Број 85

Transcription

Број 85

ČASOPIS STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA
Beograd, april 2013.
U ovom broju
ekskluzivni
intervjui
Aca Marković
Demarkus Nelson
Nataša Bojanić
/ GODINA XV - BROJ 85 www.monopollist.com
UVODNIK
Večita dilema u Srbiji je da li je javna potrošnja previsoka. Mogli bismo na prvi pogled da kažemo da jeste, trebalo bi bolje kontrolisati javne
nabavke, smanjiti subvencije gubitašima, višak zaposlenih u državnoj upravi, ukinuti mnoge agencije… Sve to stoji. Ali, uvek postoji to neko
„ali”! Najveća stavka u budžetu su penzije. Jesu li penzioneri raskalašne razmažene trošadžije? Za obrazovanje se izdvaja manji procenat BDP od
većine evropskih zemalja. U bolnicama sa zidova otpada malter, a inventar je dobrim delom zreo za muzej.
Usled toga, novca za operaciju devojčica poput Tijane Ognjanović država nema. Celo društvo, uključujući i „MonopolList” aktiviralo se da
joj pomogne. Da ne bi doživela sudbinu naše koleginice sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, koja je preminula na dan kada je trebalo da
otputuje na operaciju.
Stoga, hajde da se ne zamajavamo praznim ekonomskim pričama. Nije toliko javna potrošnja u Srbiji velika, koliko je realni sektor mali i nedovoljan za zemlju naše veličine. I nije javna potrošnja kriva za visoku inflaciju, bar ne u Srbiji. Ona je posledica rasta cena proizvoda sa neelastičnom
tražnjom (najviše hrane), koje su podložne visokom rastu. Neće nikad automobili i televizori izazvati visoku inflaciju, jer će svaki visoki rast cena
osujetiti potrošači uzdržavanjem od kupovine takve robe.
Hajde da stoga, umesto što mudrujemo, krenemo konačno nešto i da proizvodimo. Od filozofiranja se ne živi.
FAKULTET
4. UREDNIČKA STRANA
5. KONSEK
6. ACC NA EKOF-U
7. UPOREDNA ANALIZA FAKULTETA
8. INTERVJU SA PREDSTAVNICIMA SPEKOF-A
9. STUDIRANJE U SLOVENIJI
10. STUDENTSKE ZADRUgE
11. BOLONJA U SRBIJI
12. BUDI U TOKU
EKONOMIJA
15. FOODLAND
16. INTERVJU SA ACOM MARKOVIĆEM
18. NAVODNJAVANJE SRPSKE PUSTINJE
19. JOZEF ŠUMPETER
20. MAJKL PORTER
21. IT SEKTOR SRBIJE
22. DRUŠTVA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA
23. MONOGRAFIJA DRUŠTVA EKONOMISTA BEOGRADA
24. EKONOMSKA KRIZA U SAD
DRUŠTVO
26. NEFORMALNO OBRAZOVANJE
27. VELIKI EDUKATOR
28. EKO KUTAK
29. DEPARTIZACIJA
30. BRANISLAV NUŠIĆ
31. ČINJENICE O ABORTUSU
32. TURSKE SERIJE
MOZAIK
member of:
SADRŽAJ
Stefan ĐERASIMOVIĆ
34. TRI STANJA EGA
35. DINASTIJA MING
36. INTERVJU SA DEMARKUSOM NELSONOM
37. LIFE COACHINg
38. KAĆE PREPORUČUJU
39. ILUMINATI
40. ZABAVNE STRANE
42. ATELJE 212
ČASOPIS MONOPOLLIST JE OSNOVAN OD STRANE STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA
CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
378
MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran
Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd
(Kamenička 6): Studentska Unija
Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
199? -. - 28cm
ISSN 182-3450=MONOPOLLIST
COBISS.SR-ID 117255180
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
FAKULTET: Igor IVAŠKOVIĆ
EKONOMIJA: Ivana TODOROVIĆ
DRUŠTVO: Bojana ANDRIĆ
MOZAIK: Tamara BEOČANIN
PR TIM: Ivana MANDIĆ, Milica JOVANOVIĆ
FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN,
Iva TOJČIĆ
DIZAJN & PrePress:
Damjan DOBRILA
Vladan MILOSAVLJEVIĆ
triD studio, Beograd
www.studiotrid.net
ČLANOVI REDAKCIJE: Ivana VUKOVIĆ,
Dušan VOJNOVIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina
SAVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Nenad
KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ,
Mira OBRENIĆ, Sandra BALI, Jelena MALETIĆ,
Ana PEŠIĆ, Ivana KOVAČEVIĆ, Tatjana
JERINIĆ, Nevena DELJANIN, Nena BEKČIĆ,
Marta LUTOVAC, Veljko BOJOVIĆ, Srđan
MILIĆ, Marija TOMIĆ, Alan KOVAČEVIĆ,
Marija PANTOVIĆ, Marko KOVAČEVIĆ,
Nikola NIKITOVIĆ, Sofija ĐUROVIĆ, Luka
MILADINOVIĆ, Marko ĐENADIĆ, Katarina
KOVČIĆ, Filip LUKIĆ.
„MonopolList”
časopis studenata Ekonomskog fakulteta
Kamenička 6, 11000 Beograd, Srbija
Telefon: + 381 11 30 21 165
[email protected]
www.monopollist.com
LEKTORI: Maja ILIĆ, Milica PROŠEVSKI
MENADŽER:
Dušan VOJNOVIĆ
Telefon: +381(0)63 7329 829
[email protected]
ILUSTRACIJE: Danica RAŽNATOVIĆ
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Telefon: +381(0)65 2200 424
[email protected]
FAKULTET
S
SLOBODAN LET
anjao sam neobičan san.
Kao, budim se, izlazim iz svog stana
i krećem na faks. Rutina. Uputih se
ka stanici, kad odjednom – izgubih
tlo! Ne, nisam pao, već poleteo. Da, dragi
moji, poleteo. Sa sve belim ogromnim krilima. Kuće su postajale sve manje, ljudi kao
mravi, a buka se gotovo nije čula. Osetivši
miris polena u vazduhu, ugledah jato jarebica. Zvuci prirode oko mene. Proleće se
budi. Sunce me je pomilovalo po licu, a ja
sam hteo da idem sve više i više. Dalje i dalje.
I tako, naselje je počelo da liči na šahovsku
tablu, a Dunav se izležavao poput guštera. I
nisam bio sam. Leteći, ugledao sam kolegu
sa faksa, komšiju, čak i davno zaboravljenog prijatelja. Svima sam srdačno mahnuo
i uputio se ka pravcu Zemuna, Novog Sada,
Austrije... ‘’Evropo, stižem!’’ sećam se da
sam uskliknuo. Osećaj je bio... pa, u Vujakliji još ne postoji taj termin. Zatvorio sam oči
i prepustio se utisku, leteo i leteo...BAM!
Tresnuo sam o nekakvo ogromno staklo.
Na kojem je, krupnim slovima, pisalo: ZABRANJENO LETENJE BEZ DOZVOLE
NAVJNTS DO DALJNJEG’’. I tako sam
padao...I padao... Bezdan me je dočekivao
raširenih ruku... Pomirih se sa sudbinom.
Nisam umro. Desilo se nešto mnogo gore.
Završio sam na pločniku, dok su se sivi
oblaci preteće nadvijali nad gradom. Pitao
sam se: ‘’Zašto ne mogu da letim?’’ I tako
sam besciljno lutao dok nisam video sledeći znak: IZDAVANJE DOZVOLA NAVJNTS. To mi je odnekud bilo poznato.
Odlučio sam da uđem. Međutim, ispred je
bio ogroman red, kome se nije nazirao kraj.
Htedoh da upitam jednog starijeg čoveka
o čemu se radi, kad mi je odbrusio: ‚‘Mali,
sklanjaj se, ja ovde čekam još od prošle nedelje, došao sam iz Kuršumlije. Tamo mi je
šator. Ona guska opet pravi pauzu za kafu.‘‘
Bestraga, pomislih.
Ne sećam se koliko sam dugo čekao. Nekako sam stgao do šaltera kad ono: NE RADI.
Sutradan, opet čekanje... Kada sam konačno stigao na red, hteo sam da ljubazno
pitam ženu sledeće: ‚‘Zašto ne mogu da
letim? Šta je NAVJNTS?‘‘ Međutim... ‚‘Da
znam, ‚oćeš da letiš. Svi bi, momak. Gde
ti je broj?‘‘ upitala me je žena za šalterom.
‚‘Kako to mislite, broj?‘‘ upitah ja stidljivo.
‚‘Slušaj, idi lepo na šalter broj 16, daće ti
broj. Dođi sutra u 8.‘‘ SUTRA? Naleteo na
zid ignorisanja, pa sam odlučio da uradim
4
Urednička strana
Piše: Igor IVAŠKOVIĆ
Ilustracija: Danica RAŽNATOVIĆ
kako mi je rekla. Uzeh broj. Sutradan...
‚‘Dobar dan, eto mene!‘‘, rekoh ja ženi. Pružila mi je neki papir, lupila pečat i pritom
nesvesno prosula malo kafe, s obzirom da
je ćaskala sa nekom ženom do sebe. Uzevši
papir, osetih nalet ponosa i sreće i radosno
upitah: ‘’I, je l’ to to? Sad mogu da letim?’’
Umesto odgovora, usledio je ironičan
smeh. ‘’Haha, dobar si. Ne, s tim papirom
ideš u SUP svoje opštine. Pre toga ćeš platiti admin. taksu u iznosu od 400 RSD. Posle
će te oni uputiti negde.’’ Divno, pomislih
sarkastično.
Promenivši dva zagušljiva prevoza GSP-a,
stigoh pred SUP. Žena za šalterom u NAVJNTS je bila harpija. Ova u SUP-u je bila
... Demon.
‚‘Pa dobro, jeste li vi gluvi, ćoravi ili šta?!
TRI PUTA sam vam rekla da mi dostavite
izvod iz matične knjige rođenih, državljanstvo, potvrdu da ste student, kopiju lične
karte, sudski izveštaj o nekažnjavanju. I
za roditelje isto. Ajoj, Biljo, viš‘ ti kako je
nesposobna ova omladina!‘‘ reče žena. Mislim da je jačina njenog glasa odgovarala
broju decibela koji proizvodi avion koji poleće sa piste. Kada je završila, svi su gledali
u mom pravcu. Pojeo me blam. ‚‘U redu‘‘,
rekoh pomirljivo.
Izašavši napolje, šokirao sam se promenom. Kiša je lila. Nebo je bilo besno. Poput
mene. Srećom, sretoh jednu koleginicu
koju je mučio isti problem. Olakšao sam joj
dušu. ‚‘Uveli su neki novi zakon, po direktivi EU‘‘, reče ona. ‚‘Sad ne možeš da koristiš
čak ni svoja krila. Moraš da kupiš EasyJet
3000 Engine. Košta minimum 5600 evra.
Polovan,‘‘ reče ona. Neverica. ‚‘Kako to misliš, ne mogu da koristim svoja krila? Koja
je svrha ovoga?‘‘ upitah očajno. ‚‘Ne znam
ni sama, tako su mi rekli u NAVJNTS.
Iskreno, i meni je glupost. Međutim, dobro
je što postoji studentski popust. Kad budeš
išao po potvrdu na faksu, uzmi preporuke
od profesora. Onda idi do Gradskog sekretarijata. Naoružaj se strpljenjem. I živcima.
Tu radi jedna aspida, ova je mica za nju.‘‘
‘’Ima i gorih?’’ upitah. ‘’Eh... tek ćeš videti.
Imala sam ogromnu želju za letenjem. Pisala sam mejlove, pitala, zivkala, kukala... Proces je trajao mesecima. Nekako sam kupila
i taj motor, ali mi treba sertifikat Udruženja
za kvalitet i ispravnost, koji košta 1700 din.
Nemam za kiriju. Ali nema veze, barem ću
leteti.’’ Umorni osmeh je prešao preko njenih usana.
Vrzino kolo. Juri. Čekaj. Idi do menze. Čekaj. Idi na fakultet. Čekaj.
Pokupio sam šta sam stigao. Umoran, sedoh u autobus koji će me odvesti kući. Na
prozoru je pisalo: NACIONALNA ASOCIJACIJA VAZDUHOPLOVNIH JEDINICA NA TERITORIJI SRBIJE.
Nisam želeo autobus. Ni jurnjavu i čekanje.
Samo jedno. Da letim.
Sklopih oči i zaspah. Kada sam se probudio,
shvatio sam nešto užasno.
To nije bio san.
Prvi Kongres studenata ekonomije
FAKULTET
PO JUTRU SE DAN POZNAJE
(ILI STUDENTSKI DAVOS)
Interesantne panel
diskusije, kvalitetna i
sadržajna predavanja,
korisne radionice, više od
četrdeset najboljih panelista
i predavača, kajmak, pršuta
i, naravno, dobar provod.
Ako ste kojim slučajem
propustilii prvi Kongres
studenata ekonomije na
Zlatiboru, MonopolList je tu
da vam prenese utiske.
KAKO JE SVE POČELO?
Na jednoj od naših najlepših planina - Zlatiboru, održan je prvi Kongres studenata
ekonomije (14-18.mart) na temu ,,Ekonomski razvoj Srbije:mogućnosti i ograničenja”, u
organizaciji Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta. Tokom trajanja kongresa, više od četrdeset eminentnih panelista
i predavača prenosilo je svoja znanja i iskustva
delegatima, čije je interesovanje za ovaj kongres bilo izuzetno veliko. U prilog tome ide i
činjenica da su svi kapaciteti u studentskom
odmaralištu na Zlatiboru bili rezervisani za
samo sat vremena, putem onlajn prijava, još
7.februara.
tora Beogradskog univerziteta, usledila je
panel diskusija na temu ,,Izvoz oružja i vojne opreme”, gde su panelisti, među kojima
su bili gospodin Gromović, direktor fabrike
,,Zastava oružje” i gospodin Lazanski, vojni
komentator, diskutovali o mogućnostima i
ograničenjima u sektoru za naoružanje, kao
i o aktuelnoj saradnji Srbije sa Ujedinjenim
Arapskim Emiratima.
Nakon te panel diskusije, usledilo je izuzetno
predavanje našeg cenjenog profesora dr Dejana Šoškića, koji je svojim izlaganjem na temu
,,Evroizacija’’, i te kako podstakao studente
na razmišljanje. Naredni dan su obeležila dva
interesantna predavanja: jedno o Strategiji
monetarnih ciljeva, o kojoj je govorio uvaženi
profesor Ekonomskog fakulteta, dr Aleksandar Živković, i drugo iz oblasti IT industrije,
kao i jedna panel diskusija, na kojoj se govorilo o obrazovanju u Srbiji i o usaglašenosti
istog sa potrebama tržišta rada. U okviru ove
diskusije, panelisti su se složili da je prednost
ekonomista na tržištu rada njihova moć da
se brzo prilagode svakoj situaciji, ali i da je
veliki problem nedostatak motivacije kod
mladih. Narednih dana, nizale su se diskusije
i predavanja izuzetno kvalitetnih panelista
i predavača, koji su govorili o razvoju i dometima marketinga u Srbiji, preduzetništvu,
turističkoj politici, agroprivredi Srbije, zatim, o industrijskoj politici u energetskom
sektoru, kao i o perspektivama poreskog
PRIČI NIKAD KRAJA
Nakon svečanog otvaranja KONSEK-a
od strane Nikole Biočanina, predsednika
Studenskog parlamenta Ekonomskog
fakulteta i Ivana Šašića, studenta prorek-
Na osnovu sprovedene
ankete, delegatima se
najviše dopala panel
diskusija na temu
,,Preduzetništvo u
Srbiji”, gde je uvodničar
i moderator bio naš
cenjeni prof.dr Blagoje
Paunović.
savetovanja u našoj zemlji. Predavači su bili
spremni da porazgovaraju sa studentima i
istima daju konstruktivne odgovore na sva
postavljena pitanja. Velika zahvalnost se duguje svim našim cenjenim profesorima, kao i
svim ostalim eminentnim predavačima i panelistima, koji su izdvojili svoje vreme i koji
su nesebično preneli svoja znanja i iskustva
studentima i doprineli da Prvi kongres bude
i Pravi, u skladu sa sloganom našeg fakulteta.
RADILI SMO I NA RAZVOJU VEŠTINA
Naravno, ovaj Kongres nije mogao da prođe
bez održavanja veoma korisnih radionica,
koje su imale za cilj da studente nauče
određenim komunikacionim i poslovnim
veštinama i da im pruže određena znanja
kako bi mogli da rade na svom ličnom i
profesionalnom usavršavanju. Studenti su
saznali kako mogu da napišu autentičan CV,
kako da im javni nastup bude interesantan i,
nadasve, pun samopouzdanja, kao i kako da
korišćenjem tehnika neurolingvističkog programiranja postanu uspešni i ostvare svoje
ciljeve.
MALO ZABAVE NIJE NA ODMET
Studenti su i te kako mogli da se zabave, ali
i da zarade na Kongresu. Naime, ponuđene
su im dve opcije: kviz, gde su pogađanjem
ekonomskih pojmova, rešavajući asocijacije i
logičke zadatke, imali šansu da osvoje 30.000
dinara, i pisanje radova, koje je moglo da ih
učini „bogatijim’’ za 10.000 dinara. Oni koji
su imali, pre svega, više znanja, ali i sreće,
i koji su odneli pobedu u kvizu znanja su
Veljko Bojović i Nikola Marković, dok su u
takmičenju za najbolji rad pobedile Ilijana
Todorović, Srna Knežević i Sanja Spasojević.
SVE ŠTO JE LEPO KRATKO TRAJE
Poslednjeg dana, studenti su svoje slobodno
vreme do polaska proveli uživajući u lepotama Zlatibora (i nezaobilaznim zlatiborskim
specijalitetima). Iako su svi bili umorni od
iscrpnih predavanja, mada i od večernjih
izlazaka, svima je bilo žao što se druženje
na Zlatiboru polako završava, ali, ako se po
jutru dan poznaje, ovakvim kvalitetnim i
sadržajnim kongresima u organizaciji SPEKOF-a ćemo tek prisustvovati.
Milica JOVANOVIĆ
5
FAKULTET
Prvo i pravo na Prvom i Pravom
ACC NA EKOF-u
Tokom marta meseca,
studenti Ekonomskog
fakulteta su dobili priliku
da u okviru novog projekta
organizacije AIESEC, ACC
(AIESEC Case Challenge)
testiraju svoje znanje u
izradi praktičnih studija
slučaja. O tome koliko
je trajala priprema ovog
projekta i da li je opravdao
očekivanja, razgovarali smo
sa Jelenom Stevanović,
koordinatorkom projekta.
ML: Prvi ACC je završen. Kakvi su tvoji
utisci, koliko dugo je trajao rad na ovom
projektu?
J.S: Utisci su sjajni, sve je prošlo kao što smo
i planirali. Ideja o projektu je nastala prošlog
leta, a rad na njegovoj realizaciji je počeo već
u oktobru. Pet meseci smo ukupno radili na
stvaranju i podizanju brenda ACC-a. Nakon
definisanja strukture i ciljeva, tekao je rad na
prodaji i predstavljanju ovog projekta kompanijama, ali i profesorima sa našeg fakulteta.
ML: Kako su projekat prihvatili profesori
EKOF-a?
J.S: Veliki broj profesora je odavno prepoznao
potencijal projekata i programa praksi koje
organizuje AIESEC. Tako je bilo i sa ACCom. Ove godine, projekat su podržali profesori Saša Veljković, Dragan Stojković i Velimir
Lukić, koji su nam pomogli svojim savetima,
kako u organizaciji, tako i u promociji samog
takmičenja.
ML: Vratimo se na organizaciju projekta.
Kako su tekle završne pripeme?
J.S: Dok su kompanije radile na studijama slučaja i izradi zadataka, naš tim je počeo sa promocijom projekta među studentima. Realizacija je zvanično počela 7. marta i ceo proces
je trajao do 22. marta, kada je održano finale.
6
ML: Ove godine na projektu su učestvovale IDEA, GfK i Societe Generale. Koliko je
teško bilo pronaći partnere?
J.S: Kako je u pitanju nov projekat, odnosno
prva realizacija, nije bilo jednostavno privući
kompanije. S druge strane, ove kompanije su
zaista prepoznale potencijal i prednosti ovog
projekta. Imale su priliku da studentima zadaju studije slučaja koje predstavljaju stvarne
probleme sa kojima su se one susretale u prošlosti, ili su to njihovi sadašnji problemi.
ML: Takmičenje je trajalo dve nedelje. Šta
se sve dešavalo za to vreme?
J.S: Na početku smo organizovali predavanja
kako bi se učesnici takmičenja upoznali sa
kompanijama, ali i zadacima koji će im biti
postavljeni. Posle toga, studenti su oformili
svoje tročlane timove, a za one koji nisu uspeli da nađu kolege za svoj tim organizovali
smo jedno okupljanje, koje se pokazalo jako
uspešno. Pobednički tim za Societe Generale
banku je tim devojaka koje su se prvi put videle na tom okupljanju. Za prvi krug takmičenja
studenti su imali četiri dana, a u finale takmičenja prošlo je po pet timova. Za polufinalni
zadatak timovi su imali četiri dana, dok je za
rešavanje finalnih zadataka takmičarima dato
tri dana da dovrše i poboljšaju svoje studije za
finale.
ML: U međuvremenu su organizovana i
neka dodatna predavanja. Reci nam nešto
o tome?
J.S: Za finaliste je organizovana mini-konferencija od strane AIESEC-a, pod nazivom
Soft Skills Day. Studenti su imali prilike da
čuju više o prezentacionim veštinama i govoru tela, kao i kako da se na najbolji način
predstave kompanijama u finalu. Pored toga,
kompanije IDEA i GfK su finaliste ugostile u
svojim prostorijama i održale konsultacije sa
njima, kako bi im pomogle i dale određene
smernice i savete u cilju poboljšanja njihovih
studija.
ML: Studenti EKOF-a imaju problema
sa prijavom na slično takmičenje koje se
održava na FON-u? Da li je na ACC bilo
studenata koji nisu bili sa Ekonomskog
fakulteta?
J.S: Case Study Show, koji se održava iz godine u godinu na FON-u je takmičenje otvoreno samo za studente ovog fakulteta, i naši studenti nemaju priliku da se oprobaju na njemu.
Mi nismo želeli da ACC zatvorimo za studente ostalih fakulteta, tako da smo promociju
radili za sve studente i svi su imali priliku da
prođu kroz ovo iskustvo.
ML: Šta su pobednici dobili kao nagradu?
J.S: S obzirom da su svi pobednici i dalje studenti, kompanije su im ponudile praksu u trajanju od nekoliko meseci. Sigurno je da će to
za sve njih biti jedno novo iskustvo, gde će oni
moći još puno toga da pokažu i da se još bolje upoznaju sa kompanijama. Ko zna, možda
neki od njih dobiju i posao. Pored pobednika,
još neki od takmičara koji su ostavili utisak na
predstavnike kompanija su pozvani na testiranje i intervju za praksu.
ML: Neka poruka za sve one koji planiraju
da učestvuju u budućnosti?
J.S: Generalno, naša glavna poruka za studente je da se aktiviraju malo više i da iskoriste razne edukacije, radionice i konferencije
koje im studentske organizacije u našoj zemlji
nude. Zato, iskoristite priliku i pokažite zašto
studirate na Prvom i Pravom fakultetu. Vidimo se u martu 2014. godine, kada vas očekuje
novi ACC.
Nenad KRSTIĆ
Uporedna analiza fakulteta (nastavak)
FAKULTET
(OPET) KOMŠIJE
Kako da budete bolji komšija
i da ne poželite da komšiji
crkne krava? Saznajte o
tome u nastavku teksta!
Šala mala, naravno, imajmo
u vidu da je ipak skoro bio
prvi april. Elem, u prošlom
broju smo pisali o raznim
troškovima na ETF-u,
Pravnom fakultetu, FON-u i
Filozofskom fakultetu. Zašto
ne bismo proširili malo priču
i obuhvatili još fakulteta?
Time će naša analiza biti
sveobuhvatnija i moći ćemo
da steknemo realniju sliku o
uslovima studiranja raznih
fakulteta Univerziteta u
Beogradu.
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
FPN, koji predstavlja vodeću instituciju već
40 godina u oblasti visokog obrazovanja,
koja je danas otvorena škola demokratije i
demokratske političke prirode, svake godine
upisuje 500 studenata. Moguće je izabrati
jedan od 4 smera (politikološko odeljenje;
odeljenje za međunarodne odnose; odeljenje
za novinarstvo i komunikologiju; odeljenje
za socijalnu politiku i socijalni rad). Studenti
koji su na budžetu i na samofinansiranju
sami kupuju neophodne udžbenike. Od
velikog značaja je Srpski politički forum, koji
organizuje kurseve jezika koji nisu u ponudi
na fakultetu. Dobra strana FPN-a je to što
studentima pruža sveobuhvatna znanja.
Nedostatak je taj što nema dovoljno poslova
na kojima bi budući politikolozi i novinari
mogli da rade. Samofinansirajući studenti
plaćaju ispite, a specifično je to što studenti na
budžetu nakon trećeg neuspešnog polaganja
određenog ispita, ponovo upisuju predmet.
Takoreći, prenose ga u sledeću godinu i
iznova slušaju predavanja. Kolokvijumi ne
predstavljaju nužan uslov za izlazak na ispit.
PRIJEMNI: 5.000 dinara
ŠKOLARINA: 90.000 - 98.000 dinara
(zavisi od smera)
ISPIT: 600 dinara
KOMPLET KNJIGA: 10.000 dinara
MATEMATIČKI FAKULTET
20. decembra 1873. godine na Velikoj školi
je osnovana prva Katedra za matematiku na
tadašnjem prirodno-matematičkom odseku
Filozofskog fakulteta. Ovaj datum Matematički fakultet obeležava kao Dan fakulteta.
Svake godine ga upisuje 395 studenata i
moguće je izabrati jedan od tri smera (astronomija i astrofizika; informatika; matematika). U okviru smera matematika moguće je
izabrati modul pod nazivom statistika, aktuarska i finansijska matematika (na našem
fakultetu postoji sličan smer). Svi studenti
sami kupuju knjige. Zanimljiva je informacija
da su različite cene ispita u zavisnosti od toga
da li se polaže samo iz jednog ili iz dva dela
tj. pismeno/usmeno. Kao i na većini fakulteta, plaća se nakon trećeg nepoloženog puta.
Broj bodova koje student mora da ostvari na
kolokvijumu da bi izašao na ispit nije strogo
određen. Neki ispiti se mogu položiti bez
kolokvijuma, ali u tom slučaju student može
dobiti samo prelaznu ocenu. Eventualni nedostatak je nepostojanje uslova za upis godine, te mnogi studenti gube vreme slušajući
neke ispite iz tekuće godine, a neke nisu dali
iz prethodnih godina.
ŠKOLARINA: 100.000 dinara
ISPIT: za pismeni ili usmeni ispit 1.200
dinara; za pismeni i usmeni 1.900 dinara
GRAĐEVINSKI FAKULTET
Latinske reči studere, docere, aedificare (da
uče, da nauče i da grade) nalaze se na grbu
fakulteta, datiraju još iz 1846. godine i simbolizuju delatnost fakulteta. Svake godine ga
upiše 400 studenata. Postoje dva osnovna
studijska programa (građevinarstvo i geodezija) u okviru kojih se kasnije biraju smerovi.
I samofinansirajući studenti i oni na budžetu
sami kupuju knjige. Prednost ovog fakulteta
je ta što postoji širok spektar mogućnosti što
se budućeg zaposlenja tiče. Prva tri izlaska na
ispit su besplatna, a kasnije se plaća. Karakteristično je to što kolokvijumi služe kako bi
se student oslobodio samog izlaska na ispit.
Međutim, postoji veoma mali broj predmeta
gde student ipak mora da polaže ispit - možda jedan po godini. PRIJEMNI: 3.000 dinara. ŠKOLARINA: 100.000 dinara
ISPIT: 1.000 dinara
HEMIJSKI FAKULTET
1853. godine na Liceju je formirano novo
Prirodno-tehničko odeljenje na kojem se
počela izučavati i hemija. Postoji 4 smera
(biohemičar; hemičar; hemičar za životnu
sredinu; profesor hemije). Svi studenti sami
kupuju knjige. Fakultet ima jako dobru opremu, koja je studentima neophodna prilikom
laboratorijskih vežbi i eksperimenata. Prednost je kvalitetan nivo znanja koji pruža studentima i što je ocenjivanje objektivno. Ispit
se plaća nakon trećeg neupešnog polaganja
istog. Kolokvijumi su nužan uslov za izlazak
na ispit, a pored toga neophodno je „odraditi” sve vežbe.
ŠKOLARINA: 78.000 dinara
ISPIT: 500 dinara
Sve u svemu, ni ovi troškovi nisu najrelevantnija stavka prilikom poređenja fakulteta. Ne
postoji najbolji ili najgori. Dovoljno je da
volite ono što studirate. I da ne poželite da
komšiji crkne krava.
Marija TOMIĆ
7
FAKULTET
Izbori za studentski parlament
EKOF i SPEKOF
Svakodnevno se
„kuckamo“ preko fejsbuk
grupe sa timom SPEKOF-a,
ali koliko zapravo znamo
o ljudima ovog tima?
Razgovarala sam sa
Sofijom Mladenović i
Nikolom Biočaninom, od
kojih sam saznala ponešto
o predstojećim izborima za
Studentski parlament, kao i
ponešto o njima…
SOFIJA MLADENOVIĆ
ML : U ovom mandatu si obavljala funkciju rukovodioca Resora za nastavu i ispite. Koliko si zadovoljna postignutim
i da li pretenduješ na istu poziciju ili je
možda došlo do neke promene?
S.M: Zadovoljna sam mandatom, funkcijom, ali pre svega timom ljudi sa kojim
sarađujem! Kada se nađeš u dobrom društvu, problemi se lakše reše. Uživam u radu
sa studentima i to me zaista ispunjava. Do
promena će svakako doći jer smo se međusobno dogovorili da apsolventi ustupe
mesta mlađima, stoga ovoga puta planiram
da se kandidujem za mesto predsednika
Parlamenta. Stara ekipa ljudi će ostati, ali
u novom izdanju, a došli su i novi članovi.
ML: Želim ti sreću u tome! Kako postižeš sve? Na budžetu si već treću godinu
i imaš zavidan prosek, a obaveza oko fakulteta nije malo?
S.M: Sve je u organizaciji. Ako znaš koji je
tvoj cilj i napraviš dobar plan, nemaš oko
čega da brineš. I najteže stvari se pobeđuju
upornošću i dobrim planom. Takvu takti-
8
ku koristimo i mi kada donosimo odluku o
nekom projektu ili problemu koji je ispred
nas - da li je moguće rešiti ga ili nije, i ako
jeste, koji je najbolji način za to.
ML: Kako vi svi zapravo funkcionišete?
Koliko vremena je potrebno da se reši
neki problem? Koliko često zasedate?
S.M: Sednice su jednom mesečno, ali sve
to zvuči formalnije nego što zaista jeste. Mi
smo svi odavno postali prijatelji, tako da se
u neformalnim svakodnevnim razgovorima
zapravo dogovaramo o svemu. O konkretnom problemu razgovaramo sa više studenata i tako donosimo zaključke koliko je
moguće i realno nešto rešiti, a u tome uvek
dajemo maksimum.
ML: Šta sve treba promeniti kad je u pitanju Ekonomski fakultet?
S.M: Smatram da nedostaje više radionica,
studija slučaja, kurseva i tome sličnih stvari,
jer se kroz praksu teorija najbolje savladava.
Proces konstantnog učenja i nadograđivanja znanja je, u današnje vreme, naročito bitan. Takođe, potrebno je izmeniti određene
udžbenike i dodatno motivisati studente.
ML: Koji su tvoji hobiji? Gde izlaziš?
S.M: Što se tiče hobija, najdraže mi je sviranje gitare u opuštenoj, porodičnoj atmosferi. Sviram od 10. godine. Za izlazak - kafana
Paun - najbliža je fakultetu.
NIKOLA BIOČANIN
ML: Koliko si zadovoljan postignutim?
Kakvi su ti budući planovi? Za koju
funkciju planiraš da se kandiduješ ?
N.B: Veoma sam zadovoljan postignutim
rezultatima. Uspeli smo da promenimo
dosta stvari na fakultetu, da približimo
Studentski parlament studentima i utičemo na mnogo stvari, i profesori sada vide
SPEKOF kao zvanično predstavničko telo
studenata koje ima veliki uticaj u donošenju odluka. Na ovim izborima se kandidujem za člana Parlamenta. Ne želim nijednu
funkciju, već samo da pomognem novojstaroj ekipi ljudi da organizaciono stane na
noge, a glavni cilj ove godine mi je da diplomiram.
ML: Šta bi promenio?
N.B: Već smo mnogo toga promenili, ali i
dalje nema primene Bolonjske deklaracije
na fakultetu, kao ni na celom Univerzitetu.
Treba podstaći studente da prisustvuju vežbama i predavanjima, ali ne da ih samo po-
sećuju, već da zaista prisustvuju. Našem fakultetu nedostaje mnogo prostora i nadam
se da ćemo uskoro dobiti nove slušaonice,
a znam da rukovodstvo fakulteta intenzivno radi na tome. Nikada ne bih upoređivao
Ekonomski fakultet sa drugim fakultetima i
nikada ne bih dopustio da primena Bolonje utiče na smanjenje kvaliteta znanja koje
studenti stiču ovde.
ML : Kako funkcioniše sam proces izbora? Ko sve ima pravo da se kandiduje?
N.B: Izbori se raspisuju oko 15 dana pre
dana održavanja. U narednih sedam dana
svi studenti koji nisu kažnjavani na Disciplinskoj komisiji mogu da se kandiduju
tako što će formirati listu koja je kandidat
na jednoj godini studija, na više godina studija ili na svim godinama studija. Potrebno
je i prikupiti 500 potpisa podrške. Svaki
student može glasati samo za kandidate na
svojoj godini studija. Izbori traju dva dana
i održavaju se svake godine sredinom aprila. Posle prebrojavanja glasova svaka lista
srazmerno broju glasova dobija mandate.
Ukupan broj mandata je 23 što znači da
Studentski parlament ima 23 člana (4 iz
prve godine, 5 iz druge godine, po 6 iz treće i četvrte godine i 2 predstavnika master
studija). ML: Šta voliš, gde izlaziš…?
N.B: Bavio sam se sedam godina rukometom i bio član rukometne reprezentacije Srbije do 16 godina, zatim učesnik
međunarodnih volonterskih kampova u
Nemačkoj, Italiji i Španiji. Obožavam da
putujem, ali ne kao turista, već više volim
da se upoznam sa lokalnim stanovništvom
i naučim nešto više o njihovoj kulturi i jeziku. Omiljena mesta za izlazak su mi kafane.
Nena BEKČIĆ
FAKULTET
Studiranje u Sloveniji
PREDSTAVLJAMO VAM
EPF MB!
A sad Bolonja. Ona se ovde, u najvećem broju
Odista je zanimljivo kada
slučajeva, dosledno primenjuje. Studenti se
dođete sa jednog od
preko kolokvijuma oslobađaju gradiva, što im
najmasovnijih fakulteta,
olakšava polaganje ispita. Neophodnost prinajmasovnijeg univerziteta mene Bolonjskog sistema se ogleda u velikoj
u regionu u mesto gde
mobilnosti studenata, koji dolaze iz svih krajeva Evrope. Naravno, njima je u interesu da
retko srećete velike grupe
im se ispiti priznaju, pa je neophodno da se
studenata na fakultetima.
sistem „uhoda’’ i prilagodi novim zahtevima.
Moji utisci? Ako vas
zanima, nastavite dalje…
ČUJ TI, V MARIBORU SI!
Z
ahvaljujući izdašnoj državnoj pomoći, studiranje na državnim univerzitetima je potpuno besplatno. Ako ste
Slovenac, naravno. Međutim, u Sloveniji studira i zavidan broj ljudi iz drugih
bivših jugoslovenskih republika. Verovali
ili ne, najviše je Makedonaca! S obzirom
da njihova zemlja ima potpisan bilateralan
sporazum o visokom obrazovanju sa Slovenijom, mnogi Makedonci prosto hrle ovde,
s obzirom da postoji sijaset mogućnosti za
napredovanje. U drugom redu su Hrvati i
Bosanci (nemaju taj sporazum) i ljudi iz
Srbije. Nažalost, naši ljudi nemaju mogućnost besplatnog studiranja, s obzirom da
ne postoji taj sporazum između naše dve
zemlje. Doduše, postoji izuzetak. Ukoliko
je, na primer, neko iz Srbije išao u srednju
školu u Sloveniji, može se osloboditi troškova studiranja i imati isti tretman kao lokalci, ukoliko napiše motivaciono pismo
i pošalje preporuke svojih profesora koje
svedoče o njegovom uspehu i angažmanu.
Evo, da vam otkrijem zagonetku. EPF MB u
naslovu se odnosi na Ekonomsko-poslovnu
fakultetu Univerze v Mariboru. Osnovan je
1959. godine. S obzirom da je u to vreme Slovenija bila deo velike Juge, sistem nastave je
pratio trendove iz okruženja. Iako nisam došao do tih podataka, pretpostaviću da se u nekim stvarima ugledao na naš fakultet, barem
kada je o nekim usmerenjima reč. Međutim,
1993. su nastupile određene promene, koje
su usmerile ovu ustanovu u pravcu modernizacije i harmonizacije sa fakultetima iz Srednje Evrope.
Kada je reč o strukturi studijskih programa, ona se može razložiti na četiri celine. U
prvom redu postoji visokoškolski program
(Poslovna ekonomija - strukovne studije; 3+
godine), univerzitetni (Ekonomske i poslovne nauke; 3+), master (+2) i doktorski (3+).
Kada je reč o univerzitetskom i visokoškolskom programu prvog stepena, usmerenje se
bira na drugoj godini.
EKOF je definitivno u prednosti kada se radi
o broju studenata. Međutim, s obzirom na
veliki broj smerova (13) na EPF-u, broj studenata po modulu je mnogo manji (30-60)
što značajno utiče na njihovu motivaciju i angažovanje. Rad u manjoj grupi pokazuje bolje
rezultate.
Ono što me je jako iznenadilo jeste mali broj
ljudi prisutnih na fakultetu. Ovaj broj se drastično smanjuje nakon 15h. Sa druge strane,
dostupnost profesora i njihova komunikacija sa studentima je zaista pozitivno iskustvo.
Dobar broj njih će vam rado odgovoriti na
mejlove i izaći u susret, što kod nas, nažalost,
često nije slučaj (čast izuzecima).
KAKO SE ORGANIZUJU STUDENTI
Karijerni centar EPF-a često na sajtu fakulteta
objavljuje podatke o zaposlenju i praksama,
što olakšava potragu za poslom. Postoji velika tražnja za revizorima, naročito u PwC-u.
Pored toga, na ovoj instituciji je prisutan i
AIESEC. Međutim, organizacija naše lokalne
kancelarije je daleko ispred što se tiče mogućnosti i učešća studenata. U Mariboru je
drugačije. S obzirom da dobar broj studenata radi honorarno (predavanja su im znatno
kraća; fakultet nije toliko zahtevan), mnogi
od njih nemaju vremena niti interesovanja da
se uključuju u aktivnosti ove organizacije.
Postoji i Marketing radionica. Ukupno gledano, naš fakultet je u prednosti kada se radi o
delatnosti studentskih organizacija.
SISTEM ZA STRANCE
Veliki broj studenata na razmeni sluša predavanja na engleskom. Mogu vam reći da predavanja nisu zahtevna (a ni nešto naročito
obavezna, uz izuzetak vežbi iz Preduzetništva). Ispiti su olakšani. Rade se prezentacije
u grupama, kao kod nas na vežbama, s tim što
često one predstavljaju i sam ispit. Iz nekih
predmeta, poput Ekonomske diplomatije,
morate napisati esej i prostudirati knjigu od
350 strana da biste položili usmeni ispit. Takođe, predmet Preduzetništvo zahteva izradu
opsežnog i detaljnog biznis plana, rađenog
po određenim parametrima. Pored toga, zahteva se prisustvo na PODIM konferenciji u
maju i izveštaj sa iste. U svakom slučaju, lepo
je studirati ovde.
Igor IVAŠKOVIĆ
9
FAKULTET
Studentski poslovi - studentske i omladinske zadruge
BERZA POSLOVA,
PRONAĐITE ZAPOSLENJE,
SOLIDNA ZARADA!
Potreban vam je posao?
Zelite da uvećate svoj
džeparac? Članstvo u
studentskim zadrugama
vam omogućava da
pronađete posao koji vam
odgovara!
Studentske zadruge su neprofitne organizacije, koje zadrugarima pronalaze posao
koji će obavljati za poslodavce sa kojima
zadruga posluje, a za koji će studenti dobiti
određenu naknadu. U osnivanju zadruge su
učestvovali učenici i studenti, sa namerom
da sebi i svojim kolegama pomognu
u pronalaženju radnog angažovanja na povremenim, privremenim,
sezonskim i pomoćnim poslovima,
radi sticanja raznih radnih iskustava,
ostvarivanja prihoda za školovanje i
poboljšanje uslova za ostvarenje budućih životnih ciljeva. Ovo se ostvaruje sklapanjem ugovora sa poslodavcem, a vreme trajanja ugovora za isti
posao kod istog poslodavca je maksimalno 120 dana.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji
posluje 378 omladinskih i studentskih zadruga. „Zadruga studenata
Univerziteta u Beogradu”, osnovana
jos 1931. godine, OZ „Tim”, OZ „Bulevar”, OZ „Tragač”, OZ „Grof ”, OZ
„Centar”, samo su neke od studentskih zadruga koje posluju u Beogradu.
Spektar studentskih poslova je širok: vozači, programeri, operatori, prodavci, promoteri, fotomodeli, hostese, portiri, šankeri,
pomoćno osoblje u kuhinji, kuvanje kafa,
lakši i teži fizički poslovi u proizvodnji,
pakovanje i deklarisanje robe, utovar, transport, obezbeđenje firmi… Visina dnevnice zavisi od vrste posla i firme u kojoj
zadrugar radi. Fizički poslovi su među najplaćenijima.
KAKO POSTATI ČLAN STUDENTSKE
ZADRUGE?
Za učlanjenje u zadrugu, potrebno je imati
otvoren račun ili štednu knjižicu u nekoj
10
od banaka, zatim, popuniti i potpisati
pristupnicu zadruge i platiti godišnju
članarinu.
Prilikom učlanjenja na uvid se predaje
lična karta i:
učenici — đačka knjižica, svedočanstvo ili
potvrda škole;
studenti — indeks ili potvrda fakulteta o
redovnom studiranju;
nezaposleni — radna knjižica.
Članstvo u omladinskoj i studentskoj zadruzi se obnavlja svake godine i tom prilikom se utvđuju eventualne izmene u ličnim dokumentima i utvđuje „radni status
zadrugara» od čega zavisi visina doprinosa
koji se plaćaju na prihode zadrugara.
Po propisima o zadrugama, student ne bi
smeo istovremeno da bude član dve ili više
zadruga.
Cena rada preko zadruge ugovara se kao
dnevnica za kratkotrajne poslove, dok se za
one koji traju najmanje jedan mesec, plaća po radnom času. Poslodavac će zaradu
uplatiti zadruzi, a ona će uplatiti sve doprinose i ostatak preneti na račun studenta
(zadrugara).
Poslednjih nekoliko godina traži se mnogo
više posla nego što zadruge nude, a u zavisnosti od vrste posla studenti mogu da zarade od 150 dinara za sat do 5.500 za dan.
STUDENTSKE ZADRUGE – DA ILI NE?
Mišljenja su podeljena. Iako su osnivanje
i poslovanje studentskih organizacija regulisani Zakonom o zadrugama, svedoci
smo raznih malverzacija i prevara od strane
istih. Iako sve lepo zvuči, u praksi postoje
slučajevi ilegalnih studentskih zadruga, nezadovoljnih članova kojima honorari nisu
isplaćeni ili su pak bili jeftina radna snaga
za naporne i teške poslove. Poslednjih
godina zastupljena je praksa zapošljavanja
ljudi iz omladinskih i studentskih zadruga
na benzinskim pumpama nauštrb primanja
radnika u stalni radni odnos. Umesto samo
sezonski, vlasnici firmi čak i po nekoliko
godina plaćaju radnike preko zadruga jer
im se to isplati iz više razloga:
- Poslodavci su, u slučaju zapošljavanja preko omladinskih zadruga, oslobođeni plaćanja poreza na zarade, jer primanja preko
studentskih zadruga nemaju tretman zarada, već naknada;
- U slučaju eventualnog davanja otkaza, poslodavci bi morali zaposlenom isplatiti otpremnine za sve godine radnog
staža;
- Doprinosi koji se plaćaju
osobama angažovanim na ovaj
način, niži su od onih koji su
predviđeni u stalnom radnom
odnosu, jer poslodavac i omladinac ugovaraju naknadu i u skladu
s njom uplaćuju doprinose, i
- U zadrugama je čak najveća
potražnja za studentima, a ne za
nezaposlenima preko 26 godina,
jer u tom slučaju firme ne plaćaju
doprinose za zdravstveno osiguranje.
Član zadruge ne mora da pristane na svaki posao koji ona ponudi, ali ako stalno odbija poslove,
rizikuje da ga zadruga izbaci iz
članstva.
S druge strane, rad preko studentske zadruge ima dosta prednosti — početno
iskustvo, upoznavanje odnosa sa ljudima i
firmama, zarada. Mnoge zadruge mogu da
se pohvale velikom ponudom poslova, redovnom isplatom dnevnica, zadovoljnim
članovima.
OBRATI PAŽNJU!
Ukoliko želiš da postaneš član neke studentske zadruge, proveri da li je ista upisana u registar Agencije za privredne registre,
kako bi izbegao „fantomske” omladinske
zadruge i eventualne podvale.
Ivana KOVAČEVIĆ
Bolonja u Srbiji
FAKULTET
NI TAMO NI ‘VAMO
Bolonja je nešto što je
svima opšte poznato. Ne
učiš ništa, a dobiješ svašta,
ili bar tako urbana legenda
kaže. Međutim, šta je
Bolonja u stvari? I gde
smo mi na putu do prave
Bolonje?
osnovne akademske (bachelor), master
akademske i doktorske (PhD) studije;
uvođenje ESPB (Evropski Sistem Prenosa Bodova (ili ECTS)) bodova, koji
odgovaraju uloženom naporu za savladavanje određenog ispita (1 ESPB obično
odgovara 25-30 sati uloženog rada); mobilnost studenata između Univerziteta u
Evropi koji su usaglašeni sa Bolonjskim
procesom i sl.
Međutim, kako se to na nas odrazilo?
ŠTA JE BOLONJA?
BOLONJA U SRBIJI
Pre svega, nekoliko informacija o samoj Bolonjskoj deklaraciji i Bolonjskom
procesu. Bolonjski proces počinje 1999.
godine potpisivanjem ugovora od strane
dvadeset i devet evropskih zemalja na
Univerzitetu u Bolonji (Italija), po čemu
deklaracija i dobija ime. Osnovna ideja,
iza deklaracije i procesa, jeste da se postigne usklađivanje visokog obrazovanja
u Evropi, zbog činjenice da EU ima integrisano tržište rada, pa zato mora imati i
određene okvire u obrazovanju koji važe
u svim zemljama čiji diplomci konkurišu
na tržištu rada EU. Trenutno, u Bolonjskom procesu učestvuje četrdeset i sedam zemalja, među kojima je i Srbija.
Šta Bolonjska deklaracija predviđa? Kako
bi se postiglo da tržište rada isto priznaje
i vrednuje diplome stečene u različitim
evropskim državama, Bolonjskom deklaracijom se uvodi niz pravila i okvira
kojima se moraju voditi različiti univerzitetski centri. Neke od tih smernica su
sledeće: rad u manjim grupama, gde se
vrednuje lično i kritičko mišljenje studenata; podela studija u tri ciklusa, na
Da bismo videli gde idemo, moramo sagledati odakle smo došli. Koje su razlike
između „bolonjskog” načina studiranja
i onog koji je bio aktuelan pre Bolonje?
Ako zanemarimo tehničke detalje, navedene gore u tekstu, prvo treba uvideti da
je sad opterećenje studenata mnogo veće
nego pre. Odnosno, Bolonja je zamišljena
da, poput zapadnjačkog sistema, optereti
studenta tokom cele godine. Aktivnosti
na časovima predavanja i vežbi, razni testovi tokom semestra i projekti, imaju za
cilj da navedu studenta na aktivno spremanje gradiva tokom celog semestra, a ne
samo u ispitnim rokovima. Naravno, za
naš sistem je to usledilo kao šok. Pre Bolonje, pa i danas, prilično su bili aktuelni
tzv. „večiti studenti’’, posebno ako se u
obzir uzmu ’90-te, kada je, po „programu
Vlade”, primljen ogroman broj brucoša, i
što bi se u narodu reklo: Mogao je da studira ko je hteo. Studenti su svakako bili
podsticani da redovno prate nastavu i angažuju se tokom semestra na spremanju
gradiva, međutim nisu na to bili primorani, kao danas. I možda je to i najveća ra-
zlika između današnjeg načina studiranja
i načina studiranja pre Bolonje.
Jedan od najvećih doprinosa Bolonjskog
procesa i novog načina studiranja svakako je rešavanje problema večitih studenata. Naravno, rešenje tog problema
koji propisuje Bolonjska deklaracija i naš
zakon koji je u skladu sa istom donesen,
svakako je bolno. Naime, zakon propisuje da Bolonjski studenti moraju da završe školovanje u duplo dužem roku od
trajanja njihovih redovnih studija. Tako
danas, student koji upiše neki od fakulteta pri Univerzitetu mora da završi isti
fakultet u roku od 8 godina (ukoliko je
reč o sistemu 4+1: četiri godine osnovnih
studija, zatim jedna godina diplomskih
studija, tj. mastera). Štaviše, svi studenti
koji su fakultete upisali pre 2005. godine,
kada je Bolonja počela da se implementira kod nas, imaju rok da završe studije do
kraja 2013/2014 školske godine ili da izgube pravo da nastave sa istim studijama
na istom univerzitetu. Ukoliko bi student
izgubio pravo da nastavi studije, on bi
mogao ili da upiše neki drugi fakultet na
istom univerzitetu ili da se jednostavno
prebaci na drugi univerzitet. U svakom
slučaju, gubi pravo na školovanje o trošku države.
Onda, u čemu je naš problem? Ovako postavljeno, zvuči kao da je Bolonja rešenje
svakog problema visokog obrazovanja, ali
sa druge strane, naše visoko obrazovanje
je sve samo ne lišeno problema. Jedna
od glavnih odrednica Bolonje, štaviše i
razlog zašto je doneta ova deklaracija,
jeste želja za usaglašavanjem obrazovanja sa potrebama tržišta rada. To u Srbiji
izostaje. Na velikom broju naših fakulteta
izučava se prevaziđeno gradivo, kvalitet
nastave i literature je loš, a sa druge strane se insistira na opterećenosti studenata prema Bolonji. Ova nekonzistentnost
u sprovođenju Bolonjske deklaracije je
upravo ono što izaziva najveće probleme
kod nas. Bolonja predstavlja sveukupnu
reformu obrazovnog sistema. Međutim,
da bi se krenulo u reformu obrazovanja,
potrebno je izvršiti još niz reformi da bi
se i ostali sistemi u državi doveli na onaj
nivo koji se u razvijenim evropskim zemljama podrazumeva.
Alan KOVAČEVIĆ
11
FAKULTET
BUDI U TOKU
Volontirajte na
Međunarodnoj
studentskoj
nedelji u
Beogradu
Najveći studentski festival u Jugoistočnoj Evropi, ISWiB – International Student Week in Belgrade,
ove godine će se održati od 14. do
21. jula u glavnom gradu Srbije.
U organizaciji udruženja Svetski
omladinski talas, festival se od
2006. godine sprovodi po sedmi
put i svake godine okupi više od
200 studenata iz zemlje i inostranstva.
Pozivaju se svi zainteresovani studenti da učestvuju kao volonteri u
organizaciji najvećeg studentskog
festivala u Jugoistočnoj Evropi Međunarodne studentske nedelje u Beogradu. Volontirajući na
ISWiB-u, studenti će biti u prilici
da steknu interesantna i korisna
iskustva – osim odgovornosti za
brojne aktivnosti, biće i u prilici
da upoznaju strane studente, rade
sa njima i učestvuju u brojnim kulturnim i društvenim manifestacijama u okviru festivala.
Uslovi za volontiranje: 1) Konkurs je otvoren za sve studente koji
imaju mesto prebivališta u Beogradu; 2) Prijave su otvorene za sve
studente od 18 do 25 godina; 3)
poznavanje engleskog jezika, kako
usmenog, tako i pisanog;
Više informacija, kao i online prijave možete pronaći na zvaničnom sajtu www.iswib.org, facebook stranici www.facebook.com/
iswib, kao i twitter nalogu www.
twitter.com/iswib. Rok prijavljivanja za volontere je 1. maj.
12
CAREER DAYS
U martu i aprilu 2013. godine održan je „Career Days“ – jedan od najstarijih projekata studentske organizacije AIESEC u Srbiji. „Career Days“ je centralni projekat u oblasti razvoja karijere
i zapošljavanja u našoj zemlji, koji AIESEC organizuje već 19 godina. Pored Beograda, Novog
Sada i Niša, ove godine je po prvi put realizovan i u Kragujevcu. Dugi niz godina ovaj projekat
je imao formu sajma zapošljavanja, a ove godine, u cilju prilagođavanja potrebama mladih ljudi
i tržišta, njegov koncept je promenjen. Novi koncept Career Days-a sačinjen je od tri odvojena,
ali međusobno povezana segmenta - Career Launch, Career Insight i Career Perspective.
Prvi deo projekta Career Insight uspešno je realizovan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u sredu 20. marta. Studenti i mladi ljudi su imali priliku da stupe u kontakt sa preko
20 kompanija koje učestvuju na ovom projektu, i upoznaju se sa njihovim načinom rada,
aktivnostima u narednom periodu, kao i pozicijama za koje mogu da konkurišu. Koliko je
studentima značajan ovakav vid kontakta sa firmama, pokazao je veliki broj zainteresovanih koji su posetili događaj i informisali se o mogućnosti zaposlenja u nekoj od kompanija.
U okviru projekta, studenti završnih godina studija i svi zainteresovani mladi ljudi imali su priliku da ostave svoj CV u bazi na sajtu Career Days-a. Oni kandidati koji su ispunjavali potrebne kriterijume kompanija, bili su pozvani na grupne radionice, individualne intervjue i druge
procese selekcije, koji su se održali u okviru događaja Career Launch od 2. do 5. aprila u hotelu
Holiday Inn. Najkompetentniji kandidati, koji su se najbolje pokazali u procesima selekcije
kompanija, dobili su praksu ili posao. Tu se priča ne završava, jer će CV-evi kandidata ostati u
bazi i nakon Career Launch-a, i biće dostupni kompanijama narednih godinu dana.
Za studente druge, treće i četvrte godine održane su od 1. do 5. aprila radionice i edukacije
u okviru događaja Career Perspective, u Opštini Vračar i Opštini Palilula. Studenti su u
okviru ovog događaja imali prilike da na radionicama i edukacijama čuju niz praktičnih
saveta o tome kako napisati CV, kako se ponašati na razgovoru za posao, kako planirati
karijeru, kako efikasno komunicirati, kako pokrenuti sopstveni biznis i još mnogo toga.
JER DAME ZASLUŽUJU PAŽNJU... SVAKI DAN
Po prvi put možemo da primetimo da su unutar Studentske unije koleginice brojnije od kolega. Da li ih je to inspirisalo za najavu ove tribine, ili pak ona manjina kolega želi da obraduje koleginice u kancelariji i čitav fakultet, još ne znamo. Jedino što smo uspeli da izvučemo
jeste da su trenutno u toku pripreme na temu „ŽENE U DRUŠTVU“. Koliko smo saznali,
očekuje se par poznatih ličnosti, kao i njihov odgovor na sledeća pitanja: Ko su uspešne
žene? Koliko je bilo teško uspeti u svetu muškaraca? Kako su uspele da stignu tu gde jesu,
koliki je trud bio potreban? Da li danas važi rodna ravnopravnost? Kako je bilo nekada?
Očekuje se da će ova tribina biti održana krajem aprila. Uskoro će biti više informacija.
AIESEC Global Citizen program
AIESEC Srbija te poziva da iskoristiš ovo leto na najbolji mogući način. Program međunarodne
razmene ti omogućuje da provedeš 6 nedelja sa studentima iz celog sveta, da upoznaš bolje sebe
kroz rad sa drugima i da stekneš priče koje ćeš prepričavati ceo život. Volontirajući na nekom od
društveno odgovornih projekata AIESEC-a ili u nevladinim organizacijama utičeš pozitivno na
društvo na međunarodnom nivou. Svake godine preko 16 000 mladih ljudi širom sveta iskoristi
šansu da ode na razmenu preko AIESEC-a. Program je namenjen maturantima i studentima, a prijava se vrši putem zvaničnog sajta AIESEC Srbija. Svi zainteresovani su pozvani i na prezentaciju
programa, koja će se održati 9. aprila u zgradi Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sa početkom u
20h.Za sve dalje informacije možeš se obratiti Nataši Pavićević iz AIESEC kancelarije na Ekonomskom fakultetu, na broj telefona 060/446-9651 ili e-mail adresu [email protected].
FAKULTET
CENTAR ZA KARIJERNO VOĐENJE I
SAVETOVANJE
U okviru projekta koji organizuje Centar za karijerno vodjenje i savetovanje pod naslovom: KAKO UPRAVLJATI SVOJOM KARIJEROM? biće održani sledeći treninzi:
Trening br. 1: Komunikacione i prezentacione veštine
Oblasti koje trening pokriva: procena drugih, obrada jednostavnih i složenih informacija, verbalna i neverbalna komunikacija, tehnike prezentacije. Održaće se 19.04.2013. od
12-18 h. Broj polaznika je 12-24.
Trening br. 2: Asertivnost
Oblasti koje trening pokriva: osnove komunikacije, stilovi komunikacije i prepoznavanje asertivnog ponašanja, vežba asertivnosti. Održaće se 10.05.2013. od 12-18 h. Broj
polaznika je 12-24.
Trening br. 3: Radionica: traženje posla i selekcija
Oblasti koje radionica pokriva: kako doći do informacija o slobodnim radnim mestima
i poslodavcima, kako proceniti poslodavca, kakve selekcije mogu biti, kako se pripremiti
za selekciju. Održaće se 24.05.2013. od 12-18 h. Broj polaznika je 12-24.
Trening br. 4: Radionica: priprema CV-ja i motivacionog pisma i simulacija razgovora
za posao
Oblasti koje radionica pokriva: a) grupna radionica na temu pisanja CV-ja i motivacionog pisma, b) simulacija razgovora sa poslodavcem (individualni rad). Održaće se
14.06.2013. od 12-15 h (radionica) uz 30 minuta individualnog intervjua u drugom terminu. Broj polaznika je 12-24.
Karijerno savetovanje: 1. Testiranje psihološkim mernim instrumentima
2. individualno karijerno savetovanje
Termini: 13.04., 18.05. i 08.06.2013. (subota) od 10-13 h testiranje i 45 minuta individualnog intervjua u drugom terminu. Broj polaznika je 20.
Napomena:
1. Obaveštavamo vas da će se treninzi realizovati isključivo pod uslovom da se prijavi
minimum polaznika koji je označen.
2. Prijave kandidata najkasnije 5 dana pre početka treninga.
Zainteresovani kandidati prijavljuju se za navedene treninge prema utvrđenim terminima preko veb sajta Centra za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, www.ekofkarijera.com, kojem mogu pristupiti samo ako su
registrovani korisnici. Zainteresovani kandidati koji nisu registrovani korisnici mogu se
prijaviti za navedene treninge prema utvrđenim terminima u Centru za karijerno vođenje i savetovanje, soba 149 (I sprat), radnim danom u terminu od 8-16h (u tom smislu
pozivamo vas da se registrujete).
Centar za karijerno vođenje i savetovanje
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
SUEF FONDACIJA
Dragi studenti,
Studentska unija Ekonomskog fakulteta ove godine pokrenula je projekat „Fondacija
SUEF“, čija je prva akcija bila „Tvoje malo nekome znači MNOGO“.
Tokom akcije sakupljena su dva puna kombija hrane, odeće, obuće, sredstava za ličnu
higijenu, kućne hemije, slatkiša i školskog pribora. Sve to dostavljeno je Svratištu za
decu i omladinu do 19 godina, koje se nalazi u Krfskoj ulici broj 7a u Beogradu.
Ova deca život provode na ulici i nedostaje im neophodna briga roditelja i bližnjih. Studentska unija Ekonomskog fakulteta prepoznala je da ova radost može biti dvostruka. S
jedne strane usrećiti napušteno dete nema cenu, dok s druge strane usrećiti isto dete i
osetiti se veoma društveno korisno je jedan sjajan osećaj. Uvek važi da je lepše pokloniti
nego dobiti poklon. Pokrenuli smo čitav fakultet i ovim putem želimo da se zahvalimo u
ime svih mališana koji su nasmejani trčkarali oko njihovih poklona, kao i svim studentima koji su učestvovali u akciji.
Bojana Markovinović
Andrea Krizmanić
Tatjana Jerinić
R U DDK?
Kada ste poslednji put dali nešto ne
očekujući ništa zauzvrat? Možete li da se
setite? Dobrovoljno davanje krvi (DDK) je
upravo čin nesebičnog davanja krvi koje ste
dobili, a u količini koja vam nije neophodna
za život.
Kako DDK izgleda?
Dođete u profesorski salon na prvom spratu,
gde vas dočekaju veseli volonteri. Nakon popunjavanja formulara krećete sa proverom
zdravlja. Prvo se proverava hemoglobin,
odnosno, da li ste, eventualno, malokrvni
ili ne (imate manjak gvožđa u krvi). Ako je
hemoglobin dobar, idete kod lekara na kratak sistematski pregled: meri vam se pritisak, slušaju pluća i srce i vršite informativni
razgovor. Ukoliko je i tu sve uredno, prelazite
na krevet i počinjete sa davanjem krvi. Sam
process je bezbolan (ukoliko ste nekada davali krv iz vene, znate da se ništa ne oseti).
Trajanje je individualno, ali se može reći da
okvirno traje oko 10-20 minuta. Nakon toga,
odmorite malo i popijete sok kako biste povratili izgubljen volumen tečnosti u organizmu. I to je to! Spasili ste nekome život!
Krv ne može da da svako. Da biste postali
davalac, morate zadovoljiti neke zdravstvene
norme:
Da ste zdravi (nemate kijavicu, infekciju,
alergiju...);
Da imate više od 50 kilograma;
Da niste pili antibiotike najmanje 7 dana;
Da je od poslednjeg pirsinga ili tetovaže
prošlo vise od 6 meseci;
Da niste operisani ili primali krv prethodnih
6 meseci;
Da niste imali rizične seksualne odnose;
Da menstrualni ciklus nije u toku;
I da se, naravno, osećate odmorno i zdravo.
Ukoliko ste planirali da date krv, potrebno je
da se dobro naspavate, doručkujete i ne konzumirate alkohol. Pušenje se ne preporučuje
u narednih dva sata nakon davanja. Sve ostale aktivnosti možete normalno obavljati tog
dana, ali uz pojačan oprez (ako trenirate,
obratite pažnju na vrtoglavicu, malaksalost...). Davanje krvi neće uticati na vaš
moždani rad, pa bez problema možete da se
vratite aktivnostima na fakultetu.
Suština DDK je u tome da je primalac nepoznat, a davalac ne očekuje nikakvu nagradu. Ipak, mi smo pripremili simboličan
obrok zahvalnosti, već tradicionalno belu
majicu davalaca i veliki osmeh svih volontera. Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili
zablude oko DDK, možete doći na akciju i
pokušaćemo da vam pomognemo.
Budi prvi i pravi. Spasi život drugima.
Aida Maslan
EKONOMIJA
Urednička strana
„DRŽAVA NIKADA NE POZAJMLJUJE ILI NE
DAJE PRIVREDI, A DA PRETHODNO TO NIJE
UZELA OD NJE.”
H. HAZLIT
U
zavisnosti od moguće disperzije
korišćenja državne pomoći, načelno se mogu izdvojiti dve vrste.
Prva, horizontalna pomoć, koju
mogu da koriste grupe preduzeća, ili čak
nekoliko srodnih grana, i druga, vertikalna, koja je fokusirana na jedno određeno
preduzeće. U studiji „Državna pomoć u
Evropskoj uniji i Srbiji” Miroslava Prokopijevića, navedeno je da 80% državne
pomoći u EU čini horizontalna, koja je
usmerena na subvenciju primarnog sektora privrede, prvenstveno poljoprivrede. U
Srbiji je inverzan odnos, 80% subvencija
daje se pojedinačnim preduzećima, skoro
nezavisno od sektora privrede i bez jasno
definisanih kriterijuma.
Nejasna politika državne pomoći nije od
skora utkana u sistem. Iz mora nama manje ili više poznatih primera, ovih dana
rehabilitovan je jedan stari slučaj. Reč je o
ponovnom dodeljivanju bespovratnih finansijskih sredstava firmi Fiat automobili
Srbija (FAS), kao i stalnim olakšicama kojima se ovo preduzeće, doslovno, obasipa.
Pre nekoliko godina, država je odlučila da
sprovede akciju „staro za novo” - da subvencioniše kupovinu novog automobila
Zastava 10 sa 1000 evra i usput omogući
kredit sa fiksnom kamatnom stopom od
4,5% (za vozila iz uvoza kamata je bila
mnogo veća). Iako je, sa čisto ekonomske strane, ovakav potez najverovatnije
bio greška, on se može okarakterisati od
strane prosečnog glasača kao socijalno i
društveno prihvatljiv.
Od 2009. godine do danas, Srbija je nastavila da se urušava. Iako doslovno grca
u dugovima (prema najnovijim istraživanjima javni dug iznosi 61,3% BDP-a), država se ipak odlučuje da primeni dobru,
staru, isprobanu ekonomsku politiku i
izdvoji 14 miliona evra kako bi ponovo
omogućila svojim građanima kupovinu
„domaćeg” automobila po ceni sada nižoj
za 3000 evra.
14
Piše: Ivana TODOROVIĆ
Politički poeni koje su određeni nosioci
ekonomske politike kod nas stekli, prodajući sliku o pomoći domaćoj privredi,
nisu bili dugoga veka. Mediji i vlasnici
preduzeća koja se bave uvozom vozila
vrlo brzo su reagovali na ovakav vid subvencije privatnoj firmi i objasnili da ovakve „pomoći” nužno dovode do uništavanja konkurencije (što državi nikako ne bi
smelo da bude cilj). Odmah je bitno i napomenuti da uvoznici (ponašajući se kao
ekonomski racionalna bića) ne traže ništa
drugo do isti tretman kao što ima Fijat.
Prvi od niza neuspelih odgovora, kojima
su političari i ovaj put pribegli, jeste implicitno postavljanje visokomoralnog pitanja „na čijoj strani si?”... Daljim argumentima (o čijoj logičkoj nekonzistentnosti je
apsurdno i govoriti) oni nam omogućuju
da biramo između dve isključive pozicije,
između dobra i zla. Možemo biti na Pravoj strani, strani „domaćeg proizvođača”
i srpskog radnika, ili na Jeretičkoj, strani
uvoznika, trgovaca – lobista koji samo
gledaju sopstveni interes. Još je i Hajek
u svom eseju „Korišćenje znanja u društvu”, prvi put objavljenom 1945. godine,
primetio - doduše u malo drugačijem
kontekstu - da se „steći korist od boljeg
poznavanja komunikacije ili transporta
ponekad smatra (od strane društva) skoro nepoštenim.”
Drugo, naknadno objašnjenje, koje je javnom mnjenju ponuđeno - da „država daje
podsticaje za nova radna mesta, a da je
Fijat (samoinicijativno) odlučio da taj novac iskoristi (čitaj „vrati državi”) da ponudi određen broj automobila po povoljnijoj ceni.”, - deluje, takođe, pomalo labavo.
Firma se nikad ne odlučuje na preduzimanje akcija od šireg društvenog značaja
i opšte koristi, ukoliko to nije u skladu sa
njenim ultimativnim ciljem – maksimizacijom vrednosti za vlasnike. Drugim rečima, Fijat bi smanjio cenu modela 500L
samo ukoliko bi mu oportunitetni trošak
smanjivanja cene na određenom tržištu
bio manji od potencijalne dobiti koju bi
mogao ostvariti. Ne zalazeći u razloge,
nesumnjivo je da bi ovakva, skoro dobrotvorna akcija, morala biti adekvatno marketinški propraćena. Deluje onda pomalo
čudno da se već nekoliko nedelja niko iz
Fijata ne oglašava i ne objašnjava ovakav,
pomalo čudan potez.
Iako svesna da nisam dovoljno ni obrazovana ni stručna da govorim o ekonomskoj
politici ili, ne daj Bože, delim savete kako
njome treba upravljati, ipak mislim da je
korektno da na ovom mestu iznesem svoje mišljenje. Država će stvarno (na dug
rok i svim interesnim grupama) pomoći
tek onda kada obezbedi zaštitu svojine i
kada stvori efikasan pravni sistem. Na taj
način će se korupcija smanjiti i stvoriće se
ambijent za strane investicije.
Na kraju treba imati u vidu da, ukoliko
je država već želela da pomogne Fijatu,
mogla je još davne 2008. godine da sklopi
ugovor o kupovini svih državnih vozila od
date firme. Na taj način ne bi došlo do odlivanja novca svih državnih obveznika na
automobile, u kojima će moći da uživaju
samo boljestojeći građani.
Intervju sa Natašom Bojanić,
direktorom marketinga firme Foodland
EKONOMIJA
ZIMNICA NAŠIH BAKA
I NA JELISEJSKIM POLJIMA
Kompanija Foodland
osnovana je 1998. godine.
U početku, bavila se
promocijom mediteranske
hrane da bi kasnije proširila
svoj domen i počela sa
proizvodnjom domaćih
specijaliteta. Kao mlada
firma pregurala je ratnu
1999. i uspela da se probije
na mesto lidera, gde se i
danas zasluženo nalazi.
ML: Prvih pet godina bavili ste se preradom sirovina i proizvodnjom mediteranske hrane. Kako je došlo do preokreta
2003. godine, kada je nastao sada dobro
poznati brend domaće hrane, „Bakina
Tajna”?
NB: Ključ u kreiranju ideje bio je uočavanje
potencijala domaće zdrave hrane pripremljene na tradicionalan način. Želja nam je bila
da deo naše kulture ishrane ponudimo kupcima. Počeli smo po bakinom receptu, stalno
usavršavali sopstvena znanja, radili na širenju
asortimana i kapaciteta i izradi novih receptura. U procesu rada, interesantno je koliko
smo znanja, energije i tajnih receptura dobili
od domaćica i lokalnih domaćinstava sa kojima smo od osnivanja intenzivno sarađivali.
ML: Krajem 2012. godine od Svetske organizacije za pakovanje „WorldStar” dobili ste nagradu za najbolju ambalažu u
svetu u kategoriji hrane. Koliko dugo ste
pripremali nagrađenu redizajniranu ambalažu „Bakine Tajne”?
NB: Kvalitet proizvoda je bio osnov za postizanje uspeha. Svesni činjenice da smo imali
proizvod premijum kvaliteta, jasno je bilo
da i ambalaža mora odgovarati sadržaju. Na
ovom polju, saradnju smo ostvarili sa agencijom Peter Gregson. Mesecima se radilo na
predlozima, razmatrani su različiti koncepti
dok nismo došli do postojećeg rešenja.
ML: Kako je tekao taj proces, koliko je
ljudi radilo na tome i kako se javila ideja
o spoju tradicionalnog sa modernim duhom nadahnutog pakovanja?
NB: Vreme u kome živimo predstavlja miks
novih trendova i tehnologija, ali i povratak
prirodi i tradicionalnim kvalitetima i vrednostima. Naši proizvodi i ambalaža predstavljaju odgovor na ove trendove. Od potrošača
dobijamo dosta dobrih ideja, od njihovih želja polazimo pri lansiranju novih proizvoda,
ali se trudimo i da ih iznenadimo novim i jedinstvenim proizvodima. Jednostavno smo
jedni drugima inspiracija. Moderan način
života ne ostavlja puno vremena za pripremu zimnice, a svi i dalje volimo ukus bakine
kuhinje.
ML : Koliko je uloga marketinga bila važna za osvajanje nagrade?
NB: Marketing sektor je nosilac ovakvih
projekata, ali krajnji proizvod je uvek rezultat timskog rada.
ML: Novi brend organske hrane „Terra
Organica” bazira se na know-how brenda
„Bakina Tajna”. Hoće li uspeti da zaseni
afirmisanu „Bakinu Tajnu”, ili će ova ostati lider?
NB: Kompanija Foodland trenutno radi na
redefinisanju brend arhitekture „Bakine Tajne”, a sve u cilju jasnije komunikacije asortimana sa potrošačima. Jedna od odluka je
da „Terra Organica” pređe u „Bakina Tajna
Organik”. Cilj je olakšati potrošačima prepoznavanje proizvoda i garant kvaliteta, koji je
izgrađen kroz postojeći brend. Sigurni smo
da su ovo proizvodi koji će u budućnosti zauzimati sve značajnije mesto u konzumaciji
potrošača.
ML: Ekonomska kriza ne jenjava ni u svetu, ni kod nas. Organska hrana je veoma
Priznanje je ovoj firmi
dodeljeno još 2008. na
sajmu u Barseloni za
najbolji sok na svetu.
A krajem 2012. dobila
je nagradu za najbolju
ambalažu u Srbiji
(Packtivity) i u regionu
(Regpak).
skupa. Kako planirate da privučete potrošače i stvorite verne kupce vašeg proizvoda?
NB: Lojalne potrošače stvaramo na najjednostavniji način - kvalitetom. Naš primarni
cilj je održanje i unapređenje kvaliteta. Istovremeno se trudimo da cena bude što pristupačnija. Razmišljamo dugoročno, pratimo
trendove i očekivanja, ne pravimo ustupke
oko kvaliteta i to potrošači cene.
ML: Da li biste svoje preduzeće pre okarakterisali kao inovatora ili kao inventora
i zašto?
NB: Ako možemo da biramo, rekli bismo da
smo negde između istraživača i mađioničara,
tražimo postojeće recepte, unapređujemo
ih, prilagođavamo savremenim potrebama,
navikama na stranim tržištima i kreiramo
potpuno nov doživljaj.
ML: Odakle najčešće crpite ideje za nove
proizvode?
NB: Ideje za nove proizvode nalazimo na
sve strane - od svetskih sajmova, lojalnih potrošača do lokalne kafane u Igrošu. Bitno je
u moru ideja izdvojiti onu pobedničku i, još
važnije, realizovati je na pravi način.
ML: Pošto se bavite marketingom, za
kraj, šta mislite o perspektivi marketinga
u Srbiji?
NB: Perspektiva marketinga vezana je za
dalji razvoj tržišta. Nove investicije i projekti
podsticaće razvoj kreativnih ideja i koncepata. Možemo očekivati da će tržište marketinških usluga prolaziti kroz transformaciju.
Dovoljno je samo pomenuti ulogu razvoja
društvenih mreža, novih medija i shvatiti da
je to segment koji može imati uticaj na promenu kompletnog pristupa.
Milica TRIVIĆ
15
EKONOMIJA
Intervju sa Acom Markovićem,
predsednikom UO Elektroprivrede Srbije
O BANKROTSTVU
NI REČI
„EPS-u odzvonilo”,
„Dramatična finansijska
situacija u Elektroprivredi
Srbije”, „EPS-u preti
bankrot”… Ovo su samo
neki od naslova, koje ste
poslednjih meseci mogli da
vidite u dnevnim novinama
i, naravno, na svim internet
portalima. Ali kakva je
zaista situacija u strateškoj
srpskoj kompaniji, saznali
smo iz prve ruke, od
predsednika UO EPS-a,
gospodina Ace Markovića.
ML: Recite nam nešto više o ostvarenim proizvodnim rezultatima u
2012. godini?
AM: Elektroprivreda Srbije je u 2012.
godini ostvarila proizvodnju od 34,5
milijardi kWh i uredno je snabdevala
domaćinstva i privredu. S obzirom na to
da smo prošle godine imali jaku zimu,
morali smo da posegnemo za uvozom.
Međutim, i pored tog uvoza i smanjene
proizvodnje u TENT-u (zbog problema
sa proizvodnjom uglja u „Kolubari”)
mi smo, na godišnjem nivou, količinski posmatrano, više električne energije
izvezli, nego što smo uvezli. Kada je reč
o proizvodnji uglja, u RB „Kolubara”
ostvarena je proizvodnja od oko 30 miliona tona, dok je u „Kostolcu” proizvedeno devet miliona tona, što pokazuje
da smo mi proizveli potrebne bilansne
količine električne energije.
ML: Kakve su prognoze kada je reč o
proizvodnji u 2013. godini?
AM: Kada je u pitanju proizvodnja
električne energije, ova godina je počela
veoma uspešno. Vremenske prilike su
odgovarajuće, pre svega temperaturne
16
prilike i hidrologija, tako da su za prva
tri meseca naši proizvodni rezultati
izvanredni. Jako je bitno spomenuti da
smo za ova tri meseca izvezli preko milijardu kWh, što iznosi negde između 50 i
60 miliona evra dodatnog prihoda, koji
nije bio planiran. Druga bitna stavka
jeste povoljna hidrološka situacija. Na
našim protočnim hidroelektranama, tj.
na Drinskom i Đerdapskom slivu, proizvodimo od 33 do 36 miliona kWh.
Ako se tome još doda i proizvodnja iz
akumulacija, onda će naša proizvodnja
iz hidrosektora iznositi oko 40 miliona kWh, s tim da će viša proizvodnja u
ovom sektoru dalje rezultirati smanjenjem proizvodnje u termo sektoru. Niži
troškovi proizvodnje po jedinici kWh,
za koje se nadamo da ćemo postići ove
godine, izuzetno su važni za ekonomsko
funkcionisanje privrednog sistema kakav je EPS. Sadržaji naših akumulacija
trenutno su negde za preko 450 miliona
kWh veći od bilansa, što stvara potencijalne mogućnosti ulaska u aranžmane za
izvoz električne energije za ovu godinu.
Njima bismo obezbedili stabilan izvoz,
a na osnovu toga i dobili garantovanu
cenu. Ako se nastavi ovako povoljna hidrološka situcija, EPS će možda u ovoj
godini izvesti preko dve milijarde kWh.
Ukoliko se to ostvari, to će biti rekordan
izvoz u istoriji Elektroprivrede Srbije.
ML: Sa jedne strane imate dobru proizvodnju, a sa druge još bolju naplatu, koja je u prethodnoj godini iznosila čak 98%. Kako je moguće da su
izostali finansijski rezultati?
AM: Mi smo morali da, tokom zime
2011/2012. godine, sami investiramo
preko 200 miliona evra jer smo bili prinuđeni da uvozimo električnu energiju,
gas i mazut u cilju urednog snabdevanja
našeg konzumnog područja. Međutim,
ta ulaganja nisu bila praćena povećanjem cene električne energije. Zapravo,
cena struje nije korigovana već dve go-
dine. Trenutna situacija je takva da imamo duplo više potraživanja u odnosu na
dugovanja i neke ozbiljnije finansijske
probleme možemo očekivati tek u drugoj polovini godine. Već sada smo preduzeli sve ekonomske mere kako bi se
troškovi unutar EPS-a smanjili, a cene
povećale, što će sigurno doprineti boljem ekonomskom položaju EPS-a.
ML: Kada će doći do povećanja cene
električne energije?
AM: Mi smo na sednici Upravnog odbora 22. februara doneli odluku o formiranju javnog snabdevača. Kad se ispune
svi uslovi za nesmetano funkcionisanje
tog jednog javnog snabdevača, onda
će isti legalno podneti zahtev Agenciji
za energetiku kako bi dobio licencu za
snabdevanje. Pošto dobije licencu, on
može podneti zahtev Agenciji za korekciju cene. Nakon podnošenja tog zahteva (koji još uvek nije podnet) treba da
prođe 15 dana da Agencija odgovori,
a zatim se čeka još 15 dana kako bi se
građani upoznali sa povećanjem cene
električne energije. S obzirom na to da
je za samo ta dva koraka potrebno čekati
mesec dana, najrealnije je reći da će do
povećanja cene električne energije doći
najranije krajem maja.
ML: Da li smatrate da je EPS-u zaista
potreban iznos od 300 miliona evra
kako bi prebrodio svoje finansijske
probleme i kako komentarišete to što
je u strukturi planiranog zaduživanja
čak 57 milijardi dinara stavljeno u
grafikonsko polje ,,ostalo’’?
AM: Kada je Elektroprivreda Srbije gradila sve svoje najveće objekte, ona se nikada nije zaduživala za tako veliki iznos
i zato je Upravni odbor EPS-a imao stav
da je neophodna jača argumentacija za
takve poslovne poteze. Prema tome, to
prvo mora da se ekonomski opravda, pa
onda da se donese odluka o tako velikom zaduživanju, a i kada je reč o tako
velikim ciframa, odluke se ne mogu do-
EKONOMIJA
nositi preko noći, već je potrebno jedno
dugoročnije sagledavanje ekonomske
situacije. Upravni odbor će podržati
svako zaduživanje, pa i u tom iznosu,
samo ukoliko je ono rezultat nedostatka
sredstava za ulaganja u nova proizvodna
postrojenja, koja će nam omogućiti da
povratimo sredstva koja smo investirali. Apropo prethodno rečenog, bitno je
spomenuti da ako završimo novi blok u
Kostolcu od 350 MW, to je novih 2500
milijardi kW, što je je onda (po ceni od
pet centi) mogućnost da se na godišnjem nivou ostvari dodatni prihod od
100 do 120 miliona evra.
ML: Da li su u planu neke nove investicije?
AM: Da bismo održali proizvodnju mi
moramo da radimo na novim vetro sistemima, zatim na završetku iseljavanja
groblja u Vreocima (na toj lokaciji se
nalazi oko 570 miliona tona uglja, koji
se može proizvesti za potrebe TE Nikola Tesla). Potrebno je, takođe, i stalno
ulaganje u infrastrukturu i proizvodne
mogućnosti „Kostolca” i „Kolubare”. U
poslednjih deset godina, investirajući u
revitalizaciju termosektora, uspeli smo
da podignemo proizvodnju u termosektoru na oko osam milijardi kWh na
godišnjem nivou. To je jedan od razloga
zašto nismo imali problema sa snabdevanjem potrošača i zašto smo mogli da
u poslednjih šest godina više struje izvezemo nego uvezemo. Kada su u pitanju
izvori sredstava, postoje dva načina:
prvi, da uzmete kredite od banaka koje
ćete kroz proizvodnju vratiti i drugi, da
korigujete cenu i da se onda taj prirast
prihoda namenski koristi za izgradnju
novih objekata.
ML: Znamo da su svetski energetski
kapaciteti veći od tražnje, a da to u Srbiji nije slučaj. Da li se može desiti da
zbog primene novog zakona o otvaranju tržišta za kupce na visokom naponu EPS u budućnosti ima problem sa
tražnjom?
AM: Od 1. januara ove godine otvoreno
je tržište za kupce na visokom naponu,
a to je napon od 110, 220 i 400 kW. Od
svih tih velikih kupaca, samo jedan se
odlučio za drugog snabdevača van naše
zemlje. Do kraja ove godine, stvoriće se
uslovi da i potrošači na srednjem naponu mogu da biraju svog snabdevača, što
je preko 4,5 hiljada kupaca i mi već sada
razmišljamo kako ćemo sa njima pregovarati i koju ćemo im cenu ponuditi. Ta
cena sigurno neće biti niža od ove koju
sada imamo, ali ćemo im ponuditi takvu
Ukoliko se u ovoj
godini nastavi povoljna
hidrološka situacija,
očekuje se da će
Elektroprivreda Srbije
izvesti preko dve
milijarde kWh, što će biti
rekordan izvoz u istoriji
EPS-a
(ili korektnu) cenu gde oni neće imati
interesa da menjaju snabdevača. U svakom slučaju, EPS će neminovno pokušati da zadrži postojeće kupce.
ML: Usvojen je novi Zakon o javnim
preduzećima, koji predviđa ukidanje upravnih i postojanje samo nadzornih odbora. Kako će to uticati na
EPS?
AM: Prvo, mi moramo da izvršimo neke
statusne promene kako bismo formirali
Nadzorni odbor. Zakon je definisao da
Upravni odbor obavlja funkciju Nadzornog odbora dok se isti ne formira,
što znači da će sada Upravni odbor biti
u funkciji sa svim ovlašćenjima koja ima
Nadzorni odbor.
ML: Šta možemo očekivati od EPS-a
do kraja godine?
AM: Trenutno je naš glavni cilj ulaganje
u distributivnu mrežu. To podrazumeva
ulaganja u brojila, u prenos podataka, u
daljinsko upravljanje potrošnjom, u daljinsko očitavanje potrošnje, kako kod
domaćinstava, tako i kod virmanskih
potrošača. Mi ćemo sada akcenat staviti
na ovih 4,5 hiljada virmanskih potrošača da bismo sa njima ostvarili kvalitetnu
saradnju. Takođe, moramo ulagati u niskonaponsku i srednjenaponsku mrežu,
što omogućuje kvalitetno snabdevanje
i podizanje nivoa napona, da bi to dalje rezultiralo smanjivanjem tehničkih
gubitaka u distributivnoj mreži, koji su
kod nas još uvek veliki.
ML: Da li se uopšte može govoriti o
bankrotstvu EPS-a?
AM: Ja mislim da u narednih 20 godina
ne može.
Milica JOVANOVIĆ
17
EKONOMIJA
Ulaganje investitora iz
UAE u srpsku poljoprivredu
NAVODNJAVANJE SRPSKE PUSTINJE
Ministar finansija i
privrede, Mlađan Dinkić,
potpisao je krajem marta
ugovor o zajedničkom
ulaganju u poljoprivredu
sa jednom od najvećih
svetskih agroindustrijskih
kompanija, Al Dahrom,
vredan 400 miliona dolara.
U narednim redovima
pokušaćemo da damo
sveobuhvatnu analizu i
značaj ove investicije.
ŠTA JE KONKRETNO DOGOVORENO?
Jedna trećina investicije od 400 miliona dolara odnosiće se na kupovinu imovine osam
propalih poljoprivrednih kombinata, dok
će ostatak novca Al Dahra uložiti u njihovo
opremanje i modernizaciju – izgradnju sistema za navodnjavanje, nabavku savremene opreme (mehanizacije) i trajnih obrtnih
sredstava, neophodnih za proces proizvodnje. Osim toga, predviđa se i izgradnja pet
fabrika stočne hrane.
Ukupne investicije Emirata u našu poljoprivredu iznosiće 800 miliona dolara, jer je
Razvojni fond Abu Dabija odobrio Srbiji
sredstva u iznosu od dodatnih 400 miliona dolara. Deo sredstava iskoristiće se za
izgradnju javne mreže kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje najmanje sto hiljada
hektara obradive površine, dok će se ostatak
uložiti u vidu kreditne linije za podršku individualnim poljoprivrednim proizvođačima, koji će dobiti priliku da pomoću povoljnih kredita nabave neophodnu opremu.
Budući da je ceo iznos kredita već odobren,
sa izgradnjom kanala za navodnjavanje krenuće se ovog proleća, dok će poljoprivrednici moći da računaju na povoljne kredite
tokom druge polovine godine. Predviđa se i
elektrifikacija njiva, kako bi samo navodnjavanje bilo jeftinije.
KORISTI OD ARANŽMANA
Bilo je mnogo polemika u javnosti da li
se zemljište samo iznajmljuje ili se prodaje, kao i da li je njegova cena realna. Kao
prvo, naravno da se prodaje, čim se govori
o preuzimanju imovine kombinata, dakle i
zemljišta. Prodaće se ukupno 7.453 hektara
kombinata u restrukturiranju po ceni od 10
hiljada evra za hektar, osim u slučaju PKB,
18
za čiji hektar zemlje će biti plaćeno 12 hiljada evra. Novi vlasnik će postati zajednička
kompanija u vlasništvu Al Dahre (80% kapitala) i Republike Srbije i Grada Beograda
(20%). Osim kupljenog zemljišta i opreme,
nova kompanija će zakupiti dodatnih 2.982
hektara državne zemlje na 30 godina, po
ceni koja će prvih deset godina zakupa iznositi 250 evra po hektaru godišnje, a nakon
tog perioda će se usklađivati sa evropskim
indeksom cena na malo, s tim što neće moći
da prelazi 370 evra po hektaru.
Kao drugo, ovakve cene prodaje i zakupa
zemljišta su u skladu sa trenutnim cenama
zemljišta u Vojvodini i tu nema značajnijeg
odstupanja. Može se polemisati zašto nije
bilo tendera ili zašto se ne čeka ulazak u EU,
kada će cene zemljišta višestruko porasti.
Međutim, previđaju se brojni drugi značajni
faktori i prednosti ove investicije.
Srbija, pre svega, nema vremena da čeka
ulazak u EU da bi poradila na povećanju
produktivnosti i izvoza poljoprivrede, kao
i na rastu standarda stanovništva. Privatizacije bez tendera bilo je i u slučaju Sartida,
koji možda jeste bio poklonjen, ali smo dobili najvećeg izvoznika u Srbiji, obezbeđen
posao za pet hiljada radnika i kakvu-takvu
perspektivu za građane Smedereva. Ostavimo po strani sadašnje probleme železare i
dođimo do suštine: niko neće investirati na
lepe oči, normalno je da svako želi povoljne
uslove za plasiranje svog kapitala. Emiraćani su lako mogli da izaberu Mađarsku, koja
poseduje institucionalnu stabilnost kao članica EU, bolju infrastrukturu i isti kvalitet
zemljišta. Presudilo je to što smo mi jeftiniji
u svakom pogledu. Nama je svaka investicija potrebna, ukoliko od nje ima i dodatnih,
posrednih koristi. A od ove investicije ih
ima dosta.
Jedna od posrednih koristi ove investicije
je izgradnja pomenutih pet fabrika stočne
hrane. Da li u jeku afere sa aflatoksinom,
procesa odumiranja stočarstva u Srbiji i nepotpunog korišćenja kvota koje nam je EU
odobrila za izvoz mesa (usled katastrofalnog
stanja klanica) treba dodatno objašnjavati
zašto je ovo od velikog značaja za agroprivredu Srbije? Druga pogodnost je mogućnost izvoza naših proizvoda u bliskoistočne
zemlje u kojima Emirati, kao najbogatija
država, imaju najveći uticaj u snabdevanju
celokupnog tržišta. U tom smislu važna je i
izgradnja kargo centra na beogradskom aerodromu, kao i ulaganje u luke na Dunavu.
Saradnja buduće kompanije sa kooperanti-
Posebno atraktivan za
bliskoistočne zemlje
mogao bi da bude
izvoz ﬂaširane vode,
budući da u Srbiji ima
preko 130 registrovanih
izvora mineralne vode
i više renomiranih
proizvođača.
ma (individualnim poljoprivrednicima) još
jedna je prednost ulaganja - formiranje tzv.
gravitacionog modela, poput železare koja
je od ogromnog značaja za čitavo Smederevo. I na kraju, ne najmanje bitna prednost je
i navodnjavanje obradivog zemljišta u Srbiji, čija ukupna površina je 4,87 miliona hektara, a trenutno se navodnjava manje od 2%.
Bliski istok i Severna Afrika prosto vape za
jeftinom i kvalitetnom hranom. Upravo u
cenovnoj konkurentnosti i bliskim vezama
sa Nesvrstanim zemljama je naša prednost
u odnosu na zemlje EU. Tu je i prednost
povoljnog geografskog položaja (korišćenje
toka Dunava, dobre veze sa lukama Bar i
Solun). Imamo sve preduslove za višestruko povećanje izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osim finansijskog kapitala. Tu dolazi do izražaja stara zakonitost
komparativnih prednosti: mi imamo dobar
geografski položaj u odnosu na Bliski istok,
povoljne prirodne uslove za poljoprivrednu
proizvodnju, jeftinu radnu snagu i zemljište,
kao i znanje i kadrove (ne treba zaboraviti
da je npr. Institut za kukuruz Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu svojevremeno
imao svetski renome). Samo nemamo
novac, a to je jedino što Emiraćani imaju.
Nafta neće večno trajati, a vreli pesak nije
naročito koristan, osim ukoliko se ne odluče za projekat korišćenja solarne energije u
svojim pustinjama.
U svakom slučaju, investitorima iz UAE je u
interesu da ulažu u strateške grane za svoju
zemlju, od kojih je jedna svakako i agrobiznis. Ako su već uspeli da ožive svoju pustinju i usred ničega stvore bajkovite gradove
sa oazama, veštačkim ski-stazama, najvišom
zgradom i najluksuznijim hotelom na svetu,
hajde da im dopustimo da ožive i ovu našu
pustinju, u kojoj ima uslova za sve, ali nije
izgrađeno ništa.
Jozef Šumpeter
EKONOMIJA
IZMEÐU VALRASA I MARKSA
„Razumeo je svaku
teoriju, svako gledište,
svaki metod. Pronašao
bi u svakom od njih
nešto tačno i korisno,
istovremeno jasno
predočavajući njihove
nedostatke i ograničenja.”
Gotfrid fon Haberler
J
ozef Alojz Šumpeter rođen je 1883.
godine u Austrougarskoj (današnjoj
Češkoj), a odrastao je u Beču, gde se
školovao i izučavao ekonomiju, koja
je u to vreme bila u okviru studija prava.
Već za vreme studiranja biva primećen,
kako od strane studenata, tako i od strane
profesora, među kojima su bili i nesumnjivi autoriteti austrijske škole – Vizer,
Filipovič i Bem-Baverk. Prvi deo svog
života proveo je u Evropi i predavao na
univerzitetima u Beču, Černovicu, Gracu i Bonu. Posle 1932. godine emigrira
u Ameriku i tamo će se do kraja života
(1950. godine) baviti naučno-istraživačkim radom i profesurom na Harvardu. Bio je poznat kao izuzetan, pomalo
neobičan predavač, a njegova predavanja pohađali su i budući svetski priznati
ekonomisti poput Samjuelsona, Tobina,
Svizija, Bergsona... Treba napomenuti da
mu je posthumno objavljena dvotomna
studija „Istorija ekonomske analize”, koja
predstavlja pregled ekonomske analize u
periodu od Aristotela do Kejnza.
Sama činjenica da se ne može podvesti,
pa samim tim i da ne pripada nijednoj
ekonomskoj školi, dovoljno je svedočanstvo o širokoj disperziji Šumpeterovih
interesovanja. Napravili bismo grešku
ukoliko bismo ga svrstali i posmatrali
isključivo kao ekonomistu, jer je on, pre
svega, bio multidisciplinarni naučnik,
umni čovek – filozof u antičkom smislu.
EKONOMSKI SUBJEKTI
ZAKLJUČUJU NA OSNOVU
ISKUSTVA
Na samom početku svog velikog dela,
„Teorija privrednog razvoja”, Šumpeter
navodi jednostavan primer farmera koji
ne poznaje način funkcionisanja tržišta,
nema predstavu o krajnjem kupcu, niti
ima izračunatu tražnju za sopstvenim
proizvodom, a ipak proizvodi i prodaje
pšenicu, ostvarujući prosečno najveću moguću dobit. Iz toga zaključuje da
„prethodni ekonomski periodi upravljaju
aktivnostima pojedinaca”, što znači da
„pojedinci u svom ekonomskom ponašanju naprosto izvlače zaključke iz poznatih okolnosti“ (Teorija privrednog razvoja, JP Službeni glasnik, 2012) i naglašava
da nijedan tržišni agent nije savršeno informisan, već da optimizira na osnovu
iskustvenih informacija.
STVARALAČKO RAZARANJE ILI
KREATIVNA DESTRUKCIJA
Iako je Valrasa smatrao najvećim ekonomistom, Šumpeterovo viđenje kapitalizma bilo je dijametralno suprotno. On je
kapitalizam video kao uređenje koje po
svojoj prirodi nikada ne može biti stacionarano. Stalne promene koje iniciraju
preduzetnici vode do „kreativne destrukcije” i onemogućavaju uspostavljanje
1986. godine osnovana je
Međunarodna asocijacija
Jozef A. Šumpeter,
koja izdaje časopis The
Journal of Evolutionary
Economics i dodeljuje
nagradu koja nosi
njegovo ime.
opšte ravnoteže. „Temeljni impuls koji
pokreće i održava kapitalistički stroj u pokretu dolazi do novih potrošnih dobara,
novih metoda proizvodnje ili transporta,
novih tržišta, novih oblika industrijske
organizacije što ih stvara kapitalističko
poduzeće” (Kapitalizam, socijalizam i
demokracija, Plato, 1998). Jednostavnije, struktura kapitalizma stalno se inovira
iznutra, omogućujući neprestani privredni razvoj. Nosioci inovacija („temeljni
impuls”) su preduzetnici. Oni uviđaju
mogućnost kombinovanja već postojećih
resursa na drugačiji, novi način u cilju
inoviranja procesa proizvodnje. Iz prethodno navedenog možemo zaključiti da
preduzetnik, po Šumpeterovom mišljenju, predstavlja ključnu ličnost (opstanka) kapitalizma.
Šumpeter je bio jedan od retkih ekonomista koji je video i pozitivnu stranu velikih preduzeća i monopola. Smatrao je da
će ona međusobno konkurisati stalnim
inovacijama i voditi porastu celokupne
proizvodnje i padu ukupnih troškova. U
pogledu inovacija, savršenu konkurenciju doživljavao je kao inferiornu u odnosu
na konglomerate i monopole, objašnjavajući da velika firma poseduje raspoloživa
sredstva koja može da uloži u inoviranje
proizvoda.
DA LI ĆE KAPITALIZAM OPSTATI
U literaturi je otvoreno pitanje da li je
Šumpeter nastavljač „austrijske” teorije.
Jedna od razlika između ovog multidisciplinarnog naučnika i austrijske škole
može se uočiti u njegovom najpopularnijem delu, „Kapitalizam, socijalizam i
demokratija”. Dok su austrijanci nedvosmisleno kritikovali socijalizam, Šumpeter je smatrao da razvoj kapitalizma potkopava temelje na kojima stoji - dovodi
do ukrupnjavanja kapitala, odvajanja
svojine od upravljanja i formiranja većeg broja hijerarhijskih nivoa. Inovacija
i individualna inicijativa će se u takvom
tromom i plastičnom okruženju postepeno svesti na rutinu i dovesti do marginalizacije preduzetnika. Daljim razvojem,
nepovoljna politička i društvena klima
prouzrokovaće „atmosferu gotovo općeg
neprijateljstva prema vlastitom društvenom poretku.”
Ivana TODOROVIĆ
19
EKONOMIJA
Majkl Porter (Michael Porter)
gURU
MODERNE STRATEGIJE
Svakom studentu
ekonomije, ili bar onima
koji su položili Strategijski
menažment, poznato je
njegovo ime. Za mnoge
predstavlja jedno od
najvećih imena u oblasti
strategije. Njegove
ideje izučavaju se na
svakoj poslovnoj školi,
a uticaj njegovog rada
prepoznat je i u mnogim
vladama, korporacijama i
akademskim krugovima.
BIOGRAFIJA
Majkl Porter rođen je 1947. godine u
Mičigenu. Na Univerzitetu Prinston stekao je diplomu iz mašinstva 1969. godine. Zanimljivo je da je tokom studija bio
šampion Nove Engleske u golfu. Nakon
studija služio je kao kapetan u rezervi
vojske SAD. Na Harvardskoj poslovnoj
skoli zavrsio je MBA (Master of Business
Administration) 1971, da bi dve godine
kasnije na istom univerzitetu, na kome
danas i predaje Mikroekonomiju konkurencije, stekao titulu doktora nauka iz
poslovne ekonomije. Autor je 18 knjiga
i preko 125 članaka. Najpoznatije knjige
su mu: „Konkurentska strategija: tehnike
analiziranja grane i konkurenata”, „Konkurentska prednost: stvaranje i održavanje superiornih performansi” i „Konkurentska prednost nacija”, od kojih je prva
doživela čak 63 izdanja i prevedena je na
19 jezika. Osnivač je Instituta za strategiju i konkurentnost pri Univerzitetu Harvard. Član je Društva za strategijski menadžment. Takođe, jedan je i od osnivača
Monitor Group, kompanije koja se bavi
savetovanjem i pružanjem usluga u oblasti menadžmenta. Profesor Porter bio je
savetnik za strategiju mnogim američkim
i međunarodnim kompanijama kao što su
Caterpillar, DuPont, Procter & Gamble,
Royal Dutch Shell i dr. Za mnoge, on je
20
otac moderne strategije, a po mnogim
anketama i najuticajniji mislilac iz oblasti
menadžmenta i konkurentnosti.
POLJA ISTRAŽIVANJA I DOPRINOSI
Porterovo glavno polje istraživanja jesu
konkurentnost i strategija kompanija. On
je 1979. godine razvio model, poznat kao
Pet Porterovih sila, koji definiše pet sila
koje određuju snagu konkurencije i atraktivnost nekog tržišta. To su: opasnost od
supstituta (zavisi od sklonosti kupaca ka
supstitutima, diferenciranosti proizvoda
i dr.), opasnost od pojave novih konkurenata (zavisi od postojećih barijera za
ulazak novih konkurenata, visine kapitala
koju je potrebno investirati, državnih regulativa i dr.), pregovaračka snaga kupaca (zavisi od značaja industrije za kupce,
stepena koncentrisanosti kupaca i dr.),
pregovaračka snaga dobavljača (zavisi
od značaja industrije za dobavljače, značaja proizvoda dobavljača za proizvodni
proces i dr.) i intenzitet rivalstva (koji je
određen brojem konkurenata, stopom
rasta industrije, izlaznim barijerama i drugim faktorima). Kao što se može primetiti, svaka od sila ima po nekoliko determinanti. Takođe, svaka od navedenih sila
utiče na sposobnost preduzeća da bude
konkurentno u datoj industriji. Visok intenzitet neke sile predstavlja opasnost za
neko preduzeće jer će verovatno smanjiti
njegov profit, a nizak intenzitet neke sile
pruža šansu preduzeću da isti poveća. Po-
Knjiga „Konkurentska
prednost” (Competitive
Advantage) doživela je
čak 38 izdanja.
red ovog modela, rad profesora Portera
redefinisao je ideje o ekonomskom razvoju, ekološkoj politici i ulozi korporacija u
društvu. Bavio se i konkurentnošću država i regiona. Od 2001. godine posebnu
pažnju posvetio je sistemu zdravstvene
zaštite, fokusirajući se na poboljšanja njene isporuke.
NAGRADE
Majkl Porter je dobitnik brojnih priznanja i nagrada, među kojima su i: David
A. Wells Prize (1973) za istraživanje iz
oblasti industrijske organizacije, George
R. Terry Book Award (1985) Akademije
za menadžment, za knjigu „Konkurentska prednost”, Charles Coolidge Parlin
Award (1991) Američke asocijacije za
marketing, za izvanredan doprinos razvoju marketinga i strategije i Adam
Smith Award (1997) Nacionalne asocijacije poslovnih ekonomista, za izuzetan
doprinos poslovnoj ekonomiji. U Japanu
je 2001. ustanovljena nagrada koja nosi
njegovo ime. Treba dodati i da je 1985.
postao član Međunarodne akademije za
menažment, a da je od 2005. član Škotske akademije nauka (Royal Society of
Edinburgh). Pored toga, dobitnik je i titule „počasni doktor nauka” na poznatoj
poslovnoj školi HEC, Stokholmskoj školi
za ekonomiju kao i na mnogim drugim
fakultetima i univerzitetima. Na kraju,
skoro neverovatno zvuči podatak da je i
šestostruki dobitnik nagrade MekKinsi
(McKinsey Award) za najbolji članak u
Harvardskoj poslovnoj reviji (Harvard
Business Review), najprestižnijem časopisu iz poslovne ekonomije.
Veljko BOJOVIĆ
EKONOMIJA
Potencijali IT industrije u Srbiji
IT SEKTOR SRBIJE
JUČE, DANAS, SUTRA
Više od 20% Evropljana
su mladi, nezaposleni i
nesvesni činjenice da će do
2015. godine oko 500.000
slobodnih radnih mesta
na polju informacionokomunikacionih tehnologija
ostati nepopunjeno.
W
eb i grafički dizajneri, koderi i developeri, CAD i industrijski dizajneri,
profesionalci u oblasti video tehnologija, animacija i specijalnih efekata, sistem
administratori, JAVA I PHP programeri...
Ako ste pomislili da su ovo zanimanja budućnosti u Srbiji, verovatno ste u pravu, ali ste apsolutno u pravu i ako ste pomislili da su ovo
zanimanja sadašnjosti, jer su upravo stručnjaci informaciono-komunikacionih tehnologija danas najtraženija zanimanja kod nas.
JUČE
Srpsku informatičku industriju je u 2011.
godini činilo 1.704 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (14.876 radnika)
predstavljali su oko 0,9% ukupne radne snage
u svim preduzećima i institucijama, a prosečan broj zaposlenih po IT preduzeću bio je
8,7. U 2011. izvezeno je softvera u vrednosti
od 166 miliona evra, a prema poslednjim podacima u 2012. taj izvoz je dostigao više od
185 miliona evra.
DANAS
Danas su u Srbiji prisutni svetski giganti kakav je Microsoft sa svojim razvojnim cen-
trom. Kod nas posluju i regionalni lideri kakav je ComTrade, zatim Pakom, SAP, ABSoft,
te informatički sektor Srbije, prema poreklu
osnivača, sve više karakteriše prisustvo inostranog kapitala. Jedno od takvih preduzeća
je i poljska kompanija Aseko, koja se ubraja u
red velikih kompanija sa oko 500 zaposlenih.
Danas je IT prosperitetan sektor domaće
ekonomije, možda baš zato što država nije
imala preveliki uticaj na njegov razvoj. Međutim, država je, izgleda, rešila da se umeša
i da donošenjem jedne, po mom mišljenju
neadekvatne strategije, pruži prioritet ovom
sektoru. Svakako da je IT industrija u Srbiji
značajna, ali, gledajući obim zaposlenosti koji
može da generiše ovaj sektor, to je prilično
skroman udeo u našoj ukupnoj privrednoj
strukturi. Neke od mera Strategije razvoja IT
industrije su: smanjenje opterećenja na zarade, oslobađanje plaćanja doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost, bespovratna sredstva za
početnike do 25.000 evra, proširenje upisnih
kvota i kapaciteta na tehničkim fakultetima.
Stavljanje akcenta na obrazovanje jeste dobra mera strategije razvoja, uz to treba uvesti
informatičko obrazovanje još od prvog razreda osnovne škole, a poželjno je osnivanje
Informatičkih gimnazija. Elektrotehnički
fakultet bi trebalo da dobije staru zgradu
„Lola”, koja se nalazi u blizini fakulteta i da
time bude u mogućnosti da primi više studenata. Danas je jedan od najznačajnijih
centara IT industrije u Srbiji i Novi Sad, sa
velikim brojem kompanija iz ovog sektora i
jednim veoma masovnim Tehničkim fakultetom. Slažem se da je postepeno smanjenje
poreskog opterećenja na zarade poželjno, ali
ne na ovaj način i ne samo za jedan sektor.
Ono što će se u budućnosti javiti je, svakako,
pitanje zašto baš sektor informacionih tehnologija ima povlašćen položaj. Zašto npr.
radnici u prerađivačkoj industriji nemaju
manje opterećenje po pitanju poreza na zarade, oslobađanja od doprinosa za zdravstvo
i nezaposlenost, raznih subvencija, kreditnih
i poreskih olakšica?
SUTRA
Nedavno je u Srbiju došla jedna kompanija
koja se bavi zaštitom na internetu i proverom
neželjene pošte, a sa SAD je potpisan i memorandum o saradnji u oblasti informacionih tehnologija. Pokrenut je projekt izgradnje
IT parka u Inđiji, koji bi proizvodio informatički softver i gde bi bili smešteni serveri za
„računarstvo u oblaku” (cloud computing).
Očekuje se dolazak i PayPal-a, a pominju se
i ogromne investicije iz UAE u fabrike čipova, iako čak ni pregovori nisu započeti. Ono
što čujete su samo nagađanja jednog nižerazrednog političara koji kaže: „Potencijalna
vrednost investicije iz UAE u fabriku čipova
u okolini Beograda je četiri milijarde dolara,
a zaposlenje u toj kompaniji našlo bi više od
hiljadu mladih stručnjaka. Reč je o kompaniji
iz UAE, koju ne bih imenovao, ali bih naveo
da je vlasnik najveće fabrike čipova u Nemačkoj.”
Kompanija koju ću ja imenovati, a koja bi
mogla da bude predmet bajke ovog političara
je, prema mojim saznanjima, GlobalFoundries. Reč je o multinacionalnoj kompaniji koja
poseduje osam fabrika čipova. Inače, ovaj
proizvođač mikročipova je više od 90% u vlasništu ATIC-a, koji je deo strateške investicione kompanije Vlade Abu Dabija. U 2012.
godini, investicioni plan GlobalFoundries
bio je na nivou tri milijarde dolara. Najveća
ulaganja su u fabrike čipova u Njujorku, Nemačkoj i Singapuru, a planiraju se i investicije
u fabrike u Abu Dabiju, koje bi bile osnova
buduće IT industrije Abu Dabija. Ja bih želeo
da se među imenima ovih država našlo i ime
Srbije, ali ono se, kao što primećujete, nigde
ne pominje.
Marko ĐENADIĆ
Hello Student
21
EKONOMIJA
Društva za zaštitu potrošača 2. deo
„DOK SAM OD KOMŠIJE VAJRLES KRAO,
ON O TOME NIŠTA NIJE ZNAO”
Komšija ovog meseca
nije platio svoj internet...
Bura oko mleka prešla
je na Brisel. Potrošači su
ostali uskraćeni za mnoge
odgovore, a nadležni su
prošli nekažnjeno. Nakon
svega, ja i dalje pijem
mleko svakog jutra...
SRKNI I CRKNI!
Mada prva vest o pojavi aflatoksina nije
uticala na moje ponašanje, objava da je i u
mleku pronađena ova supstanca navela me
je da se zapitam o kvalitetu hrane u Srbiji.
Počela je cela ta afera oko toga kako se
nezdravo hranimo i koliko se troši na zdrav
život. Svi su odjednom počeili da se oglašavaju, ministarstva, razne organizacije, itd.
Ali organizacije o zaštiti potrošača nigde
se nisu oglasile. Njihova obaveza nije briga
o kvalitetu proizvoda i usluga, već se one
bave ugovornom obavezom između kupca
i podavca. To znači da možete da im se žalite zašto vam je prodata neka roba ili usluga,
ali oni neće ispitivati njen kvalitet!
Posle afere oko mleka, najžalije mi je bilo
što je ta priča ostala na tome. Ispitivanja su
zavšena, tema je ostala otvorena, a oni koji
su za sve to odgovorni prošli su nekažnjeno. Možda bismo se, kad bi se dogodilo
neko treće čudo, svi kolektivno zapitali koliko ćemo takve propuste još dozvoljavati.
NISAMOVCA.COM
Sećam se onog perioda kada je bankarski
sistem bio na udaru zbog neisticanja bitnih informacija na propagandnom materijalu, pa smo posle određenog vremena
videli kako velikim slovima piše „efektivna kamata“, a banka stavi svoj logo u nekom neprimetnom uglu, tako da građani
nisu mogli da raspoznaju koja je banka u
pitanju (ne treba ni spominjati da većina nije znala šta znači efektivna kamatna
stopa). Taman kad su građani pomislili da
su Jezda i Dafina prošlost, imamo slučaj
Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine,
koje nekako podsećaju na svoje prethodnike. Ako biste pokušali da pozovete neku
od organizacija za zaštitu potrošača, trud
bi bio uzaludan, jer je Vaša štednja izgu-
22
bljena, a biće Vam vraćena u trećem krugu
rasprodaje stečajne imovine, tj. ne ostaje
Vam ništa. U ovom delu Zakon jako loše
štiti potrošače. Svaka banka, kada zapadne
u loše stanje, ne obaveštava svoje klijente
ni državu, već se ide ka tome da pojedinci
uzmu svu vrednosnu imovinu, na račun
oštećenih građana. I onda se vratimo na
početak da je banka opet iznela pogrešne
informacije, zar ne?
PAZI GDE PARKIRAŠ, MOŽDA TO
OSIGURANJE NE POKRIVA
Ova vest je od skoro aktuelna, jer ne biste
verovali šta se sve može desiti Vašem autu
ako ste ga ostavili na parkingu - obijanje i
krađa stvari iz auta, čak i krađa samog auta,
ogrebotine po jednoj strani, iako ste platitli da on bude bezbedan. Trenutno se vode
pregovori sa službom Parking servisa, a oni
odbijaju bilo kakvu saradnju i ne pokrivaju
Organizacije za zaštitu
potrošača brinu o
ugovornoj obavezi
između kupca i prodavca,
a ne o tehničkoj
ispravnosti proizvoda
ili usluge. Time se bave
standardi, kao npr.
HACCP (Hazard Analysis
Critical Control Point), ISS
itd.
oštećenja koja su nastala onog momenta
kada im je auto poveren. Iako organizacije
za zaštitu potrošača pokušavaju da bilo šta
urade povodom ovog pitanja, najveći problem je to što one zaista nemaju nikakvu
izvršnu vlast da bi osporile, tj. efikasnije
uticale na ovaj problem koji već duže vreme postoji. Isti je slučaj sa obućom. Iako
postoji rok od šest meseci da se vrši reklamacija, teško je dokazati oštećenja koja su
nastala zbog kvaliteta, a ne zbog toga da li
ste Vi taj proizvod oštetili.
KAKO KOME
Mnogo je primera u kojima se delovanje
organizacija za zaštitu potošača ne primeti.
To nije samo njihova krivica. Ova društva su nevladine organizacije, uglavnom
su neprofitne i nemaju mnoga sredstva,
što osetno otežava nadoknadu štete. Sada
su u planu projekti zaštite prava putnika i
zaštite pacijenata. Možda mnogima ovo
deluje čudno, ali ovo su najugroženije grupe, s obzirom na to da država ništa ne čini
po pitanju ovih kategorija potrošača. Nisu
u pitanju samo novčana sredstva. Ovakva
društva nemaju nikakvu izvršnu vlast i
to je veliki problem. Ako trgovac neće da
sarađuje, organizacija slučaj prosleđuje
sudu. Isto tako, Zakon o zaštiti potrošača
ne poseduje mnoge pravne akte i trebalo
bi da se u budućem periodu akcenat stavi
na dopunu zakona, kao i da se više radi na
informisanosti građana.
Jelena MALETIĆ
EKONOMIJA
Nova izdanja DEB-a
PRVA MONOGRAFIJA
DRUŠTVA EKONOMISTA BEOgRAD
„Monografija Društva
ekonomista Beograd”
Sretena Vukovića
ugledala je svetlost dana
krajem 2012. godine i
predstavlja prvi rad o
organizovanom radu
beogradskih ekonomista
koji je do sada objavljen.
UKRATKO O „MONOGRAFIJI
DRUŠTVA EKONOMISTA
BEOGRAD”
„Monografija Društva ekonomista Beograd” Sretena M. Vukovića objavljena
je u decembru prošle godine i obuhvata
razdoblje od 1945. do kraja 2012. Iako
je ova organizacija osnovana
još davne 1932. godine, zbog
nemogućstva objedinjavanja
svih neophodnih dokumenata
i podataka u cilju korektnog,
istinitog i potpunog obuhvatanja aktivnosti, kao i iz želje da
„iz prve ruke” predoči tok događaja, autor kao početnu tačku analize rada DEB-a uzima
1945. godinu. Cela „Monografija” je podeljena u tri vremenska razdoblja i to: Jugoslavija
(obuhvaćen period od 1945.
do 1992. godine); Savezna Republika Jugoslavija i Državna Zajednica Republike
Srbije i Republike Crne Gore (period
od 1992. do 2006. godine) i Republika
Srbija (period od 2006. do kraja prošle,
2012. godine). Detaljan, ali ne i preobiman pregled organizacione strukture,
Pored zadataka i
aktivnosti Društva
ekonomista Beograd,
autor daje kratak pregled
tadašnjih (i sadašnjih)
društvenih dešavanja,
državne i poslovne klime,
obrazovnog sistema, itd.
Zainteresovani
mogu obezbediti ovu
publikaciju zahtevom
na sledeću mail adresu:
[email protected]
ciljeva, aktivnosti, kao i važnost Društva
ekonomista Beograd kroz vreme, ima
posebno mesto u ovom izuzetnom izdanju. Pored toga, u njemu se mogu naći i
značajni dokumenti, kao što su nacrt pravila Društva ekonomista Srbije (kasnije
se Odbor Beograd gasi i transformiše u
Društvo ekonomista Beograd), članske
karte za periode važenja istih (prikazan je
izgled prve, kao i trenutno aktuelne član-
ske karte), ali i razni organizacioni oblici
koji su se vremenom menjali. Deo „Monografije Društva ekonomista Beograd”
predstavlja informacije o publikacijama
koje je izdavalo ovo udruženje i o temama
koje je obrađivalo u njima („Ekonomski
Vidici”, prvi put objavljen 1995. godine).
Objašnjene su i reorganizacije naučnih
društava, pa i Društva ekonomista Srbije,
kao i nastanak Saveza ekonomista Srbije.
Deo „Monografije” je rezervisan i za fotografije predsedništva sa raznih skupova
i mnoge druge dopise, potvrde i pisane
dokumente koji su, kako autor ističe, u
svoje vreme bili možda nevažni, a danas
predstavljaju važne izvore i svedočanstva
kretanja ove organizacije kroz vreme. Pomenuti su i svi predsednici, kao i članovi
predsedništva i način na koji se ono kretalo kroz vreme, pomenute su značajnije
Skupštine Društva ekonomista Beograd
i opisana su savetovanja i teme koje su
se obrađivale na njima. Pored zadataka i
aktivnosti Društva ekonomista Beograd,
autor daje kratak pregled tadašnjih (i sadašnjih) društvenih dešavanja, promene
državne i poslovne klime, obrazovnog
sistema (akcenat na Ekonomskom fakultetu u Beogradu), a sve to sa ciljem što
boljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja različitih perioda delovanja. Ovo poslednje
je dodatno dalo „Monografiji” na zanimljivosti.
O AUTORU
Sreten M. Vuković je privrednik, pedagog, naučni radnik i publicista, a sada
penzioner. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kome je
kasnije magistrirao, a zatim i
doktorirao. Bio je pomoćnik generalnog direktora Jugoslovenskih železnica ( JŽ), a uporedo
i profesor Više železničke škole
(VŽŠ), gde je objavio dva predmetna udžbenika. Autor je više
stručnih i naučnih radova koji su
objavljeni u raznim casopisima:
„Privredni pregled”, „Ekonomika preduzeća”, „Ekonomska
misao”, „Direktor”, „Suvremeni
transport Zagreb”, „Ekonomski
Vidici”, kao i u listovima: „Politika”, „Večernje novosti”, „Železnice” i
„Pruga“”. Od 2002. do 2007. godine bio je
predsednik Društva ekonomista Beograd,
a od 2007. je doživotni počasni predsednik DEB-a. Živi i radi u Beogradu.
Ivana VUKOVIĆ
„Monografija Društva
ekonomista Beograd”
Sretena M. Vukovića,
predstavlja prvi
objavljeni rad ove vrste o
društvima ekonomista u
Srbiji.
23
EKONOMIJA
Uprošćen prikaz o tome
kako je kriza nastala
EKONOMSKA KRIZA U SAD
Postoji više oblika
kriza. Finansijska, kriza
realnog sektora... Ono
što je Ameriku zahvatilo
2007. bila je finansijska
kriza koja se prelila i na
realan sektor, a kasnije
i na čitavu svetsku
ekonomiju.
B
udžet je u najopštijem obliku, spisak prihoda i rashoda neke firme,
organizacije ili države, najčešće za
period od godinu dana. Sadržaj
državnog budžeta obično čini spisak prihoda i rashoda zajedno s njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu. Na prihodnoj strani nalaze se porezi, naknade,
takse, kazne, prihodi od kamata, prodaje
državne imovine i slično. Na rashodnoj
strani nalaze se izdaci za prosvetu, zdravstvo, plate i socijalna davanja, investicije,
subvencije i još mnogo toga.
PREZADUŽENI
Američki budžet za 2012. godinu sadržavao je 2,25 triliona prihoda i 3,8 triliona
rashoda, što znači da je deficit bio oko
1.550 biliona dolara. Da bi se pokrio taj
silni deficit, Amerika je morala da se zaduži. Moguće je zadužiti se kod banaka,
investitora ili kod drugih država. Kao i na
svaki kredit tako i na ovaj mora da se isplati
kamata. Međutim, kako više nisu mogli da
otplaćuju stare kredite, morali su da uzmu
nove samo da bi otplatili stare. Koliko su
se nagomilali dugovi govori i činjenica da
Amerika danas duguje oko 14 triliona dolara, što je približno iznosu njenog BDP-a
(iznosu svih dobara i usluga koje proizvedu
u jednoj godini). Kada ste toliko zaduženi
ponestaje vam i mogućnosti da se još zadužite, pa ste prinuđeni da uzmete kredit
samo da biste otplatili kamatu.
NE POSTOJI LAKO REŠENJE
Postoje dva načina da izađete iz tog začaranog dužničkog kruga. Prvi je da smanjite
potrošnju. Ali, ako smanjite potrošnju, ljudi na koje ste i trošili novac će se ljutiti, jer
jednostavno više neće imati taj novac koji
ste im davali, pa će se samim tim smanjiti
24
agregatna tražnja i cela privreda će izaći
kao gubitnik. Drugo rešenje je da povećate
poreze. Povećanje poreza takođe je veoma
bolno po ljude jer im jednostavno za istu
stvar uzimate više para i javlja se sličan efekat kao kod smanjenja potrošnje. Međutim,
vešti ekonomisti su se opet izvukli i pronaš-
„Ne znam kojim oružjem
će se voditi treći svetski
rat, ali znam da će se
četvrti voditi kamenjem.“
Albert Ajnštajn
li način da zaobiđu ove nužne i samim tim
nepopularne mere. Oni su jednostavno
štampali novac i upumpavali ga u privredu.
Kako sada ima više novca, tako on manje
vredi. Ni zlato ne bi vredelo mnogo da ga
ima u izobilju, ista stvar je i s novcem. Pošto
sada svaki dolar može manje robe da kupi,
roba vredi više, a porast opšteg nivoa cena
nije ništa drugo nego inflacija.
Imamo slučaj da se Amerika zaduživala
kod drugih država. Princip zaduživanja
kaže da se odričete sadašnje potrošnje da
biste u budućnosti imali više. Kako su države koje su davale Americi novac delovale
siromašnije, Amerika je delovala bogatije
nego što zapravo jeste. Kada zemlja izgleda
siromašno poredeći se sa Sjedinjenim Državama, dolar može da kupi više novčanica
valute te zemlje s kojom se porede, tako da
za samo nekoliko penija ili dolara mogu da
kupe dosta sati rada u toj zemlji. Sa tako
niskim troškovima proizvodnje, mogu svoj
proizvod da prodaju u Americi po znatno
nižim cenama. Privučene niskim troškovima, američke kompanije sele svoje fabrike
u siromašnije zemlje. Ovo dovodi do recesije. Amerikanci gube posao, prestaju da
plaćaju porez i zahtevaju socijalnu pomoć.
To znači da debalans u budžetu raste, a ljudi koji su sačuvali posao pristaju da rade za
manje novca samo da bi ostali na istom radnom mestu. Dakle, imamo i inflaciju i recesiju što se jednom rečju zove stagflacija. Na
koji god potez da se vlada odluči, on neće
odmah doneti poboljšanje. Ukoliko smanje potrošnju, ili povećaju poreze desiće se
recesija, a ukoliko doštampaju novac desiće
se inflacija. Više se ne mogu ni zaduživati,
jer ionako ne mogu da otplate ni kamate na
postojeće dugove.
KRAJ (SVETA KAKVOG MI
POZNAJEMO)
Ono što je sigurno jeste da se ovako neodgovorna potlitika trošenja i uzimanja kredita ne može voditi u nedogled. Jednom se
mora zaustaviti. U suprotnom bankrot je
neminovan. Niko ne zna kad će se to desiti, ni kako će to izgledati, ali se svi slažu da
će posledice biti ogromne. Neki kažu da je
istorija učiteljica života i da se istorija ponavlja, a ako je ovo tačno, morali bismo se
ozbiljno zabrinuti. Da li smo izvukli pouke
iz Velike depresije, ili će se i ova kriza završiti masovnim razaranjima, ostaje nam da
vidimo.
Nikola NIKITOVIĆ
Ispovesti jednog blebetala
druŠtvo
IZVINI, ISPALA TI JE SUJETA
O
trcano je reći da je bio lep i sunčan
dan kad sam sedela sa njom. Prvo
što mi je rekla jeste da ponekad za
prijatelje biraš ljude bolje od sebe.
I tada se rasplakala. Tako to biva. Da nema
suza, kojim bi onda putem tuga oticala iz
duše? Najteži je strah kad znaš da neko
odlazi od tebe. I možeš samo mahati, svestan
da više nikad neće biti isto. Pogotovo za njih
dve, srodne duše, osobe koja je povezala
sudbina, nenamerno, ali opet u isto vreme,
spremajući lukave prepreke. Prepreke koja je
samo jedna od njih uspešno prešla. I ostala
na zemlji. Nepromenjena, neiskvarena, ista.
Kaže da je drugačija. Njena drugarica, posle
nekog perioda i prijateljica. Ne ona najbolja,
jedna jedina, već devojka s kojom je mogla
do sitnih sati da priča o raznim temama,
bez obzira što nisu imale iste oblasti
interesovanja, ali jedna drugoj su tokom
godina predstavljale ogromnu podršku.
Mnogi događaji menjaju ljude, formirajući
njihove percepcije o određenim pojavama
i stanju u društvu. „Sujeta” je ključna reč.
U isto vreme poznata svima, ali teško
definisana. Tako to obično biva: postaneš
„neko i nešto”, budeš prihvaćen, omiljen,
neodoljiv, svestan svog položaja i ne želiš
da primetiš loše stvari koje se dešavaju
oko tebe. Postaneš neutralan na tuđe
savete jer si sam sebi najbolji, čuješ samo
šta tebi odgovara i plašiš se loših reakcija
jer ćeš tada reagovati naoružan strahom,
negativnom energijom i kukavičlukom.
Skoro mi je jedan poznati glumac rekao da
prepotentni ljudi imaju komplekse, dok
samosvesni imaju ciljeve. I zaista je tako.
Plakala je mnogo. Možda je tako i bolje.
Sve teče, sve se menja. Verovatno da od
svakog zla uvek ima veće. I da postoji
razlog zašto se nešto nama ili oko nas
dešava. Zato je tu vreme koje će izlečiti
svaku sitnu posekotinu na našem srcu.
Sujetnim ljudima slava ne traje dugo,
a dostojanstvo još manje. Često se i
meni dešavalo da slučajno zapnem za
nečiju sujetu, zbog čega sam nekoliko
puta padala. Moraš da je potkrešeš jer
se razgranala. Neko bi ozbiljno mogao
da se povredi. A tvoja, lična sramota će
doći do izražaja. Na tvoju žalost, a na
sreću mnogih.
Bojana ANDRIĆ
25
druŠtvo
DRUŠTVO
Neformalno obrazovanje
ŠTA JOŠ NUDIŠ
UZ DIPLOMU?
„Znati više da bi se moglo
više i da bi se bilo više.”
(Chardin)
ŠKOLA = DOKOLICA,
REKREACIJA*
*u bukvalnom prevodu sa
grčkog jezika
O
brazovanje ima značajnu funkciju
u svakom društvu. Ono danas znači jednakost šansi otvorenih mogućnošću da se menja položaj koji
pojedinci stiču rođenjem ili nasledstvom.
Iako se znanje individualno stiče, ono je
postalo bogatstvo svih pripadnika zajednice. Formalno obrazovanje predstavlja
sistem obrazovanja koji je organizovan i
kontrolisan od strane države. Predškolske
ustanove, osnovne i srednje škole, ustanove višeg i visokog obrazovanja spadaju
u institucije u kojima se stiče formalno
obrazovanje. Za razliku od formalnog,
neformalno obrazovanje stiče se kroz rad,
akciju, praksu i iskustvo.
USLOVI KONKURSA
Kada gledate oglase ili konkurse za posao,
u većini slučajeva (99,99%) uslovi konkursa su: visoka ili viša stručna sprema; radno
iskustvo na istim ili sličnim poslovima;
obavezno poznavanje rada na računaru
(Word, Excel, Microsoft Outlook i drugo);
dobre organizacione sposobnosti; tačnost,
pedantnost i sistematičnost u radu; profesionalnost, pouzdanost i odgovornost;
obavezno poznavanje engleskog jezika i
posvećenost poslu. Sa čime raspolažemo?
Za koju godinu, ili koji mesec, imaćemo
diplomu Ekonomskog fakulteta. Ispunjavamo jedan od uslova.
A ŠTA SA ONIM OSTALIM?
Ovde na scenu stupa neformalno obrazovanje. Pod neformalnim obrazovanjem
podrazumevaju se sva ona znanja i veštine
koje se stiču van formalnog obrazovnog
sistema. Neformalno obrazovanje je bitna
i neophodna dopuna formalnog obrazova-
26
nja. Ono je fleksibilno, a samim tim i prilagodljivo, pa mnogo lakše od formalnog
prati razvoj tehnike, tehnologije i brojne
ekonomske i socijalne promene. Zasnovano je na konkretnim životnim potrebama
i učenju na osnovu nečijeg iskustva. Ne
postoje ograničenja (npr. godine
života) da bi se neko uključio u
proces neformalnog obrazovanja,
kao što je to slučaj sa formalnim.
Može se početi bilo kada
i može da
traje celog
života.
To
znači da se
neformalno
mogu obrazovati predškolci, mladi ljudi
i odrasli koji su već
izašli iz formalno-obrazovnog sistema, osobe kojima je formalno obrazovanje nedostupno iz različitih razloga (pripadnici pre
nego što su dobile odgovarajuću diplomu i
zvanje, kao i osobe koje traže posao i žele
marginalizovanih i manjinskih društvenih
grupa), osobe koje su napustile formalnoobrazovni sistem lično i profesionalno da
se usavršavaju. Neformalno obrazovanje
danas se u Evropi smatra za neophodan
Počnite odmah. Učite
od drugih. Radujte se
promenama. Preuzmite
odgovornost. Prepoznajte
svoju vrednost.
Razmislite o odlukama.
Postavite sebi izazovne
ciljeve. Budite istrajni
jer lično usavršavanje
nema granica. Možete
da nastavite da učite,
menjate i obnavljate kroz
čitav vaš život. Počnite
danas.
deo modernog koncepta obrazovanja, kao
bitna i nezamenljiva dopuna formalnom
obrazovanju.
KAKO?
Činjenica je da, konkretno, studenti pored
svih obaveza na fakultetu imaju malo vremena da se posvete dodatnom učenju i usavršavanju koje nije usko vezano za profesiju
za koju se školuju. Savremeno društvo koje
se svakodnevno menja i napreduje, zahteva
od nas da ga pratimo u korak. Kao što ceo
život unosimo hranu i vodu da bi organizam
mogao da funkcioniše, tako neprestano moramo da unosimo „hranu za
dušu i mozak”. Diploma
fakulteta više nije dovoljan uslov da biste
našli posao već je
morate „dopuniti”.
Počnite da usavršavate znanje stranog
jezika ili počnite da
učite neki novi strani
jezik. Upišite kurs računara. Pročitajte
svakog
meseca
neku novu knjigu,
obogatite rečnik i
proširite vidike. U većini oglasa za posao, kao
jedna od poželjnih osobina koju bi kandidati trebalo da poseduju, navodi se komunikativnost. Zašto se ne biste uključili u Debatni klub Ekonomskog fakulteta i naučili ili
usavršili ovu veštinu? Još jedna od traženih
osobina je sposobnost rada u timu. To ćete
najlakše steći učlanjenjem u jednu (ili više)
od brojnih sekcija na našem fakultetu ili van
njega, u zavisnosti od toga šta vas najviše
interesuje. Volontirajte, pomozite onima
kojima je to potrebno i u isto vreme naučite
nešto novo. Upišite se na neki sport ili se bavite fizičkom aktivnošću u prirodi. Znate da
je u zdravom telu zdrav duh.
Sve što ulažete u sebe vratiće vam se višestruko.
CELOŽIVOTNO UČENJE
Shvatiti značaj doživotnog obrazovanja
znači razumeti potrebe dinamičnog društva u kome danas živimo. Svaki pojedinac,
bez obzira na godine ili profesionalni status, mora imati mogućnost da ovladava
novim, raznovrsnim i korisnim veštinama i
znanjima. Obrazovanje tokom celog života
je ključni faktor za povećanje nivoa znanja i
osposobljenosti, a istovremeno i za unapređenje kvaliteta života pojedinaca.
Katarina SAVIĆ
druŠtvo
Svi smo mi pomalo rijaliti
VELIKI EDUKATOR
K
ako je nastupilo zlo doba, doba u
kome su davno utemeljene vrednosti izgubile svoj prvobitni oblik
i izrodile se u svoju suprotnost,
shvatili smo da je preduzimanje drastičnih mera jedina moguća opcija, jedino
moguće rešenje. Krenuvši tim putem, odlučili smo „da stanemo na kraj” vladavini
neobrazovane gomile, teroru primitivizma. Odlučili smo da se uzdignemo iznad
učmale sredine koja nas uporno povlači
sa sobom na dno i okrenemo se pravim,
prvobitnim vrednostima.
„Svima nama treba da se malo udaljimo od
stvarnosti i okrenemo zabavi, a emisije ovakvog kalibra i kvaliteta svakako to ne dopuštaju”, rekao je unesrećeni građanin. Takođe, Ministarstvo prosvete uputilo je apel
učesnicima programa da, ili doniraju još
novca za štampanje knjiga sa većim brojem
strana, ili da redukuju sopstvenu mudrost,
jer se, prema procenama stručnjaka, emituje više nego što u standardne knjige može
da stane. Na apel su učesnici simbolično
odgovorili minutom
ćutanja, nakon
HEROJI NA DELU
Ovom riskantnom „poduhvatu” u
mnogome su doprinele medijske
kuće, koje su zdravorazumski
došle do zaključka da napaćeni srpski živalj vapi
za prosvetljenjem i, cilju podizanja morala i
stepena obrazovanja,
unajmile set edukovanih, elokventnih stručnjaka koji će više od mesec dana baviti problemom
današnjice. Međutim, ova hrabra grupa erudita, kao i organizatori emisije, skreću pažnju javnosti da je njihovo okupljanje,
pre svega, humanitarna akcija za osnovce.
Kako kažu humanitarci, na mladima svet
ostaje, te će prihodi od emitovanih programa biti donirani osnovnim školama za kupovinu školskog pribora i potrebnog štiva.
Po završetku serijala, najupečatljivije izreke
biće unete u standardnu literaturu, koja će,
kako se učesnici emisije nadaju, „približiti”
mladim nadama probleme društva i izgraditi ih kao ličnosti.
„I MI IMAMO DUŠU”
Dokaz da mi Srbi ne bismo bili Srbi da sami
sebi „ne uskačemo u usta” je problem koji
prati emisiju već nedelju dana. Naime, grupa građana napisala je peticiju o ukidanju
programa jer im je, kako kažu, dosta kulturno-informativnog sadržaja koji svakodnevno „opseda” medije. Ovime su jasno stavili
do znanja da dubokoumne teme kojima se
bave emisije vređaju njihovu inteligenciju,
a (u narodu prozvane) „borce za osnovce”
proglasili su nehumanim partibrejkerima.
čega su
objasnili
da za njihovu umnost ne postoje granice i
da je širenje mudrosti njihova životna misija. Vlasti su i dalje nemoćne.
DRUGA STRANA PRIČE
„Život je ipak nekome majka, a nekome
maćeha”, saopštio je na konferenciji za
novinare predsednik Upravnog odbora
Narodnog pozorišta. „Uhvatili su nas nespremne! Jednostavno nismo uspeli da odštampamo toliko karata koliko su ljudi bili
NAPOMENA:
Tekst je u potpunosti proizvod
mašte autora i svaka sličnost
sa stvarnim licima, imenima i
događajima je čista slučajnost.
Nijedan čovek i životinja nisu
povređeni tokom stvaranja
ovog teksta.
u stanju da kupe i da spremimo toliko predstava koliko su bili u stanju da pogledaju.
Međutim, sada se situacija stabilizovala,
profit od predstava porastao je tri puta, a
ja planiram da sagradim još jednu kuću na
Dedinju”, rekao je on ponosno. Na pitanje
zašto su se okrenuli pozorišnim predstavama, posetioci su imali identičan odgovor
- da su upravo dramski komadi, koncerti i opere temelj zdravog života, zabave i
„prizemnosti” koja nam je svima preko
potrebna. Ovakav preokret prerastao je u
patološku mržnju medija prema pozorištu.
„Rejting nam je značajno opao od kada su
nam gledaoce preoteli lutkari i ostali šarlatani sa scene!”, nervozno
je saopštio predstavnik jedne
materijalno ugrožene televizijske kuće. „Ne samo da su
se drznuli da svoje, slobodno ću se izraziti, smeće od
programa iznesu u javnost,
već su i obmanuli narod i
oteli im i ono malo dostojanstva što su imali”, očajno
je dodao on. Ekonomski stručnjaci predviđaju slom, jer ovako
neracionalno ponašanje i trošenje
materijalnih sredstava na raskalašne izlaske po pozorištima i ostalim eksplicitnim
mestima, mogu značajno da oštete državni,
za sada dobro stojeći, budžet.
„RUKA MIRA”
Shvativši da inat ne vodi rešavanju problema, narod, pozorište i humanitarci, odlučili
su da „potpišu” sporazum. Svečano rukovanje planira se krajem aprila u Zoološkom
vrtu u Jagodini, a ceremoniju će otvoriti
počasni gosti, novopečeni bračni par, žirafe
Jovanča i Ema. Rukovanju će prisustvovati
funkcioneri zemalja članica Evropske unije,
koji će iskoristiti priliku da ovom bračnom
paru zvanično „uruče” datum za početak
pregovora o prelasku u luksuzniji objekat
u Austriji. Kako nezvanično saznajemo, set
elokventnih stručnjaka planira pokretanje
sopstvenog programa za edukovanje pod
nazivom „Vodič kroz život”, koji će zainteresovani moći da prate svakog radnog dana
od ponoći do ranih jutarnjih časova na svakom programu.
Marta LUTOVAC
27
druŠtvo
Eko-musketari
EKO KUTAK
Kao što svi znate, život
piše bajke. Neke sa
tužnim, a neke sa srećnim
krajem. Ispričaću vam
ovu drugu. Glavnih
likova ima mnogo – tu
je nekoliko budućih
lekara, ekonomista,
informatičara, koji, iako
različito misle i zanimaju
se za različite stvari,
imaju neke zajedničke
vrednosti. Oni su i dalje
osnovci, mali ljudi u
velikom zadatku. Zovu se
Eko-musketari i došli su
da spasu svet.
P
riča je počela početkom veka
u
jednoj
osnov noj
školi nadomak,
tada, Savezne
skupštine
–
„Drinki
P a v l o v i ć “.
Grupa zainteresovanih
učenika imala je biološku
sekciju simpatičnog naziva
„Ogledomanija”.
Tu su oni koji su
želeli da znaju više
provodili vreme družeći
se, učeći i izvodeći razne eksperimente. Od te sekcije nastao je pravi
eko-pokret, koji je u narednim godinama
počeo da radi ozbiljne stvari i kao inicijator i kao učesnik u mnogim ekološkim
projektima. Postali su Eko-musketari!
(NE)OZBILJNE AKTIVNOSTI?
Kako mogu učenici osnovne škole biti od
koristi? Lepo, kao i svi heroji, i oni rade
stvari koje drugi (neće) ne mogu. Oni su tu
kada treba da se sklanja reciklabilni otpad
28
sa ulica i sa obala beogradskih reka, kada
treba da se podigne javna svest o štetnosti
svakodnevnih navika (neadekvatno bacanje plastičnih kesa na primer) itd. Redovni
su učesnici akcije „Sat za našu planetu” i čak
su učestvovali u akciji skidanja lutki insekata koji štete drveću. I sa tako malo godina,
oni shvataju da za bolju budućnost treba da
se zasuku rukavi i da se prione na posao.
Pored nesebičnog odaziva raznim ekološkim akcijama i projektima (kako nacionalnim, tako i međunarodnim), Eko-musketari se trude i da sami doprinesu borbi za
bolju sutrašnjicu. Pre tri godine (2010) oni
su manifestacijom „Dan zelenih navika”, u
saradnji sa Svetskim fondom za prirodu i
Zavodom za zaštitu prirode Srbije, ukazali
na ugroženost živih vrsta (biljnih i životinjskih). Pretprošle godine učestvovali su
i na Supernatural festivalu sa predstavom
„Potreban je mrak za svičev opstanak”, ukazujući na štetan uticaj veštačkog
osvetljenja na pojedine
vrste. Kao i svaki pravi
entuzijazam i aktivizam, i Eko-musketari su nagrađeni za svoj
rad. Osvojili
su
drugo
mesto
na
evropskom
takmičenju „Evropske škole za
živu planetu”
(2009. godine)
u
organizaciji
Svetskog fonda za
prirodu i Erste fondacije.
BAJKE NASPRAM STVARNOSTI
U „Drinki Pavlović“ će, ne sumnjam, Ekomusketari nastaviti da postoje i odatle će
izaći na hiljade prosvećenih ljudi koji će
svakako biti moćna armija za promenu, ali
to nije dovoljno. Ja neću pozivati ili prozivati državu, jer ona sa ovim nema ništa. Da li
ijedna druga škola, bilo osnovna bilo srednja, ima bilo šta slično? Ovaj pokret postoji
desetak godina i niko se nije osnažio ni da
ga prepiše. To je ogroman problem. Da li je
u pitanju lenjost, apatija ili nešto treće, ne
znam, ali moja poruka svima koji ozbiljno
čitaju ovaj tekst je vrlo jednostavna – tek
kada shvatiš da si dao sve od sebe da promeniš nešto, imaš pravo da kukaš, dotad
samo tražiš izgovore!
Nenad RUŽIĆ
Đačka zakletva EkoMusketara
Danas kad postajem Ekomusketar,
Dajem svima na znanje,
Da neću uništavati
drveće, lomiti grane,
gaziti cveće.
Dajem reč da neću pisati
po ogradama,
Ni nanositi kvar školskoj
imovini.
Obećavam da neću bacati
hartije, PET, limenke
Ili ma kakvo đubre po
ulici ili učionici,
Već kad god mogu isto ću
sakupljati i reciklirati.
Druge ću podučavati
kako se štedi voda i
energija,
I šta znači održivo
korišćenje prirodnih
resursa.
Biću uvek učtiv prema
drugima, štitiću ptice,
mačke,
Pse lutalice, mrave, kišne
gliste i ostale vrste.
Onoliko koliko je u mojoj
moći
Čuvaću prirodne retkosti
moje zemlje
Prijatelje ću steći uz
radost i vedrinu,
I znanjem svima reći,
Da volim našu Drinku i
životnu sredinu.
SVI ZA PLANETU,
PLANETA ZA SVE!
San moderne Srbije
druŠtvo
MODNI TREND PROLEĆNE
SEZONE - DEPARTIZACIJA
iskustva i vanserijske mudrosti, stečene preko
Sve stranke vladajuće
noći, došla na mesto asistentkinje direktora
koalicije najavljivale su
EPS-a.
novi hit pre godinu dana u
spektakularnoj predizbornoj UGALJ NA RAŽNJU
Svojim „kvalifikacijama” se iz sijaseta neokampanji. Lideri su na
brazovanih kadrova izdigao v.d. direktora
mitinzima ponosno dizali
Rudarskog basena Kolubara. Njegovo neproglas u čast novog suverena,
cenjivo iskustvo u vođenju kafića i pečenjare
a narodne mase klicale
u Obrenovcu učinilo ga je najpouzdanijim
čovekom za obavljanje važne javne funkcije.
su zanesene odlučnošću
Umeće okretanja praseta na ražnju nužno je
i jačinom političke volje.
za probijanje revira u zemlji kolubarskog baMnogi penzioneri bili
sena. Potrebno je malo se zamisliti i shvatiti
su na ivici suza jer se na
da u svojoj biti ugalj i ćumur nisu toliko razlisrpsku grandioznu scenu
čiti. Pođimo samo od našeg naroda. Obe reči
su turskog porekla i već godinama se među
vraća dugo očekivana i
ruralnim stanovništvom koriste kao sinonipriželjkivana stručnost.
GRANDOV KULTURNI USTANAK
Tup pad u realnost došao je ubrzo nakon
formiranja vlade. Već prva kadrovska rešenja ličila su na tešku tragikomediju lošeg pozorišnog reditelja. Niko nije ni slutio da nas
prava poslastica tek čeka. Mesta u upravnim
odborima javnih preduzeća zauzeli su kontraverzni biznismeni, estradne ličnosti i ljudi bez
dana iskustva. Čovek osuđen za tuču u kafani i funkcioner koji je sastavio spisak nepodobnih umetnika pozivajući na „prvi srpski
kulturni ustanak” zauzeli su visoke pozicije
u ministarstvima pravde i kulture. Dokaz da
se u Srbiji plaća i ceni jedino ljudska glupost
je i Dragana Milošević. Nekadašnja učesnica
rijaliti programa, Grand balerina i uzdanica
renomirane „visokoobrazovne institucije
Singidunum” isključivo je na osnovu svog
mi. Neće ni sada niko pronaći razliku. Stoga,
neka je stid sve koji su govorili o nestručnosti
gospodina direktora, jer time su pokazali svoju nesposobnost da asocijativno promišljaju
o društvenim problemima.
ŠAPKO DR BISERIĆ
Iznenađenja nisu zaobišla ni glavni grad, jedino uporište nekadašnje vlasti. Đilas nije imao
srca da Beograđanima uskrati malo dobre
zabave i smeha, te su demokrate imenovale
Aleksandra Šapića za predsednika Opštine
Novi Beograd. Vrhunac svoje političke misli
nekadašnji vaterpolista dosegnuo je u jednoj
televizijskoj emisiji. Cela Srbija se nekoliko
dana smejala nesposobnosti doktora nauka
da pronađe odgovarajući padež i sklopi pristojnu rečenicu. Bežanje sa časova srpskog
u petom razredu zbog treninga vaterpola
bilo bi najracionalnije opravdanje njegove
Grčić je završio srednju školu u Šapcu, a zatim upisuje, kako je
sam istakao, jedan od fakulteta na Beogradskom univerzitetu.
Međutim, ratno stanje i sankcije odložile su njegovo studiranje
nekoliko decenija. Sva sreća pa su u Srbiju na vreme stigli privatni
fakulteti. Zvanje diplomiranog ekonomiste stiče na Fabus-u
(Fakultet za uslužni menadžment) Univerziteta Educons u
Sremskoj Kamenici. U politiku ulazi 2008. godine kao zamenik
predsednika Opštine Obrenovac. Nema ni dana radnog staža u
nekom ozbiljnijem preduzeću.
Aleksandar Šapić se dugi
niz godina uspešno bavio
vaterpolom i bio je deo
srpske reprezentacije.
Zajedno sa saigračima
osvojio je tri olimpijske
medalje – dve bronzane
(2000. u Sidneju i 2008.
u Pekingu) i jednu
srebrnu (2004. u Atini).
Po završetku sportske
karijere ulazi u politiku
kao član Demokratske
stranke i pomoćnik
gradonačelnika
Beograda, Dragana
Đilasa. Od prošle godine
je predsednik Opštine
Novi Beograd. Doktorirao
je u oblasti industrijskog
menadžmenta na
Univerzitetu Union.
funkcionalne nepismenosti. Taman kada su
se svi ponadali da je propustio samo časove
srpskog, Aca je izneo činjenice o afričkoj državi Nambiji. U svom visokoumnom zanosu
Šapić je otkrio kako su Rusija i Kina potpuno
nebitne i beznačajne države.
Ovo proleće u Srbiji donelo je procvat ironije
i otužnosti. Dovoljno je čuti da Milanka Karić, supruga optuženog biznismena Bogoljuba Karića, želi da bude izvestilac Evropskog
parlamenta o spornim privatizacijama. Zaboga, gospođo Karić, imate li amneziju? Dragan
Marinković Maca, doživotni glumac u pokušaju i zvezda rijaliti programa, pretendovao
je na mesto upravnika Srpskog narodnog
pozorišta u Novom Sadu. Izgleda da je Maca
shvatio da glumac može postati jedino ako
sam sebi bude delio uloge. Ministar saobraćaja angažovao je estradnog menadžera Sašu
Mirkovića za svog pomoćnika, uvidevši da je
marketing najveći problem srpskih puteva.
I tako u krug. Svakog novog proleća. I ponovo. Ima li izlaza?!
Filip LUKIĆ
29
druŠtvo
Čovek smeha i majstor pera
VELIČINA LIKA I DELA
BRANISLAVA NUŠIĆA
ALKIBIJAD NUŠA – BEN AKIBA
Nušić je rođen 20. oktobra 1864. godine u Beogradu, u ulici u kojoj se danas nalazi Narodna
banka Srbije, a detinjstvo je proveo u Smederevu. U vreme kada je služio vojsku dolazi do Srpsko-bugarskog rata, te u njemu i sam učestvuje.
Oženio je svoju veliku ljubav, Darinku, 1893.
godine.
Bio je „vrsni” poznavalac žena, a tek mu je trinaesta ljubav postala venčana žena. Njegovo
mišljenje o ženi najbolje opisuje rečenica: „Na
zemaljskoj kugli postoje tri pola: Severni ledeni,
Južni ledeni i Ženski ledeni pol”.
ČOVEK SMEHA I MAJSTOR PERA
„Gospođa ministarka”, „Dr”, „Sumnjivo lice”,
„Protekcija”, „Pokojnik” slika su života poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka. Britkim jezikom, na prvi utisak bezazleno, umeo je
da oslika tadašnje društvo, ne štedeći ni ljude od
položaja. U njemu se sažimala čitava paleta osobina: inteligentan, mudar, zanimljiv, zabavljač
koji je uspevao masu ljudi da nasmeje do suza.
Odlično je oslikavao mentalitet ljudi u Beogradu,
gradu „koji se odlikuje nečuvenom prašinom,
ružan, prljav, koji luta i stremi ka budućnosti”.
Duhovit, podsmešljiv, ciničan, rugao se ljudskoj gluposti, moralnoj niskosti, apsurdnosti,
salonskim skorojevićima, ogromnoj društvenoj
grupi koja ne bira način i sredstva da dođe do
položaja ili novca. Svoje komedije karaktera
zasnivao je na stvaranju komičnih situacija i
uzbudljivih scena, neverovatnih zapleta i neočekivanih raspleta, ali dovoljno jednostavnim
30
stilom pisanja, bliskom narodu.
Komedije naravi, karaktera, komedije situacija
znale su da ogole ljudske slabosti, mane, nemoći, da uvrede i povrede, ali najviše da izazovu smeh i da budu melem za dušu jer se teško
živelo. Surovost života je umeo da ublaži, čak i
kada je sa puno sarkazma opisivao društvene,
političke i porodične probleme. Kao psiholog,
ljudsku dušu, težnju, patnju, sve ono negativno i pozitivno u ljudskoj ćudi, prikazao je kroz
Živku, Agatona, gazda Jevrema i druge.
HVALJEN I KUĐEN
Izazivao je poštovanje kod ljudi koji su ga razumeli, cenili, uvažavali i prihvatili njegov stav i
poruku koju su njegova dela nosila. Postojala je
i ona druga strana publike, kritičari kod kojih te
naklonosti nije bilo, pa je često upadao u neprilike. Smenjivali su se usponi i padovi, zbog oštrine
jezika bio je na dnu i na vrhu društvene lestvice.
Gotovo u svim književnim žanrovima bio je
uspešan, tako da uspeh nije izostao ni kada je
pisao za novine. Period kada je pisao za novine
manje je istražen, iako je počeo da se bavi time
još kao gimnazijalac. Tada su nastali feljtoni u
kojima je sa puno humora pisao o svakodnevici, o svemu što je bilo vezano za Beograd, kao i
o funkcionisanju birokratskog sistema.
„Ta kancelarijska kafa je tako važan pokretač
našeg državnog života da mene neće iznenaditi
ako se pri prvoj reviziji ustava, kafi naročitom
odredbom zagarantuje opstanak u državnim
nadleštvima…”
Rad za novine upravo zbog načina pisanja i
Vicekonzul, upravnik
pozorišta, član Srpske
kraljevske akademije. Pisao
komedije, drame, tragedije,
pripovetke, romane,
putopise, udžbenike, stripove,
filmove. Novinar, fotograf,
kostimograf, a diplomirao na
Pravnom fakultetu. Ovo sve
je mogao samo jedan čovek,
a njegovo ime je Branislav
Nušić.
„Razglavio sam vilice
smejući se, jer toliko je
smešnog među ljudima i
u životu ljudi. Sve što sam
više upoznavao život,
što sam bliže upoznavao
ljude, sve sam se slađe
smejao. I sada još kada
sam stigao na odmorište,
te se osvrnem za sobom,
ne mogu da ne prsnem
od smeha! Tome trećem,
koji je smejući se kroz
život i životu, prošao
svoju stazu, poveravam
da ispiše ove listove moje
jubilarne knjige, jer je on
jedini video život.”
prepoznatljivog stila, doneo je, kako samom
Nušiću popularnost, tako i veliku čitanost listu
„Politika”.
RETORIKA
Delo koje se možda najviše izdvaja i koje je sasvim druge tematike od onog što smo navikli
da čitamo kada je o Nušiću reč, svakako je njegova „Retorika”. Jednostavna po stilu pisanja,
zanimljiva, sa obiljem primera, kao i uputstava,
ona predstavlja pravi srpski priručnik o besedništvu. Svoju širinu u znanju naš najpoznatiji
komediograf pokazao je upravo ovim delom,
krajnje ozbiljnom knjigom koja je pravi vodič za
sve one koji bi želeli da se bave govorništvom.
PALA JE ZAVESA
Voleo je život i ljude, pratio je tokom celog svog
života razvoj srpskog društva, saosećao sa narodom, ponekad je to duboko doživljavao, pa je
taj isti čovek smeha padao u melanholiju i teško
prihvatao prolaznost života. Umro je 19. januara 1938. godine. Iako teško bolestan, nije se predavao, već je sa velikim žarom kao što je inače
sva svoja dela stvarao, radio na poslednjem delu
„Vlast”. Završio je drugi čin i završio se njegov
život. Sandra BALI
Činjenice o abortusu
druŠtvo
ABORTUS U SRBIJI
Realno sagledavanje svih
aspekata procesa abortusa
i ukazivanje na inicijalne
razloge za odvijanje istog
DEFINISANJE ABORTUSA
Abortus predstavlja spontani ili namerni prekid trudnoće tj.
pobačaj. Razlikujemo
spontani abortus, odnosno, prirodni pobačaj i onaj koji je izazvan
veštački, namerno, i koji
se u medicini naziva
arteficijalni abortus. I
pored toga što sama reč
abortus označava kako
veštački tako i spontani
prekid trudnoće, svuda
u svetu rasprostranjen
je trend povezivanja reči
„abortus” sa veštački
izazvanim
prekidom
trudnoće.
Na globalnom nivou odvijaju se brojne diskusije
na temu abortusa, pri
čemu se izdvajaju dva
dijametralno
različita
gledišta. Brojni su zagovornici misli da abortus
predstavlja ubistvo, bez
obzira na to što se vrši u
ranoj fazi trudnoće i što
fetus nije dostigao viši
stepen razvoja. Kao ključni argument pripadnika
ovog stava izdvaja se činjenica da je abortus
proces prekida trudnoće, što automatski znači i prekid razvijanja ploda, tj. prekid njegovog
života. S druge strane, neretko se javlja i mišljenje (pre svega ženske populacije) da abortus predstavlja čin koji žena vrši jer ima pravo
na svoje telo i u skladu sa tim može činiti šta
god ona želi. U ovom kontekstu smatra se da
abortus nije ubistvo jer se ne ubija ljudsko
biće, već se odstranjuje fetus.
POSLEDICE ABORTUSA
Koliko god se zastupnici jednog ili drugog
stava borili za tačno definisanje abortusa i
za konfirmaciju svojih mišljenja, ne može
se zaobići činjenica da abortus u današnje vreme predstavlja dominantan metod
kontrole rađanja. Ako se sagledaju sve posledice abortusa, ova činjenica trebalo bi
da zabrine sve devojke koje se opredeljuju na ovaj proces. Kao najveće posledice
abortusa izdvajaju se: povreda materice i
trbušnih organa, hronična zapaljenja jajni-
ka, povećan rizik od oboljevanja od karcinoma dojke, kao i niz psihičkih promena.
Takođe, nakon izvršenog abortusa dva puta
je povećan rizik od smrti odojčeta u prvim
mesecima života, a čak tri puta do navršene
prve godine.
Ono što se nameće kao pitanje jeste: zašto
pored mnogobrojnih sredstava za kontracepciju žene i dalje dovode sebe u situaciju potecijalnog abortusa? Bilo da je u pitanju nepažnja, ili neinformisanost, važnost
i opasnost ove teme ne mogu se ignorisati.
Ako se uzme u obzir da se dnevno u Srbiji
izvrši 500 abortusa, i da jedna od dvade-
set devojaka izvrši abortus pre 18. godine,
dolazi se do zaključka da je ova pojava u
Srbiji česta. Koji su to inicijalni razlozi za
vršenje abortusa? Često je u pitanju neinformisanost koja vlada kod devojaka mlađih od 18 godina. Takođe se kao razlog
ističe i nepostojanje uslova za odgoj deteta. Koji god da je razlog u pitanju, zbog
mnoštva posledica koje abortus ostavlja
za sobom veoma
je bitno pokrenuti
svest žena da ipak
dobro razmisle u šta
se upuštaju i da na
vreme reaguju ako
ne žele trudnoću u
određenom periodu.
U Srbiji, tema abortusa je obavijena i
neprofesionalnim
radom određenih
privatnih ordinacija, kao i činjenicom
da se abortusi često
odvijaju
ilegalno,
što onemogućava
vođenje kvalitetne
statistike. Povećana
seksualna edukacija
može pomoći rešavanju ovog problema, a
u situaciji u kojoj je
abortus nezaobilazan treba informisati
žene o kvalitetnim
ordinacijama kako bi
se sprečile dodatne
komplikacije zbog
loše lekarske prakse,
koja može prouzrokovati čak i smrt pacijentkinje.
Tačno je da su postupci određene osobe
samo njena stvar. Tačno je da okolina nema
pravo da utiče na stil života i lične odluke
pojedinaca. Takođe je tačno da žena ima
pravo da odluči da li želi trudnoću u određenom periodu ili ne. Ovaj tekst posvećen
je još jednoj istini: mnogo je bolje doneti tu
odluku pre trudnoće nego u toku iste.
Antrfile 1: U Srbiji se dnevno obavi 500
abortusa, a jedna od dvadeset devojaka izvrši abortus pre 18. godine.
Katarina KOVČIĆ
31
DRUŠTVO
Navala turskih serija na Balkanu
SARMA VELIČANSTVENA
Stiže nam nova turska serija!
Domaćiće, studentkinje,
tinejdžerke i penzionerke,
zauzmite mesta na sofi,
oterajte momke i muževe
koji gledaju „Slagalicu” ili
Ligu šampiona i spremite se
za zabavu! Ova serija donosi
mnogo iznenađenja i obrta, i
nikako se ne propušta!
E
h, taman smo se otarasili mrskih osvajača sa Bliskog istoka, kad ono, uđoše
oni na „mala vrata” posredstvom Prve
srpske televizije (u vlasništvu Teodora
Kirijakua, Grka). Plimski talas sa Mediterana
zapljusnuo je naše obale u obliku telenovela, a
oseka se ne nazire. „1001 noć” je probila led,
a bogami i rekord, kada je o gledanosti reč. I
tako, dok momci i muževi ismevaju svoje „dokone” lepše polovine zato što se „zatupljuju”
gledajući ove sapunice, tenzija i diskusija oko
njihovog kvaliteta i vrednosti se ne smanjuje.
O tome da je ova pojava uzela maha kod nas,
govori i najnovije ostvarenje. Režija je toliko
dobro odrađena da Almodovar ima ozbiljne
takmace. Upoznajte se sa fabulom serije u narednim redovima.
KAD JE CRNI LUK UPOZNAO PIRINAČ
Potresna ljubavna priča o Sarminim roditeljima počinje u 18. veku, u gudurama središnje
Anatolije. Naime, Ekrem Crni Lukić kreće u
neizvesnu avanturu, u potragu za voljenom
osobom. Međutim, on nije sam, društvo mu
pravi i Mleveno Musa Meso, njegov životni
partner. Nakon nesrećnog zajedničkog života sa Hadži Krompirom (koje je rezultiralo
Musakom), njih dvoje, sa malo vere u iskrena
osećanja kod ostalih ljudi, odlučuju da nađu
osobu sa kojom mogu ostvariti onu „pravu”
ljubav.
Našavši se u mističnoj i sušnoj Kapadokiji,
Crni Luk i MM pronalaze Fatimu Pirinač,
iskonsku lepoticu iz Indije. Nije ostalo traga
sumnji. Ljubav je začeta. Međutim, sušno
podneblje nikako nije odgovaralo Pirinču, pa
se oni polako sele na egejsku obalu Turske.
Nažalost, njihovi životi će se naći pod uticajem političkih previranja i promena, koje nikako ne slute na dobro.
Nakon smrti velikog sultana, triput uzvišenog
Ali-Sataraša, Otomanska imperija se nalazi
na raskršću. Za razliku od blagog i trpeljivog
Sataraša, poznatog po praštanju i toleranciji,
njegov 21. sin, Džem-Sultan (nije onaj iz Andrićeve „Proklete avlije”), došavši na presto,
nakon nemilosrdnog pokolja ostalih pretendenata, sprovodi korenite reforme. Nažalost,
u pogrešnom pravcu. Umesto da modernizuje državu na izmaku snaga i smanji birokratiju,
on se zalaže za ekstremni vid tumačenja islama, koji rezultira ukidanjem mnogih ličnih
sloboda. Jedna od ekonomskih mera jeste i
uvođenje embarga na uvoz pekmeza iz izvesnog pašaluka. Ovaj protekcionistički dekret
usledio je kao reakcija na protest turskih proizvođača džema, koji su stekli značajno uporište u Porti. Zemlja zapada u potpunu anarhiju
i, posledično, građanski rat, vođen između
dve zavađene političke frakcije – tulumbaša i
baklavaša. U svoj svojoj taštini i maloumnosti,
Džem odgovara na nasilje nasiljem, proterujući svoje protivnike i sprovodeći dotad neviđeni teror, sa sve nabijanjem na kolac, u stilu
Vlada Cepeša Drakule. Carstvo zapada u haos
neviđenih razmera, a posebnu cenu će na svojoj koži osetiti etničke i seksualne manjine.
Ovi događaji će se odraziti i na čuveni trio.
Njihovo besomučno orgijanje u Tiganju
32
(mesto na zapadu Turske) će biti prekinuto,
s obzirom na ogromnu netrpeljivost sultana i
njegovih podanika, željnih da mu se dodvore. Srećom, uspevaju da se na vreme ukrcaju
na brod koji će ih odvesti u daleku provinciju
zvanu Zebristan, na poziv izvesnog gospodina Pekmeza, osvedočenog protivnika Džemove tiranije i okrutnosti. I tako će se njihova
svingerska telesna istraživanja i uživanja nastaviti u jednoj maloj kasabi, daleko od očiju
fundamentalista. Štaviše, ovaj trio će upoznati efendi-Kupusa, koji će ih rado pozvati kod
sebe i svoje žene, Vinove loze. Tako je rođena
Sarma! Domaćice ove zemlje kasnije će oduševljeno prigrliti Sarmu (kao i mnogo štošta
tursko), a ona će postati redovni gost na slavama. Dakle, ova priča ima srećan kraj.
SAMO ZABAVA ILI NEŠTO VIŠE?
Međutim, mnoge turske serije ne završavaju
se na ovaj način, već imaju prilično mračan
i tragičan ishod. Verovatno je to doprinelo
njihovoj popularnosti na našim prostorima.
Mnogi ljudi tvrde da su im turske serije bolje
od latino-sapunica jer pronalaze mnoge paralele, što u ponašanju, što u nekim društvenim
odnosima. U mnogim serijama posebno se
ističu one tradicionalne vrednosti poput poštovanja starijih i održavanja bliskih porodičnih odnosa. Zahvaljujući našem „zapadnjačenju” i ubrzanom tempu života, svesni smo
da one polako gube na značaju kod nas, pa
je uvek lepo setiti se „dobrih starih vremena”.
Pored toga, mnogim gledaocima je lakše da se
identifikuju sa junacima. Za visoku gledanost
je svakako zaslužna i kvalitetna produkcija.
Međutim, da li su ove serije toliko bezazlene
kao što se na prvi pogled čini, ili su one samo
prethodnica „janičara” i „spahija”, odnosno
deo dalekosežnog projekta neoosmanizma,
tj. vraćanja Turske na Balkan?
Odgovor nije jednoznačan. Zakulisne radnje nam nisu poznate, ali je evidentno da je
širenje turske kulture na ovaj način uticalo
na ponovno zbližavanje naših nacija. To se
reflektuje u privredi, s obzirom na povećanje
SDI iz ove zemlje. Takođe, prosto je neverovatan podatak da je proteklih godina naglo
poraslo interesovanje naših ljudi za učenje
turskog jezika (na katedri za ovaj jezik je na
Filološkom trenutno upisano 70 studenata). I
konačni udarac – imena poput Onur, Šeherezada i Musa pojavljuju se u Srba kao pečurke
posle kiše.
Igor IVAŠKOVIĆ
mozaik
Urednička strana
PRESTONICA SA STO TORNJEVA
Zlatni Prag, jedan od
najočuvanijih velikih
gradova Evrope, već dugo
svojim posetiocima govori
o jednoj značajnoj kulturi
i istoriji, koja traje više od
10 vekova. Kada se nađete
u Pragu, imate osećaj kao
da ste u jednom velikom
muzeju na otvorenom, i
sve podseća na srednji vek,
ali opet nikako ne gubite
osećaj da ste daleko od svoje
domovine.
P
rag ima zavidnu poziciju, nalazi se u
srcu Evrope i istorijske zemlje Bohemske. Ovaj grad zbog vrednosti koje poseduje, predstavlja veoma važno istorijsko mesto, i zato nije iznenađujuće što se
nalazi pod zaštitom UNESKO-a. Izgrađen je
u IX veku u dolini reke Vltave i njenih devet
pritoka. Prag danas broji oko 1,3 miliona stanovnika. Naziv grada potiče iz staroslovenskog jezika od reči koja ima značenje - mesto
za prelaz (češka reč ovog značenja - práh). Po
jednom predanju, Prag je dobio naziv po prelazu preko reke Vltave, ali je zastupljenije verovanje da ime potiče od reči praze, što na českom jeziku znači zamak. Postoji još legendi,
ali najpoznatija je ona (nama u Srbiji poznata
sa reklame za Staropramen pivo) po kojoj
princeza Libuše pokazuje ka brdu Hradčani
i kaže da vidi grad čija će slava dosegnuti do
zvezda. Ima tu neke istine, zar ne? Prag je postao magični grad mostova, katedrala, zlatnih
tornjeva i crkvenih kupola, veliki Prag. A u
daljem tekstu ćemo vas još bolje upoznati sa
simbolima i bitnim stvarima vezanim za ovaj
grad.
UKRATKO IZ ISTORIJE
Prvi kraljevi Češke bili su iz loze Pšemislovića,
a neki su postali carevi Svetog Rimskog carstva. Grad je dostigao vrhunac u vreme Karla
IV, koji je urbanistički uredio Prag, osnovao
Karlov univerzitet (1348. god) i proširio grad
tako da 1355. godine, Prag postaje prestonica
Carstva. Dva veka kasnije postao je sedište
Habzburške dinastije. Napokon, 1918. nakon
raspada Austrougarske, ovaj grad postaje prestonica nove države, Čehoslovačke. Nezavisna Češka republika postoji od 1993. godine.
Mira OBRENIĆ
U srednjem veku na
Češkom dvoru umesto
vode se pilo pivo i vino
tokom celog dana, jer
se verovalo da je voda
zaražena.
Tamara BEOČANIN
inspirisan rekom Vltavom koja protiče kroz
grad. Prag je izrodio i mnoge druge slavne
ličnosti, kao što su Milan Kundera, Rainer
Maria Rilke…
Prag je defintivno grad kula, gde god da se
nalazite možete ih videti. U Pragu ih ima
100, a u Češkoj ukupno 1560!
MALO I EKONOMIJE
NAJVEĆE ZNAMENITOSTI
Praški zamak, nastao na mestu Bogorodičine
crkve, nekadašnje je sedište čeških i rimskih
vladara, kao i mesto na kome je osnovan prvi
češki manastir. Rekonstruisan je po projektu
poznatog arhitekte Josipa Plečnika, a danas je
sedište predsednika Češke republike. Bitan je
i kao ekonomski, politički i kulturni centar,
ne samo Praga nego i cele države. Svoje mesto je našao i u Ginisovoj knjizi rekorda kao
najveći dvorski kompleks na svetu.
Karlov i Vaclavski trg su dva najlepša i najveća u gradu, i nazvani su po dve najznačajnije
istorijske ličnosti Češke.
Najveća turistička atrakcija su ipak Karlov
most - pešačka zona sa prelepim pogledom,
i astronomski sat Orloj (iz XV veka). Prema
lokalnoj legendi grad će zadesiti velika nesreća ako sat prestane da radi, pa se ulaže veliki
trud da se sat održava u dobrom stanju. Mehanizam sata je vrlo kompleksan i predstavlja
zanimljiv spoj astronomije, astrologije i religijskih obeležja.
Tu su još i Kafkin muzej, a lepotu grada nam
je i kroz muziku dočarao Bedrih Smetana
Čitati Kafku, Kunderu ili
Rilkea, slušati Smetanu
i piti češko pivo. Nije ni
Česima baš toliko loše
Prag je sedište mnogih međunarodnih
kompanija. Industrijski sektor je mahom
usredsređen na visoke tehnologije - elektroniku, energetiku, avio i auto-industriju,
Najprepoznatljiviji brendovi su automobili
marke “Škoda”, obuća “Bata” i sve vrste piva.
Turizam postaje sve više motor razvoja - poslednjih godina on donosi čak 20% prihoda
gradu. Zbog svoje očuvane predratne arhitekture postao je popularno mesto za snimanje
filmova.
Stopa nezaposlenosti u Pragu je 3,4% (oko 20
000 ljudi). BDP per capita u Pragu je duplo
veći nego u ostatku zemlje, a to je 57% iznad
proseka EU.
PIVO I GULAŠ SA KNEDLAMA
Šta reći o državi gde je pivo nastalo i gde je
gotovo nemoguće probati pivo koje nije fantastično! Uz to, Češka je i zemlja sa najvećom
količinom popijenog piva po glavi stanovnika, ispred Irske, Nemačke i Australije. Dve
stvari koje mogu biti razlog ovome su da u
Češkoj ljudi imaju naviku da pivo piju od ranog jutra, kao i to da je cena piva u ovoj zemlji
ispod jednog dolara u većini mesta! „Pilsner
Urquell“ je najpoznatiji češki brend internacionalno, dok je Gambrinus najprodavanije.
Mada, ne zaostaju ni „Krušovice“, „Kozer“,
„Budweiser“... Juneći gulaš sa knedlama ili
kolenica u pivu su specijaliteti češke kuhinje
i najčešći su izbor stranaca, posetilaca Praga.
Tamara BEOČANIN
Mira OBRENIĆ
33
mozaik
Tri segmenta iz kojih se sastoji ljudska ličnost
EGO STANJA
Erik Bern, osnivač
transakcione analize,
razvio je model koji se
koristi da bismo shvatili
unutrašnja psihološka
dešavanja u čoveku. On
polazi od toga da se ljudska
ličnost sastoji iz tri ego
stanja: Roditelj, Odrasli i
Dete, i oni se mogu shvatiti
kao unutrašnji glasovi u
našoj glavi, od kojih nas
svaki vuče na svoju stranu
i komentariše svaki naš
postupak.
V
erovatno se svakome od nas desilo da se ponekad oseti konfuzno,
neodlučno ili da ima tendenciju
da menja svoje mišljenje. Do toga
dolazi zato što je naša ličnost sačinjena iz
tri potpuno različita dela, a svaki taj deo
ima tendenciju da misli, opaža i
ponaša se na specifičan način.
di. Recimo, dete koje je imalo problema sa
uklapanjem u grupu vršnjaka, kada odraste
može osećati nesigurnost kada priča sa nekim ko ga fizički privlači ili u svom ponašanju pokazivati znake stidljivosti.
EGO STANJE RODITELJ
Roditeljsko ego stanje predstavlja unutrašnji doživljaj naših roditelja kada smo bili
deca. Od njih preuzimamo čitavu kolekciju
stavova, mišljenja, ponašanja i telesnih gestova. Ovaj sadržaj ličnosti nam u odraslom
dobu pomaže da usvojimo korisna pravila i
da na adekvatan način brinemo o sebi i drugima. Čak i ako se ovo stanje ne ispoljava
aktivno, ono utiče na ponašanje iznutra kao
roditeljski uticaj, koji funkcioniše poput savesti. Svako od nas može da se seti bar jedne roditeljske poruke koju još uvek čuje u
glavi, bilo da je se pridržava, bilo da se bori
protiv nje ili je zbunjen u vezi sa njom.
EGO STANJE ODRASLI
Ovo ego stanje čine osećanja, mišljenja i
ponašanja koja su direktan odgovor na situaciju sada i ovde. Odrasli mudro posmatra
EGO STANJE DETE
To je ono što čini energetski
rezervoar naše ličnosti i sadrži
osećanja, instinkte i reflekse sa
kojima smo rođeni. Naše ljubavi i
mržnje, primarna iskustva, fantazije, neprijatnosti i strahovi, rana
otkrića i dečije taktike, takođe su
deo Deteta. To je onaj deo ličnosti koji je, ako mu se na pravi način priđe, kreativan, spontan, mudar i topao, baš kao što detetu i priliči. Kao
odrasli ljudi vrlo često koristimo obrasce
koji potiču iz dečijeg ego stanja, kao na primer, neke manipulacije koje smo uspešno
koristili kao deca ili, recimo, kada se igramo
nečega čime smo se zabavljali u detinjstvu.
Zahvaljujući tim obrascima s vremena na
vreme ponašamo se gotovo identično kao u
detinjstvu. U ovom delu ličnosti nalaze se i
nerešeni problemi koji potiču iz detinjstva,
a koji mogu da uzrokuju nefunkcionalnost
u određenim segmentima kod odraslih lju-
34
okruženje i sakuplja činjenice do kojih dolazi kroz sopstvena iskustva ili ih preuzima
iz relevantnih naučnih izvora. Ove činjenice su prošle test realnosti, i na bazi njih mo-
Više o ovoj temi čitajte
u knjizi Erika Berna Šta
kažeš posle zdravo.
žemo dalje pouzdano izvoditi zaključke o
svetu i životu. Odrasli objektivno sagledava
svet, vrednuje svoje mogućnosti i trudi se
da u datoj situaciji donese najoptimalnije
rešenje.
Iako je važno oslanjati se na Odrasli deo
ličnosti u različitim situacijama, naročito
u stresnim i konfliktinim uslovima, ipak su
sva tri ego stanja važna i zaslužuju poštovanje i ravnopravno mesto u našem životu.
Da bismo ustanovili iz kog ego stanja nastupamo u nekoj konkretnoj situaciji, mogu
nam pomoći različiti pokazatelji, kao što su
reči koje se koriste, ton i boja glasa kojom
se govori i neverbalni znaci, kao što su gestovi, stav, držanje tela, mimika i slično.
Kada smo u ego stanju Roditelj često se služimo rečima: treba, mora, smešno, detinjasto, nedopustivo i slično. Glas je grub, preteći ili pak nežan, zaštitnički ili pun utehe.
Najčešći gestovi koji se koriste su podignut
kažiprst, savijena ruka, ukočena leđa, a na
licu se uočava zabrinutost ili namrgođen
izraz.
Kada smo u ego stanju Odrasli, izgovaramo nešto poput: razmisliću, slažem se, ne
slažem se, važi, dogovoreno... Imamo jasan, razgovetan govor, sedimo
uspravno i prirodno, zainteresovano
i budno posmatramo okolinu.
U ego stanju Dete govorimo, na primer: lepo, divno, joj, super, plašim
se, ne mogu, pokušaću...Način govora je veseo i razdragan. Na licu su
znatiželjno podignute obrve, buntovnički stegnuta usta, oči ozareno
sijaju i slično. U ovom stanju se nalazimo uvek kada se upuštamo u neke
aktivnosti koje su za nas opuštajuće,
Prepoznati u kom smo ego stanju
u određenom trenutku, a u kom su osobe
sa kojima smo u kontaktu, pomaže nam da
bolje razumemo svoj unutrašnji svet, kao i
svet oko nas. To nam omogućava da svesno
biramo iz kog ćemo ego stanja reagovati u
određenoj situaciji, i tako postići željeni cilj
uz puno poštovanje i sebe i drugih. Ovo
znanje može nam pomoći u situacijama
kada verujemo da smo bespomoćni, depresivni ili besni, da ta stanja sopstvenom
odlukom brzo napustimo.
Marija PANTOVIĆ
Zlatno doba kineske istorije
MOZAIK
DINASTIJA MINg
Dinastija koja je vladala
od 1368. do 1644. godine
je donela procvat Kini.
Njihova vladavina
je idealizovana kao
zlatno doba kineske
istorije, stanovništvo se
udvostručilo, povećala se
trgovina, otkrivene su nove
žitarice, a zanati i umetnost
su postali svakodnevnica
kineskog stanovništva.
„J
edno seljačko dete koje je snevalo jašući na leđima svog bivola,
postade prvi car dinastije Ming.
On je proterao Mongole, koji su
živeli u raskoši, da bi u kasnijim vremenima njihova izrođena dinastija postala
neoposobna za vladavinu.” Ovim rečima
je u kineskoj istoriji zabeležen početak
vladavine dinastije Ming, predvođen Džu
Juandžangom.
OD PROSJAČENJA DO RASKOŠI
Džu Juandžan je bio najsiromašniji, ali i
najuspešniji car Kine. Ostavši bez roditelja u ranom detinjstvu, pohađao je školu
samo nekoliko meseci, a zarađivao je radeći
kao čoban. Zahvaljujući nedaćama koje su
ga zadesile, od prirodne katastrofe koja je
zadesila njegov kraj, preko života od milostinje i lutanja širom zemlje, izgradio je
snažan i odlučan karakter. Učestvovao je u
zemljoradničkoj pobuni protiv prethodne
dinastije Juan, čime je stekao brojne pri-
Najskuplja vaza dinastije
Ming prodata je za 26,1
milion dolara na aukciji u
Hong Kongu.
stalice. Godine 1368. je zauzeo više od polovine Kine i od tada se proces ujedinjenja
ubrzava. Radi veće jednakosti, ukinuo je
ropstvo, ali i izvršio konfiskovanje imovine:
podelio zemlju siromašnima i nametnuo
poreze bogatima. Sproveo je reformu poli-
tičkog sistema i uveo je pravilo da pravo odlučivanja ima samo on. Podsticao je štedljivost, koju najbolje opisuje jedna anegdota,
koja kaže da je iskritikovao činovnika koji
mu je doneo poklon i odbio da primi zlatni
krevet. Veći deo života je proveo na vlasti,
što se u poznim godinama života rđavo
odrazilo na vladavinu – državne poslove je
posmatrao kao porodične i likvidirao brojne neistomišljenike, stvorivši tako atmosferu strahovlade.
PRIVREDNI USPON
Dinastija Ming je Kinu učinila velikom vojnom silom i smatra se da je početkom 15.
veka ona bila najcivilizovanija, najbogatija,
najprosvećenija i najnaprednija država na
svetu. Na putu do moći imala je nekoliko
seljačkih ustanaka, koji su ugušeni, a potom je sprovodena reforma u cilju spasavanja vlasti. Izrađena je politika o jačanju
poljoprivrede i smanjen teret narodu ujedinjenjem više poreza u jedan. Eksploatacija
gvožđa, proizvodnja papira, zanatstvo svile
i porculana, kao i brodogradnja su se brzo
razvijali. Preduzetnici i tehničari su se bavili proizvodnjom porculana i svile. Nameštaj
dinastije Ming i porculanske vaze danas su
u celom svetu poznate, a brojni predmeti koji su pripadali ovoj dinastiji se čuvaju
u muzeju Luvr u Parizu. Nastali su mnogi
veliki i mali trgovački centri i prometni gradovi poput Pekinga i Nanđinga, u kojima se
nalaze i grobnice najznačajnijih vladara iz
ovog perioda, a predstavljaju jednu od posećenijih turističkih destinacija u Kini.
Privredna i kulturna saradnja sa inostranstvom bila je tesna. Duvan, krompir, ku-
kuruz i kikiriki su uvezeni iz inostranstva.
Želeli su da ostvare prevlast u svetu, pa su
poslali admirala i moreplovca Dženg Hoa
na putovanje svetom, gde je, iz sedam
obilazaka, uspeo da obiđe preko trideset
zemalja i njihovih vladara, od jugoistočne
Azije do istočne Afrike. Graditelji su nastavili da jačaju kineski zid, koji je dostigao
Na olupini broda
potonulog u 16. veku kod
indonežanskog ostrva
Java, pronađena je
velika količina kineskog
porcelana, vrednog 70
miliona dolara.
dužinu od 5.660 kilometara i predstavljao
unikatno dostignuće u građevinarstvu.
Da bi se olakšao transport robe, sagrađen
je Veliki kanal koji je i predstavljao stub
uspeha dinastije. Godišnje se njime prevozilo preko 200.000 tona žita, a čuvale
su ga straže od 160.000 vojnika. Zgrade
su postale prefinjene, dekorativne slike i
ornamenti ujednačeni, a počeli su da koriste opeku kao osnovni materijal za zidanje
stambenih objekata. Vladavina od 270
godina je ostavila u miraz budućim naraštajima izuzetna književna dela, poput „Na
obali močvare” i „Trešnja u zlatnoj flaši” i
brojna naučna ostvarenja.
ŠTA JE OSLABILO DINASTIJU?
U XVII veku stanovništvo je bilo udvostručeno na 200 miliona, međutim, korupcija i
loša žetva su oslabile državnu vlast. Takođe, zemlja je postepeno izolovana od ostatka sveta, pa je tako nastupila i ekonomska
stagnacija. Situacija se pogoršavala stalnim
napadima japanskih gusara i krijumčarenjem robe na jugu. U središnjoj i severnoj
Kini su izbile brojne pobune, predvođene
Manžurcima. Dinastija Ming nije uspela da
prevaziđe brojne poteškoće, pa ju je 1644.
godine nasledila dinastija Ćing (u XIX i
XX veku, pod uticajem stranih osvajanja i
kolonizacije, Kinezi su često period vladavine dinastije Ming idealizovali kao zlatno
doba svoje istorije).
Ana PEŠIĆ
35
mozaik
Intervju sa Demarkusom Nelsonom
TROFEJI NA PRVOM MESTU
„MonopolList” je imao
priliku da porazgovara sa
plejmejkerom Demarkusom
Nelsonom, MVP-ijem finala
Kupa Radivoja Koraća
i jednim od najboljih
košarkaša Crvene Zvezde.
Ovaj mladi momak oprobao
se u NBA ligi, a trenutno gradi
uspešnu evropsku karijeru.
Dobrim delom zahvaljujući
njemu, Zvezda je nadomak
osvajanja Final Four-a ABA
Lige i učešća u Evroligi
sledeće sezone.
ML: Studirao si na Univerzitetu Djuk, koji
je jedan od najboljih na svetu. Šta nam možeš reći o načinu studiranja na njemu? Šta ga
čini posebnim?
DN: Ono što ga čini posebnim jeste
sedam,osam,devet, hiljada klinaca iz cele Amerike, koji su najbolji i u učionicama i na atletskoj stazi. Mnogo pravih pobednika prođe kroz
Djuk, što je velika čast za američke fakultete.
Mnogi budu uspešni, ali mnogi ga i ne završe.
To njegove učionice čini izuzetno takmičarskom sredinom i tera studente da uče. Takođe,
on ima najbolju etiku, koja te tera da vežbaš i da
budeš što bolji.
ML: Možeš li nam ispričati nešto o tvom
iskustvu u Golden State Warriors-ima i Chicago Bulls-ima, timovima iz NBA lige?
DN: Bilo je to sjajno iskustvo. Data mi je šansa
da igram i da se pokažem u NBA-u. Bila je to
prilika da pokažem da sam sposoban da igram
na tom nivou i mislim da sam odradio prilično
dobar posao. Zbog nedovoljnog iskustva i drugih sličnih razloga, nisam uspeo da se probijem
do sada, ali još uvek sam mlad igrač i nikad se
ne zna šta će se desiti u budućnosti.
ML: Kakvo je tvoje mišljenje o regionalnoj ABA Ligi u smislu igre koju gaji? Šta je
glavna razlika između evropske i američke
košarke?
DN: Teoretski, to je dobra liga. Veoma je fundamentalna, prilično nalikuje evropskoj košarci, koja je izvorno teška igra. Ove godine je
konkurencija jaka. Postoje timovi kao Igokea,
koja nema nijednu veliku zvezdu u svojim redovima, ali svi zajedno igraju sjajno. To je slučaj sa
najvećim brojem timova u ABA Ligi. Funkcionišu dobro od vrha nadole i zajedno čine sjajnu
ekipu. U Americi su timovi dobri zbog pojedinaca. NBA liga je zasnovana na individualnoj
igri. U NBA-u nastupaju igrači koji su odlični u
igri jedan na jedan, ima mnogo izolacije i moraš
biti dobro pripremljen za duel jedan na jedan.
ML: Kada si došao ovde da igraš za Crvenu
Zvezdu, da li si išta znao o Beogradu i Srbiji?
Kakvi su tvoji utisci sada?
DN: Kada sam prvi put došao ovde, znao sam
samo, iz priča drugih, da je Beograd fino mesto,
da su ljudi prijatni i tome slično, ali ništa što ti
ljudi kažu nije dovoljno da stekneš jasnu sliku,
dok sam ne dođeš. Kada sam došao, upoznao
sam klub, način organizacije koji ima, veliku
podršku navijača, lokalnu zajednicu, stil života... Beograd mi se veoma dopao i uživam provodeći vreme ovde.
Bio je prvi igrač u
istoriji NBA lige koji nije
draftovan (tzv. „rookie”), a
koji se pojavio u startnoj
petorci na svojoj prvoj
NBA utakmici na početku
sezone
36
ML: Crvena Zvezda je u ovom trenutku definitivno najbolja u Srbiji. Da li misliš da je
došlo vreme za nju da bude pobednik Final
Four-a ABA Lige? Za koji tim misliš da će
biti najopasniji na tom putu?
DN: Iskreno, moja lična odluka je bila da dođem ovde. Moj agent i ja smo prošle godine
imali planove za nastup u NBA-u nakon leta,
ali onda se pojavila mogućnost da dođem ovde.
Rekao sam sebi: „Ok, to je tim koji učestvuje
u šampionatu i imam priliku da ga sa njim i
osvojim”. Želim da igram u šampionatima i već
smo osvojili jedan trofej, Kup Srbije. Ušli smo u
Final Four ABA Lige i pobeda u njemu bi bila
veliki trofej za naš klub. Veoma smo željni osvajanja trofeja. Svaki tim u Final Four-u je opasan
i svaki je pokazao da je sposoban za pobedu u
njemu.
ML: Ti si jedan od najkorisnijih igrača Crvene Zvezde. Da li misliš da je ovo okruženje
bilo dobro za tvoju karijeru?
DN: Da, mislim da je bila sjajna odluka da dođem ovde. Mislim da sam bio u prilici da pokažem svoje vrednosti i zalaganje ovom timu,
ali ne samo njemu, već i Evropi u celini. Moraš
da zaista gledaš utakmice da bi uvideo moje
kvalitete i rad. Mislim da su moje prisustvo i
liderstvo veoma bitni, jer te stvari čine razliku
između dobrog tima koji osvaja titule i dobrog
tima koji ih ne osvaja.
ML: Koji rezultat bi voleo da napraviš sa Crvenom Zvezdom u narednom periodu i šta
bi te zadovoljilo?
DN: Jedina stvar koja bi me zadovoljila je osvajanje šampionata. Moj plan, i siguran sam, plan
svih ostalih u klubu, je osvajanje Final Four-a
i prvo mesto u srpskoj ligi. To bi bio sjajan rezultat, osvojiti tri trofeja od moguća tri, dakle,
biti prvi u svakom takmičenju u kom smo imali
prilike da učestvujemo. Bila bi to onda sjajna
sezona za nas. Do sada smo imali odličnu sezonu. Titula u Jadranskoj ligi bi bila ogromna za
nas, tako da sam veoma željan osvajanja trofeja
i kapitalizovanja našeg truda i dobre igre.
ML: Kakvi su tvoji planovi za budućnost?
DN: Teško je reći. Iskreno, nemam bilo kakav
plan. Moj jedini plan trenutno je da pobedimo
na Final Four-u. Jedina stvar o kojoj trenutno
brinem je, dakle, da osvojim prvi šampionat
u ABA Ligi. Šta god da se desi naredne godine, bilo da ostanem u Crvenoj Zvezdi, bilo da
odem u neki drugi klub u Evropi ili da se vratim
u NBA ligu, siguran sam da ću odluku doneti u
pravo vreme.
Foto: Svetozar KARADŽIN
MOZAIK
Life coaching
TVOJ ŽIVOT JE MOJE ZANIMANJE!!!
Ko bi rekao da će doći
vreme kada ćete plaćati
nekoj totalno nepoznatoj
osobi da sasluša sve
vaše probleme, da vam
da iskreno i objektivno
mišljenje, pa makar
ono i bolelo, i da će doći
vreme kada će se pojaviti
zanimanje čiji je osnovni
cilj lično napredovanje
drugih ljudi – klijenata…
LAKO LI JE?
Kažu ljudi, svako vreme nosi svoje breme... I ovo naše vreme nije izuzetak, a najveće breme je ta večita trka sa vremenom.
Danas umesto „dobar dan” ljudi jedni drugima u prolazu govore „u gužvi sam ovih
dana”. U toj gužvi život prođe. Onda kada
ostanete sami sa sobom shvatite da nešto
ne ide kako treba, ali vas u tom razmišljanju obično prekine neki telefonski poziv,
na sreću ili nesreću, ko će ga znati! Svi ti
nezavršeni poslovi, ljubavni problemi,
žurba da završimo sve obaveze različitih
vrsta, često nas navode na pomisao da nije
lako sa životom izaći na kraj. Ipak, neki ljudi uspevaju, ali, nažalost, ova druga grupa
je mnogo veća.
OBUKA ZA ŽIVOT
Kaže stara priča da je čovek sa upaljenim
fenjerom čitav dan lutao gradskim trgovima prepunim ljudi. Kada su ga na kraju
pitali šta to radi rekao je samo: „Tražim čoveka.” Zato predlažem da sledeći ispit koji
imate u planu da spremate bude ŽIVOT.
Da li ste spremni za kurs „Obuka za život”? Ovi treninzi su već uveliko u svetu, a
od skoro i kod nas, vrlo popularni. Mnogi
uspešni ljudi iza sebe imaju svoje lične ži-
Life couch će vam često
postavljati jedno isto
pitanje: „A kada ćete to
uraditi?”
votne trenere ili life couch-e. Jedan od njih
je Barak Obama, ali i mnogi uspešni sportisti, menadžeri i ličnosti sa estrade. Životni treneri su na dobrom putu da postanu
najtraženiji savetnici na svetu.
LIFE COUCHING JE…
… interaktivni proces koji pojedincu,
timu, preduzeću, ustanovi ili organizaciji omogućava da razvije svoje potencijale i
brže i efikasnije dostigne bolje rezultate.
Life couch će vam često postavljati jedno isto pitanje: „A kada ćete to uraditi?”
Uz njegovu pomoć i ohrabrenje postavićete ciljeve više nego što biste se to sami
usudili, pomoći će vam da se fokusirate
na bitne stvari kako biste postigli željene
rezultate. Life couch je osoba koja vam
neće dozvoliti da odustanete sve dok ne
Nemojte oduzeti ovoj
zemlji tako veliki resurs
kao što ste vi. Iskoristite
svoj potencijal!
uspete, ali u toku treninga može se desiti
da klijent shvati da neke stvari, zapravo, ne
želi. To su obično ciljevi i želje koje osobe
nameću sebi da bi zadovoljile očekivanja
okruženja.
LIFE COUCHING NIJE…
…savetovanje, jer Vam life couch neće
reći kako da rešite svoje probleme. Zapravo, u razgovoru sa njim razumećete kako
je do problema došlo i podstaći će vas da
sami nađete rešenje. Za razliku od psihoterapije, koja je usmerena na otklanjanje
dubljih problema u ličnosti čoveka, life
couching je usmeren na uspešne ljude koji
imaju želju za ličnim razvojem i samousavršavanjem. Zato se često kaže da tamo
gde psihoterapija prestaje, life couching
nastavlja! Dakle, on zdravoj i sposobnoj
osobi pomaže da pokrene svoju energiju i
razvije svoje potencijale.
ZA SVAKOG PO NEŠTO
Oblasti svakodnevnog života u kojima
možete postići bolje rezultate uz pomoć
životnog trenera su raznovrsne: upravljanje vremenom, upravljanje novcem,
razumevanje partnerskih odnosa, razumevanje odnosa u porodici, nezadovoljstvo
poslom i karijerom, nedostatak energije
za novi početak, otklanjanje loših navika
i stvaranje novih dobrih, lakše donošenje odluka, poboljšanje komunikacije sa
drugim ljudima. Lista je duga, pa se svako
može pronaći u bar nekoj grupi sa sličnim
problemima. Međutim, nije problem u
problemu, već u nerešavanju problema!
ZAVISNOST???
Na kraju, nameću se neka pitanja: da li su
nam oni potrebni i da li ovim putem osobe stvaraju zavisnost od svojih životnih
trenera, jer nije redak slučaj da životni
treneri svojim klijentima postanu najbolji
prijatelji? Odgovor life couch-a je jasan:
„Ljudi treba da shvate da neke stvari, ipak,
Ako su vam sve znanje
i bogatstvo sveta na
raspolaganju, šta biste
želeli da budete i radite?
ne mogu sami. Kao što zovu majstora kada
im se nešto pokvari ili idu kod frizera (ne
šišaju se sami).” Osim treninga lice u lice
postoji i ogroman broj knjiga na ovu temu
koje se grupišu u savremenu psihologiju.
Knjige su možda dobar uvod, ali ostaje
na vama odluka na koji način ćete ići kroz
život i na koji način ćete raditi na svom
ličnom razvoju. Ne precenjujte druge i ne
potcenjujte sebe. Uz jasnu viziju, inspiraciju, ljubav i motivaciju sve što zamislite
možete i da ostvarite. USUDITE SE!!!
Nevena DELJANIN
37
mozaik
U pauzama između učenja...
KAĆE PREPORUČUJU
Vreme je za malo kulturnog
uzdizanja, jer, ipak, mi smo
PRVI i PRAVI. :)
VELIKI GETSBI
Žanr: drama
Režija: Baz Luman
Uloge: Leonardo Di Kaprio, Keri Maligan,
Tobi Megvajer, Džoel Edžerton
Australijski reditelj, Baz Lurman, čuven
po filmovima kao što su Mulen Ruž i
Australija, okupio je sjajnu glumačku ekipu kako bi prikazao svoj doživljaj klasi-
ka Skota Ficdžeralda – Veliki Getsbi. U
našim bioskopima 3D verzija filma biće
premijerno prikazana 16. maja.
Njujork 1922. godine grad je svetlucavog
džeza i intriga, u kome uživa oporavljena i bogata novokomponovana Amerika.
Džej Getsbi, misteriozni bogataš sa Long
Ajlenda, živi u očaravajućem svetu punom iluzija, ljubavi i prevara. Ali u tom
svetu vrebaju opsesije, ludilo i tragedija.
Svu raskoš koju poseduje, Getsbi koristi
kako bi se približio ženi koju voli, u čemu
mu pomaže Nik Karavej, narator ove čuvene priče. U potrazi za ostvarenjem svog
američkog sna, Karavej će uskoro uvideti
pukotine u Getsbijevom bogataškom životu...
Zanimljivo je da roman Veliki Getsbi,
koji je prvi put objavljen 1925. nije postigao očekivani uspeh. Prva verzija filma
snimljena je godinu dana kasnije u Holivudu, ali ni ona nije uspela da poveća
zainteresovanost publike, a ni čitalaca.
Knjiga je bila gotovo zaboravljena za vreme Velike depresije i Drugog svetskog
rata. Nakon što je ponovo izdata 1945. i
1953, pronašla je svoj put uspeha i danas
se smatra primerom Velikog američkog
romana. Veliki Getsbi je od tada postao
deo obavezne lektire u američkim srednjim školama.
38
POBEDNIK JE SAM – Paulo Koeljo
Smeštajući radnju u zavodljivi svet mode
i filma, Paulo Koeljo tematizuje moć pojedinca i način na koji uspeh manipuliše
ljudskim snovima da bi ih na kraju uništio.
Vešto preplićući različite likove i njihove
međusobno povezane priče, autor nam
u svom dvanaestom romanu dočarava
uzbudljivu sliku sveta prezasićenog glamurom i raskalašnošću, i ukazuje nam na
kobne posledice naše opsednutosti slavom.
Dvadeset četiri sata u Kanu. Lice i naličje
džet-seta. Šta je sve spreman čovek da učini
iz ljubavi, čak i ako je ruski milijarder?
Veštinom velikog spisateljskog dara, Koeljo
po prvi put seče hirurškom preciznošću psihu jednog ubice i pokazuje nam svu dubinu
i poremećenost jedne takve osobe. Bez obzira na sav novac koji poseduje i ogroman
poslovni uspeh, glavni lik romana je vođen
tamnim silama koje su duboko sakrivene u
njegovoj duši. Odlazak voljene žene aktiviraće u njemu ono što je naizgled uspeo da
uspava u svom umu. Čitavu radnju romana
smešta u svet filma, luksuza i glamura pokazujući nam zapravo da je taj sjaj samo u
očima običnih ljudi koji sve to posmatraju.
Nešto sasvim drugo pokreće taj uspešan
svet bogatih ljudi. Sreća na njihovim licima je samo dobra maska. Kao i posle svake
pročitane knjige ovog pisca, ostaje u nama
bezbroj pitanja u vezi sa funkcionisanjem
ljudskog bića, o svim slabostima koje neki
mešaju sa snagom. Čime smo to vođeni i
imamo li kontrolu nad svojim emotivnim
impulsima, koji podjednako mogu doneti
našoj okolini blagoslov i patnju?
KONCERT ANDREE BOČELIJA
Jedan od najpoznatijih tenora današnjice, Andrea Bočeli, nastupiće u Kombank
Areni 10. maja 2013. godine. Posle mnogo
uspešnih sezona, rasprodatih albuma i nastupa na najpoznatijim operskim scenama
i u dvoranama širom sveta, Bočeli će se ponovo naći na sceni Arene. Andreu Bočelija s
razlogom nazivaju legendom novog milenijuma poput Karuza, Del Monaka, Korelija.
Od trenutka kada se pojavio na festivalu u
San Remu 1994. godine počeo je njegov
vrtoglavi uspeh. „Mislim da odluku da postanete pevač ne donosite sami, već o tome
odlučuje reakcija publike oko vas.” – rekao
je Bočeli o svom talentu, čiji sjaj ne prestaje
da bledi u već osamnaest godina dugoj karijeri. Melodija pesme „Con te Partiro” koju
je Bočeli snimio 1996. (kao i kasniji duet sa
Sarom Brajtman pod nazivom „Time to say
Goodbye”) slušala se širom sveta. Bočeli
je objavio preko trideset albuma sa izvođenjima operskih dela, kao i pop balada,
koji su rasprodati u 75 miliona primeraka
širom sveta. Nastupao je na najpoznatijim
scenama pod dirigentskim palicama čuvenih dirigenata, kao što su Zubin Mehta,
Seiđi Ozava, Valeri Gergiev, Lorin Mazel, a
njegovi mentori na početku karijere bili su
Pavaroti i Zucherro. Snimio je brojne duete
sa svetskim zvezdama. Pesma sa Selin Dion
„The Prayer“ donela mu je priznanje Zlatni
globus, a bila je nominovana i za Oskara.
Njegovo ime našlo se i u Ginisovoj knjizi
rekorda za najprodavanije albume na američkoj listi klasičnih muzičkih izdanja, da bi
u martu 2010. godine dobio i svoju zvezdu
na holivudskom Bulevaru slavnih, kao jedan od retkih italijanskih umetnika kojima
je pripala ova čast.
Katarina SAVIĆ
Katarina ILIĆ
Iluminati – šta skrivaju?
mozaik
MUZIČKI SPOTOVI – UMETNIČKA
FORMA ILI JOŠ NEŠTO?
Na Fejsbuku provodi
vreme više od 5,6 miliona
dece mlađe od 13 godina
širom sveta! Mladost im
uzaludno prolazi dok
lopta, bicikl i ostale stvari
skupljaju prašinu. Svi smo
svesni negativnog uticaja
Fejsa, ali šta je sa TV-om i/
ili You Tube-om? Šta mi to
zaista gledamo?
I
„mali“ ljudi imaju manje-više formirano mišljenje o svemu. Pitajte ih ko su
im idoli. Naravno, većina njih raste uz
razne domaće i strane filmove, serije i
muzičke spotove. Međutim, kakvu poruku
ti spotovi nose? Devojke u trikoima, žurke
na plaži, romantična priča u spotu ili možda nešto više?
ŠTA STOJI U POZADINI?
Iluminati su se među sobom nazivali „Bratstvom zmije”. Bratstvo je podučavalo ljude
visokom eticizmu, te je zbog ovog i drugih
razloga zmija postala veoma poštovan simbol, a prema nekim egipatskim i biblijskim
izvorima, takođe, i simbol mržnje od strane Nadzornika („bogovi nadzornici” ‒ koji
od davnina kontrolišu čovečanstvo). „Iluminiran” znači biti „prosvetljen”. Jezuitski
sveštenik Adam Vajshaupt (Weishaupt)
smatra se ideologom savremenih iluminata. Njegovo delo „Bogatstvo nacija”,
postavilo je ideološke temelje razvoja kapitalizma i industrijske revolucije. Pošto su
prave svrhe iluminizma bile tako šokantne,
Vajshaupt je stalno podsticao tajnovitu prirodu tog reda. Reči iluminizam i iluminati
nisu se nikad koristile u prepisci, već su se
morale zamenjivati astrološkim simbolom
za Sunce, odnosno krugom sa tačkicom u
sredini. Naime, osnivač Bratstva je bog Ea,
koji je kao svrhu postojanja Homo Sapiensa odredio isključivo fizički rad na Zemlji,
ali je u jednom trenutku promenio odluku
i odlučio da koristi duhovno ropstvo kao
sredstvo. Adam Vajshaupt je prekršio zavet nespominjanja reči „iluminat” i 1. maja
1776. godine objavio osnivanje organizacije sa tim imenom.
Francuska revolucija je bila državni udar
Iluminata, rušenje monarhije, deklarisane
diktature jednog čoveka, kralja, i njena zamena nevidljivom diktaturom „volje naroda”, odnosno „parlamentarne demokratije”
koja daje iluziju vladanja naroda, ali koja
je zapravo strukturirana tako da manjina u
senci može da kontroliše vlast. Cilj im je da
uspostave vladavinu Satane nad ovim svetom, a veći cilj im je da zarobe svet tako da
ljudi ni ne shvate da su pod satanističkom
vladavinom. Zatim, „Komunistički manifest”, delo Karla Marksa i Fridriha Engelsa,
objavljeno pedeset godina kasnije, prepisan
je program Iluminata Adama Weishaupta.
Američka Deklaracija nezavisnosti napisana je iste godine kao i program iluminata.
Slučajnost ili ne?
U SENCI MEDIJA
Ove tajne organizacije imaju za cilj da utiču
na globalne medije i na potrošačku populaciju, a vlada mišljenje da su u celom svetu izuzetno uticajni. Do sada se veliki broj
svetskih zvezda našao na udaru optužbi da
ima dogovor sa iluminatima/masonima i
da putem svojih spotova plasira njihove
simbole u zamenu za veliki novac. Rijana,
Bijonse, Lejdi Gaga, Keša i još mnoge zvezde optužene su od strane mnogih da služe
ovim tajnim društvima i da ona finansiraju
njihove karijere, muziku i spotove. Naravno, pomenute zvezde zauzvrat
u svojim spotovima publici
subliminalno plasiraju njihove
simbole. A ne zaboravimo da
se u tu publiku ubrajaju i najmlađi.
označava simbolično pritiskanje nevidiljivog dugmeta tj. kontrolu metalnom rukom.
Dok se drugi spot Who Run the world
(Girls) najviše našao na meti kritičara zbog
simbola iluminata.
2) Olimpijski prstenovi - ukoliko ukucate
na You Tube-u: IOC - The Best of Us - ALL
TOGETHER NOW –illuminate symbols!
Spot počinje prikazom jednog oka, a kasnije vidimo nogu koja staje na kraj puta
(simbolika je: „kraj puta” = kraj religije).
Najbitniji detalj je Big Ben, čije su kazaljke na 9 i na 11 minuta (jer je sat trebalo da
prestane sa otkucavanjem 11. septembra
2012.) i spajanje kontinenata na kraju. Zanimljivo je to što se program OI završio u
11:40 (ako se čita s desna na levo, illuminati koriste metodu čitanja otpozadi, dobija se 40:11= 3,63636, beskonačan niz).
Isto vreme je na satu kada se slikaju članovi
„Lobanja i kosti”. U ovoj organizaciji su se
nalazili američki predsednici, delujući kao
vrsta podzemne organizacije koja je ostvarivala ciljeve političke elite.
3) Filmski fenomen „Gospodar prstenova”
je prepun ovakvih simbola.
Dositej Obradović je jednom napisao:
„Mlada je duša podobna mekom vosku, u
kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz
od njega napraviš.” Iako deca nisu svesna
uticaja medija i svega što im se plasira, najbolji način je pomoći im da imaju zdravo
detinjstvo - uz loptu i lastiš.
Marija TOMIĆ
GDE SU SIMBOLI
ILUMINATI? – SVUDA
Spominjanje prstena u bilo
kojoj formi je referiranje na
Saturn i njegove prstenove.
Prsten se pojavljuje u:
1) Spotu Bijonse – Single ladies (Put a ring on it). Pevačica tu pokazuje prst na koji se
stavlja verenički prsten, a to
39
mozaik
ZABAVNA STRANA
Da li ste znali da...
...je so jedan od retkih začina koji ima ukus, ali ne
i miris?
...reč „war“ (rat) na sanskritskom jeziku znači „želja
za još krava“?
...je u Izraelu nezakonito uzgajati ili prodavati
prasetinu?
...prosečna osoba izgovori oko 31 500 reči na
dan?
...je Napoleon Bonaparta patio od ailurofobije,
straha od mačaka, dok američki milioner Donald
Tramp pati od kirofobije, straha od rukovanja?
...je crnogorski vladika i pesnik Petar II Petrović
Njegoš bio visok preko 190 centimetara, a njegov
naslednik knjaz Danilo 161 centimetar?
...nikome nije uspelo da poljubi sopstveni lakat?
...su Rimljani verovali da zelena salata uspavljuje?
Zato su je služili carevima uz večernji obrok kako
bi mirno i lako utonuli u san.
...Španija doslovce znači „zemlja zečeva“?
...je „Nestle“ najveće preduzeće u Švajcarskoj iako
98% njegovog profita dolazi iz inostranstva?
...je u bivšoj Jugoslaviji (FNRJ i SFRJ) zakonom
bilo zabranjeno držanje koza jer se smatralo da
uništavaju šumsku vegetaciju i doprinose eroziji
zemljišta?
SUDOKU
40
ZABAVNA STRANA
mozaik
KVIZ ZNANJA
1. Najzeleniji grad u Srbiji je:
a. Sombor
b. Novi Sad
c. Pančevo
d. Beograd
6. Antonjin Dvoržak je bio čuveni:
a. kompozitor
b. slikar
c. pisac
d. vajar
2. Kvekeri su:
a. vrsta papkara
b. slano pecivo
c. sportski klub
d. verska zajednica
7. Reč „kopanje“ je:
a. imenica
b. pridev
c. glagol
d. prilog
3. Kako se zove Nemac koji je u doba
nacističke Nemačke spasio oko 1200
Jevreja zapošljavajući ih u svoje fa
brike?
a. Rudolf Hes
b. Oskar Šindler
c. Rihard Vagner
d. Oto fon Bizmark
8. „Blickrig“ je izraz za:
a. munjeviti rat
b. jako svetlo
c. veliki kamen
d. sočivo
4. Zlatni rog je:
a. poznata statua
b. muzički instrument
c. novela
d. deo Istambula
5. Glavni grad Paragvaja je:
a. Karakas
b. Bogota
c. Asunsion
d. Lima
9. Grenland pripada:
a. Islandu
b. Norveškoj
c. Kanadi
d. Danskoj
10. Ko je spalio Rim?
a. Dioklecijan
b. Neron
c. Cezar
d. Napoleon
Tamara BEOČANIN
Mira OBRENIĆ
41
Tačni odgovori: 1.a); 2.d); 3.b);4.d); 5.c); 6.a); 7.a); 8.a); 9.d); 10.b).
mozaik
Atelje 212 i MonopolList
HAJMO U POZORIŠTE!
Uz kupon koji je na
poslednjoj strani možete
pogledati bilo koju
predstavu iz repertoara
Ateljea 212 po ceni nižoj za
20 do 50%. Isti važi samo za
jednu kartu i samo za jednu
predstavu.
UVEK JE PRAVO VREME ZA
POZORIŠTE!
Opština Stari Grad vodi penzionere (uz potvrdu o poslednjem čeku od penzije) i studente (uz važeći Indeks) u pozorište Atelje
212 po povlašćenoj ceni karata od 212 dinara u narednih par meseci.
Više informacija na: 324-73-42; 322-66-
26, [email protected] ili u Svetogorskoj 21.
U ovom broju vam
predstavljamo:
ODISEJ – G. Stefanovski – Koprodukcija
Ateljea 212, Ulysses teatra-Brioni, GDK
Gavella – Zagreb, SNG –Maribor, SNPNovi Sad, Sterijinog pozorja-Novi Sad i
Teatra na navigatorot-Skopje.
Prva velika međunarodna pozorišna koprodukcija šest pozorišta i jednog festivala okupila je umetnike iz Srbije, Hrvatske,
Makedonije i Slovenije. Igraju: Ozren
Grabarić, Anita Mančić, Nataša Matjašec
Rošker i drugi. Beogradska premijera je 17.
maja 2013.
“Čak i oni koji ne znaju ništa o Odiseju,
znaju što znači Odiseja. Znaju da to ozna-
čava nekakvo putovanje s mnogim nepredvidivim događajima koji uglavnom
završavaju povoljno, s povratkom kući. Šta
znače pojmovi putovanja, doma, danas kad
je svet postao digitalan, virtualan, otvoren?...Istorija je rasturila stare svetove. Sada
nam valja smišljati novi svet, nova pravila
igre, novi moralni poredak i nove odgovore
na prastara pitanja o tome odakle dolazimo i kuda idemo… Kažu da je dom tamo
gde je srce, ali šta ako ne znamo tačno gde
je srce?.. Predstavom otkrivamo sami sebe,
ono što smo zaboravili ili sakrili dok smo
odlazili, rasturali, rušili. Dom je tamo gde
imamo potrebu reći gde smo bili.” - Aleksandar Popovski i Goran Stefanovski
Preuzeto sa www.atelje212.rs
Ivana MANDIĆ
Repertoar za april 2013.
VELIKA SCENA
19.04. u 20h EGZIBICIONISTA– O.J.Traven
20.04. u 20h PAZARNI DAN – A.Popović
21.04. u 20h POSETILAC – E.E.Šmit
22.04. u 20h POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar
23.04. u 20h ZORAN ĐINĐIĆ – autorski
SCENA PETAR KRALJ
19.04. u 20,30h POMORANDŽINA KORA –
M.Pelević
20.04. u 20,30h POMORANDŽINA KORA –
M.Pelević
projekat O.Frljića
25.04. u 20h OTAC NA SLUŽBENOM PUTU –
A.Sidran 26.04. u 20h BOG MASAKRA – J.Reza
27.04. u 20h TRST - M.Radović
22.04. u 20,30h ČEKAONICA– B.Liješević;
B.Dimitrijević
28.04. u 20h RATNA KUHINJA – S.Koprivica
23.04. u 20,30h TERAPIJA – J.Cvetanović
29.04. u 20h RATNA KUHINJA – S.Koprivica
30.04. u 20h DŽEPOVI PUNI KAMENJA –
26.04. u 20,30h AY, CARMELA – H.S.Sinistera
M.Džons
NAJAVA ZA MAJ
17.05. u 20h ODISEJ – G.Stefanovski –
beogradska premijera
18.05. u 20h ODISEJ – G.Stefanovski
19.05. u 20h ODISEJ – G.Stefanovski
42
21.04. u 20,30h PEDESET UDARACA –
T.Baračkov
30.04. u 20,30h DOKLE?! – M.Piletić

Број 85

Transcription

Similar documents

Vodič za brucoše - Fakultet informacijskih tehnologija

88/17 | 12/2012 - Manager Magazine

stvorene za ratne potrebe ali nikad emitovane

Број 75

Preuzmi PDF izdanje

Ženska košarka na EFZG-u

AMACIZ - Glasnik

Nova kapitalistička škola

Preuzmi PDF izdanje

prof. dr dragiša trailović

42. AUKCIJA NUMIZMATIKA ODLIKOVANJA MILITARIA Subota

mladi ambasadori pomirenja - Institut za evropske poslove

VODIČ ZA BRUCOŠE

stáhnout

33. AUKCIJA NUMIZMATIKA ODLIKOVANJA MILITARIA Subota

Tempus Bilten br.5

godisnji izvestaj javnog drustva za 2013. godinu

ovde - congrad

Bosna i Hercegovina - Ekonomski trendovi, godišnji izvještaj 2010.

Sveučilište u Rijeci • University of Rijeka

Ko je ko u bh. dijaspori - WBC

Informacija o stanju javne zaduženosti Bosne i Hercegovine