URBANISTIČKE MITOLOGEME

Dlblloteka Zodijak objavljuje deJa i izabrone tekstm'c bcz obzira na vreme njihovog
nastanka nko doprinose razvoju savremene
ljudske misli Kao što ni sam čovek nije
jednostran. tako sc ni Biblioteka ZodIjak ne
ograničava sumo nu jcdnu oblast aktivnosti
ljudskog duhu. vec prikuzujc ljudsku misao
u svoj raznovrsnosti njenih istraživačkih naporu,. Kako ni jednu ljudska zujednicu nije
više bespomoćno usarnljcna i izdvojena. kako sc na svim područjima ljudske delatnosli ostvaruje jedinstvo suvremenog čovečan­
stva i svct sve vBc teii da postane nerazdVojna celina. tako sc i Blbl!oteka Zodljnk
obraca delima i autorimn svih vremena i
s\'ih naroda da bi pružila p,\Ooramu svelo
skih ideja koje zaokupljaju savremcnog čo­
n.!kn Biblioteka Zodijak ne prnvi razliku
iuneJu oprečnih shvatanja i ubeđenja pod
uslovom da doprincse progresivnom raz\,ojn ljudske misli Ona ne daje prednost
ni jednom kulturnom krugU vec podrazume\'a da sc kulture međusobno proi.imaju
i da su one op:itc dobm i nt..'Otulli\'a ~)\·ojin.1
svakoga čoveka, Biblioteka Zodijak objavljuje drevn(' ~riSl' kao i dela najpol.Dalijih sa\'remenih autora {) bitnim problemima ljud.
~I,og :'M.n;n1ja iz ubla!lti filozofije, politikc,
!->(h.::ulogije. etike. psihologije, e!ltelike. muzike književnosIi, i~torije. :lrhilekture. likov·
nih umetnosti. pozoriSla, filma i televizije.
Bibllotc1m Zodijak prvi put objavljuje dosad
!lcprc\cucna dela s\'etskih autora kao i ori ..
gin:dna dela domadh autom pisanih isključivu l.a Dlbliotelm Zadljal" Qila ćc takolIe
uh.ia\"ljivati i1.abmne tekstove iz prirodnih
tl:wka, koji na dostupan način saopštavaju
rewltalc !la\Temenih istrazivanja DlbUolekn
Zodijak m'!'sli':e u smju seriju i ona dela
k(Ij;l su plud ma~',le i ncobičnog duha ako
!-i\'ojim 1)(':I.!'·sl:im, misaonim i bunto\'nim dei~I\'om im:',Ju uticaja ili su simplomnličnn za
~.l"cdinu i \T(!lll{- l;ada su nastala. tI prvom
1;f)lu od iiest knjiga BIblIotekn Zodijak objavila je i;~bor tekstova iz dela Knrla .Marksa
pod naslovom BiraJu"atija i javnost, fi]o1.Of·
ski sph; danskog mislioca Serena Kjerkego·
r .. OS\'1"I na moje delo, AlItoblogr-.l.fijll ::ipnnskog slikam Sa!vadom Dalija. izabrane eseje frall<:;u~kog dramskog pisca mmunskog
porckh E;I.~nn loneska pod naslm'om Pozo ..
rišna islmstvo, studiju Nikole Miloševića
Negativan junak i i1.bor iz S\'etog pisma
zcn.."J. l ljubav u Starom z.avetu.
BOGDAN
BOGDANOVIć
URBANISTIČKE
MITOLOGEME
A onaj gospodin koji priča o Okeanu,
zalazi u mračno cal stvo bajki i ne daje
mogućnosti da ga pobijamo, J a bar ne
znam ni za kakvu reku Okean; i verujem
da ga je izmislio Homer, ili neki dIUgi
pesnik, i unca u pesmu,.
HERODOT
GLAVA PRVA
čOVEK
GRADITELJ, ili GDE JE JAJE
red nama je knjiga luisa Mamforda, danas čita­
nog i vrlo hvaljenog teoretičara grada (La cite il
Imvers l'llisloire, 1961) Ako za trenutak uporedimo ono što nas interesuje sa onim što obuzima Mam~
fOlda, izgleda tada nekih sličnosti u preokupacijama
ima.! I njega zanimaju složeni skupovi pojava II kojima
grad nastaje, živi, razvija se Ali ima i razlika, Evo kako
bismo ih pokazali Zamislimo, na primer, da neka se·
man tička mašina pročita svih sedam stotina sedamdc~
set i sedam stranica njegove knjige, pa sabere reči,
pa ih složi, svrsta ih prema učestanosti ponavljanja,
Dobili bi se tada, verovatno, nizovi reči kao što su -čovek, ratnik, grad, megalopolis. nekropolis, selo, žena,
prokr-eaci ja, mladunče, igra, sloboda, psihoanaliza, dezUlbanizacija. Ako se i mi jednog dana odlučimo da
napišemo toliku knjigu kao što je ova Mamfordova,
tada bi verovatno čitaoca zasipale reči kao - čovek,
magija, k'rug, kvadrat,' simetrala, osovina, meni, broj,
matematika, geomantija, kartografija, tehnika, nauka,
i. kosmos . To bi, nadalje, moglo da kaže da je sa neke
šire tačke gledanja Mamford u pravu. Ono što njega
interesuje svestranije je, sveobuhvatno je i ide se do
kraja. - Mamford traga za suštinom i sudbinom gra~
da . Mi ćemo se za sada ipak ograničiti samo na neke
početne vidove tih složenih i nejasnih procesa koji se
sabiraju II spregu čovek~grad. Zanima nas kako su
ljudi zamišljali svoje prve gradove, zatim kako su ih
gradili, kako su se snalazili II samim počecima današnje
civilizacije. šta je to što je uboga pamet ovih naših
P
'I·
Pl
!
7
što je selo, __a_ml1ogo_ pre toga postojao je nagon za
taj nije samo čovekova privi-legija, Nomadizam i sedenterizacija, dva osnovna oblika
bivstvovanja naših dalekih predaka, naći će se, bar II
osnovnim težnjama, i kod protozoa, koje su slobodne,
kreću se, premeštaju se, neka su vrsta nomada II bio~
loš kom svetu, Dok je školjka »sedenterizQvana«, usta~
ljena je, vezana za podlogu_ Oscilacije između lutalač­
kog, avantuI'ističkog i želje za llstaljivanjem, za sigur~
Dašću, prate se ))ceiom dužinom vitalnog Ianca(( kojim
smo okr uženL Reklo bi se da je i čoveku svojstvena ta .\
dvojna formula, bar u početku. Kao i slične životinjske
grupe, i on se povremeno udružuje da donese porod
i da ga podigne_ "Mesto gde se pojedine vrste okupljaju
da bi se parile i da bi se prehranile navode nas na
pomisao () prvim zaselcirna primitivnog stanovništva,<5":._-.,
Ni tehnološki kompleks grada nije van ovakvih
mogućih uporcđivanja, Neke životinje osetno menjaju okolinu u kojoj se nadu, obaraju drveta, grade nasipe i pregrađuju rečne tokove, dabrovi na primer,
"Pleme dabmvsko okuplja se da poboljša svoj način
~_~g:4rrj9Idrn žiYQ~Qrnz)i
3
2
.~
.. -'.'-.-
života i stanovanja(("j Istina, )dabrovske kolonije nc·
maju onako široku gamu različitih konstrukcija kao
4
5
predaka umela da smisli, i šta su i kako su njihovi
nespretni prsti smogli od ovih zamisli da pretvore u
nekakve mere i dimenzije geometrijska načela, oblike.
Da kažemo UkI:~~.~O, interesuju nas pre svega ~ daleki
počeci urbanizma.;
.~
Valja nam, naravno, poći od samih početaka. Od
tajeta, ali evo odmah i pitanja: gde je jaje'?
Traganje za poreklom grada svodi se suviše često
samo na pretresanje materijalnih ostataka, upozorava
Mamford. Grad jc, medutim, nagovestio svoje suštine
još pre no što su sazidani zidovi koje danas pretražu·
jemo. Koliba, žrtvenik, pećina, starije su pojave no
8
gradovi, ali pružaju upadljive analogije sa selima primitivaca koji i sami dovode i navode vodw( i dalje,
udružuju se, grade »opštežitija«(, dube ih llIesu:!
Dalja uporedivanja još su smeJija. Savlađivanje
osnovne graditeljske mase, pa čak i samo })socijalno«
6
7
Ponekad i ponegde, naslutiće se da je stari pećin­
ski lovac kampovao i van svojih pećina, možda još i
na dvesta hiljada godina pre nas, ali ne znamo tačnije
kako je izgledalo to kampovanje} Od srednjeg paleolita
nadalje, sigurno je da čovek ne živi samo II pećinama.
Verovatno je da kopa rupe, doista gradi jazbine u lesu,
u blatu, ponavlja oblik pećine, koja je za njega slika
ako ne i jedine, onda bar najbolje »kuće". Ove rupe
•
••
••
••
• °o
••
........... o
•••
OCP-
8
9
funkcionisanje ko§nice, termitnjaka, mravinjaka, podseća Mamforda na prve čovekove gradove, »Podcla ra~
da, razdvajanje kasti, ratni poduhvati, domestikacija
drugih vrsta, ustanovljenje ropstva, praktikuju se II
narodu mrava milione godina pre no što su sazdani
prvi građovi«,;)
Mamford kaže, istina, da »)direktne filijacije« nisu
moguće, II šta, uostalom, niko ko je završio osnovnu
školu neće posumnjati Ali rečeno je ipak što je rečeno. Čovek je pre svega nagonski graditelj, on II sebi,
kao i '-druge neke vrste, nOSI ovu uspavanu veštim.i: ona
se II Jednom trenutku Dudi, progovara iz njega, raaa
10
11
se·Čovek-graditelJ.
--·-·Aliilogi"jeniSili1ove, ali su oduvek bile netačno
Da ne protivrečima Meterlenku, iz ljubavi prema pe.
sniku. Ali Mamford nije pesnik, on je teoretičar gradn,
a njegova odmeravanja su neka vrsta biologističke op~
sesije, koja ga prati kroz celu ovu knjigu.
Ni opovrgavanja nisu naročito mudra, ali su bar
jednostavna. Covek se pojavio na zemlji dobrih pet,
šest, sedam stotina hiljada godina pre nas, a tragovi
najstarijih poznatih nam naselja nisu stariji od desetak
hiljada godina. šta je bilo u međuvremenu? To ne
znamo, ali znamo šta i danas čini naš najbliži rođak,
antropoidni majmun, On obitava na grani, nema gra~
diteljskih želja, još manje bi se moglo reći da je neimar od nagona,G
10
12
13
nisu mnogo savršenije od lisičjih jama, a lisica je da~
leko manje sposoban »graditelj« no dabar, Predak, zatim, prekriva svoje rupe kožom, kožu pridržava mamll~
tovim zubima ili rogovima od jelena, jer možda još
nije oborio deblo, a možda se rogovima i kostima ispomaže i iz nekih viših )}spekulativnih<f razloga. 8 Jelen
i mamut su životinje kojima se u nizu svojih ćudi divL
Najzad, ove poluukopane jazbine počinje da presvođu­
je svodovima koji to II stvari još nisu, a u svodove-košare ili u svodove-košnice l}ugrađuje« rogove, granje, sve što mu dođe pod ruku, Da bi ih učvrstio, ubogi
graditelj trpa II ove l}konstrukcije« kao neku vrstu vezivnog dodatka glini i otpatke od hrane, možda i svoje
sopstvene otpatke"
Sve II svemu, prilično žalosne početne etape jed.nog zanata koji će, za ciglo desetak hiljada godina
da stigne do Borominija ili Gaudija"
-,-.Ipak, naš slavni predak nije bio samo puki »biološki« kopač lisičjih jama, Mogla bi se njegova arhitektonska škola potražiti i na nekoj drugoj, što bi
Mamford rekao, »evoiutivnoj skali«. Čega ima prosti~
jeg od toga da je potražimo
II
redosledu
mučnih
15
16
17
18
19
do-
vijanja, to jest pronalazaka kojima se postepeno odvaja od pauka, mrava, termita, pčele, ptice, krtice, lisice, dabra? Rečeno je već da je praistorija čoveka pre
svega istorija njegove tehnike," Dok je do kakve-takve
predstave o kući stigao, valjalo mu je da ima već nekih
tehničkih matrica u glavi, a takve matrice mogle bi
biti i vatra, i inhumacija, i kremacija, i trepanacija lobanje prigodom antropofagijske gozbe, i magija, koja
je i sama tehnika odbrane, ili je bar tehnika zavaravanja slepih sila, što ga, ubogog i prepadnutog, okružuju vidljivo i nevidljivo,
čudesna su ta prva čovekova snala~enja. Deli se
postojanje od nepostojanja, razdel je to svesti od mraka, Pomenuli smo već antropofagiju,' Ma kako jezivo
izgledalo, čovek se od životinje odvaja pronalaskom
vatre, i onim što je odmah uz vatru izmislio, a to su
antropofagijske igre, Predak ispija moždinu palih junaka, vrsnih lovaca, dostojnih neprijatelja, II sebe pre~
seljava vitalni fluid, suštastvo življenja"," Ambiciozan
od početka, izgleda hteo bi odmah da raskine grani~,e
12
14
,'/života i smrti. Obezglavi li leš, dodaće mu nojevo Jaje
'umesto glave; vraća mu priličje i obličje,ll Glavama se
divi, boji ih crvenom bojom, jer je to boja života, sklanja ih pod ognjište, ili ih zakopava uz vatru, ne bi li ih
agre jao, zakopava ih pod prag pećine, ne bi li ga ČU~
vale, rastura ih po pećinskim odajama, ko zna _zaš.t.Q;
Ima svakako i životinja koje se međusobno žderu, nas"
predak to čini dostojanstveno, svečano, sa I' ritualom)
uz pobude da iz svega izvuče i neki, da ne kažerno/j
tehnički rezultat.
U navalama svojih ćudi, zatim, on se, kao i dete,
poigrava kamenčićima, ređa ih nežno oko svojih žrtava,
igla se sa školjkicama, šljokicama, koščicama, slaže ih
II neke možda čak i naslućene geometrijske formc,
možda ih dovodi i II neke brojne odnose. i :! To su već
nagoveštaji apstrakcije, Istina, kazaće nam Levi-Bril
apstrakcije su to nižeg reda, prelogičke, ali i takve,
one su prethodnice onih kojima se danas služe iMamford, i pisac ove knjižice, i mnogi drugi.
Najzad, čovek oko svojih ljubljenih lobanja poči­
nje da slaže i nešto složenije oblike, rogove upliće II
krug,l:! pravi areole, iscrtava krugove, II krug slaže
oblutke, pa čak i oveće kamenje, Prema svim mogućim i važećim definicijama, to su već arhitektonske
lorme, ili bar protoarhitektonske, i ove nisu nagoveštene samo cItežom već su dobile i svoju fiziku, telesnosLH Reklo bi se, u to vreme, predak je još pre
svega stanovnik pećine, kuću još nije uspeo da sagradi,
ili je svoje zaklone gladio tako rđavo i nejačko da od
njih ;do'. . danas ništa nije ostalo,
(Krug) nadalje, ne napušta čoveka-graditelja, ili
obratIlO: Kružne grobnice, kružni ttimulusi. Duga i
uzbudljiva priča o rađanju i rasprostil'anju tolo sa (thoIai), kružnih htoniskih građevina, čija svrha -nije :sasvim jasna)ii Gradevine ukopane II zemlju, ali kamenom presvođene, i to trajno, pažljivo, graditeljski korektno., Od Dvorečja, od Gavre, od Tel Halafa, tolosi
će se raširiti na Mediteran, naći ćemo ih na KipnI,
Kritu, Sardiniji, Balearima, na Malti. Oni su građevin­
ski sve savršeniji, forme se komplikuju, iscrtavaju !:IC
II kombinacijama ll1nogih krugova, pa se zatim, u intersekcijama, javljaju konhe, egzedre, - teško je naći
20
14
l
23
24
prave, odgovarajuće nazive, Istina, to je sve izvedeno
još uvek bez poznavanja statičkih svojstava kupole, ali
na načine koji su začuđujuće veštL Neki od ovih i da
nas još nazivanih divovskih grobova (tombe di giganti)
4
22
s pravom stoje na registru vdo značajnih arhitekton~
skih dela)1i
Teško .lc pronići Ll smisao talasu. Očigledno da je
II pitanju kultna građevina, ili funerarna, Ali šta pred~
staVlja, šta kazuje, kako nam prepI ičava ideje i shva~
tanja graditelja'? Talasi na Kikladama, neki tolasi na
Siciliji, izdubljeni su tl steni, što bi rnoglo da se shvati
da je kružna forma tolosa krenula, istina, od neke
nama danas nejasne tehnike odbrane, ali je /svoji.l".tele~
snast potražila i II imitacUl" ~__ ponavljanj~ I'Qećine.! čovek je stotinama h-ilJa~da-- godina tiveo II pećihi:-Videli
smo, ona je za nj~ga i kuća, i naselje, i nekropola, Možda
---Je -i016snastao iz neke naivne želje praistorijskog graditelja da sagradi veštačke pećine, i u njih da smesti
namnoženo čovečanstvo, živo i mrtvo.
Da li II ovu familiju pribrojati i kružne etrušćan~
ske grobnice, sal'dinijske nuragi, koji možda i nisu
više grobnice već samo tvrđave i kule.1 7 Možda bi se
ovoj familiji pribrojala i ona zagonetna grobnica na
mikenskom Akropolju, ona što podseća na naše gumno.
A možda i bogate, složene, očigledno uveliko već spe2
Urbanističke
mitologeme
/,t)"
fl,e;
17
mu još )asan~ T tebala je malo duže vremena pa da se
pozab~vl balvanom kako treba,ela dovede horizontalu
Idv,:,rtlkalu do potpormka i arhitrava" Bez ove statičke
l cJC građevme ne moraju a možda i ne mo
b"t·
drugo do difor
Z I"""
gu l I
me.. em.Ja l kamen slažu se u jajolikc
.
oblIke,. sa -;os~~van:a ~(~Je su nešto kao elipsa ili kru .
Me,~~tI,m, cak l suzem Izbor reprodukcija II OVO;
knjlzlcl dovoljan je dobz da II p"t "
.
lj -" j
r Od
(.
l anJu nISu s ucaJno~
s. L
,~llrn.ulusa, ?d stambene protograđevine nada~
IJc, SUVISC Je precIznih, vrlo korektno iscrtanih k
gova, Cak ako i ne idemo do Evberija
d
ru~
poodmaklonl megaHtskom vremenu Ilas'a' og ke. sc, II
onu 'j l'
.. .
,
(.
l UO" ogI
111 (lmenZ1ja, Iscrtan na r'lsponll
od lII"I"Ja d II stopa,
o
(.
naš;'
25
kulativne [orme megaiitskih kružnih sklopova" Sve su
to nedollInice, pa ostavljamo boljim znalcima no što
smo, da se njin1a pozabave.
Od najstarijih kružnih arhitektonskih apstrakcija
do prvih tragova udruživanja prebivališta
prošlo je daljih nekoliko desetina hiljada godina" U
meduvremenu, čovek je sasvim sigurno postao i graditelj kuće. Videli smo, sve procene, sva generalisanja
26
čovekovih
o mogućim oblicima stanovanja II paleolitu nepouzdana
su, jer se raspolaže retkin1 i često disparatnim poda~
27
filWCP.A.OJ:;! DFVC!I J{AWNNE.
'cHri Dt MlATit
cima. Razvoj od zemunice do konstrukcija kod kojih
naslućujemo i neke prve statičke pojmove nije jed-
nostavan, a etape su vdo složene. Ali ono što
jemo, to je da
čoveka
ne napušta slika
razazna~
ni onda kada je )civilni« graditelj
knlga,"Moguće
je da su ovi njegovi
krugovi proizašli i iz osobina pramaterijala kojima barata, a to su koža, zemlja, kamen. Arhitravni sklop nije
18
2'
l-
što znači da bi se u ovaj kružni crtež I1lOgla smestiO
cela stara zgrada Tehničkog fakulteta u Beogradu, zajedno sa novim parkinzima..l fl
Uzgredno je pitanje na koji je način krug praktično iscrtavan na zemlji., Odgovor nije nezamisliv.
štap i kanap, prve graditclj.ske sprave, II pre kanapa
aputa. Otuda nadalje nekoliko novih »pojmova(( za čo­
veka-graditelja. Nekoliko novih apstrakcija llmističnih.:
ili korektnih, svejedno, Centar, kretanje u kJug, ograđivanje, delimitacija. To naravno nisu više rajske igre
dablova, ili savijanje gnezda II krug, već je II pitanju
tehnički postupak čiji se smisao može odgonetnuti samo ako ga ukrstima sa naslućenim verovanjima, sa na-
l
•
•
•
28
29
činom na koji se čovek postavlja prema: spoljnjelll
svetu, sa »ideologijama({ ovih starih majstoi::a~" U- "SVaM
Icom slučaju, od prvih kružnih tUIDulusa rekli bisrna
da je l~I"yg misleni znak, to je mislena paradigma čavekove arhitekture.
'
Ustalilo se već mi.šljenje da naselje i njiva idu za·
jedno Protozemljoradnja, zemljoradnja, aglomeracija,
to su pojave koje se prateo Istina, iznenađenja su uvek
moguća, pa sc i redosledi remete. Naročito od kako se
II arheološkim slojevima ispituje radioaktivni karbon,
a pojave o kojima govorimo podležu već ovim ispitivanjima. ln Zaokružiti sc ipak može: negde oko šest.
sedanl hiljada godina pre naše ere, neka vrsta prilično
koherentnog neolitskog čovečanstva zavladala je Evraazijom od Irske do Kine. Male neolitske naseobine su
tl Evropi, Africi, na Pacifiicu, ima ih i II Americi, Neveliki zbrojevi porodica, ponekad osam, ponekad dvadeset, trideset skunatreno je i krčevinama ili na ishodi~
štima reka. Izolovane grupe, sabijene, skučene u svoju
verovanja, rituale, magijske postupke, »ideologije« -Cajldova je Ieč,:!(}
I sada opet Mamford,. Preuzimamo iz njegove knjige poneki odsek o ovim prvim selima, Cinimo to čita­
oca radi Distrakcija je u pitanju, ne informacija Uz
to, nije druge, rnOIan10 da preuzmemo i nešto o'd nicgovog sočnog i nepreciznog stila. Biće, veli nam, da je
neka VI sta revolucije u odnosu polova prethodila procesima agrarne revolucije" Premoć mužjaka i nemilosrdnog lovca, jake mišice i hitIih, dugih nogu počela
je da se povlači pred moćima žene" I zato, sve je u
neolitskom selu okrenuto~ dvojnom smislu prokreacije
,i održavanja poroda: Žena.! la doji, ta hrani, neguje,
, nadgleda, podiže, ta bdi~-otia je hraniteljka svojih ptića,
ali i malih zverova begunaca, »zverića-siročića(c 21 Od
osnovnih selskih običaja, II kojima na razne načine
učestvuje sve više suštastveni ženski znak, pa nadalje,
sve dobija ženske oznake i privide,", Muškom obliku
paleolitskog oružja, škrbavom, kidajućem, sračunatom
da razdire i ponire, pridružiće se nežno uglačane alatke mekih linija i ženske ep ider me" Ceo tehnički kompleJcs neolita inspirisan je snagom žene, a pronalazačka
delatnost vrti se oko vlažne praznine duplji, vezuje
22
se za predmete koji su tvoreni. i za nešto VIse no
što je samo musku!arni udar. Predmeti su takvi da se
sada prihvatnju, privijaju se })onako kao što se privija
čedo ili ljubavnik({ To su doduše grnčarske izrađevinc,
lonci i testije, ali i kružni silosi, sve do l)recipijenata
većih oblika kao što su kanal i selo( Koliba, zaštićena
okućnica, soba, peć, tor, košnica. grob sve oblici
čiji će ))simbolički smisao psihoanalitičari protumačiti
tek mnogo docnije{(,:!:: Familija ovih mekih kružnih
oblika podseća nas na llprve kalupe za 1ivenje, koji su,
prema grčkoj mitologiji, skinuti sAfroditine dojke«.'"
':Matrijarhalni obli<;:.i privređ~vanja bili su II jednom
trenutku 'st,;arnost čovekova, -ali 9VO što nam -km;uje
Mamford pr e bi nas podsetilo na nel,i zamišljeni ma,
trijarhat am,etičkih domaćičkih društava no što činje~
30
nice o pravom matrijarhatu, raslojene, često i dispa~
ratne, povezuju II bilo kakvu velodostojnu celinu" Psi~
hoanalizirati okruglim: ovih prvih sklopova na način
na koji to čini Mamford nije ništa drugo do čista
}Jnaučna( mitomanija,,25 Zar ovog pisca koji piše i raz,·
ll1išlja o gradu i o njegovoj sudbini i koji verovatno
iza sebe ima i neku tehničku formaciju nije zainteresovao opsesivni crtež kruga, kao praksa, kao ner-az·
jašnjen tehnički postupak? Zar ga, uostalom, kao mi~
sHoca i teoretu, nije zaintcresovao i kao misleni zllak?
Vratimo sc još jednom na~_I,evi-Brila,. Oblik po
3::: sebi nema nikakvog smisla za prclogičkog čoveka, On
čak uopšte ine postoji, čista je slučajnost, akO nema
lj i unutrašnjih moćL Da bi oblik postojao, mora imati
i neke Aejstvujuće sadržine. Od dva kruga jedan može
biti dejstvujući, dalde pravi, nešto što je tada mnogo
više no samo crtež kruga, drugi je bezvredan,
-nostavno nije ništa, pa čak ni crtež kruga. Malo neo·
bično, ali tačno izvedeno iz Levi·Brilovih izlaganja)!G
Ako se još prisetimo da llprelogičld( čovek regionali~
zuje prosto!', nastanjuje ga vidljivim i nevidljivim, deli
ga na obezbeđeno i neobezbedeno. tamo gde se srne
i tamo kuda se ne zalazi, približavamo se, izgleda, os~
novnom smislu kružnog znaka.:!7
Neće bi tl zgorcg da prizovemo l1 pomoć i Kon tnmL
Po prirodi svoje struke, on operiše fundamentalnim či·
njenicama, pa se njegov navod mora uzeti vrlo pažljivo,
Po njemu, čak! ~na~ docnije od vremena o kome go~
vorimd, magijski krllg' je pojam II tehnici magije u _Sumeru. Ovaj znak ima čak i svoje ime, GISH-HAR,
na semitskom, docnije UD~SURTU, od glagola lledseru(~,
"f š'to znači okružiti, zatvoriti tl krug,:!8 llKrug koji iscrtava
vrač i u koji se zatvara, to je čarobna figura od najdavni~
jih davnina, Ali njen smisao nije jednostavan. kad vrač
oružjem ilf štapićem aperta krug". , formule koje izgovara tog trenutka od kruga će načiniti bedem o koji se
lome svi poduhvati zlih duhova. ali onako kao što krug
obezbeđuje od spoljnih poduhvata, isto tako može da
štiti i od onoga što je oper tano, i ova osobenost kruga
koristiće se uvek kada treba izolovati predmet zlih
31
flea-
činL«(29
24
32
Fragment jedne stIde u Luvru pokazuje nam deo
ljudske figure na reljefu. Figura je u liturgičnon1 stavu,
drži II ruci štap i In-ug Da li je ta j krug neki prsten koji
simbolizuje postupak iscrtavanja kruga štapom, ili su
u ruci štap i uže, a uže je namerno iIi slučajno savijeno
II krug, dakle, opet dve osnovne graditeljske sprave _
to Kontno ostavlja otvorenim, ali sve dalje moguće hi~
poteze odbacuje"'"
25
38
33
34
36
37
Krug oko leša, oko sretilišta, magi jski je znak, kao
takav preneće se, nije teško zamisliti, i na )civiIne(c gra+
đevine, Ali ovaj je krug i tehnička suština, onako kao
što je tehnička suština zida da podeli spoljašnje od
unutrašnjeg, jaru od hladovine. To je deIimitacija, kao
i svaka cir'uga, Što se claJeJwg pretka tiče, onoga što je
imao običaj da doslovno okružuje svoje ljubljene lobunje, on je očigledno bio ambivalentan. Divio se izuzet~
nom, ali ga se i prihojavao, A što se Konlnoa tiče, on
nam je lepo i jasno objasnio i to da je, tehnički gledano,
krug i pozitivna i negativna delimitacija. Može da brani
od unutra na spolja, i obratno, zavisi verovatno od for~
mula koje su izgovorene, od namene koja je krugu cla~
ta, od dejstava koja su mu ulivena. Istina, objasnimo
li tako Icrugovc praistorijskog čoveka, l\azujemo tada da
je počeo da misli, nekako, nesavršeno, jadno, ali nekako
ipak" Kazuje nam to, dalje, da je arhitektura čovekova
krenula iz glave. ćovek je graditelj od onog trenutka,
kada je čjJLgli'1iliilljl\.Jllil-ka ko pocetn;čki bio,....ukr-&toio
$~LPJ,l.tanjama j str'Jmpu.ticama syoga mjšlJen:ia~Arhi­
tektura tennita, pčele ili pauka može ponekad čak i cb
nas oduševi nekom u sebi zagonetno sadržanom lepo~
tom matematičkih oblika, ali ni tada nećemo zaboraviti
da je krenula iz digestivnog aparata insekta,:Jt
Najzad, što se Mamforda tiče, - prokleto ljudsko
zlopamćenje! teško je ne setiti se jedne davne Sar-
27
trove lZJ<lVC Sasvim nesigurno i svedeno, evo je: gospodin taj i taj ima divnu osobinu mnogog savremenog
intelektualca, on svojim idejama odmah pripisuje univerzalan značaj, pa ih zato nadalje nikada i ne dokazuje
Dopune i objašnjenja
l l.ewis l'vlumford, I!te Citv in History, 1961; fl'. pte·
vod G, Durand 1964. Razrađena i proširena ranija Mam~
fordO\'a knjiga 'J !ze Culture of the Cities,
, Ibid., str. II, 12
J Ibiel., str. 12
I Ibid., str 11
, Ibid, str. 12
G Upor. Achile Urbain ct Paul Rode. Les sillges allth~
1'Opoides, 1948 Na primcI, kod gibona ni p~)I~cna c! t~mr;
da !!raC\i neka čak i privremena gnezda. JedlOl gradIteljskI
gest je, manj to, što se noću dva, tri, četir,i gibon,a ~a~;!,!e
da bi sc grcja1i (stL 69.). 9rangutan sakup!Ja g~anJe l ltscl?
i pravi neku vlstu.postyIJc, cco pos.ao traje ~~l?esetak ~:~
nuta. a ))konstrukctp(( Je u upotrebI dok se ltsc.t; ne OSUSL
Nocu se pokriva lišcem, pa odatle i neke ranIje zablude
o oranf!utanovim kolibama (str. 75-6), Simpanzo se poduh\'at~ priprema za spavanje u sumrak i postelja mu
služi samo za jednu noć (str.. 81)
7 DicliolZlwirc arclzeologiqlle eles tecll1liques, 1964. Art"
Habitat, Prehistoire, (A Laming·Emperaire), stro 447-480
fl !listoire gcw5raie des techniques, p, s .. d" de Maurice
Daumas; Les orig illes dc la civilisation tec1l1uqlle, 1962, Art
Soddles pri11litil'es (A. Leroi·Gourhan), str, 3
o Ibid, I1ztrodllction (Lerai Gourhan), stc 3,
10 E. O.
James, Pre/lis/odc Religioll, fr.. prevod S,. M
Gllillemin, 1959, str, 14
11 Ibid, str. 35
l! Ibid, ~tl'
23,45,30
n Gl"ahal1lc C1alk, World Prelti')tol)" ft p!cvod H
Chcrd, 1962, str-. 60. Reč je o globu nean~1c~"talOldnog dc*
teta II pećini Tcšik~Taš tl Uzbddstanu. DctmJa glava oven·
čana jc sa šest par',i 1"0gOV~l sibirske divokoze, pl'}n~etn~
~loženih tl krug, )lSlgurno Je da su neandcrtolO1dl tmali
28
i mnogo razvijenija shvatanja nu što bi se očekivalo od
nerazvijenih tragova materijalne kulture« (str
60-61)
u E, O. Jam~s, op, ciL Lobanja pažljivo opervažena
u krug poredarum kamcnovima. Otkriveno 1939, pecina
San Felice Circeo, Pontiske močvare na Tirenskoj obali
(str,. 15). Ovaj za nas vrlo važan podatak gotovo je idcntično opisan i II knjizi Raymond Lantier La vie pre.!ri.storiqlle, 1961, stL 115,.
'
15 E O
James, op cit., str. 45 i dalje UpOl LOllis
Hautecoeur, Mystiqlle et arc/lit ectw e, SY/1lbolis/1lc du
cercle et de la cotlpole, 1954, U poglavlju Le cercle elI touien, kaže se i ovo: del užna osnova se izgleda u davnini
pribrajala nekim kultovima, kultu vatre, kultu nl1 tvih.
kuItu heroja, kultu zemljedelskih božanstava, kultu izvora«(
(str. 3-44). Kao što će se videti, ovo mOl'a ipak da nam
izgleda malo neodređeno. Krug, kao graditeljska [Olma,
traži i jasnija, pIC svega tehničko-magijska objašnjenja
10 Fotografije i crteži: L
Bernabb Brea Sicily, 1957;
J. D Evans, Malta, 1959; Margaret Guido, Sard;,ria, 1963.
17 Hans Socder, Ur/ormen der abelldliil1disclzen Baukzl11st ill ltaliefl lllId dem AlpeHrall11l, 1964, str 41, 42, 249
i dalje.
Hl Fernand Niel, Doll1lc/ls et 1Hc1l1zirs
1961 Kružni
kromleš iz Avcl'ber-ija obuhvata oko 105,000 'm~, U lInutr~lŠ­
njosti velikog kruga još su dva koncentrična Ukupno se
Iačuna da je ovaj ))ansambl«( sadržao oko 650 uspravljenih
mcgaIita, a megalitska aleja vezivala ga je za drugi, ta*
kođe kružni, manji, i dužina aleje je bila oko dva kilomelra (str 37).
,
10, Upor.. Anette . LaJ'!ling-Em:peraire, ,L'archć%gie preIzzstonqlle, 1963 Datuanje pomocu C~14 Je uglavnom si!!Urno za pojave koje nisu starije od 15 do 20 hiljada godina
p'r~l?e slične metode obećavaj!-l da ..ce sc ovaj razmak proSIrItI (str. 147-14?)
Tra,go\:I kOJI neposredno prethode
protourbanom raZVItku UPISUJU se u potpunosti II ovaj raz~
mak sigurnog datiranja, I naravno, već neka iznenađenja,
Pre svega zagonetka zvana Jeriho. Sedam hiljada godina
p~'e n. e, . stanovnici protozemljoradnici i lovci, još bez sekU',e od glačanog kamena, bez grnčal"ije. a nasel,je već rclatlvno kc:mpaktno, sa negoveštajem ortogonalne, čak i kamene kuce. Ova .?kolnost preti da .ugI'~)Zi čajidovu teoriju
l)mb,ane r;evolu~IJe«( .. Za sada, ~aJbolJ~ je, kao i čajlc!.
uzet! .d~ ,le Je~lho Jedan od ?l1Ih srecnih izuzetaka koji
potvrđUjU pravIlo (Gordon Chlldc, Wllat lzapPcl1ed ill His·
tOfY, fr. prevod AMansat, 1961, slr. 75-76)
'" G Childe, ov cit., StL 71-95
~I L Mumford, op cit, str 19
-. Ih id ,st!' 24
prilično
29
~J l bid., str. 14" Ibid", str. 20
~5 Neke od Mamfordovih evokacija zaslužuju doista da
budu i doslovno navedene, kao na plimer ova; l)Seio, okruženo povrtnjacima, njivama, to je kolonija novog tipa,
stalna družba dobrog suscdst\a čoveka, ptica, četvorono­
žaca,. Kuća, štala, žitnica, sve jc čv!' sto vezano za tIc, za
zemlju kojoj se iz genc!'acije u generaciju čovek vraća
Svakodnevni život u eelosti je okrenut dvojno smislu bivstvovanja i Pl uk! cacijc, Simbolične pledstave falusa i vulvc
odigr avaju važnu ulogu u selskim običajima, sve do u od·
maklija vremena istorije. A!'hitektura grada inspidše se
ovim običajima, materijalizuje ih i stilizuje, pretvara u
oblike, kao što su obelici, kule, stubovi, krivine kupola,
ponekad "cc i u preciznije figuracije kao i;to je ona, dži~
novska iz Delosa, i za koju nam Mamford doslovno ka·
zuje šta predstavlja, a mi to ipak moramo da preskočimo
(Mumford, op. cit., str. 20-2 l) " IIi: uU ovom selskom kontekstu stvari, mnogo još pre no što se grad formira, od·
nosi dobrog susedstva dobijaju puni značaj. Sused je na
domaku glasa, spreman da pomogne u odlučnim trenucima
egzistencije. Sa njim se oplakuje mrtvac, ili se raduje pri·
godom venčanja ili rođenjacc (lbil!., str. 23) . Istina, na kakve je sve svireposti spreman naš daleki, uplašeni predale,
može se razabrati, čak ako i ne čitamo Fl'eizera, ili Levi·Brila. Dovoljno je malo prokonsultovati grafički materijal,
na primer crteže sa šumskih stcna II Dolini Kamonika,
II Sevclnoj Italiji (Emmanuel Anati, La civilisation du
Val CamolZica, 1960), Umesto harmonije čovek - čovek
još uvek, i u mnogo navrata, ritualno ubistvo i gladijator~
ski dvoboji. Umesto harmonije čovek - životinja, nešto
što bi se s vrlo mnogo obzira moglo nazvati trenutnom
i pogrešno odabl anom harmonijom između čoveka i magarice! Pa i takvi, naši preci čine nam se više ljudi, a u
svakom slučaju više su svoji no što nam ih prikazuje
uzvišeni Mamfordov proliksus.
!!a Lucien Levy·Bruhl, Les tOllctioJls mentaies clans les
SUL'idte.'> il1jćriclIl'c'}, 1910, izd. 1951, str. 124 i dalje. Lucien
L0vy~Brtlhl, La melltalite primitive, 1922, izd" 1960, naročito glava Les puissances mystiques et illvi.sibles, st!'.
47-93
~1
Lucicn Le\'y-Bruhl, Les fOllctions ... ,stL 130 i dalje.
DI' G. Contenau, La magie ches les Auyriens et
les BabylO1ziells, 1947, str, 167,
" Ibid, str. 167.
oo Ibid., str. 169.
:'11 UpOl". Jean Feytaud, Lc peuple des tel'11Iites, 1949,
Marcel Sire, La vie sociale des allimaux, 1960,
:!S
30
GLAVA
TRE~A
GRADITELJI GRADOVA ili STVARANJE SVETA,
UGLAVNOM PREMA CAJLDU
M
agazin »Planet({ neka izlazi u Parizu, i nelca ga
čita ko hoće, a mi ćemo, od ovog mesta nadalje,
uglavnom p,estati da mislimo na krug" _Krug_je
..-samo-jOŠ-USPQ~O
je
»alogička«,
davnašnja, zasi·
g..!:!Ino-i-pFeHFbaIla-gL:1~hte[Jska torma, ~na.llola
zahoravljena slika »)prvobitnogcc nase(Ja, a ta slika, s
v!9ID.ena.....na vremeJl prisećanju COVe1covbmUOblra i
11LevcJil\~ •...J11itske mere Evu, istorija čovelca-gracJHeIJa,
i
to je sada pre svega istorija gradova koje gradi. Pitanje
je kratko, i postavljamo ga:' kako se rada grad, kako
počinje svoj život? !
-. ~ ~Ako se odlučimo da još jednom zaVlnmo u pome·
nutu Mamfordovu knjigu, početni stavovi su mu svečano intonirani. »Pojava gradova u neo-paleolitskoj
sredini javlja se naporedo sa fenomenom e111ergelZcije,_
u onom smislu II kome ovu reč shvataju Lojd Morgan
i Vi1jem Morton UBer U toku samog tog fenomena iskr·
sava nov element, koji modifikuje kvalitet smeše i osobine njenih osnovnih sastojaka. Ali samo ispitivanje
ovog
početnog
stanja ne bi dozvolilo da se do kraja
otkriju prevashodno novi virtl1aliteti, onako kao što se,
na primer, novi virtualitet organskog života javlja i u
prividno ustaljenini sredinama inertne materije" Pod
uticajem novih faktora, sastojci postaju nestabilni, i
tendencije koje se prethodno nisu razaznavale polako
se medusobno odreduju, a odreduju i dalji tok evolucije .... ,,1 Zaklopimo odmah ovu knjigu, moglo bi nam
se desiti da nam se njen pisac predstavi i kao filozoL
53
čarske rituale, koji traže i ljudski fetus, ili devičansku
krv, A kineska tehnika je još ekskluzivnija_ Ne poteče
li metal na vreme, topioničar baca u peć svoju ~enu.
Bila je to neka vrsta užasnog podvođenja žene demo~
nima vatre. Istina, u većini slučajeva dovoljno je demone samo malo zagolicati, II tu svrhu II vatru idu ŽC
nini odsečeni nokti i kosa_" I takva kakva je, metalurgija, kao i svako kapitalno otkriće, rađa u krug čitav
niz daljih llwnalazaka, mela podređene zanate i omogućuje druge, nove i nezavisne" Proizvodni postupci su
sve složeniji, pa je zato baš metalurgija odlučujuća
etapa u podeli rada_ Ona razbija autarhičnu i tehnički
polivalentnu prvobitnu zajednicu. Podela rada ffi.je.Q<'ll f
od bitnihatributa grada koji se rađa.
--Na--deseiak-;;t;;tig;~fsI,ih-;I;ema, koje smo pogledom pretrčali - ne da kontrolišema Cajlda - doista
nikakvih odstupanja nema. Tamo gde se tl redosledu
slojeva nailazi na prve tragove topljenja i legiranja mew
58
Bolje je da se obratimo Gorelonu Cajldu, cenimo ga,
a sem toga cenimo i vrednost osnovne faktografije.
Hajde da se premerimo činjenicama, koliko da i sami
ne krenemo II neko carstvo mašte i izmišljanja. Svedeno
, do najsvedenijeg, evo čajidove sherne':~ Početn.fl,,_JIl!.!ta~.
hl!gija,legi!anje bakra, Imlaja, antimona, i livenje
~ brS~~~~!, __!9 je revohiCionarrifJren.utak:ti -istoriji ljudskih
gnaselja; to je, reklo bi se, prekretnica od sela lm gradu.
'" Biće-, -kaže Č"njid; da su metaluI'zi, posle seoskog vrača,
pIvi specijalisti sveta. Doduše, topioničar je II nešto
boljoj situaciji od Vlača" On nije vezan za malu, zatvorenu, )autarhičow{ zajednicu, on je kosmopolit. Njegov
zanat se svuda traži, a pravila su manje·više opšta, Mag
je majstor malih lokalnih prilika . Već ususednom
selu je bez znanja i umenja
Istina, doslovno nam se kaže, onako kao i celu početnu tehniku čovekovu, i ,rnetalur~iju, ne bi _trebalo
odvajati od magije; Iona ima"'svoje svoJstvene matrice,
I grnčarija se--peče uz formule i "uz vračanje. Za metalurgiju, od koje odmah kreće i ~alhemija, to važi još
više. Fizička transformacija metala;~pfelaz iz čvrstog
u tečno stanje, transsupstancijacija, nije se mogla druk~
čije podvrgnuti tehničkim pravilima do kroz magijske
postupke_ Asirski tekstovi još u prvom milenijumu,
dakle, u poodmaklOlTI već vremenu, određuju topioni~
+.
54
59
55
terijal javlja čerpič, pa cigla, pa »formatizQvana« cigla,
Počinju _dg ,se pomaljaju temelji od kamena. Nagoveštar PE_~y-og ugla',-',ma i II najmanjem detalju neke os~
nove, skoro je uvek i nagoveštaj bliskog grada. 'Znači,
arhitravni sklop pobeđuje, greda i potpornik dovedeni
su do statičkog odnosa, to se zaključuje čak ako ni od
grede ni od potporni ka nema traga, A kad naslutima
ideju llraspona«(, čak i tipiziranog, statičkog raspona,
tQ . ~nije samo znak da se graCIenje sistematizuje, već
moze da znači i neku višu organizaciju poslao Da li je ',(-;'
mera ušla u arhitekturu, da Ii je broj naselio graditelje?
Nije prosto odgovoriti na ovo pitanje
····t'"'
.
60
r::. "
o
~."
'o
tala, beleže se i najstariji tragovi ili bar najstariji jasni
nagoveštaji grada, Arheolozi, koji ove sheme uspostavljaju, mogli su, ne jednom, da se zadive pravilnošću
procesa,_ Ide li se odozdo naviše, slojevi sadrže sve ma~
nje primitivnog lovačkog oružja i nezgrapnog težačkog
oruđa. Sve je manje alatki Za kopanje i oranje. sve
više ubojitih noževa, kopalja, mačeva~ Sve su vitkiji i
elegantniji. dakle efikasniji. Nestaje polako keramike
rađene bez vitla, nailazi se na primerke pažljivo urađene i sve bolje pečene. Zatim, predmeti l)nadgradnje(l,
objekti kuIta i magije, drangulije bižuterije, kozmetičke igračke. Standard se diže. Elegancija pojedinih
stvarčica sasvim jasno pokazuje da nije reč više o izrađevinama malih seoskih zanat1ija, amatera i svaštara,
već da su se nad njima lomili vešti i dobro uvežbani
prstL
što se arhitekture tiče, isprva su na dnu tragovi
bednih ribarskih i zemljedelskih koliba, .pleter i lepJ<
uplašeno savijen II krug, naravno. Pa zatim se kao riia~
56
,.
>-
"~,
61
<,';
Sto se ide na više kroz slojeve, tkivo gradova koji
se rađaju sve je bliže današnjim pojmovima, sve bliže
našim sopstvenim rečima, kojima govorimo o gIadovi~
ma, Pa iako mera naših reči nije sasvim dovoljna, upo~
ređivanja između negdašnjeg i sadašnjeg ipak su ne~
kako moguća. Kuće su dvospratne, možda ivišespratne,
možda ima i nekakvih stepeništa, ili se praotac penje
lotrama, I{ao što je to činio i kod mnogih staroamerič~
ldh gradova, Vrata postoje, manje je izvesno da Ii su
i prozori postojali. Ako ih je bilo, stakala nije bilo,
prekriveni su k'apC1ma ili zavesama. Sve su jasniji tra~
govi popločavanja-,Ulica što se ide naviše, ima čak i
spoljnekaflaliiacije. Kod Mohendžo Dara, u dolini Inda,
naći ćemo i prve- tragove gradske kloake. Dalje, tragovi
uličnih, )podužnih(c i )poprečnih({ profila. Praoci bdnu
\leĆ pomalo i kon1una~ne brige, a pre svega brinu bdgu
kako ela odvedJ vodu iz_ grada, pošto im je grad, upro~
š(~cno l.azano, 0(1 vrlo rastopive mase. Katkad su ulice
izvučene pedantno, naslućuju se )direktrise« ili čak i
»regulacija<t, a to opet kazuje ne samo da postoji neka
misao o pravilnosti kao takvoj no, vidi se, da neko
brine brigu i o građevinskoj disciplini.
~~l?.Ed!~ poslednji, završni atributi grada: hramovi.
palate, u k~menu dobro obrađena i unapred smišljena
pristauišta.Fortifikaci.i9 su ponekad talmc1e grandiozne>
One su verovatno i najznačajniji deo gradogladiteljskog
poduhvata,. Zidovi Dur šurukina visol{i su oko osam·
naest metara, mestimično široki i dobrih trideset i šest,
a to je širina ulice Kneza Miloša u Beogradu . Kao i u
nedavnoj praistoriji, ova utvrđenja štite grad ne samo
od vidljivih već i od nevidljivih neprijatelja. U donjim
zonama utvrđenja Velikog Vavilona nalazi se friz iz·
vanredno skupoceno izrađenih čudovišta od majolike>
Ove aždaje ugrac1ene su u podziđe, tamo gde ih niko
do davnih graditelja i savremenih arheologa nije mogao otkritL Verovatno, nalaze se tu zato da grad zaštite
od seizmičkih katastrofa)
Reč je o vr lo malim gradićima, u početku. Oni će
odmah postati i državice, i to opako zavađene oko voda, oko Imuaia, oko pristupnih puteva, Ako smo dobro
razumeli nekoliko rečenica scr Leonarda Vu1ija, istra~
živača Ura, a ove bi sc, istina, mogle shvatiti i meta·
59
forično
64
(
- iz Eridua, za koji su stanovnici Surnera ve~
'-,
rovali da je prvi grad sveta, pri lepom vremenu video
se na horizontu Ul. Iz ovoga se sasvim sigurno video
ElwObeid, a iz EI~Obeida, sa malo naprezanja, mogla se
- tl dalekoj daljini nazreti zigura Larse" Sa nje, verovat~
no, video se Un.llc5 Dakle, iz jedne državice gledalo se
II dru~.!f~o tt .kOlušijsko.,oranje.
/
'~'~~m, drugi primer.. Ako pročitate li Ilijacli da je Ahil
",.ll besu tri puta optrčao Troju, nemojte to shvatiti
samo kao pes ničku slobodu,. Troja, i sama jedan qd
prvih ovih gradova, istina, gradić postI'ance, prnvincij~
ski, prema prvim žarBlima civilizaci je - nije bio veći
od nekog" omanjeg bloka. 'na Novom Beogradu. Ahil ga
" je mogao doista i očas optrčati. Teško je reći imamo
'''li pravo da 'Biblos, Iruju, Uruk, Lagaš, Ur smatramo
za iste pojmie kao što su danas Tokio, Njujork! London,
čak i Beograd. Da li smerno uopšte fenomenološki da
naziv grada zajednički pr imenima na tako različite pojave~ To je drugo pitanje, i evo pominjema ga samo
~
uzgred.
',~ \
Grad()vi sve već L Po neki od njih zagradiće i više
"'-.......-desetina hektara telitudJc, opasaće i više hiljadu stanovnika. Lagaš, jedan od sumerskih gradića, o kome
postoje dobra obaveštenja, brojao je trideset šest hiljada stanovnika, a ova cifra odnosiće se izgleda, samo
na odlasie stanovnike~ Istina, pred nama je i vrlo nagli,
i vrlo karakterističan demografski skok. Najviše na hi~
lj adu godina unatrag, možda i nekoliko stotina godina
samo, Lagaš, Uma, Kafadže bili su još protourbane formacije, u najboljem slučaju varošice sa ponekom hiM
\ lj adom stanovnika. Sada, to su gradovi sve složeniji,
V 'dznutra sve komplikovaniji, organizovaniji, sačinjeni
'\ _ v,cć od jezika i rasa, od zanata i veš tina, kasta i kultova.
Evo, najzad, to je i nekoliko pravih pravcatih, arhaič­
jkih, ali il<osmopolitskih metropola. Takav je Me.lJ1fis_
'u Egiptu, Veliki Vavilon u Dvorečju, Mohendžo-Daro
i Harapa, u dolini Inda. Gradovi na kompaktnim teri~
torijama od više kvadratnih kilometara, sa pratećim
naseljima, čak i sa nekom vrstom llgradova satelita((.
Jedan od njih, Memfis, preživeće i prvu zabeleženu gradsku revoluciju, 2,2630 godine pre naše ere, Pretvoriće
se obdan i obnoć u plamen, dim i vodu, Zemlja se
vrtela, kaže stari izveštaj, kao neki grnčarsld toča lc
Plemenite i otmene opljačkaše do kože, bivše dame
postadoše robinje, a familije su se udruživale da bi se
prehranile. Grobove otvarahu, mumije u besu razdirahu,
a ljko prežive, video je Nil od krvi crven«.6
Gradovi su složene socijalne celine, to se vidi ne
samo iz prethodnog pasusa nego se dosta lako razaznaje
i sa planova, Podela teIHOIije nije niukom slučaju takva
da bi se podredila bilo kakvim funkcionalnim analiza·
ma »zoninga« u današnjem smislu rečL To nije čak ni
relativno čitljiva, danas nam dosta bliska podela grč·
kog model·grada na elemente koji se približuju našim
pojmovima o stambenim ili društvenim ce1inama.i Ne,
to je stroga, čak svirepa razdeoba na profani i hijeratički grad, i ovaj je zatvOIen II temeIlOS, katkad je utvr~
đen i jače i bolje i komplikovanije no što je utvrđen
grad II celini. Svaki sumersko~akadski grad ima svoje
bogove, katkad i ceo svoj gradski mali panteon, katkad
iz opšteg panteona izdvaja ponekog od veličanstvenih,
priziva ga u grad, proglašava ga stanovnikom grada,
nastanjuje ga u ternenosu. Bar u početku, surnerski bO M
govi stanuju II svojin1 sopstvenim gradovima . Reklo
bi se, ponekad su čak bili i smrtni. Mali gradski bog
ratuje barabar sa svojim sugrađanima, pomaže im tl
hidrotehničkim poduhvatima i građenju fortifikacija,
opšti sa smrtnicima, ili bolje reći sa smrtnicama, Videće se II partiji o ziguri na koje načine to čini i zašto
62
je ovaj plOmiskuitet boga i čoveka stanovnicima Sumera bio tako značajan. Bila je sve to, možda, kazaće
nam Cajld, i neka vrsta U1banoteističkog komunizma,
Bog je vlasnik zemlje, žitnica, zajednička, uz njegov
je hram. Uspomena na daleke neolitske zajedničke silose za hranu. Jedna od boginja, o kojoj dosta znamo,
jer je knjigovodstvo njenih imanja sačuvano skoro u
potpunosti, supruga gradskog boga, boginja gospođa
Bau, posedovala je ni manje ni više no cela četrdeset i
dva kilometra kvadratna prigradske teritorije, Tri četvl'~
tine ove zemlje podeljeno je familijama u neku vrstu
ispoliee, ostatak je bila njena lična svojina, nju su
radili najamnici, Dvadeset i jedan pekar', i dvadeset se~
dam žena robinja koje im pomažu, dvadeset pet koje
pivara koje ćevabdžija, a njima pomaže šest robova
muškaraca, četrdeset žena zaduženih da tkaju i prerađuju lan, ili da nadziru stada boginjina, druge tkalje,
tkači, zanatlije, čak i pisari, deo su ovog malog teo M
-feudalnog naroda, kome na čelu stoji nevidljiva boginja. Njen hram irna svoje sopstvene radionice i svoje
zanatlije, izrađuje metalne alatke, plugove, podiže sto-
I
I
i
69
71
70
ku za vuču, gradi kola i lađe. Najzad, boginja Bau posedavala je i svoje rasplodne bikove, dovedene iz pribrežnog Elama, jer stoka II močvari brzo crkava i degene~
riše se~ Hr am je tako i neka proizvodna kuća, ili, kao
što kaže čajld, urbanizovana verzija ranije tribaine
zajednice.
Iznad svega, ove prve civilizacije su graditeljske.
Bili su to dobri, inteligentni i predani graditelji. Ioni
II Egiptu, i oni II Mesopotamiji. A bili su izvrsni i oni
Ll dolini Inda, Prvi graditelji padova II Kini, ili docnije
II Starim Amerikama, svi nose nešto od neimarske volmcije. Prirodno je, izgleda. Oni koji tek počinju da
grade svet, valja im se pre svega da budu valjani i pošteni neimari. Naročito će nas impresionirati ovi graS
Urbanističke
mitologcffic
65
diteljski poduhvati ako se prisetimo da nijedno od
ovih područja nije zemlja- od prirode data za velike
poduhvate, U Dvorečju kamena nema, nema drveta, nema ga čak ni toliko da se pošteno ispeče kreč ili cigla.
Nema ni onih luksuznih materijala koji već uveliko
· počinju da prate arhitekturu. Paradoks je utoliko veći
što nema ni osnovnih sirovina za nove, efikasne metalne
alatke, a baš te, videli smo, i radaju ove prve gradove.
-Kamen je stizao iz Omana, drvo iz Sirije, lapis lazuli
iz Avganistana, bakar je stizao takođe iz Omana, kalnj
negde još istočnije od Irana, ili iz Male Azije, ili čak
· iz divljih prašuma Evrope. Na jednoj staroj karti Va· vilona i celog sveta, a o njoj će sa drugih razloga biti
, još dosta reči, označen je kraj sveta kao »zemlja gde
se sunce ne vidi», Iz ovoga Kontna zaključuje da su
već i II tim davninama nakupci sa Istoka stizali do
severnog polarnog kruga.s
Blato, naboj, ćerpič, to su osnovni si!omaški materijali ovih prvih civilizacija, koje se dižu iz blata, iz
močvara. Karakteristična je jedna Herodotova anegdota. Jedan, u Egiptu, koji je poželeo da nadrnaši sve
graditelje piIamida, a ove su uglavnom već bile sagr-aetene, ostavio je iza sebe piramidu od cigle i zapisao nn
njoj: Nemoj ela me potcenjuješ tl poređenju sa kame~
Him piramidama, jer .sam ja veća od njiJz onoliko koUko
je Ze vs veći od svih ostalih bogova! Gurali su naime
IIzotku tl barH i blato koje se prilepilo za motlal skupljali SH da bi od njega napravili opeke i na taj način
su me sagladili) Ima nečeg istinitog i tužnog II ovoj zaR
ludgraditeljskoj priči. Iako nekako, turajući motku u
baru i vadeći blato, dizali su se i prvi gradovi. Blato se
mešalo sa nakvašenom slamom, od ove smese pravio
se će! pič, docnije sc i pekao. Slojevi gline su strpljivo
slagani II horizontalne zone, nabijani su II })oplate« od
ćerpiča i cigle, a raskvašena i upretena trska raspro~
stirala se kao neka vrsta )}arrnalure« ili })serklaža«, ili
,)libažnog sloja({" Ili, najbolje rečeno, bila je sve to odjednom Slojevi su se zalivali bitumenom, koji je Mesopotamija srećom imala, a Egipat ga na nesreću nije
imao, pa zato od egipatskih gradova i civilnih građc~
vina, čak ni od najvećih palata, gotovo ni traga danas}O
Gradove u Dvorečju najbolje je zamisliti kao ogromne
66
rtl:\
72
mase, VIse izvajane no sazidane, od neke vrste bitume~
niziranog betona. Od ovoga su se gradile fortifikacije,
terase, hramovi i zigure, viseći vrtovi. kejovi i kanali,
ustave, čak i bazenL Bile su to ogromne glinene mase,
a s obzirom na ))plasticitet gline«, valjalo je znati od·
vesti vodu, rasporediti padove, izraditi kanale i žlebove
za unutrašnje sušenje mase, rasporediti })dilatacije~(.
S"
67
nih građevina, i sakralnih gradova II kamenu. U vreme
kad se piramide grade - pir amide su Za neke i poslednje ali i najgrandioznije građevine neolita - alatka
još nije bronzana" U najboljem slučaju, to je bakarna
alatku, a možda i kan1ena, možda čak i drvena, Od Egip~
ćana smo mogli da naučimo, istina posle mnogo muke
da ih .raz~memoJ da se i tvrdi gr-anit, ili bazalt, mogu
obr-aCtlvall drvenom alatkom i kvarcnim pesJ.i:om. Za~
tim, još čitav niz graditeljskih poduhvata i ner-azrešenih
tajni, o kojima su napisane debele knjige):!
Velika Keopsova piramida široka je II svojoj os~
novi, dvesta trideset sa dvesta trideset metara, a diže
73
Mislimo da se i danas diže kosa na glavi svakom građevinskom inženjeru koji na trenutak da sebi računa
kakvi su to teški i složeni poduhvati bili.
Kosa nam se diže na glavi i onda kad zamislimo
vojske zidara, redove i redove radnika, nad kojima je
valjalo vladati ne samo tehnički no i fizički. Jedan
asurski reljef prikazuje protomajstora, a ovaj trubom
daje znak kolonama zidara, Svira II trubu, a ovi se
raspoređuju, trče, bezmalo II nekom vojnom poretku.
Na kakvom je sve oprezu valjalo biti, i kakva je sve
predupređenja valjalo činiti da stvari ne krenu onako
kako ne treba! U staroj Kini građevinski radnici morali
su za vreme rada neprekidno da pevaju da ne bi neko
od njih slučajno, ili namerno, izustio zlobivu reč, neku
invokaciju koja će da pomete graclevinu, ili, možda,
još pre, da ospori prave formule prema kojima se
gradi, da ih obezvaži.1 1
Manje nas neće zadiviti i diže nam se opet kosa,
nama graditeljima, kad se prisetima egipatskih salu'al·
68
74
SC za sto i četrdeset šest u VISInu Dva miliona i tri
stotine hiljada blokova preteškog nubijskog kamena,
prosečna po dve tone svaki. Kakve su to cifre! Her:QJ.lot
nam kaže - koliko opet da nam se digne kosa na glavi
- daje sto hiljada ljudi radilo na ovim poslovima .
Cifra ne moi""a, čak~-l ne m'ože biti preterana, Ogromna
bogatstva su utopljena u ove građevine, ali vrlo je te~
ško danas lazumeti njihov smisao" Izgleda, Egipćani
su hteli, a i uspeli su, da nam njihovi gradovi mrtvih
ostanu velika i večita zagonetka. šta je gonilo ove lju~
de da uz tako čudesne napore sačine doslovne gradove
koji ne služe ničemu, da ogromne količine kamena
pretvore u geometrijske oblike. U punOIn smislu reči,
ovi egipatski »gradovi mrtvih« su replike gradova živih,
od kojih do danas ni traga nema, jer su ih vode raz
nele, Uz piramide ide i složen sistem raznih konstruk~
cija galerija i hodnika, terasa, pjaceta i trgova, a mastabe su, izgleda, ponovljene kuće u malom, svrstane
u ulice, aleje, osovine" Svaka mastaba ima svoje mesto
u tom gradu, svaki grob, reklo bi se, svoju ulicu, i
kućni broj. Da slika ovog grada bude potpuna, sve ono
što arhitektura ne može da dočara sama od nekakve
iluzije o gradu, dočaraće ono dalje, što ove )gradove«
iznutra naseljava, To su reljefi, to su slike, to su vojske figurina, od terakote, fantomski narod lutaka, koji
naseljava ove grobove Ceo život jedne zemlje, celog
jednog sveta, sabijen je u ove gIađevine-rnodele, i ljude
~moc1ele, Da Ii je to samo projekcija one suštastveno
egipatske ideje o besmrtnosti! O egipatskom shvatanju besmrtnosti l'aspIičaće nam se mnoga knjiga, bar
ukoliko je štampana do pre neku godinu. Danas stVa! i
izgledaju nešto komplikovanije Susedski, komšijski
Sumer, trgovački Sumer, ni je se mnogo bavio ovakvim
idejama" Da li smo sigurni II ono što verujemo: da su
i Egipćani doista bili toliko obuzeti mišlju o besmrtnos"tirKad bi se htelo, sve bi se moglo i drukčije pro~
tumačit L Možda je u pitanju neka \'l'sta »simpatične
magijc( II naj grandiozni jem mogućem obliku, Gradoy'i
živih rasli su nad vodama, a vode su ih razno sile i rastvarale, konačno su ih raznele i l' as tvorile, od njih
danas ničeg više nema. Možda je trebalo da ovi gradovi mrtvih pouče gradove žhih kako valja i kako se
w
w
70
75
može trajati. Da nisu bili možda uvračana slika trajanja i večitog? Ako je tako, bila bi to, zasigurno, do
sada najčudesnija, da nc kažemo i sasvim aberantna
magijsko-urbanistička matrica čovekova. Bolje je zato,
ipak, da o ovoj hipotezi i ne razmišljamo mnogo.
Sta znamo o graditeljima sveta koji se rađa? O
graditeljima gradova, bolje reći o samim arhitektama?
I pre svega, šta znamo o njihovim zllalljima, kakva su
mogla biti ta znanja? Cajld govori o progresu nauke,
što su ga doncH gradovi, onda kad su naišli. Bojimo
se da je to, tako rečeno, bar na našem jeziku, prejako,
nedostižno" U kom vremenu nauka i još u progresu?
Negde šest, pet hiljada godina pre nas? Kao i obično,
Cajld je blizu istine. Neka znanja su doista akumulirana već u glavama naših praotaca
Znanja njihova ili nemaju ili bar, prema današnjim
pojmovima, ne mogu imati neke neposredne veze sa
7l
"
76
urbanizmom. To je istina, Hepatoskopija, ili gatanje II
jetru, ne mora da nas interesuje, iako hepatoskopske
spekulacije mogu katkad da sc primene i u praktično·
-tehničke svrhe,l;) Takode ne mora da nas interesuje ni
ekstispicina, ili haruspicina, ili gatanje nad žrtvom, ta,
nazovimo je protojestastvenica. Ne intelesuje nas ni
onironlantija, ta, nazovimo je protopsihoanaliza, ili či~
tanje snova, Ni egzorsizam, ta protopsihijatdja, ili
isterivanje demona, U krajnjoj liniji i nije reč o raci72
onainim znanjima, već opet o nf!.koj vrsti magijsko-teh~ ,
ničkih, ili rnagijsko-s~.ijantističkfh\ matrica" Za nas je
nešto interesantnija 'geomantij~. 'slo znači gatanje II
prosutu zemlju, a izgala-~se-'-nc -samo sudbina onog koji
prosipa ili kome se prosipa no se stvaraju i neki pojmovi o dobrim i lošim predelima, koji bi se mogli
praktično potražiti i naći. U staroj Kini geomantijski
postupci prethodili su određivanju mesta za grad, bila
je to neka vrsta ubikacije grada, lokacije)4
~
O matematici Egipćana i Vavi10njana napisane su
biblioteke. Pa ipak, najnovija mišljenja o njoj predstavljaju neku vrstu hladnog tuša." Istina je da su
Egipćani uspeli da izračunaju povIšinu kuće još za
treće dinastije, ali je tako istina i to da ima i drugih
metoda do matematičkih da se površina kuće izračuna,
Istina je da je Imhotep znao da statički olakša potiskc
kosim unutrašnjim strukturama zidanja, ali nikakve
potvrde da to nije proizašlo iz same čiste empirije,. čak
ni čuvena egipatska geometrija nije preskočila empiriju. Najbolji dokaz, a priznaćemo Lefbiru i neoboriv,
to je baš poznavanje tzv,. l)egipatskog trougla({, docnije
Pilagorinog trougla, i to za jedan jedini slučaj 3: 4 : 5,
što dokazuje da pravilo nisu uspeli da generališu. Istina,
ovaj trougao dobro im je poslužio u gračlenjtL Aritmetika aditiv na, ne nagoveštava još algebru, a odsustvo
bilo kakve sistematske metroiogije dokazuje se jasno,
i proče, i proče. ))Grci su, kao i nli, po malo žrtve egipatske opsene. Aristotel i Demokrit klanjaju se egipatskoj nauci,. valjalo je da se pomuče td dobre
geneIacije naučnika pa da dokažu da su i matematika
i astronomija igrale sasvinl beznačajnu ulogu u razvitku egipatske civilizacije«)O Istina, za sve je kriv Herodot, jer kazao je da su Egipćani izmislili geometriju,
ali šta je reč geometrija mogla da znači dva veka pre
Euklida?
Istoričari matematike nešto su milostiviji prema
Sumclo-Akadijancima, i docnije Vavilonjanima, ali
opet se ut\'rduje odsustvo bilo kakvog ukusa, smisla
za apstrakciju. Ukoliko ne poverujemo da je postojala
i neka tajna, OI'alna, ezoterična matematika, što nije
baš neverovatno, jer nam se u ovom delu sveta od
cele matematike na1češće daju samo gotovi rezultati,
73
gOll, to je reklo bi se, opet empirija l7 Drugim reCIma,
i bez dvoumljenja, graditelji Dvorečja su, bar što se
matematičkog
mišljenja
tiče,
još uvek
Levi~Brilov
domen,
Najzad, šta stvarno znamo o samim graditeljima'?
Videli smo ih kako, predani kao što Sll, ingeniozni pri
tom, kreću iz blata, do ćerpiča, do cigle, čak do bilumeniziranog, pa, na neki način, i »armiranog{( betona,
Ali šta znamo o apstrakcijama graditelja? Imaju li ne~
kih unapred odabranih načela ovi neimari, utvrđuju li
ih, i kako ih saopštavaju? Jednostavno rečeno, postoje
li neki llurbanistički« projekti?
77
zbrojevi karpi, riba, lađa, volova. Pa ipak, tu i tamo,
poneki aritmetički zadatak, reklo bi se, nagoveštava
i koji korak ka algebri. Ali, ako su se algebri i približili za korak, katastrofalno padaju na ispitu iz geometrije. Nikakvih znanja koja bi se tieala prave, trougla,
kruga. Od svih elementarnih geometrijskih figura krug
je bez sumnje najprivlačniji za nenačete duhove. Ipale,
Vavilonjani nisu imali nikakve geometrije kruga, pa
i kad ga koriste kao ornament, i u njega upišu heksa-
74
78
T
Statua Gudee pr-ikazuje nam ga kao arhitektu, tako
.ie i nazvana: Gudea arhitekta" Na krilu drži tabletu sa
uglaviranim CI težom osnove hrama, Konvencije prika~
zivanja plana su bezmalo današnje, razmeI a se očigled­
no poštuje, Nismo sigurni, istina, nije li II pitanju samo
»snimak«(, preslikano stanje građevine koja je već bila
podignuta, Tableta grada Nipura, kad se uporedi s arheološkim snimkom iskopišta, pruža mnogo zapanju~
jućih sličnosti)8 Kramer nam detaljno opisuje ovaj
plan, koji je, pre svega, kartografski postavljen malo
neobično~ Ne prema stranama sveta, već neodIeđeno, li
nekom pravcu za koji Kontno misli da je pravac nekog
važnog vetra)!! Vrlo su precizno izmerene sve mere"
Cifre su date, to su nkote«, kao što bi se danas reklo
Usred srede ovog plana piše da u gradu živi bog Enli!,
pominje se zatim Hram Planine, Žrtvenik Uzvišenja,
ali postoje i oznake za neke profane stvari, kao što ie
topografska oznaka Gradski kanal, Zatim, kapije
Kapija Velika, Kapija Mnogih Božanstava, pa najzad,
opet jedna profana oznaka, Kapija polnih prljavština,
što bi moglo da se prevede i sa Rospi-kapija,:!o Među­
tim, i ovde možemo biti sigurnL Nije reč o projektu
grada, već o ))situacionom planu«, a ovaj je, sasvim
sigulno, sačinjen a posteriori.
Na veš tačkom brežuljku Ereha pronađene su cr~
vene linije na bitumeniziranom platou" To će nas Cajld
podsetitL Ove linije povučene su, bolje reći utisnute su
u glinu obojenim konopcem . To je crtež grac1evine na
terenu. Ali danas bi se reklo da je na taj način građe­
vina samo )razmerena({, obeležena je, a nemamo ni·
kakvog dokaza da je pre toga bilo i unapred smišljenog
crteža, Ovaj crtež u glini možda je i jedini projekat,
Žorž Buajon, jedan od pretražitelja Tanisa, veruje
da je pronašao i utvrdio tzv. »zakon registra«, što su
ga primenjivali Egipćani onda kada su prikazivali urbane celine ili fragmente.'! Mislimo, ipak, da je i ovde
reč o »)prezentaciji«, reč je o prikazivanju već postoje~
ćih prostornih celina, to su samo načini da se izbegne
ili da se supstituiše perspektiva. Neka nam ovaj autor
veruje na graditeljsku reč, ovakvi nacrti u svrhe praktičnog razmeravanja ne mogu se koristiti Saberemd li
sve što rekosmo, II i ono prethodno rečeno, izlazi ipak
76
da nema nikakvih l>urbanističkih« projekata, pa, prema
tome, ni naše apstrakcije nisu njihove, nemoguće ih je
primeniti na postupke ovih starih graditelja. Radi bi·
smo bili jednog dana da čujemo i nekih drugih vesti
o ovome, ali za sada stvar i stoje i izgledaju tako kao
što je rečeno i navedeno):!
Početak zaključka ITIogao bi biti ovakav: čuvajmo
se dobIO toga da protourbanističke ideje starih graditelja tumačimo svojim merama i svojim pojmovima, Naše vreme je egocentrično i neoprezno, zna se, Naći će
se ne jedan sadašnji teoreta grada i gradova, koji će
nam šledro i bez ustezanja govoriti o »kompozicionim
postupcima«, o »estetskim valerima«, o genijalnim dovijanjima, čak i znanjima da se dođe do rezultata u
ovom redu napora. Kao da je Gudea arhitekta čitao
današnje likovne kritike, pa iz njih povadio sve što
treba da postane osrednji umetnik dvadesetog veka.
Stari graditelj je ipak imao svojih protourbanistič­
kih l>kompozicionih postupaka«, U to ne sumnjamo.
Dovoljno je baciti ma i letimičan, čak ni preterano stručan pogled na planove i dispozicije objavljene u ovoj
knjižici, pa ćemo odmah osetiti neke pravilnosti, neka
načela, Ali ta načela nećemo tražiti u redu i neredu
današnjih funkcionalističkih, još manje estetskih preokupacija, Ova načela, sasvim verovatno, nastaju, a
drukčije ne može ni biti, na nekoj skali mišljenja koja
nije i naša,. Nije nimalo jednostavno pratiti naše prve
graditelje u njihQyim zamislima. Postupci su im mutni,
teško ih i -"nabrajamo, već i zato što je u vreme prvih
gradova arhitektuni zanat zatvoren '·u ezoterična pravila, hijeratiČki- je"'zanat, prekrivena je ćutanjem i taj·
naš ću, Ali, ako čitalac bucle malo strpljiv, objasniće
mll se ponešto i oel tih postupaka, bar onoliko koliko
smo naslutili.Lza!Ju},u,paradigmatičkll arhitektonsku
formu, za krug. p'rovući ćemo se kroz škrte činjenice,
i sa poneldin zaključkom na kIaju, verujemo ba!'"
A sada, da bismo mogli nastaviti drugi deo priče
o prvim graditeljima gradova, valja se još malo poza~
baviti okolnostima II kojima gradovi nastaju. Još malo
napora i strpljenja, pa ćemo ih vratiti potpuno II njihov
pravi ambijent. Za to su nam potrebne još i neke dalje
77
evokacije. U dve, u tri reči, ako je ltlet~l~rgija doista
bila suštastveni zanat gradova koji se r~ađaju, i also su
se sa njom uzdigla i ncka znanja, neke veštine, kojima
su se graditelji gradova ispo maga li - onda, da kažemo, voda je praambijent grada o Možda je to i neobično
ali grad i voda su k6relativni pojmovi, onako kao što
su to 1 njiva i prvobitno naselje" Drama rađanja gra
w
dova igra se po pravilu do pojasa u vodi.
Dopune
objašnjenja
Mumford, op, cit, str, 41
ovoj glavi prepričavamo bez posebnog nasmo se tri njegove knjige: The Pre1zistory
of European Society, u fr, prevodu S. M, Guillemin, 1962,
a naročito glave La revolution urbaine en Orient (str
79-98), a zatim MaH makes himself, pr. P. Ho Gonthier,
1963, i najzad, What llappel1ed iH History. PL AMansat,
1
ćajIda tl
vođenja, Držali
2
1961.
!l Marcel Granet, La civilisation cJzhwise, la vie publique et la vie privec, 1929, izd. 19480 str. 226·227. Intere·
santan je i ide sasvim u prilog Cajldovoj ideji o jedinstvu
__'__ t~tu;)jke i magije podatak uzet iz jedne druge Graneove
knjige. Reč- KONG, čiji grafički znak reprodukujemo, oz~
načava MAGIJU, TEHNIKU, u celini, žENSKE POSLOVE,
MUZIKU. »Od svih značenja l)konga« smisao ))muzikac(
je najvažniji, jer sc lt Kini muzika uzima kao osnovna,
model·tehnika, Valja primetiti da je znak za »maga«, »vra·
čaee, izveden iz znaka »konga<1, dodavanjem dva apostrofa,«
(Granet. D{l1lse.s et legelIdes de la Clzille allciemw, 1926, izd
1959, str. 282)
4 Marguerit Rutten, Baby!olle, 1948, sh', 4L
u Sir Leonard Wooley, Ur elI Clwldee, ou sept a1llu!es
de fouilles, pr, J. RogicI; piščeve korekcije i dodaci. 1949.
str, 9 .
, Egli, Geschichte.
Die alte Welt, str 36, bez na·
vođenja izvora
7 Mmtin, L'urballismc cla/ls le GTi~ce mztique, 1956,
8 Dr
G Contenau, MWlllel d'arcluJologie ol'ie1ltaie,
dept/is les origines jusqu'a l'epoque d'Alexandre,' Les
deeouvertes arelze%giques de 1930 a 1939, 1947, stro 1877.
78
II Herodotova istorija, prev, Milan Alscnić, 1959, II,
str. 136
lO Orighzes
art Contenau, Mesopota11lie et pays
voisil1s, str. 119-143; George Goyon, L'anliquite egyplielll1e,
slr 147-182
lt Granet, La civilisation"
str,)79,
12 Origitzes, , " str, 119-128,.
1:1 Contenau, Mantlel
'" str, 1907
1-1 Egli, Geschichte..
Die alte Welt, str, 163; Granet,
La civilisation ,,' str- 279,
15 Histoire gĆ1Uzrale des sciences, p. s, cL Renc Talon,
La science alltique et lIlfzdi/!.vale, des origi1!es a 1450; 1957,
16 Ibid" arL G. Lefebvre, 1. Vercoutter, L'aritlllllCtiql/e
egyptielllte; La geometrie egyptielllte, str.. 15-33
11 Ibid., art, R. Labat, LCl Mesopota11Iie, les l1wtlIeJ1Iatiques, str, 103-123.
IS Contenau, Mauuel ., ,str, 1878,
" Ibid, str. 1878
20 S N, Kramer
L'hislOire C011ll11CJlce II Sumer, 1957,
str. 287 .
,
21 Origi1ws,.
,G, Boyon, str 175 i dalje
~2 Nismo sigurni ni za poznati plan grobnice Ramzesa
IV, da li je u pitanju graditeljski plan ili situacioni snimak. Numeričke kote mogle bi da budu i prethodno uput~
stvo za razmeravanje građevine, ali tekstovi koji daju dalja
objašnjenja pre bi govorili da je ipak u pitanju snimak,
a posteriori. (Prema fotografiji iz knjige, CYl'il Aldred, Le.~·
Egypt/ells, 1965, str 170-171)
svet. Doista, morala su biti ogromna pustošenja vode,
jer voda koja može da nanese sloj gline od osam stopa
dovoljna je da zbriše sva sela sačinjena od glinenih koliba i da ih doslovno rastopUMaguće je, ipak, da je ova
poplava poštedela nekoliko gradova, onih što su se već
dovoljno digli iznad vode, izrasli, ustalili se na svojim
ntelovirna«, Neke od njih zaštitile su možda i jake, bitu
Inenizirane fortifikacije. Našli su se u vodi kao suvi
bazeni, suva korita" Prema sumerskim analima, preži~
velo je nekoliko gladova vdiki potop, ali, Vulijev Ur,
izgleda, nije bio tc sreće,,:!
Za stvar kojom se bavimo nije značajno meriti koja
je tradicija starija, sumerska ili jevrejska" To je već i
izmereno" Mesopotamski potop stariji je od biblijskog,
ima neko prvenstvo nad njim. Ali evo nevolje, evo nlU~
ka! Nije bilo samo jednog potopa, bilo ih je mnogo više:' Bile su to stalne drame prvih civilizacija, ta periodična topljenja" Možda su se svi potopi saželi II sliku
jednog i jedinog, univerzalnog, ili je neki bio izuzetno
strašan, pa je nadjačao ostale, Nije jasno, istina, ili nam
bar nije sasvim jasno, šta je to što je naše praoce vuklo
u ova blatišta, navlačilo ih na strašne i moćne reke. Ali
činjenice su tu: pot()paje~ bilo svuda gde su se i prvi
_gradovi s mukom gradilL Stratigrafija je nedvosrnisle
--~iia::-'-}~Glinenf Čaršavi« nisu navučeni samo preko Ura" I
gradovi Kiš, Obeid, Uruk i drugi bivali su topljeni i po
više puta, i reklo bi se, svaki od njih imao je i po neki
svoj sopstveni, najveći, tragični potop. I Persija je imala svoje potope, i dolina Inda, tamo gde se sakupljaju
velike i bujne pritoke ove reke, i prave plavišta veća no
što bi bila područja Dvorečj" i Egipta, sabrana ujedno.
A i tamo, skoro naporcdo sa onima tl Egiptu ili Dvorečju, kretale su prve civilizacije svetu, prvi gradovLfi
što se Egipta tiče, potopi su tamo nešto više od
slučaja, 10 je cela izvesnost ove ))kosmičke({ leke, za
koju su neki Heleni, što se mudlošćU diče, Herodotu
pričali da izvire iz Okeana, a Okean teče oko cele zemlje, pa tako Nil, sledstveno, ponovo i uvire u Okean, tj
II prastanje, II ono iz čega je i krenuo. Herodot je, dodu~
še, po običaju, bio nepoverljiv »)Gospodin koji priča o
Okeanu zalazi u mlačno carstvo mašte i ne daje moguć~
nosti da ga pobijam. Ja bat ne znam ni za kakvu reku
A
GtAVA CETVRTA
GRADOVI I VODE ili
URBANISTIčKE MITOLOGEME
a izgledalo i neobično, vo ela i grad su korelativni
pojmovi, onako kao što su korelativni pojmovi
njiva i prvobitno naselje" Drama rađanja gradova
ili igra stradanja i strasti, koja bi se nazvala Rađanje
sveta, igra se po pravilu do pojasa u vodi, u najboljem
slučaju. Jer velike i strašne vode znale su i UInele su
da se štedro prelivaju i preko glava naših praotaca civilizatora,. Svi znamo priču o velikom biblijskom po*
topu. »Kad je Noju bilo šest stotina godina, te godine.
drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca razva*
liše se svi izvori velikog bezdana i otvoriše se ustave
nebeske, i udari dažd na zemlju četrdeset dana i četl'*
deset noći«)
Ser Leonard Vuli, istraživač Ura, kao što je poznato, pronašao je iznad prvobitnog Ura kompaktni sloj
aluvij alne gline jačine dobrih osam stopa . »Cinjenica da
sloj gline pokazuje jasan prekid u razvitku dotadašnjih
kultura dokaz je da teorija o potopu nije bez osnova
čitava jedna (početna) civilizacija postojala je pre vo~
de, pa se zatim preko nje navukao sloj gline, bez ikakvih
kulturnih nanosa, Uzme li se ovo u obzir, ne može biti
sumnje da je poplave doista bilo, i za sada je ovo i jedini dokaz da potop iz sumerske istorije nije legenda,
i da su, nadalje, od sumerskih priča krenule" i priče o
Noju . Potopa je bilo, ali to nije bila opšta kataklizma, već lokalna, ona se ograničila ipak na niže prede~
le Dvorečja, na depresije oko Tigra i Eufrata, i mogla
je da zahvati nekih četiri stotine, na stotinu milja, površine. Ali u očima stanovnika ove doline bio je to ceo
M
«'
80
M
>
6
Urbanističke
mito\ogcme
81
tance«(, kad )naiđe iz pećina«, kad )lnaiđu zemljine vodc«(, »godišnje vade«(, nerne voele«, kad se »zemlja znoji«?i Heliodor je mislio da Nil uopšte i ne nailazi, a ako
smo se dobro razabrali, mislio je nešto slično još mnogo
pre njega Aristotel, pre ovoga Platon, pre ovoga Tales.
Bilo je dosta mudrih Helena koji su se bavili ovim pi-
Okean, i verujem da ga je izmislio Homer, ili neki drugi
pesnik «fi
Ali odakle takva pravilnost u ritmu Nilovih poplava? Šta je to što određuje trenutak kada Nil »skida ka-
82
81
6'
82
tanjem. i to II jednom već dvilizQvanOnl, ustaljenom,
vremenu" Nainle, postojao je, možda, i neki
podzemni Nil, postojao je i neki })llcbeskiH, i taj je
tekao preko Egipta, negde gore. i ncodređcno,8 Tako
ovo pitanje nije bitno, to, odakle dolazi Nil, nije bitno
naime za ono što izvodimo, poplave su ipak lli, kao ne~
umitna stvarnost, donose i odnose, valjalo je prema njima nekako se postaviti. Prema jednoj od vaIijanata egi~
palske kosrnogonije. prvobitni bogovi postavili su jaje
sveta na brežuljak koji je izronio iz Nila,,!! Evo već i tl
ovoj pričici vidimo neku protourbanističku mitologemLL
Jer, i prvi neolitski koloni u Delti imali su sličan postupak, bila im je to magijsko~tehnička matrica Tražili su
sačinjenom
84
mesto gde krokodil ostavi jaje, jer, tako odabrano buduće prebivalište nalazilo se iznad domašaja, ba!', uobiA
čajenih voda,
Izgleda kao da je to neko vreme i u Egiptu, i u
SlImeru, i II dolini Inda, i II staroj Kini. neko vreme II
kome se svet još nije sasvim ustalio, još se stvarao,
))Prvi čovek koji je II Egiptu vladao({. kazaće nam Herodot, )lbio je neki Min, Za vreme njegove vlade. osim TeA
be i njene okoline, ceo Egipat je bio jedna močvara, a
niže MerisAjezera. kopna nije ni bilo, Od mora, uz Nil,
bilo je potrebno sedam dana vožnje lađom do tog jeZCl'a,({10 Herodot, zabrinut .ie opet" »)Zamislite kako bi
se proveli Egipćani kad bi se zemlja ispod Memfisa, jer
je baš ta što se postepeno podizala, i u buduće, i u toj
meri podizala uvis kao i u prošlosti ?« 11 Vode bi se, naime, ako smo razumeli Helodota, opet prelile preko
Egipta, i ovaj ponovo ne bl bio drugo do jedna velika
močvara, »Da je Nilu palo na pamet da promeni svoj
tok, i da se slučajno ulivao II Arabijski zaliv. šta bi ga
sprečilo da u tom slučaju zaspe ovaj zaliv za dvadeset
hiljada godina? Da. ja mislim da bi ga mogao zasuti za
deset hiljada godina. Zar tako velika i vredna reka za
sve vreme pre mene nije bila u stanju da svojim muljem
zaspe još i veći zaliv?«l~ Helodotove bojazni izgledale
bi nam groteskno kad danas ne bismo znali šta je sve
radila Plava reka Ll Kini, baš II vreme prvih protourbaA
nih naselja Ona je drastično menjala svoje tokove, 1Zmeštala je kOl'itO, birala mora II koja će da se II liva ,
l'asipala se II rukavce, u čitave reke, II tri, II sedam. u
devet reka, i ove su vodom i muljem zasipale ogromnu
Deltu, veću no što je pola Evrope~ Prema starim priča~
ma, velike kineske reke nisu prvobitno umele da pronađu svoje puteve prema moru, a to uglavnom potvr~
đuju danas i geomorfološki tragovi. Valjalo je da se početni junaci kineske mitologije, heroji-civi1izatori, priA
hvate prvog posla, pa .ic i prva usluga koju su učinili
čoveku bila u tome što su naučili ove reke kuda će da
teku. privaleli su ih. priveli su ih morima, 1:1
Reke Tigar i Eufrat, kao što pokazuje i dokazuje
Kontno, imale Sll nekad svaka svoje ušće, bile su tamo
dve delte, da bi se zatim spoj ile u dvodeltu dvorečja, pa
zatim se sastadoše u deltu zajedničke reke, Vidi se, tre-
85
'
..
.....
:
""",:'
~
~:
....
'.":-
........ ,..,.,
83
ba dobro pomučiti reči da bi se ponekad iskazale ćudi
ovih starih reka. Kada sc Senaherid (VII v. pre nove
ere) odlučio da kazni pribrežne stanovnike Elama, u to
vreme Tigar i Eufrat imali su još svaki svoje ušće. Cak
i pod Aleksandrom Makedonskim, onda kad je njegov
admiral Nearka dolazio II ove kra,jeve, opet nekoga
nešto da kazni, bila je ista situacija. To će nam potvrditi još i Plinije, Arijel, Strabon." A što se dalekih suInerskih vremena tiče, zemlja »šinearska{( izgledala je
sasvim drukčije no što je mi zamišljamo prema današnjim, u pustinji )osušenim« nalazištimao Persijski zaliv
se uvlačio mnogo više na sever, za oko dobrih sto i pe~
deset kilometara. Sumerski koloni gradili su svoje prve
gradiće na lagunama, možda su se na lagunu i sklanjali,
86
tamo su možda bežali od lovaca i nomada, pa ove nji~
hove gradiće valjalo bi pre svega zamisliti kao neku prvobitnu Veneciju ili Kjođu. Danas, kad u pustinji gledamo })teiove«, postamente, ostale iza ovih gradića, tre·
ba ih zarnisliti kao gradiće·ostrva, a današnju pustinju
na trenutak, u maš~i, trebalo bi preliti plitkom, slanogorkom vodom lagune. Tako je izgledao prvobitni am'
-_bijent sumersldh gradova, ,primorska baruština."
..
Stari sumerskLrnitovi-'kažu da je II početku s~e vo.~
da, sve je haos i mlllJCŠtavljamo se na kocku, 'možda
-~ce'''iias neko svrstati i među vulgarne materijaliste, ali
ne uskraćujerna sebi da se iskažemo do kr-aja, Taj haos,
taj mrak, te vode, to je pre svega pejzaž močvare, u ko·
ju stiže praotac sa svojim primitivnim zemljedelskim
alatkama, i svojim kamenim udicama, još uvek, II ruci
Bogovi, oni koji su se zatim odlučili da se prihvate stva~
ranja sveta, stanuju neodređeno negde, II ovom svetu
bez sveta, nisu još na nebu, pre bi se reklo da su negde
II baruštini, negde na domak prvih kolona, i pri ruci
im, Tamo palacaju tihim plamičcima kao barske vatre,
i to mu dođe kao neki početni duh stvarL
Berozijus poučava ovo: Bilo je nekad nekog vreme~
na bez vremena, ničeg nije bilo sasvim, i sve je već bilo
odjednom Bezdani ispunjene vodama, a u vodi lebde
senke. Kao neka vrsta koloida, koji je promešao sve ne·
postojeće i postojeće stvari, ali za sada su još II nemo~
gućem stanju Promiču užasne spodobe, ljudi su člldo~
višni, sa po dve glave, sa krilima i sa papcima, isto~
vremeno su mužjaci i ženke, jer se niko nije prihvatio
da rastavi polove II ovim bićima-nebićima, Suverena
ovih čudovišta bila je kraljica boginja Talada ('J:halaas~
.._~~~ - More), pa će se njoj nasuprot staviti bCifBel. 011'
je počeo da razdvaja vode od blata i mraka. Iz jednog
dela savladane Talade postade čvrsta zemlja, od druge
nebo. Voda se razdelila od kopna. Ali, mitologerna je
očigledno vrlo stara, jer ne ume još sasvim da podvlasti
vode. To je, naravno, malo duži i nešto teži posao. Kako
vode savladati u priči, kad još uvek i uvelike tope i nose u stvarnosti? Istina, II granicama svojih mogućnosti,
Bel će da olakša život kolonima, potamaniće sva ova
čudovišta, i tako oslobađa čoveka bar jednog od mnogih
strahova.!'
~
?
87
Iako u interpretaciji jednog rimskog pisca, koji je
bio dovoljno moderan da u ovoj sumerskoj priči
vidi alegoriju o prirodi, suština je jasna. Dozvolićemo
sebi da je ponovimo: pred nama je živopisni pejzaž nedirnutih krajeva. naseljen vidljivim i nevidljivim sila~
ma. Od ovakvih mitskih pejzaža počinje i II mitologiji i
II stvarDosti borba za,.svet II k~me. ž!vin1~,. Nadalie ~I
neka za ovu blasfemIju oprosti MH'ca ElIJad - POC!wj
nje i istorijski čovek. Jer, istoriju ne moramo da shva~'
tamo samo od prvih pisanih dokumenata. Izgleda, takvo
je shvatanje zastareio, Nije neizbežna ni kroz pisana do-,
kumenta uvek da vidimo i jasnog »istorijskog« čoveka, ~
Covekovo vreme samerijivo je i onda ako ga nesumnjivo
pratimo kroz kontinualni razvitak, kroz istoriju njegove tehnike,17
Ali Berozijusova priča se ovde ne zaustavlja. Pome~
nuti već bog Bel nastavio je svoju veliku spletku stva·
ranja, Odsekao je samorn sebi glavu, pa drugi bogovi,
ušli već u ovu igru, pornešaše mu krv sa blatom i od
toga načiniše ljude. Siromah je bio čovek, i kako je sa~
mo siromaški sebe gradio! Motku tl blato, pa skupljaj,
suši se, peci se, kao cigla . A božja krv, ta što se prosu
pod građevinu sveta, i nije drugo do stari običaj našeg
uzvišenog zanata, To je tradicionalna žrtva, ona koja temelje zaliva ljudskom ili životinjskom krvlju. Nećemo
suviše insistirati na magijsko-tehničkom značaju ove
matrice, ali ipak ćemo se prisetiti da je jedna, relativno civilizovana, mala nacija, u jednom tako poodmaklom vremenu kao što jc si"ednji vck, morala da uzida i
živu žrtvu u temcIje Skadra na Bojani . Bog Bel jc, doduše, uzvišeni i patetični graditelj sveta. Sam sebe stav~
Ija tl temelje, Arhitekta sc sam žrtvuje.
Pomenuti već bog nastavio je, u drugim verzijama,
svoju igru. S glavom, ili bez nje, odelio je mrak od svetlosti, a mnoge životinje ili čudovišta, koja je već jednom pobio, ovoga puta srećno pocrkaše, ,jer nisu pod~
nosili svetlost. Bog graditelj naredio je da im se poseku
glave. pa je od njihove krvi i od zemlje sačinio, umesio
je ljude još jednom. Uostalom, i u drugim, blatnim,
akva tičkim civilizacijama. ljudi su se mesili kao ćerpič
ili cigla . U Egiptu se Knum postarao da umesiljude, da
ih izvaja na grnčarskom točku, pa je zato i' zasluženo
već
88
dobio naziv boga grnčara, Ako hoćemo da istorijsko-tehničld situiramo i ovu mitologemu, rekli bismo, i ona
je već iz protograditeljskih vremena, Naročito zbog o.
nog točka koji se javlja tek u docnijem neolitu, znači
od prvih razvijenijih )prvobitnih naselja«, Inače, vrati~
mo li se u Dvorečje, tamo, tek kada Sll ovi najvažniji
poslol'i obavljeni, oni što se tiču vode i blata, došlo je
na red stvaranje sunca i meseca, i pet tada već poznatih
planeta)8 Zatim. božanstva koja su još uvek u močva~
ri, zadužuju se međusobno koje za sunce, koje za mesec
i za vodu i njena kretanja, koje. opet, za mesec i za lelijanje, i ovaj poslednji resor preuzeće već jasno izdvojena i sasvim vidljiva, kao i kod svih zemljedelskih ci~
vilizacija, velika Majka, boginja meseca, Bela boginja,
uzvišena dama Inana, ili Istar)!'!
Vavilonske poeme o stvaranju sveta nisu baš isto~
vetne sa Berozijusovom verzijom. ni sa drugim, sumer·
skim verzijama, II mnogo čemu nisu im ni slične, ali
ambijent iz koga se svet stvara ostaje nepromenjen. U
početku beše Apsu, što znači ambis pun slatkih voda,
reklo bi se muškog su roda, i neko bezdno gorkih. Tijamat, reklo bi se, ženskog r'oda, Mešaju sc ova. dva ambisa. mitska })geomorfologija« sačuvana je u potpunosti, nepromenjena. Pa zatim. sve po redu. Odigravanje
»primool'dijalnog činu«, razdvajanje voda slatkih od
slanih, pa tušta i trna novih bogova, Lnhmu i Lahamu, i
ovo dvoje doneše na svet Amshara i Kishara, pa se opet
ovo dvoje spojiše sa Anuom i Eoro, pa se, onda potomci
jednih i drgih pobuniše protiv svojih predaka. Najzad,
iz gužve izlazi novo ime, Marduk, nova veličina, šampion
mesopotarnskog panteona, i njega, katkad ikadgde,
predstavljaju bez nogu, ,ier nije niotkud došao, već je
iZIonio iz vode. I Marduk, na svoj način, nastavlja gra~
đenje sveta, Tijamat, uništena, Kingu, presečen na dvo~
je, kao sardina,~o
I od vavilonskih poema više je verz.ija, inkoherent~
ne su, mešaju se, protivreče, ali sigurno je da. ukoliko
su novije, utoliko su graditeljski ambicioznije . »Haldejska kosmogonija«, kazuje da je na početku bilo more,
pa iz ove vode nastade Vavilon, i hram Esagil, što ga
Marduk odmah sebi sazida, kuću svoju, »kuću vrlo vi~
soke glave({, 'Razlozi sveta su, tako. egoistični. božansko·
89
e'
,
e
e
'
TO~
,.'
r,,,
84
sebični Sve se odigralo samo zato da se sazidaju Vavi,
lan i Esagli, koliko da bi se Vavilonjani divili Marduku
i udvarali mu se, A oni su to i činili. A kako je Marduk
stvarao Vavilon? Snopom trske samerio je vodu u nekoliko pravaca, »U krst« (prav ugao nova je tehničko­
-magijska matrica, videli smo o njoj graditelji »prvobitnih naselja« nisu mogli ni da sanjaju) - odmerio je što
90
e e;:::
,.~
[~~
je \'aljalo, počeo da kroji, da odvaja voelu od neba,
i da gradi Vavilon,:!1l
lTIU
Ovde se, inače, srećemo sa jednom od klasičnih osobina ovih starih, urbanističkih mitologerna Prvi grado,
vi nastali su onda kada je i svet postao, bez njih, nije
ga bilo, Smisao je neporeciv. i, slobodno recimo, istinit
je. Svet prvih civilizatora i svet gradova identifikuje se,
preklapa se, to je uglavnom ono što nam je i Cajld
rekao, I Eridu je za sebe verovao da je prvi grad sveta,
Verovali su to i Lagaš, i Uruk, i mnogi drugi gradovi.
Vavilonska poema ide tako daleko u svom urbano,cen"
9l
.)
.
triZIDU, da stvaranje grada stavlja pre, stvar,:mja vege·
,tacije. Tek kada je Vavilon sazidan, Qzelene zemlja, a
-- pojavIše se i zveri, i kuće, i sela, i drugi gradovi, imeniw
ce Nipur sa hramom Ekuom, Ereh, sa hramom Eanom,
i drugi.:!l I najzad, još jedna verzija, nazvana »)aSllISka
kosmogonija{(, ponavlja isti postupak, s tim, naravno,
što je sada Asur prvi grad sveta. 22 Budući da se do danas nije sačuvala ucelo nijedna varijanta, upoređivanja
bi se mogla nastaviti do zamora" Dešifrovanja se često
porazno razlikuju među sobom, ponekad do pune izmene smisla, pa su usaglašavanja posao drugih, ne naš,
naravno,
P.. "I
, .,' &
87
'o."
""'0 l
86
•
to
"
• ".
l
. Gra~itelj.ski i hidrot~hnički zadaci bogova i junaka
ne lsI?unJavaJu se d? kraja samim aktom stvaranja sVc*
_ t~., Njegovo stvaranje mučno se nastavlja. Jedan od dalJIh bogova, takozvani Ninurta, biće graditelj nasipa, kaM
nala, razdvajaće i dalje slatke od {Tor-kih voda nastaviće
posao koji p.r~\:o~itna kosm~gOnij;' OČigledno,' nije uspela da dokrajoI, l pored najbolje volje" Enki, u sumersko-abdskoj mitologiji, da bi postao gospodar zemlje,
sagr-adIce, pre svega, »kuću voda<l, što bi moglo da kaže
93
da je vode vratio u neka njihova prirodna ležišta. Zatim, ovaj bog, koji je uzgred, ustreba li mu, i bog-riba,
poslaje načelnik slatkih voda, vodi ih u boj protiv slanih, i, naravno, pobeđuje ih.!!:l
Polubogovi, junaci, i prvobitni mitski kraljevi, šefovi gladova-državica, nastaviće isti posao. Za Vavilon,
Pentabiblu, surupak, Larak, nabraja se ukupno deset
kraljeva za vremt:'!l1ski period od četiri stotine i trideset
dve hiljade godina. Onaj što je najmanje vladao, vladao
je osamnaest hiljada godina. Onaj što je preterao, i
celih šezdeset i četiri hiljade~~·J l II ovim~gromnim razInacima, svi nastavljaju da~lade nas:.ipc, da suše moč­
ValC, i da kanalima navode rečne, slatke vodc, ne bi li
sa zenlije sprati zasoljene površine, omogućili zemljoradnju.Gilgam.~š je takode od njih. I on je heroj eivilizator, neumorni graditelj, nemilosrdan prema sebi i
prema drugima. Mitski urbanista. Poema će nas pozvati da dođemo i "da vi([inlo zidove koje je sazidao oko
Uruka. i da vidimo Eanin hranl, Kaže poema. do(1ite i
divite se, a pre svega. veli, opipajte rukom čvrstinu zidanja,:!5
Bogovi i heroji civilizatori poučavali su ljude raznim korisnim veštinama. U granicama svojih mogućno­
sti, naravno, jer niko ih nije, na primer, mogao još
poučiti geometriji kruga ili prave. Ali i bez ovih znanja,
poslovi građenja sveta krenuli su uglavnom mučno, ali
i dobro, Istina, da je bilo čemu poučavati naše praoce,
bilo je, ali da ih je valjalo baš poučiti i koja im je ruka
leva, a koja desna, ipak se ne bi reklo. To, doduše, kaže
prorok Jona, »A meni, da ne bude žao, Ninijeve velikog
grada u kom ima sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne
znaju šta je desno, a šta lijevo, i mnogo stoke'?<{26 Biće
ipak da je u pitanju samo surevnjivost stočara prema
građanima i zemljoradnicima, neki daleki, i danas ne~
važan obračun dva mentaliteta.
Napomenuli smo, nije baš sasvim jasno šta je to
što naše praoce vuče u ishodišta ovih velikih reka"na~\
vlači ih na moćne i opasne vode. Možda je zemljoradnja, primitivna kao što je bila, i lakša, i probitačnija
u toplim blatištima, CajlLi to nije doslovce rekao, aH
moglo bi se zaključiti da se naši prao ci ne hrane baš
najbolje, a lakša zemljoradnja znači uvek i više hrane.
94
d Tek sa podizanjem prvih gradova počinje i neka vrsta
~!, ekonomske revolucije, a sa njom i poboljšavanje osnovi' nib uslova življenja. Ili, što bi nas dovelo na isto, poverovati da naši praoci naseljavaju ova blatišta zato'što
im je u lud još u početku i kamena. udica_ Oni s.i ribai ti koliKO 'i zemljoradnici. Tako misliJe"'dan naučnikri--'
'-balavac." ~li, posledice su bile nedogledne. Voda je
praoce naucIla da se združuju, jer drukčije je ne mogu
svladati. I P?mogla im je da se združe. Reke, delte, njihOVI rukaVCI, mrtvaje, jezera, zatim i prvi prokopani
kanali, pa čak i drenažne mreže, to su i prve saobra~
ćajnice sveta koji se rađao Ali voda je praoce naučila i .;
da se zatiru, mnogo mudrije i krvavije no .što su to dotle
\jJ ~melL Vladati..vo~~ma, i održati se n~d nJima, to ~na~i
·,·! __ ,~Yl~g"p._~.g telltOI'ljama. Samo tako, SIgurno se drze Vl~ ·,1
taine mreže. kanala, ustava, primitivnih baraža, ili onih
~amfordovih })recipijenata« čiji nanl je smisao, onako
Vispreno, psihoanalitički objašnjen. Najzad, dodu li i
pro~u li vode: mede se gube, treba ih ponovo uspostavl]a!!. A ratovI oko meda su istrajni, i, kao što se zna
i sistematični su. U krajnjoj liniji, rat za mede dođ~
mu kao neki rat za ap!Hrakcije, ne više ))mistične({ Po~
malo, to je i rat za geometriju. U poredenju sa najezdama otimača hrane, ovo su već pravi ratovi, u malom
i »kartezijanski«(,. Tu sam, dakle postojim. oteraju lj
,,-me sa ove vode, više me nema' Najzad, u ovim blatištima čovek je osetio potrebu za novim oruđima i oružjiw
ma. Da li su zemljoradnja, ili ratovi, ili hidrotehnički
poslovi čoveka naterali da potraži i bolje alatke no što
je samo alatka od sileksa, ili se bolja alatka našla odnekud u njegovoj rud, pa se prise tio tek tada šta sve sa
njom može da čini - pitanje bi bilo mudro, kao i ono
da li je stariji noj ili nojevo jaje.
U svakom slučaju. i to je za nas najvažnije, koloni
su se našli na nestabilnim, neustaljenim zemljištima,
tamo gde reke mogu, ako im se to prohte, videli smo,
još uvek da menjaju kartu sveta. Prvobitna sela rasejana su u Dvorečju na pribrežnim površinama tadašnje
lagune, ili na nešto čvršćim ostrvcirna koja se tamo nalaze . I u Egiptu sela su na koliko-toliko ustaljenim terenima, izvan domašaja vode, tamo gde krokodil ostavlja jaje. Ali, i pored ovog mudrog načina )}lociranja<{,
95
sipa, sadrže II sebi negde i gl'unicu praistorije i istorije,
I to, ovoga puta, II onom klasičnom smislu rečL U gor~
njim slojevima nalaze se već i pisana dokumenta. U ove
slojeve uglađeno je okddve hilj8:_cld godina r-ada, muka, - ,~~-/
potopa, ponovnog rađanja;'-nvc'čftog povratka«(, kao što
---'bi rek~o ,Mirča ,Elijad" Sabiraju se kulture tl arheološkom sU1islu reči, smenjuju se etničke grupe, smenjuju
se ll10žda i rase, jezici zacelo, ali grad raste. Slično je
sa )ltelom« Uruka, koji se diže iznad najstarijih slojeva
prvobitnog Ereha za oko osan1naesl metara" Gore je već
značajan grad, verski centar, i samo jedan od hramova
Uruka veći je no celo prvobitno naselje ostrvce dole, A
zigura Uruka, ona na vrhu, nosi u sebi više ćerpiča, bi~
turnena, naboja i cigle no nekoliko uzastopnih donjih
slojeva~28
88
vode ipak odnose ova sela, požari ih pretvmaju II pe~
peo,. Iona se ponovo dižu nad plavinmna i zgarištima"
Platforme na kojima stoje polako rastu, postepeno rastu, ali rastu, Palac po palac, prst po prst, beži se izmiče se vodi. Kad kažemo rasle, to treba shvatiti bukvalno, Petnaest dobrih metara izrastao je »tel« od prvih
slojeva, od onih II koje su se ukopali najstariji koloni
El-Obeida, Ovih petnaest metara nanosa, a možda i na-
96
Ima sasvim jasnih znakova da ovo nagomilavanje
slojeva nije samo prirodni, organski proces sukcesije
naselja. Reklo bi se, bivale su ove platforme i sistematski zasipane, Znači, još jedan od savremenih hidroteh~
ničkih postupaka bio je primenjivan. Opet ret: ima Herodot, a njemu verujemo, pouzdan je svedok, uliva nam
mnogo poverenja, možda najviše baš zato što nije hteo
da poveruje u neku reku zvanu Okean.
»Kad je Etiopljanin otišao iz Egipta, došao je pono~
vo na vlast slepi kralj iz močvarnih predela donjeg Egipta, gde je živeo pedeset godina na nekom ostrvu, koje
je sam načinio nasipanjem pepela i zemlje" Kad su, naime, dolazili Egipćani koji su morali, krijući se od Etiopljanina, da mu donose hranu, on ih je molio da mu
donose i pepela na poklon "To ostrvo zove se Elbo, i
obilu mu je u svemu bio deset stadija.«:!!l
Doduše, Etiopljanin je radio isto to i II isto vreme
Objavio je », da nijednog Egipćanina koji bude grešio neće ubiti, nego će svakog izvesti pred sud, i prema
veličini krivice biće svakom određeno da iskopa i podigne nasip II blizini grada iz koga je okrivljeni bio, I
na taj način su gradovi postali još viši. Prvi put su, nai~
me, bili izdignuti kopanjem kanala za vreme Sezostra~
tisa, a drugi put za vreme ovog Etiopljanina, pa su se
jako uvis uzdigli. U Egiptu je, doduše, bilo mnogo vi~
soko uzdignutih gradova, ali ni u jednom zemlja nije
bila tako visoko uzdignuta kao u Bubastidi((,30 Inače,
7 Urbanističke mitologemr:
97
r--- -
-"'=-- -
I
u.
::
"!I
,I
"
~
~
t'
.,r- ---- - ---,r - - - 'r-- --N- i
I
po
I
l
O
početne
uIbanizaci-
je. U Egiptu, u Helodotovo vreme, rezultati su bili više
no
očevidni.
On jc posetio ovu zemlju
II
junu lTIeSecu.
baš u vreme velikih poplava, video je mnoge gradove,
I
C:' l'
~
Uzdizanje postamenata naselja i gradova, podizanje
»telov3<{. stalni je i uporni proces
==.;:.,
•I
,
•
•I
,
mnogoljudne, ali sve do jednog izvan domašaja vode.
Neki od ovih njegovih opisa čuveni su, to su žive evolmc.ije, sh:oro bi se reklo neka vrsta fotografija, ili još
pre, doslovno, akvarela!
Na primer, predeo u koji je sada zašao takav je da
na dužini od četiri dana putovanja putnik kl ivuda Ja~
đom kroz n1candre Nila. Ali vrlo često, napušta se korito
Nila i prekraćuju se trajektorije vožnjom preko poplavljene zemlje. U svalwm slučaju, dvanaest celih shena
I
I
prođe
I
neku ravnicu, u kojoj Nil teče oko nekog ostrva, pa se
uz ostrvo odmah nalazi i jezero, pa se preplovi i jezero,
i opet se dolazi II prvobitno korito Nila, a na ostrvu
i oko jezera mnogi su gradovi. Naseljena i bogata zem
{ja . Herodotova nabrajanja gradova poimence, ili ci-
r,~w~~~~J~r.i= ==.;;>e= ==~:C-_== ----~l"-=F~~'~
se dok se ne završi vožnja, pa se tada dolazi
II
M
~,
1,\
,.
V
,,•
"
,
~.. _ ... _____
frama, kazuju da bi se moglo možda promeniti ono mi~
šljenje, već ustaljeno, da je Dvorečje bilo »urbanizo·
van(C deo sveta, a Egipat, i pored velikih gradova, i POM
"
:\
.........
~
JI _____ _
______ .J1
.
"" ______ ..J
JL
89
u Bubastidi se nalazio i hram boginje Bubastije, i ono
što irna Herodot da nam kaže za ovaj hram, skoro jc
nepobitan dokaz da je Bubastida veštački nasipan~.
I-Iram je bio skupoceno sazidan, pa kal~~ se gra~ uzeh:
zao 0}\:010, nisu ga dirali već su ga ostavIh II nekoj VI 7tI
kesona. Da se grad dizao samo na ostacima prethodmh,
na plavištima i pepelištima, zajedno sa čitavim ~radom
podizao bi sC i hram" Obnavljali bi ga, ?nako k~o l,svaku
drugu gra(tcvinu, na šutu i na ostacIma." Međutu? t~
nije bio .slučaj. Sada, kaže Herodot, mozete prosetatl
oko hrama i gledati ga odozgo.al .
98
red administrativnih metropola, da je bio samo agrarna država.
Ili, uzmimo ovaj drugi, još
čuveniji
opis:
"Kada Nil poplavi zemlju, vide se iznad vode samo
gradovi koji jako podsećaju na ostrva u Jegejskom moru. I sva egipatska zemlja postane tada more, a jedino
su gradovi iznad vode. Tada ne plove lađe samo kroz
korito reke nego i posred pol ja. Kada se putuje lađom
iz Naukralide za Memfis, uz put se prolazi pored piramida, a lo upravo i nije pravi put, nego pored vrha
Delte, i pored Kerkasora. Ako se čovek vozi lađom iz
Kanobe, na more, preko kopna, do Naul(ratide, prolazi
pored gradova Antile, i Arhandrupolja«.32
Stigne li, međutim, Herodot do grada Krokodilopolja, videće lavirint, predivnu građevinu, ali »dok je lavirint jedno veličanstveno remek-delo, tal(ozvano Mens
jezero, na kome je sagrađen lavirint, predstavlja nešto
još veličanstvenije. Obim mu iznosi tri hiljade šest stotina stadija, tj.. šezdeset shena, dakle isto toliko koliko
7"
99
r
l
Q lh6..itre
G~,
,"
pletara . o. Voda II jezeru nije izvorska, jer je cela zem
lja u tom predelu siromašna vodom, nego je dovedena
iz Nila kroz jedan kanal. Ona teče šest meseci II jezero,
a šest meseci otiče natrag li NiL Kada voda otiče, ribo~
lov daje kraljevskoj blagajni prihod od jednog talenta
srebra dnevno, a kada teče II jezero .. ,«, itd.33
Naravno, nisu to više ni dabrovi ni njihove rajske
igre. Nisu to čak ni »primoorclijalni« hidrotehnički po~
duhvati bogova i polubogova, Vode su savladane, nad
njima raste svet uvelike već, složen, tehnički I'aznovr~
stan. Jezero Meris, a o tome nam govore i razne istorije
tehnike, bilo je doista veš tački poduhvat, grandiozan,
pravo malo interno veštačka more Egipta, i ovo je, iz~
među ostalog, u mnogome menjala i klimu ove zemlje,
činilo je drukčijom od današnjeJl1 čak i onda kad nisu
u pitanju samo mali gradići, već i velike metropole vre·
M
<
90
cela egipatska morska obala. Uzduž se pruža
II pravcu
od juga prema severu, a na najdubljem mestu dubina
mu iznosi pedeset hvati. Odmah se vidi da je iskopano
čovečjom rukom. Otprilike II sredini jezera, nalaze se
dve piramide, i ove se dižu iznad vode za pedeset hvati,
a isto toliko duboko građen je i onaj deo pod vodom,
i na abe se nalazi po jedan ogromni kameni kip, koji
sedi na kamenoj stolici. Visina piramida iznosi dakle
sto hvati II sto hvati je isto što i jedan stadij od šest
100
'.\ I
mena, one koje smo i pominjali, prvi postulat građenja
bio je savladati vode i obezbediti se od njih. To nije
bilo ni prosto ni lako. Evo, stavljamo jedno pored drugoga dva Herodotova opisa hidrotehničkih radova, koji
su, očigledno, u mnogome diktirali osnovne uslove građenja Memfisa i Vavilona. Prethodnica ubranizma, u ovom slučaju, bila je hidrotehnika . Eto te paralele:
VAVILON
MEMFIS
»Najpre je naterala (»kra*
ljica«) Eufrat, koji je dotle tekao kroz sredinu gra~
da i bez krivudanja, da
otada krivuda i to na taj
način što .ie dala da se isko-
l.,Sveštenici pričaju da je
egipatski kralj Min prvi
iskopao nasipe oko Memfisa Pre toga je reka ce·
lim svojim tokom tekla
prema Libiji, baš uz sama
Peskovita brda, ali jc Min,
otprilike na jedno sto stadija iznad Memfisa, tamo
gde Nil savija prema jugu,
iskopao nasipe, osušio staro kor ito, i sproveo korito
paju kanali isprcd samog
grada. '. Tako je, dakle,
A podigla je s abc
strana nasipe
Ali dalt!ko
učinila.
o
,.
od Vavilona, dala je da
se
nedaleko
od
korita
reke iskopa agramn:.l jama
za jezeru, i to duboka do
žive vode
I da sc svuda
oko jezera sazida obala" I
jedno f drugo, i skretanje
reke i iskopavanjt.'! jezera,
uradila je zato da reka
sporije teče, i da se bro·
dom na putu za Vavilon
prvo mora provesti kroz
okuke i da bi se posle plovidbe daleko obilazilo oko
jezera
Dok se jezero
punilo vodom. i kad se
staro korito reke osušilo,
ne samo da je ozidala pečenim opekama obale re·
ke II gradu nego .ie." .<1
itd, Najzad, llkad se jezero
napunilo vodom iz rekc ,
d0vela je ponovo Eufrat u
staro korito iz jezera" I ta·
ko iskopana jama postala
je u dobar čas jezero .. ,I<
o,
o'
102
reke kroz sredinu,
između
brda Još sc j sada, pou
vlašću Persijanaea, ova Ni·
lova okuka, pošto teče prl'!ko ustava, stalno drži pod
stražom, i popI-avIja se
svake godinc. Kad bi, naime, ovde reka probila
nasip, i kad bi poplavila
zemliu, došao bi i sam
Menifis u velilm opasnost
da ga progutaju talasi.
Kada je ovaj prvi kralj
nasipima osigurao zemlju,
sagradio se na njoj onaj
grad koji se sada zove
Memfis (Memfis se, naime, nalazi tamo gde je
Egipat već uzak.) Spolja,
oko grada, sa severne i zapadne strane, iskopao je i
sproveo je iz reke ())vodu
w() jezero jer ga, sa isto·
čne strane, dovoljno štiti
sam Nil i u gradu je sa·
gradio Hefestov hram, . ,{(35
Iz ova dva naporedna opisa neka zaključuje ko šta
želi. Savremeni graditelj videće da je Herodot imao
nekih, tehnički gledano, čak i modernih predstava o
tome šta je to ))uspor vode({, ili šta je »rektifikacija«
rečnog toka On je u potpunosti shvatio i jedan tehnički
sasvim korektan postupak - drukčije se ne bi radilo
ni danas - a to je izmeštanje reke i pražnjenje korila
da bi se na suvom izveli potrebni radovi. Zatim je reka
vraćena u korito i ponovo potapa ono što je na suvom
izgrađeno. Reklo bi se, dalje, da je postupak sa jezerom i u jednom i u drugom slučaju vrlo domišljat. Naročito je impresivan onaj sa vavilonskim, jer tamo je
jezero kopana do žive vode, pa zatim, kad je voda vraćena u korito, na domaku grada, ostala je vodena deponija, kao neka vrsta polupriradne, hidtografske forma·
cije, što se urbanizma tiče, vidimo da ni u jednom ni II
drugom slučaju nije bilo dovoljno uzdići )}tei((, jer o
njemu nema ni govora, Možda takav postupak nije ni
bio moguć, Rcč je o velikim gradovima, i teško je za~
misliti nasipanja koja bi za Memfis i Vavilon stvorila
odgovarajuće
postamente~
Primenjene su neke nove
pripremne hidrotehničke formule, a u njihova objašnja·
vanja ne m0I3ITlO da zalazimo. Ne treba govoriti da su
ovi poduhvati bili, na svoj način, tehnički jasni i onima
koji su ih izvodili. Ali o tome bi valjalo ipak nešto ViŠE
l'ećL
Istina, sve je to zabeleženo II jednom poodmaklom
\'remenu. Svet je bio stvoren i ustaljen~ Posao bogova
i polubogova, pa zatim i posao običnih graditelja, bio
je već, uglavnom, završen" Ali vreme još uvek nije tako
moderno da ga merimo svojim pojmovima, Herodot je
racionalist, rezoner Divili srno se njegovom kriticizmu,
onome sa kojim ispituje svaki podatak, odmerava ga na
dlanu, premerava koracima. Sve je zabeleženo u pIeta·
rima, stadijama, shenama, sve što se lako moglo zabeležiti. Kubature zemlje proverene su, od oka bar. Podvale nije smelo da bude. Ali on je zašao II svet drukčiji
no što je bio njegov grčki svet, onaj koji je pomalo već
i naš. Na trenutke, ovaj lucidni turista izgledaće nam
kao Amerikanac li Evropi, kad se raspituje o visini tu·
rela na Bogorodičinoj crkvi, i odmerava jednitn okom
da li je podatak tačan Egipćani, mudri, otmeniji od mIa103
dih Grka, llstaljeni već II svom naC1nu mišljenja, po~
kriveni premnogim pravilima ezoteričnih znanja - urne·
li su katkad da Herodatu i uskrate tražena objašnjenja,
jer su ga jednostavno smatrali nesposobnim da ih ra·
zume. Sveštenici toga i tog hrama nisu mi o tome hteli
ništa reći - kazaće nam on ne jednom, sa neskrivenim
Dopune I objašnjenja
očajanjem.
Pa sad, sledstveno tome, i grandioznu tehniku koju
je HelOdot zadivljeno gledao u Mesopotarniji i Egiptu
- a Grci, uzgred rečeno, nikada nisu bili tehnička nacija
- valja malo zamisliti i II drugom nekom kontekstu mi~
šljenja, ne gledati je samo premerenu u stadijima i pIe·
tar'ima, Pred nama su nesumnjivi tehnički rezultati, ali
da li su nam sasvim jasni i putevi kojima se do rezulta~
ta dolazilo? Baš onako kao što vidimo sumerske table·
te, sa tačni m zbrojevima i razdeIima lađa i volova, ali
ne vidimo i način računanja,
Teško je zamisliti da ovako sjajni graditelji nisu
imali svojih apstrakcija, svojih matrica, pomoću kojih
su se tehnički odrectivali, u čijim Sl! okvirima i mislili
Ali bilo bi vdo opasno da njihove matrice poistovetimo
sa svojima, sa današnjima,. Levi~Bril je sjajno dokazao
da se i u okvhima prelogičkog mentaliteta postižu izvanredni konačni tehnički rezultati, dolazi se do realnih
pronalazaka.:w Najzad, i magijski krug je, strogo uzevši,
praktičan tehnički oblik, Proizašao je iz osobina mate .
rijala, a sem toga, krug je crtež koji sa minimumom obi~
ma, dakle i utrošenog materijala, obujmIjuje najveću
moguću površinu, Ali kuda bi nas odveloi u ,kalcve.-bL
smo se sve besmislic'e"upfeli rkact"b(takav. naš savremeni
način mišljenja primeniti na ove stare graditelje, Već i
jedna od sledećih graditeljskih epizoda, kojom ćemo se
pozabaviti, a to je tajna zigHre, tajna njene funkcije II
arhaičkom gradu, pokazaće nam kako su, još uvek, vrlo
nejasni, čak i nepronicljivi početni stavovi starih graditelja
t
Prva knjiga Mojsijeva koja se zove PostaHje, VII,
I! 12,
2 Sir Leonard Woolley, op cit" stL 23
:I Ibid., str, 102.
4 DL G._ Contenau, Le dellIge !JabylOllieJl, 1952, str 110
5 Ibid, str, 114
II, 21
Danielle Bonneau, La Cflle du N il diviHitti egypti.
e1l1te il travers mille llfl.S d'lzistoit'e (332 av. - 641 ap,
- eJ d'apd!s les autetlrs JZrecs et latills, et des docllmel1ts
des epoques pto/e111aiqtte, /'Omaille et byz.alltille, 1964, str,
58-60,63,64.
, Ibid" str. 44,
n Ibid., str 12.3
o Herodotova istorija,
'7
10
r
Hel'odotOl'tl istorija, II, 4
" Ibid, 14
" Ibid", 11
Granet, La civilisation
,slI"- B2 i dalje
Dr Contenau, Le DellIge
,str 116
l,; Ibid"
str. 48. Pored istorijskih potvrda Kontno izlaže i neke važnije geomoI'fo!oške hipoteze, Poreklo učes­
tanih potopa i ćudljivih promena u tokovima velikih reka
možda valja potražiti u topIjenju leda, na izmaku srednjeg
Pleistocena, kad su i za Aziju i za Evropu "ažiH sasvim
drugačiji hidrografski uslovi. No, ni ove pretpostavke ne
govore samo o jednom potopu, već o učestanim dilllVi~
jalt/im ciklusima tl raznim delovima sveta, sa mnogim
analognim pojavama, Postoje i pretpostav](c o naglim podizanjima morske površine, o poplavama koje su dolazile
sa mora, bar u Mesopotamiji. No, reklo bi se, arheoloških
potvrda za ovo nema. Međutim, moguće jc da su rečne
poplave bile praćene učestanim zemljotresima, pa odatle
i neki povremeni ali manic katastrofalni naleti morske
vode (Glava: H-ypot/lcses de Jo de Morgall, H. Peake, et
E Le DaJlois, str. 120 i dalje),
" Ibid., str 31-34
\. Pozabavićemo se teorijama Mirča Elijada, v Sa,
žimanja, napomena 3
1:1
II
105
16 James George Frazer, Les dieux du ciel, 1927, fr.
prevod p, Sayun·a, prvog dela Frezerove knjige T!ze Worships of Nature. 1926. str,. 77 i dalje.
ID Jean Przyluski, La grallde deesse, introduction a
l'etude comparative des religio11s, 1950, str. 79 i dalje,
!!D Dt'. Contenau, Le deluge '" str. 34 i dalje
" Ibid., str 38
"Ibid .• stl.44.
~:! Ibid, str. 48.
" Ibid .• str. 56.
'" Ibid .• st!. 62.
" Klljiga proroka JOlle. IV. 11
!!7 k Thomazi, Histoil'e de la peclze des ages de la
pierre iz. HOS joar ... , 1947, stL 12 i dalje,.
" V. Gordon Childe. What lzappelled .• str. 129.
~n Herodotova istorija, II, 140
" Ibid .. Il. 137.
" Ibi;r.; Il.BS.
." Ibid .• II. 97.
" Ibid .• II. 149.
31 Origbzes, ., stI'. 152
~,l Herodotova istorija, I, 185; II, 99
~6
L Lćvy-Bruh1, La mCIltalild
,str, 350-351, 517.
GLAVA PETA
SAZIDANE PLANINE ili
»SEDAM VODICA OD NEBA DO ZEMLJE«
ekosmo. teško je zamisliti da onako sjajni graditelji kao što su bili graditelji najstarijih gradova
nisu imali svojevrsnih. početnih. graditeljskih
apstrakcija. Morali su imati matrica koje su im pomagale da se sporazumevaju. i da se početno odrede. I prelogički, a zasigurno već i ))arhaički«( mentalitet njihov
vodio ih .ie veštim, utančanim rešenjima, ali gde su putevi dok do njih stignu, kakva su im li sve dovijanja?
Zašli bismo II besmislice ako bismo uporedivali svoje
rezane sa njihovim. Savremeni tehnički jezik, pa čak
ako se hoće i neki naš, današnji, urbanistički ))način
mišljenju«, i to je })ezoterika« svoje vrste. Ni današnji
graditelj ne sporazumeva se lako sa svojim )profanim«(
sugrađanima. Zato, još jednom, da odustanemo od bilo
kakvog sameravanja naših i njihovih početnih gradogr-a·
eliteljskih pojmova, Evo. baš sada poglavlje koje nailazi pokazaće nam do koje je mere katkad nemoguće
direktno prodreli u njihove ideje. II oneir\ihove, danas
tako ,narecene, )koncepcije(c Reč je o zag?netki ko.ia se "
zove Ziglll"C1! I odmah. još jedno pitanje. Stavljamo ga
onih Čltaraca radi kojima zatvoreni jezik arhitekture.
današnje kao i ondašnje, ne odzvanja suviše II uhu. Sta
je to zigura?
Rečeno graditeljski. zigura je neka vrsta piramide.
sačinjene od elžinovskih stepenica. i tih je stepenika
bivalo tri, pet, sedam, katkad i više.! Zigura je pira~
mida »na spratove,(, i svaki od ovih sloJeva mogao je da
bude visok i po više dcsetina metara. Ako su potrebna
i dalja objašnjenja. evo ih Piramida je pre svega geo-
R
107
ona iz Meidoum-a, ll10žda još i jedna, iz Zauoet-el-
92
93
metr'ijski idealna forma, i takve su većinom egipatske
piramide, Kvadrat osnove i četiri lateralna trougla, što
se sučeljavaju tl zajedničkom temenu. Ali može biti
piramida sklopljenih i od nekoliko zasečenih, zarubIjenih, manjih Složene su tada jedna na drugu, na veću
manja, na ovu još manja . Takva je i ona vrlo poznata
Zoserova, li Egiptu, zatim, bar II prvobitnom stanju, i
108
Aryiln-a.* Ali ove egipatske piramide ostale su, izgleda,
nedovršene. Sve, pa čak i Zoserova. Znamo, naime, da
su piramide II Egiptu. po pravilu, iznutra konstruisane
u velikim, spolja nevidljivim stepenicama. Da ne ulazimo tl konstruktivne detalje . Gradovi Dvorečja, među­
tim, imaju svoj oblik stepenaste piramide, i sasvim je
sigurno da nisu ostale nedovršene, već su, takve kakve
SLI, namerno sazidane,.
Inače, to Sll ogr'Omne građevine, pa i danas još iza
njih ostaju divovske gomile šuta, sasušenog les a i bitumena, prašine, Nekada moćne, a sada vremenom razgrađene, i vetr-ovima razjedene, srasle su zigure sa pustinjskim terenima. Zadugo, putnici su ih posmatrali i
čudili su im se. Izgledalo im je da su pred njima samo
prirodna uzvišenja, neke velike ali od prirode nastale
humke Jedno je sigurno: ovako divovske, čudesne, mož~
da i čudovišne građevine nisu mogle biti bez važnog
naznačen ja" Najjednostavnije što možemo da pomislimo, to je da je svaka od njih krila u sebi neke posebne
svrhe, ili je bar obeležava1a neko izuzetno mesto, markirala posebnu tačku gradskog plana.
Ako bacimo pogled na desetak situacioni h planova,
uzmimo da su to planovi :Urn, 'l~agaša, Eridua, Dur . šurukina, Borsipe, najzad, da prekratimo, uzmimo i sam
plan Velikog Vavilona'; možemo li tada da dešifrujemo
ponešto sa ovih planova?~ Prvo, t ·očigledno, zigura, ta
neobična gradska telesina, vrlo je uvaženi gradski stanovnik Nalazi se obično negde u st.:edi,~tu srede gradske
teritorije, ili je, u svakom slučaju, ria vrlo istaknutom
mestu" Uz nju su mnoge terase, hramovi, i još druge
konstrukcije za koje je ponekad teško da se kaže sasvim sigurno kako su tačno izgledale., U svakom slučaju, ziguIa je centralni motiv ovog, unutrašnjeg, gradskog sklopa, najčešće, ona je i.Lcentralni _motiv _grada.
Reklo bi se ponekad, grad joj je u celini podređen. A
sasvim možemo biti sigurni, u pojedinim slučajevima,
da je zjgura kao građevina progutala više građevinske
mase no dobra polovina čitavog grada.
Kako da krenemo II odgonetanje? Najbolje je da
nabrojimo šta se ,sve o građevinama zigure mislilo, ka~
Prema [rc tr:l.nskripciji
109
tumačilo, pletpostavljalo, Ako tako krenemo, na
putu je, odmah, Biblija Njeno svedočanstvo se ne može
zaobići. Doduše, Stari zavet nije pokazao ni mnogo ra~
zumevanja, a još manje kakve milošte, za ove div~gra~
đevine. Cuvena je biblijska priča iz XI glave Postanja
II kojoj se, izgleda, govori baš o građenju zigure.:J Ili,
nešto manje neodređeno, reč jI.:! o })Kuli Vavilonskoj«.
Posle Potopa, kao što znamo, sinovi Nojevi ~ražili su
mesto gde će se zaustaviti, a II to vreme cela zemlja
je imala jedan jezik i iste reči, Pronašli su sinovi Nojevi
zgodnu ravn'jcu u zemlji Sinear. Citljivo je da je II pi~
tanju SumeL Nastanili su se, ali kako su ljudske ćudi
katkad kao i Božije, neuhvatljive, to deca Iekoše među
sobom: l>Hajde da plavima ploče, i da ih II vatri peče~
mo. I bjehu im opeke mjesto kamena, i smola zemlja~
na mesto kreča. Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad
i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da slečemo sebi ime,
da se ne bismo rasijali po zemlji.. A Gospod siđe da vidi
glad i kulu što zidahu sinovi čovečijL I reče Gospod:
Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to počeše ra·
diti i neće im smetati ništa da ne urade ono što su
ziva lo,
naumili. Hajde da
siđemo
i da im pometema jezike, da
ne razumeju jedan drugog što govori. Tako ih Gospod
rasu odavde po svoj zemlji, te ne 'sazidaše grada«:1 Dru~
gim rečima, iz nekih razloga, preko kojih Biblija, oči~
gledno, prelazi ćutke, veliki Jehova nije bio zadovoljan
onim što se dogadalo na gradilištu. Bio je možda čak
94
95
uznemiren U dve reči, od čudesno zamišljenog grada
još čudesniie mu kule, ne bi ništa,
Priča se -mnogo puta prepričavala. Saslušaćemo je
od Abidena, i od Aleksandra Polihistora, a prepričaće
nam je i Hipokril Aleksandrijski..' Ovaj poslednji obaveštava nas da su neki džinovi nekada, isto tako, hteli
da sagrade čudesni gr ad, i hteli su da se popnu na neboo
I to je bila neka, čovečja, ili bar ovozemaljska drskost.
Pa, zbog bezumne im zamisli, neke od graditelja odjed·
nom satariše munje, a preostali prestadoše da se pre~
poznaju, baš kao i u biblijskoj pričL U ovom slučaju
paganski bogovi pokupiše ih ovako kažnjene, i ne zna
se zašlo, prebaciše ih na Kril. Izgleda da se ovde me·
šaju jevrejska legenda i neke ranije grčke, koje takođe
poznaju sličan događaj.. Možda su bili to oni džinovi
sa brda Pelion što su ređali kamenčinu na kamenčinu,
jer su zažc1eli da promaše Olimp. Graditeljski gledano,
ova mitolagerna, II ovoj poslednjoj verziji, beleži, J.cklo
bi se, uspomene na neki daleki, megalitski poduhvat.
Biće zatim još i jevrejskih, i hrišćanskih verzijf,l
istog događaja, Volter, na na,čin koji ,IDU je sV9jstven,
ismeva b,iblijsku priču,.a on,l" i mnoge dalje njene r!lz'
111
rade, od kojih neke za Vavilosku kulu kazuju da je dostigla, onako nedovIšena, i celih osamdeset hiljada stopa .
Ali kako se kod Vol ter a nikada ne vidi sasvim jasno koga ismeva i čemu se podsmeva, nije baš lako kazati da
li mu je, ovom prilikom, smešna sama biblijska priča,
ili su mu smešni, uopšte, svi bezumni graditeljskLpoduhvati. Možda on čak dovodi II sumnju i izveštaje deevidaea, koji su obilazili ruševine Vavilonske kule, čudili
Sll im se; a o lome su ostavljali i 'poneki zapis':n "
Up~I(Os Volterovoj neverici, i biblijskom prokletstvu, ova_,)~llaJ?ila je ipak sagrađena, i to dokrajče­
na. Nije bila visoka osamdeset hiljada stopa, već se
dizala za oko sto m,etant iznad ,p,očetne ,1(9te _teI~Ila, na
kvadratnoj osnovi"" od -de-vedeset sa devedesef-metara
Ali to je grandiozna građevina, i približuje se naj\Tcćim
egipatskim piramidama. Ove cifre danas znamo zahvaljujući naporima da se slika i prilika Vavilonske kule
restituiše. A ovi napori počinju još od Herodota, sve do
savremenih arheologa, do Andrea, do Parna, i drugih
Kao što se vidi, Iačunica je, konačno, i izvedena"
P.isani podaci ogradenju mesopotamskih zigura dosta su J:etkL Četrdeset i dva stoleća pre nas šef jednog
malog sumerskog gradića, a to je bio Lagaš, nabraja
nam u nizu osveštanih građevina i hlam E~PA, što bi
otpIilikc trebalo da znači »Hr-am na sedam bojeva{(, ili,
u sedam redova, sedmoredi hram,i To je dcYaanas naj~
starija poznata epigrafska potvrda da sh ZigUId postojale,da su građene, i da im se pridavala vamost. Graditelj zigure hvasta se da je ovaj hram podigao prema
želji gradskog boga Ningirsua, a zatim, kao što je bio
običaj, nabrojaće nam sve teškoće građenja i Tazna teh~
nička domišljanja . Posle njega, još mnogi dI1.lgi vladari
ostavljali su slične zapise. Ovi zapisi po pravilu su hva~
lisavi, suviše reči ti, jer je, izgleda, graditi i sagraditi
ziguru bila ne samo čast no i neka vrsta preporuke.
Graditel j se preporučuje svome zaštitniku, prema čijem
nalogu gradi, a pr-ed podanicima je važan, veliki je, jer
je posrednik izmedu neba i zemlje Ali, sem ovih hvali~
savosti, i sem dosta jasnih tehničkih podataka, ne vidi
se gotovo ništa drugo~
Noboplasar zapisuje otprilike sledeće. Marduk svevišnji naredio mu je.
itd., a on je pak dalje naredio
112
da se ispeče cigla i da se pripI erni bitumen, a kako su
kiše i bUle bezmerno bile jake, naredio je mudro dalje
još mnogo štošta, a to sve,.što je naređivao, govori opet
o raznhn tehničkim okolnostima, o teškoćama koje je
savladao. Valjalo je da ostane neka uspomena o samoj
veličini i o težini poduhvata. Poslušao je, kaže nam
dalje, dobre savete bogova šamaša, Adaciata, Mardura,
a ovi su n1U rekli da za sebe i sebi II srcu zadrži tajnu
svih mera koje je u zidanju odredio_ SvojOIn rukom,
i svojom trskom, on ih jc sam, lično, na građevini samedo. Pa dalje, evo šta priča ovaj naš "clHd sabrat u
zanatu. U temelje je postavio i zlata i srebra i dragog
. kaI1l~nja." Hteo je, izgleda, da se prikaže valjanim i
prilježnim pred Mardurom, ili Mardukom, koji su i sami neka vrsta mitskih arhitekata, u ovom slučaju. Pa
dalje, Noboplasar je skromno skinuo kraljevski ogrtač,
onako kao što će to docnije raditi i krunisani graditelji
!irednjovekovnih katedrala, zasukao je rukave, ukoliko
ih je imao, a na glavu je sebi natovario cigle i blato, a
najstarijem i voljenom sinu Nabukodonosoru naredio
je da i on smerno donosi malter. i prinosi žrtve u vinu
i ulju. Vidi se, I'itual građenja bio je svečan, i na odgo.~aI'aJ~~_~LJ!~.~ni.------- .-.~-'
Očigledno da je bilo neke strasti u građenju ovih
građevina nacl građevinama. Ali vrlo često, one su i rU~
šene onako isto kao što su i zidane, strasno i sa ubeđe­
njem. tinjeno je to ponekad isto onako kao što se i
neprijatelj gađa pravo II slce. Kad je Asurbanipal zauzeo Suzu, i on je ostavio jedan zapis, Porušio
je, veli, kulu u Suzi, sazidanu od gleđosane cigle (slede
nabrajanja i tehničke pojedinosti, ne bi li se videlo da
kula u Suzi nije bila makar šta), uništio je, veli, sveti~
!išle Elama, a božanstva je i razjurio na sve četiri strane
sveta. o
Ali, i obnavljane su zigure. To su činilo onako isto
smerno i strpljivo kao što se uspostavlja dostojanstvo
pobeđenog. Građane su. :zidane, sitnu :meru po sitnu
meru, palac po palac, pažljivo, jer valjalo je, izgleda,
sačuvati prvobitne tajanstvene mere. Baš one, koje je
Noboplasar sebi, onako pOIDno, zadržao u srcu kao
najveću tajau)O
najljući
8
Urbanističke
miloiogemc
113
nih putopisaca iz ranijih vremena, koji su verovali da
su ove građevine, iako već u ruševinama neka noćna
odmarališta bagdadskih kalifa . Gore je,' kažu, duvao
svež povetarac, i komarci se nisu dizali tako visoko
Neki drugi mišljahu da Sll zigure vajkadašnje haldejskc opsf.?rvator I JC, Ovde bi moglo da bUde i neko zrnce
istine, jer, ~na. se, klcr II Mesopotamiji, od najranijih
VrCl?lena: bIO !C obuzet a~.tronomijom, i m;tro!ogijom,
Val,!alo .Je starIm osmatraclIlla zvczda da imaju visoko
llzdlg~ut: terase, i da na njima fiksiraju pravcc i uglo~
ve. All. SIgurno je da su im za ovo mogle poslužiti i
građeVIne mnogo manje glomazne, čak manje JnOnstrll~
ozne no što je zigura., Početkom ovog veka engleski
96
Sve tl s\,cmu, mje teško zaključiti da se građevine
ovih dimenzija, i l i ona vremena, kao i danas;' ne ,grade
bez neke velike potrebe, nili,~r;,~b,~Z:J19JJJ!,bf:.! takostrasno
ruk Cemu je ondamogla ,lužiti zigura?' Herodot nije
jasan.
kaže, hram boga Zevsa Baala, sa brallzanim vratima, i taj se hram održao sve do njegovog
vremena. Reč je, reklo bi se, opet o z;guri Velikog Va·
vilona. I dalje: )U sredini ovog hranlu sagIađena je
jaka kula, čija je svaka strana široka i duga jedan sta~
<lij. A na l!jcj druga, pa na evoj jos jedna, i tako re·
dom, svega osam kula, sve jedna na drugoj ..... Na naj·
višoj kuli nalazi se' hral'l1. i II njemu veliki raskošni
krevet, a kraj njega sto"o'd zlata. U hramu se ne nalazi
nikakav kip, a od ljudi ne noćiva II njemu niko sem
jedne žene, koju je, kako pričaju HaJdejci, sveštenici
ovoga hrama, sam bog izabrao među ženama II zemljL ,.
Ovi isti sveštenici tvrde (ali ja im ne verujem) <la sam
bog s vremena na vreme naV! aća l i hram i odmara se
II krevetu, a isto se to " ~ " dešava i II Tebi, i tamo naime
neka žena spava II hr arnu Zevsa, ali se t vreli da ova žena
ne opšti sa ljudima{(.l1
Mnogobrojna su i kontradiktorna mišljenja o tome
šta su bile zigure, i čemu su mogle služiti. Bilo je naiv·
-vide'o je,
114
97
98
8"
,
arheolozi držali su da su ziguI'e, [ul1crarne gra<tevine,
kao što su i pir amicle II Egiptu, i tl' fb-imc neke od ovih
ruševina bile su minirane i dokrajčene):! Ali nikakvih
rezultata. Nije se došlo ni do grobova, pošto ih talno
nije ni bilo, niti do kakvog blaga. Jedan naš autor misli
da su zigure neka vrsla unapred predviđene zgode, ne
bi li se sa njih što bolje video grad. Bila je lo neka
vrsta, prema njegovom ll1išljenju, kule razglednice, pa
se odande moglo uživati Ll beskrajnim lepotama, II )}Ul""
banoj veleplastici«, i još koječem drugom. Ali, ako išta
znamo, znamo to da sc zigura nalazi II temcn05u, da je
temenos zabranjeni grad, da je sama zigura naizago~
netnija građevina tl njenlU, pa je verovatno građevina,·
-tabu. Onaj koji bi se usudio da se na nju popne i ocloz~
go da uživa II divotama grada, verovatno bi bio rastav~
ljen od lude glave"
Naravno. sve su ovo samo ljubiteljska nagađanja.
Sad prelazimo na mišljenja onih pisaca koji o zigu~
rama pišu sa potrebnin1 poznavanjem činjenicR Pro~
čitamo li pažljivo dve Paroove knjigela, tada, iako nall1
mnogo štošta još i dalje neće biti jasno, vidimo da se
ova građevina, na razne načine, uplitala u mitologiju
starih stanovnika Dvorečja. Paro je, pre svega, prika~
zao čitav raspoloživi, epigrafski, piktografski i gliptički
materijal, sve što se odnosi, bilo u kon1 vidu, na problem zigure. To su prikazi zigure na stelamu, na kamen·
-stamenovima (kucluru), na pečatima (cilindri), ali
99
100
101
obaveštenja koja možemo da dobijemo od ovih crteža
i sa ovih reljefa čudna su, čak paradoksalna. Negde
zigura ima krila, negde sa njenog vrha raste preogrom
no drvo, dostiže, reklo bi sc, ela neba, dobija neke
»)kosmičke« razme rc. Negde je u
temcljima ZigU1C
ugravitana neka mitska životinja,. To bi mogla da bude
još i tradicionalna graditeljska žrtva. Ali evo, već na
sledećem crtežu, neka druga životinja, na leđima nosi
plan zigure, šta li to treba da kaže? Najzad, ako na
vrhu vrška stepenaste pir-amjde svečano sedi neki jarac,
reklo bi se, i ako odozgo posmatra univerzum, tajna je
potpuna, a nehotični humor ovih crteža ili ideograma
jedino je što nam ostaje kao zadovoljstvo,
Ove dve pomenute knjige sabiraju uglavnom sve
što se može zaključiti o dimenzijama, oblicimn, čak do~
nelde i o tipovima do sada poznatih ili naslućenih zigura. Pošto su utvrđeni lokaliteti, i sve ostalo što se
na osnovu iskopavanja i tradicije mOŽe još znati o
mestima nekadašnjih zigura, prelazi se na utančana i
vrlo visprena, detektivska traganja za merama i za pro·
porcijama, Na kraju, kao što rekosmo, privedeni smo
nekolikim restitucijama, i neke od njih izgledaju i
sasvim ubedljivo, Ali, šta je zigura, to Paro bez svoje
-)---- krivice, ne može odlučno da kaže. Sabira teorije, biblijw
" ske, astronomsko-astrološke, simbološko~mitološko-ko·
, smološke, ali pred silom činjenica one se uglavnonl
povlače, i 10 SaTI1e od sebe
Da li je zigura »kosmološka graCievina«(, koja sabira
znanja Mesopotamaca o svetu u kome žive'? Možda jc
njena podela na tri, pet, sedam spratova neki model
zamišljene kosmičke organizacije'? Da li su sedam spra~
tova zigure posvećeni svaki po jednoj planeti, računa~
jući tu i sunce i mesec'? Istina, nisu sve zigure na sedam
spratova, ima ih i na tri, četiri i na pet. Mnogi misle
da su zigure bivale bojene simboličnim bojama, i to
baš onim bojama koje u astrološko-alhemijskim sistemima Mesopotamaca označavaju pojedine planete i ele~
mente. Ovo uverenje uvreženo je i kod nekih vrlo ozbilj~
nih pisaca, ali izgleda vezuje se za nesigurne početne
činjenice. Paro nam pošteno kaže da nema baš sasvim
sigulne arheološke potvrde jesu li doista ovi spratovi
bili bojeni ili nc. Prema tome, i čita\' sistem astronom118
sko-astl'o!oških teorija je na nejačkim nogama. Simbološke teorije zastupaju mišljenje da je zigura tron-gra~
đevina, pa na ovaj tron silazi božanstvo. Osnovna, id('ografska silueta ziglirc~doista nas podseća na velike
stepenice" qradski bog - bog vladalac, a u početku, tI
Sumelu, možda----čalc i bog~vlasnik grada, priziva se na
ne~.i način da preko ovih ~tepenica siđe u __ donji hram, ,
k?Jl je negde podno zigure,"Poziv;i"·se-u-grad kao poslamk u srez~ I obratno, prvosveštenik se penje gore, do~
stiže, za tadašnjeg čoveka, nedostižne visine, tamo se
dogovara sa božanstvom, ili, kao što kažu simbološke
teorije, mistično »ukida nivoe«, prelazi iz jedne sfele
sveta u drugu sferu. Najzad, i Ona dama, smrtnica garc, koju je bog odabrao »među ženama u zemlji«, deo
je rituala i očigledno komplikuje sve ono što bi se o
ziguri moglo sažeti. Jednom tl godini, bog sađe na nju,
U~ opšte slavlje i razdraganost, jer tada se slavi spajanJe neba i zemlje, obnavljanje života.
Ono što pisac na kraju zaključuje, i to posle vrlo
opsežnih izvođenja, koja ,se čak ni u glavnim crtama
ne mogu uvrstiti u ove redove, to je da zigur~ nije hram.
već, reklo bi se, ple neki postament za hr"am, Hram je
bio možda kakva beznača.tna zgradica gore, na vrhu,
bila je možda to i drvena konstrukcija, pa od nje da~
nas nika~cvog traga, Na žalost, ovo što nam kaže, nije
mnogo VIše od onoga što nam je rekao Herodot. Zatim,
ako ovako objasnimo stvar, otvaramo odmah i novo
pitanje: kakva li je to apsurdna graditeljska ideja, i
odakle je, i kome li jc došlo li pamet cla se clevet desetina neke građevine pretvore u njen sopstveni postament
Drugi autoritet kad je zigura u pitanju, Kontno, izvodi tipologiju koja se uglavnom slaže sa Par-oovom
Istina, on će pošteno ispraviti neku svoju raniju neopreznost, pa nanI kaže da je sada, pošto je došao do
novih početnih činjenica, dvojan, Nije sasvim siguran
da li Zoserovu piramidu vremenski postaviti nešto
~spred ~aj~tarijih poznntih sumerskih zigura. Ovaj, na
Izgled sitan detalj, otvorio bi jedno od mnogih daljih
pitanja, Da li je na graditelje zigure mogla uticati slika
jedne za njih ne tako daleke graclevine ususednom
Egiptu, U načelu, tako nešto nije teško zamisliti.. Ali pa~
119
postaju ono što su tek od imena nadaljec Samo tako,
stvari sc uvode II život, rac.1aju se, i nadalje su l"ealllo ono
što im ime kazuje. Invokacija, to je evokacija),1 Zbog
toga ove nazive nećemo uzeti olako. Možda bi s'e "kroz
njih moglo nazreti neko objašnjenje. Zigura II Larsi zove
se E-DUR-AN,KI, što znači "Hram nebo i zemlju vezujućk Ona u Balsipi E-DUR-lMlN-AN-Kl, što/znači
»Hram sa sedam-v6đica od neba do zemlje«, il Uruku
E-Gl-PAR-VU, što bi moglo da znači »Hram na 'sedam--'
časti podeljen«, u Asuru,E-NUR-SAG-GAL-KUR-RA, što
"-znači »Veliki hram na-'planini celog sveta«, u 'Nipuru...
,ukratko, »Kuća cele planine((, najzad, y~_i1onska"-iigu. ta, E,TEMEN-AN-Kl, ili »kuća gde se ne!),,'i zemlja
, .p_?dziđuj~_«()~/
Treba li zaključiti iz ovih naziva da je zigura,građevina koja na neki način graditelje podseća n~~
ninu? Je li to graditeljski korelat planine? Da li je to
heka sazidana planina, tako visoka da joj se daje mo~
gućnost, II naivnim predstavama graditelja, nebo da
dodirne, ili čak i da ga podupre? Nazivi su, reklo bi se,
II tom pogledu prilično jasni. Svaki od njih se ili poziva
na pojam planine, ili sadrži neku nejasnu predstavu
o dodirivanj!,l..Ql,mine i neba, neba i zemljec Rekli smo,
više- puta do sada, nije baš jednostavno uživeti se u
maštu ondašnjih ljudi, a oni su je imali dovoljno, možda
i na pretek. Skloni su bili da u značajnim »kolektivnim
predstavama« pronađu svoje ideje, shvatanja, pobudec
Mnoge od ovih zigura, kod kojih se opsesivno pominje
102
ralele su, sam Kontno kaže, sasvim sumnjive,. Piramida
je pre svega grob, funerarna građevina. Zigura, to izri~
čito nije. A zatim, razlike su i morfo!oške, i stilske, i
čisto konstruktivne.
I kod Kontnoa, i kod Parua, navedeni nazivi po.iedj~
nih zigura posebno su zanimljivi Za mImički mentalitet ovih starih graditelja sama rcč obično jc i priziv
realnog, Stvari se radnju, dobijaju svoje osobine, one
120
103
105
postavljaju svoje bogove na visoke vrhove/ Zigura je
bila nastm'ak t~~_~pg_ ve~ovan.ia. način da se- ponove
nekadašnji kultni uslovi. Zabeležićemo pri tom da ova
hipoteza ne protivreči onoj drugoj, koja nam kaže da
je sumerska kultura PI imorskog ili prekomorskog po~
rekla,«17
104
Ako ova
tumačenja
prihvatimo, a prihvati ćemo ih
jer druge nije, izašlo bi nadalje, ukratko
rečeno,
da je
čovek
broj sedam, i nisu na sedam spratova,. Ali invokacija je
što i evokacija, U mašti, one su samo ono što im naziv
kazuje, Pa prema tomc, isto tako. i ove predstave o do~
dil·hranju planine i neba mogle su. za stanovnike meso~
potamskih gradova, ela budu i sušta činjenično stanje .
Kontno nas, sve više.. pt"ivodi ubeđenju da je doista
nekakva planina II pitanjiJ.. sazidana, pretvorena II graditeljskfSimbo!. "Kapelana vrhu govori da je bilo nekog· kulta. To je možda ključ i za razumevanje glavne
, namenc··-zigure. Ona predstavlja vrh planine, na kome,
r-6cl- vajkadašnjih vremena, prema verovanjima, obitavaju bogovi, negde gore između zemlje i neba .. ,U Maloj
AzijI," ko·d Hitila, čije je poreklo kao isumersko, azijaničko, vrhovi brda su uvek i prebivališta bogova(c HI
Ili, dalje, »).
naći će sc ovde neka uspomena Sumeraca, a za njih, i na osnovu drugih indicija može da se
veruje da su došli iz zemlje, ako ne i brdovite, ono bm
brcgovitc Narodi koji naseljavaju ovakve zemlje rado
122
gradio vcšlačke planine II svojim gradovima, pa
im je, pr irodno. potražio i odgovarajuće arhitektonske
forme)A U barovitim, plavnim područjima Dvorečja, na
lagunama, tamo gde sc onako dramatično borio sa VO~
dom, veštačka planina, i to još božja, bila je šansa više
da se ose ti sigurnijim, čak ako se hoće, bila je to IlC'·
kakva šansa i da se fizički održi. Izgledalo čudno ili
ne, najbliža je istini ipak biblijska priča. Jer, njen
skriveni smisao je II ovome: šinearci su se dosetili
jadu. Ako Bog još jednom na njih pošalje onaj strašni /
potop, nadmudriće Boga,. Zato i grade veš tačku planinu. Ali, otuda, nastade i onaj poznati, a II Bibliji opisani bes Božiji
Sve što se do danas izvelo o mitologiji zigure. cea
ritual koji se naslućuje, čak i sve one simbološko-kosmološkc spekulacije sa )nivoima sveta«, sve bi lo, II
krajnjoj liniji, i za sada, do daljih nekih novih, pouzdanijih činjenica moglo i da sc prihvatL Doista, bar za
neke »filozofc«
onoga doba, ZigU!'ll je možda spajaju
»nivoc«, pa su, sledstvcno, i njene funkcije, možda, bile
123
Izgradit,tpJaninu, i to II svesti na$ih graditelja, neku
prvobitnih, dalekih, neku koja se možda i
Ll samom trenutku radanja vaseljene pokazala jačom
od svakog mogućeg haosa i nepostojanja, pa je tako
pokazala da zna i da urne da nadmudri i same "ode,
to je značilo gradu dati trajnijeg smisla, Time mu ~;c
obezbeđuju neprikosnovenost kosrničke tvorevine,. Sa
zida li se planina II gradu, grad je kosmološka data.
Tim pre, što je, prema već ranije izložcnirn mito!ogt:nar!}.f!.l.,svald važniji grad II Dvorečju, i prvi grad sveta,
5t\'arao"se onda kada i sam svet Razruši li sc planina
li "grady~ oboreno mu je osnovno dostojanst\'o, brisan
je -sa-nea zemlje, bez snage .lc da se održi, Ako se priseti1110 da duh naših praotaca nije baš slobodan od
malih ljudskih slabosti, pa se sa prvim gradovima la~
đaju i prva, vrlo krvava zatiranja, jasno je tada da je
od
početnih,
w
+
106
Neka bude i takao Ali, što re~
kao Herodot, mi nikada nismo čuli za reku koja se
zove Okean. Zigura je za nas, pre svega, i to ne mala,
građevinska činjenica. Ne mala tclesnost II gradu. Zato
nas, pre svega, i interesuje magijsko-tehnička strana
ove zamisli. Iscrtavanje na zemlji, sameravanje mera
trskom, _na onda, i ono mučno zidanje zigure, sve je
to jectan oc!'urbanističkih postulata grada u Dvorečju
Ako je krug inekada branio čoveka act vatre ili epidemije, ili-od demona, zašto ga II granicama magijsko~
wtel1ničkih matrica ove vrste ne bi veš tačka planina
bra I1 ila .od vod~.~f1 Ovako zamišljena i moćno sazidana,
Va:ljalo-'je-'da zigura impresionira i same vode. Uzgred
rečeno, nije bila mala mudrost namamiti na-riju i neko
značajnije božanstvo ondašnjeg panteon a, skoro bi ~e
reklo, zapatiti ga negde gore na vrhu. Divni, naivni
naši preci.
ezoterično~speklllativne,
124
107
109
nisu ni )Jsmele({ da im se približe" Ono što oni nose II
uspomeni o planinama, to su još uvek samo daleke,
animističke. ili naturalističke matrice . Ovde, II ovim
vodama, pošto su preduzeli na sebe mučni, ropski po~
sao građenja sveta, pa su tako reći odjednom postali
izuzetni, daroviti hidrotehničari i arhitekte, odlučuju
se dosta lako da sazidaju svoje planineo Istina, neće
ih baš sazidati bez po muke, Nonšalantna igra brkanja
uzroka i posledice pretvara se II njihovoj fantaziji. u
njihovim l)kolektivnim prcdstavama«, II jedan od prvih
jasno izraženih magijsko-urbanističkih simbola)!O
108
ovo
mitološko~kosrničko
dostojanstvo za svaki od ovih
gradova nešto izuzetno važno"
No, vratimo se na })planinu«" Kantna je, kao i obič­
no, ubedljivo Sumerei su došli preko mora, doneli su
svoje uspomene nu planine i bregove, tamo gde su doži~
veli svoje detinjstva, bezbedni od vode, lovci ili, u najo
boljem slučaju, samo pastiri. Možda su i živeli II nekoj
vrsti »primoordijalnog« raja, vode ih nisu kvasile niti
su ih topile, a možda, iz nekih nama nejasnih razloga,
126
Dopune i objašnjenja
1 M. A.. Beck, Bildatlas5 der assvri.Sc/l-babvlollisc/tell
Kultur, 1961, karta XXI, Die Verbreitlmg der iiqqllarals,
st!'. 151, Trideset i tri lokaliteta, sa podrobnim objašnjenjima o današnjem stanju II kome sc ostaci ovih građe*
vina nalaze~ Poimence: Ur, Tel Obeid, Larsa, Uruk sa dV1!
zigure, Tel Hamam, Nina, Urukug, Coga Zambi!, Lagaš,
127
Adab, Nipur, Borsipa, Vavilon, Kiš, sa tri zigure, Tel Ukver,
Sipar, Dur Kurigalzu, Tutub, Asur, Anz Adad, sa dve zigure,
Kur Tukuiti Ninurta, Kalaš, Dur Sarukin, Mari, Tel Irme,
Tel Brak. Interesantna je i geografska raspodela ovih spomenika, a to se izgleda poklapa sa onim o čemu se l i ovoj
glavi govori - svi se nalaze u porečnim, nekada plavnim
površinama, Atlas pruža i odličan fotografski materijal,
str 141-145.
~ Planovi sabIani kod Eglija, Geschichte des Stiidte*
balles, Die aite lVelt, stl' 54-71. U posebnu tipologiju zi·
gurc smatramo da ne treba zalazili, ovde"
.1 M. ,L Steve, Sllr les clzel1lius de la Bible, 1961,
!)tL
34,
.t Postanje, XI, str 2,3.
:; Andre Par-rot, La tOllr de Babel, Cahiers d'archćo­
logie biblique. 1953, str. 15 i dalje.
II Voltaire,
Dicti01waire plzilosophiqtte, pod BabeL
))Sveti Jeronim, onaj što je video satire i faune, video je
i Vavilonsku kulu, onoliko koliko sam je i ja video; ipak
uverava nas da je bila visoka dvadeset hiljada stopa. To
jof; i nije ništa. Stara knjiga, fakt/Ita, što su je napisali učeni Jevreji, dokazuje da je u visini išla i celih osamdeset i jednu hiljadu stopa, a svi znaju da je jevrejska
stopa bila velika otprilike kao i grčka, Ova veličina izgleda još verovatnija od one Jeronimove. Kula još postoji,
istina nije više tako visoka, Mnogi vrlo verodostojni putnici
videli su je; ja koji je nisam uopšte video, mogu o njoj
da govorim koliko i o svom dedi Adamu, sa kojim uostalom nisam nikada imao čast da razgovaram, "ll
Panot, op cit., str 9
" Ibid o, str ll-12
II DI', Contenau, La tOllr de Babel, 1952, str 242
Ibid", str, 254-255,.
II Heroclotova istorija, I, 1810
l~ Paul Gtll cIli, L'as5yrologie, 1964, stI'. 19.
la Još jedna Paroova knjiga, Ziggollrats et la Tour de
Sabel, 19490
H Dr, Contenau, Le deluge. ., glava La doctrbze du
IlOm, str, 41-4,1 O istom, upor\ Lćvy·Bruhl, dve već pomi~
njane knjige"
15 Ibid"
str . 232, 247; Parrot, La tOLlr de Babel,
str.. 35
la Dr. Contenau, La tour,."
str. 246
17 Ibid., str., 248.
IS Istoga mišljenja je i Jean Nougayroi, SymbolislIle
cos111ique. , Ass)'ro~val'i/ollie, str 13. )Obožavanje prirodnih vrhova, svojstveno mnogim narodima, praktično je
nemoguće za stanovnike ravnica u Donjoj MesopotamijL
1(1
128
Ako pretposlavimo da su se ovek nekada iskrcali došljaci
iz brdovitih krajeva, razumećemo zašlo su pokušali da
ponovo sebi stvore okvire za svoje kultove, onakve na
kakv,: su r:ay}kli.{{ Kao i ~Kont!10' i ovaj je autOI predstavmk kfltlcke, arheoloske skale onda kada diskutuje o simbolizmu zigure Sviđa n~m se i dalji njegov
pasus: »Sve ostalo, sav onaj simbolizam više manje precizno izveden što se pripisuje ovim konstrukcijama, i sva
?stala /lIet.a!i::ička naznačenja koja im sc daju, pa
I ceremonije koje se rekonstruišu, sve je to do krajnosti
sumnjivo. Ne treba zaboraviti da je komentarisan a vavilonska literatura, ona kojom raspolažemo, vrsnica vaviIonske dekadencije. Jedino što znamo to da se zigura ja*
vlja od lanih surnerskih dana, ali da li su sumerski bogovi
oduvl.!k za Sume ree stanovali na nebu, metlu zvczclama?l(
To nije ni mala' izvesno, jet su možda stanovali i u mač­
var"L Argument prativ simbološko-metafizičkih teorija, ovako izrečen, vrlo jc jak (str, 14)
lO ~~o se porekla tiče, Vuli je istomišljenik sa Kontnoom, 1.11 obratno (Woolley, op. cit., str. 98 i dalje). Ni
on ne Izgleda preterano oduševljen simbološko-metafizič­
kim teorijama, Vuli ide i daljc, začetak mišljenja o zio-uri
i vodi, nalazimo kod njega. 'Doduše, on misli da su <:OSumerci pre svega hram obezbedi vali od vode, dnH!irn rečima, ako njih same tope vode, bar da sačuvaju svoja
božanstva (str 99 i dalje),
~O ~retpostavka VUlijeva da jc zigura mogla biti i pod
v~getacIJom, čak sactena i šumom, vrlo je značajna. Za
nJu, on, bar u Uru, nalazi izvesnih potvrda (Ibid", str
103-104), Evokacija planine je još jasnija, Možda odavde
i počinje tradicija o ))Semiramiciinim vrtovima{c, koji su
lepot0I1.1 Jadivljavali s}<ue putopisce, ~li su arheološke potvrde JOS uvek tanusnc. Upor Sopllle de Serdakowska
lardills sltspelldlls de Semiramis, 1965 Uostalom, ne baŠ
preterano kritička knjiga
l)
Urb;misti(:h(! mitulogdtl(!
~
I
1---
GLAVA SESIA
DRUGI ŽIVOT l DALJA PRIKLJUčENIJA
MITOLOGEME O VELIKOJ PLANINI
liO
ont no je bio ubcd\jiv, Ono što nam je rekao o
sazidanim planinama čini nam se jasno, Sumerel
su došli preko vode, doneli su sa sobom i uspomene na svoje zlatno detinjstva, na pejzaž ))izgubljenug raja«. Bile su to planinc i bregovi još nestvorenog
sveta, do kojeg vode ili nisu dupirale, ili nisu ))smelc'(c
ela mu se približe, Došav u bal uštine, združiv Se sa vc"
likim arhitektama, kao što su bili Bel, Marduk, Marciur,
olako Sll se, izgleda, poiglali slikama i njihovim llfunk:cionalnim{( dejstvima. Bez mnogo oklevanju, ali ne i
bez po muke, počeli su sebi da grade svoje planine po
gradovima.
Time bi bilo i SVe rečeno da »sazidanih" planina
nema i drugde, u drugim delovima sveta. U Indiji ima
stupa, a to su monumentalne sakralne građevine, l~oje
i po ideji, i prema opštem utisku, a katkad i ITlOlfološ·
ki, podsećaju na sumerske zigure . U srcu srca starog
Kia, današnjeg Pekinga, u takozvanom zabranjenom
gradu, kao najskriveniji deo carskog vrta nahodi se
sedmoglava l)Ugljena planina<c' Baštenski, pejzažni supstitut zigure~ Na mnogo mesta II jugoistočnoj Aziji nalaze se hramovi~planine To su veliki sklopovi, ponekad
pravi mali sakralni gradovi. I kod ovih građevina je
inspiracija očigledna, one i doslovno podsećaju na planine. Dakle, sazidane planine nisu samo posebnost
sumerskog sveta, a zagonetka se očigledno i dalje širi.
I ove građevine u Aziji, u dalekim istočnim kraje"
vima, kao i zigura, vode svoje poreklo od nekih daJe.
K
130
111
112
113
9'
Idh mitoloških slika. Zatim, slično kao i u Sumelu,
samo docnije, i ovde ove slike ulazi u graditeljstvo.
Ako i za koju od mitologerna ispričanihtL.ovoj-knj!­
žici sa sigurnošću možemo da kažemo da Je najstarij~l'
biče to tada za mitologemu o velikoj »kosilriiHioj«--planini. Nećemo bifitako isključivi""ni tako neoprezni kao
Elijad, pa joj zato poreklo nećemo tražiti upradavnim,
llprelitičkim« vremenima" PIe svega zato što ne znamo
baš tačno šta bi mogla biti ta llprelitička« vremena_
Ako to znači )}majmunska« vremena, onda je besmi~
slica očigledna. Ali ipak ova slika je vrlo stara, i za-
sigurno je pl'egraditelj.ska, Legende, plIce, verovanja,
mitologeme koje za svoj predmet uzimaju.~ine,.po'-- '"
tiču, sigurno iz 'animističkog ili naturističkog konteksta
čovekovih shvaianJa. milel'i našUjYI'etiak pripisuje planinama moćna i uzvišena svojstva, pribojava ih se i
nerado u njih zalazi, i na mnoge načine ukršta njihovo
postojanje sa sopstvenim uboginl bivstvovanjem O
tome će nas obavestiti mnoge istodje religija, a mi
odabiramo nekoliko koje nam se čine najobjektivcij~1
114
. .
Ako krenemo, na primcI, od~."ske mitologije,(
videćemo da se već od najstarijih mitoloških predstava
čovek divi planinama, prinosi im žrtve, čak i ljudske,
Za poneke planine, naročito ako ove imaju čarobna
svojstva, vode se i pravi ratovi - u dalekim, mitskim
okvirima, naravno" Ratuje se katkad i sa samim pla~
ninama, pošto su ove ne jednom čoveku neprijateljske.
U animističkom kontekstu one se rađaju kao živa bića,
premeštaju se sa mesta na mesto, ili jednostavno ne~
staju sa lica zemlje.' U početku, rekli smo, to su za·
sigurno predgraditeljske mitološke slike. Ali zatim primećujemo kako registar pojmova raste, a sve ono što
ima da nam se ispriča o planinama, proširuje se i kom~ ,
plikuje se. Na primer, opet u Kini, kada u docnijim
133
--'~-
'"
rI
116
metamorfozama planinc POCInJU da se određuju kao
zad-planinu, ili Zlatna planina, ili Gvozdena planina,
tađa je čak i izvesno tehničko situiranje ovakvih slika
jasnije i određenije, Najzad, kad planine počnu da se
otvaraju, da iz sebe istaču metale i drago kamenje, ili
ako se jedna oel ovih ri1it'oloških planina odredi kao
dev!~lospratlla,:l pa iz nje poteče voda kao iz seosk(!
česme, ili pokulja vatra kao iz topioničarske peći, tada
smo sigurni da je mitologemu o planini tl ovome
obliku sažeta, izrečena već II prototehničkim vremenima, Na plimer, ako o mhitekturi tog davnog vremena
i ne znamo ništa, vidimo ipak da sc, ma samo i II fantaziji, grade devetospratne planinc, a iza takve mitologcmc već zasigurno stoji čovek-graditelj,
Sličnu evoluciju, kad je o planinama reč, pratiće­
mo i II Indiji, počev još od naJstarijih vedskih tekstova.
Kosmogonični mitovi na razne načine imaginiraju pla~
nine u trenutku u kome postaje i svet. Zatim, slika
planinc obavezno ulazi II ))kosmo!oške pejzaže« II zami~
šljenu strukturu sveta, Ako smo na primer radoznali
pa poželimo da čujemo zašto planine ne lete, tada nam
jedan od takvih tekstova pruža i :woje objašnjenje, Knza će nam se da su one nekada doista letele, i sletalc
su na još neustaljenu zemlju. Potresi su bili suviše
jaki, i b_~._~~ je, da bi koliko-toliko ustalio stvari,
planina-ma odsekao krila, a od krila postadoše oblaci,
planinc se učnstiše, i pričv['stiše se za zemlju, pa tako
postade i svet što se oblaka tiče, oni se i danas još
uvek rado zadr-žavaju oko planinskih vrhova:1
Isti proces telIlli::,irallja ovih osnovnih kosmoloških
slika prati sc i dalje. Ako za maločašnju priču sasvim
sigurno možemo da kažemo da je potekla iz plcgradi~
teljskih, a još sigurnije i preurbanih Vrel11ena, tada :/.a
klasične indijske kOSlll01oške slike to više nije izvesno,
Na primer klasičpa kosmogonija'zamišlja početno Bramina jaje, iz njega--nastaje' serija sukcesivnih IađanJa
sveta, što nam nije doduše sasvim jasno, ali je bolje
da ne pokušavamo da objasnimo ono što ni sami ne
razumemo sasvim. Uprošćeno rečeno, dato nam je da
živimo u nizu učestanih svetova, i da se zajedno sa
njima, kroz mirijade godina, obavljamo. Ali evo, već
i ovo, početno Bramina jaje - nehotični humor je
135
I;
'i
I' ,:
"NOKOR
-
THOM
'I
II
• :1
MGXOA VAT
117
do\'edeno je do neke graditeljske, čak
konkretnosti. Sadrži se II njemu sedmu
nebeskih sfera, i sedam poclzemnih~ A zemlja na kojoj
živimo na razgrađu je ove monstrgrađevine. Zemlja
sama, podeljena je II sedam koncentričnih krugova~
~ostr\'a, složila se u neku vrstu prstenastih alola. Izme~
đu sedam atala talasa se sedam koncentričnih okeana,
vrlo slično onome što je Platon kazivao za Atlantidu,
Još uvek, koliko da ne bude zaboravljeno i davno po~
reklo slike, u centru centra ovog kružnog sveta nalazi
se planina l\1et'll, koja, buduĆ! tačno podno Polarne
neizbežan -
))urbanisličke~~
il
136
zvezde, i nlJe ništa drugo do potpornile i osovina veli w
kog nebeskog točka.;;
Istina, u daljim menama indijske kosmološke slike
gube čvrstinu, gube onu strogu grac1iteljsku organizaciju koju su jednon1 izgradile. Mitološke figuracije sveta
postaju ezoterične, zatvaraju se II zamršene, lmtkad
i sasvim nejasne simbole. Zamračenje slike postaje
polako i njeno rasipanje.!; Isprva, rekosmo, mitska tow
pografija je čvrsto organizovana II prostoru. 0kupljena
je oko planine Meru, strogo orijentisana prema straw
nama sveta, čak vektorski je vezana za utvrelenu zvez~
duo Ali, evo, stvari se komplikuju" Planina Meru i kosmičko drvo-koral mandaru počinju da se stapaju II
novu zajedničku sliku, i to je, sudeći bar prema ekspow
natu jedne tibetanske »mandale« II lnuzeju Gime II
Padzu - neka vrsta čudesnog bastarda drveta i planine" Ovo neobično drvo naseljeno je malim kućicama.
doslovno i opipljivo, što bi valjda trebalo da kaže da
na sebi simbolično nosi cca svet, celo čovečanstvo. Zatim, bar prema onome što smo pročitali i u knjizi gospođice Obuaje, slika gubi i poslednje tragove prvobitne opipljivosti, Pretvara se tl figuraciju kosmičkog
trona, a ovaj je sada podržan od četiri mitske životinje,
ili ga pridržavaju četiri planete što ))kruže~( oko centralne planine, ali ezoterično ni ona nije više planina
već tron.
-; Ali i bez obzira na ovaj ploces ezoterizacije, planina je, kao i u Sumelu, i li dalckTrtY istočnim arhitek w
turama vrlo često imala svoje opipljive korelatc~ Ezoterična ideja planinc, a katkad čak i sasvil1},_,yi~lljive
aluzije os_etke sc kod mnogih indijskih hramova:' A
---riaf<ičito' kod hramova u džunglama jugoistočne Azije,
koji danas u stručnoj literaturi imaju i oznaku hramovi-planil1c,t To su oni izvanredno lepi i uzbudljivi sa~
kralni sklopovi, ponekad čitavi mali gradovi, recimo oni
khmer ski tl Angkoru, ili tl Sijamu, KambodžL Cak ako
ništa i ne znamo o zlatno.i planini Meru, niti dajemo
sebi računa ela se gračte\'ine hramova-planina vezuj II
za leardinaIne strane sveta, ili da se upravljaju prema
Polarnoj zvezdi, čak ako se i ne prise tima da su plaw
novi ovih građevina ucrtani II znak kvadIata sa pet
simboličnih planina, čak i tada, i to sasvim jednostavno,
137
tež ))sveta«, reklo bi sc, II bujnoj dekoraciji prepliće
se, gamiže sve ono što ga vidljivo i nevidljivo naseljava.
Najzad, da je graditeljska inspiracija baš takva kao
što nam se kazuje, i da u pitanju nisu proizvoljna tumačenja, II to nas ubeđuju inskripcije koje su eksplicitne i ne ostavljaju nas ni u najmanjoj nedoumici.:;
Da li su i ovde, kao i II Sumeru, planine odigIavale
svoje magijsko-tehničke uloge, i da li su ovako sazidane
118
masiv i oyih gra(1L'\ ina poclscl'aju nas na planinske v\..~n"
cc. Bogata dekoracija kojom je ova arhitektura obrasla
čak i za prol'ano, za )lneezoterično{( oko, dobija karaktCI vegetacije. Voda oko hramova podsetiće nas na
mora, nlitska ili stvarna, ona koja ionako ovaj svet
okružuju. Mnogobrojne, ali kanonima određene i brojem i pOZICIJama fiksirane kule vezane ~ za stroge
numeričke date astronomskog kalendara~, Nebo, voda,
vatra, vetrovi, vremenski ciklusi - sve to na ovim
građevinama ima svoje simbolične pozi~ Ako II graditeljskoj shemi treba da razaznamn planimetrijski cr138
o
i
S
/OO
119
branile od vode? Istina, neke od ovih civilizacija bile
su i same ))akvatičke«, kao na primer khmerska. Ve.
like vode i ovde su deo opštih, ))kosmičkih« ritnlova.
Pa je i ovde čovek morao sa njima da se usaglašava"
Ali vremena su druga, skorašnji ja, izjednačuju se sa
našim srednjim vekom, Početne etape tehničke istorije
čovekove već su davno prevaziđene, pa je teško pove~
rovati da su tl ova vremena stare ))matrice« mogle imati
još kakvog neposrednog magijskog dejstvac Zato je najbolje stvari ne dovoditi do konačnog, čak i apsurdnog
pa neka pitanje ostane i bez odgovora,
U vreme srednjovekovnog khmerskog kraljevstva,
ili u vr eme kad su se gradile javanske stupe, svet je
uveliko bio već stvoren, a vode u njemu pobeđene i
umirene, Između građevina u Sumeru, II Dvorečju, i
khmerskih hramova-planina proteklo je najmanje dve
hiljade godinac U međuvremenu, bar na mediteranskom
prostoru, čovek je sasvirn zaboravio davne, animisti'::~
ke, ili naturističke predstave o svetu, prevazišao je i
zaboravio i svoje početne, kosmološke religije, prcrastao je granice ))arhaičkog« mentaliteta. Zašlo se uve~
liko
već
u svet
racionalističkih
spekulacija. U ovaj
razmak ulaze i Grci, i helenizam, i Rim. U vreme kad
je KhITll'L gradio kraljevski grad Angk2E,c jedan od najve"~r:najlepših, kako kažu, kole-"Je~ovek uopšte sa~
gradio, ubrajajući II ova sameravanja i Pariz i Lenjin~
grad i Veneciju, u ta vremena većina mesopotamskih
zigura bile su već u šutu i prašini, kao i danas što su.
Stajale su tamo zaboravljene i bez svrhe, a začuđeni
121
120
putnici, kao što rekosmo, verovali su da su to sall10
platforme, na koje noću bagdadske kalife izlaze da bi
pobegle od komaraca
Mogu li postojati i neke dhektne veze između me
sopotamsldh zigur a i hramova~planina? Sme li se uop141
šte govoriti o uticajima. Pol Levi, od koga smo malo~
opise hramo\'a~planina, i koji ih podrobno
teško oporccive uticaje sa bliskog istoka.
Elijad, kao što rekosmo, sklon je da poreklo mitologeme o kosmičkoj planini potraži u dnvnašnjinl davninama, možda čak u prelitičkim vremenima. Njen epi~
centar nasluti:::e se negde u dalekim uralsko-altajskim
prostorima,D Istina, Elijad nije sasvim odlučan, .MOgll~
ćni su uticaji i u sasvim drugom pIavcu od s.rednjeg
istoka, preko lIana, prema dubljim azijskim prosto·
I ima, dakle onako kao šlo to misli i Levi.10
'Od tolikih zagonetaka kojima smo zasuti, onda
kad pokušamo da platimo graditeljsku materijalizaciju
ove mitologemc, ostaje još jedna, i to najveea. OstaviIi
smo je za kraj, pa je pošteno i o njoj da kažemo neku
IeČ. I civilizacije Stare Anlcrike imaju svoje stepenasLe
pil'a!Tlide. One, sem ponegde nad jezerskim obalama,
ilr'li lokalnim plavištima. ne stoje nad vodama kao
one II Sumeru, ili kao angkorski hramovi u Khmeru.
Naprotiv, nahode se na sušnim i suncem teroris anim
površinama, Otkuda ove pirmnide II ovom delu sveta,
i otkuda takva sličnost sa građevinama II Sumeru i
građevinama jugoistočne Azije, Zagonetka je pobudila
i još uvek pobuđuje mnoge fantastične »teorije~( i
premnoge hipoteze, počevši od obnovljenih priča o iz~
gubljenoj Atlantidi, pa redom. Ima i izrazito teozofskih
teorija, i još kojekakvih drugih, mađioničarsko-okult­
nih, sve do nekih, reklo bi se opet, teozofsko-flamasonskih.!! U dopunama koje idu uz ovu glavu pomenllćemo
se nekih autora, koliko, blago rečeno, da se \'idi kome
nismo poklonili ništa oel svoga poverenja. Njiho\a uporišta su, ako se uopšte upustimo II razgovore, prilično
mutna, Izgleda, ovi autori pronalaze da čovek od iskoni
nosi u sebi neke metafizičke figuracije, ili njihove modele, pa iz ovih nevidljivih modela II nama rastu i gl aditeljski oblici mhitekture koju gradimo. Citav je to
mislično~teozofski sistem, u koji će se lJ\'esti i egipatske piramide, i mnoge druge građevine; a nm avno i
docni je hrišćanske crkve, Razgovor o ovakvim shvatanjima prerastao bi granice koje smo sebi ovde obeležilL
Otpočela bi diskusija o prirodi i o pOleklu simbola. A
za sada, takva diskusija neka izostane):!
čas preuzeli
tumači, vidi
+
142
<Stepenaste piramide Stare Amerike, koje su i pored mnogih morfoloških razlika među sobom vrlo slič­
ne, a sve zajedno pripadaju porodici graditeljskih ob-lika o kojima govqriil1o, zayeštane su suncu, mesecu,
zvezdama. Pristalice simbološko-kosmoloških tumačc­
nja i njih dele na »sferc({ i izvode onakve iste speku~
lacije kao i za ziguru" Mi bismo nešto drugo rekli- Da~
leka magijska matrica, prihvaćena, preuzeta još-""ii"
animističkih slika, dobila je i ovde neka svoja prak~'tična magijsko-tehnička svojstva, pa iako ne brani od
vode već od sunca, smisao se II bitnom ne menjao
Ali, da ponovimo pitanje, ono koje toliko uzbuđuje
teozofe i okultiste. Otkuda ta neobična sličnost? Do pre
četrdesetak godina uzimalo se kao sasvim sigurno da
je Amerika lUl11zQni'l.ovana isključivo preko Beringovog
moreuza, i to negde između 20. i 10. milenijuma. Sigurno je da tadašnji doseljenici nisu mogli sobom doneti
nikakvih većih graditeljskih znanja, a još manje bilo
kakvu predstavu o ovako složenim građevinama kao
što su stepenaste piramide. Moglo bi se pretpostaviti,
slično onome što se dogodilo II Sumeru, da su sobom
poneli i nešto od
animističkih J
pr-egraditcljskih
verova~
nja O kosrničkoj planini. Pretpostavila bi se zatim dalje
da su ova verovanja i ovde pronašla svoje magijsko-tehničke matrice, i da se nekom, istina nejasnom evolucijom II čoveku pustepeno gradila figuracija stepe
nas te piramideo No bojimo se da bi ovakvo tumačenje
bilo malo nategnuto" Sličnosti između američkih vari~
123
10
Urbanističke
mito!ogeme
nja, o filijacijama iz australijskih, malezijskih, čak indo-javanskih prostoIa. Za sada su antropološki i lingvistički dokazi za ovu teoriju uglavnom već postavljeni.
A ako se uskoro postave i arheološki dokazi, životni
lanac priče o ziguri završava se - ne suviše fantastično,
ni preterano romantično, ali čvrsto. A dotle, najbolje je
tajnu ostaviti na miru, jer i tajne imaju prava na
život, bar do činjenica koje im život ne praštaju,la
Dopune i objašnjenja
!l'
j!
a
"'" D
o
..a U
O
.
~
"',~,
-"1_
LI
lu
lQ
125
jeteta stepenaste piramide i, na primer, javanske stupe
BOlobodur, suviše su velike, pa je teško poverovati II
takvu, skoro apsolutnu identičnost graditeljske evolu
cije" Uostalom, danas su već uveliko nagoveštene nove
teorije, koje kazuju da Amerika nije humanizovana isključivo sa severa, samo preko Beringovog moreuza.
Govori se S\Je više o okcanijskim strujanjima naseljavaM
146
1 G. Van der Leeuw, La religion dans SOil essence et
ses 11tcmifestatiolls; PIzenollubl0iogie de la religion, ed, fr.
refondue ct mise fl jour par l'autem, itd., prev. Marty,
1955, str. 43 i dalje. Jack Finegan, Tile Arcileology ot World
Religions; tlze Backgl'owzd o/ Pri11litivis11l, itd., 1952, str.
169, 203, 229, i dalje.
Marcel Granet, Dallses et legendes de la Clzine al1ci~
ellne, izd. 1959, str, 145,246,453, SOL
3 MytllOlogies des 1110l1taglleS, des fot'ets et des 'iles,
Myt/lOlogie de la Ciline, par M, Saymi", 1963, str. 138 i dalje .
<1 P. Masson·QuIsel, H. de Willman~G!'abowska. Phi~
lipe Stern, L'Il1de Cllltique et la civilisatiOIl. illciie1111e. 1951.
str,228"
:; Lois Renau, La civilisation de l'hule cmciemze d'apres les textes sallscritso 1950. str~ 46,
II Jeannine Aubayer, Le trone et SOil symbolisme dalIs
l'Il1de allcie1l1le, 1949, glava Trolle et yc1pa, centre de ['uui·
vers, str. 74 i dalje
1 Termin hram plalliHa usvojen i od str-ane istoričara arhitekture~ Upor. Encyclopedie de l'ttrballi.sme,
Aztlelie, 1955, 1956, pL 21730 i 12/727, 728, 729 i 2/612, 613, 614
B SY11lbolisrne cos11liqtle o,., Asie Sud-est, Paul Levy,
str 45
tl Olivier Beigbeder, La sY11lbolique. 1949, st!', 42.
10 Mircea Eliade, Le clzamanisme et les techniques
arclzdiqlle de I'extase, 1951, str, 24, 41 i dalje.
II Evo slavnog naslova The Signs and Symbols of
Primordiai MaH;' Being aud ExpiQlwtioll of tlze Evolttti011
of Religious Doctri11es from t!ze Esclzatology of tlze Ancient
Egiptimzs, by Albert CllllTc!nvard, ."'1 D, M, R C. P., M. R
10'
147
c. S.,
F. C. S, P. M., P. Z., 30°, AtIlIzor of ."Origills alld
Alltiquity of F1"eemasol1ry etC.ff Bez godme 1.zdavanJ~" Ih
drugi slavni naslov: Th" W, DanzeL La magle et SCIe1lce
sccrete, 1941
le Nije zgoreg saslušati šta o poreklu simbola kaže čo­
vek koji je nepobitno sišao do najdubljih tajna materije
i broja. )Onako kao što svaka armija, ili kakva druga
zajednica svrstana i usmerena na velike zadatke, irna ap*
salutnu potrebu za simbolima, tako i religija okreće maštu
čoveka svojim znacima, nateruje ga da ih uzima kao 05*
veštane i dostojne najvećeg poštovanja. Samo. valja nam
se setiti da je svaki P~ i najosveštaniji sim~ol pre sve~a
humanog porekla,«( lahko Max Plane, Vortrage und Erlll~
1949, fr. prevod e Heim, 1963, str 123.
S. Canals Frau, Pre1zistoire de l'Ameriqlle, 1953,
lle'tl/lgell,
13
GLAVA SED1\.lt\
ISTOKA, ili
KINESKE URBANISTIčKE MITOLOGEME
čETIRI
str. 21-36.
I
u staroj Kini još od mitskih vremena bore se
~emlja i\yoda, onako kao što su se borile svuda
gde_se stvarao svet. I u Kini, to je nešto više i
mnogo značajnije no samo sukob dva početna elemen"
ta. Kao i u Mesopotarniji, to je čudovišna te0111ahiia,.
borba bogova. I tamo će se u ovu1Jit1ru:-llmeŠa ti prvo- !
bitni heroji, prihvatiće se posla da razdvajaju zemlje
od voda, da bi najzad posao prepustili ljudima. Istina,
borba je tamo bila čudovišnija, neverovatnija, Mesapo,'
tamski potopi i biblijske reference izgledaju naivno kad
ih uporedimo sa onim što slušamo od pradavnih priča
o tome kako su se velike mitske reke crne, žute, plave,
premeštale sa mesta na mesto, kako su kao živa biča
tražile put ka morima, pa se razlivale, topile zemlju,
ostavljale čitave kontinente baruština. Geomorfološki
.j
126
127
128
129
~ .(JflJff{l~~
.~
132
tragovi pokazuju doista da je bar nešto od te stravične
tcomahije kopna i vode bilo istinito. I II odmaklim istorijskim vremenima Plava i Žuta reka gotovo nevero-
vatno menjale su svoje tokove, pa ih je valjalo umirivati n1ukotrpnim radom i vekovnim naporima. Ako su
151
- prikupljati, privodi ti, ako ne i jedinstvu, onda bar nekoj celovitosti mišljenja, shvatanja i principa. Ako smo
ga dobro shvatili, kineski napor da se postigne neka
unutrašnja, ezoterična celina sveta nije bio samo filozofska preokupacija. To je bio napor i za ujedinjavanje
Kine. Proces unifikacije je i moralni proces, i politički,
i tehnički. Najzad, završiče se bezmalo kao neki hiperurbani poduhvat. Sagrađeni su zidovi, koji su koliko
fizički toliko i ritualno opasali Kinu, onako kao što su
i stvarno i ritualno zidovi opasivali kineske gradove.
Ova j supraurbanistički poduhvat, kineska mitgl()gija, koja inače nije preterano koherentna, obrađuje
. - na razne načine i vrlo uporno. Zemlju, svet, a to će reći
133
134
135
igde bogovi morali da pomognu čoveku da razdvoj!
kopno od vode, bilo je to u Kini+
Demestikacija, pripitomljavanje prirode, ovde je
isto što i stvaranje sveta, to jest stvaranje Kine. Ovaj
svet bio je odvojen od mora baruštinama, a na jugu odvojen nezdravinl i . . loekan kolonizoval1im provincijama,
na zapadu i jugozapadu nalaze se neprckol"aćlve plani~
ne, a stepe Mongolije i Turkestana izoluju ga potpuno
od svega ostalog što je oko njega, Granc, jedan od sjaj~
nih sinologa, razb.ja čestu predrasudu da je kineska civilizacija homogena i jedinstveno savršena od iskoni)
Naprotiv, njegova slika Kine je vrlo šarolika i dinamič­
na . Valjalo je čitave »arhipelagc«( početnih ljudskih grupa, rasnih jezičkih, na raznim stupnjevima razvitka, ra~
sejanih II ovom izolovanom kontinentu prašuma i voda
152
136
138
,,
137
139
T
~ Isve~'1.
A ta organizacija morala je malo i da potraje.
Da bi se svet doista stvorio, prema kineskom mišljenju,
I nisu bili dovoljni jednostrani, oktroisani činovi bogova.
i Valjalo je da se on postavi II koordinate moralne, soci~
i
l~l!!~,,~.YEC:!!l~lJ§_Ke, spacU~lp.e
i
I!t~meričke.
Ni poredak vĐ.seljene ni vreme ne postoje odvaj~
kada" I to je delo čoveku sličnih, mada od čoveka jačih,
prvobitnih heroja" Nebo jeste, doduše, recipijent vrline.
Ali ni nebo nije bilo oduvek uređeno" Na njemu je nekad kružilo deset sunaca. Valjalo je devet od o\ih cleset poubijati, jer bi se zemlja pretvorila li usijani rO~
štilj" I to je delo čoveku sličnih heroja-civilizatora. Oni
140
(
Kinu, stvarali su nad!Jydi, borili su se međusobno, ali
borili su se i sa haosom~ Ova borba slična je kao i, II
drugim mitološkim scenarijima, ali, reklo bi se, Kinezi
kao retko obdaren tehnički svet ne rasipaju svoje mi·
tološke slike II detinjasta razmišljanja o tome kako se
svet rađa . Nije za njih važno da li je i kada je i kako je
izronio jz mora i okeana, niti će li njihovoj mitologiji
gradovi nastati onda-k,ada Qzelene'i, livade, kad se pojave zveri i ovcc. Ovako su riaivni/mesopotamski mi~
tovi. Kod Kineza, hao·s-jc··c!()isla'od iskoni.··1I:Ji anse
n;;kida pojavom 'Novog svet*, ne prestaje odjednom,
Haos se savlađuje mučno;·hiflo postepeno. Smisao mit·
~kih poduhvata nije. stvaIanje sveta odJednom i naprc«
čae, II trenutku, vec je njihov smisao ~_ orgaHizacij~
154
141
----I
će, istina, da se prihvataju i manje slavnih poslova,
Ponekad, idu i do najpraktičnijih pouč8vanja. JeI', što
rekao promk Jona za građane Ninijeve, ni ovde nismo
sigurni da su ljudi u početku bili baš načisto sa tim
šta im je »lijevo, šta li desno(. Jedan od ovih velikana
poučio ih je kako se sklapaju brakovi. Drugi ih je poučio tako značajnoj sitnici kako će jedni drugima da
prave poklone. Trt!ći, koji, uzgred rečeno, ima bivolju
142
143
144
predupređenja
l5U
bila, pa
ćemo
videti
čak
i to da je i
ul"banizalTI ili morao da pomDgne. Najzad, pošto SLl brujevi pronađeni, pronađena je i muzika, a za nju smo
>
rekli da je kod Kineza osnovna le/mika, modeHehnika.
Znak za tehniku, muziku, magiju, istovetan je. Brojevi
L
1'1
.'
,",.I
,.. r - - - . - . - - - - . - - - - - - -
III
:ii
----l
I
I
I
I
I
I
F
~
.n4c
I
iiiiii
I
I
I
I
I
I
I
I
I
bb..
i~--
I
I
~r'
Lf':.J
l
,SEE
". __ WQHIH1U,UUI
",.MAM
SEE
T·i!MP1L.
6·
bnAaW F • nUli
145
glavu, zabavljao se pravljenjem plugova, ljude je poučavao zemljoradnjL Neki je oružar i topioničaJ. Neki
je gmčar .
•-1- Najzad da bi se konačno uspostavile granice Kine,
to jest da bi se svet II celini ustalio, jedan od prvih
heroja kreće na krajnji zapad. Drugi ide do istoka, i
\ tuko redom. Naj~ad, utvrđeni su polovi, ili, kako to
f~J~.i_~~,~_~*~",, :JPitqlogija! kaže, mnogo slikovitije, odrec1ena
l
-
_
_~~l_§Y,tJ~:@!iri Lst!!!~.;:.t
.
158
(
'\
Zatim ambicij~ rastu. Valjalo je odrediti brojeve.
i ~vet podrediti njihovoj snazi. Brojevi će pomoći di>;"""
uhvati i vreme; jer, izgleda, pn/obitno bio je to neki
svet bezvremlja. Jedna od panika arhaičkog kineskog
čoveka je i ta da će možda izgubiti vreme, naći se negde
van vremena. Malo za ovim, videćemo, kakva su sve
+
,
~
I
147
149
148
150
i I11u:zika privode nas konačnom, YrhOVflQIJ1 .saglasju,
harmc)J.1ija>Je uspostavljena, svet ustaljen i organizovan.
<-TDznači d~a
je i stvoren, ako ne znači i nešto više. Ali,
na žalost, ne jednom svet može i da izgubi svoj smisao
Zakoni harmonije suviše često se remete" Sve se poni·
štava. Sunce postaje aritmično. Reke se ponova izlivaju.
Tušta i tma zala navlači se na čoveka. Polja se suge,
razbojnici haraju, pojavljuje se i najzlobnije od svih
zala - integritet vremena je ugrožen. Pa onda, kao
\ toliko puta, i li samoj mitologiji, i II mučnoj istoriji .
. hajde opet na posao organizovanja!
.
- Ako bismo na kineske mitologeme primenili onaj
isti način analiziranja, pa se i ovde odlučili da potra-
160
151
11
Urbanističke
m.ito!ogcme
ZIma repere neke relativne tehničke i~torije čove~\:~ve,
uočili bismo tada pre svega izuzetno vIsoku »)tehnlZlra~
nost« kineske mitologije. Kinezi raspolažu već tako slo~
ženim matricama kao što su brojevi i brojni odnosi,
magija brojeva, prav ugao i kvadrat. a to su sVe već
visoke intelicrentne magijsko~tehničke i magijslw-urba~
nističl~e rnatrlce.2 pak i ovako užurbano sažeta. kineska
····nlit:Oiog iji1-pokižuje os?~ine »misti~kog p~:it~vizma(" a
taj se nije mogao razviti bez mnogih tehnickih ZI~~nla,
i lUzvijenijih apstrakcija." Potiče li ova mJ t?logl]a. IZ
gradskih vremena, i gde apsolutno lU'OllOloskl da Sltll~
iramo ta gradska vremena?
Kao i kod mesopotamskih urbanističkih mitologerna, i kod Kineza gradovi sas~im izričito po.stoje o~
iskoni. Grad'
Itoloska sirka IZ njega s~ ,_
polazi II or anizovan'e sveta,
,,;:.f va o
svetu urbanocentrična 'e, Grad 'e ostulat reda, moralu.
epog ponaš~n1'1
misliffi.o ll: kosmološk?m smjsl~l .reči
Jer s~_ u grad~ doga(ra~~~nQ vazne stvan l o~
njih zaVISi sudbma sveta. Međutlm, ako z~ trenuLu,h.
izađemo iz mitoloških okvira, onda razaZnajenIO da Je
f
i
_'.1
162
II
Kini grad krenuo tek negde od bronze nadalje, .pa
se tako, i II jednoIn sasvim drugom del? sveta no st~
je mediteranski, potvrdila Cajldova tecn~a ? "c:rbanoJ
revoluciji«(. Istina, apsolutno vremensko sltUlranJe ovog
procesa je nejasno. lIzećemo, zajedno sa žerneom ,
da se to događa negde od XVIII - VI veka pre naše
ere.4 Bila je to uglavnom epoha takozvanih. HegeI1101~~,
malih arhaičkih lualjevina, što opet pokaZUje neke sIrenosti sa Mesopotamijom. Doduše, pitanje je koliko u
Kini za ovo doba, imamo prava na sam naziv grada.
For~acije koje su u pitanju poseban su urbanistički
varijetet. To su .gradovi-palate,: ,..slični možda onome
što su bili gradovi-palate na lentu.
."
Pojam grada i njegovih funkcija ne deir se bas
jasno od pojma samog hegemona - ..šefa. Iz svo.ga
grada mali vladar vl~~a.ne samo SV?Jlm s.o~stvemm
domenom već na nekl cudan, nedovoljno obJasllJlv na~
čin vlada i sve~om. A ?vet je urbanocent~'ična povf.šina,//
onako kao što je i za -Vavilori~sveC15i6 SahlO Vavilon
sam, i još nešto golih površina i velikill mora. Vlada se
silama vidljivim i nevidljivim, a poredak velIkog sagla·
sja pocrnje od grada nadalje, bez grada je nezamisliv.
Vladar u gradu, to je »veliki čovek«(, »pravi čovek«(,
»jedinstveni čovek". a kako to i da ne bude karl su mu
tl ruk?l!la ,mpći da upravlja kretanjeJn,,,Jn~s~qL.i ,.~l:ll}ca.
,zvezda, kad može d'l upravlja tokovima i ćudima reka: '1
·tpa najzad, i samim tokovima vremena? To da postigne,
I nlora u sebi samom' da uspostavi ravnovesja bespre~
i kornog moralnog poretka, onog kosmičld shvaćenog - Ji
Llepog ponašanj.":J najmacja pogreška u etiketi mogla
I 6iaaz-atiSlavi sunce. ili vreme, a reke bi krenule iz
ležišta, razuzdale bi im se već nekako umirene ćudi.
podzemne ,'Ode ponovo bi počele da zasoljavaj1.l već
očišćene, rasoljene njive. Uz vladara su, na službi su
mu, zaaIci i mudraci, geomanti i astrolozi. a i matematika ima šta da radi, brojevi su zaposleni, magija bro~
jeva odigrava svoju veliku ulogu. Pogreši li se gde,
tada počinju bujice voda i zala, i, da se razumemo, to
neće biti kazna bogova, jer ih u ovom svetu »mističnog
pozitivlznw« jedva vidimo. Religija je u KinI, izgleda
,"'nam, neka vrsta preurbane sopravivence. Oml je ance-'
straina i naturistička, i daleko zaostaje iza kosnličko~
-magijskih spekulacija o poretku sveta. Dakle, greška
u etiketi, bilo u kom vidu, ne povlači bes bogova, no
nešto mnogo strašnije. Ona remeti zakone poretka, pa
zbog toga ne samo svaki podanik no i vladar mora
uabro/Cla l "zmisli šta, radi.
)
._A pored3kse .ne ."spostavlja silom. On Si! usposlavIja- z!J.!lrlJ9Jit.:Jecjan ocniiTtsR:r6-careva bio Jezfe-srece,-'
pa mu zvezde prorekoše skori pad. Nije se sa tim po·
mirio, i pokušao je svetu silom da nalnetne svoj sop~
stveni poredak stvari, poslužio se mnogim znanjima
i umenjima, ali, videćemo, uzaman. Kroz grad i kroz
svoju palatu - a to valja razumeti kroz veći i lepši deo
grada - provukao je nekakav viseći put, neku ))OSQw
vinu« koja je bila, kažu, slika i prilika iVlIcčnog puta.
Ova njegova osovina povezala je u gradu sadržane projekcije sazvežda T'IJEN-KI (Sedište vrhovnog jedinstva) i projekciju sazvežđa JING-CE (Nebeski hram
pročišćenja), pa je zatim, na ovu osovinu. privezao ne~
kako dve stotine S,ezdeset svojih palata, i sye ih jedne
sa drugiIna povezao još i drugim nevidljivim putevinla"
"Ako podanici budu znali gde se nalazi i kuda se kreće
I ;r
ll'
163
majstore, zanatlije, vrače, astralage i matematiča.re, ko·
liko da mu se i dalje nuelu pri ruci. Valjalo je magijski
ponoviti svet u malom, eda bi :;e, možda. i zagrobno
vladalo svetmTl živih.
+- Međutim, ide li sve kako treba, vladar je, nevidljiv, u središtu svog orbicentričnog grada, živi otmeno,
ali ophrvan i mnogim nametnutim i uzvišenim dužno~
stima. Zanat y.tlgal1jg .. ,.JQ,j~"_I!!:.~,~g?,_ve,štjna_..~~::s~
održi kohezija sveta .. Vladaj-seu ·svojim paIatama kreće
-preniii"pravilfu1a večitog kalendara, premešta se iz jedne palate: u drugu, prema godišnjinl dobima, prelazi iz
odaje II odaju prema dobu d,t11<;l" Ritualnim gestom
,
',i
d.... Hallptnr.
~o
Xo.~~ iiil.tlptl(l'.
Jllb;a!".I!.l'lU1n
t'lt'~'J
i..!"}:'i"Ul\:I!pictr.
~.
gospodar čovečji, uznemlIlCe se nebo.«(o No, rekosmo,
uzaman. Vladavina prestade, život mu ugasiše. Ali, izgleda, on se obezbeđivao i nadalje o Još za života sagradio je ogron1nu grobnicu, Bila je osvetljena žišcima koji
nikada ne trnu, Kroz grobnicu su proticale žive vodc,
figuracije Plave i Žute reke, a pokretale su ih posebne
mašine, )Nebo« grobnice okićeno je bilo zvezdama i
zodijachna. Koliko da se i samo nebo ponovo stvori u
ovom svetu bez sveta, A grobnica, o kojoj ne saznajemo
mnogo više od ovoga što smo rekli, iskopana je tako
duboko da se stiglo do Podzemnih izvarao Sedam stotina hiljada tadnika osudeni su na kastriranje, da bi
čisti obavili ovai uzvišeni posao. I najzad, kad je telo
vladar:.l uneto u grobnicu, sahraniše u nju i sve njegove
164
J. o
~~-:i~~:'
.- .~
§. J
'o.
,,
<)
153
T
uspostavlja vreme, produžuje ga, daje mu prava da se
nastavi, da teče val jano i dalje. Otvara katkad četiri
kardinalne kapije svog grada, izganja iz grada islužene
vrline, koje su vrJo opasne po poredak stvari priziva
nove, ispr-uža ruke četirrna stranama sveta. ili izbacuje
strele li pravcu i~tolca, zapada, severa i juga, koliko
opet da uspostavi koordinate, pa i on, kao i prvobitni
heroji, još jednom, i za svaki slučaj, da prostreli četiri
orij!,pta, ona što zemlju drže prikovanu za polove.:L~
~~ - Uhvatili smo, izgleda, osnovne ideje o tome šta je
grad i čemu služL De. bi kineski grzd magijski bio de}
stvujući, i da bi se iz njega moglo upravljati silama
napolju, da bi i sam bio »simpatična« projekcija viših
principa, valja pre svega da bude vrlo znalački zami š:
ljen. Rekli smo već, astrologija, geornanfija.~rri~giT~:­
neizbežne ,su. A zatim,'-'·ova-shvatanja objasniće nam i
izvanrednu doslednost, i izvrsnu. tehničk ll perfekeiju
sa kojom su gradovi u Kini bili iscrtavanWJ koneksiji
iracionalnog i tehnički savršenog rađaju se karakteristične urbanističke sheme kineskih gradova. To su, pre" ma nekom pradm'nom pravilu, li načelu, čisti, precizni
k\radratL. Razmereni su i iscrtani su pažlji1roj' sa jasno '\
. iZVučenl1n osovinama, sa tačno i li broi od.ređenim :lcapijama, a ove su i same kosrnološk{ o~jlep.J(~a_qg;--i
dovedene su II strogi poredak osnovnih 'osovina. Stroga
podela, i ovde hijeratička kao i u Mesopotarniji, sproveo
dena je nemilosrdno precizno. Cesto su pred nama na
planovima čitavi gradovi u gradu, to je niz koncentrič­
nill~.l<v"dr.,!!" IC!l9. kUJija u l<lltiji. Oko kneževske. kraljevske, carske rezidencije raspoređene su u nekoj vrsti
zoninga diuge palate, i to opet treba :;hvatiti da je
grad čitava konfederacija malih kvadratnih ?radića.
sakupljenih ujedno. Svaka od ovih celina postavljena~
je, disponirana je prema strogim kanonima ritualnog \
urbanizma.
~------ ~
Kvadr,{t je opsesija kineske kosrnalogije, to je i
opsesijakincskog urbanizm>(±)'.)ebo V zemlja,. dva osnovna principa stvari, i sami se geometrijski" prikazuju
- nebo kao knlg, zemljti kao kvadrat., Istina, iz ovog
sabiranja kruga i kvadrata proizlazi··-du su četiri ugla
zemlje nepokrivena nebom, i da su van domašaja sunca. Ali ovu prividnu nelogičnost ne moramo da uzima166
,
-
mo II obzir, nju, uostalom, kao osobinu sveta prihvata
i kineska kosmologija. To su oni delovi sveta II kojima
_ :1 sunce nika~,~ .!le ,_s,ija. Sledstveno, kvadrat je i osnovna
~magJjSIw:tćhnička figura. A uz kvadrat ide i broLg.l'.tiri, a bez broja četiri nemoguća je planimetrijska organIzacija sy~eta. Da bi polja bila polja, na primer, i da
bi davala prinose, nije dovoljno samo da budu oce(1ena
od močvare, niti je dovoljno da zatim budu navocinjena
kako treba. niti vredi samo obrađivati ih mukotrpno i
strpljivo_ Polja valja da budu razmerena u kvadrate,
što na neki magijsko-tehnički način kazuje da su tek
tada i osveštana. Jer, svet je kvadrat, pa II tom znaku
mora biti iscrtana i osno\rna ćelija sveta. Kvadrat i
broj četiri otvaraju puteve vrlinama i praktičnim rezultatima. Kineski hijeroglif za polje, to je doista čist
kvadrat, podeljen sa četiri osovine, u četiri dalja manja kvadrata. Ove osovine su, kao i kod »niouta<{, dokaz
da je i ćelija sveta orijentisana, da je usaglašena sa
osnovnim PI avcima, na neki način i sama prikovana za
_ četiIi istoka .. Niz daljih znakova za pojmove bliske poj~
mu sameravanja, razmeravanja zemlje, takođe~su kva~
drati, sve do znaka za »centar Kine«, ili )centar sveta«,
ili drugim rečima za grad Ki, prestonicu Kineske konfederacije.'
Istina, ovaj isključivi geometrijski crlež podsetiće
nas koliko na polje toliko i na logor. U početnoj kolonizaciji gradovi su često doista i bivali logori. A možda
i sa samim poljem imaju neke nešto manje jasne veze.
Grane govori o gradskim fortifikacijama koje koncentrično, to jest kvadratična opasuju jedna drugu, pa su
čak oni spoljni opkopi obuhvatali katkad i značajne
površine pod kulturama" Za slučaj opsade, grad je mo·
gao da nastavi li nešto suženom obliku i svoje poljo·
privredne poslove~
. Sada, pošto smo već zašli i II nešto striktnije llrbn~
nističke analize, možemo da skrenemo _p~~Ql~, čitaocu
na još jednu osobinu ovog .rtiuaIu9g u~'ba~izma] Projekcije osnovnog trasea iscrtavaju se vrlo pažljivo, re·
leli smo. Sa izvanrednom perfelecijom iscrtava se crtež
grada II celi nL Nije li možda ovo savršenstvo »mističko­
-pozitivistič'iii« uslov da grad funkcioniše kako treba?
I
167
neskim filozofima,' dobija u mnogirnldi;eskim grado·
virna svoj puni graditeljski korelat($apije) su monumentalne, i njihove i magijske fun_k~iJe7"srožene su i
isprepletane, Sve
urbanističke poteze
prati arhitektura elegantna, ali i efemerna. Nikakve
želje za arhitektonskOIll, zidarskom monumentalnošću"
Hramovi su i danas još relativno skromne građevine,
Ali su okruženi velikim, praznim. tačno razmerenim i
dobro orijentisanim terasama, bazenima i vrtovima.o
Možda su II davna vremena hramovi bivali čak ritualno
Lrušeni kad dotraju, onako Icao što su ritualno i zi·
dani, tačno onako, uostalom, l<ao što su iz grada proganjane i islužene vrline. Cak i sam hram predaka, ili
žrtvenik predaka. fo' mistično srce svakog iole važnijeg
kineskog grada, nije ništa clrugo do malo oveći plato
od zemlje. Ali, zato je zemlja skupoeena, u posebnoj
boji, doneta ponekad čak i iz vrlo velike daljine. l
OVde. kao i II organizaciji sveta, snaga i veličina, to su
orijentiri, brojevi, formule, ne fizička struktura stvari,
odnosno građevina,
o Kako izgleda sam ritual građenja? Nekoliko stihova
iz stare antologije (CHE KING) pruža nekih obaveštenja. Bio je to, u svakom slučaju, za nas čudan događaj,
a za njih, sigurno, vrlo važan. Da ne prepričavamo pre·
pričano. prepustićemo reč Graneu. )lOsnivač, svečaJ10
obučen ....nakitom-nakićen i dragi_~~~m. i žaqom-:sa veličanstvenirn mačem u ruci, kreć~__~~J!-1~:e~~cilu
zemlje. On treba da postavi, da odredi orijentaciju, pa
zato osmatra senke (pomoću gnomona?) Ispituje pom
no prisoj e i osoje, YANG i YIN predela, da bi znao
kako se na licu mesta rasprostiru konstitutivna načela
sveta, Najzad, uzima u obzir tokove voda i njihove prav- _
ec. Njemu pada u deo da odree!i višu, n;ligijsku vrednost mesta, ono što će se docnije zvati FONGCHOUEl. Najzad, obratiće se kornjači da je upita jesu
li mu proračuni valjani«.l'
»Kad je mesto odabrano, osnivač naređuje da se
gradL I za to se iščekuje dobar čas: onaj kad će se
sazvežđe TING (Pegaz?) naći u zenitu, a to je negde
pred veče, valjda II desetom mesec u godine" Tada je
ovegfan:C1Tozne
154
-\
t
. ,Uf
\
,
~
-,
.:.:,
.~
I
I
.~
.,
..., ,
....I
155
Osovine su povučene strogo i monumentalno. One
prolaze kroz/lTad, sabiraju puteve i ulice, a neki od
ovih puteva izra'Zito su široki i bogato zamišljeni II
prostoru. Funkcij~ očigledno nisu samo plaktične, one
su ritualne, možda i filozofske. Ideje ]luta, draga ld168
w
169
vreme poljskih radova već prošlo. Kreće se na posao,
jer ovaj mora biti završen do zimskog solsticija,{(1o
Rekli bismo, istina, da je Grane malo neoprezan, Grad
se neće sazidati za dva meseca. Mišljenja smo da je
II pitanju samo postupak luzmeravanja i oheležavanja.
Izvuče li se kvadrat osnove, uz dalja potrebna obezbeđenja, tada je grad simbolično već ustanovljen, ,onako
kao što je i prvobitna brazda oko Rima ovaj učinila
gradom čim se okrenula II krug i zatvorila se)1
»Red postupaka je utvrđen. Počinje se sa podizanjem utvrđenja, to je i najsvetiji deo grada. Zatim se
gradi hram predaIca (MIAO). Odmah će se zasaditi
i drveće (lešnik, kesten). pa će njihovi plodovi docnije
biti ponuđeni precima, zasadiće se i paulovnije, i od
njih će se graditi kovčezi i muzičke kutije ... Zidovi
kad su sagr ađeni, i žr tvenici kad su završeni, a zelenilo
zasađeno, tek tada počinje se sa građenjem pala ta i
tt
kuća({.1 2 1l1
»Dostojanstv'o gospodara i njegovog grada ceni
se prema: zidavimh koji mu utvrduju varoš" Ovi zidovi
mogu da 'se"radli od naboja, ali to se dozvoljava sanlO
ako grad "neće zatvoriti i hram predaka kneževske loze
(TSONG-MIAO); ako je nabojem opkoljen, neće zaslužiti naziv TSONG, nazivaju ga YI, to je samo varošica,
Pravi grad mOla imati zidove od cigle, može se tada
n'azvati čak j 'prestonicom, TOU. Inače, kuluči se, a ku~
lučari rade u'z stalni zvuk bubnja. Svi su svrstani II
redove, i pod komandom su nekog 'velikaša" Ovaj ,ll
ruci ima batinu, koliko da podigne radni elan, a još
više zato da odmah zaustavi neko loše predskazanje ili
kletvu. šlaviše, radnici moraju stalno da pevaju dok
rade, leI' bi neki nezadovoljnik mogao zlosutim sti~
horn da baci čini na utvrđenja koja se grade,,«13
»Najviše brige bilo je oko toga kako da sc kapije
što bolje sazidaju. Prejahivale su opkope, bile su utvrđene kulama, imale su svoje unutrašnje redute, prava
bojna zboriš ta, Na njih se koncentrisao napor osvaja~
ča, pa su zato poveravane posebninl čuvarima i ovi ih
ni u mirno doba nisu smeli nikome otvarati pre pet1ova glasa . Važno mesto čuvara gradske kapije dobijao
170
156
je neld verni vazal, i njega su udostojili još i posebnim
znakom pažnje: odsecali su mu noge, da nikada ne
napusti svoju kapiju, Uostalom, sem za vrlo vidljive
neprijatelje, kapije su se same branile. Branila ih je
njihova svetinja, A osveštenja su se obnavljala, da ne
zastare: o kapije Sll "ešane glave svih koji su pokušali
silom kroz njih da prođu. Ponekad, tamo su i glave do·
maćih izdajica, onih koji su poželeIi da vide neprija·
telja u gradu«,14
Naravno. treba ipak povući granicu između onoga
što je mit II ovakvim kazivanjima, i onoga što je stvarno, Kao i drugde, i II Kini ima gradova nastalih spon~
tano, prostački, Takvi, na kraju krajeva, za ispitivanje
urbanističkih ideja graditelja i nisu mnogo interesant~
nL Ali ima i gradova stvorenih, pažljivo sazidanih, to
su oni koji će vladati sudbinama i poretkom stvari.
A da bi se te funkcije obavile, stiće se utisak da je
čitav grad neka vrsta magijskog, ili čak liturgijskog
predmeta, naravno i sa određenim tehničkim dejstvima,.
Možda tu negde treba potražiti i -..smisao ,})m,~ndale«,
ct
to ,je" tibe~anski.dijagram-instJuf!1ent, ID"~g1]~l~i'- na~
ravrio;'koji je i"sam ooigravao neku ulogu, II fondaciji
gradova.
Za kineska shvat<:mj.1 o gradu, j za njihove urbani~
st!.čke postupke tl davnoj davnini bitno ,ie to što se II
pomoć prizivaju Junogo više no drugde principi, brojevi i simbolil; Ako je postupak graditelja preistorijskih okruglih kr·aalova neka vrsta početne, možda još
i nagonske matrice odbrane, ili, ako su gradovi Dvo·
rečja usavršili i posložili magijske matrice, kineski
mitski urbanizam .lc čista magijska nauka tl najuzvišenijem smislu reči, Ako su mesopotamski gradovi pri~
zivati II sebe kosmološke sheme da bi se magijski oja·
čati, kineski gradovi su ekstravertiranje kosmoloških
težnjL,\Gr"ad i postoji zato da se iz njega pametno,
znalački, ali i neumoljivo vlada svetom i kosmosom.o,:t
Pa iako mnogo što-šta u ovoj ideji ne mora da nam ';;svidi, a mogu i žmarci da nas podic1u, ona ipak izaziva
divljenje jer je ekskluzivna, i posle tako izrečenih shvatanja više nema šta da se kaže, Ako se tamo dobro
172
odigraju stvari, i ako se dobru i znalački odaberu
brojevi i mere ako se samere kako valja, i ako se' dobro
upregnu osovine, nećemo li se i mi sami ovde naći
izvan zakona harmonije i poretka, nećemo li biti lišeni
vremena i sveta koji poimamo?
Dopune i objašnjenja
1 U ovoj glavi prepdčavamo Granea (Marcel Granet),
kao i eajIda ranije, bez posebnog navođenja, izuzev kod
neposrednih citata, Pred nama su tri njegove izvanredne
knjige: La civilisatioIl chilloisc, la vic publiqllc et la vie
privee, 1929, izd. 1948, zatim La pellsee chinoise, 1934, Ovu
retku knjigu morali smo da koristimo u nemačkom prevodu Manfreda Pokerta (M. Pockert), izdatom 1963. Najzad, tu je i knjiga Dmlses et lege/ules de la C!zhw allciel1lzc,
1926, izd, 1959, napisana, ako računamo citate, za dobru
trećinu i na kineskom. -2. Kinezi nisu .prvi gradili kvadratne gradove, Za do·
brih hiljadu·dve g09.ina pre njih ova se fmma javlja u
Mes9potamiji i EgiptU; Ne može biti gOVOI a ni o kakvim
)uticajima((, reč je o sazrevanju, dospevanju jedne više
magijsko~telmičke matrice, koja se skoro zakonito javlja
~--Uraivnl(u ~iiojrhova- o građenju i gradu.
:I nMistički pozitivizam«, prema Granet, La civilisarion, ., predgovor Henri Ben, str, XVIII.
"Jacques Gernet, La elzine ancie1l11e des origilles
IlI'empire, 1964. str. 15.
" Ibid., str. 45.
II Granet, La civilisation." ,str. 46,
7 Navodimo, prema Egliju, nekoliko shema kineskih
srednjovekovnih gladova, kod kojih se u potpunosti održao ovaj arhaički princip iscrtavanju grada u kvadratima
To su Tschangan, Lo·Yang, sačinjen iz dl'Cl kvadrata
Očigledno je proširenje grada značilo isto što i dodavanje
još jedne kvadratične »će1ije«" Slično za Sian~Fu, za Hangtschott, Ova vrsta kvaclratičnog povećavanja gradova osetiće
sc i na pIanimetIijskoj shemi Pekinga. Egli, Die Geschichte ... , Das Mittelalte.r, stc 336-341. Za japanske gladove
Nara i Kio-to, isti princip, Ibid, str 347-351
173
a Lao Tse, Tao te King, traite
le principe de l'art
de la vže des viettx maitres de la Chine, int!'. trad. glose,
com. et notes par Jacques Lionnet, 1962, pevanje XLII
LIX, LXII, LXXVII.
'
o Granet, La civilisatioll., . , str . 278.
!o Ibid., str. 278
11 Mišljenja smo da je prvobitna brazda oko Rima
~r~nula u laug, iz prostog razloga što je u pitanju bila
JOS protollrballa formacija, stvaranje praistorijskog opi.
duma. Kaže se Roma QIlacirala, ali pr~ihvatamo tuma~
čenje Kerenjijevo (Ch. Kelćnyi) - da ovo treba shvatiti
ne ~ao »četvrtasti« već kao »prečetvoreniu Rim . (lllrfDdHctZOIl a l'essellce de la 11lythoiogie, 1953)
12 Granet, La civilisation, .. , ste 279.
" Ibid., str. 279.
/oo Ibid., str. 280.
lS O magijskom korišćenju brojeva, kao o posebnoj
. najyišoj .magijsl~o-teh?ičkoj matrici arhaičkih graditelja:
I to. JednoJ od on~I: kOJ~ su markirale umnogome razvitak
arhItekture za dUZI penod unapred, biće, nadamo se reči
drugom prilikom, Striktno uzevši, ovaj postupak ne bi
mogao da se svede pod Urbanističke mitologeme. '
SHT'
l
OBJASNJENJA
uz
ILUSTRACIJE
Fig. 2, 3, 4, 5, 6, 7. - Nekoliko fragmentarnih podataka
o početnim postupcima magijsko-tehničkog iscrtavanja kru·
ga . Trepanirane lobanje, slične onoj iz Pontiske močvare
(nalazište )L'Homme-MorL(, Lozere) . Ali, s obzirom na poodmaklo doba, nije verovatno da je trcpanacija antropofagijska, ona je verovatno samo ritualna (2,4), Zatim,
opet kao uspomena, ritualno graditeljsko okruživanje urni
sa spaljenim ostacima (Praistorijski Balti), ili okruživanje
leša (Stockbridge Down, Hants). U prvom slučaju grobnica
je utopljena u nisku tum ul us (3,5). Najzad, iz prethodnih,
izveden je i graditeljski oblik megalitske grobnice sa galerijom i kriptom (6,7) - Kl PruniCI'CS, SHr les elImes
per/ores et les rOlldellcs crmlicmzes de l'epoqllc 1UiolithiqllC;
P. Brocca, Sur la tnipallatioH du cni11e"., il. l'cpoqlle
IIcolitllique;' J. F. S. Stone, Wessex,' M" Gimbutas op. cit.,
Glyn Daniel, The Prehistoric Sha11lber TOl1liJs o/ France .
Fig, 8, 9, 10, ll, 12 13. - Mistično apstrahovanjc kruga.
nagoveštavaju neku vezu između iscrtavanja
krugova uopšte (bez sumnje opet magijskog, ritualnog) i
graditeljskog opertavanja kružnih građevina. Nekoliko karakterističnih megalitskih skupina (8, 10, 12) i crteži sa
stena, koji su, bat' u ideji, sasvim slični planimetr-ijama
ovih graditeljskih oblika (9, II, 13). KL Y. F S. Stone, op.
sit.; E. Anati, op . cit,
Upoređivanja
Flg. 14, 15, 16, 17, 18, 19. -
Megalitski kružni petroglifi
i crteži sa šumskih stena iz Doline Kamonika. Poslednji
crtež u drugoj koloni prikazuje biće, demona, ili možda
lobanju zatvorenu u kružni lavirint (19), - 1<1 H. Bieder.
mann, Das ellropiiisc1ze MegaliUIikllm; E. Anati, op. cit
Fig. 20, 2L - Petroglif prikazuje neku vrstu kružnog
lavirinta, ili iscrtava magijske krugove u koncentričnim
intersekciiama (20) . Zatim, crtež iz Doline Kamonika koji
je prema 'Anatijevom mišljenju solarni znak sa životinjom
što ga nosi na glavL Ali, ovaj crtež bi isto tako mogao da
185
ispriča i to da je životinja zatvolcna II kalžnu glađevinu
sličnu talosu (2i),. - KI H Biccicrmann, op cit, E Anati:
cit
Flg. 2?, 23, 24, - Dalja uporedivanja, Figmaci.ja sun.
ea, opet IZ Doline Kamonika; skoro matematički sažeto
definiše sc, ovde, planimetriski oblik tolosa (22) Ova gra~
diteljska familija (tllOloi) nije sasvim samorodna i ne
ograničava se na neko uže podlučje sveta. Na prelascima
od neolitskih na više oblike graditeljstva prototip tolosa
je omiljen i često lIsvajan obli l.;:. Staroamerička kiva (Chaco
op~
Canyon) i sama pokazuje mnoge osobine tolosa. sem, mož~
da, II načinu pokrivanja kružnog prostora (23). A evo i
sličnog oblika tl ))civiInoj« arhitekturi. Autentični model
neolitske kuće, Ukrajina (24) - KL E Anati, op, cit.; A.
V. Kidder'. op. cit.; model prema ćajldll, preuzet iz Diet
arc/to techu
Fig. 25, 26, 27 - Verovatno najstariji )klasični~( talasi
su mesopotamski. Jedan, još iz petog milenijuma (25),
Pravougaoni drol1Zos spolja privodi poluukapanaj kriptL
Dramos se javlja i kod drugih, tolasima sličnih oblika,
Na pr. sveti, ritualni bUl1m sa Sardinije (Nur'agi kulture)
ponavlja, redu kuje oblik kružne gr adevinc sa pravou!!aonim pristupnim delom, koji sc, ovde, proširuje još 1 u
neku v{'stu atrijuma (26), Najzad, jedna grobniCa Iz Irske
nagoveštava da su, možda, i neke složenije megalitske
građevine severne Evrope, samo »varvarizacijac( ori jentalnih prototipova (27). U svakom slučaju, krug je znač'ajna i
univerzalna početna graditeljska figura - KL A.LPedcins,
Tlu! Comparative Archaeology of Early Mesopotamia,' M.
Gllldo, op. cit,' E O James, op. cil,
186
~ig .. 28, 29, -: Kr ug kao slika ne napušta pr aistor ijskog
gradlt 7lja Naselje lJNuragi« kultura, Sardinija (28). Na
drugOJ strani, Cl'tež naselja iz Doline Kamonika zasut
~ružl}im znacima. Ali, u naselju ,se razaznaju dlven~ kuće,
cak..I ,dvospratne, pa sklop kuce mora biti ortogonalan,
Kruzm znaci su atavizam (29). Grafička sličnost situacionog plana i autentičnog crteža ne bi trebalo da nas povuče
'! neke cI~lck~~ež~e zakl.jučk,?~ SCpl što. potvrdu.ie da .ie
cove!( ~rmstonJe l ~rotOlstonJe, l kad .lC mag, l kad je
gradItelj opsednut slIkom kruga, a verovatno i ))idejama«(
o nekim njegovim bitnim i dejstvujućim svojstvima,
KL E Anati, op. Cil.;' M. Guido, op . cit
Fig" 30 - Opet atavistička forma Grobnica sa mikenskog akropolja . Građevine II mikcnskoj citadcJi su već uveliko pravougaonc, pravougaona .ie i unutrašnja struktura
same ,grobnice, ali je sve to, ovde, kao j koci 'ctrušćansldh
grobmca, utopljena u kružni obim i ovaj nije konstruktivno neophodan - IZl. L HautccocUl", op cd
Fig. 31, 32 - Pueblo Bonito, protourbano nasel je stare
CentIainc Amerike Karakteristični oblik, ishodno· nastao
iz topografskih razloga . Ovde je, međutim, polukrug razvijen slobodno, na ravnom tcrcnu, idealno skoro, neka je
"'rsta ponovljenog »arhetipa((. Osovina sever-jug deli naselje na dve jasno izdvojene časti. Postoje teorije o kosmološ·kom simbolizmu ove osnove, ali za nas je ova )kosmička«
osovina samo jedna, očigledno viša, razvijenija magijsko-tehnička matrica, uvedena u uobičajenu )organskw( strukturu prvobitnih naselja (3l)~ Zatim, fragment još jednog
sličnog naselja, sa kružnim silosima, ili kivama, Kl.
AV. Kidcler, op. cit,; Dici, arc!~,..-tec!1J1
Fig. 33, 34, 35, 36, 37, 3K -' Oval, substitut kruga. Aerofotografija savremenog naselja iz Somali.ie (33L Zatim,
poznati protourbani burg iz Jugozapadne Afrike (Zimba!Jwc), Dalje, aerofotografija Taht-i-Sl1lejmana (nef6dašnJa
Phraaspra, iranski Djjz), Prastara forma sa mnogIm sukcesivnim promenama (35) U donjem redu - baltičko sveti:
lište. iIi s\'ctilište-zbeg i jedan šamanski crtež, verovatno J
sam neka ideografija zbega (36, 37). Najzad, peruanska fortifikacija (Casrna Valey) koja frapantno polseća na keltske formacije, Primeri tipološki VI lo srodni, ali bilo kakva
pretpostavka o dilcktnim uticajima mora se odbacitL
KI. M. Morini, op cit; E Egli, op. cit.; M. Gimbutas, op
cit.,' A. l\'lason, Tile AlIciellt Civiliz.ations of Penl..
Fig. 39, 40, 41, 42. - Krug i prav ugao. Mešanje početnih matrica. Mesopotamski luamovi (Tell-cl-Obcid, Hafadje), upisani u kvazi-kružne forme, iako konstruktiyni
sistem već uveliko traži ortogonalni perimetar građevme
(39, 40) Kod tzv. Kružne kuće ('Tepe.Gawra), ista, još jasnije izražena pojava (41). Upoređivanja radi, i jedan hitiski crtež sunčevog koluta, koji, reklo bi se, u ornarnentu
ponavlja isti nesporazum - K1. Dr, Contenau, MantleI . >,'
Die! arelz tecJlI1
Fig. 43.. - Klasični dokaz o starijem poreklu kružne
forme. El Kab, Egipat. Donja fortifikacija se približuje
kružnom obimu . Zatim je iz hidrotehničkih razloga grad
povučen prema severoistoku i dobio je uobičajeni oblik
arhaičkih formacija, upisan je približno u kvadrat sa konccntričnim kvadtatom temenosa (?), donžona (?) KI
p, Lavedan, op. cit"
Fig. 44, 45, 46 - »Orijentisani krl1govi«, ili ideogwf~l(Q
sabiranje dve početne matrice, Figuracija sunca (Doima
Kamonika) sa ucrtanim plavim uglom, što je, najsažetije
rečeno, dokaz da jc evolucija tehničkih pojmova već po·
odmakla (44). Kod egipatskog hijeroglifa za )grad{{, )}naselje«, koji nas inače upadljivo potseća na prethodni crtež,
sučeljavanje kruga i pravog ugla, novijeg i sta~jjeg pojma,
takode se jasno vidi. NIOUT, kao što je objašnjeno i u tekstu kazujc da se II uspomeni zadr2avaju još pojmovi o
kružnim nascijima, o kružnim praisto}jjskim ))kl'aalovima«, ali se II ovaj znak uvode i nova. specifično Llrballa 02-
187
/laka pojam orijeHtacije prema glavnim st,ranaI1!-a svet?- (~5)
O da'ljim karakteristikama ovog znaka l ? nJegovoJ Sl~:
bološkoj sadržini dosta je rečeno u poglavlju o 111lagllzacl1l
kružilOg grada. Najzad, jedan peruvijansld. ))kosmogram({!
koji na isti nač~n sabi~-a dye pO,četne matnc~ (46)~, Ak~.l
prihvatimo da Je u pItanjU dOls~a kosn:ogram. sto mJ~
sasvim izvesno, poslužićem~ se OVIm crte~om zato da
kažemo na još jednom, pnme~,!,.ll sa:iVlln dru~orn de ~
sveta, sazrevanje počctOlh tehmc~lh. pOJ~oya kOJI, se: p!"c
ma našem mišljenju nužno morajU Izvest! IZ g~·~.dltel:Jsklh!
a možda i gradograditeljskih ~ostup?-ka .. Pl"ukcge, ?l!? bl
vdo teško, ako ne i nemoguce obJasmtl crteze kOJI ~U
pred nama. _ KL Diet arch techIl; TW, D~nzel,. op~. ~lt,
Fig. 47, 48, 49, - Reljef i~ Nimruda, SlIka l plllIka
grada izvedena je, reklo bl se, IZ znaka NIOUT (47),. ,P!ed.
stave o kružnom gradu, u Jednom vremenu lm~a kruzn~h
gradova više praktično nema do. te fll;ere .SU jake ~a }~
i Kadeš prikazan kao grad~krug, l~ko Je, skoro S?-SVl!TI~lZ
vesno da takav nije bio (49), ,Najz~d. Jedan kntskl z~t·
venik (Mallia), koji, ako se pnhvatl Lave"danovo. tumacenje može da se shvati i kao ideogram kruznog g.rada (48).
_ 1<L P Lavedan, op, cit.;- L Hautecoeur, op. ct!
Pil'
Fig. 50, 51, 52, 53. - B~gdad iz godine ISO do 300 H
('767-912 prema našem racuno.nJU vremena), ~vaj plan
nije kar tografski pouzdan pa nas, prem~ torn.e . 1: .n; ob.y~
veštava da li je Bagdad u ono vreme d01s~a bIO \.ruza~ l l
nije (53), Na slici levo (51). jedan od pnkaza lerusahma
(1310 god,), I ovde je. grad »viđen( l~ao ~rug sa ortogonal~
nim direktrisarna Najzad, dve srednjevekovne )mal?pem?n
de«( kod kojih je i svet sam, u neku ruku, sl~yaccn kao
kružni grad (SO, 52), KL Le Strange, Bagdad lValzremi des
Kalifat, der Abbasiden, G, R. Crone, The Wodd Map b~
Richard of HarimgtoH 11l Herefard CatJzedwi, 1. Baltru
šaitis, op. cit,
Fig. 54, 55, - UIbanomorfna slika sv.eta . Mi~ijat';lra
persijskog manuskripta iz l[-Iljige o čl.lde.smza,. k~Ja slIk~t
sveta sabira II krug, pa kao I stara VavIlonska kalta (UpOL
fig. 80)' okružuje ga Gorkom rekom, d~kle Okeanom,,"d~k.
le _ prastanjem . Preko ove reke nalaZI se Raj, ~amls!jen
j prikazan kao persiski vrL Gradovi su p~i:mzan~~ kruzno,
U jednom vremenu kada ih takvih. prak.tl~no vls,e n~.ma
(54), Druga karta, na~v~na.~Karta l.;lal111zrrQlw.g ,Tu,rcuz a ,
potekavša iz X veka, .los VIse potse,ca na zamlšljem sv~t
vaviIonske karte" Jednom gradu daje se pr~~nost, on. Je
prikazan kao kvadrat, dakle, shvata se ~ao VIsa tvorevm~
Ostali gradovi su kružni, ili. kao što b! smo da?as rekl~,
pridaje im se status samo protourbamh tvo.revma, VavIlonska karta je izričit primer »urbanocen~r~zma{(: ?:rde ,
ova prastara, arhaička ideja iskazuje se recldivno JOs jed~
nom, _ Kl. J. Paul-RotLx, Les explorateurs alt At/oyen Age,
188
I
l)
Fig. 56, 57. - Ako izuzmemo praistorijske ))kraaiove«,
tada, istorija urbanizma zna za VI"10 malo izričitih klužnih
formacija Odabiramo dve, koliko da se vidi da )arhetip((
kružnog gl ada nije samo proizvod mašte starih crtača i
kartografa, Praistorijsld opidum (Monte Or sino, Dignano)
i Zendžirli (ZendryI), ovaj drugi sagrađen negde oko 1300
p n,e, Vrlo jasna sličnost OVa dva oblika može se, opet,
uzeti samo kao slučajna, ili je, pak, ideja o kružnom gradu
izvedena iz nekih nama danas nepoznatih kanonskih shva·
tanja. - KL M. Marini, op, cit.; p, Lavedan, op. dr Inače,
kod Zendžirlija, zapažamo pažljivo zamišljenu i dobro is·
crtanu pianimetrisku sliku kruga. Prečnik je 720 m, što
kazuje da trasiranje ovako velikog i relativno lačnog oblika
nije bilo jednostavno. Tri kapije dovedene su bezmalo u
lemena ravnostI anog trougla, jedna od njih okrenuta je
idealno tačno prema jugu" Temcnos u ovalu, a trećina nje·
gove fortifikacije koncentrično prati spoljni obim grada,KL M. Marini, op. cit;· P, Lavedan, op. cit
Figo 58, 59.
Jeriho, - KIOJd nalazišta prema situaciji u
vreme koje sumira Kontnoova knjiga Iako prastaro, ovo
naselje anticipira II mnogome docnije protom'bane oblike"
Dve paralelne strane i nagoveštaj pravog ugla, zatim je
tvrđava još jednim bedemom opasana ovalno (58)" O posebnosti ovog lokaliteta govori se opširnije II glavi Gradi~
telji gradova ili stavaralIje sveta. Na drugom crtežu - cgi·
p~ltski prikaz osvajanja nekog grada Čija nas naivno prikazana for ma može da potseti na osnovni oblik J erihoa
K!. Dr Contenau. MaTzTreJ. '" C, Alfred, op cit
Figo 60, 61. _\ 'TrQjal jedan od doskora najpoznatijih
prastarih gradova, danas uz poduži spisak starijih i zna~
čajnijih lokaliteta, izgleda nam mnogo manje kaI'akteri·
stičan slučaj. no pre dvadesetak-tr idesetak godina. PrimeI'
arhaičke )organske(( strukture. Ovalni oblik je topografski
uslovljen i nastao je uzastopnim uzdizanjem' i podziđiva~
njem te/a (60). Na drugom crtežu (61), Hatla U Dvorečju,
ne toliko značajan, koliko tipičan primer arhaičkog grada
Ovalni oblik pedmetr a počinje da se približava poligonalnom, tj. četvorougaonom, sa nagoveštajima pravog ugla
U središtu karakterističan temeIlos, izveden već iz jasne
kvadratne forme, - KL E_ Egli, op, cit.. 1
Fig. 62, 630 - Originalan .plan Nipur a/ prema glinenoj
ploči otkrivenoj pred drugi svetski rat.-~ U poređenju sa
donjim crtežom koji prikazuje tačan snimak nalazišta vidi
se da je kartiranje iZVI šeno pažljivo, II neku ruku čak i
vešto, No, rekli smo, u pitanju nije projekat grada, niti bilo
kakav ))urbanistički«( nacrt, već je u pitanju tzv, situacioni
plan, plan sačinjen a posteriori, - KL DL Contenau, Ma~
wwl"
Inače tačan otisak tablete-plana može se naći u
Karrnerovoj knjizi, koja se pominje U tekstu.
189
Flg. 64 65 66
gradilišta
,6?, 68, 69, 70 71
ll}enih bl~l~::~l ~?lrskim reljehm~ 7}r 73, 74. I
.
Planski smišljena dispozicija, pa se vidi da ni ideja o sa·
bijanju nasela u čist kvadrat nije slučajna Uostalom, sIe·
deći primeri to će još više potvrditi Lavedan govori o
l)amcrikanizmw~ ove dispozicije, što samo pokazuje do
koje sc mere može biti neprecizan ...dw se držimo svojih sa·
vI'cmenih merila i upoređivanja, - Kl. P. Lavedan, op, cit,
J
Scene sa
~lk na mešini
~ spl'?"om na . met·nspoH yeIikih ka.
statue na SUVu
1 ~O krma (64) T ,mama, Jedan I'ad~
~e.hanička SVOj~tr~nplOlu sanki (65)" d:ad~olr.t. džinovske
Iti poznato 'oš'
o uge, (73), što' "
1 e .Il znaju Za
ravno, ljUdsk~
~cg'l1ttskim VI'CI~: ,uostalom moralo
~eva, daje takt bat'"
lutomajstor naenf:na. VUča je na.
~e vIši se k01icim~nl;n,
Transport 'lakših W:, »66<, t~'eći s
c
,c..:en PE'eko leda ra " .':.?n~pac obmotan o" e en;e~at.a I gra~
za kocenje. _ [(I !trntl\.d, Izgleda da 'c ~~ tocka I preba_
F"
_
' . A. Beck, op. di nell.a \'~ sta sprave
ma '.g. 7" 76, 77, 78. _ E .
. sltkama tl grob '.
gIpatske Scen ~
nje m"!Uera i dru .DiCI ~utmosisa III.
S~ gr:ad!1išta, prc- UOblCajeni
. gl,. za svako, pa i .
csa!,j~ l prenoše_
1oV1
kalnost ziCJanj.{'°r
, Proverava Sc ~~r~bl1asnJe gr':ldi1ište
Ia~merenom u~ 't. ovo se vrši, reklo b' 1Zontalnost iverti.
IJnkazivanja proltOugit: Jd:4:5((' Premal ~c~ nekom spravom
l a, lG. M~ A BomaJstol je'·znatno
~lpatskom običaju
.
. cek, op. cit,
veclod običnih zid'
.. Flg. 79, 80 81.
. '
d·
nljuma, Zatim : - VavIlonska Jp I '
sIJ-
b
chf
Figo 84, 85, - Borsipa; Dvorečje, Klasičan plimcr arkvadratnog gmdh, dovedenog bezmalo do idealne
geometrijske sheme, U ..,,~redištu kvadrat temcnosa, u ovome kvad! atna osnova ziguni. Sličnost sa kineskim gradovima je očigledna, iako'~je''-Borsipa starija za kojih hiljadudvc godina od najstarijih poznatih kineskih formacija. Naravno, ne može biti govora o nekim direktnim uticajima,
već ~amo o zakonitom sazrevanju početnih matrica u či­
jim okvirima čovek počinje magijsko-tehnički 'tj magijsko·urbanistički da misli (85), U negativu.-.jc---otisnut Eg1i~
jeV/pokušaj određivanja propOIcijskih odnosa u planimet~
risicuj shemi grada (84), No, između poimanja kvadrata
upisanog u kardinalne strane sveta, ))kosmiziranog{( kvadrata, i kvadrata nacrtanog i geometrijski razlo;lcnog na
savremeni način, ima nckih bitnih razlika. Pa nam zato, i
ova analiza, kao i tolilM..qr,uge, naknadne, današnje analize,
ne pruža ključeve za razumevanje osnovnih ideja koje ča·
veka privode ovome obliku, - KL E . Egli, op. cit,;, M. A
Beck, op, cit.
Fig, 86, 87. - Korsabad (Dur-šurukin) . U gornjem delu
crteŽa nalazi se osnova 'palate sa terasama, hramovima i
zigurom,. Redak primer ekscentr ičnog temenosa, Ako izuz~
memo jednu manju, očiglednu grešku u trasir'anju, una·
pred odabrani oblik je opet - kvadrat Uz situacioni plan
dajemo još jedan Eglijev ogled proporcionisanja,. Egli deli teritoriju grada na devet polja, izvodi zaključak da su
granice unutrašnjih kvadrata bile i trase glavnih kominikacija, što uzgred !'ečcno, neće pot vrditi položaj gradskih
kapija, Ukoliko bi se, ipak, ova restitucija uzela kao verod0stojna, KOl"sabad je, znači, imao gotovo istu shemu kao i ši~
šulpalgar (Shishulpalgarh) II dolini Inda. KL Wiesner, Die
KUllst des Alten Oriel1ts,' E. Egli, op. cit.
haičkog
M
r;~lti;~~j~gn~b~s/f~tak}·e~a~~~6!~~nk~~~s~~~'goil~rd~~~g(~!~~°
Sveta, Cuvena V' ? l
SU Imali m
\.0 su, b1l1 pr'ecizni u
Svet je knlŽ~a aVI1~~ska karta to oćfn~, POjmove o celini
s~ velike, O'''I'onfn~VIslOa Opkoljena Go~},.edno Pokazuje (80)
mItologcma:na '. , p,ravode, iz kojih '. \O'.~l reko11Z, nada1j~
sy:ga sam Vaviy~~nR ?vet, !loseći ~~' ;~b~a vavi10nskim
!lcno({ POimanje
eceno je već d " l, naravno, pc'c
ne. samo da 'e Sveta. Ne samQ da 'e a je. to )urbanocent_
tacno kartir'lA dnlslazmerno veliki j oV~J gl'ad II središtu
krUžno, što Jc' s,~e(' su ?l~olni grad~vi~njc. č~k i relativne,;
Budući kružni' o . s?o, Ih slučajno i n ..~1I, l Prikazani su
fO:.~acije. Up~r.
su u neku ruktl sani~ ,?v~ degradacija.
BlltlS/z NJusellm
g 54, .5.5" - Kl, CZll1ei/ ~os PI"Otourbane
"
~-OUll Texts 01 tl
Flg 82
.
le
l
' . - Sum' k
'
~ ce, treći mileni' Cl S a kana svet~
.,
l~ko znamo da ,jum, Naselja 5U"'- ril stanja od Vavilon.
hko krcnUle
II ov<;>m vrcmenuP urbazana. kao kružna
te~njčkih matrica ~ navun, oblicima, da ane .f?rmacije uve:
lajU figuru j-v d.' l da Vec uveliko i
prOIZIlaze iz novil
o tome n;s aOb~~~š~ koj~ se upisufu° B~~~i1tkciji odabi~
an,?morfno(( sabo
ava I sama OVa 1:'"
a 9rn , posred.
kaHJ, vode su
l~a u kv:adrat Inače 1~\.~1I t,a kOja Svet »ur~
!ane i crtežom, oglOmne I nesrazmeC'~o \.ao Ivn,a vavilonsko'
md CappadOCiaJ;-T~~tsL/~' Mcek, Old Ak!k~d~~no sSu Prika!
F' 8
.
J Om Nuzi.
IZ, U1JZeriall
19. 3. - Sa clal'
.
a~ ~ostaje sve više~ Jom c,:olUcijom urba '
, (
j
ff
ve/k
:;0
aselJa upisuju' El AJasna, cak kanonska ~!h oblIka, kvad~
,
. marna, E?"ipat, tzv" r~r:'~kU 1:oju--se
mc o naselje,
.1
Fig. 88. - Persepolis; deo grada sa palatama~ Grad r·e·
lativno brzo sagra-aeil'pa je zato došao do punog izražaja
i osnovni regulativ: kvadrat kao kompoziciona figura upi·
san je do II najmanje planimetrijske detalje. - KL Wiesner,
op cit.
Fig. 89, - Mohcndžo·Daro (Mohenjo·Daro), Tedna od
grandioznih kvadratičnih dispozicija arhaičkog sveta. Grad
II dolini Inda (2300 p n,e.?), sa stranama 1050 x 1150 m.
Možda jedan od najčvršćih dokaza da je kvadrat »kosmizirana<~ magijsko tehnička matrica. Naime, iscrtavanja ovako velikog kvadrata na zemlji, moguće je samo uz pri~
191
menti rudimentarnih astronomsko-geodetskih metoda, opis::mih II završnoj glavi ove knjižice. Inače, kao što se vidi,
figura je striktno postavljena u kardinalne stIane sveta,.
- Kl M. Wheeler, op. cit.
Fig. 90, 91. - Na slici levo, s tar-ij i deo Vavil~na. U
pitanju je romb,- ne kvadrat. Međutim paralelizam strar!a
ovog romba, i to na razmaku od kilometal' i po m~guće Je
održati, opet, samo nekim astronomsko-geodetskim mctodom; naravno, u pitanju je neki vrlo rudimentarni ~eh*
nički, ili, pre, magijsko-tehnički postupak. Veliki VavIlon
sc dopunjuje novim, delom koji približ~o bcrtava polovinu
kvadrata (91) - KL M. Rutten, ov ut; M A. Beck, op-
mu pomaže u raspodeli vremqn~kih prilika. Na gr udima,
crtež zigure, očigledno jedan od bitnih atributa božanske
ličnosti (IDI), Dalji crteži pokazuju plan zigure, na ledi ma
životinje (99), i, verovatno, scenu sa gradilišta. - KI. DL
Contenau, .klanuel"
Fig. 102, 103, - Pokušaj grafičkog })utvldivanja{( kosrno·
loško-simbološkc podele sveta na mistične regione: zemlja,
nebo, podzemlje, itd. Ova se struktura, kažu, prenosi i na
oblike zigure, Do duše, podela jc izvedena iz docnijih,
vavilonskih tekstova, dok je zigura kao graditeljski oblik!
mnugo staIija (102). Zatim, jedna od pouzdanijih restitucija zagure (Suza) koja pokazuje;: da sc izvedena podela,
doista, teško može tumaćili nt.!pusJ't!dnim oblicima zigure
(103) . !CL S . dc Scrdakowska, op, cit;- DL Contenau, Ma-/
Fig. 92, 93 - Sakralni urbanizam. Dva vrcmena i dva
kraja sveta. Jedan od egipatskih gradova mrtvih (Nabusil",
2490-2410 p n,e,) Galerije vode od hr~lrnova na obali Nila
do ulaza u pir ami dc, Uz piramide - mastabe, ter ase, tremovi i pjacete, trgovi lJulice« (92), Zatim, acrofotograt'ija
ritualnog centra, Teotihuakana (93),_ U prvom planu )Piramida sunca«, ))Piramida meseca{( nalazi se izvan slike, a
velika avenija koja od nje polazi nagoveštava se na slici
sasvim desno, - 'KL C. Aldfred, op, ci!.;- DieL arclt tecIzlI
Figo 94, 95. - Postoji li ~ u čemu je srodnost _izmedu
egipatske piramide i zigure? Morfološki su razliČIte, nlzličite su i u osnovnim ritualnim funkcijama No, u nekim
daljim asocijacijama mogle bi se nači i neke sličnosti, Dl/e
od egipatskih piramida, koje bar letimično pogledane,
potscćaju na prirodne oblike stena i planina Prva, ona II
Lahunu (94), doista je i sagrađena obziđivanjem plirodnc
stene. Druga, tzv, romboida Ina (DakholII", t'ig. 95), mogla
bi takođe, ako poklonimo vere jednom crtežu iz 1893 god"
da nas pOLseti n::1 prirodnu geomorfologiju. Ali, kao što je
i rečeno, pitanje ostaje u najvećoj meri otvoreno . - KL
c.. Aldfred, op- cit.; J, P. Lauer, Le probleme des pyra11lides
d' Egipte,
Fig. 96, 97, 98 - Dalje srodnosti i razlike. Presek sa
ltoga se vidi kako se obJ azovala Zoserova stepenasta piramida Prvi, početni element je grob-bunar neolitsk?g tipa,
Nad njim, docnije, klasična mastaba, nad ovom plramIda
od četiri, pa od šest stepenica Za razliku od zigure, evolucija pilamide od neolitskog groba do složene.~funerarnc
građevine, izgleda nam jasna (96), Staroameneka stepenasta pi.ramida (P~r~), razlikuje .se l~ons~~uktivno. od Zo:
serove l to se VIdI IZ pJeselta ZIdanje DIJe u kOSIm, vec
hodzo~talnim slojevima, dakle, i graditeljski je manje savršena (97, 98). - KL Jo - P laucr, op cit.; T. Wo. Danzcl,
lIllel.
cit
op. cit
Fig. 99, 100, 101. ~ lk~nografij::l zigure, Nekoliko fragmentarnih podataka Adati; bog-meteorolog U IUci mu
munje i gromovi, u drugoj vođice mitske životInje koja
192
I
/'
l
Fig. 104, 105. - Zigurc u Ninivi i Korsabadu (Dur Su·
lukin), prema originalnim crtežima" Crtež zibJUle lt Ninivi
pokazuje mnoge nejasnoće: sferični prvi stepen (sa ram~
parna!), ulazi u ziguru, o čemu nema nikakvih realnih
tlagova Pela stepenica, poslednja, najmanje jc objašnjeni
deo crteža. Da li je u pitanju građevinica na vrhu sači­
njena od nekog lakog materijala, okićena cvećc!11, rogovi·
ma? Zigura u Korsabadu (105) jedina jc do sada puznata
sa stepenicama u nagibU, talw da ove čine neku vrstu kon·
tinualne Jampe . Ovaj motiv kulc"spirale docnije ponavlja
arabljanska arhitcktma, npr minaw u Samari (Malwia),
a baš ovo
će
inspirisati mnoge prikaze ))kule vavilonskt.!«
u evropskom slikartsvl1 XV, XV I, XVII
Cuntenau, La tOllr de Babel, ,; Mal/lIel
vek~l
-
K1. DL
Fig. 106. - Položaj ziguI'e u temenosu. Varka, DvO!'cčjc
ovom slučaju zigura je orijentisana idealno lJdijagonalno«, dakle pod uglom od 45 u prema kardinalnim
stranama sveta. lzmec1u ostalog, ovaj detalj gradskog plana pokazuje i koliko je značajna, koliko je ogromna salIla
građevinska masa zigure, u odnosu na druge, takoćle mol.sivne konstrukcije čiji se tragovi vide, pudzitli telasa, bc·
demi i sl. - KI. Dr Cuntenau, iHal/He!
Fig. 107, 108, 109. - Kao što sc iz teksta vidi, otvara
sc pitanje i daljih __ pawleJa izmedu zigure i drugih, srodnih joj oblika. i\llogu' li se neke sličnosti Plonaći uporediv<:lnjem sa indijskim) luamovima? Plan jednog sakralnog
kompleksa (Linganrja) pokazuje neke srodnosti. Zatvara·
nje centI'alnog motiva u skoro kvadratni kompleks, sličan
donekle temenosu Kvadrat je i ovde ne samo osnovna
dispoziciona figura, no je i početni strukturalni oblik
(107), Centralni detalj (108), pokazujc da su .struktura zi·
danja i način dekolisanja proizašli, možda, iz neldh daljih
asocijacija na geomorfološke formacije . Sama .silueta mogJa
bi da potseti na siluetu planinskog vrha. ako sc pritom
prisetimo i načina na koji se grafićki prikazuju planine na
istočnjačkim crtežima i estampama Dalje jedna od burInače, II
13 Urbanističke mito!ogcme
193
T
!!
194
manskih stupa, kod koje su geomorfolaške asocijacije, reko
lo bi se, još očiglednije (109). - KL P Rambach, Images
divilles .
Flg. 110, Ill, 112, 113, 114, 115, 116. - Serija khmerskih
hramova~plalIilla (Angkor Wat. Tao Ke, Bukong, Phnom Ba.
keng, Wat Nakor, Bayon itd)~ Graditeljski rečeno, periferija
svakog od koncentričnih kvadrata, odnosno pravougaonika,
znači i podizanje građevine za jednu džinovsku stepenicu.
Sličnost sa zigurom najjasnija je II slučaju Pnom Bakenga,
ili nešto manje jasno kod Bajana, Inače, i sve ono što je rečeno o kanoniziranoj })miicrokosmičkoj« organizaciji plana, naslućuje se donekle i sa samih ovih rigoroznih crte·
ža, koji su, na terenu, svi do jednog P9_stavljeni II kardi·
nalne strane sveta,. - Kl Tlte\ Madrolle . Guides, AHgkor"
Fig, 117, 118, 119. - Angko/ Neka vrsta grada konfede·
racije, kao i Veliki Vavilon. ~Dakle, ako se uzmu II obzir
prateća naselja, površine su još veće no što se sa plano~
va to vidi, Ceo grad isprcsecan je precizno trasiranim i
dobIO izvedenim kanalima, a veliki bazenHezera, neki i
od više kvadIatnih kilometara, dopunjavali su OVli gran~
elioznu urbanističku dispoziciju, jednu od najvećih i naj~
lepših Z9. koje istorija urbanizma zna, Inače, kao što se i
vieli, kanon kvadrata je sproveden II potpunosti, tako, da
čak kada je grad i izmeštan, kvadrat ostaje strogo usvo·
jena figura Npr. na slici 117 vide se dva kvadrata, od
kojih je veći, kontura starijeg grada, sa obimom zidov<:.l
i kanala od oko 17 kilometara, Centralni kompleks prvobitnog građa, hran}:Pnorn Bakeng, postaje II drugoj varijanti ulazni hram, iInače op.št,," organizacija gradskog pIa·
rla"I1avodi na pomisao da je grad ) shvaćen kao uveća.!!1
hram;' ili obratno, da je hram shvaćen kao smanjeni gract...\
Ili~ ako prihvatimo tumačenje o kojima je u tekstu reč povero valo bi sc da su i grad i hram redukcije idealno
zamišljenog kvadratnog sveta, - K!. Ibid.
Fig, 120, I2L - La Venta, urbanomorfni sklop otkriven u prašumi, Pretpostavlja se da su uokolo skriveni i
tragovi drugih pratećih naselja. Upućuju nas na llpoređi­
vanja sa dispozicijama hramova-planina (npr. Vat-Jaj, Sukhodaya). Sa nešto uobrazilje, sličnosti se, doista mogu naslutiti Ali, rečeno je, dokazi o direktnim filijacijama Jugoistočna Azija - Centralna Amerika nisu još konačno
postavljeni (121). Inače, u Starim Amerikama, kao i II dru·
gim delovima sveta, kružni i ovalni sklopovi prethode ortogonalnim . Prelaz na više matrice i ovde je zakonit (UpOL
figo 38), Kao uspomenu, vidimo jedan kružni prikaz Tenotihtitlana, čak i sa prikazom stepenaste piramide u sredini, iako. reklo bi se da Tenotihtilan takav nije bio (120),
_ KL H D. Disselhoff, Geschichte der altame1'ikal1isciten
Kulture1l; G" C Vaillant, T!le Aztecs oj Mexico,.
Flg.. 122.. -:. Civilizacija .Z~poteka Grad Monte Alban.
Z.a~'?t<:~l s~ ,?lh )~narod gradltelJU{{, a to bi se doneide'
z~k!j~UCI.IO l sa pnkazal!0g 'plapa .. Grad je na prirodnom
uzYlsenJu, sa pos~eper:lm IzdiZanjem platformi. Ako se
~Ilhvatm~o upore.đlvan~a star.oameričkil~ graditeljskih obli·
ka. sa pr.~totlpovlma zlgure l stepenashh hramova jug-istoc.:p,: AZljC, reklo bi se da je ovaj tip gradskog centr~ u
ceh~u postao neka vrsta terasaste piramide pa otuda za
ovaj slučaj i poseban naziv piramiciai1zi g;'ad" - IC(
Westheim, Die KWIst Alt11lexico.~-,
F.ig 123, 124, 125. - Gradovi Maja. Palenka·/ Koncen·
~ra~lJa sakralnih građevina (fig 123, pozicije označene broJeVIma 2,.4, 8, 10, 12) kazuju da je u pitanju ceremonijaini
centar ~ra~a Gradovi Maja ~isu, u načelu, (L.!tvrđeni/ pa
otu~a ;nl fIksno odrednog oblIka. Sem toga, nisu-orijentisam m prem,a stran~ma sveta, za razliku npr, od Monte
Albam\, ~ U!whko.. se, lP~k, na ovom planu ne utvrdi neka
))unutlasnJu« orlJentaciJa jer, za~i~.Ijena linija koja spaja
centaJ tzv. Sev~l:I~og hrama (pOZICIja 2), sa centrom Hram~ ,sunca (P?ZICI)a 12) postavljena je tačno u pravac sever-Jug. pru~p pnmer L125), Kopan Takođe karakteri stič·
r:a. t~rasl~'a~ja. U sredistu neka vrsta akropolja, i zatim
JOs. l veIdn gradski trg, Kopan ćc neki nazvati Atinom
MaJU (Thompson), drugi. Aleksandrijom (Modey). Najzad,
mod~l Jedne. ~taroamencke stepenaste piramIde, (Tikal).
ka? st~ se vld,I s~ično~ti( o kojiJ;na je b!lo r~či, dois~ta pos·
taje, all postoje l znacaJne razlIke Inace TIkal znaci ))mesto gde se osluš~uje gla.s. duhova«. Kakav divan povod za
lazmah teozofsklh ))teoI"lJa«!
Kl P,. Rivet, Cites Maya'
p,_ Westheim, op . cit.
'
p
_ Fig. ~26, 12~" - Uz ,Cajld~vo objašnjenje magijske suš
une tehmke kaja sc raqa CaJldova objašnjenja odnose se
na ~esopotamsku tehmku. Na drugom kraju sveta i u
docmjem. vremenu, još jedna potvrda ove teze Zna'k kiM
\ ncsl~<:g plsm~" KO~G (~26) bel~ži pojmove kao što su . L~:_uzlkaJ_IfluzlcarL~~s~s.I I?_O~.IOVI, ,.magija./Muzika je, rekli
sm~, .u kmesko~ pOlma~Ju. stvan, tehnika modeLI SIe·
dec~ znak (127) Izveden Je IZ prethodnog radikala i doda·
va:tJcm dva apostrofa pretvara se u pojam - zanatlija,
vestac, mag. - KL M. GI'anet, La pelI see "
•. Fig. 128, 129, 130 - Znak kineskog pisma TSCHONG
saZIma redos led pojmova ka? što su centar, sredina, težiš:
t~ (128). U sasta,u sa drugIm znakom TCHONG·KUO, ili
CHANG~~UO znaCl: Sl edma sveta, središte Kine, kineska
f~deraClja, prevst0!lica, ~aj.z'.ld i Ki, stari Peking (129). Ekvlva!entn~ znacenJa - cetIn dela sveta, četir-j istoka. Kvad·
I'atm penmetar drugog znaka nizom asocijacija vezuje se
~a pOjam gra9a Znak reprodukovan pod brOjem \)130« to
J7 -:- ~?verenJe, d<?~~'a volja, i, reklo bi sc, Izveden je iz
fIguraCIje grada kOJI lIDa otvor-enu kapiju,
K!. M. Granet,
Dll1ISeS"
13"
195
Fig. 131, 132 - Polje kao ))kosmološki<{ pojam, kao
osnovna ćelija sveta (131) Znak iskazuje ne samo vero·
vatni način razmeravanja zemlje u kvadrate, no budi i
čitav niz uzastopnih asocijacija koje kreću, otprilike, l'C~
dosledom - polje, naselje, grad, Kina, svet. U poređenju
sa egipatskim hijeroglifom NIOUT, vidi se da je, tehnički
\ uledano, znak mlađi, jer je u celini izveden iz rpagijsko,:_
Jlehni~l~e mat.r~c,e kva.~-~tg'I" vr,lo jasno postavljenog ,uI~?,s­
mIčTfe~ kooromate Meiluhm, Ideja kvadratnog polja mje
samo kinesk<:L Na crtežima iz Doline Kamonika, nalazi sc
i neka vrsta plaistorijskog kadastra (132) Kuće, kanali,
potoci, njive Polje, njiva, i ovde je kvadratična figuracija
- Kl Ibid.," E. Anati, op, cit
Figo 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139. - Načini kineskog
sažimanja osnovnih pojmova o svetu u kvadratične dijagra·
me,. J.ZY , plagijske kval1l'atc, U međusobnu vezu dovode se
-elementI strane s\lcici, godišnja doba, Naravno, ideja se
iskazuje našim ciframa, ali, svaka od ovih brojnih skupi·
na osU.lje, na kineski način orijentisana i prema strana·
ma sveta. Kvadrati pod brojevima d37«( i })139«( iskazuju
ove zamišljene zakonitosti na kineski način, Brojevi su
shvaćeni dvo pol no PI<.Izne tačke odgovaraju YANG·u, bele
YIN~tt Kao i u prethodnim slučajevima, i ovako iskazane
ideje sadrže zamišljene pravilnosti vremenskih ciklusa, za~
tim godišnja doba, strane sveta itcL - Kl. M, Granet, La
p(!./l';ee ,.
Figo 140, - PIcvod na savremene konvencije pdkazi·
vanja i na našI..! cifre jednog kineskog d,ijagrama k~ji je
služio i u praktične svrhe razmCl'aVanJa, kadastnranJ~
itd, Postupak će biti unekoliko jasniji, tek ako se obrat~
pažnja na rigOI'oz~i oblik !~ineskog kvadrat!}.og gr~da, ,I
strogu podelu ))zonmga«, kOJI na1'avno, sa n8:S1l11 pOJmOVIma o zoningu nema nikakve veze, - KL Ibu.l..
Fig. 141. - HiCI ahizacija kineskih gradova ranog feudalnog doba. ))Tscheng(l, garnizon ili samo apidum, zbeg,
najmanji tip u uvoj porodici naselja, )Yi«(, neka vrsta varošice sa ,garnizonom. l>Tu(('~, gmd sa hramom predaka. U
stVa! i, atributi grada pripadaju samo ovom poslednjem
tipu" - KI Egli, op, cit, bez navođenja izvora.
Fig. 142, 143, 144, - Stari Peking, Situacija grada do
početka našeg veka, Raster osovina, uigravanje manjih )OF~
ganskih~( blokova u velike ortogonalne poteze, protkivanJe
zelenila i vode sa raster om ulica i aleja, tako bi se današnjim jezikom objasnila ova kompoziciona celina, Među­
tim, izvesno je da je osnovni smisao ove dispozicije mnogo
skdveniji, i u nj se ne ponire bez velikog napora (142),
U don jem delu ovog plana naziru se konture Hrama neba,
a na crtežu ispod (143) nešto jc uprošćen kroki ovog kom .
pleksa, jer, ovde, reč )hram«( treba uzeti sasvim relativno.
PrIJma
196
nemačkoj
transkripciji
l
NajzaY:OI:'eniji deo grad8: je ~~V Z~branjeni grad (144)
Unutrasnja gradska fortIfIkaCIja kOJa II opšte m sklopu
gr~~dskog plana m~že da pod~eti na temenos mesopotamsl':.Ii: gradova, ~sovlI1a, put, taj c~ntJ"alni ~otiv dispozicije,
pl~.seca .se ll, 0\ om ~ d~lu grada.. m~,om kaplJa, verovatno sa
odle~entm slmboioslum naznaccnJlma. U gornjem delu Za.
bran,lenog gr~(ia, ~ kyadratu :Vlt<l:."i~i s,e petoglava Ugljena
pI,a1!l1la, dalek~ P?Jzazna SU~htucl,la Ideje o Sagrađenoj pIa.
IllIll, .dakle pejzazna posestnma zlgme Kl. E. Beigbeder
op cll,; P, e Swann, ['art de la Clline
'
Fig. 145.
Shema jednog idealno viđenog kincskorr
grada, II,1t.erpyetacij.a k~zivania Marka Pola o gradu Han1~
.t~chOU".lh HI,I,1g~tsaI, I~ms~y, Quin~ay, KinschL Pored opisa
~lrr:enZlJa kO),l dozvo,IJa\'~,!u meLl'l~ku res,tituciju, Polo go.
"Ol~ o ,deta~JIma kOJe mJe, r~no~uce gr?flčk.i utvrditi: go\~n o Je~eIlma u gradu, parkOVIma, o sIrokim trgovačkim
uIrcama ltd - Kl. E. Egli, op cit
, . Fig. 146 -:- Jo"Š je~lna pianimdrija P~kinga, i sa nje se
vICh shem;:,l. .lzmestan)a g.I:ada (prvi obim uzvučen tač.
ka~t,?)"koJl Je prvobItno Clst kvadrat, da bi u dalioj evo.
lUCIJI, !or~la pos,tal~ sl?ženija Način izmeštanja lllože sc
Up01'eL11Va!1 sa 0I1:lm sto ~m,:mo II sluča!u Angkora (UpOL fig,
117), - KI, Ancwl1t BlI/hll1lg~' of Pukli/g. CHUl/ml Objects
Press, Pt!klllg
. "Figo 147, 148, 1~9, 150, 1~51
Grad.i syet; grad, prostor
,gcomantlskn nacela postavlJanJa grada II pros~or ~ekohko uzastopnih figuracija koje, bar donekle olak.
sa~~Ju da.~t:: ttć!c II zamršeni sistem ideja koje, u kineskom
naCInU mlsIJ~n.la.' g~'adu nalaze mesta II celini sveta, i sag!~sno sa O\~m~. l~e.1ama, određuju se i neki praktični ma.
glJ,sk~·.urbamstlckl postupci. Kao prvo, kosmološko.filozof_
~kl dijagram TAI·CHL Figura bi valjalo da prikaže vezu
lzm,equ dva ~snovna principa sveta, između YIN-a i YANG~a
PrYl Je oznacen k~lO ta~na, d,rugi kao sv~tla površina, lin
llz.lI'!1a, ~an~u polovmu kn~ga opisanog polovlI1<?m zajedničkog
plecntka~ I obratno . ?a~ml u svakom od OVIh manjih krugova. moze se ponaVljatI podela na Tang i Jin do beskonač.
nosti (147) Inače, odrećlivanje Jina i Janga, za svaki pre.
cico, za svako m.esto na zemlji, to je jedan od prvih pos.
tll:p~ka ~geon~a!1tlskog postavljanja, lociranja gracia, Na
ShCI (bJ) :'lIch sc fondator sa pomoćnicima. astrolozima,
IG~ko pomocu go.omana ispituje senke, i traži osnovna kon~tltl~clo!:alna na~ela sveta. Da bi gl'ad živeo i odoko svim
1s,ku5en.Jlmn, ,:alJa .sa .severne strane da ima Zmaja (pIa.
mnu)/ da sa ,.I~g? l,r:!a Sv,:t!ost (vodu), Ideja o gradu ,ic,
kao sto se Vlch, lznc!to sazeta u kvadrat PI simbol neba
(150) je i,nače kružni. pojam Krug i kock; (149), to jc
SImbol ul1lverzuma Ah, krug ne može da pokrije kvadrat
p,: zbog ~oga neki ~cJovi sveta ostaju van Sunčeve puta~
nje, kao l kod VavIIonske kal tc, Za kineski način miši jenja, karaktcristično je čak dovođenje i seizmičkih pok~'eta
1 \ J eme;
197
u vezu sa skrivenim načelima sveta i nebeskim pr avcima,
Kineski seizmogIaf (148), koji to donekle pokazuje, ))Ako
Jang postane nevidljiv i sakrije se, i ne može da se oglasi,
zemlja se trese«. (PO-YANG-FOU, čuveni astrolog, 780 p n.e)
- KL M. Granet, La pensće _ ,; Diet areIz. tedm E Egli
op, ci!., bez navođenja izvo'ra,
Fig. 152, 153, - Veza između magijskog razmeravanja
gradova u kvadrate i kvadratnih shema gradova, naslućuje
se tek ako, bar donekle vidimo i praktično geodetsku
stranu ovog postupka Na dve priložene sheme vidi se ovaj
način razmeravanja, ma da su u pitanju, istina, docniji. i
to japanski gradovi. - Kl. T, Yoschida, Japallisel1e Arclzitek tm
Fig. 154, 155 - Dve kineske kapije iz epohe Han, Otisnuti crteži sa modelirane cigle,. I jedna i druga kapija
nadvišene su )super konstrukcijama«, očigledno složenijim
no što to zahteva sama funkcija Kapija·simbol Ki Diet
ardI. tecIzn
Fig. 156, - Mauzolej Hung-wu, u blizini Nankinga Vremenski, ova dispozicija odgovara našem srednjem veku,
ali starina inspiracije je očigledna. Najvažniji elementi o
kojima se govori II poglavlju o Celiri istoka tu su: sveti
put sa kolonama mitoloških životinja koje ga prate, povremene cezure u ritmu prilaženja, naglašene kapijama-simbolima, zatvaranje hrama u kvadrat, najzad, sam mauzo·
lej tl podnožju brda koje je, vrlo arhaično opasano kruž'
nom fortifikacijom - Kl, P C, Swan n , op cit
F'ig. 157.
Shema astronomske opservatorije iz Stare
Gvatemale (tzv. grupa ))E~2((, Uaxactun), Posmatrač koji se
nalazi u centru piramide E-VII drži na oku plato sa tri
piramide-hrama,. Na levoj strani pogled poga da tačku tl
kojoj se sunce diže 21 juna, dakle za vreme letnjeg sobticijuma Srednja osovina zaklapa sa pravcem sever~jug
niz uzastopnih idealnih pravih uglova i omogućuje trasiranje pravougaonih figura bilo kojih dimenzija. Desna tač­
ka, analogno levoj, markira poziciju zimskog soisticijuma
Dokaz - i sama ova grupa postavljena je ortogonalna II
kardinal ne strane sveta,. - KL S G, Morley, Tile Ancie/lt
Maya"
Fig. 158, -
YANI RA, dijagram srodan dijagramu l/lan-
dale Mističko~simbološka škola tumači ga kao znak koji
)}usredsređuje mišljenje na suštinu božanskog<c. Međutim,
radije bismo ovde videli samo klasičan graditeljski ideoglam indijske stupe, jedan u nizu ideograma koji su se
javili sa razvijenijim graditeljskim i urbanim oblicima na
počecima naše civilizacije Kl M Eliade, Pantajali et
Yoga.
BELEŠKA O PISCU
l
Rođen u Beogradu 1922. godine, u porodici uglednog
') književn()g kritičara, Bogdanović se školovao II rodnom
'I gra(Tu~f maturirao II čuvenoj II Muškoj gimnaziji. Arhitektonski fakultet diplomirao je II Beogradu 1950, sa rao
dom iz urbanizma kod arhitekte Nikole Dobrovića Iste
godine primljen je za asistenta na Katedri za urbanizam,
koju je vodio arhitekta Mihailo Radovanović Godine 1960~,
Bogdanović je docent na istom fakultetu, a od 1963. ~var:;­
redni profesor. Predaje istoriju i teoriju urbanizma i šef
je istoimenog kabineta
Kao graditelj, Bogdanović sc ogledao II nizu memotijalnih monumenata: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma
na Jevrejskom groblju II Beogradu, 1952; Spomen-groblje
žrtava fašističkog terora II Sremskoj Mitrovici, 1960; Par~
tizanska nekropola uPrilepu, 1961;\ Slobodištc, memori~
jalni kompleks sa amfiteatrom i prostorom za svečane
igre, u Kruševcu, 1965; Spomenik revolucije u Mostaru,
1965; Spomen~kompleks u Jasenovcu na mestu zloglasnog
ustaškog logora, 1966. Istoričar umetnosti, Miodrag B. Pro,
tić u svome delu Savremenici (knjiga II, Nolit, Beograd,
1964, st,. 263-265) ocenjuje javne spomenike.Bogdana Bogdanovića kao toliko.' maštovite 'i originalne :,:da trenutno
predstavljaju najznačajniji-'d6prinos' 'uqietno'sti svoje vr~
ste, Može se čak reći, piše M" B" Protić, da jc on javni
spomenik umnogome izveo iz krize koja ga .ic, paradok~
salno. pogodila upravo ti doba njegove velike potražnje)
prvih godina posle oslobođenja, Stereotipnosti »rcalisti~
čkoj{( i llmodcrnističkoj({, suprotstavio je maštu i lucidnost.
tića.
Takođe su zanimljiva još neka zapažanja 1\11 B. PrO::Po njemu, Bogdanović je arhitekt~umetnik,' složena,
mnogostruko obdarena
ličnost,
moderno i retko otelotvo--
201
renje potpunog čoveka u renesansnom smislu reči, Bitna
osobina njegove individualnosUjc' -~int~~~~Ia~Jfm)K_i mO:"_
der nog, fine senzibilnosti i oštre inteligencije, najveće rnaš~
tovitosti i večitih arhitektonskih principa Covek ideje
i mašte, individual ist, estet, on je, sem toga, zaol~upljca..
neobičnim, izuzetnim, Gaudi je za njega veći i inspirativ- ')
niji primer od Korbizijea. Više se oslanja na ~antaziju,/,
koja je, prema Bodleru, _u srodstvu sa beskra~ern; nego,"na
matematiku, i više na kgpris nego na pravilo. Veliki istorijski stilovi bliži su IDU u kakvoj neočekivanoj, jeretič~
koj varijanti i adaptaciji nego u akademskoj, školskoj
čistoti. Protić zaključuje da je Bogdanović sasvim izuzetna
ličnost koja proširuje dijapazon naše skulpture i naše arhitekture"
_,,,Bez sumnje sva dela Bogdana Bogdanovića predstav~
ljaju novi ,žm:rr/T-o je prostorno-ur bani stički tip spomenika
koji zahteva značajne površine (Sremska Mitrovic~__ ~, '''~
senovac 35 hektma), To je sinteza arhitekture T skulpture~"
sa jakim naglaskom na,~!El:i~~i?~~Ji~~~~,4f:~aj~~: U stvari, sva
dela Bogdanovićeva potiču iz inspiracije arhaičkom sim~
bologijom pa im zato neki zameraju arheologizam, asoci~
jaciju na neke drevne, izgubljene civilizacije, što je konačno istina. Kako ovi spomenici ne mogu biti pripisani
ni J)rea1i~t'i'čkoj« ni J>modernističkoj« koncepciji, to je nji~
hova nova formula pobudila interes u svetu, .Stručna kritika prikazala .ie spomenike u Prilepu, Sremskoj Mitrovici i prve varijante projekta za Jasenovac u poznatom
francuskom časopisu L'ArcllitecWre d'atljoHrd'}llli; spome~
-n'ike u Kruševcu i Prilepu ocenio je italijanski časopis za
arhitekturu i urbanizam, Casabe}la" Posebno je značajna
ocena arhitekte 'Bruna Zevij'a, ,I teoretičara arhitekture
i profesora na Rirhskom univerzitetu, koji insistira na prostornoj formi Bogdanovićevih spomenika, nazivajući ih
Illarski .spomenici,--; što je u Italiji prihvaćeno Zevi ih
upoređuje sa nek 'im japanskim spomenicima i ta poređenja daju prednost delima Bogdana Bogdanovića.
Njegovi spomenici prikazani su takođe u uglednim pub-,
likacijama Ceške, Poljske, Italije, Amerike
Već od prvih svojih spomenika, počev od 1952. godine,
Bogdanovića nadahnjuje zatvoreni svet arhaičkih simbola
i li tom pogledu njegova dela potsećaju na neke stare sim202
bološke figuracije, sve do__..praistorijc memorijalnih građevina, Elementi kojima op~rrŠ'c jesu tumulusi, modifi
kovani megalitski elementi, a takođe se može naslutiti
arhait:ka grčka i kritska inspiracija" Mostar je uklopJjen
u formule orijentalne arhitekture Srednjeg_I§Joka. a Jasenovački cvet je figuracija indijske mitologije~ Po nekim
tumačenjima' četiri glavna -'Bogdanovićeva spomenika ve~
zuju se za četiri pra~lem~nta II czotcričnom' smislu:: Jasenovac - voda, Mitrovica
plamen, Pdlep - nebo i Mostar - kamen (zemlja), ))Ova znamenja pripadaju onom
simboličkom krugu koji je oduvek postojao u čovekovoj
svesti i koje vaskoliki svet i danas u sebi nosi kao određenje osnovnih ljudskih koordinata svog postojanja"
Jer. vatra je oduvek bila simbol čovekovog oslobađanja,
znamenje snage i slob'odnog uzleta; cvet - ponovnog rasta i sveopšteg obnavljanja; kamen - postojanosti i svetrajnosti; voda je u svim nekadašnjim i u današnjim sno~
vima »)ono( jz čega sve proizilazi - istočnik svih stvari«(
(ž" Turinski. Um<!.tllost I, Jugoslavija, Beograd, 1965,
str 57).
Naporedo sa graditeljskom i pedagoškom delatnošću,
Bogdanović se čČ:.:::to---'laćao pera da bi svoja shvatanja
i vizije definisao u tom smislu što je an:ta,lgamisaQ_ . .te9-----.,
r'ijska istraživanja j praktičnu svrhu Od' 1956. do 1959.
godine napisao jc niz članaka pod zajedničkiin naslovom
Mali llrbclI1izc1I11 (Borba, organ SSRNJ) Mali urbanizam
je Bogdanovićev termin, prihvaćen u stručnoj praksi
Podrazumeva oplemenjivanje scenografskih vrednosti tl gra·
du, insistira na urbanističkom detalju, na onome što ur·
banistički plan obično mora da mimoiđe, Izbor iz tog
niza Bogcianovićevih napisa objavljen je pod istim naslovom kao zasebno štampano delo (B, Bogdanović, Mali
urballizalIl;' Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1958).
Dnlga Bogdanovićeva knjiga, Zaludna mist rija (Nolit,
Beograd, 1963), jeste neka vrsta romansiranog traktata
o arhitekturi Plikazano je jedno fiktivno vanvremensko
, duhovno bratstvo arhitekata sa izmišljenim ritualima, iz~
mišljenom filosofijom, običajima i navikama, U suštini,
to je persiflaža savremenog misticizma po kojem je okvir
arhitekture služio samo kao forma gde je sve uliveno.
Osnovna je ideja da arhitektura po definiciji mora da ·bude
nedovršena i vazda nesavr šena Prava arhitektura je u
w
203
čoveku samom, Sa humorom i ironijom meša se gorča
istina graditelja koji svoj zanat poznaje u potpunosti, vičan dubokim njegovim tajnamao Ovu knjigu možemo smatrati predahorn u sred intezivnog rada na stravičnoj tematici, kao predah u opštenju sa mrtvima tokom jedne decenije
Treća knjiga, Urbanističke mitologeme, posle monumentalnih Bogdanovićevih građevina, opet je vraćanje na
novu oblast istorije i teorije grada, gde se posebno obrađuje sama geneza, rađanje grada u sklopu prvih civilizacija. Bogdanović posmatra grad u kontekstu civiliza~
cije, razvitka čovekovog mišljenja, tehnike, pozitivnih znanja, od prvih magijskih nagoveštaja tehničkog mišljenja
do već racionalnih tehničkih disciplina, matematike, kar
tografije, kosmalogije, mehanike, praktične primenjene
tehnike. U ovu mrežu problema Bogdanović ulazi tokom
niza godina, savesno i studiozno, savlađujući ogromnu literatUrLL Nije slučajno što ga kao graditelja pasioniraju
baš ti najdavniji počeci grada i arhitekture, jer Se isim~
bologija njegovih spomenika vezuje za _pTaiskonske a-rha
ičke oblik~, Reč je, dakle, o jedinstvenoj preokupaciji
Posebno je novo u ovoj knjizi što je autor bp.cio
težište na rađanje .urbanizma kao veš tine. discipline. Tra
gaa jeza početnim urbanis'tičkim mišljenjem, pa da bi do
njega došao, zašao je u oblast etnologije, istorije religija',
mitoIogij~., jer pisani dokumenti nisu' dovoljni da sc vaspostavi' slika čoveka koji gradi te gradove, Ovo delo je i u
metodološkom smislu novina, jer do sada, ukoliko se is·
torija urbanizma i bavila najstarijim gradovima - a ona
je to činila vrlo štura - uglavnom ih posmatra kao tvo~
revine koje podležu savremenim analizama, samerljive da
našnjim pojmovima. Bogdanović, međutim, vraća grad u
kontekst ~:r:!~.ai~Js9g _tp~~lje.lJ.ja, čak i u domen prelogičkog
mentaliteta.; On upoređuje moguće pojmove o gradu sa
opštim predstavama o svetu, koje je tadašnji čovek imao,
sa njegovim shvatanjem tehnike i njene suštine, u to
vreme neodvojiva od magije Bogdanović uvodi nov pojam
magijsko-tehničkih
matrica (magijsko-tehnička matrica
kruga, pravog ugla, orijentacije, odnosno vezivanja za kosmičke date, itd,) .
Da bi se upotpunila ta predstava o gradu koju ima
arhaički čovek, nužno je da se mitologija prizove II pomoć
w
w
w
w
204
i da se kroz često disparatne mitologeme prati ono što
čovek
misli o svojim gradovima, jer su oni za njega prak~
nova pojava koja ne postoji u prirodi da bi se mogla praviti poređenja,. Autor pokazuje da koliko se kroz
mitologeme može da vidi uticaj predstava o svetu na same gradove, toliko isto tehnički razvitak čovekov i grad·
ske formacije utiču i na samu mitologiju, tako da je
omogućeno izvesno relativno tehničkO-istorijsko situiranje
mitoloških slika, Očigledno da su neke silke vrlo stare,
nastale pre bilo kakvih tehničko-magijskih matrica, one su
animističke, nattU ističke, pa se zatim čovekova tehnička
iskus t va i saznanja proiciraju i u same mitološke slike.
One postaju tehnički, a pre svega graditeljski određenije,
sve dotle dok i sam grad kao jedna nova i dalekosežna
pojava ne prodre u mitologiju.
Bogdanovićev metod suprotstavlja se mistično-sim­
bološkom tumačenju rnitoloških slika, Ta tumačenja shva·
taju simbole Imo nešto dato od praiskoni, nešto natprirodno dato, što je u krajnjoj liniji religiozno tumačenje
Posle ove knjige, međutim, vidi se da su simboli ljudska
tvorevina, da su plod l:ovekove invencije i da gotovo svi
imaju svoje magijsko-tehničke matrice, što u suštini označava marksistička tumačenje: Bogdanović se vraća na
materijalistički postulat da rad, veš tina ruke, tehni
čki pronalazak utiču na čovekove pojmove o svetu i su štini.Jživljenja,
tično
w
iH
Maksimović
SADRŽAJ
GJava prva
čovek graditelj,
7
ili gde je jaje
Glava druga
Imaginacija kružnog gr ada, ili izgubljene čini
Gluva
treća
Graditelji gradova, ili Stvaranje sveta, uglavnom
prema Cajldu
Glava
31
četvrta
Gradovi i vocte, ili
urbanističke
mitologeme
53
80
Glavu peta
Sazidane planine, ili ))Sedarn vodica od neba
do zemljcc(
107
Gluva šesta
Drugi život i dalja prikljućenija rnitologeme
o Velikoj planini
130
Glavu sedma
Cetiri istoka, ili kineske urbanističke
mitologeme
Sažimanja
Objašnjenja uz ilustracije
Beleška o piscll
149
175
185
201
IZDANJE
VUK
KARADzlć,
BEOGRAD
1966. GODINE
itJ