožava njihovo poslovanje,
dok tek 17 odsto tvrdi da ih ova pojava uopšte ne ugrožava. Međutim, ako uporedimo odgovore iz
različitih godina, možemo videti da je očigledno došlo do poboljšanja: ove godine je za 27,5 odsto opao
broj ispitanika koji tvrde da im korupcija ugrožava poslovanje.
Mnogo primetnije je značajno smanjenje broja koruptivnih radnji zapaženo ove godine. Na primer, preko
92 odsto ispitanika navodi da ih nijedan državni službenik nikada nije uslovljavao ili ucenjivao, dok se
prošle godine 88 odsto privrednika tako izjasnilo.
4
Schwab, Klaus. “The Global Competitiveness Report 2012–2013.” Svetski ekonomski forum, 2012. <http://www3.
weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2012-13.pdf>.
Strana 17
Grafikon 14: Uslovljavanje ili ucena državnog službenika
2011
88%
8% 4%
Nemam takva
iskustva
Da, ali ništa nismo
platili
2012
92%
0%
20%
40%
6% 2%
60%
80%
Da, platili smo
100%
Slično poboljšanje vidljivo je i kada je reč o broju ispitanika koji tvrde da su koristili lične veze radi
lakšeg obavljanja poslova vezanih za državnu upravu. Naime, 21 odsto privrednika je prošle godine
navelo da je redovno koristilo lične veze, dok je ove godine tu tvrdnju iznelo tek 10 odsto njih.
Grafikon 15: Korišćenje ličnih veza za rešavanje postupaka pred državnom upravom
2011
46%
33%
Ne, nikada
21%
Retko
2012
51%
0%
20%
39%
40%
60%
10%
80%
Redovno
100%
Najdramatičnije poboljšanje koje primećujemo, međutim, odnosi se na broj ispitanika koji tvrde da nikada
nisu dali poklon niti novac državnom službeniku. Broj ispitanika koji su naveli da ovako nikada nisu
postupili ove godine se povećao sa 69 odsto na 83 odsto.
Grafikon 16: Poklon ili novac dat državnom službeniku
2011
69%
25%
6%
Ne, nikada
Neke sitnice
2012
83%
16%
1%
Novac
0%
20%
40%
60%
IZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA
Tokom protekle godine unapređen je sistem izvršenja
sudskih odluka u Srbiji. Analizom preduzeća koja su
zaista pokrenula izvršni postupak (samo 31,4 odsto
uzorka), otkriveno je da je za skoro 12 odsto opao broj
privrednika koji tvrde da izvršni postupak traje godinu
dana ili više. Međutim, kao što se vidi iz Grafikona 17,
većina firmi u Srbiji (skoro 55 odsto njih navodi da im
80%
50
100%
Grafikon 17: Vreme potrebno za izvršenje sudskih
odluka
40,5
40
32,3
30
20
10
22,6
18,9
8,119,7
12,9
10,8
21,622,6
2011
2012
0
Do 3
meseca
Do 6 Do godinu Od 1 do 3 Preko 3
meseci
dana
godine
godine
Strana 18
je bilo potrebno više od godinu dana da izvršenje privedu kraju) i dalje se suočava sa dugotrajnim
izvršnim postupcima.
Većina privrednika negativno je odgovorila na pitanje o tome kako vide efikasnost sistema izvršenja: ove
godine, na primer, 80 odsto svih ispitanika navelo je da ima negativne stavove o sistemu izvršenja.
Međutim, kada tu brojku uporedimo sa prošlogodišnjim cifrom od 86 odsto, jasno je da je ostvaren
određeni napredak. Poboljšanja su najverovatnije posledica novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji
je u punom obimu počeo da se primenjuje u maju 2012. godine i kojim su uvedene unapređene procedure
i institut profesionalnih (privatnih) izvršitelja. U Tabeli 15 detaljnije su predstavljeni naši nalazi.
Tabela 15: Efikasnost sistema izvršenja sudskih odluka
Ocena
201
1.
201
2.
Veoma loše: potpuna pravna i ekonomska nesigurnost; sudske odluke se ne
izvršavaju
33%
38%
Loše: pravna i ekonomska nesigurnost; neke odluke se izvrše, ali većina ne
53%
42%
Dobro: istovremeno vlada pravna i ekonomska sigurnost i nesigurnost; neke odluke
se izvršavaju, a neke ne
12%
16%
Veoma dobro: preovladava pravna i ekonomska sigurnost; sudske odluke se u većini
slučajeva izvršavaju, ali bi situacija mogla da se unapredi
1%
4%
Odlično: savršena pravna i ekonomska sigurnost; sudske odluke se efikasno izvršavaju
1%
0%
INSPEKCIJSKE SLUŽBE
Rezultati ovogodišnje ankete
pokazuju da je u odnosu na
2011. došlo do značajnog
poboljšanja
u
pogledu
percepcije
inspektora
i
inspekcijskih službi među
privrednicima u Srbiji. Kako
se može videti iz Tabele 16,
došlo je do značajnog
smanjenja kada je reč o
vremenu (52 odsto) i novcu
(22 odsto) koje firme moraju
Tabela 16: Inspekcije
Pitanja vezana za inspekcije
2011.
2012.
Prosečna suma novca potrošena na kazne
dobijene od inspektora u 2010/2011.
€2.127,7
€1.655,49
Prosečno vreme menadžera potrošeno na rad
sa inspektorima u 2010/2011.
70 časova
33,57
časova
Prosečan broj poseta inspektora preduzeću u
2010/2011.
5,5
poseta
4,76
poseta
Prosečan broj poseta inspektora preduzeću u
2011/2012.
6,0
poseta
3,76
poseta
Grafikon 18: Da li su inspektori kaznili vaše preduzeće?
Nje bilo kazni
76%
13%
11%
Ne želim da kažem
Platili smo kazne
0%
20%
40%
60%
80%
100%
da odvoje za saradnju sa
inspekcijskim službama.
Pa ipak, treba napomenuti
da je veoma mali broj
ispitanika zaista i morao da
plati kaznu, kao što se vidi
iz Grafikona 18. Tek 11
Strana 19
Grafikon 19: Najčešće vrste inspekcija
Zaštita na radu
2%
Zaštita životne sredine
2%
Veterinarska
2%
Komunalna
odsto svih ispitanika navelo je da
je bilo kažnjeno. U isto vreme,
međutim, verovatno je da je veliki
broj onih koji „ne žele da kažu“
(13 odsto) bio kažnjen.
4%
Rezultati ovogodišnje ankete
pokazuju da je tržišna inspekcija
Finansijska
12%
najčešće posećivala preduzeća (u
Sanitarna
12%
27 odsto slučajeva). Ovaj nalaz
Inspekcija rada
13%
može biti od značaja pri
Ostale
15%
planiranju budućih programa
Tržišna
27%
usmerenih
na
unapređenje
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
efikasnosti
i
kvaliteta
inspekcijskih postupaka. Na Grafikonu 19 detaljnije je prikazano koje vrste inspekcija su bile najčešće.
Poreska
11%
Ispitanici imaju različite stavove o konkretnoj interakciji sa inspektorima i samim sistemom. Čini se da je
najbitnije pitanje sa kojim se suočavaju preduzeća neefikasan mehanizam za pritužbe (59 odsto). Sledeći
problem po redu vezan je za propise kojima se uređuje rad inspekcijskih službi (koji nisu dovoljno jasni
privrednicima). Sa druge strane, ispitanici su relativno zadovoljni ljubaznošću i nivoom obuke inspektora.
U Tabeli 17 detaljnije su predstavljeni ovi nalazi.
Tabela 17: Na osnovu vašeg iskustva sa različitim inspektorima, da li se slažete
ili ne slažete sa sledećim tvrdnjama?
Tvrdnja
Slažem
se
Ne slažem
se
Inspektori su ljubazni u radu sa preduzećima
72%
28%
Inspektori su dobro obučeni
Inspektori nikada ne traže poklone ili mito prilikom
poseta preduzeću
Propisi na osnovu kojih inspekcija vrši kontrolu su
jasni i precizni
Inspekcije su međusobno dobro koordinirane i ne
dupliraju svoje zahteve
Postupak za žalbe i pritužbe na rad inspekcija je
efikasan
68%
32%
64%
36%
47.5%
52.5%
49%
51%
41%
59%
Strana 20
JAVNE NABAVKE
Oko 42 odsto ispitanika
imalo je iskustva sa
Tabela 18: Glavni činioci koji utiču na dobijanje poslova putem javnih
određenim
aspektima
nabavki
postupka javne nabavke ili
Nikad
Ponek
Veoma
je konkurisalo za sredstva
Činilac
Retko
Često
a
ad
često
koja dodeljuju državne
institucije
posredstvom
Najpovoljnija
postupaka javne nabavke.
12%
21%
21%
19%
26%
ponuda
Javne
nabavke
su
Najbolji tehnički
odnedavno stekle reputaciju
jedne od najkorumpiranijih
14%
26%
31%
19%
10%
kapaciteti i iskustvo
oblasti u kojima se javna
u sličnim poslovima
sredstva
ukrštaju
sa
Veze sa političkim
privatnim interesima. Uz to,
13%
8%
17%
22%
40%
partijama
poslovanje
sa
javnim
sektorom važan je deo
Podmićivanje
aktivnosti
mnogih
članova tenderske
22%
11%
21%
24%
22%
preduzeća; i zaista, za
komisije
određena
preduzeća,
poslovanje sa državom je
Privatne veze
13%
8%
18%
28%
33%
veliki,
a
u
nekim
slučajevima i jedini izvor prihoda bez koga ona ne bi uspela da prežive na privatnom tržištu.
U celini, otkrili smo da 61
Grafikon 20: Činioci koji najviše doprinose dobijanju poslova na javnim tenderima
odsto ispitanika veruje da
koruptivne
prakse
(tj. 60%
50%
„bliskost sa političkim
50%
partijama,“ „podmićivanje
38%
članova
tenderskih 40%
33%
komisija“ i „privatne veze“)
2011
igraju veliku ulogu u 30%
22%
19%
dobijanju javnih tendera.
2012
20%
16%
Uprkos
ovim
zabrinjavajućim brojkama, 10%
5% 7%
4% 6%
ipak uočavamo veliki broj
0%
pozitivnih tendencija u
Najpovoljnija
Najbolji tehnički
Povezanost sa
Podmićivanje
Privatne veze
protekloj godini. Značajno
ponuda
kapaciteti i
političkim
članova tenderske
iskustvo u sličnim
partijama
komisije
je povećanje od 74 odsto
poslovima
ispitanika koji tvrde da je
„najbolja ponuda“ najviše doprinela dobijanju javnog tendera; ovaj porast je uzrokovan smanjenjem broja
ispitanika sa odgovorom da su „bliskost sa političkim partijama“ (24 odsto) i „privatne veze“ (27 odsto)
najviše doprinele dobijanju tendera. Ove tendencije mogu biti zasnovane na činjenici da je sačinjen nacrt
novog Zakona o javnim nabavkama, da je održana javna rasprava i da se očekuje da će biti u skupštinskoj
proceduri u decembru i usvojen do kraja godine. Vlada Srbije je promovisala novi zakon kao način za
uštedu javnih sredstava i obezbeđivanje novih mehanizama kontrole. Uz to, Vlada Srbije je izjavila da
neće biti moguće sprovoditi javne nabavke kroz direktne pogodbe i druge načine koji mogu dovesti do
korupcije. Takođe će podrazumevati sprečavanje onih koji oglašavaju javne nabavke i procenjuju
vrednosti da to rade na nerealan način, čime se povećava vrednost javne nabavke.
Strana 21
TERET NAKNADA I TROŠKOVA KOJI SNOSE PREDUZEĆA
Pored poreza i doprinosa na zarade, posebno smo ispitali teret koji predstavljaju druge naknade i troškovi.
Trebalo bi napomenuti da je ova anketa izvedena pre nedavnih promena u zakonodavstvu kojima je
eliminisano 138 parafiskalnih nameta. Od sedam takvih nameta navedenih u pitanju naše ankete, ono koje
najviše zabrinjava preduzeća je naknada za isticanje firme (takozvana „firmarina“), koja je nedavno
ukinuta kao deo reforme parafiskalnih nameta čiji je cilj da poboljša klimu za privatno preduzetništvo.
Pored ovih navedenih, preduzeća imaju posebno negativan stav prema naknadama koje se odnose na
građevinsko zemljište kao i opštinske komunalne takse (npr. naknada za odlaganje zemljišta).
Tabela 19: Koliko često navedeni troškovi i naknade opterećuju vaše
poslovanje?
Nika
da
Ponekad
Čest
o
Veoma
često
Retko
Naknada za isticanje
firme
4%
11%
17%
28%
40%
Naknade za građevinsko
zemljište
7%
13%
18%
28%
33%
Naknada za odnošenje
smeća
14%
18%
17%
24%
26%
Naknada za plovne
puteve
22%
20%
18%
24%
16%
Ekološka naknada
16%
19%
22%
25%
18%
Naknada za puteve
22%
20%
22%
20%
16%
Naknada za šume
27%
20%
20%
18%
16%
3.3 Makroekonomska i fiskalna pitanja
PREGLED MAKROEKONOMSKIH I FISKALNIH PREPREKA
U cilju boljeg razumevanja najvećih prepreka sa kojima se preduzeća suočavaju, ponudili smo ispitanicima izbor od
jedanaest različitih oblasti koje se percipiraju kao najveće prepreke konkurentnosti. Kako Tabela 20 pokazuje,
„inflacija,“ „promenljivost deviznog kursa“ i „porezi na zarade“ su među najznačajnijim činiocima koji koče
konkurentnost. Činjenica da je „inflacija“ najproblematičnija nije iznenađujuća jer se kreće oko stope od 10
procenata već poslednjih nekoliko godina; nedavna prognoza MMF o kratkoročnim izgledima za Srbiju je ono što
dodatno pogoršava ionako težak problem. S druge strane, dok su porezi na zarade stagnirali, negativni efekti
promenljivosti deviznog kursa su pratili efekte inflacije, i smatraju se teretom na poslovanje za četiri procenta više
nego lane.
Strana 22
Table 20: Uticaj na konkurentnost preduzeća
Odgovor
Inflacija
Promenljivost deviznog
kursa
Porezi na zarade
Promenljivost kamatne
stope
Stopa PDV
Plaćanje PDV unapred
Ograničenja likvidnosti
Promenljivost vrednosti
imovine
Carinske dažbine
Loš pristup finansiranju5
Akcize
Godin
a
Negativa
n
Neutral Pozitiv
an
an
Prosečna
ocena
2011
86%
13%
1%
1,83
2012
90%
9%
1%
1,60
2011
81%
18%
1%
1,94
2012
85%
15%
1%
1,67
2011
85%
14%
1%
1,69
2012
83%
16%
1%
1,80
2011
74%
25%
1%
2,07
2012
69%
31%
0%
1,97
2011
66%
32%
2%
2,19
2012
67%
32%
1%
2,01
2011
Pitanje nije postavljeno u prošlogodišnjoj
anketi
2012
71%
28%
1%
1,87
2011
53%
46%
1%
2,26
2012
62%
37%
1%
2,09
2011
42%
56%
2%
2,49
2012
45%
54%
1%
2,37
2011
41%
58%
1%
2,48
2012
34%
64%
2%
2,54
2011
38%
61%
1%
2,44
2012
63%
36%
1%
2,12
2011
28%
71%
1%
2,64
2012
33%
66%
1%
2,53
Ovogodišnja anketa je prva koja uključuje pitanje u vezi mišljenja vlasnika preduzeća i rukovodilaca o zahtevu za
plaćanjem PDV unapred; ovaj faktor smatra negativnim 71 odsto svih ispitanika. Ako uzmemo u obzir da znatan
broj preduzeća uključen u uzorak nisu u sistemu PDV (tj. preduzetnici ili mala preduzeća sa prometom koji ne
prelazi 4 miliona dinara godišnje), bilo bi logično zaključiti da ovaj zahtev smatraju negativnim svi ispitanici koji su
obveznici PDV.
Kada je od njih zatraženo da izdvoje jedan činilac koji treba poboljšati u 2012 (videti odeljak „Prioritizovanje
reformi“), najpopularniji odgovor je promenljivost deviznog kursa. Čini se da je porast od 71 odsto u odnosu na
prošlu godinu pokazatelj da su privrednici veoma zabrinuti zbog nestabilnog deviznog tržišta u Srbiji. Ovo ne
iznenađuje uzimajući u obzir da je privreda u velikoj meri evroizovana: ugovori o kreditima sadrže devizne
5
Treba imati u vidu da se prošlogodišnje pitanje odnosilo isključivo na loš pristup finansiranju izvoza, dok se
ovogodišnje pitanje ticalo uopštenih problema sa pristupom izvorima finansiranja.
Strana 23
klauzule, cene nekretnina i druge imovine navedene su u evrima, a čak je i veliki deo državnih obveznica
emitovanih na domaćem tržištu iskaza u evrima. Apresijacija samog dinara takođe može doprineti promenljivosti,
možda čak i više od depresijacije. Ako privreda jedne države ne proizvodi i ne izvozi dovoljno a ima visoku
inflaciju i prilično neefikasan državni aparat, svi privremeni dobici od apresijacije domaće valute (usled trenutnih
programa subvencionisanja i deviznih priliva zbog velikih emisija dugovnih hartija od vrednosti) kasnije će biti više
nego nadoknađeni njenom vrlo verovatnom depresijacijom.
PRIORITIZOVANJE REFORMI
Od ispitanika se takođe
tražilo da navedu koje od
gore navedenih reformi
smatraju
prioritetnim.
Najpopularniji odgovori u
ovogodišnjoj anketi su
sledeći: (1) promenljivost
deviznog
kursa,
(2)
inflacija, (3) porezi na
zarade, i (4) plaćanje PDV
unapred. S obzirom da su
promenljivost
deviznog
kursa i inflacija dobile 95
odsto negativnih ocena,
kao
što
je
ranije
napomenuto,
ovo
rangiranje
nije
iznenađujuće.
Grafikon 21: Prioritetna pitanja/faktori za reformu poslovne konkurentnosti
7,8%
7,0%
Nelikvidnost
2,0%
2,8%
Loš pristup finansiranju
16,7%
Porezi na zarade
39,9%
1,3%
1,4%
1,8%
3,0%
Akcize
Carinske dažbine
2012
14,0%
Plaćanje PDV unapred
2011
8,7%
10,4%
PDV stope
17,9%
14,4%
Inflacija
0,4%
0,8%
2,3%
4,5%
Promenljivost vrednosti imovine
Promenljivost kamatne stope
Promenljivost deviznog kursa
27,0%
15,8%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
Uz prethodno pitanje, ispitanici su takođe upitani koje stavke bi po njima trebalo smanjiti u budžetu da bi se
umanjili porezi. Slično kao i 2011, ispitanici su se uglavnom izjasnili da bi trebalo smanjiti „poreske olakšice za
strana ulaganja,“ „subvencionisane cene“ i „subvencionisane inpute.“ S druge strane, „ulaganje u infrastrukturu“ i
„ulaganje u obuku za
Grafikon 22: Koji od navedenih faktora treba najpre poboljšati kako bi se unapredilo Vaše
poslovanje?
poslovanje“ se ne smatraju
oblastima gde bi trebalo
80%
75%
praviti rezove.
70%
Jedna veoma interesantna
razlika između 2012 i 2011
je da mnogo manje
ispitanika
favorizuje
smanjenja
u
ovim
oblastima ove godine. U
2011 na primer, većina
ispitanika se zalagala za
smanjenja u četiri od šest
navedenih
oblasti
(sa
izuzetkom
„subvencionisanih kredita“
i „ulaganja u infrastrukturu“);
60%
59%
54%
50%
54%
45%
39%
40%
52%
43%
31%
28%
30%
2011
39%
2012
22%
20%
10%
0%
Poreske olakšice Subvencionisane Subvencionisani Subvencionisani
za strana
cene
inputi
krediti
ulaganja
Ulaganje u
obuku za
poslovanje
Ulaganje u
infrastrukturu
ove godine, međutim, većina ispitanika se zalaže za promene u samo jednoj od šest
Strana 24
oblasti (tj. „poreskim olakšicama za strana ulaganja“). Činjenica da je većina ispitanika odgovorila da bi podržala
smanjenja poreskih olakšica za strana ulaganja da bi se umanjili porezi nije toliko iznenađujuća. Srpska preduzeća
su više zainteresovana za primanje državne pomoći (npr. ulaganje u infrastrukturu, subvencionisane kredite i
subvencionisane inpute, itd.) koji mogu imati direktan, kratkoročni efekat na njihovo poslovanje. Poreske olakšice
za strana ulaganja, s druge strane, čini se da se ne smatraju direktno povezanim sa interesima srpskih preduzeća u
ovom trenutku.
Takođe moramo uzeti u obzir da ovogodišnji uzorak obuhvata mnogo manje malih preduzeća nego prošle godine.
Ovo može značiti da ove firme, koje nisu opterećene visokim porezima (npr. PDV) kao njihove veće kolege, ne
moraju nužno videti korist smanjenja poreza; direktna saradnja vlade se smatra poželjnom.
POZNAVANJE POSTUPKA DONOŠENJA POLITIKA I PROPISA
Što se tiče mere u kojoj su upoznata sa
državnom politikom, ispitana preduzeća
su izjavila da su relativno dobro
upoznata: 82 odsto njih odgovorilo je da
su bar adekvatno informisana. Ova brojka
je otprilike ista onoj iz 2011.
Tabela 21: Odnos između „pesimista“ i „optimista“ i stepen
obaveštenosti privrednika
Pesimisti
Veoma
loše
Loše
Dobro
Veoma
dobro
Odlično
9%
17%
45%
23%
7%
Anketa je takođe identifikovala jednu
Neutralni
6%
12%
46%
27%
9%
zanimljivu korelaciju. Kada se pitanja čiji
Optimisti
5%
9%
36%
33%
16%
je cilj da procene nivo obaveštenosti
Prosek
6%
12%
43%
28%
11%
uporede sa mišljenjem privrednika o
promenama
(optimisti
naspram
pesimista), vidimo da su optimisti bolje informisani. Drugim rečima, oni koji su bolje upoznati se takođe osećaju
sigurnijim u poslovanju i samim tim su veći
Grafikon 23: Nivo obaveštenosti o regulativi
optimisti (16 odsto, u poređenju sa 7 odsto
Veoma loše, nismo uopšte
onih koji su pesimisti – u proseku 11 odsto).
6%
obavešteni
6%
Ova informacija naglašava važnost
obaveštenosti za postizanje boljih rezultata
10%
Loše, uglavnom nismo obavešteni
12%
u poslovanju.
2011
Dobro, s vremena na vreme smo
obavešteni
Veoma dobro, uglavnom smo
obavešteni
35%
43%
2012
UTICAJ SIVE EKONOMIJE
32%
28%
Zanimljiva promena u ovogodišnjoj anketi
je veliki porast broja ispitanika koji su
17%
Odlično, uvek smo obavešteni
zaista voljni da izraze svoje mišljenje o
11%
meri u kojoj siva ekonomija utiče na
0%
20%
40%
60%
industriju u kojoj posluju. U 2011, na
primer, samo 30 odsto ispitanika je izrazilo svoje mišljenje o ovoj temi, ali ove godine je taj procenat porastao na 48
odsto. Iako je veoma teško odrediti uzroke ovog znatnog porasta, krajnji rezultat je da privrednici postaju sve više
voljni da diskutuju o sivoj ekonomiji; ovo pokazuje da su sada srpski privrednici potencijalno mnogo spremniji da
učestvuju u aktivnostima zalaganja čiji je cilj reformisanje ovakve prakse. Što je još važnije, međutim, ovogodišnji
rezultati ukazuju na to da se uloga sive ekonomije smanjila ove godine. Kako pokazuje Grafikon 24, prosečna
procena koju su ispitanici dali u ovogodišnjoj anketi je opala za 4 odsto na 40 odsto, što je relativno značajna
promena s obzirom na tako kratak period.
Strana 25
4. PREPREKE PRISTUPU
IZVORIMA FINANSIRANJA
Grafikon24: Uticaj sive ekonomije
45%
Nalazi ove ankete su zanimljiv dodatak
prethodnom radu našeg tima na temu
pristupa izvorima finansiranja malih i
srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji (za
više
informacija
videti
izveštaj
„Finansiranje rasta malih i srednjih
preduzeća“). Za razliku od našeg
prethodnog rada koji je bio posebno
posvećen razumevanju MSP, ova anketa
obuhvata
sve
tipove
preduzeća,
uključujući i velika.
44%
44%
43%
42%
2011
41%
40%
2012
40%
39%
38%
Procena o učešću sive ekonomije u pojedinačnim granama
industrije
Iako je to posebno tačno za MSP, imati spreman pristup kapitalu je veoma važan element za rast i razvoj bilo kog
biznisa, naročito u trenutnoj privredi gde je sve manja tražnja potrošača u velikoj meri uskratila preduzeća za ključni
tok investicionog kapitala. Kako smo prepoznali važnost adekvatnog pristupa izvorima finansiranja, želimo da
obezbedimo bolji pregled situacije u vezi sa ovim važnim pitanjem kroz analizu sledećih šest ključnih oblasti.
4.1 Izvori finansiranja
U prošlogodišnjoj anketi, 59 odsto preduzeća je tvrdilo da je
pozajmljivalo novac; ove godine rezultati pokazuju blagi porast, sa 63
odsto onih koji tvrde da pozajmljuju iz formalnih izvora (ovde su
isključena lična sredstva vlasnika).
Grafikon 25: Da li pozajmljujete novac
za za finansiranje svog poslovanja?
Od preduzeća koja tvrde da su pozajmljivala novac u protekloj godini,
pitali smo ih iz kog izvora su najčešće pozajmljivali. Kako grafikon 26
pokazuje, „banke“ (66 odsto) i „porodica/prijatelji“ (25 odsto) su i dalje
primarni izvori kapitala, čineći 91 odsto svih odgovora. Još jedna
primetna razlika u odnosu na prošlu godinu je porast broja ispitanika
koji tvrde da su banke njihov primarni izvor finansiranja (sa 51 na 66
Pozajmljuje
m
37%
63%
Ne
pozajmljuje
m
odsto).
Grafikon 26: Najpopularniji vidovi finansiranja
Donacije/bespovratni krediti
0%
1%
2%
1%
4%
1%
Zajmovi državnih institucija
Inostrani izvori finansiranja
Lizing kompanije
2011
4%
1%
Drugo
5%
2012
16%
Porodica/prijatelji
26%
25%
Banke
51%
0
20
40
60
66%
80
Strana 26
4.2 Prepreke finansiranju
Skoro većina (47 odsto) ispitanika koji tvrde da su pozajmljivali smatraju donekle teškim ili teškim dobijanje
neophodnog kredita za finansiranje svog poslovanja, kako pokazuje Grafikon 27. Trebalo bi napomenuti, međutim,
da ove brojke ne uključuju
Tabela 22: Prepreke za dobijanje kredita
preduzeća koja su tražila kredit
Mala
Ne mogu
Ozbiljna
ali ga nisu dobila; prema tome,
Odgovor
Ciklus
ako uzmemo ovaj faktor u obzir,
prepreka da ocenim prepreka
teškoće u dobijanju kredita mogu
Dobijanje početnih
2011
10%
35%
55%
biti znatno veće nego što bismo
informacija o
pomislili na osnovu ovih
2012
13%
34%
53%
kreditima
rezultata. Uporedni rezultati iz
2011. i 2012. godine pokazuju
2011
35%
24%
41%
Priprema potrebne
relativno male promene.
dokumentacije
2012
38%
32%
30%
2011
36%
30%
34%
Merenjem sveukupnih poteškoća
Dužina tražene
u dobijanju kredita, pitali smo kreditne istorije
2012
34%
40%
26%
ispitanike šta je konkretno bila
44%
28%
28%
Zahtevana sredstva 2011
najteža prepreka. Prema Tabeli
obezbeđenja
2012
44%
20%
36%
22, ispitanici smatraju da je teško
ispuniti uslove koji se odnose na
zahtevana sredstva obezbeđenja, pripremu potrebne dokumentacije, i dužinu tražene kreditne istorije, a ovi rezultati
su uglavnom u skladu sa prošlogodišnjim nalazima. Zanimljivo je da mnogi ispitanici ne misle da je dobijanje
početnih informacija o kreditima problematično.
Takođe smo pitali preduzeća zašto
nisu
pozajmljivala
protekle
godine. Slično našim prethodnim
nalazima, otkrili smo da se 43
odsto ispitanika umesto toga
opredelilo za vlasnička sredstva.
Zanimljivo je da je samo 25 odsto
ispitanika navelo da jednostavno
nije imalo potrebu za tim, što nas
dovodi do zaključka da postoji
znatna nezadovoljena potreba
među onima koji ne pozajmljuju.
Grafikon 28 predstavlja još
detaljniji prikaz razloga zbog kojih
se ne pozajmljuje.
Grafikon 27: Lakoća dobijanja finansija/kredita
19%
18%
Teško
32%
29%
Relativno teško
2012
23%
23%
Nije teško
26%
Nisu mi potrebne
2011
30%
0%
10%
20%
30%
40%
Strana 27
4.3 Obrasci zaduživanja
Zanimljivo je napomenuti da smo primetili smanjenje prosečne pozajmljene sume kod preduzeća u odnosu na prošlu
godinu. U 2011, na primer, privrednici su tvrdili da pozajmljuju u proseku 192.536 EUR; ove godine, međutim,
ispitanici su tvrdili da u
proseku pozajmljuju samo
Grafikon 28: Razlozi zbog kojih se ne pozajmljuje
85.097 EUR. Ovo vrlo
verovatno odražava ne
Drugo
3%
samo
opadajući
nivo
optimizma, o čemu je
Nisam ispunio uslove za podnosenje zahteva za kredit
4%
prethodno bilo reči, već i
Imali ste potrebu za kreditom, ali bankarski proizvodi
sve plića tržišta kapitala.
7%
nisu odgovarajući za Vaše potrebe ili profil rizika
Imali ste potrebu za kreditom, ali ste odlučili da se ne
Grafikon 29 u više detalja
zadužujete jer procedure banke zahtevaju previše
8%
vremena/ novca
prikazuje raspodelu iznosa
koje
pozajmljuju
Odbijen zahtev za kredit
10%
preduzeća. Otkrili smo da
od onih koji pozajmljuju,
Nemaju potrebe za kreditima
25%
velika većina (nekih 72
Koristili sopstvena sredstva umesto kredita
43%
odsto) je izjavila da
pozajmljuju do 50.000
0%
10%
20%
30%
40%
50%
EUR.
Da
budemo
precizniji, međutim, ono
Grafikon 29: Iznosi bankarskih kredita(2011. u poređenju sa 2012.
što Grafikon 29 pokazuje je relativno široka
raspodela pozajmljenih sredstava. To znači da je 40%
37% 37%
37%
35%
moguće da preduzeća koja pozajmljuju do 50,000 35%
EUR prolaze kroz isti komplikovani proces 30%
odobravanja kredita kao i ona koja pozajmljuju
25%
2011
mnogo veća sredstva. Ova stavka postaje mnogo
20%
vidljivija kada se podsetimo dominacije
15%
2012
13%
12%
preduzeća u vlasništvu žena u mikrokreditnoj 15%
10%
sferi (videti odeljak „Detaljni profil preduzeća 10%
4% 4%
5%
u vlasništvu žena“)
0%
Do 10.000
EUR
10.000 50.000 EUR
50.000 100.000 - Preko 500.000
100.000 EUR 500.000 EUR
EUR
4.4 Svrha zaduživanja
Ispitanicima koji se jesu zaduživali postavili smo pitanje o tome šta je bila osnovna namena kredita koje
su uzeli. Otkrili smo da je 32 odsto ispitanika tražilo kredit prvenstveno radi „povećanja zaliha“, dok je 19
odsto iskoristilo pozajmljena sredstva za „nabavku/popravku opreme ili mašina“. Slično tome, otkrili smo
da su ispitanici tražili pozajmice od porodice i prijatelja radi finansiranja istih vrsta aktivnosti. Jedini
motivi kod kojih postoje primetne razlike jesu sledeći: „unapređenje poslovnih prostorija“,
Strana 28
„nabavka/popravka opreme ili
mašina“ i „likvidnost“. Postoji
nekoliko mogućih objašnjenja
uzroka ovih razlika. Kao prvo,
moguće je da firme radije
pozajmljuju novac od porodice i
prijatelja u slučajevima u kojima
je potrebna suma relativno niska
(što je naročito prisutno kod
MSP) i gde ovaj izvor relativno
lako može da obezbedi traženi
iznos. Iz perspektive ovih
preduzeća nije logično prolaziti
0%
20%
40%
kroz komplikovanu proceduru
odobravanja kredita. Kao drugo, u pojedinim slučajevima preduzećima nije uvek podjednako lako da
banci dokažu na koji će način kredit nužno dovesti do većih prihoda u budućnosti (npr. unapređenje
poslovnih prostorija u poređenju za pozajmicama za likvidnost).
Grafikon 30: Svrha trošenja pozajmica (banke i porodica/prijatelji)
3%
Otvaranje još jedne poslovnice u
3%
okviru iste oblasti poslovanja
1%
Ulaganje u dalju proizvodnju
4%
3%
Dugovanja
4%
4%
Kupovina zemljišta ili objekata
6%
Pozajmica od
18%
Unapređenje poslovnih prostorija
porodice/prijatelja
10%
11%
Proširenje delatnosti
Kredit od banke
10%
6%
Likvidnost
12%
26%
Nabavka/popravka opreme ili mašina
19%
29%
Povećanje zalika
32%
4.5 Sredstva obezbeđenja
Kako se bankarski sektor u Srbiji suočava sa
sve većim ograničenjima zbog sve
zatvorenijih tržišta kredita, kreditorima su sve
bitnija adekvatna sredstva obezbeđenja da bi
klijentima odobrili kredit. Kao što se može
videti iz Grafikona 31, otkrili smo da su
„nekretnine (zemljiše/objekti)“ najčešći oblik
sredstva obezbeđenja koji pružaju oni koji
uzimaju kredite (53 odsto), dok je na drugom
mestu „lična imovina vlasnika“ (40 odsto). Sa
druge strane, „potraživanja i zalihe“ se
koriste u tek 19 odsto slučajeva koje smo
zabeležili.
Grafikon 31: Pružena sredstva obezbeđenja za zaduživanje
Nekretnine
53%
Mašine i oprema
47%
32%
68%
Da
Ne
Potraživanja i zalihe
19%
Lična imovina vlasnika
81%
40%
0%
60%
50%
100%
Strana 29
4.6 Vrste mehanizama finansiranja
Ove godine nismo zapazili veliki broj razlika u pogledu
mehanizama finansiranja koje koriste preduzeća u Srbiji.
Najveći pad beleže „garancije“ (27 odsto ih je koristilo
2011, dok je ove godine taj broj opao na 18 odsto).
Takođe smo zabeležili manji pad (od dva do pet odsto)
kada je reč o korišćenju drugih vidova finansiranja
dostupnih ispitanim privrednicima.
Dva nova vida finansiranja, „lizing“ i „faktoring“,
obuhvaćena su ovogodišnjim upitnikom. Rezultati ankete
pokazuju da postoji grupa ispitanika koja koristi ove dve
mogućnosti za pristup finansiranju, te tako „lizing“ koristi
13 odsto svih ispitanika, dok je „faktoring“ mnogo manje
prisutan i tek četiri odsto ispitanika navodi da ga je
koristilo.
Tabela 23: Korišćeni vidovi finansiranja
Vid finansiranja
2011.
2012.
Revolving kredit
26%
21%
Namenski kredit
45%
41%
Garancije
27%
18%
Akreditivi
8%
6%
Dozvoljena
prekoračenja
37%
33%
Lizing
Bez
pitanja
13%
Faktoring
Bez
pitanja
4%
Korporativne
Iz Tabele 24, u kojoj dajemo pregled nalaza o meri u kojoj
obveznice
1%
1%
dostupni mehanizmi finansiranja odgovaraju preduzećima,
Emisija akcija
2%
2%
vidi se da je u proteklih godinu dana došlo do određenih
promena. Zabeležen je pad „vrste valute zajma – lokalna
valuta, dinari“, ali to ne predstavlja iznenađenje ako se u obzir uzme depresijacija domaće valute tokom
protekle godine. Sa druge strane, percepcija „vrste valute zajma – devize, inostrana valuta“ nije se
izmenila u odnosu na prošlu godinu, što pokazuje da većina ispitanika i dalje smatra da taj konkretan
izvor finansiranja ne odgovara njihovim potrebama.
Stavovi ispitanika o bankama donekle su se poboljšali u odnosu na prethodnu godinu. Na primer, ove
godine je 25 odsto ispitanika navelo da im kvalitet usluge banaka odgovara, dok je prošle godine taj broj
iznosio 20 odsto. Najveće pozitivne promene u pogledu toga koji mehanizmi finansiranja odgovaraju,
pak, dogodile su se kada je reč o stavovima firmi o „trajanju kredita“ i „trajanju procesa odobravanja
kredita“.
Strana 30
Tabela 24: Prikladnost postojećih finansijskih sredstava
Godina
Odgova
-raju
Ne
znam
Ne
odgovaraju
2011.
27%
41%
32%
2012.
22%
37%
41%
Kvalitet usluge i podrška finansijskih
institucija
2011.
20%
38%
42%
2012.
25%
38%
37%
Bankarski zahtevi za periodičnim
izveštavanjem tokom otplate
2011.
19%
44%
37%
2012.
23%
41%
36%
2011.
16%
28%
56%
2012.
26%
24%
40%
2011.
15%
34%
51%
2012.
25%
34%
41%
2011.
10%
28%
62%
2012.
13%
34%
53%
2011.
10%
41%
49%
2012.
10%
39%
51%
2011.
4%
16%
80%
2012.
6%
26%
68%
Odgovor
Vrsta valute zajma – lokalna valuta, dinari
Trajanje kredita
Trajanje procesa odobravanja kredita
Sredstva obezbeđenja
Vrsta valute zajma – devize, inostrana
valuta
Kamatne stope i naknade
Strana 31
5. ZAKLJUČAK
U zaključku ovog izveštaja vratićemo se korak unazad kako bismo bolje razumeli kako su se stavovi
privrednika o privatnom sektoru i ukupnom makroekonomskom okruženju izmenili tokom protekle
godine. Iako je u anketi postavljen jedan broj pitanja sa tim ciljem, dva pitanja se naročito mogu podvući
jer se najdirektnije tiču širih strateških ciljeva USAID-a vezanih za povećanje konkurentnosti privatnog
sektora u Srbiji. Ono što je najimpresivnije u odnosu na prošlu godinu jeste udvostručenje broja ispitanika
koji tvrde da su upoznati sa „Vladinom politikom ekonomskog razvoja koja utiče na razvoj privatnog
sektora“ i da tu politiku i razumeju. Uz to, primetno je i relativno značajno povećanje broja ispitanika koji
smatraju da je „teret zakona i propisa umanjen u poslednjih 12 meseci“. Takva ozbiljna poboljšanja u
kratkom vremenskom periodu jesu impresivna, ali ostalo je i još mnogo toga da se uradi. Takav stav bi
mogao biti logična polazna osnova ako se u obzir uzme smanjenje značaja finansijskog sektora tokom
poslednjih godinu dana.
Tabela 25: Zaključna pitanja i efekti
Tvrdnja
Ciklus
Delimično
slaganje
Slaganje
Potpuno
slaganje
Ukupno
Upoznat sam i razumem Vladinu politiku
ekonomskog razvoja koja utiče na razvoj
privatnog sektora
2011.
16%
3%
1%
20%
2012.
25%
9%
3%
37%
Teret zakona i propisa je umanjen u
poslednjih 12 meseci
2011.
15%
2%
0%
17%
2012.
20%
4%
2%
26%
Mogućnost da privreda učestvuje u
procesu izmene zakona i propisa koji se
odnose na poslovno okruženje se
poboljšao u poslednjih 12 meseci
2011.
15%
3%
2%
19%
2012.
19%
4%
2%
25%
Uloga finansijskog sektora je važna za
ekonomski razvoj
2011.
13%
33%
47%
93%
2012.
16%
33%
35%
83%
U poslednjih 12 meseci se povećala
javnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji
2011.
19%
3%
1%
23%
2012.
17%
5%
2%
23%
U poslednjih 12 meseci se povećao
kvalitet dijaloga o makroekonomskim i
fiskalnim temama
2011.
21%
4%
1%
25%
2012.
21%
6%
1%
28%
U poslednjih 12 meseci se poboljšao
pristup sredstvima za finansiranje Vašeg
poslovanja
2011.
19%
3%
3%
25%
2012.
17%
5%
1%
23%
Strana 32
Kao što je već navedeno, privatni sektor u Srbiji iduće godine biće suočen sa mnoštvom prepreka i
izazova. Moguće je da će 2013. čak biti i najteža godina za Srbiju od početka finansijske krize. U tom
svetlu, krajnje je značajno da USAID, Vlada Srbije, privatni sektor i drugi ključni akteri sarađuju na
rešavanju najvećih prepreka po konkurentnost.
Svrha ovog izveštaja je da posluži kao polazna osnova za ovu diskusiju koja se mora pokrenuti u bliskoj
budućnosti. Da bismo pomogli da se taj dijalog započne, prepoznali smo i istražili više ključnih oblasti i
pitanja koja su, prema mišljenju vlasnika i menadžera preduzeća u Srbiji, najveći razlozi za zabrinutost i
prepreke za konkurentnost. Kao što je već navedeno, to su: (1) neadekvatan pristup izvorima finansiranja;
(2) sve manji optimizam i očekivanja; (3) rasprostranjena bojazan od inflacije i promenljivosti deviznog
kursa; (4) izuzetno složen postupak izdavanja građevinskih dozvola; (5) neefikasan sistem izvršenja
sudskih odluka; (6) negativni efekti korupcije; (7) složen i skup postupak inspekcijskog nadzora; (8)
ograničen pristup tržištima; i (9) nedovoljno korišćenje ugovora o radu na ograničeno vreme. Smatramo
da su programi kojima će se uticati na rešavanje problema u ovim oblastima najbolja mogućnost za
unapređenje konkurentnosti privatnog sektora. Međutim, istovremeno napominjemo da je jednako
značajno nastaviti programe u organizaciji USAID BEP-a i produbiti njihove dokazano pozitivne efekte.
Strana 33
PRILOG: UPITNIK KORIŠĆEN U ANKETI
CeSID – Beograd
Punkt broj.................../
Upitnik br..............
POSLOVNA ANKETA – Septembar 2012.
OPIS POSLOVANJA
1. Koje godine je osnovano Vaše preduzeće? ____________
Rezultati poslovanja Vašeg preduzeća su:
2. za 2009. godinu
3. za 2010. godinu
4. za 2011. godinu
1= Dobit
1
1
1
5. Koliki je promet Vašeg preduzeća za 2011. godinu ?
2 = Gubitak
2
2
2
*)___________ evra
6. Kolika je ukupna poslovna imovina (tj. Aktiva iz bilansa) Vašeg preduzeća u 2011. god.
*)______ evra
Koliko u Vašem preduzeću ima
7. Zaposlenih
ukupno_____ od toga: žene ______
muškarci ________
8. Menadžera/rukovodilaca
ukupno______ od toga: žene ______
muškarci ________
9. Vlasnički udeo (u procentima) žene ______
muškarci ________ (ukupan iznos mora biti 100%!)
Od ukupnog broja zaposlenih, koliko je u Vašem preduzeću
10. Zaposlenih na neodređeno vreme
(upisati broj) _______
11. Zaposlenih na određeno vreme
(upisati broj) _______
12. Pravna forma Vašeg preduzeća:
1) Preduzetnik 2) Akcionarsko društvo
3) Društvo sa ograničenom odgovornošću 4) Ortačko društvo
13. Koji procenat Vaših proizvoda/usluga prodajete na sledećim tržištima? (zbir mora biti 100%)
1) U mestu/gradu u kome poslujem ___%
2) U regionu (izuzevši mesto iz koga poslujete) ___%
3) Na domaćem tržištu (izuzevši mesto i region) ___%
4) Izvoz u susedne zemlje (najbliže okruženje, zemlje sa kojima se Srbija graniči) ___%
5) Izvoz u druge zemlje (EU, Rusija, SAD, zemlje koje nisu prvi susedi Srbije) ___%
14. Koji procenat Vaših proizvoda/ usluga se prodaje javnom sektoru uključujući lokalnu samoupravu i
javna preduzeća?
*) ______ % 0) Ne sarađujemo sa državom i lokalnim državnim organima
15. Koja je pretežna/osnovna delatnost Vašeg preduzeća? (podaci iz APR) *) ________________________
Kakva su Vaša očekivanja za narednih 12 meseci kada je u pitanju ...
smanjenje, 2= bez promene, 3= povećanje)
(1=
16. Broj zaposlenih
1
2
3
17. Neto dobit
1
2
3
Strana 34
18. Novi proizvodi
1
2
3
POSLOVNA UDRUŽENJA I INFORMISANOST O PROPISIMA
19. Da li ste član nekog poslovnog udruženja? Ukoliko jeste, molimo navedite kog udruženja:
*) _____________________________________________________ (Upisati pun naziv udruženja/asocijacije)
Molimo ocenite uspešnost rada vašeg poslovnog udruženja u vezi sa...
(0= Nije član, 1=vrlo neuspešno, 2=neuspešno, 3=prosečno, 4=uspešno, 5=vrlo uspešno)
20. Zagovaranjem (prema Vladi) za regulatorne reforme (izmene propisa)
0 1 2 3
21. Organizovanjem obuka, obrazovnih programa i širenjem informacija
0 1 2 3
22. Organizovanjem poslovnih sajmova i pomoći u plasmanu proizvoda i usluga
0 1 2 3
23. Koliko dobro ste obavešteni o promenama regulative tj. izmenama zakona i propisa u Srbiji?
1) Veoma loše smo informisani, takve informacije uopšte nemamo
2) Loše smo informisani, uglavnom nemamo takve informacije
3) Donekle smo informisani, povremeno dobijamo takve informacije
4) Veoma dobro smo informisani, uglavnom imamo takve informacije
5) Odlično smo informisani, uvek imamo takve informacije
4
4
4
5
5
5
REGULATORNO OKRUŽENJE
Kakav je uticaj sledećih parametara na poslovanje Vašeg preduzeća?
(1=veoma negativan, 2=negativan, 3=ne mogu da ocenim, 4=pozitivan 5= veoma pozitivan)
24. Porezi i doprinosi na zarade
1
2
3
25. Porez na dodatu vrednost
1
2
3
26. Administriranje naplate poreza
1
2
3
27. Drugi obavezni (parafiskalni) nameti (komunalna taksa i slično)
1
2
3
28. Administrativne procedure
1
2
3
29. Inspekcijski nadzor
1
2
3
30. Plaćanja i novčane transakcije (vreme i novac)
1
2
3
31. Propisi i procedure vezane za radno pravo
1
2
3
32. Dobijanje dozvola za rad i povezanih dozvola
1
2
3
33. Dobijanje građevinskih i povezanih dozvola
1
2
3
34. Sudski postupci i povezani zahtevi
1
2
3
1
2
3
35. Carine i procedure vezane za trgovinu
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
36. U poslednjih 12 meseci, da li je Vaše preduzeće potrošilo manje ili više vremena u vezi sa poslovima
vezanim za poštovanje propisa? 1) manje vremena
2) isto vremena kao i pre
3) više vremena
37. U poslednjih 12 meseci, da li je Vaše preduzeće potrošilo manje ili više novca u vezi sa aktivnostima
vezanim za poštovanje propisa?
1) manje novca
2) isto novca kao i pre 3) više novca
38. Ukoliko ste gradili objekat u protekle dve godine, koliko meseci je bilo potrebno da dobijete sve
neophodne dozvole?
1) nismo gradili objekat
*)_______________ meseci
U kojoj meri se slažete sa sledećim tvrdnjama? (0= nemamo nikakvog iskustva sa građevinskim dozvolama,
1=ne slažem se, 2=ne mogu da ocenim, 3= slažem se)
Strana 35
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
39. Građevinske dozvole se mogu dobiti u vremenski razumnom roku
40. Troškovi vezani za građevinske i povezane dozvole su umereni
41. Građevinske dozvole je sada lakše dobiti nego 2009. godine
42. Jednostavnije procedure za izdavanje građevinskih dozvola bi mi dozvolile da proširim
poslovanje
0
0
0
1
1
1
2
2
2
3
3
3
0
1
2
3
43. Do koje mere korupcija u državnoj administraciji ugrožava Vaše poslovanje?
0) Ne mogu da ocenim 1) Veoma mnogo
2) Donekle ugrožava 3) Ne ugrožava uopšte
44. Da li ste ikada koristili lične veze radi lakšeg obavljanja poslova vezanih za državnu administraciju? 0)
Ne, nikada
1) Retko sam koristio/la
2) Redovno koristim veze
45. Da li ste tokom 2011. godine, dali poklon nekom državnom službeniku radi dobijanja odgovarajuće
usluge? 0) Ne, nisam ništa davao/la 1) Da, neke sitnice
2) Da, novac
46. Da li Vas je tokom 2011. godine, neki državni službenik uslovljavao ili ucenjivao tokom upravnog
postupka? 0) Nemam takva iskustva 1) Da, ali nismo ništa platili 2) Da, platili smo
47. Koliko je Vaše preduzeće potrošilo novca za kazne dobijene od inspektora u 2011. godini?
0) Nismo kažnjavani u 2011. godini
1) Ne želim da kažem
*) Platili smo __________ evra
48. Koliko je vremena (u satima) menadžment Vašeg preduzeća potrošio na rad vezan za inspekcije tokom
2011. godine? 0) Ne mogu da ocenim
*) Potrošili smo ________ sati
49. 2011. Godine
50. 2012. Godine
Koliko puta su inspektori obišli Vaše preduzeće?
Upisati broj poseta
Upisati broj poseta
51. Koja inspekcija je bila najučestalija tokom 2011. godine u Vašem preduzeću?
*) ________________________________________________________________ (upisati odgovor)
Na osnovu Vašeg iskustva sa različitim inspektorima, da li se slažete ili ne slažete sa sledećim tvrdnjama (0=
nemamo nikakvog iskustva sa posetama inspekcija, 1= ne slažem se, 2= slažem se)
0
52. Inspektori su dobro obučeni
1
2
0
2
53. Inspektori su ljubazni u radu sa preduzećima
1
0
2
54. Postupak za žalbe i pritužbe na rad inspekcija je efikasan
1
0
2
55. Propisi na osnovu kojih inspekcija vrši kontrolu su jasni i precizni
1
0
2
56. Inspekcije su međusobno dobro koordinisane i ne dupliciraju svoje zahteve
1
0
2
57. Inspektori nikada ne traže poklone ili mito prilikom poseta preduzeću
1
0
2
58. Inspektori loše rade i podmitljivi su
1
0
2
59. Inspektori su drski u komunikaciji sa klijentima
1
0
2
60. Žalbe i pritužbe na rad inspekcija su uzaludne
1
0
2
61. Propisi na osnovu kojih inspekcije vrše kontrolu su nejasni i konfuzni
1
0
2
62. Inspekcije nisu dobro koordinisane i dupliciraju svoje zahteve
1
0
2
63. Preduzeća moraju da podmite inspektore, kako bi prošla kontrolu bez kazne
1
Koliko često sledeći parametri utiču na dobijanje poslova putem javnih nabavki?
Strana 36
(0= nemamo nikakvog iskustva sa javnim nabavkama, 1=nikada, 2=retko, 3=ponekad, 4=često, 5=veoma često)
0
64. Najpovoljnija finansijska ponuda
1
2
3
4
5
0
65. Najbolje tehničke sposobnosti i iskustvo u sličnim poslovima
1
2
3
4
5
0
66. Veze sa političkim partijama
1
2
3
4
5
67. Podmićivanje članova tenderske komisije
0
1
2
3
4
5
68. Privatne veze
0
1
2
3
4
5
69. Koja od gore navedenih okolnosti najviše doprinosi dobijanju posla putem javnih nabavki?
*) ______ (Upisati broj iz tabele iznad)
Koliko često su sledeći porezi i naknade opterećujući za Vaše preduzeće?
(0=ne odnosi se na naš posao, 1=nikada, 2=retko, 3=ponekad, 4=često, 5=veoma često)
70. Naknada za vodoprivedu
0
1
2
3
71. Naknada za šume
0
1
2
3
72. Naknada za puteve
0
1
2
3
73. Ekološka taksa
0
1
2
3
74. Naknada za isticanje firme
0
1
2
3
75. Naknade vezane za građevinsko zemljište
0
1
2
3
76. Naknada za odnošenje smeća
0
1
2
3
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
77. Kako ocenjujete efikasnost sistema izvršenja sudskih odluka?
0) Ne odnosi se na naše poslovanje
1) Veoma loše: potpuna pravna i ekonomska nesigurnost; sudske odluke se ne izvršavaju;
2) Loše: pravna i ekonomska nesigurnost; neke odluke se izvrše, ali većina ne;
3) Dobro: istovremeno vlada pravna i ekonomska sigurnost i nesigurnost; neke odluke se izvršavaju, a neke ne;
4) Veoma dobro: preovladava pravna i ekonomska sigurnost; sudske odluke se u većini slučajeva izvršavaju, ali bi
situacija mogla da se unapredi;
5) Odlično: savršena pravna i ekonomska sigurnost; sudske odluke se efikasno izvršavaju.
78. U prethodne dve godine, koliko Vam je vremena bilo potrebno da bi naplatili dug u izvršnom postupku ?
0) Nismo ni pokušali izvršenje
1) Do tri meseca
2) Do šest meseci
3) Do jedne godine
4) Između jedne i tri godine
5) Više od tri godine
79. Navedite razlog zbog koga niste mogli da zaposlite ili zadržite zaposlene u poslednjih 12 meseci (zaokružite
sve sto se odnosi na vas) 0) Zaposlili smo nove ljude/ne odnosi se na nas
1) Administrativni poslovi vezani za zapošljavanje novih zaposlenih i/ili zadržavanje zaposlenih
2) Odredbe Zakona o radu koje se odnose na isplatu otpremnine
3) Odredbe Zakona o radu koje se odnose na ograničeno trajanje ugovora na određeno vreme
4) Odredbe Zakona o radu koje se odnose na otpuštanje zaposlenih
5) Visina poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
6) Nedostatak kvalifikovanih zaposlenih
7) Previsoke zarade u odnosu na nivo produktivnosti
8) Druga pravna i zakonska pitanja: ___________________
9) Uslovi na tržištu (npr. mala potražnja za proizvodima ili uslugama i sl. )
10) Drugo_____________
Strana 37
80. Koji procenat radnog vremena direktora vašeg preduzeća otpada na bavljenje administrativnim i
regulatornim pitanjima (npr. upoznavanje sa odredbama novih propisa, bavljenje inspekcijama, ishodovanja
različitih dozvola i sl.)?
%_________ (upisati
ovde)
81. Koju biste reformu mogli da izdvojite kao najpozitivniju, a koja je usvojena u prethodnih 12 meseci?
0) Ne može da oceni
*) _______________________________________
82. Kada biste mogli da izdvojite jednu reformu koju treba usvojiti u narednih šest meseci, koja bi to bila?
*) _______________________________________
83. Ako ikada budete odlučili da ugasite Vaše preduzeće, to će biti zato što...
*) ________________________________________________________________________________
MAKROEKONOMSKA I FINANSIJSKA PITANJA
Kako sledeći faktori utiču na konkurentnost Vašeg poslovanja?
(1=veoma negativno, 2=negativno, 3= neutralno, 4=pozitivno utiču 5= veoma pozitivno utiču)
84. Promenljivost deviznog kursa
1
2
3
4
85. Promenljivost kamatne stope
1
2
3
4
86. Promenljivost vrednosti imovine
1
2
3
4
87. Inflacija
1
2
3
4
88. PDV stope
1
2
3
4
89. Plaćanje PDV-a unapred
1
2
3
4
90. Carinske dažbine
1
2
3
4
91. Akcize
1
2
3
4
92. Porezi na zarade
1
2
3
4
93. Loš pristup finansiranju
1
2
3
4
94. Nelikvidnost
1
2
3
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
95. Koji od navedenih faktora treba najpre poboljšati kako bi se unapredilo Vaše poslovanje?
(upisati broj iz tabele) *) _________________
96. Koja je Vaša procena o učešću sive ekonomije u grani u kojoj posluje Vaše preduzeće?
0) Ne mogu da procenim
*) __________ (u %)
Koje stavke u državnom budžetu biste smanjili kako biste umanjili poreze?
(1= slažem se da se smanji; 2= ne slažem se da se smanji;)
97. Smanjenje ulaganja u infrastrukturu
98. Smanjenje ulaganja u obuku za poslovanje
99. Smanjenje subvencionisanih kredita
100. Smanjenje subvencionisanih inputa (energenti, sirovine itd.)
1
1
1
1
Strana 38
2
2
2
2
101. Smanjenje subvencionisanih cena
102. Smanjenje poreskih olakšica za strana ulaganja
1
1
2
2
103. Odakle najčešće pozajmljujete novac za finansiranje Vašeg poslovanja? 0) ne pozajmljujemo novac
1) od banaka
2) od porodice i/ili prijatelja
3) od lizing kompanija
4) iz inostranih izvora
finansiranja
5) iz zajmova državnih institucija (Upisati)*) _______________
6) donacija/bespovratnih kredita
7) drugo (Upisati) *) _________________________________
104. Koliki procenat finansiranja Vašeg poslovanja dolazi iz sledećih izvora? (Ukupan zbir mora biti 100%)
1) Banaka ____%
2) Porodice i/ili prijatelja ____%
3) Lizinga ____%
4) inostranih izvora finansiranja____%
5) Zajmova državnih institucija ____%
6) Donacija/bespovratnih kredita ____%
7) Sopstvena sredstva ______ %
8) Drugo (Upisati) *) _________ ___%
Kome ste se obratili za pozajmicu za finansiranje poslovanja, koliko ste novca hteli da pozajmite, koliko ste
zaista dobili i za koju svrhu? (Ključni razlozi za pozajmicu: 1 = Povećanje zaliha; 2 = Nabavka/popravka opreme ili mašina;
3 = Kupovina zemljišta ili objekata; 4 = Unapređenje poslovnih prostorija; 5 = Otvaranja još jedne poslovnice u okviru iste oblasti
poslovanja; 6 = Proširenje delatnosti; 7 = Drugo (definisati šta))
Glavni izvori
105. Komercijalne banke
106. Porodica i/ili prijatelji
107. Lizing
108. Inostrani izvori finansiranja
109. Zajmovi državnih institucija
110. Donacije/bespovratni krediti
111. Zelenaši
112. Mikrofinansijske institucije
113. Nešto drugo (Definisati) ________________
Traženi iznos
Dobijeni iznos Glavna svrha pozajmnice
114. Koliko prosečno pozajmljujete od banaka na godišnjem nivou radi finansiranja Vašeg poslovanja?
0) Ne uzimamo kredite
*) _________ evra
Samo za one koji su pozajmljivali novac!!! Da li su finansijske institucije od kojih ste pozajmili novac
zauzvrat tražile sredstva obezbeđenja (hipoteku/zalogu)? (1=Da; 2=Ne)
115. Nekretnine (zemljište, objekte...)
1
2
116. Mašine i opremu, uključujući i drugu pokretnu imovinu
1
2
117. Potraživanja i zalihe
1
2
118. Ličnu imovinu vlasnika (stan, kuća...)
1
2
119. Drugo (definisati šta) ____________________________________________
1
2
120. Koja je približna vrednost sredstava obezbeđenja, kao procenat od iznosa
kredita?
%
121. Ukoliko niste uzimali kredite u poslednjih 12 meseci, koji je glavni razlog za to?
0) Odbijen Vam je zahtev za kredit
1) Koristili ste sopstvena sredstva umesto kredita
Strana 39
2) Imali ste potrebu za kreditom, ali ste odlučili da se ne zadužujete jer procedure banke zahtevaju previše vremena/
novca
3) Imali ste potrebu za kreditom, ali bankarski proizvodi nisu odgovarajući za Vaše potrebe ili profil rizika
4) Nisam ispunio uslove za podnošenje zahteva za kredit
5) Nemamo potrebe za kreditima
6) Nešto drugo, šta? *) ___________________________________________________________
Molimo navedite tip finansiranja koji ste koristili i koliko često?
(1=nismo koristili, 2= retko, 3=ponekad, 4=rutinski, po potrebi 5= stalno)
122. Revolving kredit
1
2
3
4
123. Namenski kredit
1
2
3
4
124. Garancije
1
2
3
4
125. Akreditive
1
2
3
4
126. Dozvoljena prekoračenja (dozvoljeni minus)
1
2
3
4
127. Lizing
1
2
3
4
128. Faktoring
1
2
3
4
129. Korporativne obveznice
1
2
3
4
130. Izdavanje akcija
1
2
3
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
Koliko postojeća finansijska sredstva odgovaraju Vašim potrebama?
( 1= nisu odgovarajuća, 2=malo odgovarajuća, 3=ne znam, 4=uglavnom odgovarajuća, 5= u potpunosti odgovarajuća)
131. Kamatne stope i naknade
132. Sredstva obezbeđenja
133. Trajanje kredita
134. Trajanje procesa odobravanja kredita
135. Bančini zahtevi za periodičnim izveštavanjem tokom otplate
136. Dinarski krediti
137. Krediti Indeksirani u stranoj valuti
138. Kvalitet usluge i podrška finansijskih institucija / banaka
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
Molimo ocenite sledeće prepreke za dobijanje kredita: (1= izuzetno ozbiljna prepreka, 2=velika prepreka, 3=ne
mogu da ocenim ili nije primenljivo, 4=mala prepreka, 5= veoma mala prepreka)
139. Dobijanje početnih informacija o kreditu
1
2
3
4
5
140. Priprema potrebne dokumentacije
1
2
3
4
5
141. Dužina tražene kreditne istorije
1
2
3
4
5
142. Zahtevana sredstva obezbeđenja
1
2
3
4
5
143. Da li Vam je teško da dobijete finansije (kredit) koje su Vam potrebne za poslovanje i proširenje
poslovanja?
1) teško
2) relativno teško
3) nije teško 4) Nisu mi potrebne
ZAKLJUČNA PITANJA I
EFEKTI
U kojoj meri se slažete ili ne slažete sa sledećim tvrdnjama:
(0= nije primenljivo, 1= uopšte se ne slažem, 2=ne slažem se,3= delimično se slažem, 4=slažem se,
5=
Strana 40
potpuno se slažem)
144. U poslednjih 12 meseci se povećala transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji
145. U poslednjih 12 meseci se povećao kvalitet dijaloga o makroekonomskim i fiskalnim
temama
146. Upoznat sam i razumem celokupnu Vladinu politiku ekonomskog razvoja koja utiče na
razvoj privatnog sektora.
147. U poslednjih 12 meseci se poboljšao pristup sredstvima za finansiranje Vašeg poslovanja
148. Uloga finansijskog sektora je važna za ekonomski razvoj
149. Teret zakona i propisa je umanjen u poslednjih 12 meseci
150. Mogućnost da privreda učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na
poslovno okruženje se poboljšao u poslednjih 12 meseci
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
0 1 2 3 4 5
Strana 41

Istraživanje preduzeća 2012. Istraživanje preduzeća 2012.

Transcription

Similar documents

NEDELJNE TABOO VESTI

SAMOEVALVACIJSKI NAČRT

Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?

BESPLATAN PRIMJERAK U pregovaranju svi moraju malo da

Izlet smjera Preduzetništvo 2011 - Ekonomski fakultet

Rezultate istraživanja - Evropski pokret u Srbiji

rezultati ankete pridelovalci - Goriški radič, od vrtnine do umetnine

INTERVJU

ekonomske teme - Економски факултет - Ниш

list elektroprivrede crne gore ad nikšić

xiii redovna skupština akcionara

naslovna strana

List 362

bosnian valley of pyramids

šmarska lisička raziskuje - Osnovna šola Louisa Adamiča Grosuplje

socijalno preduzetništvo - Udruženje banaka Srbije

Metodologija naučno-istraživačkog rada sa osnovama statistike

RISANJE STAROSTNE PIRAMIDE

Časopis Marketing, broj 42/2

Disertacija

Metodologija 2 - CeZaR

Istrazivanja u oblasti drustvenih nauka u Srbiji - finalna ver