docBUILD magazin
download 
Report Transcription
BUILD magazin
sadržaj 14 54 Agencija za energetsku efikasnost Tema broja montažni objekti 32 Predstavljamo 46 Opštinska zgrada u Benidormu BUILD info Simprolit® blokovi 48 Inženjerska komora Srbije 6 Poslovanje Primena Interneta u građevinarstvu Transport materijala do gradilišta – KAMIONI Pogled Inženjerska komora Srbije 12 Montažni objekti – kuće od prefabrikovanih elemenata Montažne kuće BOR PROMET ISOBAU HELLAS objekti po meri M-PROFIL materijali za motažne objekte Modularni kontejneri EUROMODUL-a Visokoregalno skladište (TRIMO) Predstavljamo Vam RUUKKI C kasete ENIGMA IDEA mobilni objekti Konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta (PIRAMIDA) Kuće za novi milenijum Montažne hale LINDAB 14 16 18 19 20 21 22 23 24 26 28 Urbanizam Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije (ŠIRBEGOVIĆ grupa) 29 BUILD promo Montažni objekti (LENSIM NEOTON) 30 PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata (ERSTE BANK) 32 33 POLYKEM SR izolacioni i građevinski materijali Moguće rešenje problema javnih toaleta (ATRIK BOXI) Računarske mreže (EX ECENTAR) Najbolje iz Kine (AGROVOJVODINA MEHANIZACIJA) TRADEUNIQUE sinonim za kvalitet Arhitektura Fokus SIMPROLIT® BLOKOVI Optimizacija građenja primenom SIMPROLIT® proizvoda BUILD transmaterijali 38 41 44 46 Mehanizacija Transport materijala do gradilišta – kamioni Tema broja Opštinska zgrada u Benidormu XXIX Salon arhitekture 38 Fokus Linije vremena 48 52 Energetska efikasnost Agencija za energetsku efikasnost – strategija razvoja energetike do 2015. 54 Kuća budućnosti SOLTAG 57 Software Autodesk novosti 58 Predstavljamo Sistem brze gradnje YTONG elementima Sajmovi BUILD zanimljivosti Index oglasa Narudžbenica 60 62 65 31 34 36 45 51 64 5 66 BUILD magazin IZDAVAČ GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNICI Miljan Mikić, dipl. građ. inž. Tijana Jovanović IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanović DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Monika Ilomanoski Vanja Nikolić DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski Goran Mladenović Nakon manje od tri meseca, pred Vama je drugi broj prvog srpskog besplatnog poslovnog magazina o građevinarstvu i opremanju. BUILD je na većem broju strana, redakcija sa većim iskustvom i većom ambicijom. Značajna tema drugog broja jesu montažni industrijski i stambeni objekti. Predstavljena je Inženjerska komora Srbije i Agencija za energetsku efikasnost. Biće reči o 29. salonu arhitekture, primeni Interneta u građevinarstvu, rekonstrukciji niških objekata. U novom BUILD-u ćete, nadam se, pronaći nešto novo i zanimljivo. Kako bi Vam to omogućili, pored rubrika Zanimljivosti i Transmaterijali u zadržanom obimu, proširili smo rubriku Build Info. Promo tekstovi će i nadalje predstavljati kompanije i proizvode iz oblasti o kojima pišemo. Ostajemo potpuno otvoreni i spremni da razmotrimo i uvažimo sve Vaše primedbe i predloge. Miljan Mikić, Urednik FINANSIJE Dragana Stanković ADRESA Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 +381 11 30 58 577 e-mail: [email protected] www.infonetgroup.com ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova BUILD magazin je prvi srpski besplatni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese preduzeća, organizacija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti. BUILD magazine is the first Serbian free building construction business magazine which is, in Serbia, distributed without charge, to addresses of companies, organizations and individuals connected to building construction industry and architecture. INDEX OGLASA Alumival Atrik Boxi Autokomerc Biesse Bor Promet Elektrometal Ex Ecentar Gates Jadranski Sajam Kalzip Katalog Građevinarstvo i opremanje Korkovado Lensim Neoton Mali Princ M-Profil Nova Forma Novi Kolektiv Pan Komerc Piramida Trimo 67 37 3 43 17 59 45 57 63 68 11 50 30 35 2 27 47 53 25 1 info svet MEKSIČKI SEMEKS NAJVEĆI U SVETU PO PRODAJI CEMENTA Meksički gigant za proizvodnju cementa SEMEKS je postao najveći isporučilac građevinskog materijala u svetu, posle preuzimanja većinskog paketa akcija australijske RINKER GRUPE. Prema saopštenju SEMEKS-a, australijska firma je prihvatila njegovu ponudu za preuzimanje 50,34 odsto akcija za 14,25 milijardi dolara. Najnovije preuzimanje je još jedan od brojnih poslovnih aranžmana koje sklapaju kompanije iz zemalja u razvoju, poput indijskog MITALA koji će uskoro okončati preuzimanje luksemburškog AEOROSOLA i oformiti najveću kompaniju za čelik u svetu. SEMEKS i drugi konglomerati iz zemalja u razvoju – kao što su MITAL, brazilska KOMPANIJA VLADE DO RIO DOSE i indijska TATA GRUPA – počeli su kao državne monopolske kompanije, a danas preuzimaju firme iz razvijenih zemalja. Preuzimanjem RINKERA, SEMEKS će uvećati sadašnju godišnju prodaju od oko 18,2 milijardi dolara za oko pet milijardi dolara, čime će preteći sadašnjeg lidera - francuski LAFARŽ, koji je lane ostvario plasman od 21,4 milijarde dolara. ARCELOR MITTAL ULAŽE 10 MILIJARDI USD U UKRAJINU Najveći svetski proizvođač čelika ARCELOR MITTAL u proizvodnju čelika i rudarski sektor u Ukrajini planira da uloži deset milijardi USD, najavio je ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, pozivajući se na razgovore koje je vodio sa Laksmi Mittalom, izvršnim direktorom koncerna ARCELOR MITTAL, koji u svom vlasništvu ima najvećeg proizvođača čelika u Ukrajini – MITTAL STEEL KRYVY. Planirane investicije samo su potvrda velikom zanimanju Mittala za Ukrajinu, koja je sedma u svetu po proizvodnji čelika. Posebno su im zanimljive zalihe rude gvožđa. Da bi se pokrenula ta proizvodnja, potrebno je ulaganje od najmanje 800 miliona USD, ali je gvožđe neophodna sirovina za Mittalove čeličane u Ukrajini, Rumuniji, Poljskoj i Češkoj. Za nalazište zainteresovan je i mešoviti konzorcijum, sastavljen od METALLOINVEST-a iz Rusije i SMART – GROUP iz Ukrajine, kojoj je kao kupcu naklonjeniji ukrajinski premijer Viktor Janukovič. iz Kine, Rusije i drugih zemalja i tako osigura da sve bude na vreme spremno za taj veliki sportski događaj. U toj zemlji danas nema dovoljno sportskih terena, hotela i puteva, koji su potrebni kako bi Poljska uspešno ugostila učesnike takve sportske manifestacije, a stanje u Poljskoj karakteriše i manjak građevinskih radnika.Veliki deo infrastrukturnih objekata u Poljskoj izgrađen je u vreme komunizma i oni danas ni izbliza ne zadovoljavaju važeće standarde. Među planiranim projektima za evropski kup 2012. godine su novi nacionalni stadion u Varšavi i hiljadu kilometara auto puteva, ali i desetine novih hotela – za očekivani masovni priliv turista. U Poljskoj je još ranije počeo građevinski bum, podstaknut ulaskom zemlje u EU. Međutim, paralelno je došlo do masovnog odlaska građevinskih radnika, kojih sada nema dovoljno. Poljsko udruženje građevinskih radnika kaže da im nedostaje najmanje 150 hiljada radnika. Mnogi od njih su otišli u Britaniju da rade na projektima vezanim za Olimpijske igre u Londonu i izgradnju novog stadiona Vembli. Reagujući na takvo stanje, vlada je saopštila da planira da uvede novi zakon idućeg meseca kojim bi se dozvolilo radnicima iz Kine, Rusije, Ukrajine i Belorusije da bez radne dozvole rade u Poljskoj na određeno vreme. Vlada u Varšavi ujedno razmišlja i o mogućnosti da, kako se bude bližilo vreme održavanje evrospkog fudbalskog prvenstva, proširi svoju ponudu i na radnike iz drugih zemalja. POSLOVI ZA SRPSKE FIRME U MAROKU Građevinska preduzeća Planum i Mostogradnja dobili su u Maroku posao vredan 2,5 miliona evra. U pitanju su dodatni poslovi na izgradnji autoputa Agadir-Amskrud, koji obuhvataju izgradnju nadvožnjaka i benzinske pumpe sa restoranom i pratećim objektima. Ovo je treći građevinski projekat koji je obezbeđen našim građevinskim firmama uz pomoć ambasade Srbije u Maroku. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 115 miliona evra. NAJVEĆA SVETSKA KOMPANIJA ZA NEKRETNINE RIMAX UKLJUČUJE I SRBIJU U SVOJU PONUDU POLJSKA OTVARA TRŽIŠTE RADA Cilj dolaska najveće svetske korporacije za poslovanje nekretninama RIMAX u našu zemlju je usaglašavanje lokalnog tržišta sa međunarodnim standardima i promovisanje inostranih investicija u ovaj deo sveta. Posle odluke UEFA da organizaciju evropskog fudbalskog prvenstva 2012. dodeli zajednički Ukrajini i Poljskoj, poljska vlada je najavila da planira da otvori svoje tržište rada za radnike Ovo u razgovoru kaže Džordž Diamantopulos, predsednik kompanije za Srbiju i Crnu Goru. Takođe je rekao da se javljaju i prvi kupci iz inostranstva. 6 www.buildmagazin.com U 7.000 kancelarija, RIMAX pokriva blizu 70 zemalja. Interesovanje za nekretnine u Srbiji pokazale su kancelarije u Irskoj, Holandiji, kao i u SAD i Kanadi. Naše kancelarije u inostranstvu imaju promotivne magazine za nekretnine u svetu, uključujući i ovo područje. Takvi RIMAX magazini će postojati i u Srbiji. okruženje CRNOMORSKI PRSTEN I KORIDOR 10 Evroazijska putna povezivanja novog veka počinju iz Beograda, rekao je Evripidis Stilijanidis, pomoćnik grčkog ministra za inostrane poslove, zadužen za ekonomsku diplomatiju. „Strateški, 7500 kilometara dugi Crnomorski putni prsten počinje u Beogradu i pravcem preko Soluna i Aleksandropolisa prelazi u Bugarsku opasujući Crno more. Saobraćajno povezivanje zemalja Crnomorskog regiona, koji zbog energetskog bogatstva, posle jugoistočne Azije, beleži najbržu privrednu stopu rasta u svetu, jeste istorijska prilika za podsticaj razvoju. U toj mreži razvoja globalnih koridora mešovitog saobraćaja, Grčka je, nakon trogodišnjeg kašnjenja, spremna da počne finansiranje izgradnje kraka evropskog Koridora 10 od Grdeličke klisure do graničnog prelaza Preševo”, naglasio je Stilijanidis na međunarodnom brifingu, nakon ministarskog sastanka Organizacije za crnomorsku saradnju u Beogradu. Južni krak Koridora 10 od Grdeličke klisure do Soluna, i 680 kilometara dugi put „Egnatija” od grčke luke Igumenica do granice sa Turskom, po oceni Stilijanidisa, dve su direktne spone Srbije, BJRM i Albanije sa Crnomorskim putnim prstenom, i dalje sa „Putem svile” koji će u budućnosti povezati Stari kontinent sa tržištem Dalekog istoka. Za oživljavanje zastale izgradnje deonice Koridora 10 od Grdeličke klisure do Preševa, vlada Kostasa Karamanlisa je već deponovala 12 miliona evra na računu grčke ambasade u Beogradu, a još 20 miliona spremljeno je u Atini. Ostatak od obećanih 100 miliona evra biće obezbeđen u naredne četiri godine. Srbija će, inače, u izgradnji te deonice učestvovati sredstvima iz Nacionalnog investicionog programa. „Srbija je na potezu”, smatra Evripidis Stilijanidis, predočavajući da je Grčka ponudila zvaničnom Beogradu tehničku pomoć kompanije EGNATIJA AE iz Soluna oko pripreme tenderske dokumentacije za izvođača deonice Grdelička klisura-Preševo. „Ako Srbija pozitivno odgovori na ovu ponudu, odobrena sredstva će biti plasirana, a zatim se može očekivati i konkurs za izvođača radova te sekcije Koridora 10”, izjavio je Stilijanidis. Modernizacija teške drumske deonice od Leskovca do granice sa BJRM je, inače, jedna od nosećih stavki „Helenik plana za ekonomsku rekonstrukciju Balkana”, u koji je zvanična Atina usmerila oko 550 miliona evra, od čega za projekte u Srbiji oko 250 miliona evra. „Ovom prilikom smo predložili Srbiji da delegira nacionalnog predstavnika u upravni odbor Helenik plana. Investiciona saradnja sa Srbijom je jedan od najviših privrednih prioriteta vlade u Atini”, istakao je Evripidis Stilijanidis. info HRVATSKA RASPISALA KONKURS ZA MOST PELJEŠAC - KOPNO upoznaju sa uslovima i mogućnostima za investiranje u taj posao. Bez obzira što sa BiH nije potpisan protokol o morskoj granici, Hrvatska je raspisala međunarodni javni konkurs za gradnju mosta Pelješac. Gradnja će trajati oko 4 godine i ne sme biti skuplja od 1,9 milijardi kuna, odnosno, oko 270 miliona evra, a projekt će se finansirati iz fonda od oko 257 miliona EUR, koliko se izdvaja za održavanje hrvatskih puteva, izvestila je HRT. Austrijska kompanija NOVA ENERGIJA je u Makedoniji osnovala svoju firmu preko koje će graditi 30 centrala na vetar. HRT izveštava da će, suprotno očekivanjima, most biti sa dve trake, širok čak 21 metar. Osim što će u plovnom putu biti visok 55 metara, ispod mora će temelj biti dubok čak 100 metara. Prema njihovom planu, Hrvatska bi u celosti kopnom trebala biti povezana do kraja 2011. TURCI INVESTIRAJU U NALAZIŠTE GIPSA KOD GORAŽDA Turska kompanija ABS GIPSUM (ABS GYPSUM) je zainteresovana da investira u nalazište gipsa na Presjeci, u bllizini Uskotline, rekli su predstavnici te kompanije lokalnim vlastima u Goraždu. Stručnjaci ELEM-a će nastaviti istraživanja na novim lokacijama. GRUPA SORAVIA NA OHRIDSKOM JEZERU GRADI HILTON HOTEL Kupovinom državnog zemljišta na obalama Ohridskog jezera, SORAVIA GROUP je obezbedila preduslove za izgradnju luksuznog hotelskog kapaciteta u sastavu poznatog lanca HILTON. Ukupna investicija vredi 25 miliona evra, potvrdio je makedonski premijer Nikola Grujevski. Kako je najavljeno, hotel HILTON od 15.877 m2, nadomak reprezentativnog i rezidencialnog kompleksa INEX GORICA, bi trebalo da bude izgrađen za 2,5 godine. Prema procenama stručnjaka, goraždanski gips ima izuzetan kvalitet. Na površini od oko 3,5 hektara nalazi se oko 11 miliona tona gipsa, što je dovoljno za eksploataciju u narednih 50 godina. SORAVIA GROUP, kako je objavljeno, kao jedini učesnik na javnom nadmetanju, kupila je zemljište za oko 900.000 EUR. Srbija REGULISANI UZAJAMNI DUGOVI RUSIJE I SRBIJE Preduzeće Elektrane Makedonije (ELEM) izabralo je četiri mesta na kojima će graditi parkove vetrenjača, saznaje poslovni portal Total. Predstavnici ruske i srpske vlade potpisali su u Beogradu sporazum o regulisanju obaveza po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR-a i SFRJ. Istovremeno je potpisan i protokol o usaglašavanju spiska robe i usluga radi izmirivanja dugova Ruske Federacije prema Srbiji. Svaki od tih parkova će imati po 12 vetrenjača sa instalisanom snagom od 100 gigavati, tako da će ukupan kapacitet biti oko 400 gigavat časova. Prve procene pokazuju da će za realizaciju projekta biti potrebno više od 60 miliona evra. Najverovatnije će biti primenjen model privatno-javnog partnerstva, odnosno, privatne kompanije će zajedno sa ELEM-om investirati u izgradnju vetrenjača. Regulatorna komisija za energetiku, zajedno sa Svetskom bankom, u medjuvremenu priprema novi tarifni sistem za energiju dobijenu od vetra i završiće ga do kraja meseca. Prema pisanju Totala, više stranih kompanija je zainteresovano za ulaganje u izgradnju elektrana na vetar. Neke od njih već su se obratile Ministarstvu ekonomije i tražile da se Parivodić je, u ime prošle Vlade Srbije, istakao da je potpisivanjem ova dva važna dokumenta konačno isplaćen dug Srbije Ruskoj Federaciji za gas i omogućena modernizacija Đerdapa na koju se čeka 35 godina. Taj posao bi trebalo da počne naredne godine, čime će se vek ove hidroelektrane koja proizvodi 20 odsto energije EPS-a produžiti za 40 godina. U planu je kompletna obnova svih šest agregata. Njihova snaga biće povećana za po 15 megavata. Stručnjaci Asocijacije proizvođača mineralnih vuna (MIVUS) upozoravaju da se u Srbiji energija koristi neracionalno i troši dva puta više nego što bi trebalo, prema statistici – od 150 do 250 kilovatčasova po metru kvadratnom, dok evropski prosek iznosi 138. U MAKEDONIJI SE GRADE VETRENJAČE Analize su pokazale da lokacije Šašavarlija kod Štipa, Bogoslovec kod Svetog Nikole, Ravnec kod Bogdanaca i Flora na Kožuhu imaju potencijal i već je odlučeno da se na njima grade centrale koje koriste snagu vetra za proizvodnju struje. „Tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima u više navrata je pominjano da je uzajamna razmena Srbije i Rusije dostigla cifru od 2,4 milijarde dolara, što je više nego robna razmena Rusije i Indije”, naglasio je Storčak, dodajući da će ona narednih godina biti sigurno još veća. SRBIJA TROŠI DUPLO VIŠE ENERGIJE NEGO ŠTO BI TREBALO Prema pisanju poslovnog sajta www.investitor. ba, osim za to nalazište u Bosni i Hercegovini (BIH), Turci su zainteresovani i za ulaganje u region na tromeđi Avganistana, Kazahstana i Uzbekistana. ABS GIPSUM ima šest fabrika u Turskoj i Moldaviji, a do kraja 2008. godine počeće proizvodnju i u Rusiji. Pored Donjeg Vakufa u BiH, Knina u Hrvatskoj i Debra u Makedoniji, Presjeka je jedno od retkih nalazišta gipsa na Balkanu. Sergej Storčak, pomoćnik ministra finansija Ruske Federacije, potpisnik ovog sporazuma, istakao je da je verifikovan vrlo važan dokument kojim će se još više produbiti ekonomska i finansijska saradnje dve zemlje. Međudržavnim sporazumom o regulisanju klirinškog duga bivšeg SSSR-a, odnosno Rusije prema Srbiji od 288,5 miliona dolara – 188 miliona će biti iskorišćeno za namirivanje obaveza Srbije za isporučeni ruski gas, dok će 100,5 miliona dolara ići za revitalizaciju Hidroelektrane „Đerdap”, istakao je Parivodić. Ono što Srbiji pripadne po osnovu kamata biće utrošeno za izgradnju akceleratora u Institutu za nuklearna istraživanja „Vinča”. Srbija duguje oko 249 miliona dolara GASPROMU za isporučeni, neplaćeni gas u periodu od 1994. do 2000. godine. Rusija Srbiji može ponuditi različitu, veoma kvalitetnu opremu, poput one koja je neophodna za revitalizaciju Đerdapa. Dug Srbije GASPROMU moguće je rešiti jednim delom prebijanjem, a mnogo većim kroz davanja akcija određenih preduzeća ruskoj strani, ili kroz neke druge investicione projekte za koje je ruski partner zainteresovan. www.buildmagazin.com Neracionalnost u raspolaganju energijom u Srbiji zastupljena je u svim oblastima, od industrije do saobraćaja, mada se najviše energije troši na zagrevanje i hlađenje zgrada, čak 65 odsto. Dok u EU zgrade troše 40 odsto ukupne energije, u Srbiji troše 46 osto. Najviše energije u Srbiji troši zdravstvo - 46 odsto, industrija 29, a saobraćaj 25 odsto. Kao najbolje rešenje preporučuje se ulaganje u energetsku efikasnost zgrada kroz ugradnju odgovarajuće termoizolacije, koja treba da smanji gubitak energije. Najviše energije, oko 51 odsto, gubi se kroz ventilacione sisteme, kroz spoljašnje zidove 21, kroz krov 10, a kroz pod šest odsto. Kao najbolji izolatori pokazali su se kamena i staklena vuna, čija ugradnja može da se isplati već za tri do pet godina, tako da će se na svaki uloženi evro, kroz uštedu vratiti 6,5 evra. POTPISAN UGOVOR O KONCESIJI ZA IZGRADNJU AUTO-PUTA HORGOŠ-POŽEGA Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije u prošloj Vladi, i predstavnici konzorcijuma španske FCC CONSTRUCTION i austrijske ALPINE potpisali su, u Vladi Srbije, Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš Požega. Iako se u javnosti spekulisalo da je uzrok odlaganja protest vojvođanskih političara koji tvrde da je posao štetan za pokrajinu i da će zbog toga tražiti poništavanje ugovora, Ilić je na konferenciji za novinare upriličenoj povodom potpisivanja ugovora, objasnio da je do kašnjenja došlo zbog „manjih izmena prvobitnog teksta, koje se odnose na način obračunavanja vrednosti izvedenih radova. To je bio zahtev banaka koje prate investiciju”. Pre početka radova, biće formirano koncesiono preduzeće koje će, između ostalog, kontrolisati frekvenciju vozila na izgrađenim deonicama, visinu putarine i period važenja 7 info koncesije. „To znači da će, ukoliko se poveća broj vozila, iznos putarine biti smanjen ili će trajanje koncesije biti kraće”, rekao je Ilić i dodao da će odmah po okončanju pripremnih radova, početi paralelna gradnja na dve lokacije – od Horgoša prema Novom Sadu i od Beograda prema Požegi. Tender za dodelu koncesije raspisan je prošle godine, a odluka o najpovoljnijoj ponudi doneta je početkom novembra 2006. godine. Uslovima je predviđeno da koncesionar ima obavezu da izgradi levu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara, vrednu oko 200 miliona evra kao i da projektuje i izgradi kompletan autoput od Beograda do Požege u dužini od 148 kilometara, čija je vrednost oko 600 miliona evra. Obaveza konzorcijuma je i održavanje već izgrađene deonice od Novog Sada do Beograda u dužini od 68 kilometara, a za uzvrat će investitori imati pravo da u narednih 25 godina naplaćuju putarinu na celokupnoj trasi dugoj više od 320 kilometara. Vrednost ugovora procenjena je na 1,5 milijardi evra. VLADA ITALIJE IZDVAJA 15 MILIONA EUR ZA IZGRADNJU 700 STANOVA U OSAM GRADOVA SRBIJE Vlada Italije finansiraće izgradnju više od 700 stanova za izbeglice u osam opština u Srbiji, saopštila je Ambasada Italije u Beogradu. U saopštenju se podseća da je prvog juna 2007. godine u Pančevu otvoreno gradilište sa 76 stambenih jedinica i navodi da će stanovi biti izgrađeni i u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu, Nišu, Staroj Pazovi i Valjevu. Izgradnju finansira Vlada Italije sa 15 miliona evra, navedeno je u saopštenju. Stanovi se grade na osnovu projekta „Saradnja za razvoj”, kojim je predviđena i podrška ekonomskoj i socijalnoj integraciji izbeglica i najsiromašnijih slojeva društva. Italija je za više projekata u Srbiji prošle godine izdvojila 18,4 miliona evra. NAŠA, A SVETSKA DUNAVSKA MARINA KOD APATINA uskoro i ona podrazumeva postavljanje keja i izgradnju pratećih objekata. Ukupna vrednost investicije je 689.660 evra, koji su obezbeđeni iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. Posebna pažnja tokom izgradnje marine poklonjena je zaštiti životne sredine, tako da biljni i životinjski svet u obližnjem Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” neće biti ugrožen. Rezervat „Gornje Podunavlje” značajan je centar biodiverziteta, koji se ogleda u prisustvu oko hiljadu biljnih vrsta, 11 vrsta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, 230 vrsta ptica i 50 sisara, među kojima su šakal i dabar. REKONSTRUKCIJA MEĐUNARODNOG ŽELEZNIČKOG KORIDORA U DUŽINI OD 17 KILOMETARA ZAVRŠENA OBILAZNICA OKO OVČAR BANJE Posao će se finansirati kreditom od 30 miliona evra koji je pod povoljnim uslovima odobrila Evropska investiciona banka. Eksproprijaciju zemljišta finansiraće ŽTP i republika. „Poslovi na rekonstrukciji pruge već su praktično počeli, jer su GOŠA iz Smederevske Palanke i MIN iz Niša započeli izradu čelične konstrukcije budućeg železničkog mosta na Velikoj Moravi. Što se tiče zemljanih radova, oni će početi kada se obavi eksproprijacija zemlje. Rekostrukcijom međunarodnog železničkog koridora dužina pruge biće smanjena sa 17 na 10 kilometara i biće ispravljena velika krivina zbog koje su se vozovi kretali 5 km/h na ovoj deonici. Na novoj trasi vozovi će moći da se kreću brzinom od 120 km/h, što je po standardima EU i međunarodnog koridora” kaže Vladimir Marjanović, tehnički direktor JP Direkcija za izgradnju u Ćupriji. Trasa nove pruge više neće ići obodom planine Juhor i praviti veliku krivinu, već će u blagom luku, čiji je poluprečnik 30 kilometara, spajati Ćupriju i Paraćin. Problem koji se ovom rekonstrukcijom pojavljuje jeste ukidanje železničke stanice u Ćupriji. „Izgradnja nove stanice koštala bi oko devet miliona evra, pa se ostavio samo jedan pružni pravac prema Paraćinu. To omogućava razvijanje lokalnog saobraćaja između dva grada” navodi Marjanović. Izgradnja novog „Žeželjevog mosta” preko Dunava u Novom Sadu napokon je sasvim izvesna. Evropska agencija za rekonstrukciju potpisala je ugovor o projektovanju budućeg drumsko-železničkog mosta sa italijanskom firmom ITALFER. Novi most će biti izgrađen Radnici somborskog preduzeća DUNAV TISA završili su radove na profilisanju obale i izgradnji obaloutvrde, koji su koštali blizu 400.000 evra. Treća faza radova bi trebalo da počne 8 U najskorije vreme biće raspisan tender za izgradnju mosta, kao i tender za izbor izvođača radova. Procenjuje se da će izgradnja ovog mosta Srbiju koštati oko 40 miliona evra, za koje će se, prema ranijim najavama nadležnih, Srbija kreditno zadužiti kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Rekonstrukcija međunarodnog železničkog koridora na relaciji od stanice Gilje u Ćupriji do Paraćina u dužini od 17 kilometara počeće za dva meseca i biće završena u naredne tri godine. POTPISAN UGOVOR ZA IZGRADNJU NOVOG „ŽEŽELJA” Marina na Dunavu kod Apatina ispunjavaće sve međunarodne standarde, po čemu će biti jedinstvena u Srbiji. Apatinska marina u svom sastavu imaće restoran, prodavnice mešovite robe i nautičke opreme, benzinsku pumpu, parking za automobile, dizalicu velike nosivosti, servisnu radionicu i sve ostalo što je određeno strogim propisima. na istom mestu gde je stajao stari most, porušen u NATO bombardovanju, 27. aprila 1999. godine. Saobraćajni institut CIP je uradio generalni projekat novog drumsko-železničkog mosta, koji nalikuje porušenom, s tim što bi se, umesto betonskog, gradio čelični lučni most koji bi se oslonio na postojeće stubove. www.buildmagazin.com Obilaznica oko Ovčar Banje, koja je deo magistralnog puta M-5, između Čačka i Požege, otvorena je 7. maja 2007. Nova deonica će zameniti staru trasu koja prolazi kroz samo naselje Ovčar Banja. Duga je 1.606m, građena je 22 meseca, i koštala je oko 646 miliona dinara. Izgrađeni su betonski most dug 436m i tunel kroz masiv Kablara, dužine 142 m. Urađeno je, takođe, 170 m potporne konstrukcije. Ugrađeno je oko 30.000 m3 betona, asfalta i armature. Korišćeni su najsavremeniji materijali i oprema, a tunel je moderno osvetljen i snabdeven uređajima za ventilaciju i kontrolu koncetracije izduvnih gasova sa pratećom elektronikom. To će sve omogućiti brži i sigurniji saobraćaj na veoma prometnom magistralnom putu od Čačka prema Užicu. Sredstva je obezbedila Vlade Srbije iz kredita Evropske investicione banke. HENKEL OTVARA FABRIKU GRAĐEVINSKIH LEPKOVA Kompanija HENKEL otvara u Inđiji novu fabriku građevinskih lepkova Ceresit. Ova investicija od pet miliona evra, imaće stratešku ulogu u razvoju poslovanja kompanije u regionu. Nova fabrika će poslovati u skladu sa najsavremenijim standardima proizvodnje i obezbediće, u početnoj fazi, više od 50 radnih mesta. Ovo je druga HENKEL-ova fabrika u Srbiji, čiji će godišnji kapacitet proizvodnje biti 100.000 tona lepka, a proizvodiće se i praškasti materijali za završne radove u građevinarstvu, kao i gotovi dekorativni malteri. Fabrika u Kruševcu će nastaviti sa proizvodnjom lepkova, te direktor poslovne jedinice HENKEL-LEPKOVI Darko Kozlovački kaže da ova kompanija planira da proizvodima iz fabrike u Kruševcu snabdeva južnu Srbiju, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Bugarsku, dok će Beograd, Vojvodina, Hrvatska, BiH i Rumunija dobijati proizvode iz fabrike u Inđiji. U prvom kvartalu 2007. godine, nemačka kompanija HENKEL je zabeležila prodaju od 3,237 milijardi evra, što je za 6,2 info odsto više nego u prvom kvartalu prošle godine. Operativni profit svih poslovnih sektora porastao je za 9,2 odsto na 323 miliona evra. ECO-RECYCLING OTVARA DVE FABRIKE ZA RECIKLAŽU GUMA Preduzeće ECO-RECYCLING iz Novog Sada i danski ELDAN potpisali su ugovor o isporuci dva postrojenja za reciklažu dotrajalih automobilskih i kamionskih guma. Ovo su prva postrojenja ovakvog tipa u Srbiji. Isporuka prve linije, koja će biti locirana u okolini Novog Sada, očekuje se u septembru, dok će isporuka druge uslediti krajem godine i ona će se nalaziti uz auto-put Beograd-Niš. Ovakav položaj fabrika uslovljen je mogućnostima nabavke repro materijala, kao i mogućnostima plasmana gotovih proizvoda. „Kapacitet svake fabrike će biti 3 tone na sat, ali će tehnologija izrade i vrsta pločastog materijala biti različita”, objašnjava Vlatko Drča, vlasnik ECO-RECYCLING-a. Reciklažom guma se dobija gumeni granulat od 0-4 mm, koji se koristi za ponovnu proizvodnju guma, kao podloga za dečja igrališta, parkove i bazene. Iz guma se, takođe, dobija i čelična žica koja čini 35% strukture gume. Nova tehnologija koja će biti primenjena je u skladu sa standardima Evropske unije. VIMINACIJUM SVETSKA EKOLOŠKA PRESTONICA Srpski arheološki lokalitet Viminacijum kod Požarevca, prestonica rimske provincije Gornja Mezija, 7. jula će biti svetska metropola, pošto će te noći biti uključen u globalnu mrežu „SOS planeta”, izjavio je direktor Viminacijuma dr Miomir Korać. „Na vrh dimnjaka, koji simbolizuje zagađivanje životne sredine, odakle je najprimerenije da se uputi upozorenje ljudskom rodu, trubača će podići alpinisti”, rekao je Korać. Zamišljeno je da ispred najvažnijih antičkih objekata budu postavljene bine na kojima će se izvoditi klasična, rok, džez i etno muzika. Beograd NOVO LICE BEOGRADA Ako se ostvari bar deo planova gradske uprave, domaćih i stranih investitora, Beograd za pet godina neće moći sam sebe da prepozna. „Uz sve graditeljske poduhvate posla će u njemu biti za novih sto hiljada ljudi”, kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić. Centru Beograda predstoji značajna transformacija. Na Trgu će se graditi Gradska galerija. Impozantna građevina visine sadašnjeg Narodnog pozorišta zaokružiće, prema zamisli gradskih urbanista, centralni gradski trg. Tačno preko puta, novcem iz Nacionalnog investicionog fonda treba ovog avgusta da počne rekonstrukcija Narodnog muzeja. Obe građevine imaće restorane vidikovce na krovu. „Mitićeva rupa” na Slaviji ostaće park bar još neko vreme dok se ne reši problem sa vlasništvom nad zemljištem, ali bi u narednih pet godina dve poslovne zgrade trebalo da budu sazidane, i to na mestu sadašnjeg parkinga i uz novu zgradu Narodne banke Srbije. Projekat „SOS planeta” održava se već više godina na predlog bivšeg potredsednika SAD Ala Gora, a ove godine će prvi put biti organizovano satelitsko i internet povezivanje sedam svetskih metropola i još oko 40 drugih važnih mesta širom sveta, među kojima i naš Viminacijum. Gor je pokrenuo ovu akciju da bi skrenuo pažnju čovečanstva na potrebu zaštite životne sredine i na mnoge ekološke probleme. U Njujorku, Šangaju, Johanesburugu, Londonu, Rio de Žaneiru, Tokiju i Sidneju simultano će se održavati programi, pre svega koncerti, u trajanju od 24 časa. Učešće je već najavilo 150 najvećih muzičkih zvezda, kao što je Madona, koja će pevati u Njujorku. Sve odabrane lokacije biće umrežene u globalni sistem i očekuje se da će ove programe pratiti više od dve i po milijarde gledalaca. Prema nacrtu manifestacije koji tek treba da bude detaljno razrađen, program u Viminacijumu će otvoriti „rimski legionar” s vrha dimnjaka obližnje termoelektrane „Kostolac” koji će duvati u antički kaval. Na Vračaru, umesto „Gradića Pejton”, zidaće se nova zgrada Filharmonije sa muzičkim zabavištem na krovu. Potpuno nov izgled dobiće i jedna od najstarijih pijaca u gradu, Kalenić. Privatni strani i domaći investitori zidaju mnogo u starom delu Beograda, mada, opterećeni najčešće nerešenim imovinsko-pravnim odnosima nad zemljištem, ne grade tako brzo i intenzivno kao preko Save, u Novom Beogradu. U starom delu Beograda izvesno je da će uskoro biti završena „pametna zgrada” na Terazijama, u Balkanskoj ulici broj 2 i Verano - Vero tržni centar sa hotelom na uglu Ruzveltove i Cvijićeve. Završava se i Intereks poslovni centar na Konjarniku, na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića. Skele su postavljene na zgradi CENTROTEKSTIL-a na početku Knez Mihailove i na vladinoj zgradi u Nemanjinoj 9. DELTA M zauzela je lokacije za svoje impozantne poslovno-stambene kule na Autokomandi i kod Zvezdinog stadiona. Još se čeka da HIPO-ALPE-ADRIJA počne hotel na mestu kafane „Tri lista duvana” u Kneza Miloša i luksuzne apartmane na Kalemegdanu. Stranci bi trebalo da grade luksuzan hotel sa pet zvezdica na dnu ulice Kneza Miloša, na mestu bombardovane zgrade MUP-a. www.buildmagazin.com Od značajnih infrastrukturnih gradnji, gradska uprava planira da se izgrade tri mosta i unutrašnji magistralni poluprsten čiji su mostovi sastavni deo. Prvi će se graditi most preko Ade Ciganlije, koji će povezati Novi Beograd sa Čukaricom i naseljima uz Ibarsku magistralu. Taj most treba da rastereti „Gazelu” i skrati put onima koji sa Čukarice idu u Novi Beograd na posao. Druga dva mosta su na Dunavu: jedan kod Ade Huje a drugi između Zemuna i Borče. „Most preko Ade Huje, za čiju su izgradnju Japanci veoma zainteresovani, rasteretiće Pančevački most i privući investitore da na potezu sada zapuštenog Dunavskog amfiteatra počnu sa gradnjom” kaže Bobić, dodajući da je siguran da će bar polovina od skoro 500 hektara Dunavskog amfiteatra do 2012. godine biti urbanizovana. Most između Zemuna i Borče, takozvani Dunavski most, otvoriće vrata za izgradnju „trećeg Beograda”. „Treći Beograd” je ideja studenata arhitekture, koji u sada više ruralnom nego urbanom delu Beograda preko Dunava vide šansu za izgradnju i uređenje kakvu je imao Novi Beograd posle Drugog svetskog rata. U narednih pet godina, Beograd treba da dobije i tri uređene rečne marine. Najpoznatija je „Marina Dorćol”, koja iz projektantskih razloga kasni sa početkom izgradnje. Veoma blizu nje, DELTA M je kupila Luku Beograd od koje planira da napravi moderno turističko brodsko pristanište. Gradska vlast uskoro kreće sa uređenjem Čukaričke marine, od ulaza na šetalište Ade Ciganlije do Sajma. Bum izgradnje u Novom Beogradu doseći će svoj vrhunac u narednih pet godina. Do tada, većina započetih poslovno – stambenih zgrada i kompleksa bi trebalo da bude završena. To su Univerzitetsko selo i Delta siti u Bloku 67, Sava siti, Avenija 19 i Park apartmani kod „Hajata”, zatim bi MPC trebalo da završi drugu kulu Ušća, uz nju multifunkcionalni centar, a u blizini stanove u Bloku 11. Trebalo bi da bude gotov i dobar deo Erport sitija, Biznis park u Ulici omladinskih brigada, poslovni centar „Meteor” u ulici Milutina Milankovića, „Delta kule” u Bloku 20. Do kraja 2012. godine verovatno će biti pušten u saobraćaj makar deo trase prve linije lakog metroa, sa trasom od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu. MOSTOVI KOJI ĆE BITI REKONSTRUISANI: 1. PANČEVAČKI, OD 1. MAJA 2007. 2. „GAZELA”, OD 15. JUNA 2007. MOSTOVI ČIJA SE IZGRADNJA PLANIRA 3. PREKO ŠPICA ADE CIGANLIJE 4. OD ZEMUNA DO OVČE 5. KOD ADA HUJE 6. KOD VINČE (DRUMSKO-ŽELEZNIČKI) 9 info ENERGOPROJEKT ZA GRČKI BLUEHOUSE GRADI POSLOVNI CENTAR NA NOVOM BEOGRADU Kompanija ENERGOPROJEKT HOLDING potpisala je sa grčkom kompanijom za nekretnine BLUEHOUSE ugovor o izradnji komercijalno-poslovnog centra površine 50.000 m2, a vrednost investicije prelazi 60 miliona evra. „Velelepni objekat biće izgrađen u Bloku 26 na Novom Beogradu, a rok izgradnje je dve godine”, navodi se u saopštenju i dodaje da je potpisivanjem ovog ugovora vrednost ugovorenih poslova ENERGOPROJEKTA premašila iznos od pola milijarde evra. Ugovor su potpisali generalni direktori kompanija, Vladan Pirivatrić i Janis Delikanakis, a u podršci finansiranju učestvovaće i grčka ALPHA BANK. OBNOVA BEDEMA OKO POBEDNIKA Ove godine u planu je uređenje kompleksa Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol kapije, kompleksa Barutane, Malog stepeništa, kao i svih preostalih bedema, naročito Gornjeg grada. Obnova Beogradske tvrđave u toku godine je jedan od prioriteta gradskih vlasti, budući da će za radove na ovom spomeniku kulture biti utrošeno dva i po puta više novca nego u periodu od 2001. do 2006. godine. Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika, odobrila je da bezmalo 30 miliona dinara bude izdvojeno iz gradske kase za restauratorske radove na pojedinim delovima Beogradske tvrđave, kao i za pripremne istraživačke radove arhitekture Južne kapije. „Za ovu godinu planirali smo da u Beogradsku tvrđavu bude uloženo oko 800 miliona dinara, a posao ćemo nastaviti sledeće godine. Ove godine je u planu obnova kompleksa Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol kapije, kompleksa Barutane, Malo stepenište, kao i svih preostalih bedema, naročito Gornjeg grada” rekla je Hrustanovićeva i dodala da su sada u toku radovi na restauraciji bedema oko spomenika Pobednik. Inače, posebno važna biće obnova kapije Karla Šestog i Rimskog bunara, jer ovi objekti nikad nisu obnavljani. i održavanje umetnička dela Nedeljka Gvozdenovića, Riste Stijovića i Tome Rosandića, koja su ovi umetnici zaveštali gradu Beogradu. Među brojnim zaveštanim umetničkim delima su uljane slike, akvareli, skice, crteži i skulpture. PROGRAM OBNOVE FASADA Više od 30 skupština stanara u gradu učestvovaće u programu obnove fasada jer su ispunile uslove konkursa od prošle godine za sufinansiranje radova na održavanju krovova, fasada i liftova. Ako sve skupštine stanara koje su dobile tu mogućnost zaključe ugovore, ukupna vrednost radova biće oko 94,3 miliona, od čega će 70 odsto, odnosno nešto manje od 70 miliona dinara, biti izdvojeno iz budžeta grada, dok bi preostalih 30 odsto obezbedili sami stanari. „Smatramo da će konkurs ove godine, biti uspešniji i masovniji od prethodnih, kao i da će u narednoj godini u gradu biti mnogo više obnovljenih fasada”, rekla je zamenik gradonačelnika g-đa Radmila Hrustanović. 10 Operski pevač Živan Saramandić, pisac Siniša Kovačević, arhitekte Mihajlo Mitrović, Milan Pališaški i Branko Bojović i još nekoliko desetina njihovih kolega se, međutim, snažno protive izgradnji galerije na Trgu Republike, ističući da je gradu potrebnija opera. „Trg Republike nije oduvek imao slobodnu zelenu površinu koja je sada Plato dr Zorana Đinđića. U bomardovanju 1941. godine ceo trg je sravljen sa zemljom, neke zgrade su obnovljene, ali zgrada u kojoj je bila Kolarčeva kafana nije. Bilo je pokušaja da se trg zaokruži izgradnjom nekog objekta, ali ništa nije realizovano. Projekat galerije je pokušaj naše generacije da Trg zaokruži” kaže Gorica Mojović. Ona je dodala da je od 2003. godine, na četiri dosadašnja konkursa, u okviru projekta „Popravimo zajedno” popravljeno 339 objekata, za šta je grad izdvojio oko 300 miliona dinara, dok su stanari dali oko 94 miliona. GRADSKA GALERIJA NA TRGU REPUBLIKE Gradska galerija na Trgu Republike, koja bi trebalo da počne da se gradi ove godine, imaće dvostruko više kvadrata nego što je u početku planirano. Konkursom iz 2004. godine predviđena je izgradnja oko 10.000 kvadrata, dok novi urbanistički plan za centar grada dozvoljava objekat od oko 23.000 kvadrata. „Projekat gradske galerije je sada usklađen sa Planom detaljne regulacije za Trg Republike, na kom se paralelno radilo. Programska komisija mesecima je razrađivala skice koje smo dobili konkursnim rešenjem iz 2004. godine i došli smo do idejnog rešenja u kom će biti 4.900 kvadrata izložbenog prostora, skoro dva puta više nego što ima Muzej „25. maj”, rekla je Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, zadužena za kulturu. Prema urbanističkom planu, veličina objekta u gabaritima ostala je ista kao što je predviđeno konkursnim rešenjem iz 2004. godine, samo je centralna „rupa“ novim planom popunjena. Osim toga, gradske vlasti izdvojile su 15.000.000 dinara za brojne građevinske i elektroinstalaterske radove u Bitef teatru, među kojima je i obnova unutrašnjosti pozorišta i krova ovog zdanja. Ove obimne popravke omogućiće kvalitetnije izvođenje redovnog programa i realizovanje programa festivala „Bitef”. Zamenica gradonačelnika juče je dala saglasnost da Kuća legata dobije na čuvanje galerije komercijalni prostor biće sveden na minimum. Prema rečima arhitekte Lojanice, predviđa se da uz galeriju budu radnje poput knjižara, gift šopova i druge, slične namene. Na vrhu zgrade od tri sprata planira se restoran-vidikovac. “Predlogom rešenja Bojane Puzić i Natalije Ristanović, koje su pobedile na konkursu, prediđeno je da centalni deo građevine bude prazan. U međuvremenu, završen je urbanistički plan za Trg Republike i dozvoljeno je da se sazida nešto više od 20.000 kvadrata. Sada radimo na razradi rešenja koji će se uklopiti u urbanističke uslove” kaže arhitekta Vladimir Lojanica, profesor Arhitektonskog fakulteta koji na projektu gradske galerije radi sa autorima pobedničkog rada i gradskim vlastima. Uprkos razlici u kvadratima, veličina objekta ostaće potpuno ista, možda čak i nešto manja. Ispod zemlje u neposrednoj blizini nove zgrade gradske galerije, planirana je i stanica budućeg lakog metroa. Galerija će pod zemljom imati depoe i garažu na dva nivoa. Pretpostavlja se da će ispod zemlje biti prostora i za komercijane sadržaje. U samoj zgradi www.buildmagazin.com PRVI PROJEKAT BORISA PODREKE U BEOGRADU Čuveni evropski arhitekta, akademik, univerzitetski profesor, dobitnik niza prestižnih priznanja – Boris Podreka predstavio je 15. maja, u Svečanoj Sali Skupštine grada, idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Muzeja nauke i tehnike, čija se izgradnja finansira iz Nacionalnog investicionog plana. Ovo je prvi projekat profesora Podreke u Beogradu, mestu njegovog rođenja. „Stara zgrada termoelektrane na Dorćolu je idealan prostor za arheološko-industrijsku baziliku smeštenu u gradsku četvrt, fragmentiranu ne višom silom, već sklonostima njenih stanovnika. Ta četvrt će sačuvati svoj izgled u kom se oseća eho pariske arhitekture s početka prošlog veka“, objasnio je profesor Podreka. Ravnoteža između zatečenog urbanog nasleđa i savremenih arhitektonskih zahvata čini prepoznatljivu crtu radova profesora Podreke, koji je takav pristup ilustrovao i svojim poznatim projektima muzeja u Veneciji i Limožu. Projekat rekonstrukcije i adaptacije termoelektrane za potrebe Muzeja nauke i tehnike (osnovanog 1989.) je podržan od strane Ministarstva kulture Srbije i Skupštine grada Beograda, te se očekuje da će konferencija međunarodnog udruženja tehničkih muzeja, zakazana za 2009. u Beogradu, biti održana u novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike. poslovanje Primena Interneta u građevinarstvu Razgovor vođen drška preduzećima za realizaciju dobiti od na temu Primena Interneta e poslovanja skoro su zanemareni. u građevinarstvu sa gospo- build: Koje su trenutne mogućnosti i zašto dinom Darkom Dunjićem, se nedovoljno koriste? direktorom Eunet College-a Razgovor vodila: Tijana Jovanović build: Kako biste ocenili trenutno stanje u Srbiji u vezi sa internet korisnicima i uslovima za razvoj e-poslovanja? D.D: Prelistavajući vaš časopis vidi se da su skoro svi oglašivači stavili adresu svoje web prezentacije. Danas u Srbiji više od 90 odsto preduzeća koristi Internet, tako da imamo preko 50.000 web prezentacija, a preko 1,5 miliona stanovnika koristi Internet. Od četiri bitna elementa za uspešnu primenu: infrastruktura, broj korisnika, politička volja i sposobnost primene najviše smo uradili u izgradnji infrastrukture (novi ADSL pristup po niskoj ceni) i rastu broja korisnika. Nažalost institucionalna podrška – pravna regulativa, podsticaj poslovne primene i po- D.D: Odmah da kažemo da je za realizaciju dobiti 10 odsto informaciona tehnologija i znanja a ostalih 90 odsto je nov pristup i unapređenje poslovanja. Kod dobrog dela, naročito malih preduzeća, savladana je prva prepreka – posedovanje osnovnih IT znanja. build: U kojim poslovnim procesima se Internet može efikasnije koristiti? D.D: Pre svega u boljoj komunikaciji sa postojećim i novim kupcima. Većina nas koristi e-mail komunikaciju kao zamenu za klasičnu poštu. Međutim, mogućnosti elektronske pošte su mnogo veće. Na primer, jedan sadržaj možete lako da pošaljete na stotine adresa i potencijalne kupce blagovremeno i lako informišete o novim pogodnostima ili da vidite šta svakog ponaosob zanima. Ovo danas možete raditi bez informatičkog zna- INTERNET POSLOVANJE mreži mnogo povoljnije, umesto da na jednom mestu drže cele arhitektonske timove. Brzina, globalizacija, unapređenje produktivnosti, dolaženje do novih klijenata i deoba znanja među organizacijama i institucijama jesu termini koji određuju elektronsko poslovanje. U našim okvirima, tek treba očekivati procvat internet poslovanja, i to po donošenju potrebnih zakona i razvojem telekomunikacione infrastrukture, uvođenjem odgovarajućih platnih kartica, ali i prekopotrebnim jačanjem standarda domaćeg potrošača. Prema nekim istraživanjima, internetu se svakodnevno priključuje hiljade korisnika, iz čega se može zaključiti da je internet kao potencijalno tržište u stalnom porastu. Takođe, dolazi do zanimljivog obrta situacije - mnogi korporativni giganti ne uspevaju da postave dobar on-line poslovni model, dok su sa druge strane mnoge male kompanije svoje poslovanje potpuno prilagodile internetu. Preduzeća koja posluju u oblasti maloprodaje, marketinga, izdavaštva i advertajzinga, mogu biti veoma uspešna u svom nastupu na web-u. Takođe, građevinske firme mogu da očekuju znatne uštede, jer arhitektonske projekte mogu sada da dobiju na globalnoj 12 Definicije osnovih termina elektronskog poslovanja Šta je e-Commerce, a šta e-Business? e-Commerce (Electronic Commerce) kupovina je ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta. U praksi se ovaj termin često koristi umesto novijeg termina ebusiness, što znači poslovanje putem Interneta. Koncentriše se na procedure koje uključuju transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska trgovina), ebilling (elektronsko plaćanje), e-cheques (elektronski čekovi), e-invoice (elektronski računi). Na ovaj način se omogućawww.buildmagazin.com Darko Dunjić, direktor Eunet College-a va nastanak korišćenja tehnologije EDI (Electronic Data Interchange), odnosno elektronskih razmena podataka. Ovaj sistem razmene podataka je prethodio pojavi interneta i obično se koristio u razmeni podataka između korisnika koji su međusobno već bili u kontaktu. Electronic Business (elektronsko poslovanje) označava vođenje poslova na internetu, što podrazumeva i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmi on-line. IBM je 1997. godine prvi počeo sa korišćenjem termina e-business, da bi napravio konceptualnu razliku sa do tada upotrebljavanim terminom e-commerce (elektronska trgovina), koji je izjednačavao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom. Sistem elektronskog poslovanja se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja, odnosno operativnih procesa. Ovim strategijama se definišu svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. poslovanje gledati 33 sajta Building & Construction sa uputstvima šta vam omogućavaju i kako ih koristiti. build: Šta je važno za uspeh? nja korišćenjem, za rukovanje, jednostavnog servisa kao mejl liste. Sa druge strane web prezentacija, ako se kvalitetno uradi, ne samo da će efikasno prezentovati vašu ponudu, već svojom interaktivnošću može da vam uštedi dragoceno vreme u prezentaciji ponude prema trenutnim potrebama kupca. I ovde su alati tako napredovali da održavanje internet prezentacije (sa aktuelnim i atraktivnim podacima) ne zahteva programiranje, već pametan pristup šta, na koji način i kojim kupcima ponuditi. Druga, vrlo bitna stavka je nalaženje novih poslova i mogućnosti. Navedena dva servisa e-mail i web prezentacija su polazna osnova – alat, ali da biste realizovali dobit morate raditi marketing i akviziciju potencijalnih kupaca i poslova. Za građevinarstvo na raspolaganju su specijalizovani B2B (Business to Business) portali. Na primer i vaš pretraživač www.gradjevinarstvo.co.yu je jedan dobar sajt gde možete pronaći firme svrstane prema tipu ponude. Vrlo korišćeni su sajtovi koji prikazuju tendere na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou (www.ekapija.com ili www.europages.com). U poslednje vreme razvio se čitav spektar portala koji su specijalizovani za prikaz ponude i tražnje. Na sajtu www.emarketservices.com možete poNacionalni centar za platne kartice NBS dobitnik je ovogodišnje nagrade „e-trgovina AWARD 2007”, koju mu je za doprinos razvoju plaćanja preko interneta u Srbiji dodelila Konferencija e-trgovina na međunarodnom skupu o elektronskoj trgovini i poslovanju, održanom na Paliću. Tom prilikom je istaknuto da će realizacija projekta „Internet plaćanja u DinaCard sistemu”, za koji je Nacionalni centar za platne kartice NBS dobio ovo priznanje, značajno podstaći plaćanja preko Interneta na domaćem tržištu. Do sada je, inače, dodeljeno šest ovakvih godišnjih nagrada, koje su dobili VISA International, JP PTT saobraćaja Srbije, kompanije FIRST DATA INTERNATIONAL, PAKOM COMPUTERS i DELTA M. Izvor - Press služba Nacionalnog centra za platne kartice NBS D.D: Po našem iskustvu prioritet treba staviti na dobru pripremu šta želite da postignete, a ne na tehnologiju kojom ćete realizovati ciljeve. Na primer, za analizu tržišta i konkurencije treba se pretplatiti na specijalizovane sajtove ili je samostalno sprovesti. Za prodaju na Internetu postoje kvalitetna rešenja, kako za distribuciju (veleprodaju) tako i za maloprodaju – prodaju krajnjim kupcima. Samo rešenje može se instalirati za nekoliko dana i troškovi su zanemarljivi. Ali ceo proces, od interne organizacije do procedura sa kupcima, mora biti dobro pripremljen i organizovan na nov način (automatizacija zahteva dobru definisanost svih procedura i promptno izvršavanje svih koraka). Važno je napomenuti i aspekte bezbednosti i pouzdanosti u korišćenju internet servisa. Kvalitetni ponuđači ovih servisa obezbeđuju korisnicima kompletnu podršku u zaštiti i radu. build: Šta nas očekuje i šta moramo da uradimo? D.D: Danas u Evropi preko 70 odsto kompanija traži nove dobavljače i partnere putem Interneta, a već 30 odsto zaključuje poslove isključivo putem Interneta. Praksa je pokazala da dobra primena na prvom mestu smanjuje troškove ugovaranja za 15 odsto, daje šansu svima a pogotovu malim kompanijama da bolje iskoriste i razviju nove potencijale. Evropska unija završava projekat koji obuhvata sve pravne i proceduralne standarde za efikasnu primenu elektronskog poslovanja i očekuje se da će preko četiri miliona kompanija sledeće godine efikasno poslovati putem Interneta. Mi moramo da povećamo sposobnost primene koja, pored IT znanja, mnogo više zahteva nova poslovna znanja koja idu od uvođenja i pridržavanja standarda, specijalizacije i povezivanja u partnerske odnose, bolje korišćenje resursa van kompanije kao i jačanje mehanizama podrške u primeni najbolje prakse i unapređenju kvaliteta. Za početak sa postojećim resursima treba napraviti i sprovesti plan zajedničkog nastupa na ciljnim tržištima (kao prijavljivanjem i reklamiranjem portala www.gradjevinarstvo.co.yu). Sa naše strane uradili smo seriju praktičnih obuka za korišćenje internet servisa i sprovođenja određenih ciljeva u marketingu i prodaji. Detaljnije o ovome kao i praktične materijale možete naći na sajtu www.eunetcollege.com ■ www.buildmagazin.com www.buildings.com Sajt koji daje zanimljiv izbor članaka po oblastima, studije slučaja, prikaze proizvoda i najave seminara vezanih za građevinarstvo, značajnih na svetskom nivou www.a4a.info Razvijen portal sa člancima, najavama događaja, linkovima, diskusijama o temama iz oblasti građevinarstva i arhitekture sa područja bivše SFRJ www.beobuild.net Sajt koji prikazuje novosti i pruža uvid u aktuelne projekte za područje Beograda. Takođe, pruža mogućnost učestvovanja u diskusijama o problemima i projektima www.cmc-pro.net Portal koji prikazuje aktuelnosti iz oblasti građevinarstva, školu menadžmenta, projekte, stručne radove, a sadrži i značajnu bazu tehnologije i mehanizacije 13 TEMAbroja Montažni objekti – kuće od prefabrikovanih elemenata I su stubovi od različitog materijala, između kojih se dalje postavljaju zidovi od odgovarajućih slojeva gotovih elemenata. mati sopstveni krov nad glavom, odnosno dom u obliku kuće, san je mnogih porodica. Ne bi li se delom savladala osnovna prepreka ka ostvarivanju tog sna – novac (potrebna i dovoljna količina istog), ljudi, naročito u našoj zemlji i njenom okruženju, analiziraju mogućnost kupovine montažne kuće, odnosno kuće od gotovih, prefabrikovanih elemenata. Kuće od prefabrikovanih elemenata, koje se postupkom „suve gradnje” montiraju na licu mesta, grade se više decenija širom sveta. U zavisnosti od potreba, finansijskih mogućnosti ali i klimatskih uslova, primenjuju se različiti sistemi, materijali i tehnike građenja. U skandinavskim zemljama, već petnaest godina postoji program izgradnje relativno jeftinih kuća namenjenih privatnom sektoru. Slični programi, od kojih se neki odnose i na socijalno stanovanje, postoje i u Velikoj Britaniji, SAD i drugde. U Finskoj je, pak, veliki deo stambenih kuća, takođe, izgrađen od prefabrikovanih elemenata, međutim one nisu mnogo jeftinije od kuća izgrađenih na licu mesta, opekarskim ili sličnim proizvodima. Razlog tome, osim materijala koji se upotrebljava, jeste i to što će sve one kuće koje se ne uklapaju u standardne i modularne sisteme, zbog svog dizajna iziskivati veći rad, koji je bitan deo cene same kuće. Postoje izvesni sistemi građenja kod kojih se, takođe, primenjuju prefabrikovani elementi (polistiren ili stiropor + armatura) koji se zatim na gradilištu montiraju i ispunjavaju betonom, ali će ovde više reči biti o tzv. suvom sistemu gradnje. • • • • • kratak period izgradnje laka konstrukcija ušteda energije niski troškovi održavanja ekološki prihvatljivi materijali Montažne kuće mogu biti urađene od gotovih zapreminskih jedinica, od kojih se modularnim slaganjem mogu dobiti različiti modeli gotovih kuća. Konstruktivni sistem kuća od prefabrikovanih elemenata može biti panelni i skeletni. Panelni konstruktivni sistem podrazumeva da su noseći elementi konstrukcije zidovi, odnosno, paneli. Dalje se kod takvog sistema razlikuju krupno panelni sistem, sa većim panelima, kakvi su često i celi zidovi sa otvorima za prozore i vrata, i sistem sa manjim panelima. Noseći elementi skeletnog konstruktivnog sistema U Sjedinjenim Američkim Državama se koncept suvog sistema brze gradnje dugo razvija, te je ponuda u pogledu upotrebljenih materijala, načina rada i cene izuzetno raznovrsna, te su, u skladu sa tim i trajnost, funkcionalnost, zdravstvena podobnost i ekološka prihvatljivost objekta koji se gradi. U poslednje vreme se, razumljivo, vodi puno računa o energetskoj štedljivosti objekata, te značajni projekti arhitekata u smislu montažnih objekata prate takav trend. Kuću koja živi (Living Home), odnosno najzeleniji dom na svetu, dizajnirao je Steve Glenn, i predstavlja kuću za koju se kaže da je ultraenergetski efikasna. Za takvu kuću izuzetnog dizajna, koja sama proizvodi svu potrebnu energiju, biće potrebno izdvojiti 150 - 250 američkih dolara po kvadratu. Cena ne obuhvata izgradnju temelja i transport materijala. U Santa Moniki, u Kaliforniji, izgrađen je prototip takve kuće, a u planu je da u ponudi bude širok varijetet kuća veličine od 800 do preko 4.000 m2, sa potpuno prilagodljivim enterijerom. A kod nas... Postavlja se, dakle, pitanje zašto uopšte graditi montažnu kuću. Iako se u našoj zemlji već godinama grade montažne kuće, prema njima još uvek postoji određena odbojnost. Najviše se strahuje u vezi sa samom čvrstoćom konstrukcije, zapaljivošču, truljenjem, termičkom i zvučnom izolacijom, mogućnošću nastanjivanja insekata, podobnošću za zdravlje. Pomenuti problemi su, naravno, prisutni od samog početka primene montažne gradnje, ali se potrebnim proračunima potvrđuje nosivost, primenjuju se slojevi za zvučnu i termoizolaciju, dok se primenom različitih savremenih sredstava, koja nisu štetna po zdravlje, vrši zaštita panela od požara i insekata. Iako cena može (mada ne mora) biti jedan od presudnih faktora, neke od prednosti izgradnje sopstvenog doma na ovakav način, jesu: Vek trajanja bilo koje konstrukcije, pa tako i montažne kuće, zavisi od stabilnosti elemenata i kvaliteta 14 www.buildmagazin.com TEMAbroja materijala korišćenih pri izradi. Gotovo svi proizvođači montažnih kuća daju garanciju od 30 do 70 godina na vek trajanja montažne kuće. Verovatnoća izbijanja požara u montažnim objektima svedena je na istu meru kao i u zidanim objektima. Unutrašnji zidovi se obično oblažu gips-kartonskim pločama, a spoljnji zidovi cementnim pločama između kojih se nalazi visokokvalitetna izolacija od nezapaljivih materijala. Upotrebom novih materijala i tehnologija u proizvodnji montažnih kuća završna obrada je potpuno uporediva sa kućama građenim klasičnim načinom. Trajanje izrade montažne kuće je različito u odnosu na klasičan način gradnje. Za kvalitetno izgrađenu porodičnu kuću prosečne kvadrature, klasičnom gradnjom potrebno je oko 12 meseci, dok je za montažnu kuću i njenu izradu, po sistemu ključ u ruke, potrebno između 2 i 4 meseca. Sama montaža objekta gotova je za svega nekoliko dana. Kod montažne gradnje veći deo posla se obavlja u fabrici pod jednakim uslovima, a na samom gradilištu je potrebno svega nekoliko dana da se kuća montira i da se počne sa uređivanjem enterijera. Takođe, treba biti svestan činjenice kako klasična gradnja porodične kuće retko kad bude dovršena za 12 meseci, zbog takozvane etapne gradnje. Naime, često zbog prevelikih apetita i premalih sredstava investitora, gradnja kuće može da potraje i po nekoliko godina. Kod montažnih kuća to nije moguće, zbog načina gradnje i useljivosti odmah posle montaže. • ugradnja montažnog dimnjaka • centralno grejanje • fasadna skela (za objekte veće od jedne etaže) • često neophodan smeštaj i ishrana za radnike za vreme radova Okvirne (informativne) cene montažnih kuća su (detaljnije se treba raspitati kod proizvođača): 60m2 cca - 12.000 € + posebni troškovi 70m2 cca - 13.000 € + posebni troškovi 80m2 cca - 14.000 € + posebni troškovi 90m2 cca - 16.000 € + posebni troškovi 100m2 cca - 17.500 € + posebni troškovi Iako su cene različite, i zavise od više parametara, može se reći da se metar kvadratni montažne kuće, po sistemu ključ u ruke, kreće od 250€ naviše u zavisnosti od modela, veličine i proizvođača montažne kuće. Posebno se obračunava: • projektna dokumentacija • temelji sa podnom pločom i hidroizolacijom • roletne kutije i PVC roletne • nabavka i polaganje završnih podnih obloga (parket, keramičke pločice), s termoizolacijom i glazurom • završno bojenje zidova • nabavka i ugradnja sanitarija • nabavka i ugradnja neohodne elektroopreme PRIMER KONSTRUKCIJE SPOLJNI ZID 1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm 2. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm 3. PVC folija (PVC foil) ………………………………………………………0,15 mm 4. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………80 mm 5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm 6. Izoterm obloga (Isotermal casing) …………………………………………40 mm – Ukupna debljina zida …………………………………………………149,65 mm UNUTRAŠNJI ZID 1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm 2. Iverica (Chipboard) …………………………………………………………10 mm 3. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………30 mm 4. Vazdušni prostor (Air spac) …………………………………………………50 mm 5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm 6. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm – Ukupna debljina zida …………………………………………………119,00 mm www.buildmagazin.com 15 TEMAbroja Montažne kuće Bor Promet BOR PROMET iz Ivanjice se bavi proizvodnjom montažnih objekata svih namena P ored tipskih kuća za stanovanje i vikendica proizvodi i kioske, prodavnice, garaže, hale, magacine, škole, vrtiće... U ovom broju magazina BUILD biće predstavljene tipske kuće iz našeg proizvodnog programa. Zidni elementi Zidni elementi tipskih montažnih kuća proizvode se u radionici u modularnoj meri 120 × 260 i 60 × 260 cm. Mogu biti fasadni ili pregradni, puni ili sa ugrađenom stolarijom. Konstrukciju elemenata čini drveni Montaža elemenata Krovna konstrukcija Montaža elemenata i spajanje u jednu celinu vrši se pomoću drvenih temeljača, venčanica i lajsni koje se ubacuju u prethodno urađene žljebove. Temeljače se premazuju bitulitom i pričvršćuju za ankere koji su ugrađeni u betonsku ploču prilikom njene izrade. Kondor rolna, koju obezbeđuje kupac, seče se na trake koje se postavljaju ispod svih zidih elemenata, odnosno temeljača. Prilikom izrade elemenata ugrađuju se gibljiva creva za razvod struje koja se ne razvodi. Krovna konstrukcija radi se od rešetkastih nosača u svemu prema statičkom proračunu. Krovni nosači daščaju se čamovom daskom od 24 mm. Preko daščane oplate postavlja se ter-hartija, vertikalna, pa horizontalna letva, a zatim se vrši pokrivanje crepom M 222. Kalkanski delovi oblažu se ivericom, preko koje se stavlja stiropor i fasada. Preko donjeg pojasa krovnih nosača postavlja se plafonski roštilj sastavljen od letvi 48 × 40 mm, zatim PVC folija i gips-ploča, a sa donje strane stavlja se mineralna vuna debljine 80 mm. Plafon se gletuje i mala u dva premaza. Strehe se podšivaju lamperijom, venci rendisanom daskom. Svi stubovi, podvlake i ograde rade se od kvalitetne čamove građe. Svi drveni elementi boje se sandolinom u dva premaza. Stolarija se radi od zdrave i suve čamove građe. Prema zahtevima prostorija određuju se dimenzije otvora. Prozori i balkonska vrata su jednostruki, ekranski, otvaraju se Postavljaju se oluci od pocinkovanog lima i ostala pripadajuća limarija. Montaža tipskih kuća traje od 4 do 7 dana ■ ram debljine 80 mm koji se obostrano oblaže ivericom debljine 10 mm. Između obloga stavlja se mineralna vuna od 80 mm i PVC folija. Nakon montaže objekata vrši se oblaganje fasadnih zidova građevinskim stiroporom od 40 mm, malterisanje i nanošenje zaribane fasade. Sa unutrašnje strane zidovi se oblažu gips-pločom debljine 9,5 mm, gletuju i malaju u dva premaza. Zidovi sanitarnih prostorija i kuhinje oblažu se vodootpornom gips-pločom 12,5 mm. 16 oko vertikalne osovine i zatvaraju rubnim zatvaračem, a prozori u kuhinji, ostavi i kupatilu otvaraju se oko obe osovine. U sklopu prozora i balkonskih vrata rade se kapci sa pokretnim žaluzinama. Unutrašnja vrata su duplošperovana, puna ili polustaklena. Na zahtev kupca, prozori mogu biti okovani okovom za otvaranje oko obe ose. Zastakljivanje stolarije vrši se termoizolacionim staklom 4 + 12 + 4 mm. www.buildmagazin.com [email protected] ul. Bedina Varoš B.B. Ivanjica Tel : 032 / 663-583 630-008 063 / 664-623 064 / 561-65-02 064 / 36-11-939 Beograd Tel : 011 / 309-69-56 064 / 185-55-51 Podgorica Tel : 081 / 608-000 069 / 012-822 TEMAbroja ISOBAU HELLAS OBJEKTI PO MERI ISOBAU je osnovan 1982. kao privatno akcionarsko društvo za proizvodnju poliuretanskih panela, trapezoidnih pokrivača, limova i lake konstrukcije O d 1990. godine ISOBAU se proširio u ISOBAU Hellas S.A. i KMS BUILDINGS S.A. zgrada ili građevina, jednostavno i brzo se postavljaju, poseduju savršene termoizolacione osobine, veliku izdržljivost na opterećenja i nepovoljne klimatske uslove. Sastoje se od dve pocinkovane ili galvanizovane i obojene čelične ploče koje predstavljaju omotač oko ekološke i samogasive poliuretanske pene. Proizvode se u velikoj paleti boja, a isporučuju se u nominalnim debljinama poliuretana koje se kreću od 30 mm do 120 mm. ISOBAU HELLAS S.A. je jedna od vodećih grčkih kompanija u oblasti proizvodnje i isporuke izolacionih krovnih i zidnih poliuretanskih sendvič panela sa tradicijom Montažni poslovni objekat Montažni objekti i kontejneri tipa ISOBAU Montažne garaže preko 25 godina i ogromnim iskustvom u proizvodnji i radu na razvoju moderne tehnologije ISOBAU. Za sve ISOBAU proizvode posedujemo sertifikat o kvalitetu EN ISO 9001:2000 koji je Međunarodni standard o kvalitetu, kao i sertifikat EN ISO 14001 koji je u skladu sa Međunarodnim standardom o zaštiti čovekove sredine. Proizvodni program ISOBAU HELLAS S.A. Bočni ili zidni (tipa WCL) i krovni paneli (tipa TRS) su blago obrađeni laki građevinski elementi za bočno i krovno oblaganje Već 17 godina KMS BUILDINGS S.A. uspešno razvija tehnologiju raznih tipova montažnih objekata koristeći prevashodno termoizolacione poliuretanske sendvič panele ISOBAU. Jedna od važnijih karakteristika montažnih kuća ISOBAU je čelična konstrukcija koja je vrlo izdržljiva, pre svega na zemljotres i razne klimatske uslove, kao i poliuretanski paneli ISOBAU koji obezbeđuju visoku termo i zvučnu izolaciju. Prostorije u objektima su kompletno opremljene adekvatno nameni, a po želji klijenta se mogu dodatno opemiti ili oplemeniti drugim materijalima kao što su drvo, ukrasna cigla, itd. Prednosti montažnih objekata: Postoji mnogo prednosti izgradnje montažnih objekata u odnosu na klasične objekte od blokova, cigle, betona, itd. Montažni kontejneri 18 Montažni objekti predstavljaju dobro rešenje za trajne ili privremene potrebe. Njihowww.buildmagazin.com ve glavne prednosti su povoljna cena, brza montaža i mogućnost preseljenja na drugu lokaciju a evo još nekih prednosti montažnih objekata: • kratak rok izgradnje: svi montažni elementi se seku i prave u fabrici u odgovarajućim dimenzijama, što doprinosi uštedi vremena, tako da je njihovo postavljanje na terenu znatno ekonomičnije, brže i jednostavnije • objekat po meri: veliki izbor modularnih razradjenih gotovih projekata daje nam mogućnost da za kratko vreme napravimo objekat po želji klijenta; projekat se lako može prilagoditi svim urbanističkim zahtevima i potrebama terena • laka konstrukcija: montažni objekti su lakši od objekata od cigle, blokova i betona, pa omogućavaju postavljanje i na slabo noseće površine; kao takav, projektovan objekat je otporniji na zemljotres od klasičnih kuća • bolja iskorišćenost prostora: zidovi kod montažnih objekata su tanji od klasičnih, čime se povećava iskorišćenost prostora i daje mogućnost promene rasporeda prostorija kao i njihove veličine jednostavnim pomeranjem pregradnih zidova • ušteda energije: dobra toplotna izolacija karakteriše poliuretanske sendvič panele, Montažna kuća za stanovanje a samim tim se troškovi grejanja i hladjenja smanjuju čak i za 25-50% po sezoni • unapred poznata cena: samim tim što je gradnja tipska cene su određene i fiksne, tako da je klijent unapred upoznat sa neophodnim troškovima za naručeni objekat po njegovoj želji ■ Predstavništvo Beograd Vile Ravijojle 11, Beograd, Tel: +381 11 367 90 19 Fax:+381 11 367 90 18 Mail: [email protected] Site : www.isobau.gr TEMAbroja M-PROFIL materijali za motažne objekte M -Profil je preduzeće sa sopstvenom proizvodnjom krovnih i fasadnih sendvič panela sa ispunama od kamene vune (protivpožarni paneli) i polistirena (samogasivi paneli), koji se koriste za oblaganje konstrukcija montažnih objekata. Biće, takođe, predstavljeni trapezno, sinusno profilisani limovi i lim u obliku crepa. Sendvič paneli Konstrukcije od sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su životnog veka uz jednostavno održavanje, pa su izuzetno ekonomski opravdane. Svojstva sendvič panela proizilaze iz načina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehaničke karakteristike, dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i plastificirani. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i zadovoljavaju protivpožarne norme. Proizvode se u debljinama od 60 do 200 mm, a dužina i boja panela je po izboru. Bez obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju statiku nosivosti. M-Profil sendvič panel se izrađuje na gradilištu, a sastoji se od: • gornjeg trapezno profilisanog lima OTP 30 • paropropusno-vodonepropusne membrane • termoizolacije d=14 cm • parne brane • donjeg trapezno profilisanog lima OTP 18 Panel ima odlične toplotne karakteristike i u smislu fizike zgrade zamenjuje klasičan zid debljine 50 cm. Moguće su i druge kombinacije sendvič panela prema uslovima gradnje (raspon konstrukcije, debljina izolacije i sl.). Preduzeće M-Profil uskoro počinje proizvodnju panela sa ispunom od poliuretana. Trapezno profilisani limovi U proizvodni program M-Profila spadaju i jednostruki trapezno profilisani limovi. U ponudi ima sledeće vrste trapeznih profila: OTP14, OTP18, OTP30, OTP45 i OTP150. Visoki trapezni profil OTP 150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m, takođe je počeo da se proizvodi. Osnovni materijal za izradu profilisanih limova je kvalitetan čelični lim proizveden u Švedskoj prema evropskim normama EN 10142 i EN 10147. Antikorozivna zaštita čeličnih limenih traka je višestruka. Kontinuirano su vruće cinkovane uranjanjem u rastopljeni cink čistoće 99%, sa ukupno 275 g/m cinka na obe strane, M kvaliteta pocinkovanja i B kvaliteta površine. Tako obrađene trake su plastificirane, prema evropskoj normi EN 10469-1, poliester boje u sloju debljine 25 μm. Svi limovi se rade prema specifikacijama, dužine prema su potrebama kupca u bojama prema karti boja M-Profila. Lim u obliku crepa Lim u obliku crepa je visokokvalitetni proizvod u području profilisanja limova. Na tržištu je zastupljen kao jedna od najboljih varijanti izbora za pokrivanje svih vrsta objekata od onih najzahtevnijih stambenih do malih individualnih vikend kuća. OCP lim u obliku crepa zbog svoje težine i jednostavne montaže vrlo je pogodan za pokrivanje stambenih zgrada i objekata na kojima se rade nadogradnje. Postojanost boja na svim limovima odnosno profilima vrlo je bitna i treba je naglasiti. Izdržljivost krovnog lima je velika, i on ima vrlo veliku čvrstoću i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se proizvode u pločama čija se dužina određuje prema narudžbi kupca. Pokrov se može montirati na sve vrste objekata i nije potrebno skidati postojeći pokrov i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni materijal za izradu je isti kao i kod trapezno profilisanih limova, uz preporuku korišćenja paropropusno-vodonepropusne folije. Krovne ploče su vrhunskog kvaliteta jer se koristi pocinkovani čelik obojen poliesterskom bojom ili presvučen plastisolom. Prednost našeg proizvoda je u njegovoj trajnosti (ne puca, ne lomi se, ne ljušti se), otporan je na sve vremenske uslove, jednostavno i brzo se montira. Limovi zadovoljavaju sve savremene estetske i ekološke standarde. Sinusno profilisani limovi Sinusno profilisani limovi su nov proizvod M-Profila. Upotrebljava se profilisani lim koji se koristi kod velikih sala jer se odlikuje odličnom statikom nosivosti i ima mogućnost horizontalnog i vertikalnog montiranja. Ovakvi limovi se sve više koriste zbog zahteva većih gradnji. Za sve svoje proizvode M-Profil nudi i svu prateću opremu. U delatnost M-Profila spada i proizvodnja armaturnih mreža, projektovanje, izrada i montaža poslovnih, proizvodnih i skladišnih objekata, kao i izrada čeličnih konstrukcija. Tim stručnjaka M-Profila svakodnevno prati zahteve tržišta, usvaja inovativna rešenja i podržava promene, težeći da postane i ostane vaš partner u građenju. U sklopu grupe, osim M-Profil-a iz Stare Pazove, posluju preduzeća: M-Profil iz Zaboka, M-Steel iz Sarajeva, M-Profil iz Budimpešte, Jelšingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz Mladenovca i Konstruktor iz Zlatara ■ M-Profil Golubinački put bb, 22300 Stara Pazova tel: 022/311 231 310 517 310 237 e-mail: [email protected] www.m-profil.co.yu 19 TEMAbroja Modularni kontejneri Euromodul-a Stambeni kontejneri Piše: Milan Ćopić, direktor EUROMODUL d.o.o, Nova Pazova Investicija Direktnom investicijom matične firme EUROMODUL iz Rijeke, u iznosu 600.000 evra, tokom 2005. godine je u kratkom roku izgrađena fabrika kontejnera u Novoj Pazovi, površine 1500 m2, a potom je izvršen transfer tehnologije proizvodnje modularnih objekata. Kontejneri proizvedeni u fabrici u Novoj Pazovi, zbog svog nespornog kvaliteta, prihvatljive cene i dobro organizovanog tržišnog nastupa odmah su pronašli kupce u zemljama bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i u Nemačkoj, Holandiji... Kontejneri su se, do sada, najčešće upotrebljavali na gradilištima i to kao pojedinačni objekti površine od 15 do 30 m2 (kancelarijski, stambeni ili sanitarni objekat), ali su široke upotrebne mogućnosti doprinele i razvoju visoko kvalitetnog proizvoda sa odličnim termoizolacionim karakteristikama. Upotreba industrijski izrađenih sendvič panela i drugih savremenih građevinskih materijala omogućila je brzu izradu kvalitetnih objekata različitih namena zasnovanih na konceptu modularne gradnje: poslovni prostori, ambulante, škole i obdaništa, prodajni saloni, radionice, skladišta i sl. Međusobnim spajanjem osnovnih jedinica u nizu i na sprat omogućena je brza i efikasna izgradnja kompleksa površine i po nekoliko stotina kvadrata. Javni toaleti Opremanjem kontejnera kvalitetnom sanitarnom opremom sa senzorskom kontrolom i oblagnjem fasada različitim tipovima završnih obloga, izrađuju se javni toaleti visokog nivoa higijene i konfora. Već tokom 2007. godine EUROMODUL je postao vodeći proizvođač modularnih kontejnera na tržištu Srbije, što je kompaniji omogućilo da ugovara poslove sa najvećim državnim i privatnim komapnijama, kao što su MUP, NIS, EPS, Telekom Srbije i druge, a u toku je ugovaranje izvoza na tržišta Švajcarske, Engleske, Bliskog istoka i Afrike. da se čak i do 98% svih potrebnih radova izvodi u fabrici. Posle završene fabričke izrade, u roku od samo nekoliko sati kuća FUTURA je, postavljanjem na temelje i priključenjem na elektro, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, spremna za upotrebu. Dimenzije Osnovne dimenzije modula FUTURA kreću se u rasponu od 20 do 27 m2, a spajanjem više modula se, praktično, mogu dobiti objekti za koje ne postoji ograničenje u dimenzijama. Osnovne dimenzije su definisane prema mogućnostima transporta, te u tom smislu dozvoljenim gabaritima modula, koji su do 12 m dugi, do 4 m široki i do 3,4m visoki. Prenosivost je karakteristika koju omogućuju navedeni gabariti dozvoljeni za transport i masa do maksimuma od 3 tone. Kome je namenjen ovakav objekat ? Višenamenska karakterističnost sadržana je u mogućnosti korišćenja, odnosno građenja modularnog montažnog objekta kao porodične kuće, apartmana, bungalova, gradilišnog naselja, vikendice u sklopu turističkih kampova itd. Nadalje, ovakav objekat može biti u službi stana, poslovnog objekta ili ateljea. Prednost građenja objekata ovakvog tipa ogleda se u nižoj ceni u odnosu na klasično zidane objekte uz neuporedivo kraće vreme izgradnje, zatim u maloj površini zemljišta potrebnoj za postavljanje, kao i u mogućnosti da objekat bude dodatak objektima u nizu ili nadogradnja na već postojeći objekat ■ Projektanti i inovatori EUROMODUL-a dizajnirali su i patentirali izradu tzv. samočistećih javnih toaleta koji se u potpunosti uklapaju u standarde hotelske higijene, a primenu najčešće nalaze u ekonomski razvijenim zemljama. Prefabrikovane kuće „FUTURA” Proizvodnja Kompanija EUROMODUL dizajnirala je izradu prefabrikovane kuće FUTURA koja je konstruisana i tehnički oblikovana tako, 20 www.buildmagazin.com EUROMODUL Industrijska zona bb 22330 Nova Pazova tel/fax: 022/328 003 e-mail: [email protected] www.euromodul.co.yu TEMAbroja Uzimajući u obzir potrebu paneli, savremeni sistemi vođenja, protivpotržišta za novim, tehnološki žarne zaštite i sistema za pranje, te se radovi izvode i projektima upravlja u skladu poboljšanim proizvodima sa širokim tehničkim znanjem i iskustvom. koji ohrabruju kreativnost u Sve to omogućava dobijanje jednog optimiarhitekturi, kompanija Trimo ziranog sistema koji može biti konkurentan osmišlja inovacije i bavi se na tržištu. neprekidnim usavršavanjem Kompletno sistemsko rešenje svojih proizvoda T rimo već godinama učestvuje u izgradnji brojnih visokoregalnih skladišta, te je tokom rada kompanija stekla dosta iskustva u vezi sa gradnjom ovih objekata. Oslanjajući se na to iskustvo, kao i na znanje koje Trimo razvija kroz projektovanje, odnosno re- Na osnovu navedenog, Trimo je u stanju da svojim partnerima ponudi kompletno rešenje. To se, dakle, ne odnosi samo na jedan segment samog objekta (upravljanje projektom, fasada i pokrivanje krova, konstrukcija, tehnologija…), već na celokupni objekat sa svim instalacijama koji deluje kao jedan op- rijala i izvođači različitih radova sretnu prvi put na samom projektu. U konkretnim projektima Trimo razmatra detalje i specifične zahteve investitora, specifičnosti lokacije, te svoje sistemsko rešenje visokoregalnog skladišta prilagođava, u meri u kojoj je to moguće, datim potrebama. Time su investitori odnosno korisnici objekata u dobitku u pogledu mogućnosti da se oslone na Trimo, u brzini gradnje, i posebno u ekonomskom pogledu. Moguće je, naravno, posetiti izgrađena visokoregalna Trimo skladišta i na licu mesta se uveriti u njihovu funkcionalnost i kvalitet. Trimo proizvodi će ubuduće biti dostupniji na našem tržištu, jer je u fabrici u Šimanovcima otpočela probna proizvodnja Trimo panela ■ Trimo Inženjering d.o.o. Bul. Arsenija Čarnojevića 99b, 11070 Novi Beograd, Srbija T: + 381 11 2129 724 + 381 11 2129 731 F/T: + 381 11 2129 726 E: [email protected] I: www.trimo.co.yu šavanje problema skladištenja, dopremanja i otpremanja materijala, a zatim izvođenje radova, Trimo je odlučio da spajanjem „posla i zadovoljstva” razvije sistemsko rešenje visokoregalnog skladišta. U pitanju je, dakle, sistemsko, kompletno rešenje visokoregalnog skladišta upotrebom Trimo proizvoda. Primenjuje se Trimo čelična konstrukcija, Trimo fasada i krovni timizirani sistem (noseći profili mogu istovremeno biti deo fasade ili krovna potkonstrukcija, specijalni uređaji za pranje koji su sastavni deo fasade mogu istovremeno biti deo aktivnog protiv-požarnog sistema, itd.). Sobzirom na to da se svaki deo sistema najvećim delom sastoji od Trimo proizvoda ili proizvoda strateških partnera Trimo-a, kvalitet je bolji a brzina građenja veća u odnosu na slučaj kada se dobavljači različitih matewww.buildmagazin.com 21 TEMAbroja Predstavljamo Vam RUUKKI C kasete P redstavljamo Vam Ruukki C kasete, kao noseći konstruktivni element zidne i krovne konstrukcije objekata. C kasete se vezuju direktno za noseće stubove (ili grede – u krovu), noseće čelične ili betonske konstrukcije, isključujući potrebu postojanja podkonstrukcije zidova, tj. rožnjača u krovu. Upotrebom ovog elementa dobija se završna unutrašnja površina (zaštićena poliesterskim premazom debljine 15 μm) koja ne zahteva dodatnu korozivnu zaštitu i bojenje, u standardnoj beloj boji RAL 9002 ili 9010. Male je težine, može se brzo i jednostavno montirati, a nakon ugradnje može se odmah započeti s radovima u enterijeru, paralelno sa postavljanjem spoljašnjih fasadnih obloga (trapezni lim ili limovi drugih profilacija, Fasetti horizontalne lamele, Liberta kasete proizvoljnih dimenzija). Dubina C kasete zavisi od projektovane debljine termoizolacije. Različitim zaptivkama i zaptivnim trakama se postiže idealno dihtovanje čeličnih elemenata, a ujedno oformljuje i prekid termičkog mosta na svim međusobnim kontaktima konstruktivnih elemenata, čeličnih ili betonskih. Između mineralne vune u C kaseti i fasadne obloge postoji mogućnost postavljanja dodatnog sloja mineralne vune veće gustine i specijalne lake grede kojima se ostvaruje ventilisani sloj radi sprečavanja kondenzacije vodene pare i bolje termičke izolacije zida. Ukoliko želimo da postignemo dobru ventilaciju krovnog pokrivača, ili fasadne obloge, neophodno je dozvoliti ulaz vazduha u donjoj ravni, a izlaz u gornjoj ravni. Kod konstrukcija zidova i krovova hala bez vodoravnih lakih greda prednost je što je prilikom montaže površina krova pogodna za hodanje, pa je omogućeno sigurno i brzo montiranje. Za kratko vreme objekat u izgradnji se zatvara tako da se dobijaju gotove unutrašnje površine (zaštićene poliesterskim premazom debljine 15 μm), omogućujući time da radovi u enterijeru započnu što ranije. Noseći elementi poput C kaseta dodatno statički ukrućuju noseću konstrukciju objekta čime se štedi na materijalu noseće konstrukcije objekta. Debljina lima bira se prema potrebnoj nosivosti tj. razmaku koji je potrebno premostiti i opterećenju koje obloga treba da prihvati. Kao završna, fasadna obloga može se koristiti Ruukki profilisani lim ili fasadne obloge Liberta ili Fasseti. Kompletnost Ruukki rešenja Unutrašnjost objekta čiji su zidovi i plafonska konstrukcija izvedeni Ruukki C kasetama 22 Ruukki rešenja za krovove i zidove montažnih objekata izuzetno fleksibilno odgovaraju raznim potrebama, bilo da se radi o pogonskim objektima, izložbenim paviljonima, skladišnim zgradama, garažama, sportskim objektima, poslovnim zgradama, poljoprivrednim zgrada- www.buildmagazin.com Spoljašnjost objekta ma, hlad-njačama, trgovačkim centrima ili hangarima. Pritom nam takođe pružaju i sve one prednosti koje daju proizvodi i usluge koncentrisani kod jednog isporučioca. U ponudi su, osim nosećih elemenata, spoljnih i unutrašnjih obloga i olučni sistem, samobušeći zavrtnji u boji fasadnog ili krovnog lima, opšivke, slemenjaci, sigurnosni i razni drugi elementi koji omogućuju kompletno rešenje zida ili krova objekta. Ruukki stavlja na raspolaganje svoje vlastite projektante koji, nakon ispitivanja potreba naručioca, određuju optimalno tehničko rešenje, kao i potrebne materijale za izvođenje i razradu detalja celokupne konstrukcije. Kompanija Ruukki specijalizovana je za područje metala, i na nas se možete sa poverenjem osloniti ako su vam potrebni materijali, komponente, sistemi ili sveobuhvatna rešenja na bazi metala. Ruukki konstantno radi na razvoju proizvodnog programa i načinu poslovanja koji se uskladjuje sa vašim potrebama ■ Ruukki Hungary Kft. Predstavništvo Beograd Glavna 13m, 11080 Zemun tel/fax: +381 (0)11 3076 192 www.ruukki.com TEMAbroja ENIGMA IDEA MOBILNI OBJEKTI P Svi modeli kontejnera su laki za montiranje na bilo kojoj lokaciji u svetu, pogodni za smeštaj i rad ljudi, za sanitarne čvorove, ambulante, intendantske jedinice itd. Na sajmu građevine prošle godine predstavili smo se sa mobilnom modularnom demontažnom vikend kućom kontejnerskog tipa, a u 2007. godini krećemo sa proizvodnjom mobilne kuće od 24 i 30 m2 napravljene od jednog modula. reduzeće ENIGMA idea bavi se proizvodnjom mobilnih, modularnih poslovno-stambenih jedinica – KONTEJNERA i KONTEJNERSKIH NASELJA, izradom čeličnih konstrukcija za hale i uslužnim radovima u bravarskoj i mašinskoj radionici. Do 2004. godine poslovali smo u okviru grupacije Idea a.d, kada se izdvajamo i nastupamo na tržištu kao samostalno preduzeće pod imenom IDEA INVEST koje kasnije menjamo u ENIGMA idea. Pozvani ste da budete naši gosti i da se uverite u naše mogućnosti, kvalitet i kvantitet. Modeli kontejnera Trenutno smo u prilici da Vam ponudimo četiri osnovna modela: „KLASIK II“ – demontažni kontejner, varijanta koja ispunjava potrebe smeštaja ljudi i formiranja većih poslovnih prostora bez zahteva za nadogradnjom na sprat. „MONOLIT“ – kompletnija i kompaktnija varijanta kontejnera projektovanog za zahtevnije kupce, namenjen za izgradnju kontejnerskih naselja, atestiran za nadogradnju još dva sprata i beskonačno dodavanje modula u širinu i dužinu. „HIBRID“ – kombinacija prve dve Rado ćemo razmotriti Vaš zahtev, posavetovati Vas i ponuditi Vam najbolju varijantu ■ Do sada smo proizveli preko 600 kontejnera različitih modela za potrebe preduzeća u Srbiji i za tržišta Rusije, Libije, Hrvatske i Crne Gore. Sa 40 zaposlenih radnika specijalizovanih da proizvedu preko 100 kontejnera mesečno na 5.000 m2 radnog prostora, planiramo da se do kraja 2007. godine pozicioniramo u vodeće proizvođače kontejnera na ovim prostorima. varijante sa tehničkim karakteristikama i jednog i drugog, ali sa konkurentnom cenom za bilo koje tržište. MODUL „M-25“ namenjen je za formiranje objekata montažnog tipa većih površina jednostavnom i brzom montažom. Spajanjem više modula po dužoj strani dobijaju se prostori širine preko 10 metara i dužine po želji, bez unutrašnjih stubova. www.buildmagazin.com ENIGMA IDEA d.o.o. Dunavska 102 telefon: 011 20 72 300, fax 20 72 399 e-mail: [email protected] [email protected] http: www.enigmaidea.com www.kontejneri.co.yu 23 TEMAbroja Konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta PIRAMIDA F irma PIRAMIDA d.o.o. iz Sremske Mitrovice je specijalizovana u izradi konstrukcija od lepljenog lameliranog drveta. Trenutno smo jedini proizvođač i izvođač konstrukcija ovoga sistema na teritoriji Srbije i Crne Gore. Uslužni program firme obuhvata projektovanje konstrukcija uz primenu odgovarajućih softvera (Tower i AutoCAD) i na osnovu inženjerskog iskustva stečenog na velikom broju izvedenih objekata. Naš tim sastoji se od ljudi koji se dugi niz godina bave izradom lepljenih lameliranih konstrukcija. Veliko iskustvo i odgovarajuća stručna sprema nas čine najkvalifikovanijim za rešavanje problema u obrazovanju konstrukcija od drveta. Pored projektovanja, vršimo uslugu izrade elemenata konstrukcije. Izrada elemenata vrši se i uslužno prema nalogu investitora, a prema dostavljenoj tehničkoj dokumentaciji. Svi elementi konstrukcije se standardno završno hobluju i premazuju dvostrukim lazurnim premazom. Prema potrebama investitora elementi se mogu i kvalitetnije završno obraditi, uz obrazovanje odgovarajućih fazonskih detalja. U proizvodni program spada i izrada pratećih elemenata od čelika koji su potrebni za međusobno povezivanje elemenata konstrukcije u predviđeni prostorni sklop. Ovi elementi štite se od korozije premazima ili cinkovanjem u skladu sa položajem i izloženosti u konstrukciji. sklope bilo koji objekat koji izađe iz našeg projektnog biroa. Kako su ovo specifične konstrukcije, treba naglasiti da se ne preporučuje samostalna montaža objekata velikih raspona. Projektovanje, izrada, transport i montaža lepljenih lameliranih konstrukcija je naš proizvodni opus, a finalni proizvod je konstrukcija montirana na gradilištu, spremna za pokrivanje. Ne nudimo uslugu pokrivanja objekata, niti bilo kakvih završih radova. Primena lepljenih lameliranih konstrukcija pokriva veliko polje raznih objekata. Drvo je sposobno da premosti velike raspone uz primenu odgovarajućih statičkih sistema. Uz odgovarajuću zaštitu, drvo je vrlo otporno na agresivne uticaje sredine, što ga čini povoljnim za izradu konstrukcija zatvorenih bazena ili štala za razne vrste stoke ili peradi. Kako se svaka konstrukcija posebno statički razrađuje, konstrukcija se može prilagoditi proizvoljnim uslovima pokrivanja. Uz svoj estetski kvalitet i primenu savremenih premaza za dodatno toniranje elemenata, drvo je izuzetan enterijerski materijal. Može se primeniti za vidne elemente konstrukcije u ekskluzivnim objektima kao što su kafići, restorani i hoteli. Drvo je izuzetno istrajno u uslovima požara što ga čini pogodnijim od drugih materijala u uslovima požarnog opterećenja. Izdržljivost mu se može dodatno povećati odgovarajućim premazima. Drvene konstrukcije su montažnog karaktera, što znači da se brzo grade. Elementi se kroje u pogonu i obrađeni se dovoze na gradilište, gde se vrši formiranje projektom predviđenog prostornog sklopa.Tehnologija proizvodnje drvenih elemenata omogućava projektantima arhitekture veliku slobodu forme. Tehnološki je moguće izvesti kako ravne tako i elemente Mašinski smo opremljeni za usluge transporta elemenata konstrukcije do gradilišta. Transport se u zavisnosti od gabarita vrši ili manjim kamionom ili šleperom. Ukoliko su elementi izuzetno veliki njihov transport se može vršiti i korišćenjem usluga železnice. Krajnji element naše ponude je montaža objekta. Naše ekipe montažera su sposobne, uz odgovarajuće tehničko vođstvo, da 24 sa proizvoljnim radijusima krivine (minimalni radijus krivine elemenata je 2 m). Maksimalni gabariti elemenata su ograničeni uslovima transporta, ali se ta ograničenja prevazilaze izborom odgovarajućeg statičkog rešenja. Osnovni materijal za izradu elemenata od lepljenog lameliranog drveta je četinarska građa I klase – jela i smreka. Po potrebi može se koristiti i drugačija građa: bor, ariš, hrast... Svi elementi se izrađuju u skladu sa domaćom regulativom, što znači da se rade prema svetskim standardima. Lepljenje elemenata vrši se sintetičkim lepkovima iz uvoza koji su posebno izrađeni za namenu lepljenja elemenata za nosive konstrukcije. Ovi lepkovi su dugotrajni, velikih mehaničkih čvrstoća i vodootporni. To nisu lepkovi koji se primenjuju u stolarskim pogonima, niti je tehnologija lepljenja jednaka onoj koja se primenjuje u stolariji. Izvedeni objekti U Srbiji i Crnoj Gori nalazi se veliki broj objekata izvedenih u sistemu lepljenog lameliranog drveta: Ledena dvorana u Nišu, sportske dvorane u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Bačkoj Topoli, Novoj Varoši, Novoj Pazovi, sportska dvorana Đorđević u Beogradu, sportska dvorana KMF Riverside u Smederevu, hotel Turjak u Rožaju, nadstrešnica Fine Dining hotela Splendid u Bečićima, pešački most na Budvanskoj promenadi, zatvoreni bazen Oaza u Sremskoj Mitrovici, farma krava u Mladenovu, mauzolej u Starom Kostolcu, benzinska stanica RB Golf u Sremskoj Mitrovici, pozornica Doma kulture u Guči, prodajni salon Domis Enterijeri u Sremskoj Mitrovici, kafić Planet Bar u Baru, kafić diskoteke Maxim u Kotoru, kafić Dolce Vita u Rafailovićima, centralni hol hotela Queen of Montenegro u Bečićima, restoran Maša u Budvi, restoran Brioni u Sremskoj Mitrovici, proizvodna hala Todorović u Inđiji, proizvodna hala Palavra u Novoj Bili, restoran hotela u Ovčar banji, nadstrešnica za vozila u Čačku ■ PIRAMIDA Promenada 11 22000 Sremska Mitrovica tel: 022/639 205, 636 205; fax: 022 / 611 - 081 e-mail: [email protected] www.piramidasm.co.yu www.buildmagazin.com TEMAbroja Jedna od najvećih debata u savremenoj arhitekturi vodi se o prefabrikovanim građevinama Piše: Tijana Jovanović P okazalo se da su prefabrikovani elementi učinili čuda u bržoj izgradnji industrijskih hala, skladišta, kabina ili garaža. Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu stanovanja i razvoju poslovnog prostora u bližoj budućnosti? Prefabrikovane ili montažne kuće su građevine koje se ne grade na licu mesta, već se delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili modula, a zatim se transportuju do mesta izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delova vlasniku je lako da montira dodatne prostorije ili solarne panele na krovove. Mnoge od ovih kuća mogu biti lako prilagođene specifičnostima lokacije izgradnje, čineći ovakav LEISURAMA U pitanju je posebna vrsta prefabrikovanih kuća koja je bila inspirisana takozvanom Kuhinjskom debatom (Kitchen debate) između Nikite Hruščova i Ričarda Niksona u vreme otvaranja Američke nacionalne izložbe u Moskvi. Radnja se događa u vreme eskalacije hladnog rata i lansiranja Sputnika 1957. godine. Povodom tog događaja sagrađena je kuća za koju je američka strana tvrdila da njenu kupovinu može da priušti svaki prosečni Amerikanac bez veće štednje i ulaganja. Bila je puna najrazličitijih aparata koji su predstavljali oličenje plodova američkog potrošačkog društva. Kuće su bile projekat All State Properties i dizajnera Rejmonda Livija (Raymond Loewy) i bile su namenjene za masovnu proizvodnju. Zanimljivo je i to da su ove instant kuće isporučivane kompletno opremljene, sa tanjirima, peškirima, pa čak i četkicama za zube. Razgovor o svrsishodnosti upotrebe takvih instant kuća i aparata, vođen između dva predsednika, bio je zapravo prenet na ekonomsku osnovu, odnosno za ili protiv kapitalizma i komunizma. 26 oblik konstrukcije daleko fleksibilnijim i modernijim nego ranije. Prefabrikovane kuće dugo nisu bile popularne na tržištu zbog neadekvatnih materijala i nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem tehnologije i novih materijala, ti problemi su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane kuće predstavlja izazov za svakog mladog arhitektu. Dizajn postaje sve inventivniji upotrebom najrazličitijih geometrijskih oblika i eco-friendly materijala. Na taj način ovaj tip kuća prati razvoj aktuelne zelene arhitekture i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku prednost predstavlja i to što nakon izgradnje ne ostaje puno građevinskog otpada. U Evropi i Americi tržište prefabrikovanih materijala i kuća je u stalnom usponu. U Velikoj Britaniji, reč prefab se uglavnom vezuje za specifični tip prefabrikovanih kuća podignutih u velikom broju za vreme i nakon Drugog svetskog rata, kao privremena zamena za smeštaj vojske. Bili su to Nisen (Nissen) kolibe i Belman (Bellman) hangari čija je namena nakon rata preinačena. Služile su porodicama i imale su ulazni hodnik, dve spavaće sobe i kupatilo, što je bila inovacija za mnoge Britance u to vreme, kao i odvojeni toalet, dnevnu sobu i opremljenu kuhinju. Gradili su se od čelika, aluminijuma i azbesta, u zavisnosti od tipa građevine. Jedna takva kuća, nakon četrdeset godina upotrebe, postala je muzejski primerak www.buildmagazin.com otvorenog muzeja Čiltern (Chiltern). U Bristolu postoji danas još nekih sedam stotina ovakvih kuća. U Americi se prefabrikovane kuće javljaju nešto ranije. Početkom prošlog veka, oko 1908. godine, u vreme Zlatne groznice, bilo ih je moguće naručiti u delovima poštom. U Americi su se koristile Kvonset (Quonset) kolibe kao vojne građevine i čuvene Lustron (Lustron) kuće za obezbeđivanje smeštaja trupa tokom rata, ali i za povratnike iz rata. Iako je ideja bila da ove građevine imaju ograničenu upotrebu, mnoge su ostale naseljene godinama pa i decenijama nakon rata. U isto vreme bile su popularne i montažne učionice, a njihova uloga se čak povećala za vreme bejbi bum (baby boom) generacije. Nakon Drugog svetskog rata javlja se problem nedostatka stambenih jedinica. Započela je masovna izgradnja koja se odlikovala brzinom, ali ne uvek kvalitetom i inventivnošću dizajna. Stanovnike tih zgrada niko nije pitao kako bi oni voleli da izgleda njihov životni prostor. Za to nije bilo vremena. U nedavnom izdanju časopisa Architectural review, urednik Piter Dejvi (Peter Davey) primetio je da je pre nekih četrdesetak godina bilo nezamislivo razmišljati o stambenoj jedinici kao o nečemu što bi trebalo da bude dom, jer je taj deo bio rezervisan za komercijalnu i masovnu arhitekturu. Relativno nedavno obnovljeno je interesovanje za individualne kuće u savremenoj arhitekturi. Arhitekte su se konačno zapitale kako bi trebalo da izgleda dom. Po mišljenju velikana, kakvi su bili Volter Gropijus (Walter nim narudžbinama kao što su bile kuća Šreder (Schroeder) u Utrehtu, Gerita Ritvelda (Gerrit Rietveld), Le Korbizjeova (le Corbusier) vila Savoja (Savoye) u Poasiju (Poissy) kao i kuća Farnsvort (Farnsforth) Mis van de Roa (Mis Van der Rohe) u Ilinoisu (Illinois). Ovaj minimalistički apstraktni stil prenet je u koncept radničke kuće i stambene kuće građanske klase. Verovatno prvi put u istoriji arhitekture, individualno i želje naručilaca stanara zauzimaju najvažnije mesto. Sada arhitekte zadovoljavaju potrebe potrošača, a ne nameću svoj stav i ne insistiraju na masovnoj gradnji kao pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Nove kuće za novog čoveka. Danas, kuće prate budžet stanara, kao i njihov način života. Čovek 21. veka je nomad. Njegova misija je osvajanje novih prostora. Uvek u pokretu, on nosi svoj dom i kancelariju svuda sa sobom. Današnji nomad nikad više ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer njegova kuća je ujedno i njegov kofer. Bez obzira na to kuda ide, moderni nomad svuda pronalazi svoj dom ■ Gropius) ili Mis Van de Roe (Mis Van der Rohe), termin dom nije se mogao odnositi na ogromna aristokratska imanja ili viktorijanske kuće. Prvi put u istoriji, obična stambena kuća našla se u središtu pažnje arhitektonske teorije i prakse. Pre nekih sedamdesetak godina, kredo modernizma koji je naglašavao ulogu čistih formi, uzeo je maha i u radikalnim rezidencijal- IKEA BOKLOK Sredinom devedesetih godina, Skanska i Ikea su započele saradnju u nameri da sagrade visokokvalitetne kuće za svakoga. Rezultat je bio Boklok, kuća čija je ideja vodilja – živeti pametno. Kuće su namenjene porodicama sa nižim primanjima, ali se mogu naći i prave raskošne vile Boklok, u zavisnosti od uloženog novca i potreba. Budžet za kuće je pravljen prema prosečnom švedskom domaćinstvu, koje čini samohrana majka sa jednim detetom, bez kola i prosečnom platom. Kuće su testirane u Danskoj, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Ikea planira da ove kuće lansira na tržište i u ostalom delu Evrope. www.boklok.com MALA KUĆA U PRERIJI Arhitekte ALCHEMY WORK-a su 2003. godine podigle prvu iz serije Wee kuća u Americi, koje su odmah postale potpuni hit. One dolaze u montažnom modulu, urađenom od prirodnih materijala, sa kompletnim priručnikom za montažu, instalacijama, prozorima, dvorišnim vratima, bambusovim podom i EPDM krovom. Uz ovaj osnovni model, mogu se dodati i stepenice, dva ili tri sprata na stranama ili krajevima modela. www.weehouses.com LIVING HOMES Nova kompanija LIVING HOMES nedavno je izgradila prototip ovih kuća u Santa Moniki. Rađena je po dizajnu Rej Kape (Ray Kappe) od kvalitetnih ekoloških materijala, sa zelenim montažnim krovom i solarnim panelima i velikim prozorskim površinama. www.livinghomes.net www.buildmagazin.com 27 TEMAbroja Montažne hale LINDAB Š vedska kompanija LINDAB je priznati svetski proizvođač sistema hala, čeličnih profilisanih limova i sistema lakih nosećih konstrukcija, pri čemu se sve proizvodi na bazi najkvalitetnijeg čelika. Oko 4.900 zaposlenih u 29 zemalja, godišnja prodaja od oko 1.000 objekata širom Evrope, svrstavaju Lindab među lidere u oblasti montažnog građevinarstva. Nezadrživ razvoj LINDAB grupe doveo je do njenog širenja, pridruživanjem kompanije BUTLER u 2002. i kompanije ASTRON u 2005. godini. Dimenzije hale, njena težina i oblik, mogu biti projektovani u okviru široko definisanih granica, u skladu sa namenom, organizacijom prostora i ostalim arhitektonskim zamislima vezanim za budući objekat. Glavna karakteristika LINDAB sistema hala zasniva se na izboru čelične primarne i sekundarne konstrukcije (krovne i zidne grede od hladno oblikovanih profila), kao i na izboru integrisanih sistema za oblaganje i pokrivanje objekata, kao što su čelični pocinkovani plastificirani trapezni limovi, visoki profili, sendvič paneli, zidne kasete. Sistem primarne konstrukcije sa međuspratnom konstrukcijom od visokih profila omogućava izgradnju višespratnih objekata. Takođe, izbor sekundarne konstrukcije (krovne i zidne grede) od hladno oblikovanih profila i široka lepeza zidnih i krovnih obloga (čelični pocinkovani plastificirani trapezni limovi, sendvič paneli, zidne kasete...), čine sistem hala potpunim. LINDAB svojim kupcima nudi kompletan sistem hala prema koncepciji koja obuhvata sve detalje. Osim glavnih konstrukcionih elemenata, u našoj ponudi su proizvodi koji upotpunjuju navedene sisteme i koji su u potpunosti kompatibilni za ugradnju. To su: sistem oluka, sistemi zaštite na krovu, transparentni elementi, fabrički elementi za opšivanje, industrijska sekciona vrata, itd. Višegodišnja iskustva, rad na Hala u Vranju: fasada od čelicnog pocinkovanog unapređenju LINDAB proizvoda plastificiranog lima i stalno praćenje potreba kupaca, doveli su do razvoja novih sistema, a to su sistemi konstrukcija za fasadne zidove ispu- Švedski kvalitet u Srbiji ne i za pregradne zidove, sa zvučnom izolacijom. Ovaj novi sistem će do kraja godine Biti blizu tržišta je suština poslovne politike biti dostupan i na našem tržištu. kompanije LINDAB, a neposredni kontakt sa kupcima je centralna ideja naše filozofije. U svim fazama realizacije objekata (tehničke informacije, projektovanje, izvođački radovi), LINDAB stoji na usluzi svojim kupcima pružajući im tehničku podršku i stručne savete. Zaključak koji se nameće je da je LINDAB kompanija koja uspeva da odgovori svim potrebama svojih kupaca, nudeći kompletan sistem u vidu višenamenskih hala, koje su pogodne kako za potrebe skladištenja, tako i za industrijske, poljoprivredne, komercijalne i mnoge druge svrhe, istovremeno zadovoljavajući sve estetske i funkcionalne zahteve ■ Hala u Senti: najveći čist raspon (48 m) u Srbiji 28 www.buildmagazin.com predstavništvo za Srbiju Bul. Mihaila Pupina 10d (YUBC), 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 311 04 85, 311 04 86 e-mail: [email protected] www.lindab.co.yu TEMAbroja Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije ŠIRBEGOVIĆ grupa Prednapregnute šuplje ploče (PSP) Prednapregnute šuplje ploče (PSP) su montažni konstruktivni elementi sa kontinuiranim unutrašnjim šupljinama koje umanjuju težinu elemenata i stvaraju efikasan nosivi presek. Reč je o jedinstvenom proizvodu na regionalnom tržištu, koji se odlikuje brzinom proizvodnje, mogućnostima raznolike primene, efikasnošću, a iznad svega, ovaj proizvod garantuje značajnu vrednost u odnosu na ulaganje. U savremenom građevinarstvu gradnja objekata u što kraćem vremenu, te ekonomičnost bez žrtvovanja kvaliteta ili celovitosti projekta, predstavljaju krajnji cilj svih napora. Prednapregnute konstrukcije, a naročito prednapregnute šuplje ploče, zadovoljavaju ove potrebe na više načina. Reč je o konstruktivnom elementu čija je proizvodnja visokoindustrijalizovana primenom potpuno automatizovane svetske tehnologije. Proizvodni asortiman obuhvata ploče debljine 200, 250, 300, 350 i 400 mm, za proračunske raspone od 4 do 16m, u dva nivoa požarne otpornosti REI 90 i REI 120 što ukupno iznosi oko 70 različitih podtipova ploča. Ovakva raznolikost zadovoljava sve potrebe naručioca. U svetu se godišnje proizvede 25 miliona tona PSP-a. kadrova: inženjera arhitekture, građevine, elektro i mašinskih inženjera, ekonomista, pravnika. ŠIRBEGOVIĆ grupa „Mi zadovoljavamo potrebe ljudi za prostorom, ispunjavanjem svih zahtjeva, vodeći računa da uz funkcionalnost budu ispoštovana i estetska načela arhitektonskih rješenja. Gradimo u najkraćim rokovima, bez žrtvovanja kvaliteta uz najpovoljnije uslove” – moto je tima ŠIRBEGOVIĆ grupe ■ Osnovna delatnost kompanije je projektovanje, inženjering, nadzor i izvođenje svih vrsta građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, proizvodnja, transport i montaža prefabrikovanih armirano-betonskih, prednapregnutih i čeličnih konstrukcija, te finansijski inženjering. U sklopu preduzeća je i fabrika za proizvodnju aluminijske i PVC stolarije. Sedište kompanije nalazi se u Gračanici (BiH), sa poslovnicama u Beogradu, Splitu, Zagrebu, Ptuju i Sarajevu. Stalno radeći na vlastitom unapređivanju i usavršavanju svojih kadrova, kompanija je osigurala vodeću ulogu na tržištu u BiH i susednim zemljama, te postala prepoznatljiva po kvalitetu, brzini izvođenja radova, maksimalnom poštovanju rokova i ukupnoj ponudi. ŠIRBEGOVIĆ grupa Patriotske lige bb, 75 320 Gračanica, BiH tel: +387 35 700 000 fax: +387 35 703 158 GMT d.o.o. Beograd Bulevar Mihaila Pupina 10V pp 124 TC YUBC, 11000 Beograd tel: +381 11 3119 448 [email protected] www.sirbegovic.com Preduzeće poseduje u potpunosti razvijen inženjering za ugovaranje objekata po sistemu „ključ u ruke”. Vlastita tehnologija proizvodnje i montaže betonskih i prefabrikovanih elemenata kombinuje se sa klasičnom gradnjom. Preduzeće zapošljava oko 600 radnika, od kojih veliki broj visokostručnih ■ MALA MASA: Masa PSP-a je za 37-54% manja od mase uobičajenih ploča ■ VELIKI RASPONI: Prednapregnute šuplje ploče mogu bez oslonca premostiti raspone do 16 m ■ PRILAGODLJIVE SVAKOM SISTEMU GRADNJE: Ove se ploče primenjuju ne samo u armiranobetonskim nosivim konstrukcijama, nego i u zidanim i čeličnim građevinama ■ UŠTEDE U MATERIJALU: Upotrebom prednapregnutih šupljih ploča ostvaruje se do 50% uštede betona i 50% uštede armature u odnosu na klasične ploče. To znači da se pri gradnji 1000 m2 uštedi 35 tona betona i 7,5 tona armature ■ JEDNOSTAVNIJA PROIZVODNJA: Upotrebom jednakih količina materijala, radne snage i energije, proizvede se 1 m2 klasičnih ploča i 2,5 m2 PSP-a ■ VISOK KVALITET ■ ISKORIŠĆENOST ŠUPLJINA ■ NOSIVOST ■ OTPORNOST NA POŽAR ■ ZVUČNA IZOLACIJA ■ FLEKSIBILNOST PRI PROJEKTOVANJU ■ RAZNE UŠTEDE ■ BRZA PROIZVODNJA ■ KRATKI ROKOVI GRADNJE www.buildmagazin.com 29 TEMAbroja MONTAŽNI OBJEKTI Čizma glavu čuva, šubara je kvari – narodna poslovica P ojam „montažni objekti” podrazumeva veoma široki dijapazon objekata, zavisno od njihove veličine (mali, srednji, veliki), namene (proizvodne hale, magacini, tržni centri, radionice, garaže, stambeni objekti...), vrste noseće konstrukcije (čelik, beton, drvo), tipa panelnog materijala (lim, drvo, prefabrikovani beton, poliuretanski sendvič paneli...). Broj kombinacija navedenih elemenata i njihovih varijacija je zaista veliki, ali ćemo se mi ovde pozabaviti sa dva elementa koji su konstanta u svakoj kombinaciji: AB ploča na kojoj celi objekat leži (čizma), i krov (šubara) koji ima funkciju zaštite kompletne strukture od atmosferalija. Zahtev, koji se podrazumeva prilikom projektovanja noseće armirano-betonske ploče, je da njen vek trajanja bude ako ne isti, onda svakako duži od predviđenog trajanja samog objekta kao upotrebne celine. Da bi se ta dugovečnost postigla, neophodno je, po našem mišljenju, do maksimuma redukovati broj slojeva, odnosno broj raznorodnih materijala koji treba da funkcionišu kao jedna celina. Budući da raznorodni materijali, aplicirani u slojevima, imaju tendenciju da se kad-tad odvoje i time kompromituju funkcionalnost sistema, naš pristup predviđa da osnovni građevinski materijal – beton 30 – u sebi objedini sve neophodne funkcije: čvrstinu, vodonepropusnost, nosivost, otpornost na habanje. Za postizanje takvog cilja, u praksi sa uspehom primenjujemo materijale iz Sistema PENETRON® (www.penetron.com), koji svojim hemijski aktivnim kristališućim dejstvom poboljšavaju karakteristike samog betona i obezbeđuju permanentnu funkcionalnost. Najefikasnija kombinacija materijala iz sistema se određuje na osnovu konkretnih zahteva objekta, a ilustracije radi, navodimo nekoliko materijala i njihovu osnovnu namenu: • PENETRON ADMIX™ – praškasti aditiv koji se dodaje prilikom pripreme betona. Postiže se aktivna hidroizolaciona zaštita betonske ploče po celom preseku. Moguća kombinacija sa svim tipovima superplastifikatora ili drugih aditiva za beton. • PENETRON® – cementni premaz koji putem aktivnog kristališućeg dejstva dubinski štiti površinu na koju je nanešen kako od pozitivnog, tako i negativnog pritiska (16 bar). • PENECRETE MORTAR™ – brzovezujući reparatur malter sa aktivnim dejstvom. • PENETRON PLUS™ – nanosi se suvim posipanjem praha, moguće mehaničko utrljavanje u sveži beton. • PENEPLUG™ – trenutno zaustavljanje aktivnih prodora vode. • PENESEAL PRO™ – dubinska impregnacija betona, hidroizolacija od pozitivnog pritiska. www.buildmagazin.com • PENESEAL FH™ – bezbojni učvršćivač betonske površine, idealan za pretvaranje betonske površine u izuzetno stabilan industrijski pod. • PENEBAR™ – bubreća bentonitna traka sa brzim dejstvom, za obezbeđenje vodonepropusnosti na nastavcima betoniranja... Pravilnim koncipiranjem sistema i adekvatnom upotrebom materijala iz PENETRON® Sistema, postižete da čizma vašeg objekta bude pouzdanija, dugotrajnija i jeftinija od bilo koje druge kombinacije materijala. Kada je u pitanju krov vašeg objekta, skrećemo vam pažnju na naša razmišljanja iznešena u prošlom broju Build magazina na temu ravnih krovova. Ovom prilikom, još jednom ćemo vam skrenuti pažnju na laki termoizolacioni beton POLITERM BLU (www.edilteco.it) koji je, zbog svojih termičkih i mehaničkih karakteristika,a ponajviše zbog izuzetno male mase (260 kg/m3), praktično nezamenljiv u objektima montažnog tipa. Ovaj materijal je idealan za izradu ispunjavajućih i ravnajućih slojeva na međuspratnim konstrukcijama, za ispunjavajuće, ravnajuće ili nagibne slojeve na krovu objekta. Ako POLITERM BLU upotrebite u sadejstvu sa nekim od kompatibilnih hidroizolacionih sistema, postižete da šubara vašeg objekta, umesto da ga kvari, ima i te kako efikasnu zaštitnu funkciju ■ promo PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata Projektno finansiranje je novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen finansiranju novoosnovanih, kao i već postojećih firmi Osnivači firmi mogu biti: • pravna lica i • fizička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva U ponudi su sledeći modeli finansiranja: • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištu • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju • finansiranje izgradnje turističkih objekta Erste Bank projektnim finansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji objekata (na području većih gradova u Srbiji, kao i područjima priznatih turističkih centara) koji će biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu. Zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata iznosi kredita idu do 80% vrednosti projekta, odnosno minimalno EUR 0,5 mil, maksimalno EUR 3 mil. Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se momentom finansiranja računa trenutak dobijanja prijave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje (nakon završetka perioda gradnje). Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank. Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fizička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju finansira Banka: • banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fizičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira • sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitora • banka finansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta • sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! • sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu • ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni Osnovne prednosti projektnog finansiranja kod Erste Bank: • sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku • brža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnju • brža prodaja stanova - povoljni stambeni krediti Banke • sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija uknjižen stan • investitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju • akcenat na analizi projekta, a ne analizi preduzeća • projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) • projekat ne angažuje dodatni kolateral Investitora ■ ERSTE BANK a.d. Novi Sad Bulevar oslobođenja 5 21000 Novi Sad Tel: 0800 201201 [email protected] www.erstebank.co.yu www.buildmagazin.com 31 arhitektura Opštinska zgrada u Benidormu Razgovor vođen sa gospodinom Huanom Anjonom (Juan Añon) Pripremila: Tijana Jovanović build: Šta nam možete reći o idejnom konceptu projekta? H.A: Opština se gradila na ostacima bivšeg trga, na kraju parka L’Aiguera. Ispod trga je postojala podzemna parking-garaža, koja je ujedno služila kao potpora. Ciljevi projekta su bili: postaviti i podići Opštinu Benidorm, redefinisati trg, formirati prilaze parku i ustanoviti relaciju garaže i nove zgrade. Mesto nudi dva suprotna efekta, i pomalo ambivalentna, koja se moraju integrisati. S jedne strane, pretvoriti generisani/definisani prostor u prilaz parku iz grada, prolazno mesto, i sa druge strane, stvoriti trg za zaustavljanje/okupljanje publike/ljudi, mesto sastajanja vezano za samu Opštinu. Potreba da se sačuva postojeća podzemna garaža otvarala je mogućnost korišćenja postojećeg konstruktivnog sistema i implementacije istog u nove prostore. Projektant- 32 ski reperi i uslovi vezani za našu odluku su bili: postojeće isušeno korito reke, prostor, trg, nova gradska vrata, kontrast vertikalnom gradu (Benidorm ima najviše i najviši soliter u Španiji). Okružena šumom solitera, među kojima je i trenutno najviši soliter u Španiji, nova opštinska zgrada primorskomediteranskog grada Benidorma vraća gradu horizontalnost mora sa zgradom-mostom, podignutom nad nekadašnjim rečnim koritom pretvorenom u gradski trg. Kao kontrapunkt elementima osnove, horizontalni element grede-mosta ističe se svojim prefabrikovanim karakterom, otkrivajući rešetkaste čelične grede koje ga nose. Svi konstruktivni elementi – prednapregnute međuspratne ploče, pregradni zidovi i fasadni elementi montirani su tokom gradnje. tivno rešenje projekta? Na južnoj fasadi pokretne staklene brisoleje regulišu količinu osunčanja preko senzora smeštenih na krovnoj terasi. Veoma zanimljivo je da su na brisolejima tehnikom serigrafije utisnuta imena stanovnika grada Benidorma. H.A: Konstrukciju ovog zdanja čine dve bazične komponente mosta – potpora i ploča, koje istovremeno čuvaju suštinski karakter gradskih vrata i praznog prostora, unutar gradskog tkiva, koje je nekadašnje korito predstavljalo. U unutrašnjosti zgrade, na tri nivoa, organizuju se, u vidu otvorenih kancelarija sa pokretnim elementima, odvojene različite administrativne službe. Deset atrija terasa, različito raspoređenih duž spratova, nude zaposlenima jednu malu repliku trga nad kojim se nalaze. Na prostranoj platformi, sa obe strane prizme, nalaze se dve stambene baze u kojima se organizuju ulazni hol i službe za usluge građanstvu. Ova dva noseća elementa materijalizuju se u betonu in situ od belog cementa i agregatu od žućkastog kamena, specifičnog za ovo podneblje. Na njih „naleže” sandučasta greda koja sa skoro 100 metara dužine natkriljuje trg i povezuje prostorije sa obe strane. build: Naša zemlja otvorila se u poslednje build: Na koji način biste opisali konstruk- www.buildmagazin.com vreme stranim investitorima u želji da realizuje projekte domaćih, ali i stranih arhitekata i na taj način doprinese i poboljša trenutnu urbanističku koncepciju. U tom smislu, pojavljuju se ogranci stranih arhitektonskih biroa, kao što je recimo BEVA Proyecta. Koji su vaši ciljevi i na koji način možete da doprinesete domaćem razvoju? arhitektura razgovor s povodom XXIX SALON ARHITEKTURE Razgovor vođen sa mr Ljiljanom Miletić-Abramović, muzejskim savetnikom i kustosom Odseka za arhitekturu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu H.A: Dvadesetogodišnje iskustvo matične firme AIC, iz Valensije, čiji je BEVA ogranak u Beogradu, omogućuje profesionalan pristup pitanjima ove vrste imajući uvek u vidu neophodno prilagođavanje uslovima tržista u razvoju, koje iziskuje zakonske promene po ugledu na evropski uzor, bez čije je pomoći težak rast. Pružanje tehničkih usluga svim domaćim investitorima, koji shvataju da uspeh leži u „profesionalizaciji” posla - usluga, zasnovanih na vrednostima arhitekture u službi građana, imajući u vidu da je svaki projekat jedan korak u stvaranju evropske baštine. Za konstruktivnu definiciju projekata uvek pokušavamo da koristimo proverena rešenja, nismo skloni „izmišljanju”, jer želimo da iza svakog detalja postoji proizvođač u okviru građevinske industrije i pokušavamo da krajnji izraz predstavlja pročišćenu ideju projekta. BEVA Proyecta je firma sposobna da pruži usluge na polju nekretnina i projektovanja za investitore iz Španije koje, nakon pozitivnog iskustva i uspeha poslednjih godina u okviru ovog sektora u zemlji, zanima prisustvo na novim tržištima. Tržištima, sa izuzetnom stambenom tražnjom i koja prolaze kroz procese neminovnih promena u okviru finansijskog sektora i sektora nekretnina. Što se tiče imena, govorimo o svim drugim arhitektima koji imaju sličan pristup ovim problemima: kao Hilbersheimer, Grassi do savremenih projektanata kao Alejandro Zaera, sa kojim sarađujemo na nekoliko projekata u Valensiji. Autori i firma: AIC-PROYECTA / BEVA PROYECTA Juan Añon, Rafael Martinez, Gemma Marti, Ramon Calvo, Jose Ramon Tormo ■ Zahvaljujemo gospođi Vesni Pajčin, iz arhitektonskog biroa BEVA Proyecta iz Beograda, ogranka matične firme AIC-PROYECTA iz Valensije. build: Naslov ovogodišnjeg, 29. po redu, Salona arhitekture je Spontani tokovi (lokalno-regionalno-globalno). Možete li nam reći na koji način se ovi uticaji prepliću u domaćoj savremenoj arhitekturi? LJ.M-A: Salon arhitekture predstavlja godišnji pregled najnovije produkcije domaće savremene arhitekture. Po svom kvalitetu ima eminentno mesto u sklopu arhitektonskih događaja u našoj sredini. Globalno i globalizacija su aktuelni termini u svetskim tokovima, koji do nas dolaze kao informacije i uticaji. Dolazi do usaglašavanja obrazaca. Pokazalo se da su domaće arhitekte vrlo dobro informisane o globalnim tokovima, kao i da imaju dovoljno znanja i talenta da sprovedu nove ideje u delo. S druge strane, postoji i vrlo jasan uticaj karakterističnih domaćih, regionalnih problema kao što su pre svega problem takozvane divlje gradnje, opšta pretrpanost grada, urbanistička politika koja ne prati potrebe grada na adekvatan način. U okviru pratećeg programa Salona, imali smo temu My identity koja se upravo bavila čitanjem te vrste arhitekture, kroz sociološke, kulturološke, filozofske i naravno arhitektonske poglede na ovaj problem. build: Da li možete da izdvojite neke prepoznatljive uzore domaće arhitekture u proteklim godinama? LJ.M-A: Na Salonu je predstavljen širi tematski okvir, gde su zastupljeni pre svega javna arhitektura, poslovne i privredne zgrade, kao i višestruki stambeni objekti. To je već pomak u odnosu na ranije, gde je akcenat bio na privatnoj kući, odnosno individualnim stambenim objektima. Ove građevine prate svetske arhitektonske ideje. Mnogi projekti su urađeni tokom devedesetih, ali zbog poznate političke situacije tek sada su realizovani, tako www.buildmagazin.com da danas oni možda deluju anahrono. Arhitektura je kompleksna i u njoj se prelamaju mnogi uticaji, ali je ona i najbolji pokazatelj stanja jednog društva. Aktuelno pitanje u našoj sredini je pitanje investicija, vrsta objekata, politike urbanizma i naravno estetska i arhitektonska komponenta. Neki generalni pravac, koji se sledi, jeste neomodernizam i uticaj stvaralaca kod nas u vreme kada se gradilo dobro, znači neke šezdesete godine prošlog veka. build: Šta nam možete reći o nagrađenim radovima? LJ.M-A: Ove godine bilo je oko dvesta radova, ali je ovogodišnji žiri odlučio da podeli manje nagrada nego prošle godine, kako bi se istakao značaj ovog događaja. Prva nagrada je otišla u ruke internacionalnog tima iz Španije. U pitanju je arhitektonski tim Aic-Proyecta-BEVA Proyecta, iz Valensije, a nagrada je za zgradu opštine u gradu Benidormu. Ova odluka je izazvala dosta polemika, međutim Salon u svom statutu i propozicijama ima međunarodni karakter. Na Salonu je zastupljeno i dosta naših autora koji rade u Evropi. Priznanje u kategoriji Arhitektura otišlo je Zoranu Radojičiću za porodičnu kuću Vila T u Baje Pivljanina 13 u Beogradu. Tu su, naravno, i Jovan Mitrović i Dejan Miljković, koji su dobili priznanje za Stambeni objekat rekonstrukcije i dogradnje u Lazarevačkoj ul. 1 u Beogradu. Posebno bih izdvojila projekat za Poslovni objekat Textil u Užicu, studija Neo (Snežana Vesnić i Vladimir Milenković), jer je pokazao jasnu inovativnu komponentu u pogledu projekata za poslovne objekte. Mustafa Musić, naš čuveni arhitekta, dobio je priznanje za idejni projekat svog ateljea u kategoriji Enterijer. Priznanje u kategoriji Urbanizam, otišlo je Miroslavi Petrović-Balubdžić za Kompleks za sport i rekreaciju Naseljski park, Stambeno naselje na Čukarici u Beogradu. I, na kraju, vrlo je značajna i publikacija Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka, Mirjane Roter-Blagojević. 33 promo POLYKEM SR izolacioni i građevinski materijali P OLYKEM SR je multinacionalna kompanija koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Osnovna aktivnost firme je zastupanje i distribucija visokokvalitetnih građevinskih materijala, najpoznatijih svetskih proizvođača. Među poznatim svetskim brendovima, sa kojima je POLYKEM SR u partnerskim odnosima, izdvajamo: Dow Chemicals Company, Flag, Armstrong, Trespa, Alchimica, Sonoco, Caretta, Geofelt, Asphaltop i predstavljamo njihove osnovne proizvode. Kompanija DOW CHEMICALS proizvodi foliju od ekstrudiranog polietilena ETHAFOAM 222 E, debljine 5 mm, koja predstavlja zaštitu od zvuka udara u međuspratnim konstrukcijama. Zvuk udara je moguće ublažiti, odnosno ukloniti, na više načina. Najčešće se to rešava izradom „plivajućeg poda” tj. odvajanjem cementnog estriha od ostalih elemenata konstrukcije pomoću materijala za zvučnu izolaciju. Kombinacija folije ETHAFOAM 222 E i termoizolacionih ploča od ekstrudiranog polistirena iz grupe STYROFOAM predstavlja odličnu termičku i zvučnu zaštitu. STYROFOAM, plava ekstrudirana polistirenska pena (XPS), je izolacioni materijal izuzetnih karakteristika, razvijen u fabrici Dow Chemicals-a. Zbog tehnologije proizvodnje ekstrudiranjem, ploče imaju jednoliku strukturu zatvorenih ćelija. Ova zatvorena ćelijska struktura pruža brojne prednosti i posebne osobine prilkom ugradnje: • niska vrednost toplotne provodljivosti za dugi period • odlična mehanička čvrstoća • nema kapilarnog upijanja • visoka otpornost na vlagu • postojanost na cikluse smrzavanja i odmrzavanja • dugi rok upotrebe • mala težina i laka obrada • lako se reže jednostavnim alatima • otporan na truljenje i starenje • čist, bez mirisa i ne nadražuje kožu. Dow Chemicals je razvio širok spektar izolacionih proizvoda koji odgovaraju specifičnim zahtevima u garđevinarstvu i industriji: 34 • Shapemate – za izolaciju zidova i serklaža • Roofmate – za izolaciju ravnih i kosih krovova i međuspratnih konstrukcija • Floormate – za izolaciju podova sa velikim opterećenjem • Styrofoam LB – za izolaciju PVC i AL panela • Styrofoam RTM GV X – za izolaciju hladnjača kamiona i vagona. ALCHIMICA, poznati grčki proizvođač poliuretanskih zaštitnih hidroizolacionih premaza. Primenjuju se kod ravnih krovova, kao primarna hidroizolacija i kao zaštita bilo koje „crne” hidroizolacije, kao i kod mostova, rezervoara pijaće vode, industrijskih podova... Odlikuju se odličnom otpornošću na različite uticaje: • vodonepropusni • paropropusni • otporni na visoke i niske temperature • izuzetno elastični kroz ceo eksploatacioni vek • otporni na veliki broj hemikalija. ASPHALTOP je, kao član grupacije POLYKEM, proizvođač bitumenskih hidroizolacionih membrana, plastomerne APP i elastomerne SBS, ojačane netkanim poliesterskim filcom ili staklenim voalom, čija je gornja površina polietilenski film. CARETTA, takođe jedan od brendova proizvođača Asphaltop – bitumenska APP šindra se postavlja na kose krovove kao finalni sloj, umesto konvencionalnog crepa. Sastoji se od bitumenske smese, ojačanja i gornjeg sloja koji je od mineralnih škriljaca. Proizvodi se u četiri oblika: polukružni, četvrtasti, paralelogram i šestougaoni; i u dve boje: zelena i terakota. FLAG, PVC i TPO – hidroizolacione membrane. Izuzetno efikasni sistemi, jednostavni za ugradnju. Primena: bazeni, tuneli, veštačka jezera, kanali, hidrocentale, deponije, ravni krovovi. Mehanički otporne i UV stabilne membrane, tako da su ujedno i završni slojevi u bazenima, rezervoarima i na ravnim krovovima. GEOFELT, geosintetički materijali. Primenom geosintetike ostvaruje se pouzdano i ekonomski najpovoljnije rešenje problema ojačanja i stabilizacije tla, separacije i filtracije. www.buildmagazin.com Geomreže – za armirano tlo, tkani i netkani; geotekstili – za separaciju i filtraciju, mreže za armiranje asfalta – odlaganje pojave reflektovanih pukotina. TRESPA, svetski lider u proizvodnji visokokvalitetnih panela za oblaganje: ventilisanih fasada, krovnih venaca i balkona, objekata izloženih teškom habanju i prljanju, izradi urbanog mobilijara kao i uređenju enterijera objekata posebne namene. Poseduje bogatu paletu sa preko 1.500 boja i dezena. Izuzetne otpornosti na spoljne uticaje: sunce, kisele kiše, vlagu, mržnjenje i kravljenje. Paneli su izrađeni na bazi termički obrađenih smola ojačanih drvnim vlaknima borovih šuma, homogenizovanih posebnom tehnologijom (EBC), razvijenom u laboratorijama TRESPA. ARMSTRONG, vodeći svetski proizvođač spuštenih plafona, neprekidno se razvija i unapređuje svoj proizvodni program. SONOCO, oplata za kružne stubove. Jednokratna upotreba, laka manipulacija, jednostavna montaža – odličan rezultat. Raspoložive dužine: 3-9 m2. Raspoloživi preseci: 15-120 cm. IZOLACIONI GRAĐEVINSKI MATERIJALI Sr Za sve informacije o proizvodima kontaktirajte POLYKEM SR d.o.o. – Beograd, Balkanska 29, tel: 011/306 55 77. Tim profesionalaca stoji Vam na raspolaganju ■ promo Moguće rešenje problema javnih toaleta V ećini stanovnika i posetioca naše prestonice čije aktivnosti podrazumevaju višečasovni boravak u krugu dvojke se verovatno dogodilo da, imajući izvesne, prirodne potrebe, budu primorani da požure kući ili uđu u kafić ili restoran i zamole za uslugu. Problem nedostatka i nefukncionisanja postojećih javnih toaleta je u Beogradu izuzetno izražen. vima, a njihovo održavanje i redovno pražnjenje radi firma koja toalete iznajmljuje. Spoljne strane toaletskih kabina mogle bi biti mesto pogodno za reklamu, što bi moglo da pokrije deo troškova za iznajmljivanje. GISEL pokretne WC kabine Ako urbanistima i planerima gradskog prostora nije lako da odrede broj potrebnih javnih toaleta, a gradskim vlastima da, zatim, uspeju u tome da pronađu potrebne i adekvatne lokacije za toalete, postavlja se pitanje zašto postojeći javni toaleti ne funkcionišu. GISEL kabinama nije potreban priključak za vodu i, ukoliko se iznajmljuju, nema investicionih troškova. Prostor potreban za jednu kabinu je 1,2 m². U cenu iznajmljivanja je uključen dovoz, montaža i odvoz kabine. One mogu biti postavljene na javnim gradskim površinama, ali kao što je to poznato, i na gradilištima i na mestim održavanja različitih manifestacija, kakvi su na primer veliki koncerti ili festivali. Prepreka koja stoji na putu rešavanja ovog, za grad, važnog problema je nedostatak sredstava za održavanje, a naročito za izgradnju novih WC-a. Ono što bi, međutim, trebalo imati u vidu jeste praksa većih svetskih, evropskih, pa čak i gradova u okruženju, koja podrazumeva postojanje strategije rešavanja problema javnih toaleta, koja bi omogućila da grad, na osnovu nje, nešto i zaradi. Slično kao gradski prevoz i javni toaleti mogu biti mesto pogodno za reklamu. Za one koji se moraju izgraditi neophodno je da grad uloži potrebna sredstva, ali se zatim zidovi i unutrašnje površine mogu koristiti kao prostor za reklame. Postoje, naravno, i pokretni toaleti i to oni koji se priključuju na instalacije i drugi, sa rezervoarom. U slučaju prvog tipa, neophodni su investicioni troškovi za nabavku, koji zavise od tipa toaleta i sistema za čišćenje. U Francuskoj su patentirani samočisteći montažni toaleti koji su izuzetno pogodni za gradske uslove, a u okruženju, tačnije u Hrvatskoj, proizvode se slični toaleti sa nižom cenom. Problem se može rešiti i na jednostavan način, iznajmljivanjem pokretnih WC-a, u obliku kabina. One bi, zbog urbanističkih uslova, mogle da u dovoljnom broju budu postavljene u gradskim parko- 36 Zapremina razervoara kabine iznosi 280 litara a pražnjenje se vrši jednom nedeljno. Uz pražnjenje se vrši pranje, dezinfekcija, i punjenje rezervoara novom tečnošću koja sprečava stvaranje bakterija i neugodnih mirisa, a zadovoljava sve ekološke standarde. Sama cena iznajmljivanja bi, naravno, zavisila od broja kabina, perioda korišćenja i lokacije na kojoj se GISEL kabine postavljaju ■ www.buildmagazin.com GISEL WC kabine Petra Mećave 23, 11000 Beograd tel/fax: 2543-162 mob: 062/200-390 Čiste, praktične i ekološki prihvatljive kabine nije potrebno spajati na vodovodnu ili kanalizacionu mrežu. Rezervoar kabine je 280 litara što omogućava sigurnu nedeljnu upotrebu do 15 osoba te su servisiranje i pražnjenje kabina u nedeljnom ciklusu. Pražnjenje se obavlja specijalnim vozilom, rezervoar se posle pražnjenja puni dezinfekcionim sredstvom koje zadovoljova sve ekološke i sanitarne norme i sprečava razvoj bakterija i neugodnih mirisa. "Atrik-Boxi"d.o.o. osigurava brzu i tačnu dostavu, nedeljno čišćenje i odlaganje fekalija, održavanje tehničke ispravnosti kabina, dezinfekcijsku tečnost i toalet papir. Pogodne su za: • gradilišta • parkove • koncerte • kupališta • manifestacije • parkirališta MI GARANTUJEMO EKOLOŠKO ODLAGANJE FEKALIJA ATRIK-BOXI Petra Mećave 23, 11000 Beograd, Srbija tel: 3541-283 fax: 3558-552 mob: 065/88888-25 e-mail: [email protected] MOBIL WC fokus SIMPROLIT BLOKOVI ® Z IDOVI OD SIMPROLIT® blokova debljine 25,0 cm imaju 2,5 puta bolje termičke karakteristike od propisanih za naše klimatsko područje, pa ih nije potrebno dodatno utopljavati. Izgradnjom objekata Simprolit® blokovima rešavate i problem protivpožarne saglasnosti, jer zid od Simprolit® bloka d=25,0 cm ima otpornost na dejstvo požara preko 180 minuta (El 18O). Fasadni zid od Simprolit® bloka debljine 25,0 cm obostrano omalterisan, težak je svega 164 kg/m² zida (npr. omalterisani pregradni zid od opeke debljine 12 cm težak je 260 kg/m² zida). Zidovi izidani Simprolit® blokovima su najdugovečniji od svih konkurentskih proizvoda, jedini su koji „dišu”, otporni su na veoma visoke i veoma niske temperature, termoizolacioni, zvukoizalacioni, paropropusni, komfortabilni, seizmootporni, ekonomični. Zidanjem Simprolit® blokovima dobijate i preko 10% dodatne prodajne neto površine unutar istih gabarita objekta! Rezultati mnogobrojnih istraživanja u svetu poslednjih godina pokazuju da se, kao jedinstven put povećanja kvaliteta uz istovremeno sniženje cene koštanja kvadratnog metra stambenog prostora, javlja povratak jednoslojnim konstrukcijama fasadnih zidova. Jednoslojni zidovi od Simprolita® debljine samo 20 cm zadovoljavaju termičke zahteve svih klimatskih regiona Balkana, a zidovi od Simprolit® blokova debljine 25 cm previšuju norme i preko 100%. Pri tome, koriste se samo Simprolit® blokovi, beton za ispunu, malter za tanko malterisanje ili gletovanje i završna boja. su na mraz preko 100 ciklusa, otporni na požar preko 3 časa, seizmički izuzetno stabilni, konstruktivno nosivi i preko 20 spratova bez dodatnih stubova ili greda itd. U prostorijama izidanim od Simprolit® blokova ne samo da se ostvaruje komfortnost življenja, već su u potpunosti ispunjeni i svi ekološki zahtevi. Simprolit® blokovi imaju izuzetno dobre i druge pokazatelje: ne upijaju vlagu, nemaju pojave glivica i buđi, zidovi „dišu”, otporni Objekti izgrađeni Simprolit® elementima pokazali su se kao najekonomičniji ne samo u izgradnji, već i u eksploataciji, te se Simprolit® sistem javlja i osnovom značajnog pojeftinjenja kvadratnog metra prostora. Zahvaljujući njihovoj lakoći, zidanje Simprolit® blokovima nema konkurenata kada se radi o nadogradnji postojećih objekata i izgradnji mansardi. Tamo gde se drugim materijalima bez sanacije temelja moze nadzidati maksimalno sprat, primena Simprolit® sistema omogućava nadgradnju dva i više spratova te iste težine. Kod zidova izidanih od Simprolit® blokova treba istaći i jedinstvenu mogućnost kompenzacije toplotnih gubitaka zbog zastaklenih fasadnih otvora – umesto da se povećava ili debljina zida ili broj grejnih tela, kod objekata Simprolit® sistema to se rešava prostim dodavanjem uložaka unutar Simprolit® blokova iste debljine. 38 www.buildmagazin.com fokus Simprolit® sistem je trenutno najoptimalniji sistem gradnje u svetu koji istovremeno zadovoljava sve neophodne karakteristike dugovečne i ekološke gradnje i to: Dugovečnost Simprolit® je najdugovečniji medju analozima - po Certifikatu NIISF RAASN, više od 50 godina Termoizolacija Simprolit® blok debljine svega 20 cm zadovoljava sve klimatske regione Balkanskog regiona Otpornost na mraz Otpornost na mraz Simprolit® blokova je veća od 100 ciklusa zamrzavanja u surovim uslovima ruske zime Hidrofobnost Simprolit® blokovi ne upijaju vodu, pri ispitivanju u Moskvi Simprolit zidovi imali su vlažnost < 1% Otpornost na požar ЕI180, otpornost na dejstvo požara Simprolit® fasadnih i pregradnih blokova veća je od 3 časa Aseizmičnost Lakoća, nosivost i duktilnost konstrukcije obezbeđuju visoku aseizmičnost Simprolit® sistema Letnja stabilnost Optimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra čini Simprolit® zidove zimi toplim, a leti prohladnim, što je ne malo važno sa aspekta štednje energije i zimi i leti, a uzimajući u obzir postojeće klimatske promene Nosivost Zidovi od Simprolit® blokova, zapunjeni betonom i armirani, imaju visoki stepen nosivosti – za klasu veći nego zidovi od drugih termoizolacionih blokova Ekologičnost Simprolit® sistem je jedan od retkih građevinskih sistema u svetu u kojem zidovi „dišu”, ne upijaju vodu, nemaju pojave gljivica i buđi i neagresivni su u odnosu na armaturu, ankere i vodene cevi Ekonomija Investitora Kratki rokovi gradnje Više od 10% dodatne prodajne površine objekta Znatno smanjena količina potrebnog matrijala i radne snage Kvalitetna i ekonomična, brza i dugovečna gradnja Ekonomija Izvođača Lak, jednostavan i jeftin horizontalni i vertikalni transport Odsustvo oplate i potrebe utopljavanja termičkih mostova Odsustvo potrebe za angažovanjem specijalizovanih proizvođača Jednostavnost izvođenja radova i znanto smanjeni broj radnih taktova Velika brzina izvođenja radova i kratki rokovi predaje objekta Ekonomija korisnika Dugovečan, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor, Ekološki (zidovi dišu), ne zrači niti akumulira radioaktivno zračenje Nema potrebe za dodatnom ventilacijom i kondicioniranjem vazduha Znatna ekonomija sredstava kod održavanja i eksploatacije objekta Simprolit® sistem izvođenja novih, kao i utopljavanja i nadogra- U nastavku rubrike prikazane su Projektanske oznake i građevinska fizika Simprolit® blokova, a zatim deo diplomskog rada Snežane Isaković, diplomiranog građevinskog inženjera. dnje postojećih objekata, obezbeđuje ekološki, ekonomičan, kvalitetan i dugovečan stambeni prostor. ZA NAS, NAŠU DECU I UNUKE! www.buildmagazin.com Simpro d.o.o. i Simprolit d.o.o. Kostolačka 67/2, 11000 Beograd tel/fax: +381 0(11) 397 67 70 397 67 71 www.simprolit.co.yu 39 fokus PROJEKTANTSKE OZNAKE I GRAĐEVINSKA FIZIKA SIMPROLIT® BLOKOVA Simprolit blokovima dodeljeno je unificirano označavanje: I. Ispuna šupljih podužnih otvora, orijentisanih ka unutrašnjosti objekta: 0 – bez ispune B – beton С – Simprolit polistirolbeton II. Poprečni termoizolacioni ulošci, u sredini i na bočnim stranama blokova: 0 - bez poprečnih termoizolacionih uložaka P - poprečni termoizolacioni uložak od polistirola ( stiropora ), debljina zavisi od tipa bloka S - poprečni termoizolacioni uložak od Simprolit jednoslojne (SOP) ploče, debljina zavisi od tipa bloka III. Podužni termoizolacioni ulošci, orijentisani ka spoljašnjoj strani zida, debljina po zahtevu termičkog proračuna (u santimetrima): 0- bez podužnih termoizolacionih uložaka P (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od polistirola (stiropora), debljine (1, 2…) cm. S (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od Simprolit SOP ploče, debljine (1, 2…) cm. Oznake termo-zvuko-fizičkih karakteristika SIMPROLIT® blokova: • Ro [=] m2 °С/W: • R [=] m2 °С/W: • Rpotr [=] m2 °С/W: Ukupan otpor prolasku toplote kroz konstrukciju fasadnih zidova Otpor prolasku toplote elemenata fasadnih zidova Propisani ukupan otpor prolasku toplote fasadnih zidova Ro= R + 1/αu + 1/αs ≥ Rpotr gde je: • αi [=] W/m2 °С: Koeficijent termoprenosa unutrašnje površine fasadnih zidova Koeficijent termoprenosa • αe [=] W/m2 °С: (za zimske uslove) spoljašnje površine fasadnih zidova Termički koeficijent prolaska toplote elemenata u zidu • K [=] W/m2 °С: • ΣK [=] W/m2 °С: Termički koeficijent prolaska toplote zida od elemenata [=] (min. 10 – za zidove ka severu, 15 – za ostale zidove, 25 – za krovove) Letnja stabilnost Koeficijent toplotne inercije • D24 [=] W/(m2 °С): • t1 [=]°C (ti=unutrašnja temperatura u °C; te=spoljašnja temperatura u °C): Komfortabilnost • gde je: ti = Proračunska temperatura unutrašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnickim normativima te = Proračunska temperatura spoljašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnickim normativima Rw [=] dB: Nivo zvučne izolacije fasadnog zida q [=] kg/m2: Težina kvadratnog metra zida (sa betonskom ispunom i tankim malterisanjem sa obe strane) Navedeni Simprolit® blokovi debljina: 25 cm, 20 cm i 12 cm više nego zadovoljavaju termičke zahteve za klimatski region Balkana. Ostale mnogobrojne kombinacije Simprolit blokova za sve regione sveta date su u katalogu „Gradjevinska fizika Simprolit blokova i ploča” koji se može učitati sa interneta ili sa CD-a, koji sadrži oko 700 Mb tekstova, slika, filmova, animacija, crteža, sertifikata i dr., a koji se može poručiti telefonom ili poštom. 40 www.buildmagazin.com fokus Optimizacija građenja primenom SIMPROLIT® proizvoda na primeru stambeno-poslovnog objekta u ul. Dimitrija Tucovića u Beogradu O pšte gledano savremeni građevinski termoizolacioni materijali bi, pored zahtevanih fizičkih, hemijskih i drugih svojstava, morali da zadovolje i vrlo značajan zahtev u smislu ekonomičnosti, kako pri izgradnji, tako i pri kasnijoj eksploataciji objekta. Simprolit® proizvoda blokova. Projekat građevinske fizike za predmetni objekat za slučaj primene Simprolit® proizvoda uradilo je preduzeće za inženjering, konsalting i promet „Simpro” na osnovu koga su usvojeni analogni blokovi za fasadne zidove date originalnim projektom, a tako da odgovaraju zahtevima građevinske fizike koji je za predmetni objekta rađen na kompjuteru pomoću programa GFN.EXE autora Arana Teodorčevića. Stoji činjenica, da bez obzira na svoje želje i potrebe, svaki investitor je zainteresovan da sagleda funkcionalna rešenja koja mu omogućavaju jeftiniji projekat, kraće vreme realizacije, povoljniju eksploataciju, Spoljašnji zid SZ01 modernije sisteme u objektu, supstitute - Projektom data konstrukcija materijala koje mu nude određene pogodnosti. šćenje standardnih normativa rada u visokogradnji. Aktivnost je osnovna jedinica realizacije projekta u mrežnom planiranju, koja predstavlja tehnološki i vremenski zaokruženu celinu. Ovaj model procene troškova izabran je jer omogućava simultanu procenu vremena i troškova. Inicijalne uštede primenom SIMPROLIT® proizvoda Uporednim analizama troškova dve razmatrane tehnologije, koja je vršena na osnovu detaljne procene troškova, došlo se do zaključaka u vezi mogućih ušteda koje bi se ostvarile primenom analiziraKoncepcija diplomskog rada je takva da nih Simprolit® proizvoda. Ekonomičd =41cm su u prvom delu prikazana osnovna finost primene ovih proizvoda pokazala Ȟ zičko-mehanička svojstva Simprolita, sa se kako u samom izvođenju zidarskih Ȟ Ȟ akcentom na eksperimentalno ispitivanje radova, tako i u izvođenju AB radova primene Simprolit® blokova pri niskim što je posledica izuzetne lakoće ovog temperaturama, dok je drugi deo ovog materijala. Takođe, karakterisitka Sim- Analogni zid od Simprolit bloka diplomskog rada posvećen uporednoj prolit® fasadnih blokova koja se ogleda SBS-20; tehno-ekonomskoj analizi standardnog u mogućnosti da pri istoj debjini bloka, Prikaz karakteristicnog zida na predmetnom objektu načina građenja i Simprolit® proizvoda pomoću umetaka, povećaju termoizola(Simprolit® blokova, Simprolit® ploča ciju zida, omogućava povećanje korisne i Simprolit® monolita u svojstvu cementne površine i proporcionalno tome umanjenje Procena troškova košuljice). Rezultati ovih analiza ukazali su krajnje cene za svaki dobijeni 1m2 objekta. na ekonomske efekte koje bi investitor mo- Procena troškova za zidarske radove pred- Na taj način investitor ima zaradu po svagao da ostvari primenom pomenutih Sim- metnog objekta rađena je primenom mode- kom dužnom metru fasadnog zida izidanog prolit® proizvoda na predmetnom stam- la zasnovanog na aktivnostima. Pri čemu je Simprolit® blokovima. beno-poslovnom objektu u ul. Dimitrija svaka aktivnost pojedinačno analizirana, u U daljem tekstu prikazaće se rezultati izvrTucovića, odnosno kod objekata sa sličnim smislu potrebnih resursa i troškova, uz kori- šenih analiza. projektnim rešenjem. Tehnički opis objekta Objekat je postavljen na uglu ulica Dimitrija Tucovića i Marka Oreškovića. Spratnost objekta je Pg+Pr+6+O+Pk, a ukupna površina iznosi 4195,81 m2. Konstrukciju objekta čine AB sistemi zidova, arm.bet. stubovi, sa arm. bet. gredama, horizontalni i vertikalni serklaži u pregradnim zidovima od giter blokova 20 i 25 cm. Fasadni zidovi su projektovani kao sendivč zidovi u slojevima – giter blok 20 i 25 cm, AB platno 20 cm, stiropor 5 cm i puna opeka na 12 cm), ukupne debljine od 32-46 cm. Pregradni zidovi projektovani su od pune opeke na12cm. Optimalnije rešenje Kao optimalnije rešenje projektovanih zidova, analizirana je primena pomenutih =15 - Ǐ [kg/m3 ] NJ R [W /m ·K] [m 2K / W ] 1700.00 0.850 0.024 P RODUŽNI MALT ER 2 GIT ER BLOK 3 ST IROP OR 5.00 25.00 0.041 1.220 4 P UNA OP EKA 12.00 1600.00 0.640 0.188 5 CEMENT NI MALT ER 2.00 1800.00 0.870 20.00 K = 0.498 W /m 2 K zida ( Kmax = 0.9 W/m2 K) T EZINA Faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature =198.08 > d [cm] 2.00 1 1200.00 0.520 0.385 0.023 R = 1.840 m 2K / W G = 503.25 kg / m2 Rk = 2.010 m 2K / W =198.08 kons trukcija zadovoljava 3ULND]UD]OLNHXGHEOMLQL]LGRYDGDWLKSURMHNWRP LDQDORJQLK]LGRYDRG6LPSUROLWEORNRYD QDRVQRYLWLSVNRJVSUDWD Razlika SZ01 i SBS-20 .................................................................................................... 40 - 21.5 = 18.5 cm Razlika SZ04 sa ’demit oblogom i SZ04 sa SUP-10..........................................................33 - 31.5 = 1.5 cm Razlika SZ05 sa stiroporom i punom opekom i SZ05 sa SOP-8........................................41 - 29.5 = 11.5 cm Razlika SZ06 i SBDS-25 ................................................................................................. 32 - 26.5 = 5.5 cm Razlika UZ05 i SBDS-25....................................................................................................32 – 27.0 = 5.0 cm Razlika UZ07 i SBDS-20....................................................................................................26 – 22.0 = 4.0 cm Korisna površina koja se dobija, primenom Simprolit proizvoda, na tipskom spratu: P = (480+500+80+560+480+560+480+500+520+75+208+379+208+320+250+276+190+260.5+340+480)*18.5*10-2 + (490+505)*1.5*10-2 + 251.6*11.5*10-2 + + (154+325+54+154)*5.5*10-2 + (130+12+333+475)*5.0*10-2 + (167*2+167*2)*4.0*10-2 § 15m2 Dobijena korisna (prodajna) površina za ceo objekat: P=120m2 www.buildmagazin.com 41 fokus Značajne uštede u izvođenju radova primenom SIMPROLIT® proizvoda Daleko manja težina objekta direktno utiče na dimenzije nosivih elemenata i količinu armature u njima, počev od temlja, preko stubova i greda, pa sve do smanjenja seizmičkih uticaja zbog manje mase objekta. Kraće vreme realizacije objekta primenom SIMPROLIT® proizvoda Sa prikazanih dinamičkih planova može se uočiti da je primenom SIMPROLIT® blokova potrebno znatno manje taktova u gradnji. Generalni zaključak u vezi vremena realizacije projekta, na osnovu prikazanih dinamičkih planova i ciklograma, je da se primenom Simprolit blokova značajno ubrzava gradnja pri čemu je za izvođenje radova u tom slučaju potrebno angažovati manji broj radnika. Kraće vreme realizacije projekta je svakako još jedan od faktora koji utiče na smanjenje ukupnih troškova kod izvođenja objekta. 42 SI ST E T LI O PR SI M Primena razmatranih Simprolit elemenata u odnosu klasičan način izvođenja radova, pokazalo se kao znatno optimalnije rešenje koje se ogleda u značajnom smanjenju ukupnih troškova i vremena realizacije objekta, što je posledica: • manjeg utroška materijala; • manjeg broja taktova u gradnji; • zidanje ovim proizvodima ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu; • lakoće Simprolit proizvoda (lakša manipulacija, lakši horizontalni i vertikalni transport; smanjenje ukupne težine objekta); • Simprolit proizvodi ne zahtevaju debeo sloj maltera. Ekonomska efikasnost primene Simprolit blokova naročito se ogleda u dobijenoj korisnoj površini u okviru istih gabarita objekta. M Zaključak www.buildmagazin.com transmaterijali PROZOR OTPORAN NA ZVUK Ekstremno bučna okruženja blizu aerodroma, puteva i velikih zabavnih centara, predstavljaju veliki problem za stanare, pošto obični prozori ne pružaju adekvatnu zaštitu. Dvostruko ili čak trostruko staklo apsorbovaće visoke frekvencije, ali ne može da učini ništa protiv visokofrekventne buke koju proizvode avioni ili, recimo, bas-tonovi glasne muzike. Naučnici sa Instituta Fraunhofer za strukturalnu izdržljivost i sigurnost sistema (Structural Durability and System Reliability) i Tehnološkog univerziteta u Darmštatu (Darmstadt) nedavno su razvili prototip prozora otpornog na zvuk. Jedan od naučnika, dr Tnilo Bejn (Tnilo Bein), saopštio je da je ovaj novi tip prozora uspeo da smanji buku u proseku za šest decibela u frekvenciji od 50 do 1000Hz. Takođe, predvideli su smanjivanje buke motora putničkog aviona u frekvenciji ispod 1000Hz za 10 decibela. Rešenje su pronašli u čipu, prikačenom na prozorsko okno, koji smanjuje vibracije stakla izazvane bukom. Prototip je predstavljen na Sajmu u Hanoveru (Hannover) u aprilu. stoji se od asimetričnih rešetaka, što ga čini slabim provodnikom elektriciteta. Ali, postavljanjem smeše cementa sa titanijumom unutar staklene šipke i zagrevajući je do 1100 °C naučnici su stvorili homogenizovanu, simetričnu rešetku koja provodi električnu energiju kao metal. Lišće i delovi stabla palme prave veliku količinu đubreta koje nastaje u procesu proizvodnje ulja. Ipak, ovi materijali suviše su dragoceni, da bi se tek tako bacali. Zato se ovaj materijal sada koristi za proizvodnju panela za građevinsku industriju, ali i industriju nameštaja. U termomehaničkoj obradi ovih otpadnih materijala, para zagreva vlakna koja se potom melju. Ovoj smesi se na kraju dodaje lepak i materijal se stavlja pod vrelu presu da bi se postigla odgovarajuća gustina i čvrstina panela. ACOUSTICEL Ovaj izolacioni materijal dobija se od reciklirane EPDM gume, ne sadrži nikakve štetne materijale i ne proizvodi toksičan dim ili izduvne gasove. Guma nastaje od starih automobilskih guma isečenih na tanke trake. Ova izolacija se prodaje u 10 mm tankim rolnama za podove i dužine 1 m2 za zidove. SOLID POETRY Holandski dizajneri Frederik Molenšot (Frederik Molenschot) i Suzan Hapl (Susanne Happle) dizajnirali su betonske pločice koje otkrivaju reljefne šare kada su mokre. Dizajneri očekuju da će Solid Poetry pločice biti savršeno prikladne za vrtove, bazene, kupatila, saune ili bilo kakvo okruženje koje je podložno čestim promenama vlažnosti. PODNE OBLOGE OD BAMBUSA U poslednjih nekoliko godina, podne obloge od bambusa postale su konkurentska alternativa konvencionalnim drvenim podnim oblogama. Bambus je, kao materijal, vrlo zahvalan zbog svoje otpornosti i dugotrajnosti. Takođe, mnoge vrste bambusa UPOTREBA SOJE U GRAĐEVINARSTVU Trenutno dosta pažnje privlači upotreba soje kao građevinskog materijala, naročito u projektima za klijente koji su alergični na isparenja hemikalija. Proizvodi na bazi soje ne sadrže formaldehid i, u interakciji sa drugim hemikalijama, ne emituju štetna isparenja. Neki od proizvoda na tržištu, koji su bazirani na soji, uključuju lepila, premaze za drvo i beton, a njihova najnovija uloga je kao izolacioni materijal. Trenutno se može naći i kao izolacioni panel, ali i u vidu spreja za izolaciju. www.soyol.com CEMENT KOJI PROVODI STRUJU Japanski naučnici su izmenili strukturu kristalne rešetke cementa i pretvorili je u tanku, providnu membranu koja provodi električnu energiju. Ovakav materijal bi mogao da bude zamena za retke metale kao što je indium. Struktura običnog cementa sa- sazrevaju u roku od tri do šest godina, dok bi recimo javoru ili hrastu bilo potrebno pedeset godina. Zbog toga je bambus mnogo jeftiniji i sve više se koristi u građevinskoj industriji. Na žalost, lepila koja se koriste u proizvodnji laminata bambusa najčešće sadrže formaldehid. Međutim, nova tehnologija omogućila je da se koriste lepila koja se ne zasnivaju na formaldehidu. www.bamboomountain.com www.greenfloors.com www.bamboohardwoods.com PANEL PLOČE OD PALMINIH VLAKANA Malezija snabdeva 50 odsto ukupnog svetskog tržišta palminim uljem, sirovim materijalom koji se dosta koristi u prehrambenoj i hemijskoj industriji. 44 www.buildmagazin.com promo RAČUNARSKE MREŽE Ex Ecentar d.o.o. je dinamična beogradska firma, kakva je, uostalom, i čitava informaciona tehnologija koja je oblast našeg delovanja E x Ecentar je u mogućnosti da projektuje i instalira sve što je potrebno jednom preduzeću ili ustanovi u oblasti IT infrastrukture. Takođe, u mogućnosti smo da našim partnerima ponudimo projektovanje i izgradnju informacione infrastrukture u fazi izgradnje samog objekta. Ali krenimo redom, najpre bismo izdvojili: 1. projektantske usluge koje obuhvataju projektovanje računarskih mreža zasnovanih na principima strukturnog kabliranja, aktivnu mrežnu opremu (klasična i bežična rešenja), stalni pristup Internetu, serverska i klijentska rešenja 2. izgradnju računarskih mreža zasnovanih na bakarnim i fiberoptičkim komponentama renomiranih proizvođača, kako u izgrađenim objektima, tako i tokom same izgradnje objekata 3. usluge implementacije i održavanja softvera i opreme, koje obuhvataju instalaciju, konfigurisanje, administraciju i održavanje sistemskog i poslovnog softvera i opreme; održavanje uključuje detekciju i rešavanje problema nastalih neodgovarajućom primenom ali i preventivno delovanje kroz ugovorene obaveze koje preciziramo sa našim klijentima 4. zaštitu informacionih sistema, koja obuhvata implementaciju zaštite od neovlašćenog pristupa i upotrebe informacionih sistema, formiranje Firewall zaštite, centralizovanu instalaciju i administraciju korporacijskih antivirusnih paketa za servere, zaštićenu VPN komunikaciju 5. usluge Backup-a podataka, koje obuhvataju narastajuće izazove na polju čuvanja podataka sa proširivanjem kapaciteta informacionih sistema raznovrsnim servisima a samim tim i mnogostrukim opasnostima; nudimo Vam analizu Vaših potreba i implementaciju centralizovanog i automatizovanog sistema za zaštitu podataka, optimizovanog za specifično okruženje, bez obzira da li je reč o maloj ili srednjoj firmi, ili kompaniji velikih informacionih kapaciteta 6. konsalting u planiranju rešenja i njihovoj implementaciji, razmeni stručnih mišljenja i preporukama zasnovanih na praćenju i poznavanju savremenih trendova i stečenim praktičnim iskustvima u svim oblastima primene i razvoja informacionih sistema www.buildmagazin.com 7. licenciranje softvera, kao Microsoft partner našim klijetima nudimo pogodnosti količinskog licenciranja softvera (OVS). Količinsko licenciranje je namenjeno firmama koje žele da na duži rok definišu obim investicija na polju sofverskih ulaganja a ujedno obezbede jednostavnije upravljanje licencama i dobiju mogućnost nadogradnje na najnovije Microsoft-ove proizvode Prepoznajući poslovne korisnike kao naš primarni cilj, a osluškujući njihove potrebe, ponudili smo našim stalnim korisnicima sada već osvedočeno uspešni vid saradnje kroz ugovore o održavanju informacionih sistema baziranih na implementaciji dogovorenih rešenja, našem stalnom nadgledanju korisnikovih potreba i konsaltingu, preventivnom delovanju na održavanju postojeće opreme i brzom delovanju u trenucima otkaza sofvera i opreme. Takođe, nudimo građevinskim firmama mogućnost da kroz zajednički rad i saradnju implementiramo savremena informaciona rešenja u stambeno-poslovne objekte koje grade i na taj način podignu upotrebnu a time i tržišnu vrednost objekata. U okviru naših rešenja nudimo opremu i softver najrenomiranijih svetskih proizvođača: HP, Dell, IBM, Intel, Microsoft, Allied Telesyn, Cisco, Draka, Panduit i drugi. Na referentnoj listi naših korisnika su domaće firme koje su lideri u svojim oblastima ali i ogranci stranih kompanija koji posluju na našem tržištu ■ 45 pogled Inženjerska komora Srbije Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. Glasnik RS”, broj 47/2003) propisano je osnivanje Inženjerske komore Srbije sa sedištem u Beogradu • • • Priredio: Miljan Mikić Č lanovi Komore su diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne i diplomirani inženjeri drugih tehničkih struka, kao i diplomirani prostorni planeri kojima je Komora izdala odgovarajuću licencu. Trenutno, Komora ima 17.843 člana. • U postupku pripreme za početak rada Komore Ministarstvo urbanizma i građevina RS izdalo je dvestotine „nultih” licenci odgovornih planera, odgovornih urbanista, odgovornih projektanata i odgovornih izvođača radova. • • • • • Osnivačka skupština Inženjerske komore Srbije održana je dana 14.6.2003. godine u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na osnivačkoj skupštini Ministar, prof. dr Dragoslav Šumarac, uručio je „nulte” licence na osnovu kojih su imaoci licenci postali članovi Inženjerske komore Srbije. Među članovima Komore su i doajeni našeg građevinarstva: prof. dr Nikola Hajdin, diplomirani građevinski inženjer, Predsednik SANU-a, prof. Ivan Antić, diplomirani inženjer arhitekture, akademik; prof. dr Ilija Stojanović, diplomirani inženjer elektrotehnike, akademik i prof. dr Titoslav Živanović, diplomirani mašinski inženjer. • • • • Osnovni ciljevi i zadaci Komore su da: • utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova planiranja, projektovanja i izvođenja radova (u daljem tekstu: Etički kodeks); • utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje, odnosno oduzimanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova u skladu sa Zakonom, Pravilnikom o uslovima i postupku za izadavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova 46 i odgovornog planera (u daljem tekstu: Pravilnik) i opštim aktima Komore; proverava usklađenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja; vodi evidenciju lica iz tačke 2. ovog člana; organizuje Sud časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede; uređuje i unapređuje uslove za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih za planiranje i izgradnju; prati i utiče na razvoj profesionalnih odnosa u struci obezbeđujući uslove svojim članovima za takvu delatnost; obezbeđuje sigurnost i zaštitu opštih i pojedinačnih profesionalnih interesa članova; donosi normative i kriterijume za procenu vrednosti poslova iz delatnosti članova; organizuje polaganje stručnih ispita koje joj poveri nadležno ministarstvo; prati rad svojih članova i primenu pravila profesionalne etike; predlaže nadležnim organima donošenje odgovarajućih propisa i sarađuje sa odgovarajućim ministarstvima i državnim organima u pripremi i primeni zakonske i druge regulative koja se odnosi na oblasti delatnosti Komore; uspostavlja, održava i unapređuje saradnju sa drugim inženjerskim komorama i drugim srodnim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu; organizuje i učestvuje u pripremi naučnih i stručnih skupova i pruža pomoć u izdavanju publikacija od interesa za delatnost struke; obavlja i druge poverene poslove, kao i poslove od značaja za profesionalnu praksu i usavršavanje rada članova Komore. Organi Inženjerske komore Srbije Skupština Inženjerske komore Srbije Predsednik: • Prof. Branislav Mitrović, dipl. inž. arh. Potpredsednik: • Ljiljana Beloš, dipl. inž. arh. Predsednik Inženjerske komore Srbije: • Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž. www.buildmagazin.com Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske Komore Srbije Upravni odbor Inženjerske komore Srbije Predsednik: • Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž. Potpredsednik: • Milovan Glavonjić, dipl. inž. el. Nadzorni odbor Inženjerske komore Srbije Predsednik: • Prof. dr Milisav Damnjanović, dipl. inž. arh. Sekcije i podsekcije Komore U okviru Komore postoje sekcije planera, urbanista, projektanata i izvođača radova. Do sada je, po sekcijama, ukupno izdato 103 licenci za prostorne planere, 957 za urbaniste, 14.554 za projektante i 11.665 za izvođače radova. Na nivou matičnih sekcija projektanata i izvođača postoje sledeće podsekcije: • diplomiranih inženjera arhitekture • diplomiranih građevinskih inženjera • diplomiranih mašinskih inženjera • diplomiranih inženjera elektrotehnike i • diplomiranih inženjera ostalih tehničkih struka Organi podsekcija su: • predsednik podsekcije • regionalni odbori podsekcije Regionalni odbori podsekcija konstituišu se u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Kraljevu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. pogled Sud časti Sud časti, kao nezavisan i samostalan organ, utvrđuje odgovornost i izriče mere članovima Komore zbog povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti). Sud časti Inženjerske komore Srbije konstituisan je 16. decembra 2005. godine. Miroljub Gaon, iz Beograda, izabran je za predsednika Suda, a za njegovog zamenika Jovan Zorić iz Novog Sada. Ukoliko je neko bio nesavestan, i pokaže se da je svojim delovanjem postupao protivno profesionalnim pravima i dužnostima i etičkim normama ponašanja, Sud časti mu može izreći mere zbog povrede profesionalnih standarda i normativa. Nakon sprovedenog postupka i utvrđene odgovornosti moguće je izreći javnu opomenu sa objavljivanjem na sednici Upravnog odbora, javnu opomenu sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu, do oduzimanja licenci na period od šest meseci do pet godina. Pored ovih mera, Sud časti može izreći i meru bezbednosti zabrane učešća u radu organa Komore. Prijavu protiv licenciranog inženjera, Sudu časti može podneti fizičko ili pravno lice, odnosno organ Komore, koje smatra da postoji povreda za koju se može izreći mera u skladu sa Zakonom i ostalim aktima Komore. Sud časti broji 25 sudija, srazmerno broju članova sekcija: 2 iz sekcije planera, 3 iz sekcije urbanista, 10 iz sekcije projektanata i 10 iz sekcije izvođača radova. Iz redova sudija, bira se predsednik Suda koji nakon konstituisanja bira svog zamenika. Pored njih u postupku će učestvovati Tužilac koji zastupa interese Komore i Branilac koji pruža pomoć u odbrani okrivljenom. Mandat sudija traje 4 godine, dok mandat Tužioca i Branioca traje 2 godine. Tužilac i Branilac imaju svoje zamenike. Trenutne aktivnosti 14. juna 2007. godine Inženjerska komora Srbije je, povodom četvorogodišnjeg postojanja, organizovala proslavu Dan Inženjerske komore Srbije, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na osnovu zahteva velikog broja članova Komore, u okviru programa permanentnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije, 21. juna 2007. godine, u periodu od 11 do 14 časova, u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu održano je predavanje na temu „Evropski sistem za akreditaciju inženjerskog obrazovanja: EUR-ACE STANDARD”. Cilj održavanja ovog predavanja je upoznavanje akademske zajednice sa evropskim sistemom za akreditaciju inženjerskog obrazovanja i trendovima u uspostavljanju „Europen label” za akreditovane inženjerske studijske programe kroz pripremu standarda EUR-ACE (European Acredited Engineer), i ocena mogućnosti uključivanja u Evropsku mrežu za akreditaciju inženjerskog obrazovanja (ENAEE). Predavači su bili Prof. dr Snežana Pejčić Tarle, dipl. inž. saob, i Prof. dr Vladanka Aćimović Raspopović, dipl. inž. el. Takođe, u prostorijama Komore je, u periodu od Sajma građevinarstva, održano više prezentacija proizvoda i kompanija iz oblasti građevinarstva. Na sajtu komore: www.ingkomora.org.yu, mogu se pronaći: • informacije o komori i njenom radu • zakoni i podzakonska akta • press clipping, odnosno, aktuelnosti iz medija • lične prezentacije ili predstavljanja inženjera • berza poslova, ponuda i potražnja zaposlenja u struci • pretrage • forumi iks • „Glasnik” u elektronskoj formi ■ mehanizacija Transport materijala do gradilišta – kamioni Kamion CAT 730 EJECTOR piše: Vlada Radojević, urednik portala: www.cmc-pro.net www.mti-gradjevinarstvo.net R ad na gradilištu ili eksploataciji materijala iz površinskih i podzemnih kopova je, danas, gotovo nezamisliv bez mašina. Posmatrano uže, vezano za građevinarstvo, primena građevinskih mašina je jedan od najbitnijih faktora za realizaciju bilo kog investicionog projekta. Da bi građevinarstvo beležilo stalni napredak, neophodan je brži razvoj i usavršavanje radnih karakteristika mašina (brzina kretanja, veličina radnih organa, manevarske sposobnosti). Akcenat se stavlja na bezbednost i komfor rukovaoca mašinom, pouzdanost vitalnih delova ili mašinskih sistema, a uz istovremeno smanjenje troškova rada u vezi sa potrošnjom goriva i maziva, kao i habajućih delova. U prošlom broju bilo je reči o utovarivačima. Ovog puta, govorićemo nešto više o različitim vrstama kamiona kao sredstvu za transport materijala do gradilišta i na samom gradilištu. Kamioni spadaju u mašine sa cikličnim dejstvom. Osim njih, u ovu grupu mašina spadaju bageri, dozeri, utovarivači, skreperi, fabrike betona, kranske dizalice. Ove mašine 48 svoj rad obavljaju u ciklusima, tj. postoji određen broj radnih operacija koje se periodično ponavljaju. Skup svih tih operacija čini jedan radni ciklus mašine. Trajanje ciklusa izražava se u vremenskim jedinicama, označava sa Tc i koristi kod proračuna praktičnog učinka mašina. Tc se određuje posebno za svaku mašinu u zavisnosti od konkretnih operacija koje obavlja, uslova na terenu, karakteristika same mašine. Bitan parametar je zapremina radnog organa q. Autoprevoz (rubber-tyred haulage) u građevinarstvu se, uglavnom, obavlja vozilima raznih konstrukcija na pneumaticima. To su vozila koja karakteriše velika brzina na otvorenim putevima kao i velika manevarska sposobnost i prilagodljivost svim radnim (terenskim) uslovima (vremenske prilike, osobine samog puta, dnevna ili noćna svetlost). Tipične vrste građevinskih vozila za transport materijala, odnosno, kamiona su damperi i kamioni kiperi. Ostala vozila koja se koriste u građevinskom transportu su: • traktori sa prikolicama – za gradilišni transport • tegljači sa poluprikolicama – za prevoz profilnih komada i rastresitog materijala na veće daljine www.buildmagazin.com Damperi (dump trucks, haulers) predstavljaju velika i vrlo snažna vozila za prevoz rastresitih tereta (zemlje, šljunka, kamenitog materijala svih veličina) do rastojanja od nekoliko kilometara i u teškim uslovima rada na gradilištu. Posebno oblikovan i ojačan sanduk podizanjem unazad omogućava istovar tereta. Zbog gabarita i velikog osovinskog pritiska, damper nije moguće koristiti za transport putevima kojima se kreću druga vozila. Poseban problem je njihovo održavanje. U građevinarstvu se najviše koriste zglobni damperi, koje karakteriše kombinacija snage i robusnosti. Damper CAT MT 26 Minidamperi (mini-haulers) mali su, robusni damperi za prevoz raznih građevinskih materijala unutar gradilišta. Umesto pneumatika mogu imati gusenice. Kada su uslovi na gradilištu specifični, a ekonomski je opravdano i isplativo, mogu se upotrebiti i minidamperi sa daljinskim upravljanjem. mehanizacija se nalazi posebno oblikovan, takođe ojačan, sanduk za prevoz rastresitih materijala. Sanduk se nesmetano prazni (samoistovara) dizanjem unazad ili u stranu. Prave se uglavnom serijski u fabrikama u kojima se proizvode vozila i kamioni druge namene. Konstrukcija ovih kamiona dozvoljava njihovo korišćenje u javnom saobraćaju. Minidamper CAT MT 26 Zglobni damperi (articuled dump truck) jesu građevinska transportna vozila sa radnim i konstruktivnim karakteristikama velikih dampera – u pogledu snage. Koriste se za prevoz rastresitih materijala u teškim uslovima na gradilištu. Deo vozne konstrukcije dampera, ispod sanduka, zglobno je vezan s prednjim delom koji nosi motor i kabinu vozača. Mogu biti sa dve osovine (prednja ispod motora i kabine, zadnja ispod sanduka) ili tri osovine (jedna napred ispod motora i kabine, a dve pozadi ispod sanduka). Zglobna veza, kao i pogon na svim osovinama, omogućava damperu veliku prilagodljivost raznim podlogama po kojima se kreće (blato, neravnine, brazde, nagibi). Oni se mogu koristiti na javnim putevima, jer poseduju gabaritne mere kamiona kipera. Kamioni kiperi ili kamioni samoistovarivači (tipping lorry) najčešće su korišćena prevozna sredstva za prevoz građevinskih materijala izvan gradilišta. To su vozila sa ojačanom voznom konstrukcijom, na kojoj tu = ( q / Up,us ) × Kv Up, us - praktični učinak utovarnog sredstva tt - vreme transporta tt = Lbaze / Vpun Vpun = 15 km / h ti - vreme istovara tpov - vreme povratka tpov = Lbaze / Vpraz Vpraz = 30 km/h tm - vreme manevrisanja Kiper Mercedes TIP 20 N4 Proračun praktičnog učinka kamiona kipera Up = Ut × Kv × Kr × Kp Ut = T / Tc × q Kv - koeficijent korišćenja radnog vremena Kr - koeficijent rastresitosti materijala Kp - koeficijent punjenja kašike Tc - trajanje radnog ciklusa Tc = tu + tt + ti + tpov + tm Koeficijenti neophodni za proračun dobijaju se iz tabela, dok se izbor kamiona kipera vrši iz podloga ■ Različiti modeli pomenutih vrsta kamiona mogu se pronaći na sajtovima nekih proizvođača: www.caterpillar.com www.moxy.no www.terexmining.com www.iveco.com www.meiller.com www.man-nutzfahrzeuge.de www.zeppelin.de www.volvo.com tu - vreme utovara www.buildmagazin.com 49 promo Najbolje iz Kine Kvalitetna mašina se može napraviti samo ako imamo kvalitetne komponente. Od ove postavke polaze kineski proizvođači koji razvijaju program građevinske mehanizacije i žele svoj deo kolača na svetskom tržištu. F abrika koja će ovom prilikom biti predstavljena je najveća kineska fabrika za proizvodnju utovarivača LIUGONG. Fabrika je osnovana još daleke 1958. što je ujedno čini i fabrikom sa najdužom tradicijom u proizvodnji utovarivača u Kini. Od 1987. do 1995. godine fabrika LIUGONG radi u kooperaciji sa CATERPILLAR-om, upoznaje i uvodi CATERPILLAR tehnologiju kao i sistem rukovođenja. 1995. godine LIUGONG počinje saradnju sa najpoznatijom svetskom fabrikom za proizvodnju komponenti transmisije – nemačkom kompanijom ZF, a nešto kasnije i sa američkom fabrikom motora CUMMINS. Godine 2004. LIUGONG postaje druga najveća fabrika utovarivača na svetu i tu poziciju zadržava do danas. U 2006. godini broj prodatih LIUGONG utovarivača širom celog sveta iznosio je 20.000 komada. Mašine LIUGONG su svoj kvalitet i pouzdanost potvrdile kako u Aziji, tako i u zemljama razvijenog sveta (Španiji, Portugalu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji...). Brend ovih mašina je nama manje poznat, ali su nam imena brendova njihovih osnovnih komponenti poznata već duži vremenski period. Proizvođači osnovnih komponenti ovih mašina su: Cummins i Deutz (motori,) ZF (transmisija), Parker, Rexroth, Kawasaki i Toshiba (komponente hidrauličnog sistema), Siemens (elektronika), Asiatruck (gusenice), Manuli (creva). Cene mašina su znanto niže i prihvatljivije u odnosu na ostale proizvođače koji su prisutni na našem tržištu. Najkraće rečeno, efektivnost, pouzdanost, dostupnost su reči koje najbolje opisuju ove mašine. Konkretno, utovarivač točkaš CLG 856 koji je prikazan na slici nosi Cummins motor snage 215 Ks, ZF menjač kao i prednju i zadnju osovinu koja takođe nosi ZF-ov znak. Kočioni sistem je potpuno hidraulični (Rexroth) sa multi-diskovima potopljenim u ulju. Kabina je udobna i pregledna, sa Grammer sedištem, klima uređajem i muzikom. Predviđen je i dug spisak dodatnih oruđa, kao što su veće ili manje kašike, viljuška za trupce, kašika za kamen i pribor za još neke specifične poslove koje ovaj utovarivač može da obavlja. Paletu mašina koje se proizvode u fabrici LIUGONG pored utovarivača čine i rovokopači, viljuškari, valjci, grejderi itd. To LIUGONG svrstava u red najvećih fabrika građevinske mehanizacije u svetu. Kompletan program ove fabrike možete naći u novosadskom preduzeću AgrovojvodinaMehanizacija, koja, po njihovim rečima, već drugu godinu uspešno sarađuje sa ovom fabrikom i ujedno obezbeđuje servis i rezervne delove ■ Sentandrejski put 165, Novi Sad tel: 021/455 312, 450 211 fax: 021/419 129 e-mail: [email protected] www.agrovojvodina-mehanizacija.co.yu www.buildmagazin.com 51 urbanizam LINIJE VREMENA Piše: Milena Mišić D osta se ljudi slilo u Niš u proteklih 10-ak godina. To je, naravno, diktiralo ubrzanu izgradnju, uglavnom stambenih objekata. Puno različitih stvari je moglo da bude viđeno. Da li zbog one: „Dobar se glas daleko čuje, a loš još dalje”, uglavnom ostaje utisak da je većina tih objekata ispunila samo jednu od mnogobrojnih funkcija – onu krajnju – stambenu. Možda sve ovo zvuči i opravdano, sobzirom na sociološke faktore u kakvim funkcionišemo i sobzirom da je arhitektura i počela tako što je čoveku bilo neophodno sklonište. Ipak, malo misaonog procesa pri projektovanju dovodi nas do korektnih rešenja, a još malo tog procesa do skladnih i odgovarajućih rešenja. Pokušavajući da prkosimo pomenutoj izreci, predstavićemo neke od dobrih rešenja nadogradnji i revitalizacija objekata u Nišu. Svi su izvedeni uz kompletno poštovanje istorijskih vrednosti koje su objekti posedovali pre intervencije. Čini se da bi ovakve poteze i sami prvobitni projektanti poželeli. ljavao odredbe važećeg pravilnika za projektovanje i građenje objekata visokogradnje u seizmičkim područjima koje se odnose na zidane zgrade bez vertikalnih serklaža. Ponovna inicijativa za nadziđivanje zgrade počinje u toku 2003. godine, da bi konačno juna 2004. bio izrađen i glavni projekat. Odgovorni projektanti su mr Dragan Zlatkov, dipl. inž. građ. i mr Miomir Vasov, dipl. inž. nu uspomenu na arhitekturu toga vremena. Radi se o objektu čiji je vlasnik jednog dela dugo vremena država, a u tom delu se nalaze prostorije Politike, pa je zgrada i po reklami ovih novina spontano dobila naziv – Politikina zgrada. arh, a investitor i izvođač projekta je preduzeće DMB INŽINJERING d.o.o, Niš. Jedina karakteristika na fasadi koja, pomalo simbolično, odslikava naše vreme je niža spratna visina, koja je po mišljenju autora teksta dobro došla u oblikovnom smislu menjajući ritam naglašene horizontalnosti objekta. Objekat je bio spratnosti Po+P+1, sada je dobio još dva sprata čija unutrašnja organizacija odslikava današnje potrebe življenja, kao što i prva dva sprata odslikavaju potrebe življenja 1936. godine. Prvi objekat koji ćemo predstaviti jeste stambeni objekat i nalazi se u ulici Prvog ustanka br. 15. Delo je našeg poznatog arhitekte Aleksandra Medvedeva i izvedeno je 1936. godine. Nađena je samo projektna dokumentacija rađena za potrebe nadziđivanja već 1941. godine. Projekat nadziđivanja uradio je projektant Ratomir Novaković i na osnovu njega je iste godine dobio zahtevanu dozvolu. Ipak, nadziđivanje je iz nepoznatih razloga stopirano. Sobzirom da je objekat izveden pre skopskog zemljotresa, on zasigurno nije zadovo52 Stambena zgrada u ulici Generala Milojka Lešjanina 41 pripada istom vremenu i stilu i, kao i predhodna, izgrađena je 1933. godine, a uknjižena 1938. godine. Bila je vlasništvo menjača Leona Hazana. Objekat je bio spratnosti Po+P+1+Tav. Sada je dobio novu fasadu, dva sprata i osvežewww.buildmagazin.com Projektovana je uobičajeno za taj period gradnje, svaki stan sa dva ulaza, i sa dva mokra čvora. Sada se iza fasade sa duhom 30-tih godina na 3. i 4. spratu kriju stambeni sadržaji čija je organizacija uticala na neka odstupanja u vidu otvora na fasadi u odnosu na prvobitno stanje. Postojeća drvena stolarija je zadržana, kao i ulazna vrata u objekat, dok se na 2. i 3. spratu pojavila PVC stolarija sa sličnom podelom prozorskih krila. Betonske ograde su i u ovom slučaju zadržane, kao i „testerasta” obrada fasade između prozorskih otvora, i dalje naglašavajući horizontalnost. Objekat je, takođe, na dograđenom delu dobio dva kubusa, proizašla iz rešenja unutrašnje organizacije. Interesantno je napomenuti da objekat i dalje poseduje unutrašnju stepenišnu ogradu koja je dobro interpretirana i ponovljena na sledeća dva sprata. Projektant urbanizam nadgradnje je Miodrag Marković, dipl. ing. arh, a investitor agencija STAN PROMET. Lepo je videti da je jedna takva zgrada, koja je predstavljala savremenu stambenu gradsku arhitekturu u stilu konstruktivizma, i dalje predstavnik svoga vremena. Sledeća dva objekta obradićemo zajedno, zato što su se nekako, uvek kroz istoriju, vezivali jedan za drugi, iako obrada njihovih fasada govori da su različito tretirani. To su dve zgrade u samom centru Niša, na trgu Kralja Milana broj 15 i 17. Zgrada na trgu Kralja Milana broj 15 je podignuta ranije, 1940. godine, spratnosti P+2. Projektant ovog objekta je Desimir Misić, a investitor je bila firma STEFANOVIĆ I ŠUMARAC. Projektovana je kao poslovnostambena zgrada, sa lokalima u prizemlju. Kasnije, 1957. godine, došlo je do inicijative u okviru investicionog programa trgovačkog preduzeća Robna kuća NAPRED. Predstavnik investitora je bio Vladimir Šurdilović, službenik Robne kuće NAPRED. Ideja je bila da se nadogradnjom postojeće zgrade do visine P+4 i izgradnjom nove zgrade P+4 na praznom prostoru između zgrada dobije jedna arhitektonska celina na tadašnjem trgu Oslobođenja. To je i urađeno 1957. godine projektom arhitekte Dušana Jakšića. Prva zgrada ima naglašenu horizontalnost sa po tri prozora na svakom spratu postavljena u ustaljenom ritmu i podcrtanih zajedničkim simsom. Druga zgrada ima ortogonalnu ravnotežu uspostavljenu vertikalnom opnom koja „nosi” terase stanova. Objekti predstavljaju spomenike kulture, zato su i ušli u program adaptacije i revitalizacije zaštićenih objekata „Lepša Srbija”. Svaki rad na njima se vrši u skladu sa „Zakonom o kulturnim dobrima”, pa je Skupština grada Niša ispred svega postavila Zavod za zastitu spomenika koji je i izdao uslove projektovanja adaptacije i revitalizacije. Odgovorni projektant građevinsko-arhitektonskog dela je Milorad Meco, dipl. ing. arh. Objektima su potpuno zamenjeni krovni pokrivači, limarija je zamenjena u skladu sa postojećom, fasadni zidovi su potpuno malterisani i bojeni bojom koju određuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, fasadna bravarija je bojena uljanom bojom. Svi radovi su izvođeni u skladu sa propisima Zavoda za zaštitu spomenika. Detalji dekorativne limarije su, na primer, rađeni prema autentičnim sačuvanim ostacima pomoću izrade metalnog kalupa-šablona, profilisani venci i pilastri su izrađeni, takođe, pomoću odgovarajućih šablona koji odgovaraju originalnim. Kroz ovaj projekat unutrašnjost objekta nije obrađivana. Ova rešenja kroče put, nadamo se, još brojnijim dobrim rešenjima nadgradnje i rekonstrukcije objekata ■ energetska efikasnost Agencija za energetsku efikasnost – strategija razvoja energetike do 2015. Pripremio: Miljan Mikić L oše ekonomsko i političko stanje, zajedno sa neregulisanim privredno-ekonomskim uslovima u zemlji, te zanemarivanje potreba za programima povećanja energetske efikasnosti u poslednjoj deceniji dvadesetog veka imalo je, između ostalih, sledeće posledice: • veliku potrošnju električne energije za grejanje stambenih objekata • nisku energetsku efikasnost u industriji uz zastarele, energetski intenzivne proizvodne tehnologije • energetski neefikasne sisteme centralnog i gradskog grejanja • zastarela energetska rešenja u industriji • tehnički istrošene, energetski neefikasne i zagađujuće komunalne službe za snabdevanje energijom • mali stepen korišćenja postojećih potencijala obnovljivih izvora energije kao i otpadne energije • zaostajanje u korišćenju efekata spregnute proizvodnje električne i toplotne energije • finansijski neodrživo poslovanje preduzeća za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije zbog prodajnih cena energije koje ne odražavaju stvarne troškove proizvodnje • nedovoljno razvijen i primenjiv energetski menadžment. u razvijenim zemljama 54 energetski menadžment se sprovodi kao jedna od redovnih mera za povećanje energetske efikasnosti. Nesumnjivo je da, na osnovu navedenog, postoji potreba velikih ulaganja u energetski sektor radi poboljšanja i modernizacije energetske infrastrukture, kao i potreba razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, ali je i potencijal za unapređenja veliki. Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike kaže se da reforma energetskog sektora Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove energetske politike, u smislu definisanja ciljeva i prioriteta u okviru Strategije razvoja energetskih sektora i uloge državnih organa i energetskih subjekata u okviru nove Institucionalne organizacije energetskih delatnosti u Srbiji. Promene moraju biti u skladu kako sa privredno-ekonomskim razvojem republike, tako i sa energetskom praksom i standardima EU za zemlje kandidate za članstvo u EU. Tako shvaćena nacionalna energetska politika omogućuje subjektima energetske privrede Srbije da sagledaju prioritete u okviru srednjoročnih i dugoročnih planova/strategije razvoja odgovarajućih sektora energetike, uključujući i izvesnost uslova za privatna i strana ulaganja u nove energeske objekte u Srbiji. www.buildmagazin.com O aktivnostima Agencije za energetsku efikasnost saznali smo nešto više u razgovoru sa mr Bojanom Kovačićem, zamenikom direktora agencije Agencija za energetsku efikasnost Za ostvarivanje ciljeva racionalne upotrebe energije i unapređenja energetske efikasnosti iz iskustva evropskih zemalja proizilazi da je, osim definisanog programa energetske efikasnosti i odgovarajuće regulative, kojom se podstiče ostvarenje navedenih ciljeva, neophodno postojanje i delovanje nacionalne Agencije za energetsku efikasnost. Ovi instrumenti (agencija i regulativa) i selektivna finansijska podrška svim subjektima koji ulažu u tehničke mere za smanjenje potrošnje energije (po jedinici obavljene energetske usluge), doprineli su da se, čak i u zemljama u tranziciji (zemlje CJIE), primetno smanji energetski intenzitet i poveća efikasnost proizvodnje i korišćenja električne i toplotne energije u svim sektorima potrošnje energije. Finansijska podrška projektima energetske efikasnosti, omogućena je osnivanjem posebnih fondova (Fond za energetsku efikasnost), na osnovu uvođenja selektivne „takse’’ na energente/potrošače i izdvajanjem iz budžeta vlade, kao i iz stranih donacija, ako je reč o novoosnovanim agencijama. Najvažnija pouka iz zemalja sa uspešnom realizacijom programa energetske efikasnosti odnosi se na usklađivanje ciljeva nacionalnih programa energetske efikasnosti, sa finansijskom podrškom za njihovu realizaciju. energetska efikasnost Danas u svim zemljama EU, centralne i istočne Evrope postoje nacionalne agencije sa prosečnim brojem zaposlenih od 21 (Czech Energy Agency-CEA) do 1250 (The Netherlands Agency for Energy and Environment-Novem), zavisno od veličine zemlje i razvijenosti mreže sličnih institucija. Najveći broj ovakvih agencija deluje duže od 20 godina, a u većini zemalja obezbeđeno je stabilno finansiranje rada agencije i implementacije programa. Vlada Srbije dobila je podršku Svetske banke i EU za osnivanje i finansiranje rada Agencije za energetsku efikasnost, radi organizovanog uticaja na sektore potrošnje energije i usklađivanja potrošnje sa proizvodnim mogućnostima izvora za proizvodnju električne i toplotne energije. Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Zakon o energetici uređuje osnivanje, poslove i početak rada agencije. Agencija je, dakle, osnovana, da u novim okvirima rada, poslovanja i razvoja energetskih sektora Srbije priprema i predlaže programe i mere, koordinira i stimuliše aktivnosti kojima se ostvaruje racionalna upotreba energenata, kao i povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje prikuplja podatke o potrošnji energenata; utvrđuje prioritetne projekte, predlaže finansijsku podršku, prati efekte realizovanih projekata i u sporazumu sa nadležnim ministarstvom sarađuje sa stranim i domaćim organizacijama. Regionalni centri Agencije nalaze se u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kraljevu. Agencija radi na ostvarivanju ciljeva kroz realizaciju sledećih programa: (1) usaglašavanje politike energetske efikasnosti sa energetskom politikom vlade Republike Srbije; (2) povećanje energetske efikasnosti u: zgradarstvu, industriji i komunalnoj energetici; (3) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i tehnologija za spregnutu proizvodnju toplote i električne energije; (4) predlaganje regulative kojom se podstiče racionalna upotreba energenata i povećava efikasnost korišćenja energije; U Agenciji postoje savetnici za oblasti na kojima se u okviru Agencije radi, i to su: • savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu • savetnik za energetsku efikasnost u industrijskoj energetici • savetnik za nove i obnovljive izvore energije • savetnik za zgradarstvo na projektu unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama • savetnik za monitoring, evaluaciju i komunikacije na projektu unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama • savetnik za obuku i obrazovanje u domenu energetske efikasnosti • savetnik za informatiku i računarstvo u domenu energetske efikasnosti U okviru Programa energetske efikasnosti u zgradarstvu, industriji i komunalnoj energetici izrađeni su i sprovedeni brojni konkretni projekti, te ćemo neke od njih predstaviti u narednim brojevima. www.buildmagazin.com Usaglašavanje politike srpske vlade sa trendovima energetske efikasnosti Pred našom zemljom se trenutno ne postavljaju zahtevi koji će u sve većoj meri biti postavljani državama ili će ih, čak, države same sebi postavljati, u pogledu smanjivanja emisije ugljen dioksida, povećanja učešća novih i obnovljivih izvora energije u ukupnom bilansu energije i povećanja energetske efikasnosti. Ipak, neophodno je raditi na tome, i to ne samo radi približavanja Srbije EU, već i zbog značajnih ušteda u energiji, odnosno novcu, koje je moguće ostvariti. Energetska zavisnost EU trenutno iznosi 50 odsto, dok je za Srbiju 44 odsto i smanjivanje energetske zavisnosti (količine energije koja se uvozi) upravo predstavlja dodatni motiv za postavljanje i ostvarivanje zahteva o povećanju energetske efikasnosti i većem korišćenju novih i obnovljivih izvora energije. Što se tiče oblasti koja se odnosi na smanjivanje emisije ugljen dioksida, u toku su aktivnosti na formiranju nacionalne institucije (tela), koja će predlagati nacionalne projekte kojima bi se smanjivala emisija ugljen dioksida za određenu količinu. U tome bi se mogao pronaći potencijal za izvesnu novčanu dobit države, jer je izvesno da će cena tone smanjene emisije ugljen dioksida rasti, kao i da neke države iz različitih razloga neće moći da smanje emisiju na svojoj teritoriji u potrebnoj količini. U tom slučaju, rešenje bi se moglo ogledati u mogućnosti da takve države kupe projekte, odnosno, potrebnu količinu smanjene emisije od druge države. 55 energetska efikasnost Opšti cilj strateškog programa usaglašavanja politike srpske vlade sa trendovima energetske efikasnosti je da vladi Srbije obezbedi određeni broj ciljanih sredstava i mera za usmeravanje razvoja energetskog sektora u Srbiji u pravcu energetske efikasnosti. Postoji pet različitih vrsta instrumenata politike koji se mogu koristiti za podsticanje povećanja energetske efikasnosti, koji se međusobno dopunjuju, te bi politika vlade trebalo da obuhvati sve vrste intrumenata kako bi se postigli najbolji rezultati. S tim u vezi i analogno vrstama instrumenata, neposredni ciljevi Strateškog programa jesu: • usvajanje zakonske regulative kojom se podstiče i podržava energetska efikasnost; • korišćenje ekonomskih instrumenata, uključujući podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti; • povećanje obima istraživačko-razvojnih poslova koji stvaraju bazu za razvoj energetski efikasnih tehnologija i postupaka; • sprovođenje strategija informisanja, kampanja i obrazovnih aktivnosti u cilju povećanja svesti o energetskoj efikasnosti i širenja znanja o načinu ponašanja; • obezbeđenje kvalitetnijih podataka i statistike kako bi se stvorila pouzdana baza za definisanje strategija i merenje rezultata aktivnosti; U nastavku Programa su, za svaki neposredni cilj, definisani potprogrami. Drugi deo Programa jeste Plan realizacije programa, u okviru koga je prikazano Rangiranje projekata po prioritetu, dati su Postupci i uputstva za realizaciju projekta i Plan praćenja Programa. Strategija razvoja energetike do 2015. godine Strategija razvoja energetike do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, i usvojena je 2005. godine. Osnovni prioriteti strategije jesu: tehnološka modernizacija postojećih energetskih sistema/objekata, povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje novih i obnovljivih izvora energije KAKO ŠTEDETI ELEKTRIČNU ENERGIJU NA RADNOM MESTU? Šta označava znak „Energetska zvezdica” i da li je obavezan? „Energetsku zvezdicu” je osmislila američka Agencija za zaštitu životne sredine – EPA – i Ministarstvo za energetiku, kao dobrovoljni program označavanja energetski efikasnih elektronskih uređaja za kancelarije. Uređaji koji imaju ovaj znak imaju manju potrošnju od one predviđene američkim federalnim standardima, odnosno, u oblastima koje nisu regulisane zakonom, dati uređaji pokazuju neka svojstva energetske efikasnosti. Evropskim programom „Energetska zvezdica” upravlja Evropska komisija, na osnovu sporazuma sa vladom SAD, i ovaj program polako prerasta u međunarodni standard za označavanje energetski efikasnih elektronskih uređaja. Oznaka nije obavezna ali ukazuje na najbolje uređaje iz svoje klase, što se tiče energetskih karakteristika. (takođe veće korišćenje novih i energetsko i ekološko prihvatljivijih tehnologija), ulaganja u nove elektroenergetske izvore sa novim gasnim tehnologijama, izgradnja novih objekata za proizvodnju električne energije. Strategiju razvoja sprovodi država preko svojih organa, među kojima značajno mesto zauzimaju Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efikasnost. Neke od mera sprovođenja strategije jesu: uspostavljanje sistema savremene tehničke regulative, pristupanje energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope (što je učinjeno), utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto protokola i naših obaveza koje iz njegove Koji se uređaji označavaju „Energetskom zvezdicom”? Većina elektronskih uređaja koji se koriste u kancelarijama podleže ovakvom označavanju, pod uslovom da pripadaju grupi uređaja sa najmanjom potrošnjom energije u svojoj klasi. U tu grupu spadaju personalni računari, laptop računari, monitori, štampači, kopir mašine, skeneri, faks aparati, višenamenski uređaji koji imaju funkcije više pojedinačnih uređaja i modemi. Koliko je manja potrošnja uređaja označenih „Energetskom zvezdicom” u odnosu na „obične”? Potrošnja računara i štamapača, označenih ovim znakom, može biti i do 10 puta manja u odnosu na slične uređaje te vrste. Znak „Energetske zvezdice” je prikazan vidljivo na samom uređaju, na kutiji za pakovanje i u pratećoj dokumentaciji uz uređaj. ratifikacije proističu, izbalansirana politika socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija. Program ostvarivanja strategije vlada Srbije usvojila je ove godine i on se odnosi na period do 2012. godine. Program se sastoji od 15 modula u koje, između ostalih, spadaju Energetska efikasnost i Obnovljivi izvori energije. Programom je, takođe, predviđeno donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, što je bilo praksa u svim zemljama u tranziciji. Ono što je veoma značajno reći jeste da je, pored svega što nadležne institucije sprovode u oblastima o kojima je ovde bilo reči, neophodno mnogo raditi na obrazovanju i podizanju svesti građana o političkim, ekonomskim, socijalnim i ekološkim aspektima energetske efikasnosti i primene novih i obnovljivih izvora energije. Interesantan podatak je da je u Srbiji moguće otvoriti 20.000 radnih mesta u oblasti primene novih i obnovljivih izvora energije do 2012. godine. U ovom članku su prikazana tri grafika iz Strategije razvoja energetike do 2015. godine. U narednim brojevima biće više reči o pojedinim oblastima koje su u okviru delovanja Agencije za energetsku efikasnost. Sajt Agencije za energetsku efikasnost: www.seea.sr.gov.yu ■ 56 www.buildmagazin.com energetska efikasnost Kuća budućnosti SOLTAG I nicijativa EU u vezi sa razvijanjem propisa za ograničenje emitovanja ugljen dioksida iz građevinskih objekata, kao i za smanjenje potrošnje energije u građevinskim objektima, u nekoliko evropskih zemalja nametnula je štednju energije od 25 do 30 odsto, a predočeno je da se sa smanjenjem potrošnje energije nastavi do 2015. godine. O tome će u ovom, a i u narednim brojevima Build-a biti nešto više reči. Kao odgovor težnji za štednjom energije i novim propisima koji se polako usvajaju, VELUX je kreirao SOLTAG, kao deo istraživačkog projekta „Demo-kuća” (probna kuća), koji je nastao pod pokroviteljstvom Evropske unije. Istraživački projekat je uključio istraživačke institute, stambena udruženja i proizvođače iz građevinskog sektora. Projekat se sprovodi u sedam evropskih zemalja: Danskoj, Holandiji, Poljskoj, Mađarskoj, Austriji, Španiji i Grčkoj sa ciljem da pokaže mogućnosti intervencija u vezi sa energetskom efikasnošću postojećih zgrada i da pruži primere za standarde stanovanja u budućnosti. SOLTAG je u osnovi stambena jedinica koja se može pripojiti postojećim višespratnicama sa ravnim krovovima, bez potrebe da se povezuje na postojeće energetske sisteme u zgradi. Ravni krovovi, tako, mogu da budu iskorišćeni kao „nova” građevinska mesta. SOLTAG je idealan za pojedinačne stambene prostore u gradovima, selima, a čak i na vodi u obliku sojenica ili splavova. SOLTAG jedinica proizvodi svoju sopstvenu toplotnu energiju za toplu vodu u kući i toplu vodu za podno grejanje. Takođe proizvodi i svoju sopstvenu električnu energiju za pumpe za topao vazduh i ventilaciju, a kombinovanjem pažljivo odabranih materijala i sa ugrađenim krovnim prozorima obezbeđuje zdravu unutrašnju klimu, optimalno korišćenje dnevne svetlosti i funkcionalnu osvetljenost, bez potrošnje električne energije. Razvijenim sistemom za grejanje, uz pomoć solarne energije, ne oslobađa se ugljen dioksid. Sve navedene odlike stambene jedinice SOLTAG govore da je moguće podići nivo kvaliteta životnog prostora i, razmišljajući unapred, iskoristiti nove tehnologije za unapređivanje prirodnog i socijalno-ekonomskog okruženja u širem smislu ■ www.buildmagazin.com 57 software Autodesk novosti Don’t just save time. Stockpile it. AutoCAD 2008 Piše: Tomislav Milićević AutoCAD 2008 Pred nama je AutoCAD 2008 sa novim alatkama i novim pristupima crtanju. Skoro 20 godina unazad, AutoCAD nam, iz verzije u verziju, nudi poboljšanja, slušajući potrebe korisnika i omogućujući im da rade kvalitetnije i brže. Dok su verziju 2007 karakterisale novine vezane za rad u 3D prostoru, AutoCAD 2008 se više okreće problemima u nekim drugim oblastima. Korisničko okruženje Prvi put predstavljena u AutoCAD-u 2007, paleta nazvana Dashboard bila je namenjena prvenstveno crtanju i vizuelizaciji u 3D prostoru. AutoCAD 2008 je na Dashboard-u dobio devet novih panela, sa velikim mogućnostima kontrole crtanja u 2D prostoru (Layers, Annotation Scaling, Text, Dimensions, Multi leaders, Tables, 2D Navigate, Object Properties i Block Attributes). Radnom okruženju AutoCAD Classic i 3D Modelling okruženju, pridružilo se još jedno – 2D Drafting & Annotation. Poboljšane su mogućnosti podešavanja korisničkog okruženja. Kao prvo, treba izdvojiti prilagođavanje Dashboard-a sopstvenim potrebama. U novoj verziji AutoCAD-a dodajemo alatke na Dashboard i tako pravimo panele koje želimo prikazati u određenom 58 radnom okruženju, a sve to prostim prevlačenjem iz Toolbar polja na Dashboard. Nova komanda QUICKCUI omogućava pristup CUI-u u svom pojednostavljenom prikazu, gde se vidi samo lista komandi. Upravljanje crtežima U AutoCAD-u 2008 funkcionalnost DWF podloga je poboljšana, pa tako sada komandom DWFLAYER možemo kontrolisati vidljivost lejera koji u podlozi postoje. Rad sa referenciranim crtežima dobio je novu opciju. Ako unutar komande XCLIP izaberemo Invert clip, a onda zadamo granicu za odsecanje, sve unutar te granice biće uklonjeno iz crteža. • Nova naredba SETBYLAYER omogućava da objektu brzo dodelimo osobine koje ima njegov lejer. Osobine koje želimo menjati, biramo iz dijalog prozora SetByLayer Settings. • Da bi održao neka standardna podešavanja koja sami zadajemo, AutoCAD nas upozorava da je dodat novi lejer koji se sa time ne poklapa. Opcijom Reconcile iz Right Click menija razmatramo i odobravamo takve lejere. • Komanda LAYISO omogućava izolovanje odabrane površine. AutoCAD 2008 nam, umesto jednostavnog skrivanja, nudi mogućnost da neizolovane lejere izbledimo ili zatamnimo željenim intenzitetom. Rad sa tekstom Posebnu pažnju treba posvetiti novinama u oblasti upravljanja lejerima. Prostom „drag and drop” metodom možemo menjati redosled kolona u Layer Properties Manager-u. Klikom na „New Layer VP Frozen in All Viewports” kreira se nov lejer koji je automatski zamrznut u svim nevezanim prozorima u prostoru papira. Još jedna od novih mogućnosti AutoCAD-a 2008 je različit prikaz elemenata u različitim Viewport-ima (VP Color, VP Linetype, VP Lineweight i VP Plotstyle). Unapređeni tekst editor nudi veću kontrolu i tekst čini fleksibilnijim. Novi Text panel na Dashboard-u omogućava pravljenje paragrafa, dodavanje tabova, pretraživanje, proveru pravopisa, menjanje stila i visine teksta. Takođe, imamo mogućnost pravljenja kolona i njihovog automatskog ili ručnog editovanja. Još neke novosti na području rada sa lejerima u AutoCAD-u 2008: • Dashboard poseduje deo sa komandama za rad sa lejerima i naredbe za njihovo uređenje. Crtanje kota www.buildmagazin.com Atributi su unapređeni i podržavaju više linija teksta (Multiline). Na paleti Dashboard postoji i deo sa novim, unapređenim komandama za crtanje kota, panel Dimension. Konačno, lako dobijamo software automatsko poravnanje, prelome glavnih kotnih linija, pozicioniranje teksta, tolerancije itd. i radu sa osvetljenjima je lako zadavanje realnih parametara za svetlost (Candela, Lumen, Lux). Označavanje crteža (lideri, kote, atributi) Vertikalne aplikacije Često se dešavalo da su vam objekti za označavanje crtani u odgovarajućoj razmeri, ali posle promene te razmere oni postaju teško vidljivi i nečitljivi. Onda ste morali menjati razmeru svakog od njih. Toga u AutoCAD-u 2008 više nema. Ti elementi, zvani Annotation elementi, nam, povezani sa svojom razmerom, omogućavaju opremanje crteža informacijama, nevezano za globalnu razmeru crteža. Još jedna od uzbudljivosti koje donose verzije 2008 Autodesk-ovog softvera, svakako je AutoCAD Civil 3D 2008, program namenjen svima koji se bave projektovanjem u oblasti niskogradnje. Program je razvijen pod AutoCAD-om, okrenut je projektova- nju u 3D prostoru, veza između objekata je inteligentna i, što je najvažnije, takva veza dopušta dinamičko menjanje svega što je do određenog trenutka isprojektovano ■ Focus computers d.o.o. Gradski park 2, 11080 Beograd tel/fax: +381 11 37 71 543 www.focus-computers.co.yu e-mail: [email protected] Tabele i podaci Excel-ov list se u novoj verziji lako povezuje sa AutoCAD-ovom tabelom, tj. svi podaci iz Excel-ovog radnog lista mogu se ubaciti u AutoCAD-ovu tabelu i obratno. 3D novosti Na području 3D crtanja u verziji AutoCAD 2008 je manje novosti. Ono što bi trebalo pomenuti je paleta sa materijalima koja poseduje nove panele koji daju brži i jednostavniji pristup karakteristikama materijala. Takođe, značajna novina pri renderovanju Civil 3D prikaz digitalnog modela kružne raskrsnice, u planu i prostoru predstavljamo Sistem brze gradnje YTONG elementima Inovativnost u teškim vremenima – najstariji građevinski brend V elika ekonomska kriza dvadesetih godina prošlog veka nametnula je potrebu za štednjom na svim poljima. Nauka dobija zadatak da pronađe materijal koji će smanjiti potrošnju energije za grejanje. Odgovor stiže iz Švedske: arhitekta Aksel Erikson (Axel Eriksson) 1923. godine izumeo je – porobeton. Sastavljen od prirodnih elemenata koje su ljudi od davnina upotrebljavali - pesak, kreč, gips, cement, voda – novi materijal sjedinio je u sebi čvrstinu betona i lakoću drveta, ostvarivši istovremeno izvanrednu toplotnu izolaciju, do tog vremena nepoznatu, do danas neprevaziđenu. Prva linija za proizvodnju porobetona otvorena je u švedskom gradiću Yxhultu, a ime robne marke – YTONG nastaje ukrštanjem imena grada i naziva materijala (betong je švedska reč za beton). U svetu se danas godišnje proizvede više od osam miliona kubnih metara YTONG-a. Nije potrebno posebno naglašavati da je „originalna formula” u međuvremenu neprestano tehnološki unapređivana, tako da je YTONG bio i ostao najtraženija robna marka u svetu građevinarstva. Sistem gradnje i moguće uštede YTONG omogućava brzu, preciznu i jednostavnu gradnju, uz nižu cenu i višestruke uštede. Osnovu YTONG sistema gradnje čini YTONG-termoblok debljine 30 centimetara, proizveden od prirodnih materijala. Najvažniju komparativnu prednost – toplotnu izolaciju YTONG postiže zahvaljujući milionima vazdušnih pora, tako da, osim jednoslojnog zida, nema potrebe za postavljanjem dodatne termoizolacije. Zahvaljujući apsolutnoj preciznosti dimenzija YTONG elemenata sa odstupanjem od ± 1 mm, ozidan zid nema potrebe dodatno malterisati. Direktno se gletuje sa unutrašnje strane ili na pregradnim zidovima, dok se na spoljnjim, takođe, direktno postavlja dekorativni deo fasade. I keramičke pločice se na YTONG postavljaju direktno, bez prethodne pripreme zida. Za povezivanje YTONG elemenata koristi se YTONG TANKOSLOJNI MALTER 60 www.buildmagazin.com koji je po sastavu veoma sličan YTONG materijalu i nanosi se u debljini od 1 do 3 mm, pa se, pored veoma precizne i lake izrade, kao rezultat dobija monolitan zid. Svi YTONG blokovi su 60 × 20 cm dok im debljina zavisi od namene, pa YTONG sistem gradnje pored blokova za spoljne zidove (debljine 20, 25 i 30 cm), čine još i zidni blokovi (debljine 10, 12 i 15 cm), kao i YTONG univerzalne ploče debljine 5 i 7,5 cm. YTONG-blok je u svakom delu pun, nema rupe poput klasičnog bloka, ali za razliku od njega ima isto termoizolacijsko svojstvo u svim pravcima i delovima. Materijal je, dakle, IZOTROPAN, što je još jedno svojstvo koje YTONG čini jednistvenim građevinskim materijalom. Prednost izotropnosti ogleda se u nepostojanju slabih tačaka na objektu koje propuštaju toplotu, što isključuje pojavu tzv. termo-mostova koji nastaju na ploči i u zoni prozorskih i vratnih otvora. Time se u odnosu na termoizolovan objekat građen tradicionalnim materijalima štedi preko 30% energenata. U praksi to znači da koristeći objekat kao što je, na primer, porodična kuća u periodu od deset godina uštedite jedan nov automobil srednje klase. Pored toga što se od jednog kubika sirovine dobija čak pet kubika građevinskog materijala, korišćenje YTONG-a podrazumeva i predstavljamo veći broj drugih kratkoročnih i dugoročnih ušteda. Prilikom izgradnje, štedi se dvostruko: zahvaljujući odličnoj toplotnoj i zvučnoj izolaciji dodatna izolacija nije potrebna, što predstavlja uštedu i do 20% u spoljašnjem zidu. Zimi YTONG snižava troškove grejanja, a leti rasterećuje rad klima uređaja, što sve čini nemerljive dugoročne uštede. Građevinski materijal YTONG se vrlo jednostavno obrađuje i ugrađuje, elementi za gradnju su velikih dimenzija i male težine, pa je gradnja dva i po puta brža nego sa klasičnim materijalima. Mala težina dodatno štedi vreme, snagu i gorivo potrebno za transport. Ipak, najveća prednost izgradnje YTONGsistemom je brzina gradnje uz manje pomoćne radne snage, što kao krajnji ishod donosi znatno niže učešće rada u ukupnoj ceni gradnje. Iako je YTONG materijal pri nabavci skuplji od cigle, uzimajući u obzir manji broj zidara, kraće rokove gradnje, jednostavnije i jeftinije malterisanje, sistem bez dodatne toplotne izolacije, celokupno izvođenje konstrukcije sa završnom obradom je 10 do 15 odsto jeftinije u odnosu na klasičnu gradnju. Za investitore je izuzetno značajna i činjenica da se korišćenjem YTONG-a prilikom građenja dobija 7% korisne površine objekta što na primeru stana veličine 60 kvadratnih metara znači da se dobijaju tri dodatna kvadratna metra stambenog prostora. Blok YTONG je sastavljen od negorivih mineralnih sirovina pa već i u tankom sloju pruža odličnu protivpožarnu zaštitu; mala težina i sposobnost neutralisanja sila potresa iz svih smerova čine ga sigurnim u slučaju zemljotresa. Povrh toga, korišćenjem YTONG-materijala postiže se optimalan odnos temperature i vlažnosti u objektu, što pruža zdravu klimu u prostoru stanovanja. građene početkom prošlog veka, na početku industrijske proizvodnje YTONG-a, i danas stoje jednako čvrste i stabilne. YTONG tipske kuće YTONG kuće nisu montažne građevine, već čvrsti objekti ozidani YTONG-blokovima. Kupac može da gradi kuću sa svojim majstorima (izvođačima), ali može da se obrati i firmi Xella koja za gradnju preporučuje ovlašćenog izvođača čiji su se radnici teorijski i praktično osposobili i stekli kvalifikaciju YTONG majstora. Xella na gradilište šalje i YTONG instruktora koji pomaže majstorima. U zavisnosti od želje kupca, u tzv. tipski projekat mogu da se unesu manje promene u samom projektu ili rasporedu prostorija unutar kuće. Manje promene projekta su besplatne, dok za veće treba izvršiti minimalnu doplatu. Svaki kupac porodične YTONG kuće besplatno dobija kompletnu dokumentaciju neophodnu za lokacijsku i građevinsku dozvolu. Postoji i mogućnost da kupac sam izradi projekat ili ga naruči kod projektanata, partnera firme Xella. Takođe, u saradnji sa Raiffeisen bankom omogućeno je i kreditiranje izgradnje YTONG kuće. Vreme izgradnje kuće zavisi od njene veličine. Od iskopavanja temelja do useljenja obično su potrebna dva do tri meseca. Cena kuće po sistemu „ključ u ruke” je 460 evra po bruto kvadratu. Za sve dodatne informacije dovoljno je posetiti internet prezentaciju na web adresi www.xella.co.yu ili pozvati besplatan info telefon 0800 111 112 ■ YTONG-sistem gradnje korisnicima osigurava gradnju vrednih i trajnih građevina, zdravih i udobnih za stanovanje i rad. S druge strane, investitorima suočenim sa visokim troškovima izgradnje, YTONGsistem donosi znatne uštede – prvenstveno smanjenjem rokova izgradnje, broja zidara i utrošenog materijala i energije. Što je najvažnije, YTONG-objekti su po svojoj prirodi dugoročno štedljivi jer donose i naknadne uštede, naročito u potrošnji energije. Zbog svih svojih karakteristika YTONG se danas u razvijenim zapadnim zemljama masovno koristi za izgradnju niskoenergetskih stambenih, poslovnih i industrijskih prostora. O trajnosti objekata izgrađenih od YTONG-a govori činjenica da kuće izwww.buildmagazin.com 61 poslovanje sajmovi SEEBBE Na Beogradskom sajmu je od 11. do 15. aprila održan Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE. Sajam građevinarstva je, kao i većina specijalizovanih priredbi Beogradskog sajma, potekao iz Sajma tehnike - svojevrsne “majke sajmova”. Godine 1975, kada je odvojen kao robna grupa Sajma tehnike u posebne hale, pa sve do 1996. godine, sajam se održavao istovremeno sa Sajmom tehnike. Kada je značaj ove privredne grane, a time i značaj i obim Sajma građevinarstva, prevazišao status jedne od priredbi u okviru majskih dana tehnike, Beogradski sajam je doneo odluku da ovoj specijalizovanoj priredbi da poseban termin. Od te, 1996, godine, Sajam građevinarstva je po angažovanom izložbenom prostoru i broju domaćih izlagača porastao više od tri puta, a po broju stranih izlagača više od šest puta. Broj posetilaca je desetostruko povećan. Sajam građevinarstva u Beogradu je postao najznačajniji specijalizovani sajam iz ove delatnosti u regionu cele jugoistočne Evrope. Međunarodna potvrda značaja Sajma građevinarstva na Beogradskom sajmu je i prijem u članstvo Unije međunarodnih sajmova (UFI) u Parizu, u oktobru mesecu 1998. godine. Ove godine na Sajmu je učestvovalo više od hiljadu izlagača, od kojih je 345 bilo iz inostranstva ■ Na 33. MEĐUNARODNOM SAJMU GRAĐEVINARSTVA SEEBBE, povodom dodele visokih tradicionalnih priznanja Beogradskog sajma, radio je stručni žiri u sastavu: • Dr SLOBODAN OTOVIĆ, dipl. inž. građ, akademik Jugosl. inženjerske akademije - predsednik • Prof. dr RADOSLAV ALEKSIĆ, Tehnološki fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr SRĐAN BOŠNJAK, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr BRANISLAV IVKOVIĆ, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr MIODRAG NESTOROVIĆ, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu - član i odlučio da se NOVA VIZURA dodeli: Proizvođaču: ASTRA Veicoli Industriali S.p.A Italy SIKA d.o.o. Beograd VIZUS d.o.o. Niš POTISJE KANJIŽA A.D. - TONDACH LKV CENTAR Beograd POSEBNO PRIZNANJE se dodeljuje: Proizvođaču: POLYMIT B d.o.o. Šabac PAN LIFT d.o.o. Beograd ELBA d.o.o. Apatin DMP ELECTRONICS Srl Italy BIBIS d.o.o. Beograd MTSI lighting d.o.o. Beograd EUROPOLIS d.o.o. Beograd BRABO d.o.o. Beograd TERMOGLAS d.o.o. Beograd LA QUERCIA GRANITI Srl. Italy ORTEK TECHNOLOGY d.o.o. Beograd WÜRTH d.o.o. Beograd Za: zglobni damper „Astra ADT 30c” fleksibilni jednokomponentni poliuretanski lepak rezidencijalna vrata u kombinaciji metal - drvo crep „Konstant plus” lake rešetkaste nosače Za: akrilne kade za hendikepirane i stare osobe sistem za održavanje i modernizaciju liftova u eksploataciji organosilikatni dekorativni malter nove sisteme, komponente, galanterije za kuhinje i kupatila tepidarium – kamenu toplu ležaljku porfido – svetleće podne kocke rešetkasti nosač EB 220 krovni prozor 814R krovne svetlosne trake i lanterne lapidea – oblaganje površina kamenom – ventilirajući zidovi zidne kamene obloge sisteme za tiplovanje i ankerisanje BAUMA 2007 U halama i na otvorenom izložbenom prostoru novog Minhenskog sajma najnoviji međunarodni proizvodi mašinske industrije za građevinarstvo, građevinske materijale i rudarstvo prezentovani su od 23. do 29. aprila 2007. godine. Minhenski sajam je obezbedio 540.000 m2 izložbenog prostora za ovu vodeću svetsku manifestaciju. BAUMA je ove godine oborila sve svoje rekorde. Sa oko 500.000 posetilaca (20% više u odnosu na 2004) od kojih je oko 160.000 došlo iz inostranstva, odnosno iz 190 država, smatra se da je BAUMA 2007. najuspešnija BAUMA ikada. Broj izlagača je iznosio 3.041, a od toga je 1.390 bilo iz Nemačke. U 2004. godini izlagao je 2.801 izlagač iz 47 zemalja, i bilo je preko 416.000 posetilaca iz Nemačke i inostranstva. Minhenski sajam Messe München International (MMI, Munich Trade Fairs International Group) jedna je od vodećih svetskih sajamskih kompanija. MMI organizuje oko 40 sajamskih manifes62 tacija kapitalnih i potrošnih dobara, kao i industrije visoke tehnologije. Svake godine 30.000 izlagača iz više od 100 zemalja, kao i preko 2.000.000 posetilaca iz više od 200 zemalja učestvuje u minhenskim sajamskim manifestacijama. MMI dodatno organizuje www.buildmagazin.com sajmove u Aziji, Rusiji, na srednjem istoku i u Južnoj Americi. Sa 4 strane podružnice i 62 strana predstavnika, sa kojima pokriva 68 zemalja, MMI pravi pravu sajamsku globalnu mrežu ■ sajmovi CHINA BUILDING 2007 U Kini se svakog meseca održava bar jedan sajam građevinarstva. U želji da osmotrimo šta se dešava na Dalekom istoku, posetili smo jedan od njih. China Building, ili međunarodni sajam građevinskog materijala, građevinskih sistema, mašina i arhitekture se organizuje u Pe- kingu od strane Saveta za promociju međunarodne trgovine i Udruženja industrije građevinskog materijala Kine. Organizovana 12. put, u periodu od 10-13.5.2007. godine, ova manifestacija je definitivno postala najveća i najkompletnija promocija građevinske industrije u severnoj Kini. Namenjen prvenstveno profesionalcima, ovaj sajam poslednjih godina beleži izuzetan porast broja, kako izlagača, tako i posetilaca. Tako je 2004. godine evidentirano 300 izlagača i više od 34.000 posetilaca, da bi ove godine broj izlagača porastao na više od 600 a broj posetilaca prešao 60.000. Pored izlagača iz Kine, oko 12% čine inostrani izlagači uglavnom iz SAD, Japana, Južne Koreje, Kanade, Nemačke, Francuske, Hong Konga i dr. Po tvrdnji organizatora broj inostranih izlagača se iz godine u godinu povećava. Sajam je organizovan na oko 35.000m2, tako da su izlagački štandovi u proseku bili veoma mali i, generalno, prilično oskudno uređeni. Što se tiče komunikacije, ako se uputite u Kinu da sklapate poslovne aranžmane, obavezno Peking – grad sa 8.000 kranova Peking je u jeku priprema za Olimpijske igre koje se u ovom gradu održavaju od 8.8.2008. godine. Na svakom koraku se mogu uočiti gradilišta na kojima se radovi izvode u tri smene. Procenjuje se da je trenutno u gradu postavljeno oko 8.000 kranova. Naravno, do početka Olimpijskih igara svaki od tih kranova mora biti uklonjen. povedite prevodioca kineskog jezika. I pored želje da vam izađu u susret i pruže što više informacija, zaposleni u kineskim kompanijama to neće biti u stanju usled veoma slabog poznavanja engleskog jezika. Što se tiče prospekata, kataloga i ostalog promo materijala, situacija je veoma slična. Često ih, verovali ili ne, ne poseduju, ili pak, poseduju samo verziju na kineskom jeziku ■ promo TRADEUNIQUE sinonim za kvalitet K ompanija TRADEUNIQUE nalazi se već više od 20 godina u samom vrhu svetskog tržišta dizajna, arhitekture i građevinarstva, i to kao investitor, suinvestitor, projektna organizacija i glavni izvođač. For 20 years TRADEUNIQUE has been on the top of the field of world design, architecture and construction as investor, coinvestor, master designer and main contractor. There are no limits for us, only challenges that we are always able to overcome. Quality, creativity and complete devotion to the developement of even the most demanding endeavors have all become our company’s trademarks. TRADEUNIQUE has been on the top of the field of world design, architecture and construction as investor, coinvestor, master designer and main contractor for 20 years. There are no limits for us, only challenges that we are always able to overcome. Quality, creativity and complete devotion to the developement of even the most demanding endeavors have all become our company’s trademarks. Za nas ne postoje granice, postoje izazovi koje smo uvek u mogućnosti da savladamo. Kvalitet, inventivnost i potpuna predanost u izvođenju čak i najzahtevnijih projekata postali su zaštitni znak naše kompanije. Garantujemo uspešno izvođenje projekata bilo koje vrste po sistemu „ključ u ruke”, što podrazumeva idejna i dizajnerska rešenja, izvođenje predprojektnih, projektnih i građevinskih radova uz primenu najsavremenije tehnologije, kao i opremanje objekata svom potrebnom tehničkom, tehnološkom i kompjuterskom opremom. Po ovom principu smo, uspešno i u predviđenom i zadatom vremenskom roku, izveli radove na brojnim projektima u Rusiji, Zapadnoj Evropi kao i na Balkanu. Naša kompanija predstavlja izvanredan spoj kvaliteta, kreativnosti, predanosti poslu i našim klijentima, partnerima, te su naš rad i, naročito, naše ideje izuzetno zapažene i nagrađene brojnim priznanjima u oblasti kvaliteta, tehnologije, inovacije, preduzetničkog prestiža kao i organizacionim radovima u oblasti građevinarstva i arhitekture. Tim naše kompanije čine mladi, hrabri, kreativni i visoko kvalifikovani stručnjaci. Inženjeri, arhitekte, dizajneri i radnici svojim kvalitetima pomažu da, zajedno sa našim klijentima, gradimo svet za 21. vek. Our company represents an extraordinary union of quality, creativity, dedication to our clients, partners and our work, and in particular, our ideas have been extremely noticed and given numerous awards in the fields of quality, technology, innovation, corporative prestige and in organizational works in developement and architecture. TRADEUNIQUE’s team is composed of young, courageous, creative, highly qualified experts. Engineers, architects, designers and workers with their qualities help our clients build a world for the 21st century. Devotion to our clients and their desires is a way to assure a successful cooperation. The bonds between TRADEUNIQUE and our clients go on even after the completion of prjects. They grow into frienships and thanks to regular contacts with our partners and great references TRADEUNIQUE holds a prestigious place in developement and construction. Our business formula is world quality, European standars and local logistics. Quality, price and dead-line! At TRADEUNIQUE we bring Your visions to life ■ Posvećenost našim klijentima i njihovim željama siguran je put za ostvarenje uspešne saradnje. Veze između TQ i klijenata ostaju neraskidive i ostajemo prijatelji i nakon obavljenog posla. Zahvaljujući redovnim kontaktima sa našim partnerima i odličnim referencama, TRADEUNIQUE zauzima prestižno mesto u građevinarstvu. Naša poslovna formula je svetski kvalitet, evropski standardi i lokalna logistika. Kvalitet, cena, rok! Kompanija TRADEUNIQUE je mesto gde Vaše vizije postaju stvarnost ■ 64 www.buildmagazin.com TRADEUNIQUE Serbia, 11000 Belgrade, Karađorđeva 89 Tel: +381 11 36 11 999 Fax: +381 11 36 11 998 E-mail: [email protected] www.tradeunique.com zanimljivosti EARTH SHIP Jedan u nizu velikih ekoloških problema predstavljaju i odbačene kamionske gume. Vremenom se odustalo od njihovog uništavanja, jer se u tom procesu ispušta velika količina toksičnih materija u vazduh. Rodžersov najnoviji projekat su Fleksi (Flexi) kuće. U pitanju je 145 prefabrikovanih kuća sa fasadama živih boja. Kupci će moći da izaberu različite završne fasade, promene izgled enterijera ili dodaju jednu ili više prostorija u skladu sa rastom porodice. Montažni paneli se proizvode u fabrici i spajaju na licu mesta u kratkom vremenskom periodu. de i okrenuta frontalno ka ulici. S obzirom na to da se cela vidi frontalno, ona zaista i preuzima ulogu bilborda. Fasada postaje slika, slika postaje fasada. Ovom konceptu doprinosi i to što frontalni deo čini velika staklena površina koja ima šablon koji predstavlja šumu bambusa. Danju je šablon u senci, ali zato noću svetli. www.rsh-p.com ZGRADA SA TURBINAMA NA VETAR Jedno od mogućih rešenja ovog problema dao je Majkl Rejnolds, koji gradi kuće od naslaganih starih kamionskih guma napunjenih zemljom i prelivenih betonom. Ovakva konstrukcija se ponaša kao velika baterija, jer su guma i zemlja savršeni toplotni provodnici, koji održavaju istu temperaturu u kućama tokom cele godine. Arhitektonski biro Vo Tislton (Waugh Thistleton) osnovan je 1997. godine. Arhitekte Andrew Waugh i Anthony Thistleton projektuju idejno potpuno različite građevine – od komercijalnih do hi-tech građevina. Najnoviji projekat je zgrada u istočnom delu Londona, koju je naručio Metropolitan Housing Trust . Ova četrnaestospratnica bi trebala da ponudi 66 privatnih stanova, kao i 1117m2 kancelarijskog prostora. Inovativnu komponentu građevine čine turbine na vetar, koje su prikačene za kičmu zgrade, i koje predstavljaju osnovni izvor električne energije za zgradu. Zavisno od snage vetra, turbine će obezbediti oko 40 000kw h godišnje što je dovoljno da se obezbedi struja za sve stanove i sačuva 7 tona ugljen-dioksida koji bi, inače, bio ispušten u atmosferu. www.waughthistleton.com Arhitekta Yashuro Yamashita, nedavno je sagradio zanimljiv primerak pet arhitekture. Radi se o stambenoj kući, savršeno prilagođenoj prostoru, uskog i zakrivljenog trapezoida, sa osnovom 3,2m i visinom od 29,3m. Zanimljivo je i to da je cela građevina pretvorena u mrežu sa opnom poput jedara broda. Korišćen je materijal koji obezbeđuje dovoljnu količinu svetlosti, kao i pod koji, zbog svoje rešetkaste strukture, propušta veliku količinu svetlosti. www.klein-dytham.com www.tekuto.com OKRUGLA KUĆA Osnivač Instituta Monolithic dome je Dejvid Sut (David South), koji je još davne 1976. godine osmislio ove okrugle kuće, koje su izuzetno lake za konstrukciju. Svako opremljen Monolith dome patentiranom vazdušnom formom, priručnikom sa instrukcijama i nešto malo građevinskog materijala, spreman je da postavi kuću. Metod je jednostavan, nađete površinu gde ćete graditi, izlijete betonsku ploču, naduvate fabrički balon, postavite mrežastu strukturu i crevom poprskate betonsku smešu iznutra. Kada se beton osuši, ukloni se fabrički balon i to je to. www.earthship.org FLEKSI KUĆE Ričard Džordž Rodžers (Richard George Rogers), britanski je arhitekta poznat po svom funkcionalnom dizajnu. Nakon arhitektonske prakse sa Normanom Fosterom i Timom 4, stekao je značajno priznanje za svoj high-tech industrijski dizajn. Od 1967. godine, Rodžers se priključio Rencu Pianu (Renzo Piano), a njegova karijera je znatno napredovala kada je osvojio nagradu za dizajn Centra Pompidu (Pompidou) u Parizu 1974. godine. Ova građevina je postala Rodžersov zaštitni znak zbog izlaganja kompletnog unutrašenjeg sistema i instalacija zgrada (vodovodne cevi, grejanje, stepenice...) u okviru eksterijera, čime se rasterećivao unutrašnji deo građevine. Drugi njegov značajni projekat je Milenijumska kupola, konstruisana za najveću izložbu održanu povodom početka trećeg milenijuma. Nakon saradnje sa Pianom, Rodžers je osnovao sopstvenu praksu Rogers Stirk Harbour+Partners. Ove godine proglašen je za laureata Pritzker nagrade. www.monolithic.com JAPANSKA PET ARHITEKTURA U poslednjoj deceniji 20. veka u Tokiju su zbog velike naseljenosti počele da niču sasvim male građevine, postavljene na neobičnim mestima, zapravo najčešće uglavljene između dve zgrade. Idejni tvorac naziva za ove sasvim male gradjevine je Atelje Bow Wow, kojeg su ove minijature najviše podsećale na kućne ljubimce. Časopis studenata Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zgrada Bilbord, koju je arhitekta Klajn Ditam (Klein Dytham) podigao u Tokiju, verovatno je najvitkija građevina na svetu. Visoka je 10m, dugačka 40m, a široka samo 2,5m. Smeštena je uza zid druge zgrawww.buildmagazin.com • • • • građevinarstvo u svetu i kod nas studiranje na građevinskom fakultetu studentski život i standard zanimljivosti iz studentskog ugla Nadamo se saradnji. Predloge, pohvale i kritike možete poslati na: [email protected] 65
