Број 75
Transcription
Број 75
IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA U ovom broju čitaćete: Studentske organizacije na Ekof-u Nova kriza Šta je zaista dobro za CV? Intervju sa Ivanom Stanković / GODINA XIV - BROJ 75 / www.monopollist.org Beograd, oktobar 2011. LETO JE MOŽDA GOTOVO, ALI ZABAVA TEK POČINJE! UVODNIK Dragi brucoši, Dobro nam došli!:) Nadamo se da ćete uživati u čitanju ovog broja bar u pola koliko smo mi uživali radeći na njemu. Mnogi će vam reći da je Ekof težak. Pa, nije da nije. Ali, samo od vas zavisi koliko. Ako na vreme krenete i uhvatite ritam u januaru za vas neće biti zime.:) Videćete, biće ovo jedan zanimljiv put tokom kojeg ćete dosta toga saznati, čuti, naučiti, možda čak najviše o samima sebi. Vreme na fakultetu nekako brže ide, uverićete se i sami uskoro, zato ne dozvolite da vas Ekof proguta, budite Prvi i Pravi, budite pobednici, jer znam da to jeste. Vidimo se na cilju!:) Milanka VaSILjEVIĆ FAKULTET 4. Za početak... 5. Šta Je to USpeH? 6. DOBRODOŠLICA 8. poSao pReDaVača – kReatIVaN poSaO 10. ZaJeDNo SMo LepŠI, ZaJeDNo SMo JačI 12. StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeR 14. DožIVLJaJI ekoF-oVaCa Na DaNUBII 2011 15. UčI oD NaJBoLJIH. ZakoRačI U BUDUĆNoSt! 16. S NOVINARSKIM ZVEZDAMA DO ZVEZDA 1. BUDI U tokU ekoNoMIJa 20. pRoHUJaLo Sa VIHoRoM 22. MoĆ SINDIkata 23. NoVI aRaNžMaN, StaRI pRoBLeMI 24. NIJe SVeJeDNo DRUŠTVO 25. MoZGaNJe poD JoRGaNoM 26. WHeRe eXCeLLeNCe IS eXpeCteD! 2. Šta Je ZaISta DoBRo Za CV? 28. VaLJDa NIJe SVe U NoVCU?! 29. aL DžaZIRA MOZAIK member of: SaDRžaJ 30. kaĆe pRepoRUčUJU 32. LepotoM kRoZ žIVoT 34. toGetHeR eVeRYoNe aCHIeVe MoRe! 36. HoBI 3. oVe JeSeNI U VaŠIM BIoSkopIMa... 38. kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSaO TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA. ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI Narodna biblioteka Srbije, Beograd 378 MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd (Kamenička 6): Studentska Unija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 199? -. - 28cm ISSN 182-3450=MONOPOLLIST COBISS.SR-ID 117255180 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Milanka VASILJEVIĆ FAKULTET: Branka SENIĆ EKONOMIJA: Bojan ČALIJA DRUŠTVO: Tatjana RAIČEVIĆ MOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN Miloš BEKIĆ DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILA triD studio, Beograd www.studiotrid.net ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola Škondrić, Bojan Čalija, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Branka Senić, Milanka Vasiljević, Ivana Mandić, Ana Kondić, Ivana Vuković, Marija Perišić, Đoko Bodiroga, Iva Kolundžija, Ivana Milošević, Dušan Sekulić, Dušan Vojnović, Stefan Đerasimović, Luka Kovačević, Ognjen Obućina, Miodrag Milić, Bojana Krivčević, Miloš Bekić, Katarina ilić, Katarina Savić, Jelena Kotarac, Teodora Đorđević. „MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakulteta Kamenička 6, 11000 Beograd, Srbija Telefon: + 381 11 30 21 165 [email protected] www.monopollist.org LEKTOR: Milena BOJOVIĆ MARKETING: Bojan ČALIJA +381(0)64 848 15 66 [email protected] NASLOVNA STRANA: Ana NIKOLIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Milanka VASILJEVIĆ +381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 54 [email protected] FAKULTET Plan zgrade Ekonomskog fakulteta Za početak... Specijalno za naše nove kolege, Monopollist je pripremio vodič za snalaženje na EKOF-u. Upoznajte zgradu u čije zidove je nepovratno utkan duh više od 70 generacija studenata! P oštovane kolege, dobrodošli na Prvi i pravi, Ekonomski fakultet. Prvi, zato što je stvoren kao prvi obrazovni centar tadašnje Kraljevine Jugoslavije, daleke 1937. godine, a pravi, jer je bio i ostao lider na polju ekonomskog obrazovanja na našim prostorima. Kada smo pitali profesora Branislava Boričića šta je njegova prva asocijacija kada se pomene «student ekonomije», odgovorio je da je to «budući ekspert» ili «budući lider», zаvisno od modulа koji studirа nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа. Ekonomija je široka oblast, a na našem fakultetu postoji čak devet smerova! Iskoristite prvu godinu studija da pronađete polje ekonomske nauke u kojem se najbolje osećate, i izaberite da li vam se više dopada da igrate ulogu eksperta ili lidera. Kako biste što bolje upoznali zdanje u kojem ćete provoditi mnogo vremena u narednih nekoliko godina, Monopollist je za vas pripremio virtuelni obilazak EKOF-a. Kako nismo imali mesta za shematski prikaz svih sedam spratova, odlučili smo se za prikaz „prizemlja 2“, ili tzv. „međusprata“, i za prikaz 1. sprata. PRIZEMLJE Kada uđete na glavni ulaz EKOF-a (postoji i sporedni ulaz, sa suprotne strane zgrade, pored čitaonice (vidi br.12)), pre nego što krenete uz desne stepenice, obratite pažnju na oglasnu tablu i prikupite najnovije informacije. Od ulaza pogled nalevo i ugledaćete skriptarnicu u kojoj se prodaju knjige, kao i svi formulari koji vam mogu biti potrebni. Sa desne strane ulaza, na kraju hodnika, nalazi se kantina opremljena kompjuterima, koji su vam na raspolaganju. Između kantine i ulaza, postavljeni su visoki stolovi iza kojih se nalazi kancelarija borca za studentska prava, studenta prodekana Marjana Jovanovića. Ako produžite dalje hodnikom koji „zavija“ kod kantine, naići ćete na kancelarije studentskih organizacija na EKOFu. Prođite pored lifta, pa do kraja hodnika, i dolazite do čitaonice, čija je pozicija prikazana na shemi za međusprat. PRIZEMLJE 2 / MEĐUSPRAT Proučimo shematski prikaz međusprata. 1 – amfiteatar 1 (ili jednostavno, A1), najveća sala EKOF-a; 2 i 3 – stepenice koje vode u A2 i A3; 4, 5, 6 – amfiteatri 4, 5, 6; 7- biblioteka; 8 – tehnička služba (šalter za informacije); 9 – Studentski parlament; 10 – oglasna tabla za 1. godinu; 11 – kopirnica; 12 – čitaonica, nalazi se u nivou prizemlja, do nje se može stići stepenicama koje se nalaze pored A6, ili, ako ste već u prizemlju, prođete pored kantine, a zatim nastavite onako kako je to opisano u prethodnom pasusu. PRVI SPRAT 13 – još jedna čitaonica (za razliku od čitaonice u prizemlju, u ovu čitaonicu možete ući bez indeksa); 14 – referat za osnovne studije (često ćete posećivati ovu kancelariju i čuvenog Rašu Radovanovića); 15 – dekanat; 16 – profesorska sala (u njoj se održavaju mnoga otvorena predavanja); 17 – Centar za karijerno vođenje i savetovanje; 18- Centar za međunarodne studije; 19 – Centar za permanentno stučno usavršavanje. DRUGI SPRAT Prostorije u kojima ćete često boraviti na drugom spratu su sale 21, 22, 23 itd. Osim toga, mnoge kolokvijume imaćete u računarskom centru (odnosno, ERC), koji se nalazi iznad profesorske sale (vidi br. 16). Takođe, jedna sala sa računarima u ERC-u je na raspolaganju svim studentima u periodu od 8-20h. Novina koja je prošle godine unapredila kvalitet našeg administrativno-studentskog života jeste aktiviranje Studentskog web servisa. Ispiti se sada mogu prijavljivati elektronskim putem, a na svom profilu možete videti i spisak položenih ispita i svoje ocene. Ekonomski fakultet je jedna od retkih obrazovnih institucija u našoj zemlji koja poseduje ovakav studentski servis. I generalno, brzo ćete uvideti da je EKOF jedna od najorganizovanijih institucija u državi, i s obzirom na činjenicu da ima više hiljada studenata, možemo reći da zaista funkcioniše kao sat. Napred, u nove pobede! Branči Intervju sa studentom generacije 2006. FAKULTET ŠTA JE TO USPEH? Za nekoga je uspeh imati puno prijatelja, dok je drugima važnije da imaju puno novca. Za tenisera je uspeh postati No.1 na ATP listi, a za studenta EKOFa najveći uspeh je svakako diploma. A kakav je tek uspeh postigla naša koleginica Una Savić završivši Ekonomski fakultet u roku i to sa prosečnom ocenom 9,97! Njeno postignuće zasluženo je krunisano nagradom za najboljeg studenta generacije 2006. ML: Upis na fakultet je jedna od najvažnijih prekretnica u životu. Šta te je motivisalo da pre četiri godine upišeš baš Ekonomski fakultet? Una Savić: Upravo zbog toga što je izbor fakulteta ‘jedna od najvažnijih prekretnica’, pokušavala sam što je moguće mudrije da izaberem. Trudila sam se da pronađem nešto što spaja lepo i korisno, oblast koja mi se sviđa, ali da u isto vreme diploma koju dobijam vodi do posla koji pruža izazove ali i sigurnost. Kada se tome doda moja izražena sklonost ka matematici, ekonomija se nametnula kao izbor koji ostavlja prostora za kreativnost i praktičnu primenu različitih matematičko-logičkih koncepata. ML: Čega ćeš se najradije sećati iz studentskog doba? US: Za mene je studentsko doba obeleženo ML: Imaš li neki savet za brucoše i kolege koje još uvek studiraju, kako da uče, zašto je važno da ne odustaju? US: Sudeći po mom iskustvu, ali i iskustvu ljudi koje poznajem, mislim da je kontinuitet tokom studija najvažniji. Na primer, mnogo je lakše spremiti ispit ako ste redovno učili i položili kolokvijum. Mislim da je dovoljno jak motiv za završavanje fakulteta upravo to što započeti posao treba uvek dovesti do završetka jer odustajanje je crta slabog karaktera. Takođe, u vremenu u kom živimo diploma fakulteta predstavlja tek jednu od potrebnih ulaznica za svet obrazovanih, uspešnih ljudi. Da biste stekli pravo na uspeh morate pokazati spremnost da nešto i uložite, pa se na završen fakultet može gledati upravo kao na zalog za buduće uspehe. mojim osamostaljivanjem. Pošto sam iz Novog Sada, kada sam upisala fakultet u Beogradu, započeo je jedan prilično drugačiji život nego do tad. Doneo mi je puno slobode, ali i neke odgovornosti kojih ranije nisam bila svesna. Pored toga, Beograd nudi mnogo prilika za bavljenje zanimljivim stvarima. Na primer, mene su u jednom periodu okupirali međunarodni odnosi i diplomatija pa sam učestvovala u različitim međunarodnim projektima za mlade te sadržine. Sve u svemu, studenski život ću definitivno pamtiti po prijateljima koje sam stekla i po svim zajedničkim doživljajima i provodima. ML: Da li bi izdvojila neke svoje osobine koje su ti omogućile da ostvariš ovakav izvanredan rezultat? US: Za svaki uspeh, naravno, bitni su posvećenost, rad i trud, ali je podjednako važno i da ti to čime se baviš bude blisko. Važno je da osećaš da ne učiš samo zbog ispita i ocene, već da to znanje ima neku svrhu i primenu. Možda to nije uvek lako prepoznati, ali ako uspete, to je definitivno znak da ste napravili dobar izbor fakulteta. Mislim da je mom uspehu na studijama najviše doprinelo to sto sam tip ličnosti koji se maksimalno posveti onome što radi i trudi se da to uradi najbolje što može. Pruža mi zadovoljstvo kad znam da sam dala sve od sebe, a rezultati su tada samo prirodna posledica. ML: Kolika su bila tvoja odricanja tokom studija? Da li si pored svih obaveza uspevala da nađeš vremena i za druženje sa prijateljima, zimovanja, letovanja i sl.? US: Vreme za prijatelje, ljude koje volim, izlaske i sve ostale sitnice u kojima uživam sam morala da pronađem, jer ne verujem da iko može normalno da funkcioniše i bude potpuna osoba ako nije ispunjen u svim sferama. Imala sam sreće da se družim sa ljudima koji su posvećeni onome što rade, ali istovremeno ne mogu bez malih stvari koje čine život. Tako nam se više nego jednom desilo da iz izlaska idemo pravo na predavanja, ali zato, kada bi došlo vreme kolokvijuma i ispita, znali smo da procenimo pravi trenutak za ozbiljnost na delu. Za letovanja sam uvek imala dovoljno vremena pošto sam se trudila da ispite završim do jula. Za zimovanja sam morala da pronađem vreme kako znam i umem, jer ne mogu da zamislim zimu bez snega, planine i skijanja koje obožavam. ML: Saznali smo da si po završetku studija postala saradnik u nastavi na predmetu EMMM. Zašto si se odlučila za taj korak, a ne za to da se oprobaš kao ekonomista u privredi ili nekoj državnoj instituciji? US: Moja želja je oduvek bila da po završetku osnovnih studija nastavim postdiplomske studije i bavim se naučnim radom. Upravo zato izabrala sam posao na fakultetu, koji obuhvata kako rad u nastavi tako i rad u nauci na daljem usavršavanju. Rad u nastavi sa studentima predstavljao je poseban izazov kao nepoznato iskustvo. Posle ove prve godine mogu reći da je i pored puno odricanja to bilo jedno sasvim posebno zadovoljstvo. Naravno, ne isključujem mogućnost da se jednog dana oprobam i na nekom sasvim drugačijem poslu. Katarina ILIĆ FAKULTET Šta vas čeka na prvoj godini Prvog i Pravog na putu saznavanja da „Nije svako znanje isto“... DOBRODOŠLICA Leto ti je prošlo u opuštanju od stresa koji je izazvao prijemni (ukoliko ga je izazvao) i sada već proveravaš sa starijim studentima EKOF – a koje poznaješ kako to ovde stvari funkcionišu. Želiš da znaš kako da položiš, kako da učiš, kako da se postaviš prilikom usmenog ispita, kako da uradiš pismeni ispit... Jednom rečju, želiš uspeh u svojoj prvoj (od, nadam se, četiri) godini na Prvom i Pravom. Dobra vest je što Monopollist želi da ti pomogne u tome. MONOPOLLIST Da, ima i bitnijih stvari koje o EKOF – u treba da znaš, ali nije na odmet da prvih par rečenica potrošim na reklamiranje nas samih. Monopollist je „javni medijski servis“ studenata EKOF – a i, za razliku od nekih drugih stvarno je besplatan. Osnovan je sredinom devedesetih godina kao glasilo Studentske unije Ekonomskog fakulteta (SUEF) i od tada postoji, bavi se kreativnim radom u oblasti amaterskog novinarstva i informiše studente o raznoraznim pitanjima koja bi mogla da ih interesuju. Dominantna tema je fakultet i sve što se na njemu događa (a da smo mi čuli i vredno je objavljivanja), a zatim dolaze i sve ostale aktuelne teme: društvene, ekonomske, zabavne, enigmatičke i slično. Redakciju čine studenti EKOF – a, koje ćete najčešće viđati dok Vas smaraju na međuspratu fakulteta sa ciljem da Vam utrape novi, neopisivo zanimljiv broj Monopollista. NEKOLIKO KORISNIH SAVETA Sve znam. Čuli ste o EKOF -u. U razne mitove, legende a možda i, što da ne, basne. Tek ćete ih čuti kako nedelje počnu da se gube u moru gradiva koje usvajate na sve moguće i nemoguće načine. Da li ćete se osloniti na njih, Vaša je stvar ali jedno je sigurno – najbolje je oslanjati se na svoje mogućnosti jer smo u njih najsigurniji. Ili bi tako trebalo da bude. Kako god, siguran sam da će se u moru saveta o tome kako studirati naći mesta i za ovaj iz Monopollista. Počeću malim rečnikom pojmova. Semestar – isto što i polugodište, samo što na kraju ne može da se padne na popravni već postoji drugi rok za polaganje ispita. Roditeljska podrška seli se iz zbornice u dnevnu sobu, na Vašu sreću ili žalost zavisi od pojedinca. Predavanja – časovi na kojima Vam profesori približavaju gradivo koje je obuhvaćeno literaturom. Možete ih ali i (u najvećem broju slučajeva) ne morate pohađati. Ipak, prisustvo na predavanjima je višestruko korisno. Na njima profesori odgovaraju na Vaša pitanja. Na njima možete čuti šta je neophodno da biste položili ispit. Profesori na predavanjima naglašavaju koji delovi su bitni a koje i ne morate znati baš detaljno. Na posletku, profesori umeju da cene prisustvo na predavanjima jer ono ukazuje na zainteresovanost i garant je da ste pratili predmet čitavog semestra. Vežbe – časovi na kojima vežbate (gle čuda :) sve ono što naučite na predavanjima. Kolokvijum – kontrolni koji se uči iz bar 100 strana literature. Profesor – jesam ja dobronameran, ali opšta kultura je opšta kultura. :) Asistent – često ne drastično mnogo stariji od Vas, izvodi časove vežbi i na raspolaganju je za sva Vaša zdravorazumska pitanja koja se tiču gradiva. Čućete možda da je nekog asistent oštetio za bodove na vežbama. Verujte mi na reč, još nikada nisam imao situaciju da sam učestvovao u diskusijama, radio zadatke i slično a da mi je uskraćen ijedan bod. A evo me na četvrtoj godini, pri čistoj svesti i (koliko – toliko) zdravoj pameti. Ispit – test ili usmeno ispitivanje na kojem pokazujete sve ili veliki deo onog što ste naučili tokom semestra. Takođe može biti i način da u praksi proverite izreku „Bitno je učestvovati.“ Predispitne obaveze – uglavnom izražene kroz broj bodova koji je neophodno ostvariti ili test koji je neophodno položiti da bi se stekao uslov za izlazak na ispit. Uključuje i bodove koje dobijate za javljanje na časovima vežbi a nekad i na predavanjima. Javljanje je odličan i, videćete, ne baš sizifovski težak način za sticanje bodova. Ovi bodovi često predstavaljaju tas na vagi koji donosi veću ocenu ili čak prolaz na ispitu. Koliko god bilo korisno javljati se, imajte u vidu da i drugi imaju istu želju, pa se trudite da baš ne ličite na Lisu Simpson. Kampanjsko učenje – hronična navika koja FAKULTET fesori zainteresovanim studentima. Ispit se polaže pismeno. OSNOVI STATISTIČKE ANALIZE se često stiče u srednjoj školi. Na fakultetu je skoro potpuno neisplativo koliko god neke kolege, kao što ćete videti imaju običaj da se kunu u svoje mogućnosti po tom pitanju. Može proći jednom, dva puta, ali, jednostavno, sami procenite koliko je realno naučiti ispit od 500 – 600 strana za deset dana. A uglavnom ćete učiti po tri ispita za jedan rok. Čast izuzecima koji to mogu! Skripta – skraćena verzija knjige ili beleški sa predavanja koja omogućava kampanjsko učenje (v. gore). Različita su iskustva sa korišćenjem, ali je u najvećem broju slučajeva gradivo iz skripte dovoljno samo za prolaz. U suštini ekonomija je nauka u kojoj je sve povezano i svaki pojam se oslanja na neki drugi, svaki pasus je ključ za sledeći. Samim tim, stavljanje jedne svrsishodne celine u 50 – 60 strana znači gubitak kvaliteta, i nepotpuno razumevanje suštine. No, svako bira svoje metode, a i Makijaveli je rekao da „cilj opravdava sredstva“... Što se ispita tiče, stvari stoje ovako: PRVI SEMESTAR OSNOVI EKONOMIJE Ime predmeta dovoljno govori. Upoznaćete se sa osnovnim principima na kojima počiva ekonomija i iznenadićete se koliko su neke, na prvi pogled banalne, svakodnevne situacije snažno određene svojom ekonomskom osnovom. Postoje četiri kolokvijuma tokom prvog semestra a moguće je ostvariti i određen broj bodova prisustvom i javljanjem na vežbama. Potrebno je da ostvarite određen broj bodova na kolokvijumima i vežbama kako biste stekli uslov za izlazak na ispit. Ovo, opet, ne znači da treba grupu i asistenta da zatrpate svojim pogledima na svet i kada to ima i kada nema smisla. Dakle, učestvujte u razumnoj meri i isplatiće Vam se. Ispit se polaže pismeno. Predmet je obiman, ali izuzetno logičan i zanimljiv. SOCIOLOGIJA Predmet sa kojim se veliki broj brucoša susretne još u srednjoj školi. Iako na prvi pogled izgleda da i nije baš neposredno povezana sa ekonomijom, mnogi pojmovi i činjenice koji se uče na ovom predmetu kasnije su izuzetno korisni. Jednostavno, kroz ovaj predmet naučićete kako društvo funckioniše, što će Vam kao budućem ekonomisti koji tom istom društvu želi nešto da proda (proizvod, znanje, uslugu, ideju) biti od velikog značaja. Oni koji se budu opredelili na smerove koji se tiču marketinga, menadžmenta, ili ekonomske analize i politike videće da ovo savršeno ima smisla. Ispit se polaže pismeno a uslov za izlazak na ispit je položen kolokvijum. MATEMATIKA Predmet koji je studentima koji su završili gimnaziju dobro poznat. Sa druge strane, oni koji dolaze iz srednjih ekonomskih škola imaće problem sa usvajanjem nekih novih pojmova i matematičkih operacija. Kako god bilo, i jedni i drugi moraće žestoko da zagreju stolicu ukoliko žele da u januaru iza sebe ostave ovaj ispit a sa sobom ponesu dragoceno znanje koje će u kasnijim godinama biti jako korisno. Iskren savet je da posećujete i predavanja i vežbe ali da pre svega vežbate mnogo i redovno. Potrebno je položiti dva kolokvijuma da bi se stekao uslov za izlazak na ispit a bodovi sa vežbi mogu biti jako dragoceni. Ispit se polaže pismeno. Ako to uopšte treba posebno objašnjavati, ono što naučite iz matematike biće Vam od izuzetne koristi koji god smer da izaberete. DRUGI SEMESTAR MAKROEKONOMIJA Na ovom predmetu naučićete kako funkcioniše ekonomija jedne privrede kao celine. Bavićete se temama inflacije, javne potrošnje, štednje, investicija. Naučićete osnovne stvari o makroekonomskim teorijama, njihovim sukobima i stvarima koje zajedno smatraju postulatima makroekonomije. Uslov za izlazak na ispit je ostvarivanje zadovoljavajućeg broja bodova ostvarenih na kolokvijumima (ima ih četiri), i esejima koje dodeljuju pro- Ili, kraće, statistika. Predmet koji Vas uči osnovnim alatima analize ekonomskih podataka. Oni koji misle da se priča o statistici završava kod aritmetičke sredine i procenta ubačenih slobodnih bacanja nakon utakmice NBA lige, vrlo brzo će se uveriti da nisu bili u pravu. Pored izrade zadataka na kojima se praktično vidi kako se statističke metode i merila koriste, trudite se da dobro razumete teoriju jer će Vaše znanje iz statističke teorije biti provereno na usmenom ispitu. Uslov za izlazak na ispit je ostvaren zadovoljavajući broj bodova na jednom kolokvijumu. EKONOMIKA PREDUZEĆA Šta je preduzeće? Kako ono da bude efikasno? Kako da bude efektivno? Ekonomika preduzeća, ili EKP kako se „u narodu“ zove, daje odgovore na ova i još mnoga druga pitanja poslovne ekonomije. Ovaj predmet pruža znanja o osnovnim pojmovima koji će se koristiti kasnije u gotovo svim predmetima viših godina. Upravo zato ovaj predmet zahteva precizno učenje definicija pojmova i njihovo razumevanje. Za izlazak na ispit potrebno je ostvariti zadovoljavajući broj bodova iz dva kolokvijuma (prošle godine nisu bili obavezni), eseja, prezentacija i studija slučaja. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO Zajedno sa EKP – om, čini osnovu za dalje razumevanje svih predmeta koji se tiču poslovne ekonomije i razumevanje kretanja vrednosti kroz preduzeće. Naravno, sa njim su usko povezani i svi računovodstveni predmeti u višim godinama studija. Prateći ovaj predmet naučićete na primer: šta je aktiva a šta pasiva, kako se knjiže ekonomske promene kao i zašto je sve to bitno za opstanak preduzeća. Studentima koji dolaze iz gimnazije će računovodstvo biti isto ono što je u prvom semestru maturantima ekonomskih škola bila matematika. Novi pojmovi, novi postupci, mnogo nove logike koju treba usvojiti. Praćenje predavanja i vežbi je jako bitno, kao i dosta samostalnog rada. Uslov za izlazak na ispit su položena dva kolokvijuma pri čemu je prvi teorijski a drugi se sastoji iz izrade zadataka. Ispit se polaže pismeno. Uhhh... Sigurno je izostala po koja informacija, ali ja imam još samo toliko snage da poručim: Dobrodošli brucoši, Monopollist Vam želi mnogo sreće u studiranju i životu! Dušan Vojnović FAKULTET Intervju sa asistentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Bojanom Ristićem POSAO PREDAVAČA – KREATIVAN POSAO Monopollist je razgovarao sa asistentom Bojanom Ristićem o tome kako se on odlučio šta će da studira i kakvo je njegovo školovanje bilo, šta voli u ovom poslu, a usput smo saznali i koji mu je ispit zadavao glavobolju, kao i to da li je imao tremu pred ispite... Naš sagovornik za ovaj broj je odgovorio na još neka zanimljiva pitanja... ML: Kako ste se, pri upisu, odlučili za Ekonomski fakultet? Da li je bilo još potencijalnih fakulteta o kojima ste razmišljali? Bojan Ristić: Počeo sam da razmišljam o ekonomiji u drugoj , trećoj godini srednje škole. Imao sam zadovoljavajuće ocene u smislu petica i četvorki, ali su postojali predmeti koje sam više voleo u odnosu na neke druge. Dopadala mi se istorija, pa sam pomislio da bi optimum bio spoj nečeg kvantitativnog sa jedne strane i neka komunikacija, objašnjenje, istorija i razvoj sa druge strane. Tako sam se odlučio za Ekonomski fakultet. ML: A smer – kako ste se odlučili da upišete Ekonomsku analizu i politiku? Bojan Ristić: Taj smer se nekada zvao Opšta ekonomija. Može se reći da onda nije bio toliko popularan jer je bankarstvo bilo u usponu u Srbiji, a u ekonomiji, generalno, kako se koji sektor u privredi oformi i kako dođe do porasta potražnje za radnom snagom u tom sektoru – tako kreću da se formiraju interesovanja studenata za tu oblast nauke. Pošto sam bio poznat kako večito pričam nešto, jedan drug mi je rekao: „Ti ćeš biti političar“ , misleći na deo „politike“ u nazivu „Ekonomska analiza i politika“. Počeo sam da razmišljam o tom smeru, jer nisam sebe zamišljao u bilo kojoj korporaciji. Želeo sam da se bavim ekonomijom kao ekonomijom. Nije bilo mnogo ljudi na tom smeru tada i bio sam zadovoljan zbog toga – komunikacija sa profesorima je bila neposrednija, mogao si da pitaš šta si želeo, da saznaš ono što te je zanimalo... ML: Koliko je kvalitetno obrazovanje danas? Bojan Ristić: Generalno, po svim nekim merilima obrazovanje u Srbiji je na visokom nivou ali naravno da postoje velike razlike između privatnih i državnih, i između samih državnih fakulteta. Što se Ekonomskog fakulteta tiče, mislim da je na veoma visokom nivou. Studentima su na raspologanju razne stipendije, dom, svakom se FAKULTET FAKULTET ML: Neka anegdota u radu sa studentima... Bojan Ristić: Ne sećam se kako je tačno bilo, ali uglavnom – pisao sam nešto na tabli i trebalo je da saberem ½ i ½ , ali sam slučajno pogrešio i pomislio da je puta pa sam napisao ¼. Naravno, ispravio sam to odmah ali sam posle na stolu video papirić na kom je pisalo: „ako imate jednu jabuku, ja Vam dam još jednu jabuku, to je onda cela jabuka.“ :) nudi mogućnost da dođe do budžeta. Ulaže se u fakultet. Mislim da studentski život može biti jako kvalitetan, bar što se našeg fakulteta tiče. Prednjači u inovacijama, komunikaciji sa studentima, a profesori počinju da vode računa šta studenti misle i kako usvajaju to što im oni predaju. Izlazi im se u susret, odnos sa studentima je korektan, u smislu kvaliteta predavanja i komunikacije. ML: Po Vašem mišljenju, koje je zanimanje budućnosti? Bojan Ristić: Nano tehnologije, tako barem kažu prema izvesnoj strategiji za razvoj naše zemlje. :) ML: Koliko je važno posećivati seminare, konferencije…? Bojan Ristić: Važno je ne samo da posećujete već i da uzmete učešće u tome. Dobro je da izlažete, a da biste to radili neophodno je pre toga nešto da pročitate, proučite, napravite prezentaciju na srpskom i engleskom jeziku… Tako ćete spoznati svoje mogućnosti i podići sve na viši nivo. Na primer, ako imate strah od javnog nastupa, na taj način se suočavate sa njim i što više puta ponavljate, onda to više neće biti strah već možda čak i uživanje. ML: Šta najviše volite u ovom poslu? Kakav je Vaš odnos prema radu i studentima? Bojan Ristić: U ovom poslu postoji više segmenata koji okupiraju vreme, zato ga i volim jer je kreativan. Jedan deo je vidljiv – to je odnos s a studentima kroz časove i ispite. Drugi deo odnosi se na moje studije, pošto imam paralelno studije, kao što ih i vi imate. A treći deo jeste bavljenje naukom – objavljivanje radova, odlazak na konferencije..., što podrazumeva i neka putovanja. Dakle, posao je kombinovan iz delova i svaki je na nekom posebnom koloseku. Nemate nikada opravdanje ako u prvom delu nešto nije kako bi trebalo da bude a u drugom sve funkcioniše dobro. Sve bi trebalo da štima, ništa da trpi. ML: Da li bi prema studentima trebalo zauzeti autoritativan stav? Bojan Ristić: Iako više volim neformalan odnos nego formalan, mora se održati neka granica. Koliko god da si dobar, neko to može da zloupotrebi. A opet, to možda nekad i nije tako strašno ako se zloupotrebi na manjim grupama, ali u velikim – tu već postoji zakon mase pa moraju konci da se drže u rukama. Trebalo bi da se održi pristojna tišina da bi čas imao nekog smisla tako da malo autoriteta nije na odmet, ali naravno ne u smislu da postanete previše strogi ili neprijatni prema ljudima. ML: Najbolji trenutak tokom školovanja bio je… Bojan Ristić: Bilo ih je više, ne bih mogao neki posebno da izdvojim. Najinteresantnije je kada položite sve ispite koje ste planirali pre letnjeg raspusta. Onda ste prilično srećni jer idete kući i do septembra se ne vraćate u Beograd. ML: Da li je postojao predmet koji Vam je zadavao glavobolju? Bojan Ristić: Možda Strategijski menadžment, u smislu što je materija najobimnija pa ga je trebalo spakovati u neki vremenski period u kome je bilo još ispita. ML: Jeste li imali tremu pred prvi ispit ili pred neki “poseban”? Bojan Ristić: Jesam. Sve što je novo u životu i sve sa čim se prvi put suočavate, izaziva tremu. ML: Kakav biste savet dali studentima u vezi studiranja i pronalaženja posla? Bojan Ristić: trudite se da osnovne studije završite što pre, za četiri ili pet godina, a ne bi bilo loše i da upišete master studije. to je poslodavcu važan signal ne samo koliko ste naučili već koliko vam vremena treba da spakujete određeni nivo znanja – da mu rešavate probleme i da mu budete jedan kvalitetan šraf koji neće da klima. I ocene su važne svakako, ali je možda najbitniji taj vremenski horizont u kom ste završili fakultet. Najbolje bi bilo da počnete da tražite posao kada budete blizu završetka studija, kada ste na tri ili četiri ispita do kraja, a ne da čekate da diplomirate jer tada se najčešće vraćate kući roditeljima. ako ste iz Beograda onda je lakše. ML: Koji Vam je omiljeni film? Imate li omiljenu knjigu, pisca? Bojan Ristić: Volim “Šindlerovu listu” gde glumi Liam Neeson, zatim “Legendu o jeseni” (iako nije nešto posebno dobro ocenjen), ali film koji bih posebno izdvojio i koji je možda najbolji svih vremena jeste “Bekstvo iz Šošenka”. A knjige - “Bezdno” od Svetlane Velmar Janković i “Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamsa. ML: Šta najviše cenite kod drugih ljudi? Bojan Ristić: Iskrenost i sposobnost ljudi da naprave dobar kompromis. Ovo prvo može biti problematično ako nije kombinovano sa drugim – ako si iskren i drveno principijelan nekada svojim činjenjem možeš lako da ugroziš druge ljude. ML: Da li možda postoji neki kratak slogan, nešto što Vam je životni moto ili slično? Bojan Ristić: Glavu gore i ne posustaj :) Bojana KRIVČEVIĆ 9 FAKULTET Studentske organizacije na Ekof-u Zajedno smo lepši, zajedno smo jači Da kvalitetno provodite vaše slobodno vreme, da steknete praktično znanje, upoznate prijatelje za ceo život i da naučite kako da radite u timu. Pronađite ono što vam najviše odgovara i postanite član neke od organizacija na našem fakultetu. Usavršite se lično i profesionalno i dokažite da niste slučajno student Prvog i Pravog. STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA (SUEF) SUEF je osnovan 1997. godine u vreme studentskih protesta. Od tada do danas kroz organizaciju je prošlo preko 1000 ljudi. Trenutno, SUEF ima oko 2000 članova, od kojih oko 60 učestvuje u radu organizacije i aktivno učestvuje u radu Studentske unije Srbije i Studentske unije Beograda. Osnovne aktivnosti su: zastupanje interesa studenata Ekonomskog fakulteta, redovno izdavanje fakultetskog časopisa MONOPOLLIST, promovisanje društvenih vrednosti i kulture Unije i odgovornosti prema široj društvenoj zajednici, organizovanje sportsko – edukativne manifestacije ’’Menadžerijada’’, uključivanje studenata u šire ekonomske zajednice regiona i Evrope.... Projekti ’’Exit’’, ’’Beer fest’’, ’’Međunarodni dan mladih’’, ’’Nastava budućnosti’’, samo su neki od mnogih koji su nastali u kancelarijama SUEF-a. Projekti koji su trenutno aktuelni su: ’’Monopollist’’, ’’Menadžerijada’’, ’’Kalimero’’, ’’Tempus (SIGMUS)’’, ’’Kursevi jezika’’, ’’Dobrovoljno davanje krvi’’, ’’Budi on – line’’... Ako si revolucionar, tolerantan, realan. Ako imaš kreativne ideje i želiš da radiš u timu, ili samo želiš da upoznaš nove ljude, da se družiš i stekneš prijatelje, svrati u kancelariju SUEF-a koja se nalazi preko puta kantine. Oni su tu svaki dan između 11 i 15 h. STUDENTSKI PARLAMENT (SPEKOF) Studentski parlament je organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite interese na Ekonomskom fakultetu. Studentski parlament prvi put je konstituisan 2006. godine. Svoje poslove, parlament obavlja samostalno i kroz rad svojih resora: Resor 10 za nastavu i ispite, Resor za studentski standard, Resor za odnose s javnošću, Resor za stručno usavršavanje i praksu, Resor za međufakultetsku i međunarodnu saradnju. Na čelu resora Studentskog parlamenta nalaze se rukovodioci resora, koje imenuje i razrešava Studentski parlament. Studentski parlament: donosi i menja statuse parlamenta, obrazuje ili formira radna tela koja se bave poslovima iz nadležnosti parlamenta, donosi program i aktivnosti parlamenta, razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem mobilnosti studenata, zaštitom njihovih prava i unapređenjem studentskog standarda, organizuje i sprovodi programe vannastavnih aktivnosti studenata, učestvuje u postupku. SAVEZ STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA (SSEF) SSEF je najstarija studentska organizacija na Ekonom- skom fakultetu, osnovana pedesetih godina prošlog veka sa misijom zaštite prava studenata ali i uslova studiranja. U skladu sa misijom SSEF se zalaže za što bolju primenu Bolonjske deklaracije, jer su studenti najbolji svedoci velikih problema sa kojima se susreću usled loše i neadekvatne primene ove ideje. Oblast delovanja SSEF-a je i rešavanje konkretnih problema studenata vezanih za malu prolaznost na ispitima, priznavanje pismenih delova ispita u vezanim rokovima, nadzor regularnosti prijemnih ispita, zaštitu studentskih interesa u komisijama i organima fakulteta. Ovo su samo neke od akcija koje je SSEF sproveo: povratak studentskih predstavnika u organe fakulteta, pokretanje inicijativa za analizu i FAKULTET reformu ispitnog procesa, učešće studenata u unapređenju nastavnog procesa i posebno u borbi protiv korupcije na fakultetu, organizovanje studentskih ekskurzija, organizovanje studentskih žurki na fakultetu, organizovanje Apsolventske večeri, organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi... Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji žele da uzmu aktivno učešće u organizaciji programa uz poštovanje Statuta i organa Saveza studenata Ekonomskog fakulteta. MARKETING RADIONICA Marketing radionica osnovana je 1996. godine kao studentska organizacija koja se bavi istraživačkim projektima, marketingom i primenom stečenih znanja iz oblasti ekonomije i marketinga u praksi. Cilj postojanja Marketing radionice jeste pružanje mogućnosti studentima ekonomije da prošire i usavrše svoja znanja teorijski i praktično. Projekti kojima se Marketing radionica bavi su iz raznih sfera ekonomije: istraživanje tržišta i javnog mnenja, mustery shopping, pozicioniranje preduzeća, izrada marketing planova i sprovođenje PR kampanja, organizovanje raznih manifestacija i promocija, kao i saradnja sa drugim studentskim organizacijama. Prijem novih članova vrši se kroz dva kruga testiranja, pri čemu prvi obuhvata pismeno rešavanje određenog problema iz prakse (case study) uglavnom iz oblasti marketinga, dok kandidate u drugom krugu očekuje provera njihovih komunikacijskih sposobnosti i samog nastupa kroz lični intervju. ’’Timski rad, fleksibilnost, kreativnost... ključ su uspeha kako danas tako i u vremenu koje sledi... zato je Marketing Workshop, nesumnjivo, organizacija budućnosti.’’ DEBATNI KLUB EKONOMSKOG FAKULTETA Debata je strukturno argumentovana rasprava na zadatu temu. To podrazumeva da su broj govornika, vreme i redosled izlaganja unapred određeni. Za razliku od rasprava koje svakodnevno obavljamo, debata se razlikuje po tome što sagovornici jedni drugima ne upadaju u reč, ne drže duge monologe, ne menjaju temu o kojoj govore i slično. S toga nam debata omogućava da na organizovan i civilizovan način raspravljamo o određenim idejama. Zahvaljujući studentskom parlamentu Ekonomskog fakulteta (SPEKOF-u), projekat Debatni klub je zaživeo. Svi svetski fakulteti i univerziteti poseduju svoje debatne klubove i to upravo čini elitu jednog fakulteta. Rad na unapređenju javnog nastupa trebalo bi da je jedna od osnovnih aspiracija studenata našeg fakulteta, pa rukovođen tom idejom Debatni klub organizuje razne debatne radionice za sve zainteresovane studente. Cilj je da se započne sa podučavanjem studenata veštinama debatovanja i argumentovanog zastupanja svojih stavova. Članovi Debatnog kluba Ekonomskog fakulteta imaju prilike da od ove godine učestvuju na debatnim turnirima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Mogućnost putovanja i upoznavanja debatera iz drugih krajeva od neprocenjivog su značaja. Kancelarija Debatnog kluba nalazi se na međuspratu fakulteta, pored šaltera. AIESEC Prisustvom na preko 1.700 univerziteta u preko 110 zemalja sa preko 45.000 članova, AIESEC, najveća studentska organizacija na svetu, je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. To radi tako što omogućava svojim članovima da rade u timovima, na projektima posvećenim temama koje njih interesuju. Neke od tema na kojima se radi su preduzetništvo, finansije, marketing, korporativna društvena odgovornost...Tokom tog procesa, članovi imaju priliku da steknu veliki broj veština kao što su veština prezentacije, javni nastup, prodaja, planiranje i slično, ali i da nauče dosta o sebi. Da bi cilj osnivanja ove organizacije bio ostvaren, članovi AIESEC-a su organizovali više od 470 konferencija, pružili preko 8.500 mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu i više od 9.000 liderskih mogućnosti svojim članovima svake godine. AIESEC ima inovativan pristup razvijanju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnih mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. Stručne prakse AIESEC organizuje u kompanijama sa kojima sarađuje u jednoj od 110 zemalja u kojima AIESEC postoji. ’’Ovo je različitost AIESEC-a – ono što daje ljudima sa ovim iskustvom prednost nad drugim mladim ljudima i što ih pokreće da preuzimaju važne uloge na svojim radnim mestima i unutar svojih zajednica. Razmena je najintenzivnije ’’iskustvo učenja’’ koje nudimo i ona povezuje našu globalnu mrežu.’’ MONOPOLLIST Časopis MonopolList je nastao u maju 1997. godine kao projekat Studentske unije Ekonomskog fakulteta. U proteklih 14 godina postao je najveći i najčitaniji studentski časopis u zemlji, koji je od pilot projekta na dve strane vremenom dogurao do 38 strana. Oštar i argumentovano kritički odnos prema upravi fakulteta i stanju na Univerzitetu učinio ga je poznatim, ali je i doneo brojne probleme kao što su zaplena tiraža, oduzimanje prostorija, šamari od strane profesora do zabrane časopisa od strane Ministarstva. Upravo zbog svoje zanimljive istorije i oštrog, često ironičnog pisanja, tekstovi iz MonopolLista su rado citirani u velikim medijima kao što su ’’Glas javnosti’’, ’’Vreme’’, ’’Danas’’, splitski ’’Feral Tribune’’ pa čak i ’’New York Times’’. Časopis ima danas šest izdanja godišnje i tiraž od 1.500 primeraka. Sastoji se iz četiri rubrike: Fakultet, Ekonomija, Društvo i Mozaik. Od oktobra 2006. godine časopis je deo evropske mreže studentskih časopisa – ’’SPINE’’, koja okuplja 60 studentskih časopisa iz 16 zemalja. Od aprila 2005. MonopolList se distribuira i na FON-u, FPN-u, po zgradama Studentskog grada i studentskim domovima. SPORTSKO DRUŠTVO Sportsko društvo ’’Ekonomist’’ osnovano je 2002. godine. Sastoji se iz nekoliko kolektivnih ekipa u ženskoj i muškoj konkurenciji: odbojkaške, košarkaške, rukometne i muške ekipe u malom fudbalu, popularnijem futsalu. Veliki doprinos daju i pojedinačni sprtovi, pre svih šah, stoni tenis, plivanje...U pripremi je i osnivanje ekipe u američkom fudbalu. Ukupan broj članova ovog sportskog društva procenjuje se na oko 120. Od najznačajnijih takmičenja na kojima naši studenti učestvuju su pre svega ekonomijade na kojima su studenti našeg fakulteta višestruki pobednici. Tu je i Univerzitetska liga Beograda gde je osvojen veliki broj medalja. Najveći uspeh postignut je na Svetskim studentskim prvenstvima u Belgiji i Holandiji gde je muška ekipa u futsalu osvojila jedno treće i jedno drugo mesto. Katarina Savić 11 FAKULTET Intervju sa prof dr Branislavom Boričićem STUDENT EKONOMIJE = Matematiku i ekonomiju je upario Pol Samjuelson, a studente i profesore školski sistem. U ovom broju, Monopollist je imao sagovornika koji se dotakao oba ova odnosa i još nekih značajnih pitanja. Z a ovaj broj, Monopollist je popričao sa prof. Dr. Branislavom Boričićem, profesorom matematike i prodekanom za nastavu Ekonomskog fakulteta u Beogradu. S obzirom da je u značajnom kontaktu sa studentima EKOF – a, te da je upućen u sva značajna pitanja koja se tiču održavanja nastave i studiranja na našem fakultetu, razgovor sa njim počeli smo na sledeći način: ML: Kаo prodekаn zа nаstаvu EKOF–а, dаkle s obzirom nа to dа imаte znаčаjаn kontаkt i sа studentimа i sа nаstаvnim kаdrom nа fаkultetu, štа smаtrаte ključnim pokаzаteljem dа „nije svаko znаnje isto“? Prof. Boričić: Mogu dа govorim o egzаktnim pokаzаteljimа. To su, nа primer, rezultаti testirаnjа diplomаcа nа konkursimа nekih velikih orgаnizаcijа ili testirаnjа zа upis nа mаster studije. Verovаtno su dovoljno rečiti jаvni podаci Nаrodne bаnke Srbije o testirаnjimа zа letnju prаksu ili prijem priprаvnikа, gde dominirаju studenti i diplomci nаšeg fаkultetа sа dobrim rezultаtimа. Drugi rečit podаtаk koji govori o držаvnim i privаtnim fаkultetimа je sledeći. Prijemnom ispitu zа upis nа mаster studije kod nаs je 2009. godine pristupilo testirаnju 77 kаndidаtа sа držаvnih i 15 sа privаtnih fаkultetа, а prаvo nа upis je steklo 68 kаndidаtа i to svi sа diplomаmа držаvnih fаkultetа. Mаdа se može postаviti pitаnje reprezentаtivnosti ovih podаtаkа, mislim dа dostа govore o rаzlici u kvаlitetu. ML: I drugo pitаnje je mаnje–više motivаcionog kаrаkterа što zа nаs koji smo već neko vreme nа ovom fаkultetu, što zа one koji su tek kročili nа njegа. Znаmo dа je EKOF prvi, а zаšto je, gledаno iz Vаšeg, uglа on i „prаvi“? Prof. Boričić: To je mаlo i igrа reči. Moglo bi dа se kаže i «Prvi i prvi», gde prvа reč ukаzuje nа nаjdužu trаdiciju koju imаmo u obrаzovаnju kаdrovа ekonomskog profilа u regionu, već 74 godine, а drugа reč (kаo sinonim zа «prаvi») kаže dа smo zаistа li- 12 deri u tom poslu. ML: Kаrijeru predаvаčа zаpočeli ste u Mаtemаtičkoj gimnаziji u Beogrаdu. Štа Vаs je motivisаlo dа je nаstаvite nа EKOF–u? Prof. Boričić: Univerzitetskа kаrijerа pružа mnogo više mogućnosti zа nаpredovаnje i usаvršаvаnje u nаuci, što sаm i želeo. Jednogodišnji rаd u Mаtemаtičkoj gimnаziji, velikom rаsаdniku tаlenаtа, tаkođe mi je drаgoceno i veomа pozitivno iskustvo. ML: A dа svoj nаučni opus usmerite kа pitаnjimа mаtemаtičke ekonomije? Prof. Boričić: Dugi niz godinа sаm se bаvio isključivo čistom teorijskom mаtemаtikom, а ondа sаm shvаtio dа trebа dа se temаtski približim svojim stаrijim studentimа i sаrаdnicimа. Ispostаvilo se dа je mаtemаtičkа ekonomijа jednа ozbiljnа, teškа i stogа veomа zаnimljivа mаtemаtičkа disciplinа kojа me аpsolutno ispunjаvа. ML: Sаrаdnik ste renomirаnih međunаrodnih nаučnih čаsopisа. Smаtrаte li dа se u Srbiji edukаtivni i informаtivni kаpаcitet publikаcijа ovog tipа dovoljno koristi? Prof. Boričić: Kаdа bi se to moglo tаčno izmeriti sigurаn sаm dа bismo bili iznenаđeni sаznаnjem koliko nаs je poslednjа decenijа prošlog vekа unаzаdilа. Univerzitet u Beogrаdu, kаo i celа mrežа visokoškolskih ustаnovа Jugoslаvije bilа je mnogo kvаlitetnijа od dаnаšnjih univerzitetа. Trebаće još puno vremenа dа se povrаte vrednosti, kvаlitet i rаdnа аtmosferа koji su vlаdаli pre tih rаtnih godinа. Korišćenje publikаcijа o kojem govorite bilo bi mnogo veće dа su u zemlji ostаli svi oni koji su je nаpustili 90-tih, аli, nа žаlost, i oni koji je nаpuštаju ovih dаnа. ML: Koliko ekonomiji znаči mаtemаtikа, а koliko mаtemаtici ekonomijа? Prof. Boričić: Do pre polа vekа je izgledаlo dа mаtemаtikа u ekonomiji ne može nаći odgovаrаjući predmet istrаživаnjа, međutim, dаnаs je jаsno dа te dve nаuke jednа bez druge ne mogu. Nаime, velikа inspirаcijа mаtemаtike u 18. i 19. veku bilа je fizikа, а od sredine 20. vekа to su društvene nаuke, među kojimа je vodećа ekonomijа. Dаkle, ekonomijа je dаnаs uprаvo onа nаukа kojа postаvljа mаtemаtici nove probleme i izаzove. FAKULTET = BUDUĆI LIDER ML: Zаšto je znаčаjno sаvlаdаti mаtemаtiku nа početku studijа ekonomije, pitаnje je koje mnogi studenti prve godine postаvljаju sebi, otudа gа i mi postаvljаmo Vаmа? Prof. Boričić: Mаtemаtičkа аpаrаturа kojа se koristi u ekonomiji, а posebno u menаdžmentu i mаrketingu, veomа je zаhtevnа. Mi u prvoj godini obnovimo grаdivo iz srednje škole, zаtim gа nаdogrаdimo i pripremimo studentа zа lekcije iz stаtistike, mаkroekonomije, mikroekonomije i menаdžmentа, koje neposredno slede, аli i zа mаteriju sа stаrijih godinа. Činjenicа dа nemа ni jednog jedinog dobitnikа Nobelove nаgrаde zа ekonomiju čiji rаdovi ne obiluju mаtemаtičkom metodologijom, te dа među tim dobitinicimа dominirаju sаmi mаtemаtičаri, tаkođe mnogo govori o tome. ML: Kojа je Vаšа prvа аsocijаcijа kаdа se pomene „student ekonomije“? Prof. Boričić: «Budući ekspert» ili «budući lider», zаvisno od modulа koji studirа nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа. ML: Postoji li sentecijа, citаt, misаo koju koristite kаo svаkodnevni izvor inspirаcije? Prof. Boričić: Imа ih mnogo, аli često postupаm u sklаdu sа sledeće dve nаizgled međusobno protivrečne lаtinske izreke: «Memento mori.» (Seti se smrti.) i «Memento vivere.» (Seti se životа.) Tаko, u rаznim situаcijаmа, korigujem svoje rаspoloženje. Imа i onа koju često studentimа preporučujem, stаrogrčkа: «I ovo će proći.» ML: Štа nаjviše volite u poslu profesorа? Štа je, sа druge strаne, deo koji i ne volite preterаno? Prof. Boričić: Trenutаk kаdа osetim dа sаm neko svoje znаnje podelio sа studentom i dаnаs me, podjednаko kаo i nа početku profesorske kаrijere, oduševljаvа. Istovremeno, sаznаnje dа nekаdа u tome nisаm uspeo, а to sаznаm obično nа ispitu, teško mi pаdа. Zаto više volim nаstаvu nego ispite. ML: Jedаn ste od retkih profesorа svoje generаcije koji imа аktivne profile nа Facebook-u i Twitter-u. Kаko je došlo do togа? Prof. Boričić: Sve je zаpočelo lаžnim profilimа, pа sаm u borbi sа tim shvаtio dа ću nаjbolje pаrirаti аko imаm prаve profile pod sopstvenom kontrolom. Sаdа preko tih mrežа održаvаm deo kvаlitetne komunikаcije sа prijаteljimа i studentimа. ML: Poznаto je dа ulаžete znаčаjne nаpore kаko biste onemogućili polаgаnje ispitа nа „neаkаdemski nаčin“ (putem bubicа, puškicа i sl.). Zаšto je zа studente to često primаmljivo, а zаšto to ne bi trebаlo dа rаde? Prof. Boričić: To je, prosto, postаo deo folklorа ovog podnebljа. One rаtne godine su nаm ruinirаle nаpore dа unаpredimo sistem vrednosti. Tаko je čovek spremаn dа se izloži teškom poniženju, pred sobom i pred drugimа, dа bi ostvаrio neki mаli cilj. To je kаo i lаžno predstаvljаnje. Položi neko ispit «nа bubicu», а ondа se šepuri okolo sа ocenom u indeksu kаo dа gа je stvаrno položio. Kаdа bismo sаdа objаvili dа dаjemo diplomu sа svegа dvа položenа ispitа, verujem dа bi u red zа tu lаžnu diplomu stаlo više od polа studenаtа. Sа druge strаne česti su predlozi studenаtа i аsistenаtа dа se još nešto preduzme nа ovom polju rаdi zаštite ugledа nаše diplome. Klub аsistenаtа je predložio niz novih i efikаsnih merа koje rаzrаđuje specijаlno zа to formirаnа komisijа i verujem dа će u sledećoj školskoj godini te mere dаti i prve rezultаte u borbi sа neregulаrnostimа ove vrste. ML: Štа Vаm je bio nаjlepši doživljаj u životu? Prof. Boričić: Ako izuzmemo neke sаsvim lične, to je svаkаko trenutаk kаdа sаm prvi put rаzumeo аrgumentаciju i znаčenje Gedelove teoreme nepotpunosti. Dа bi bilo jаsnije sаmo ću reći dа se tu rаdi o nаjvećem mаtemаtičkom otkriću 20. vekа. Mаlomаlo pа dođem do nekog novog znаčenjа ovog sjаjnog rezultаtа. ML: Dа li ste imаli uzorа kаdа ste počinjаli školovаnje i kаrijeru? Ko je to bio? Koliko u životu može pomoći ugledаnje nа nekogа? Prof. Boričić: Kаko dа ne! Mnogo njih, koji su to i do dаnаs. Aristotel, Arhimed, El Greko, Bаh, Dа Vinči, Lobаčevski, Ajnštаjn, Kаzаndzаkis, Gedel,... Svаko od njih u određenom periodu i u određenoj oblаsti. Veomа je dobro imаti «zvezdu vodilju». Međutim, mislim dа nije dobro imаti uzore u sаvremenicimа i u sopstvenoj blizini, što zbog izvesne mogućnosti rаzočаrаnjа, što zbog izаzivаnjа nezаdovoljstvа ukoliko ih ne dostignemo, jer oni su nаm tu «nа dohvаt ruke». ML: U čemu bi studenti tekućih i dolаzećih generаcijа trebаlo dа vide motiv zа stаlni nаpredаk, usаvršаvаnje i učenje, čаk i u ovim nesigurnim vremenimа? Prof. Boričić: Uvek su «nesigurnа vremenа» i uprаvo to je dobаr rаzlog dа sticаnjem boljih kompetencijа sebi obezbedimo više sigurnosti. Dobro je dа što pre shvаtimo dа u životu nije dobro trаžiti zаvetrinu, dа se učenje nikаdа ne zаvršаvа, kаo i dа je sаdаšnje učenje temelj zа ono buduće, neizvesno kаkvo, koje nаs čekа u životu. Nа krаju, ono nаjvаžnije: аutonomijа univerzitetа podrаzumevа školovаnje čestitih, nezаvisnih i slobodoumnih ličnosti, а to se postiže isključivo sticаnjem visokih kompetencijа. Autonomiju sа tаkvim rezultаtom teško je ostvаriti nа držаvnom univerzitetu jedne siromаšne zemlje kаkvа je nаšа, а još teže nа školi kojа je u privаtnom vlаsništvu. Ipаk, znаjte dа su se nаstаvnici nаšeg fаkultetа posvetili postizаnju tog ciljа. Intervju: Dušan Vojnović 13 FAKULTET ERSTE Group Summer University Danubia 2011 Doživljaji 7 EKOF-ovaca na Danubii 2011 E RSTE Group Summer University Danubia je putujuća letnja škola namenjena studentima ekonomskih fakulteta, koji dolaze iz zemalja centralne i istočne Evrope, u kojima Erste grupa posluje. Ove godine, Danubijci su putovanje započeli u Rumuniji, odakle su odlepršali u Mađarsku, Slovačku, Češku, i na kraju, Austriju. Sve ukupno mesec dana! Ovaj letnji univerzitet finansirali su i organizovali ERSTE grupa i WU univerzitet iz Beča, a participacije za članove srpske delegacije platio je naš fakultet. U svakom gradu imali smo predavanja i seminare u Erste banci, ali je ova letnja škola ipak prevashodno bila usmerena na druženje i obilaske zemalja. Svaka od osam zemalja učesnica imala je po 7 predstavnika, a Srbiju i EKOF predstavljali su Marijana Dobrota, Milica Selaković, Julija Đorđić, Branka Senić, Pavle Đorđević, Nemanja Stevanović i Željko Spasenić. RUMUNIJA Iako se pre putovanja nismo poznavali, već u startu pokazali smo se kao odličan tim. Nakon avanturističkog putovanja vozom iz Beograda u Rumuniju, stižemo u Bukurešt. Tamo upoznajemo ostale učesnike ovog letnjeg univerziteta. Moramo priznati da je naš prvi utisak bio da smo lepši, pametniji i bolji od ostalih :) Iako je dobro poznato da standard u Rumuniji nije naročito visok, bili smo prijatno iznenađeni što Bukurešt ima metro, operu, parlament koji je jedan od najvećih u svetu, kao i mnogo drugih megalomanskih objekata. Boravak u Rumuniji obeležila je i poseta Drakulinom zamku, žurba na koncert Bon Jovi-ja, na koji na kraju nismo stigli, kao i nezaboravno uživanje na jezerima glavnog grada. MAĐARSKA Sledeća stanica bila je Budimpešta. Studenti država koje su bili domaćini organizovali su obilaske, žurke, ekskurzije itd. Naš tim imao je sreće da se ove godine samo gosti i uživa, jer je Danubia zaobišla Beograd. A Mađarska delegacija pokazala se kao najbolji domaćin Danubie. Bili smo oduševljeni njihovom besprekornom organizacijom. Kada se na to dodaju lepi i zgodni Mađari, nije ni čudo što je nekim članovima srpskog tima boravak u 14 Budimpešti bio sasvim poseban. Studenti EKOF-a nastojali su da se zdravo hrane, pa je tradicionalni gulaš došao kao kec na desetku. Ono što je na nas ostavilo poseban utisak je univerizet Korvinus u Budimpešti, koji je najopremljenijih i najlepši fakultet na kojem smo imali predavanja tokom Danubie. Osim Budimpešte, u Mađarskoj smo uživali i u čarima jezera Balaton. SLOVAČKA Stižemo u Slovačku. Veći veo vremena provedenog u Bratislavi padala je kiša. Tako smo umesto ekskurzije imali časove salse, a umesto obilaska grada boravili u šoping centrima. Kada se razvedrilo, upoznali smo čari male Bratislave. Centar grada podseća na primorske gradove, a ostatak na Novi Beograd. Udaljenost Bratislave od Beča je samo 57km, i to su dva najbliža glavna grada na svetu. Saznali smo da je san mnogih Slovaka da žive u Bratislavi, a da rade u Beču, i da novac zarađen u Austriji troše u Slovačkoj. ČEŠKA Iako Česi nisu baš bili najsavšeniji domaćini, to nije umanjilo naše oduševljenje zemljom piva. Da li ste znali da se u Češkoj popije čak više od 150 litara piva prosečno godišnje po osobi? U Pragu postoji pivnica stara više od 500 godina. Naravno, nismo je zaobišli :). Prag je grad u kojem se umetnost oseća u vazduhu, a čak i na periferiji možete videti plakate koji najavljuju svakodnevne koncerte. Na putu za Austriju stali smo da obiđemo Češki Krumlov, gradić u Južnoj Bohemiji, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Mesec dana putovanja kroz Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Austriju. Ili Drakula, gulaš, kiša, umetnost i savršenstvo. 7 EKOF-ovaca izveštava o letnjem univerzitetu Danubia 2011. AUSTRIJA Kao što smo i mislili pre nego što smo kročili na njeno tle, Austrija je zaista jedna od najsavršenijih država na planeti. Ali ono što nam se posebno dopalo, jesu sami Austrijanci :). Nismo mogli da se načudimo da izraz „bečka škola“ i dalje živi u svom punom značenju! Dok smo mi bili oduševljeni manirima, uglađenošću, obrazovanjem i ponašanjem koji su imali članovi austrijskog tima, njima se mnogo dopao naš kolektivistički duh, to što smo uvek zajedno i stalno brinemo jedni o drugima. Domaćini su nas poveli u obilazak austrijskih sela na ekskurziju, sa ciljem da nam pokažu da Austrija nije samo Beč. Unutrašnjost je znatno skromnija od prestonice, ali odiše velikom ljupkošću. Na završnoj ceremoniji (slika) posetio nas je profesor Božidar Cerović, čisto da prekontroliše situaciju :). Znamo da ovo zvuči kao kliše, ali Danubia je zaista apsolutno nezaboravno iskustvo koje nam je umnogome proširilo vidike. Upoznali smo sjajne ljude, naučili mnogo o tome kako se živi u okolnim zemljama, obišli svašta, naučili ponešto i u akademskom smislu, i sve u svemu, super se proveli. Reprezentativci EKOF-a na Danubii Studentska organizacija ESTIEM organizuje “Academy of Modern Management” FAKULTET Uči od najboljih. Zakorači u budućnost! Evropska studentska organizacija ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka po drugi put organizuje besplatni seminar “Academy of Modern Management“. Seminar je namenjen studentima svih fakulteta u Srbiji i održaće se u periodu od 31. oktobra do 4. novembra 2011. godine. N akon prošlogodišnjeg uspeha, AMM i ove godine uključuje studente u svet modernog biznisa i pruža im znanja primenljiva u svim profesijama. Nije važno da li ste budući pravnik, ekonomista ili politikolog, potrebno je da naučite kako da postavite sebi ciljeve, upravljate vremenom, steknete veštine pregovaranja, a upravo to vam Akademija i omogućava. “Academy of Modern Management“ se sastoji od predavanja, radionica i poslovne igre. Predavanja će držati predstavnici vodećih kompanija, kao i drugi veliki stručnjaci iz različitih oblasti. Na radionicama će učesnici imati priliku da primene stečena znanja u praksi, pokažu svoju kreativnost i snalažljivost. Poslednjeg dana će se održati poslovna igra takmičarskog karaktera – „Elevator Pitch“. Takmačari imaju pet minuta da prezentuju svoju ideju predstavnicima kompanija, baš kao da su se našli zajedno u liftu! Iskoristite ovu šansu i zakoračite u budućnost učeći od najboljih! Prijave za seminar “Academy of Modern Management“ traju od 25. septembra do 10. oktobra, na sajtu amm.estiem.org.rs 15 FAKULTET Škola za medijske talente Balkan media tim upisuje novu generaciju polaznika S novinarskim zvezdama do zvezda Škola za medijske talente Balkan media tim će i ove jeseni pod svojim krovom okupiti najuglednija imena srpskog novinarstva, koja će u narednih tri meseca obučavati buduće novinare iz cele Srbije. O, po mnogo čemu jedinstvenoj, novinarskoj obuci za Monopolist govori Olivera Jovićević, poznata novinarka RTS, autorka emisije Upitnik, koja je i šef novinarskog odseka u Školi za medijske talente. U toku je upis četvrte generacije novinara. Okupili smo i ove godine vrhunsku ekipu profesionalaca, predavača iz Srbije i regiona: Manjo Vukotić, koji je stvorio Blic, Glas Javnosti, bio glavni urednik Borbe, a danas je na čelu Večernjih novosti, Dragoljub Žarković, glavni urednik Vremena, Miroslav Lazanski, ratni reporter i komentator Politike, Drago Hedl, komentator zagre- bačkog Jutarnjeg lista, pa zvezde RTS i Pinka Nataša Miljković, Srđan Predojević i Jovana Janković... Tu su i predavači dikcije, scenskog pokreta, psiholozi... Naši će polaznici, dakle, učiti od najboljih. Vaša obuka se zasniva na praksi, šta to zapravo znači? Kad mi studenti s fakulteta dođu da volontiraju u emisiji, to su dva sveta, svet teorije i svet prakse. Kad ih pošaljete „na događaj” ne mogu da se sastave - odakle bi krenuli, šta je uopšte vest na nekoj dosadnoj konferenciji za štampu, koje su ključne informacije, jer ne možeš objaviti sve… Radionice, snimanja na terenu, dosta pisanja, intervjui s poznatima, debate, osnova su našeg nastavnog programa uz minimum neophodne teorije. Ionako o istoriji televizije ili štampe, o evropskoj, američkoj ili nekoj drugoj novinarskoj školi, možete čitati u udžbeniku ili na internetu, hajde da vidimo šta se dešava u praksi. Hajde da snimimo prilog, da ga izmontiramo, napišemo izveštaj, uradimo intervju i prodiskutujemo to što smo dobili. Nije dovoljno samo “pecati” tuđe greške, pokaži se sam, kad te bace na zadatak! Tako ćeš najbolje naučiti šta je dobro, a šta se nikad ne radi. O sopstvenim greškama, naprimer, mogla bih da predajem satima. Ali nije stvar u greškama, nego u navici da ih neguješ. Koliko dugo traje obuka? Direktor Balkan media tima i novinar RTS, Olivera Jovićević sa predavačima novinarske škole: Branko Stanković, novinar RTS; Milica Bursać, novinar „U zdravom telu“; Miroslav Lazanski, novinar i vojnopolitički komentator; Srđan Predojević, novinar,voditelj PINK ; Nataša Miljković, novinar,voditelj RTS; Goran Mitrović, montažer RTS; Marija Savić Stamenić, novinar RTS; Zoran Stanojević, novinar,urednik RTS. 16 Novinarska obuka počinje 2. oktobra u prostorijama Balkan media tima u Balkanskoj ulici u centru Beograda. Traje tri meseca, koja uključuju i dvonedeljnu praksu u najčitanijim novinama i najgledanijim telizijama, počev od Večernjih Novosti, Kurira i Pressa, preko Studija B, sportskog SOS kanala, do RTS i Radio Beograda. Nastava se održava subotom i nedeljom, tako da mogu da doputuju i ljudi iz unutrašnjosti i oni koji preko nedelje rade. Mozete li reći kolika je školarina i koliko je predvidjeno slobodnih mesta u grupi? - Školarina je u rangu sličnih obuka u nekoj drugoj oblasti. O detaljima razgovaram s budućim polaznicima svakog radnog dana kod nas u Balkanskoj. Potrebno je samo najaviti se telefonom. Što se grupe tiče ne idemo na masovnost, lakše je i efikasnije raditi. Na praksi ih nećemo prepustiti same sebi, gledajući kako u redakciji svako juri za svojim poslom, imaće svoje mentore, ostalo zavisi od njih. Na kraju imaju završni ispit - reportaža, intervju, televizijski ili pisani, prema afinitetu, posle kojeg dobijaju diplomu da su prošli medijsku obuku Balkan media tima. Proslavićemo, nadam se, kao i svage godine, na koktelu u nekom od beogradskih restorana. FAKULTET BUDI U TOKU ZAKORAČI U SVET MOGUĆNOSTI Međunarodna studentska organizacija AIESEC poziva sve zainteresovane studente da iskoriste priliku i postanu članovi organizacije. Povodom prijema novih članova organizovaće se uvodna prezentacija „Upoznaj AIESEC“ 20. oktobra na Ekonomskom fakultetu, detaljnije na www.aiesec.org.rs . Zanima te kako da pored fakulteta stekneš praktično iskustvo, da razviješ liderske veštine, da utičeš pozitivno na društvo u kome živiš i sve to dok se družiš sa studentima iz zemlje i sveta? AIESEC ti nudi odgovor. Timskim radom, osmišljavanjem i realizacijom projekata, posetom domaćih i stranih konferencija, kao i vođenjem tima, studenti u AIESEC-u stiču potrebna iskustva i primenjuju teorijska znanja u praksi. AIESEC, takođe omogućava studentima da se razvijaju lično i profesionalno na praksama u Rusiji, Turskoj, Kini, Ukrajini, Indiji i u drugim zemljama. Ukoliko želiš da živiš i radiš u inostranstvu, onda se prijavi za program razvojnih praksi. AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale. Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja i teritorija sa preko 60.000 članova. Prilike koje AIESEC nudi su neograničene, zato zakorači u svet mogućnosti! Za više informacija i prijave posetite sajt www.aiesec.org.rs i Facebook fan stranuwww. facebook.com/AIESECserbia. „JobFair 11 – Kreiraj svoju budućnost!” „JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ je sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta i predstavlja najveći projekat u organizaciji studentskih udruženja Istek Beograd (engl. EESTEC) i Best Beograd. Sajam poslova „JobFair 11 – Kreiraj svoju budućnost!“ održaće se 7. i 8. novembra u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, sedmi put u organizaciji Udruženja studenata tehnike Evrope – Best Beograd (engl. BEST) i Udruženja studenata elektrotehnike Evrope – Istek Beograd (engl. EESTEC). Od ove godine studenti će po prvi put imati priliku da CV ostavljen u bazi tokom traja- nja Sajma dopunjuju novim informacijama tokom cele naredne godine. Na taj način i kompanije će u svakom trenutku imati pristup osveženim podacima o kandidatima i imati uvid u njihove aktivnosti, lični i profesionalni razvoj. Kao i prethodnih godina, kroz bogat edukativni program posetiocima će biti omogućeno da unaprede veštine pisanja CV-jeva, razgovora za posao i time efikasnije predstave svoje kvalitete poslodavcima. Studenti će takođe imati priliku da putem anketa i neposrednog razgovora sa predstavnicima kompanija saznaju više o poslovima i praksama u ponudi. LEAD YOUR LIFE! Liderstvo ne znači uvek biti veliki vladar, vojskovođa ili umetnik. Lideri smo i kad samo sposobni da promenimo svoju lošu naviku, ili uradimo nešto dobro za ljude oko nas. Aspekata je zaista mnogo, a kroz kretivne radionice koje će se održavati u 3 grada Srbije tokom oktobra (Novi Sad – 05, 06. i 07. oktobar, Niš – 12, 13. i 14. oktobar i Beograd – 19, 20. i 21. oktobar) moći ćete da saznate i naučite više. Radionice se održavaju u okviru AIESEC-ovog projekta “New Leaders”, a pod nazivom “New Leadres Days”. Sve dodatne informacije potražite na www.newleaders.org.rs Čekamo vas! Studentski parlament Ekonomskog fakulteta u okviru projekta MOVE21 organizuje obuku za izradu i prezentovanje studentskih radova (seminarskih radova, eseja, domaćih zadataka, studija slučaja, prezentacija) upotrebom Office paketa, široko dostupnih internet resursa i specifičnih veština prezentovanja. Obuka ce se odrzati 05. i 06. novembra 2011. godine, u prostorijama Fakulteta, a polaznicima će Dekan dodeliti Sertifikat. Prijave počinju uskoro. Međunarodni skup studenata tehnike Međunarodni skup studenata tehnike koji organizuje Udruženje studenata tehnike Evrope - BEST Beograd održano je ove godine od 05. do 15. septembra. Tokom ovog događaja studenti iz Letonije i Turske su mogli da upoznaju znamenitosti glavnog grada, srpsku kulturu, način života i rada njihovih kolega iz Srbije a sve u cilju jačanja međunarodnih odnosa studenta. 17 FAKULTET EuroBelgrade EuroBelgrade je internacionalni studentski sportski turnir koji će se po prvi put održati u Beogradu od 14. do 17. oktobra. Glavni organizator ovog događaja je Fakultet organizacionih nauka u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja. Turnir pripada seriji turnira Euro, koja obuhvata neke od najvećih turnira u Evropi, kao što su EuroMilano i EuroBarcelona. Studenti iz cele Evrope će se tokom tri dana trajanja turnira takmičiti u četiri sportske discipline: fudbalu, košarci, odbojci i vaterpolu. U svim sportovima, osim vaterpola, predviđena su takmičenja i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Pored sportskog dela turnira za studente će biti organizovano i mnoštvo vansportskih aktivnosti. Očekuje se dolazak oko 300 stranih studenata, a planiran broj učesnika turnira, uključujući i domaće studente je 500. Za više informacije posetite: www.eurobelgrade.org. ‘Katapult’ Jubilarni ‘Katapult’ odrzaće se 8. i 9. oktobra 2011. godine, od 15h do 22h, kao dvodnevna modna manifestacija na kojoj će izlagati svoje unikate čak 70 neafirmisanih autora. ‘Katapult’ je međunarodna kulturno-umetnička manifestacija koja se svakog meseca realizuje u obliku prodajne izložbe čiji je cilj promovisanje mladih, neafirmisanih umetnika iz oblasti modnog dizajna i primenjene umetnosti. Nastao u organizaciji Galerije Pero, ‘Katapult’ se održava od 23. maja 2010. godine i danas je postala jedna od najprestižnijih manifestacija prezentovanja umetnosti dizajna, uvek ispraćena dobrom atmosferom za koju su zaslužni organizatori i poznati beogradski DJ-evi. Ciljne grupe Katapult projekta jesu sve generacije zainteresovane za stvatralaštvo neafirmisanih umetnika koji će ponuditi svoje unikate po pristupačnim cenama. Stoga će publika na Katapult izložbama imati mogućnost uvida u stvaralačke tokove mlađih generacija, čime će otkriti i jedan novi maštovitiji svet primenjene umetnosti dizajna. ISTRAŽIVANJE STAVOVA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA Da li su zadovoljni uslovima studiranja, koliko poverenja imaju u ustanove, da li je gej parada donela neke pozitivne promene, šta je bitnije za nalaženje posla - diploma ili veza, da li koriste kontracepciju i kako provode slobodno vreme, samo su neka od pitanja na koja su u okviru istraživanja Marketing radionice Ekonomskog fakulteta odgovarali studenti Beogradskog univerziteta. U istraživanju je učestvovalo 1.300 studenata sa 27 fakulteta Beogradskog univerziteta, a odgovarali su na pitanja o uslovima studiranja, ali i o društvenim, političkim i drugim aktuelnim temama. - Istraživanje stavova studenata sprovodimo već osmi put s ciljem da otkrijemo njihova razmišljanja i ukažemo na brojne probleme sa kojima se svakodnevno sreću i time podstaknemo njihovo rešavanje - kažu članovi ove radionice. U istraživanju su podjednako bile zastupljeni i muškarci i devojke, ravnopravno i po godinama studija, s tim što je najmanje bilo apsolvenata. Nešto manje od polovine ispitanika je iz Beograda, a ostatak je iz ostalih gradova Srbije. 18 Rezultati istraživanja pokazali su da je velika većina studenata zadovoljna nastavnim planom, četiri petine je zadovoljno i profesorima i načinom na koji im drže predavanja, a dve trećine nema primedbe na udžbenike. Jedini segment studiranja na koji se žale je rad studentske službe, za koji više od polovina smatra da bi nešto trebalo da se menja. Dve trećine studenata izdržavaju roditelji, sedam odsto radi, a svaki deseti radi povremeno da bi zaradio “neki dinar“. Najmanje njih se oslanja na stipendije. Polovina studenata smatra da korupcija na fakultetima ne postoji, dok se u drugoj polovini nalaze oni koji znaju konkretne primere korupcije i oni koji su čuli za njih, ali nisu sigurni. Sličan je slučaj i sa diskriminacijom, pa je čak 15 odsto ispitanika proiznalo da je bilo diskriminisano na fakultetu, od strane profesora ili kolega studenata. Iako zadovoljni studijama, većina njih smatra da im diploma nije dovoljna za nalaženje posla i da je i dalje najvažnija veza ili bar nečija preporuka, dok se mali broj oslanja na lične sposobnosti i znanja. Da bi došli do diplome i položili ispite čak polovina koristi nedozvoljene metode poput prepisivanja, puškica ili bubica. Zabrinjavajuće je da više od polovine anketiranih studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, dok su Vlada, Skupština, predsednik, vojska, zdravstvo i policija dobili u proseku po dva odsto glasova. Najviše poverenja dobila je SPC (15 odsto). Kao rezultat tog (ne)poverenja, čak 40 odsto studenata ne bi izašlo na izbore. O napuštanju Srbije nakon diplomiranja sanja čak 63 odsto studenata, dok bi 37 odlučilo da ostane. Svaki 10. student nikada nije izašao iz Srbije, dok je oko 40 odsto njih putovalo do tri puta preko granice. Slobodno vreme provode kao i svi mladi, ali zbog sve većeg korišćenja interneta čak petina studemata uopšte ne gleda TV. Ohrabrujući je podatak da sve više njih posećuje pozorišta i bioskope, što se razlikuje od ostalih istraživanja o navikama studenata. Kada razmišljaju o stvarima po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu najčešće se sete: sportista, rakije, “Egita”, Guče, ratnih zbivanja, noćnog provoda i lepih devojaka. ekoNoMIJa DOWNGRADED K reditni rejtng SAD – a je spušten za lestvicu niže, dužnička kriza u kojoj je Grčka već dugo, preti da ozbiljno ugorzi evrozonu. Kao mera predostrožnosti zbog moguće krize u Srbiju je došao MMF. Opet. Odobrena je milijarda dolara za slučaj destabilizacije zbog eventualnog zahuktavanja nove ekonomske krize. Ipak, ostaje utisak da MMF nije došao samo zbog toga. Evidentno je da nam nedostaju investicije, poverenje drugih i dinamičnost koja privlači ulagače. Sve ovo, po nekim ocenama, želelo se ispraviti nekom vrstom „garancije“ MMF – a da ovde sve funkcioniše po meri jednog pristojnog investitora. Međutim, ni povećan kreditni rejting, ni aranžmani sa MMF – om, ne mogu doneti neki značajniji pomak dok se poslovna klima ne učini racionalnijom. A to se sigurno može postići afirmacijom lidera u vizionarskom, ambicioznom i društveno odgovornom poslovanju. Kakav je na primer, proizvođač sokova Nektar koji može da se pohvali time što je u državi izuzetno konzervativnoj što se stranog kapitala tiče (Slovenije) uspeo da kupi renomiranu firmu iz iste branše, Fruktal. Da li je bolji kreditni rejting pomogao Nektaru? Da li je „uvezena“ ekonomska sigur- nost pomogla Nektaru? Nije isključeno. Međutim, sudeći po informacijama koje iskrsavaju u vezi sa ovom kupovinom, u Srbiji imamo firmu koja posluje, laički rečeno, svetski. Mudre akvizicije, poštovanje obećanog nivoa investiranja, korektan odnos prema tehnološkom višku radnika. 2 i 2 su 4. Ako na to dodamo sjajan marketing i kvalitet, dobijamo regionalnog lidera u proizvodnji sokova i nacionalnog u vizionarskom poslovanju. Čitavu priču možemo okre- nuti naglavačke, pa se zapitati šta je to privuklo Nektar da kupi Fruktal. Kreditni rejtnig Slovenije? Aranžman sa MMF – om? Pa, pre će biti da je prevashodno uticala svest o tome da se sa Fruktalom dobija bar nekoliko sjajnih mogućnosti. Tržište EU. Fabrika sa tradicijom dužom od pola veka u lokalnoj sredini koja živi za proizvodnju sokova. Sigurnost uređenog privrednog sistema. Da li nešto slično može da privuče investitore u Srbiju? Tržište Rusije, za čije firme koje posluju u Srbiji imaju širom otvorena vrata. Ostali uslovi, koji su Nektar dočekali u Sloveniji, ovde se retko, ili nikako ne mogu naći. Privrženost radnika firmama iskorenjena je lošom privatizacijom. Lokalne sredine (pre svega mislim na male sredine) izgubile su preduzeća koja su bila njihova motorna snaga, ili su ta preduzeća postala mesto gde se ide po mesečnih 100 – 150 evra koje služe za održavanje u životu. Za sve to vreme, sa druge strane Atlantika igrači NBA lige štrajkuju objedinjeni u svom sindikatu. Bore se za svoje nule u ugovorima. A sindikat je rigidan u svojim stavovima, i čak ni priče o socijalnom dijalogu ne bi mogle da ga pomere sa polaznog stanovišta. I sve to bez Henrija Hofe. Njegova snaga je u tome što preti nečim što niko ne može da zameni – održavanjem najatraktivnije košarkaške lige na svetu. Dakle, da bi moglo nešto da se dobije, neophodno je ponuditi odgovorajuću protivvrednost...ili je uskratiti. To je zakon velikih brojeva i interesa. A ne šačice evra i vekne hleba. Na žalost. Dušan VojnoVIĆ 19 ekoNoMIJa Nova kriza koja se nadovezuje na postojeću menja poznati odnos snaga pRoHUJaLo Sa VIHoRoM Još tri godine evropa će morati da se bavi krizom unutar eU, ocenio je austrijski kancelar Verner Fajman. Kriza u zoni evra može biti najvažniji problem privrede sveta. Da li će i drugi čekati evropu? Šta očekuje Srbiju zbog stroge štednje njenih ekonomskih partnera? N astanak nove svetske ekonomske krize koja se krije iza ćoška može se podvesti pod veoma interesantan. Toliko interesantan, da redove ovog teksta gura na ivicu avanturističkog romana. Kao da se svet nije dovoljno opekao u krizi koja je izbila 2008. nego pojedine države još i prkose pravilima stezanja kaiša. Grčka ne prestaje da nas iznenađuje – kao na arheološkom nalazištu, malo začeprkate i otkrijete neverovatne stvari. Nakon što je grčka vlada usvojila plan štednje koji je prvenstveno pogodio potrošnju stanovništva, a onda i zaposlene u javnim ustanovama i preduzećima, zavladili su veliki nemiri i protesti protiv takvih mera. Objašnjene predsednika zemlje da su živeli iznad svojih mogućnosti i da treba da 20 otplaćuju nagomilane dugove nije pomoglo. Usled viših poreza, polovina trgovina u Atini je stavila katanac na vrata, poreska erozija sve više uzima maha i aktivnosti prelaze u domen sive ekonomije. Sve ovo se preliva na Evropsku uniju, ili preciznije, na evro - zonu. Da je problem samo u Grčkoj, potres ne bi bio toliko veliki, ali u Evropi ima još par zemalja sa kojih je skrenuta pažnja zbog Grčke. Italija, Španija, Portugalija... Na Mađarsku i baltičke zemlje više niko ni ne računa... Nama je posebno interesantna Italija, kao jedan od naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u Evropi i glavni izvozni partner Srbije u prvoj polovini ove godine. Da stane rame uz rame sa komšijama, za malo je izbegla i Francuska. Popularnost predsednika Sarkozija je vrtoglavo padala, naročito potpomognuta novim zakonom iz 2010. o produžetku radnog staža zbog ispražnjenog penzionog fonda. Premijer Fransoa Fijon je izjavio da vlada ne može da ponudi nove ustupke jer bi na taj način ugrozila planiranu reformu penzionog sistema, što bi nagomilalo dugove u visini od 45 milijardi evra godišnje do 2020. Slike koje su ovog leta stizale iz Engleske, u Francuskoj su odavno viđene u predgrađima i Sarkozi je jednostavno morao da nađe načina da spase zemlju bede. Sećanje na stara vremena kada su kolonizovali severnu Afriku izgleda je budilo lepe uspomene i Francuska se prva usudila da napadne Libiju. I Sarkozijeva popularnost je za nedelju dana porasla! Kao da je zavladalo ekonomsko zadovoljstvo. Obama se našao u čudu: kako negde u svetu da se „brani demokratija“, a da Amerika nije inicijator? Da ne propuste nešto, ubrzo su se priključili. I talas izbeglica je zapljusnuo južnu Evropu. Prva je pogođena Italija, čiji broj emigranata varira do milion! To se desilo u pogrešnom trenutku, kada je Berluskoni već izračunao da će u naredne dve godine svaki Italijan biti siromašniji za 4 000 evra. Italija je u krizi javnog duga, kresanje budžeta je već pripremljeno za škole i bolnice, a novopridošlo stanovništvo je samo predstavljalo teret koga se trebalo otarasiti slanjem u Francusku. Ali Francuska je spustila rampu. Ako Italija zaista krene u program štednje, manje će uvoziti, biće smanjene italijanske investicije u inostranstvo, jer se pogoršava kreditna situacija kako u Italiji, tako i za ita- ekoNoMIJa lijanske kompanije; italijanske banke koje rade u Srbiji će imati smanjene mogućnosti kreditiranja ako njihove centrale moraju da smanjuju svoje aktivnosti. Sudbina italijanske ekonomije je od ključnog značaja za napore evrozone da pobedi dužničku krizu, s obzirom da je ona višestruko veća od ekonomija Grčke, Portugalije ili Irske - zemalja koje su već dobile ogromnu pomoć za spasavanje, i da bi njeno spasavanje bilo daleko skuplje. Italija je kao zemlja šesta po ulaganjima u Srbiji, a njihove kompanije su za devet godina investirale skoro milijardu dolara. PREKOOKEANSKI POZIV Kriza koja dolazi s druge strane Atlantskog okeana, ne bi trebalo da nas pogodi, ali kako je Evropa ranjiva na svaku američku kijavicu, više zabrinjava kako bi naši evropski spoljnotrgovinski partneri primili ekonomski sunovrat Velikog brata. U petak, 5. avgusta, prvi put od 1917. godine kada je uvedeno kreditno rangiranje, jedna od najznačajnijih međunarodnih agencija za kreditne rejtinge “Standard & Poor’s” smanjila je kreditni rejting SAD sa maksimalnih AAA na AA plus. Berzanski indeksi širom sveta istovremeneno su zabeležili drastičan pad, a sniženje kreditnog rejtinga SAD će dovesti do povećanja troškova zaduživanja američke vlade, kompanija i građana te zemlje. Američki dug trenutno iznosi 14,3 billiona dolara, a novim dogovorom limit za zaduživanje će biti veći za 2,4 biliona. SAD uvek teško doživljavaju poraz, a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca - Obama ili njegovi republikanski oponenti. Po svemu sudeći, pitanje ko je proćerdao kreditni rejting biće jedno od ključnih u izbornom ciklusu 2011-2012. godine. „SAD, prema najboljem scenariju, očekuje spor i bolan oporavak u obliku slova L, sličan onom u Japanu, dok će u najgorem slučaju najveću svetsku privredu zadesiti recesija sa dvostrukim dnom“, ocenio je nobelovac Džozef Štiglic. KAO SUVO ZLATO... Cena unce zlata je u Londonu početkom avgusta prvi put u istoriji premašila 1 700 dolara, a već krajem istog meseca dostigla novi rekord od skoro 2 000 dolara za finu uncu (31,1 gram), do čega je dovela i panika na berzama i trka investitora za sigurnija ulaganjima. Zabrinutost investitora potkrepio je i pad pomenutog kreditnog rejtinga SAD, dok istovremeno cene nafte i metala na svetskim tržištima klize naniže. Makar malo olakšanje. Poređenja radi, ako ste pre izbijanja krize istu svotu novca uložili u oročenu štednju i u kupovinu zlata, danas bi ulog od zlata vredeo pet puta više nego oročena štednja. Kotacije bi zasigurno i dalje rasle da naduvani zlatni balon nije morao, kao i često puta u istoriji druge naduvane vrednosti, da pukne. Eksperti smatraju da će se investiori okrenuti kupovini srebra, čije će cene „stremiti“ ka 50 dolara za uncu. Od početka godine na svetskim berzama je zabeležen siguran rast cene zlata i srebra, koje je za investitore predstavljalo sigurnu alternativu nestabilnim valutama i nesigurnim akcijama kompanija. SRBIJa MeĐU ŠLJIVaMa Iako svetska ekonomska kriza baca velike talase i povlači mnoge sa sobom, poput uragana koji grle Ameriku, Srbija kao da je nakrivila kapu i plovi Moravom. Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam meseci 2011. godine bila je oko 18,3 milijardi ili za 26,8 odsto veća nego u istom periodu 2010. godine. Izvezeno je robe u vrednosti od oko 4,85 milijardi evra ili za 21,6 odsto više u nego u periodu januar-jul 2010. godine, dok je uvoz bio 8,1 milijardu evra ili za 16,6 odsto veći. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 59,9 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu lane, kada je iznosila 57,2 odsto. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija, Nemačka i BiH, a u uvozu Rusija, Nemačka i Italija. Ohrabrujući podaci, ali moraće još mnogo da se radi, Srbija treba još dosta da se potrudi i učini sa sobom da bi dostigla vodeću poziciju u regionu, kao što joj i predviđaju strani analitičari. FUtURIStIčka SLIka Evropska unija je prošlu godinu potrošila na ad hok intervencije u spasavanju najugroženijih, u 2011. se nada izlasku iz ekonomskih poteškoća, a povratak privrednom rastu se obećava dogodine, mada je to rečeno i pre dve godine. Plan se može sažeti u četiri tačke: prestanak usklađivanja plata s inflacionom stopom, pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na teritoriji cele EU na 65 ili čak 67 godina, približavanje fiskalnih politika među članicama i unošenje u ustav svake zemlje principa povratka ravnoteže javnih finansija. To ne podrazumeva istovremeno iskorenjivanje deficita, ali obavezuje na zdravo upravljanje javnim finansijama. Analitičar Zelik je ukazao da će sadašnja kriza „istorijski gledano vrlo brzo“ premestiti ekonomsku moć sa Zapada u Kinu. Kako kriza samo menja svoje faze, pitanje je kako bi se u doglednoj budućnosti ona ponašala. Svaka velika kriza sa pozornice je izbacivala jedne igrače, dok je druge činila još jačim. Ko će u ovoj krizi da bude pobednik? Amerika koja, kako se stiče utisak, sve više živi od stare slave? Teško. Nemačka, koja, evidentno, najbezbolnije podnosi breme krize i vidi svoju mogućnost da ponovo postane dominantna u ovom delu sveta? Moguće. Azijske zemlje koje ništa nisu osetile i nameravaju da osnuju svoju zajedničku valutu kako bi smanjile značaj američkog dolara? Sigurno. Ali niko neće dobiti nešto što se meri sadašnjim merilima... Demografska i politička mapa Evrope se ubrzano menja na gore, neke nove zemlje iz Afrike, sa Bliskog i Dalekog istoka, poput Turske, Južnoafričke Republike i Južne Koreje, danas su svakodnevna vest u medijima. Odnos snaga se menja, a kao svedoci jednog vremena vidimo da će najbolji dani Evropske unije i Amerike, kakve pamtimo, prohujati sa vihorom i da će se i SAD i Unija promeniti iz temelja kako bi i dalje hvatale korak sa vremenom. Dušan SEKULIĆ 21 ekoNoMIJa o štrajku sindikata igrača košarkaške NBa lige MoĆ SINDIKATA protekla NBa sezona, 2010 – 2011, završila se spektakularnom pobedom Dalasa u finalu, protiv favorizovane ekipe Majamija. osim što je to bila prva titula u Dalasovoj istoriji, prvi put je jedan srpski košarkaš, predrag Stojaković, trijumfovao i osvojio šampionski prsten. Međutim, i pre završetka sezone, sa velikom neizvesnošću se govorilo o tome da li će naredna uopšte biti odigrana, s obzirom na velike razlike u stavovima između sindikata NBa igrača i vlasnika klubova, koje su nagovestile štrajk sindikata igrača. S NEUSPEŠNI PREGOVORI indikat NBA igrača osnovan je 1954. godine, sa ciljem da štiti prava košarkaša koji nastupaju u NBA ligi, kako na terenu, tako i van njega. Osnivanje ovog tela donelo je brojne pogodnosti igračima, koje im do tada nisu bile na raspoloaganju. Reč je, pre svega, o penzionom planu, minimalnoj zagarantovanoj plati, zdravstvenim olakšicama i brojnim drugim aspektima koji su relevantni za njih. Gledajući utakmice na televiziji i uživajući u spektaklu, ne bismo mogli pretpostaviti da postoje toliko krupni problemi koji će, po svemu sudeći, stopirati odigravanje većeg dela ili čitave naredne sezone. O čemu se zapravo radi? Vlasnici NBA klubova na svakih šest godina potpisuju sa igračima kolektivni ugovor (CBA), u kojem se do detalja razrađuju prava i obaveze obe strane i sprečava iskorišćavanje sistema od 22 strane igrača ili vlasnika. Poslednji ugovor istekao je 11. jula 2011. Analize pokazuju da od 30 ekipa koje se takmiče u ligi, čak 22 posluju sa značajnim gubicima, kao i da je godišnja zarada lige 3,8 milijardi dolara, pri čemu 2,1 milijarda dolara odlazi na plate igrača. U celu priču uključilo se i rukovodstvo lige, na čelu sa komesarom Dejvidom Šternom(David Stern), koje želi da spreči prekoračenja budžeta, koja su pojedini klubovi pravili do sada. Takva restriktivna mera stimulisala je vlasnike da pokušaju da smanje plate igračima, pri čemu su naišli na oštar i nepokolebljiv odgovor sindikata. Igrači su pristali na smanjenje plata u iznosu od pola milijarde dolara u narednih pet godina i to je granica ispod koje nisu spremni da idu. S druge strane, udruženje vlasnika klubova nudi predlog po kojem bi igrači ostali ’’kraći’’ za nešto više od 8 milijardi dolara u istom periodu. Sindikat svoju nepokolebljivost bazira na činjenici da je prošla sezona u NBA ligi bila finansijski najbolja u istoriji lige. Naime, ostvareni su rekordi u prodaji tv prava, broju ljudi na utakmicama i prodaji zvanične opreme košarkaša. Ako bismo celu situaciju posmatrali u procentima, igrači žele 54% od ukupne, prethodno navedene zarade, a vlasnici su spremni da im daju ’’svega’’ 40%. Ono što igrači suštinski žele je da ne dolazi do značajnih izmena kolektivnog ugovora, jer smatraju da su, ipak, najveći razlog velikih prihoda upravo oni. Verovatno jedina bitna promena koju sindikat želi, jeste veća fleksibilnost prilikom razmene igrača između timova (odbacivanje pravila o neophodnosti izjednačavanja plata). Pregovori između dve strane traju gotovo 18 meseci, ali su tek u poslednje vreme intenzivirani. U razgovorima koji su održani tokom leta nijedna strana nije pokazala razumevanje za onu drugu, niti smo mogli čuti nagoveštaje da bi problem mogao uskoro biti rešen. Za to vreme, veliki broj igrača je potpisao privremene ugovore sa brojnim klubovima širom sveta (Evropa je najatraktivnija destinacija), poslednji štrajk sindikata igrača dogodio se u sezoni 1999 – 2000. i trajao je 20 dana. Timovi su odigrali svega 0 utakmica i na kraju sezone nije bio odigran plej-of. titulu je osvojio San Antonio. kako ne bi pretrpeli gubitke u pogledu forme, ali i u pogledu novca. Već sada je jasno da će sindikat iz ovih pregovora izaći sa manje novca u odnosu na sumu koju su primali do sada, ali je pitanje koliko su spremni da ’’olabave’’ svoje zahteve. Za sada deluju nepokolebljivo. čekaJUĆI DoGoVoR Do trenutka zaključivanja ovog broja ’’Monopollista’’, nije se moglo predvideti koliko će potrajati štrajk (tzv. lockout). Snaga sindikata leži u činjenici da ne postoji mehanizam koji bi ga naterao da okonča štrajk i započne novu NBA sezonu, sve dok ne pristane na uslove novog ugovora. Ako sezona zaista ne počne u novembru kao što je planirano, to će značiti velike gubitke za ligu, naročito posle sezone sa rekordnim prihodima. S druge strane, može se reći da je već postala fraza da u ovakvim situacijama najviše gube navijači, zaljubljenici u najkvalitetniju košarku na svetu, koji će biti uskraćeni za sjajne mečeve i nova uzbuđenja u borbi za titulu. Ostaje nam da se nadamo da će se prognoze koje govore da liga neće početi pre Nove godine(a neke čak i da uopšte neće biti odigrana ove sezone), pokazati kao netačne i da će se i vlasnici i igrači u najkraćem roku vratiti onome što je smisao cele priče – košarci. Đoko BoDIRoGa Dogovoren novi aranžman sa MMF-om ekoNoMIJa NoVI aRaNžMaN, STARI PROBLEMI Delegacija MMF-a, tokom dvonedeljnog boravka u Srbiji, zaključila je novi aranžman iz predostrožnosti sa našom zemljom, u vrednosti od oko milijardu evra D etalji dogovorenog aranžmana sa MMF-om saopšteni su javnosti 31. avgusta. Srbija će na raspolaganju imati oko milijardu evra, ili 200% kvote u MMF-u, kao podršku deviznim rezervama, koje će iskoristiti u slučaju nepovoljnih međunarodnih ekonomskih kretanja. Aranžman je sklopljen na 18 meseci. Dakle, ukoliko za tim ne bude potrebe, Srbija se neće zaduživati kod MMF-a za navedeni iznos, ali je važna činjenica da će u slučaju nepovoljnih kretanja svetske privrede i makroekonomskih problema u zemlji, Srbija moći da računa na značajna sredstva. To je, pre svega, dobar signal za investitore da nastave da ulažu u Srbiji, ali, u kontekstu nadolazećeg drugog talasa svetske ekonomske krize, još je važnije obezbediti krhku i još uvek nedovoljno oporavljenu srpsku ekonomiju od nove recesije. RaDIo, Ne RaDIo, VLaDI SVIRa RaDIo Razgovori sa delegacijom MMF-a, koju je predvodio Albert Jeger, počeli su 18. avgusta u Narodnoj banci Srbije. Posle prvih nekoliko dana razgovora, predstavnici Fonda su bili veoma zadovoljni podacima koji su im prezentirani od strane NBS, a tiču se kretanja spoljnog duga Srbije. Naime, tokom 2011. godine, spoljni dug Srbije se smanjio za 4,4% u odnosu na stanje krajem 2010. godine i na kraju juna je iznosio 22.734 miliona evra. Odnos spoljnog duga i BDP-a se smanjio sa 82,1% krajem prošle godine na 74,8% na kraju juna ove godine, dok se odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga smanjio sa 236,2% na 206,3%. Na taj način, Srbija se vratila u krug srednje zaduženih zemalja, budući da je granica visoke spoljne zaduženosti definisana na 80% BDP-a i 220% izvoza robe i usluga. U martu ove godine, Standard & Poor je po- većao kreditni rejting Srbije sa BB- na BB stabilan, a sklapanjem novog aranžmana sa MMF-om bi trebalo očekivati dalje poboljšanje rejtinga zemlje i rast poverenja investitora i kreditora. Međutim, ono čime predstavnici MMF-a nisu preterano zadovoljni je stanje u javnom sektoru. Čuvena „crna rupa“ u budžetu Srbije, odnosno njegov deficit, iznosiće 153 milijarde dinara, umesto ranije planiranih 140 milijardi, što predstavlja 4,5% BDP-a. Štedeće se na izgradnji lokalne infrastrukture i sportskih terena, dok medijski atraktivni infrastrukturni projekti, poput Koridora X i obilaznice oko Beograda, neće trpeti posledice štednje. Budući da će parlamentarni izbori biti održani sledeće godine, Vlada nije odustala od povećanja plata i penzija, tako da je postignut dogovor sa MMF-om da se za te namene izdvoji 13,4 milijarde dinara. S obzirom na to da javni dug Srbije trenutno iznosi oko 42% BDP-a, dodavanjem deficita budžeta u ovoj godini od 4,5% BDP-a postojećem iznosu javnog duga, država će vrlo verovatno preći nivo zaduženosti od 45% BDP-a, koji je postavila kao gornju granicu zaduženosti do koje sme da ide, izmenama Zakona o budžetskom sistemu. To je još uvek znatno ispod 60% BDP-a, što se uzima kao granica visoke zaduženosti, ali zabrinjava činjenica da je javni dug 2008. godine iznosio samo 26% BDP-a, što znači da je za samo dve i po godine porastao za oko 16% BDP-a. Procena rasta BDP-a za ovu godinu je revidirana sa 3% na 2%, dok su prihodi od PDV-a za 10% manji od planiranih, tako da je i bez povećanja javne potrošnje država prinuđena na dodatno zaduživanje. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi smanjivanje državnih rashoda u ovom trenutku samo izazvalo recesivna kretanja, budući da privredna aktivnost, već duže vreme stagnira. Upravo zbog nedovoljno razvijenog realnog sektora privrede dolazimo u situaciju da su ionako niske penzije veliko opterećenje za državu. U isto vreme dok je odnos zaposlenih i penzionera 1,1 mi imamo 28,9% nezaposlenih. Koliko je to izdržavanih lica i koliki je to pritisak na državu, nije teško zaključiti. Visina javnih rashoda ostaje ista, radili mi ili ne radili, tako da je minut do dvanaest da država počne aktivnije da podstiče proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Samo zapošljavanjem trenutno nezaposlenih lica popunio bi se veliki deo deficita fonda PIO, koji se trenutno popunjava transferima iz budžeta. Šta NaM Je čINItI? Dakle, opšti zaključak je da se samo podsticanjem proizvodnje i izvoza, postojeći nivo javne potrošnje može učiniti održivim na duži rok. Treba imati u vidu da glavni problem javnog sektora nije visina javne potrošnje sama po sebi, već nedovoljan nivo privredne aktivnosti Srbije, u odnosu na potrebe i mogućnosti. Uštede moraju biti što manje na izgradnji infrastrukturnih projekata, jer postaje jasno da sa nadolazećim drugim talasom svetske ekonomske krize i sporim oporavkom srpske privrede investicije i podsticanje privredne aktivnosti moraju postati najveći prioritet. Stefan ĐERASIMoVIĆ 23 ekoNoMIJa o kupovini čuvenog slovenačkog proizvođača sokova, Fruktala, od strane Nektara NIJe SVeJeDNo Hrabrost se u biznisu isplati. Nektar je u oštroj konkurenciji firmi koje posluju na tržištu eU uspeo da ponudi najprihvatljivije uslove za kupovinu nekadašnjeg jugoslovenskog giganta u proizvodnji sokova.U skladu sa svojim sloganom, izgleda da su uočili da nije svejedno poslovati samo na tržištu bivše Jugoslavije i proširiti poslovanje na tržišta koja nude mnogo više. ali i traže mnogo više NEKADA DAVNO.... Sećam se komentara starijih iz svog detinjstva po ulasku u megamarket uz pogled ka rafu na kojem se nalaze Fruktalovi sokovi: „Ne, nećemo ovo. Skupi su, slovenački. Ehh, kako smo samo nekad...“. I onda sledi minut do dva jugonostalgije i evociranje uspomene na ukus Fruktalvovih sokova koje, da budem iskren nikada nisam probao. Fructal je svoju priču započeo davne 1945,, u Ajdovščini, u Sloveniji. Tada je pet radnika u napuštenom hangaru tekstilne industrije počela da pravi voćne sirupe i žestoka alkoholna pića. Prelomna godina, međutim, za Fruktal je 1963., kada lansiranjem brenda „Dvojni C“ stiču preopznatljivo ime na tržištu SFRJ ali i u inostrantstvu. Od tada postaju sinonim za ukus, kvalitet, i slovenačku domincaciju tržištem gotovih proizvoda na tržištu SFRJ. NEKTAR Nektar je porodična kompanija, osnovana 1998. od strane porodice Radun iz Bačke Palanke. Danas zapošljava oko 650 zaposlenih, i smatra se drugim po veličini proizvođačem sokova na Balkanu. Sudeći po onome što se može pročitati na sajtu ove kompanije, radi se o firmi koja zagovara društveno odgovorno poslovanje, jako mudro promišlja svoje poteze, i stalno insisitra na daljem rastu i unapređivanju. O ovome govore i akvizicije koje je Nektar izvršio u Srbiji. Naime, 2003. Je kupljena fabrika koncentrata voća i povr- 2 ća Delišes iz Vladičinog Hana za 50 miliona dinara, a kasnije je u kapacitete uloženo još 2,5 miliona evra. Ovim je Nektar proširio svoje kapacitete za proizvodnju kaše i koncentrata za voćne sokove. Pet godina kasnije, Nektar je kupio i Hebu iz Bujanovca koja se bavi proizvodnjom mineralne vode, za dva miliona evra. Značajno je da je i pri kupovini Hebe Nektar ponudio investicioni program, ovaj put u visini od 6 miliona evra. Poznat je Nektarov slogan iz reklamne kampanje – „Nije svejedno“, koji u ovoj kompaniji smatraju neotuđivim delom korporativnog identiteta. Što se inovacija tiče, u Nektaru su uvereni da je to jedini način za zauzaimanje liderske pozicije i njeno održavanje. Pod inovacijama podrazumevaju sve od novih proizvoda i loga pa do osavremenjivanja prozivodnje. poJeDINoStI tRaNSakCIJe Fruktal se u međuvremenu našao u problemima. Naime, Fruktal je u vlasništvu pivare Union, koja je, opet, u vlasništvu Pivovarne Laško. Pivovarna Laško je trenutno prezadužena, pri čemu njeni ukupni dugovi iznose 420 miliona evra. Banke poverenice od ove slovenačke pivare su zatražile da dezinvestira iz biznisa koji ne predstavljaju poslovno jezgro (proizvodnju piva). Logično, Fruktal se, kao proizvođač sokova, našao u poziciji da nije više poželjan pod korporativnim krovom Pivovarne Laško. Ovakva odluka bila je signal mnogim potencijalnim kupcima da se uključe u trku pre svega za ime i reputaciju koje Fruktal nosi sa sobom, ali i za tržišta na kojima Fruktal posluje. Među firmama koje su želele slovenačkog giganta u svom poslovnom portfoliju našla su se imena poput austrijskog Rauha, italijanskog San Benedeta, britanskog Argusa i hrvatske Stanić grupe. Kao obrazloženje za prodaju Nektaru, upravni odbor (koji je inače ovu odluku podržao jednoglasno) naveo je pre svega činjenicu da Nektar poznaje veličinu Fruktala, njegovo poslovanje i da će na pravi način nastaviti da ga razvija. To je rezultiralo potpisivanjem ugovora vrednog 50,2 miliona evra čime je Nektar postao vlasnik 93,7 % akcija Fruktala. Postupak akvizicije će po svim najavama biti završen do novembra. Iako je cena bila bitan faktor pri odabiru kupca, jer je 48 miliona evra otišlo bankama poverenicama Pivovarne Laško, iz upravnog odbora Fruktala ističu da su još neki faktori bili značajni. Naime, od Nektara je zatraženo da na području Ajdovščine nastavi ulaganja u proizvodnju sokova, te zapošljavanje stanovništva, kao i uključivanje lokalne zajednice u poslovanje. Slovenački ministar poljoprivrede, Dejan Židan, istakao je da je veoma značajno da Nektar voće dobavlja iz Slovenije. E, sad, ovde je zanimljivo videti kako će ta najava biti pretočena „na papir“ jer je u trenutku euforije zbog kupovine Fruktala najavljivan prodor srpskog voća u Sloveniju kao sirovinske baze za Fruktalovu proizvodnju. Da li će se naći neki kompromis, ili će, inače izuzetno konzervativni slovenački pirvrednici, izboriti snabdevanje potpuno iz Slovenije, ostaje da se vidi. Slovenačka strana je uvidela da Nektar akvizicjama prilazi pažljivo, promišljeno i da ih ne čini u maniru rigidne korporativne prakse, već sa velikim razumevanjem i poznavanjem poslovnog jezgra. Investicije u razvoj proizvodnih kapaciteta, društvena odgovornost ali i proklamovano insistiranje na organskoj proizvodnji su takođe bitni razlozi.Sudeći po odnosu prema radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom u Hebi (isplaćeno 23,5 hiljade dinara po godini radnog staža), i sa ove strane se Nektar pokazao kao odgovoran kupac. U slučaju akvizicije Delišesa iz Vladičinog Hana, na primer, u početku nije ni došlo do otpuštanja tehnološkog viška. Slovenci su se, dakle, za Nektar odlučili jer za sva obećanja koja da, ima validnu potvrdu u prethodnim postupcima. NaJ, NaJ, NaJ Kupovina Fruktala je najveća srpska investicija u Sloveniji. To je i najveća investicija u Sloveniji ove godine. Ovo je takođe i najveća investicija iz Srbije u bivše jugoslovenske republike. Ostaje, međutim da se vidi, da li će osećaj za biznis nastaviti da služi dinamičnu firmu iz Bačke Palanke, i da li ćemo im za koju godinu dodati još neko „naj“ u tekstu slične sadržine. DUŠan Vojnović ŽENSKA STRANA društvo MOZGANJE POD JORGANOM Nečuveno! Ali po ko zna koji put u istoriji dolazimo do iste konstatacije – muški mozak i ženski mozak nemaju dodirnih tačaka, pa to ti je... Ali ovaj tekst nema veze sa muškarcima, nego sa vama drage moje dame. Kad ste se poslednji put opustile i prepustile? ŽENE I SEX... Zaista je zabrinjavajuća činjenica da 10% žena nikada u svom životu nije doživela vrhunac, a 40% njih se u većini slučajeva takoreći folira. Zašto nam se to dešava? Iskreno, biće da je u nama problem moje dame. Kod nas sve mora težim i kompolikovanijim putem. U tekstu koji sledi, pokušaću da vam dočaram šta smatram glavnom kočnicom ženske seksualnosti. I odmah da bude jasno – ovo je samo jedan laički point of view. Sve uzmite sa rezervom. Nadam se samo da ćete uživati, za promenu. DAKLE? Pa da krenemo od početka. A kad kažem početak, mislim na sexualnu revoluciju koja nam je donela svašta nešto, osim zadovoljavajućeg procenta žena koje umeju da uživaju u svom telu i sa svojim partnerom. Neki bi rekli samo – mah, to je problem u glavi! I što je najgore, jeste tako. Imam utisak da ženska frustracija zapravo leži, u socijalnim kategorijama, a ne u fizičkim predispozicijama. Izgooglajte objašnjenje ženskog orgazma, i naćićete da tri faktora utiču na njega – fiziologija, psiha i vrednosni stavovi. Druga dva su dominantna, dok kod muškaraca oni i ne postoje. Dakle, žene sex pre svega posmatraju kao socijalnu kategoriju. Jel vam palo ovo nekada na pamet? A sad još eksplicitnije - njihov odnos prema ovoj kategoriji ujedno određuje i njih kao ličnosti! Na taj način dobijamo „kaluđerice“, „promiskuitetne“ i druge tipove žena koje u stvari etiketirate na osnovu njihovog seksualnog života, a da pri tom toga niste ni svesni. Bilo kako bilo, kroz moju laičku prizmu i neformalne ankete sa brojnim ženama došla sam do ovog zaključka. I čini mi se da nešto što nas tako kompleksno određuje ne može ni da nas zadovolji, dok ga ne shvatimo na pravi način. Rešenje? „SEX ZA PONETI?“ Hajde da se podsetimo čuvene serije „Sex i Grad“. Tu je žena opisana kao samostalna, okrenuta sebi, svom poslu, izgledu - svom zadovoljstvu. Pošto u njega spada i sex, nema nikakve prepreke da se prepusti uži- vanju istog. Na žalost, imam samo da kažem – malo sutra! Još smo prilično daleko od ovakvog shvatanja sex-a. Kad kažem „smo“ mislim i na žene i na muško shvatanje žene kao sexualnog bića. Dakle, kako stvari zaista stoje? Biološki, žena nije zamišljena kao promiskuitetno biće koje stupa u sexualne odnose svaki put kad za tim oseti potrebu (muška osobina) . Sposobna je da zatrudni s jednim muškarcem, plod nosi 9 mesecii i njenom organizmu treba vremena da se Tekst nije za mušku populaciju! Skrenite pogled moliću. nakon toga oporavi. Svaki sexualni odnos nosi sa sobom potencijal da žena ostane u drugom stanju. Zato, svesna toga ili ne, uvek bira partnera koji će da da njenom potomku odgovarajući genetski materijal. Za taj proces je potrebno vreme. Zahvaljujući tome, žena opet, ne može da bude non-stop fokusirana na svoju potrebu. Pre je fokusirana na okruženje. Muškarci sa druge strane imaju pun fokus na svoju potrebu. Ne nose decu, i nije im cilj da nađu odgovarajuću partnerku, već da šire svoj genetski materijal na što više istih. Pogledi na reprodukciju nam se toliko razlikuju, i to na nivou biološkog zapisa, da nijedna emancipacija neće u tom smislu izjednačiti žene i muškarce. Ovde je važno da shvatimo da to ni ne treba da se desi, već da smo biološki predodređene da pre stupanja u odnos svaki put dobro razmislimo. „NE HVALA!“ Dakle „Sex i Grad“ nije rešenje. Takvim ponašanjem možete da zaradite samo osećaj nelagode, krivice ili jako površne odnose. Rešenje je shvatanje i prihvatanje svog sexualnog bića. To znači da za početak osvestite da je ono u vama, a ne van vas, i da vi imate pravo i obavezu da ga razvijate. Zaboravite na druge ljude, njihova mišljenja. Udovoljite sebi. Ta imate jedan život drage moje, nećete valjda da ga isfolirate?! Ali pazite. Nemojte da upadnete u zamku, i postavite se prema svemu kao muškarac, jer to niste. Ono što je potrebno jednoj ženi da bi istinski bila zadovolj(e)na u svakom smislu, jeste stabilan odnos sa samom sobom i sa svojim partnerom. Zato ga pažljivo birajte. Ništa ne može da vas uzbudi kao činjenica da vas neko razume, shvata i prihvata za to što jeste. Budite sigurne u sebe i vašem partneru objasnite šta je to što vas čini srećnom – i isiključite mozak! Dr Da Wajt 25 društvo POVLAČENJE STIVA DŽOBSA SA MESTA IZVRŠNOG DIREKTORA KOMPANIJE EPL WHERE EXCELLENCE IS EXPECTED! K rajem avgusta ove godine šef Epla, Stiv Džobs, podneo je ostavku, kako se spekuliše, zbog zdravstvenih problema. Iznenadni odlazak ovog genija, oca Ajfona, Ajpeda i Meka, revolucionara u oblasti personalnih računara, u trenutku kada ova kompanije beleži najbolje rezultate u svojoj istoriji propraćen je burom komentara u javnosti. Sama vest da se Džobs povukao iz Epla je u trenutku smanjila vrednost akcija ove kompanije u vrednosti od 7 odsto, što na najbolji način ilustruje snažnu reputaciju koju uživa u javnosti. Ako bacimo pogled na njegov lik i delo, možemo uvideti da se ovde radi o čitavom sklopu jedne vizionarske i nemilosrdno jake ličnosti, čoveku čija karijera i životni put prevazilaze maštu najsmelijih holivudskih scenarija. Iza Džobsove reputacije simbola tehnološke inovativnosti stoji lik ekscentričnog biznismena i marketinškog genija, osobine koje su odigrale presudnu ulogu na njegovom putu do uspeha. Praktično bez inženjerskog obrazovanja, on je ipak uspeo da na njegovo ime do danas bude registrovano preko dve stotine patenta, zbog čega ga neki danas stavljaju rame uz rame sa velikim pronalazačima poput Edisona. Prema rečima Stiva Voznijaka suosnivača Epla i tvorca prvih računara ove kompanije, Džobs nikada nije imao znanje da sam konstruiše računar, niti je znao da napravi funkcionalan operativni sistem, ali je oduvek imao viziju šta je potrebno tržištu, kao i harizmu da izvuče maksimum iz svojih saradnika. Imajući jasnu viziju onoga što želi, uspeo je da od skromnih početaka kompanije Epl, osnovane u garaži svojih roditelja, za samo desetak godina stvori brend vredan 2 milijarde dolara, unoseći revoluciju u svet personalnih računara. Naravno, jedna od glavnih Džobsovih menadžerskih sposobnosti ogleda se i u prepoznavanju tačno onih kvaliteta saradnika, koji su mu potrebni za ostvarenje zacrtanih ciljeva, tako da je od početka svoje 26 karijere bio okružen nekima od najstručnijih ljudi iz sveta biznisa i tehnologije. BACK TO BASICS... Međutim, i najbolji greše. Naime, jedna takva odluka ga je svojevremeno koštala mesta u kompaniji Epl. Naime, sredinom 80-ih, kada je Epl već postao respektabilni brend na tržištu, Džobs je osetio potrebu da na mesto izvršnog direktora kompanije dovede osobu sa većim iskustvom. Tako se odlučuje da angažuje Džona Skalija, tadašnjeg uspešnog izvršnog direktora Pepsi Kole, prišavši mu sa jednom od najarogantnijih rečenica u istoriji biznisa: „Da li želiš da ostatak života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš priliku da promeniš svet?“. “Being the richest man in the cemetery doesn’t matter to me … Going to bed at night saying we’ve done something wonderful… that’s what matters to me.” Steve Jobs Nakon što je 1983. Skali prešao u Epl, njih dvojica su narednih par godina nastavili da “menjaju svet“. Međutim, njihove vizije daljeg razvoja kompanije su počele sve više da se razlikuju, što je 1985. rezultiralo time, da je Džobs bio primoran da napusti sve funkcije u kompaniji koju je osnovao. U 30. godini života prodaje svu svoju imovinu, osim akcija Epla i osniva novu kompaniju pod imenom NeXT. Kako je sam kasnije izjavio, težinu koju nosi uspeh zamenila je rasterećenost početnika. Iako je kompanija proizvodila neke od najboljih računara tog vremena, ipak je nailazila na ograničen komercijalni uspeh. U međuvremenu, Džobs kupuje Grafiks Grup od grafičkog ogranka Lukasfilma za ukupnu sumu od 10 miliona dolara. U narednim godinama uspeva da uspešno transformiše ovaj studio, u kome su u saradnji sa Diznijem stvoreni neki od najboljih animiranih filmova, poput “Priče o igračkama“, “U potrazi za Nemom“ itd. Epizoda sa Piksarom završena je tako što je Džobs prodao ovaj studio Dizniju, ali ne za novac, već u zamenu za akcije u kompaniji, čime je postao najveći pojedinačni akcionar. Sa uspehom Piksara Džobs je pokazao da se njegovo polje kompetentnosti proteže daleko izvan oblasti razvoja i prodaje Hi-Tech gedžeta. U međuvremenu, nakon decenije koju je Epl proveo bez Džobsa, kompanija je došla do ivice kolapsa. 1996. Epl, suočen sa finansijskim bankrotom, kupuje Džobsovu kompaniju NeXT i na taj način ga ponovo vraća u svoje redove. Implementirajući tehnologiju koju je razvio tokom godina provedenih u NeXT-u, zajedno sa svojim beskompromisnim insistiranjem na vrhunskom kvalitetu, atraktivnom izgledu i specifčnom načinu distribucije proizvoda, Epl u narednoj deceniji postaje lider u industriji visoke tehnologije i jedna od najprofitabilnijih kompanija na svetu. Epl je postao simbol za inovaciju, unoseći revolucionarne promene na polju personalnih računara, načinu slušanja i skidanja muzike sa interneta, kao i u oblasti telekomunikacija. Danas, nakon odlaska Džobsa, možemo čuti različite prognoze o budućnosti kompanije Epl, dok, s druge strane, konkurencija ne krije olakšanje. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 8.3 milijarde dolara, dovoljno za mirnu penziju. Sigurno je da će zaveštanje njegove uspešne poslovne prakse još dugo biti prisutno u udžbenicima modernog menadžmenta širom sveta. Bojan ČALIJA MS IRONY ISTRAŽUJE ZA VAS društvo ŠTA JE ZAISTA DOBRO ZA CV? Generacija koja zbunjeno odrasta u krvi, suzama i znoju tranzicije ima ekskluzivnu priliku da stvori savršen društveni sistem. Ali tek pošto napiše svoj „CV“! STARA “DOBRA“ VREMENA Dobar dan, ja sam Miloš Slobodanović. Rodjen sam 1959. Bio sam odličan student Ekonomije, odmah po završetku fakulteta predao sam dokumenta na šalter u NZS (nacionalni zavod za zapošljavanje ). Javio sam roditeljima, koji su bili ugledni članovi partije da sam diplomirao, kao i drugu Raji koji mi je bio nadredjeni u toj istoj partiji. Sutra me je čekao posao! Bio sam mlad voleo sam sve da radim, nešto i putovao, fino zaradjivao ali doslo je i ovo novo vreme. Posle nesto vise od tri decenije ostao sam bez posla. Sada svi traže znanje engleskog, računare! U moje vreme računari nisu ni postojali. Staž do penzije dopunjujem kao kondukter... VREMENA SE MENJAJU Dobar dan ja sam Vredna Učić rodjena 1986. Završila sam Ekonoski fakultet u Beogradu sa odličnim prosekom. Znam Engleski, računarski sam pismena i komunikativna. Nemam još uvek posao ali nisam gubila vreme! Išla sam na radionice koje su držali nom akten tašnom i sigurnošću do penzije. I jeste važno biti uspešan na fakultetu ali, na žalost, ni to nije garancija. Da, na sreću ili žalost, u tržišnom kapitalizmu stvari funkcionišu drugačije. Vidim da su svi to shvatili, i zato su počeli masovno da se organizuju razni treninzi za brzo i lako napredovanje u ka- Recept za uspeh ne znam ali ptičica mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u tome!“ kolege studenti koji imaju iskustva u traženju posla. Spremna sam na većinu pitanja koja mogu da mi postave na intervjuu, ali mislim da uvak padnem na onom ’’zašto ste baš Vi dobri za ovaj poso’’? Ne gubim nadu, spremna sam da idem na sve radionice i seminare koje su dobre za CV, znate, vremena su se promenila i sada hvala Bogu postoje ljudi koji organizuju razne edukacije za zapošljavanje. Možete čak i da naručite da Vam napišu CV! ŠTA SAM NOĆAS PROPUSTIO? Dobar dan ja sam Ms.Irony i znam da su se vremena promenila. Nije više moguće samo završiti fakultet, predati dokumenta na čuveni šalter, javiti se partiji ili roditeljima i već sutra ste ugledni činovnik sa novokuplje- vremena zaista promenila? Zar nije paradoksalno plaćati da Vam neko napise opis Vašeg života? Zar nije čudno to što neko hoće da Vas u roku od dva dana istrenira za karijeru, kao da je brzi meč u dva seta. Pre nego što se susretnemo negde kako igramo držeći se za uši samo zato što nam je neko rekao onu čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim! Treba imati dobar CV ali pisanje istog se ne kupuje niti je to samo sebi svrha. Svaki početak je težak, i jako je bitno raditi na sebi ali ne postoji kratki kurs večitog studenta koji će vam pomoći da uspete u životu. Pametno koristite vreme da ono ne bi iskoristilo Vas, pa da pocnemo! REŠENJE PROBLEMA rijeri ili za gradjenje iste. Zato kada na google ukucamo čuvenu floskulu “dobro za CV“ za manje od sekunde iskoči 1 480 000 rezultata pretrage. Zato su i otvorene firme za pisanje i kupovinu čuvenih “CV za poneti“. Ok, živite brzo (ili bar želite da je tako) i želite sexy recept za vrtoglavi uspeh, ali, zastanite za momenat! Da li smo dobro shvatili kako su se Pre nego što se susretnemo negde kako igramo držeći se za uši samo zato što nam je neko rekao onu čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim! Caka je da cake nema Recept za uspeh ne znam, ali ptičica mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u tome!“ Dakle, hajde za početak da se igramo! Bez ikakvih ograničenja zamislite gde biste voleli da budete za tri godine, i zapišite sve potrebne osobine, znanja i veštine koje ta osoba poseduje. Zatim, zapište (najrealnije moguće) koja su vaša trenutna znanja, osobine i veštine. Sada kada imamo početnu tačku i krajnju destinaciju treći i najzabavniji korak je osmišljavanje najzanimljivijeg putovanja u životu - popunite taj gep! Diskutujte sa prijateljima, trežite savete, putujte, razgovarajte sami sa sobom, brainstormujte, učite, radite, volite, molite, plivajte, skačite, zvaćite, pevajte, slušajte, pitajte, skitajte, uživajte u tome i doći ćete do svog cilja koji zaista vredi! Doći ćete do sebe, onda ćete znati kako i imati šta da napišete u svoj CV. Ms. Irony 27 društvo NEKI RADE DA BI PREŽIVELI, A NEKI JER IM SE DOPADA... VALJDA NIJE SVE U NOVCU?! Da su vremena teška znaju i vrapci na grani. Posla nema, ne zna se ni da li će ga biti, ali mu se nadamo, iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji porasla na 22.2 %. Ove činjenice navode buduće studente da dobro razmisle o tome da li će im se jednog dana isplatiti diploma fakulteta koji žele da studiraju? Već godinama u samom vrhu tražnje su isti fakulteti: Filološki, FON, Ekonomski, Medicinski... dok na Poljoprivrednom, Biološkom, Hemijskom uvek ostane koje slobodno mesto više. Da li svi masovno žele da postanu ekonomisti ili jednostavno misle da će tako lakše moći da prežive sutra? ZRELA ODLUKA Da li smo sa devetnaest godina dovoljno stasali da donosimo odluke o svojoj budućnosti? Mnogi maturanti su u ozbiljnoj dilemi kada upisuju fakultet, pogotovo ako se premišljaju koju od dve potpuno suprotne materije da studiraju. Jedna naša koleginica podelila je sa nama svoje iskustvo: ”Kada sam upisivala fakultet sviđalo mi se i pravo i ekonomija i matematika i fizika i svašta još, ali ništa mi se nije sviđalo baš, baš, da bih mogla da kažem da bih time volela da se bavim, i da mi je taj posao daleko lepši nego svi ostali. Jedino što mi je preostalo jeste da postupim racionalno, a to je da upišem fakultet koji će mi otvoriti mnogo mogućnosti za zaposlenje kada ga završim. A to jeste Ekof, mnogo više nego ostali fakulteti. Upisala sam naš fakultet da bih produžila vreme u kojem bih mogla da pronađem sebe, tj. svoj idealni posao, kad ga već nisam našla do svoje devetnaeste godine. Zato mi je bilo važno da dođem na fakultet koji će ponuditi mnogo različitih opcija. „ a sa dobrim finansijskim stanjem, baš i nije rešenje, pogotovo ne na duge staze. Na kraju, kad se presaberemo ispada da nije skroz tačno da nema posla. Zapravo realnije je reći - nema željenog posla. Evo jedne anegdote: Sretne čovek bez posla, koji živi sa ženom i troje dece kod tašte, kolegu sa fakulteta koji su svojevremneo završili, i pita ga da li može da mu nađe posao. Kolega mu je odgovorio da trenutno nema ništa što bi mu ponudio, ali da može da ide da radi na selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u neku prodaju na procenat. Njegov odgovor je bio: “Pa, nisam ja zato studirao da radim u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao ON JE TAJ? Da bi pronašli “taj” posao, kao kad tražimo našu drugu polovinu, zaista nam je potrebna sreća, ali isto tako volja, želja i čvrsta odluka da ćemo do njega doći. Cela priča podseća na brak jer je potrebno uložiti dosta truda, ali zadovoljstvo koje zauzvrat donosi je veliko. Naravno, ako ste od onih koji jedva čekaju petak jer dolazi vikend, i “muka” vam je kad pomislite na ponedeljak, sa nelagodom ustajete ujutru da bi otišli na posao, onda ste definitivno u lošem “braku”, a malo ljudi želi da se u njemu nađe. Takođe, biti u lošem braku, 28 „Budući brucoši treba dobro da razmisle šta žele da upišu i razmotre koliko će im posle završetka studija biti potrebno da se zaposle” - kaže Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. u svojoj struci!” Onda mu je kolega rekao: “OK, to znači da nemaš toliki problem sa parama, kada možeš da biraš šta ćeš da radiš”…Pouka je jasna. Ne želimo da radimo bilo šta, ali na kraju moramo biti realni. Ako ćemo ići u potragu za „pravim”, u međuvremnu se moramo zadovoljiti drugim najboljim rešenjem, da bi preživeli. ŠTA NAM JE ČINITI Treba dobro razmisliti čime želimo da se bavimo u životu. Nekad nije lako da pronađemo sebe, dugo lutamo, menjamo okruženje, ali pre ili kasnije uvek stignemo na cilj. Jeste u Srbiji tesko naći posao koji nam se sviđa, a pri tom i da je dobro plaćen. Nekad je teško je naći bilo kakav posao, ali ne treba se odricati snova. Čemu pozamašna plata, ako stres preovlađuje, ako nam je lice namršteno i ne sijamo. Jel to naša životna misija?! Zar nije lakše živeti sa manjom količinom novca, ali punim plućima, jer i taj deo dana koji provodimo na poslu je naš život i ne treba da ga traćimo olako. A put koji ćemo pratiti kreće od studija ili se bar naslućuje, zato ne dozvolite da drugi odlučuju umesto vas, da politika i stanje u državi previše utiču na vašu budućnost! Možda su danas traženi bankari, računovođe, ali ne znači da će i sutra biti tako. Možda bi bili srećniji da ste veterinar, da pomažete životinjama, zašto to zanimanje danas nije popularno ili da se bavite slikarstvom, vajarstvom? Zato, nemojmo dozvoliti da žrtvujemo talente koji su nam po rođenju dati samo na osnovu predpostavke da od toga nećemo moći da živimo. Ivana MILOŠEVIĆ ARAPSKI DIV NOVINARSTVA društvo AL DŽAZIRA „Al Džazira“ (u bukvalnom prevodu „ostrvo“, ali se ime odnosi na Arapsko poluostrvo) najveća je i najkontraverznija bliskoistočna TV stanica koja prenosi vesti iz sveta, 24 časa dnevno, uz poseban fokus na trusna područja. Za 15 godina svog postojanja, ona je od male TV stanice iz Katara postala uticajna globalna TV mreža. ISTORIJAT Sve je počelo 1995. godine, kada je britanski “BBC” sklopio ugovor sa saudijskom kompanijom „Orbit komunikacije“, u cilju prenošenja vesti na arapskom za glavni “Orbitov” bliskoistočni kanal. Međutim, „Al Džazira“ počela je u julu ove godine probno emitovanje programa koji će biti dostupan posredstvom zemaljske mreže i kablovskih operatera u Bosni i Hercegovini. Iz sedišta te medijske kuće u Sarajevu saopšteno je da se nastavljaju tehničke i druge pripreme za realizaciju pune programske šeme “Al Džazira” za Balkan, koja uključuje celodnevni informativni program iz regiona i sveta. Pravi program trebao bi da počne sa emitovanjem u januaru sledeće godine. ta saradnja nije dugo trajala. Nakon što je “BBC” objavio prilog o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji, “Orbit” je prekinuo saradnju. “Al Džazira”, koja je počela sa radom 1996., okupila je bivše zaposlene u ovom arapskom odeljenju BBC-ja, a takođe je svoj program uredila po ugledu na ovu britansku TV stanicu. „Al Džazira“ je počela sa emitovanjem programa 1. novembra 1996. godine, isprva 6 sati dnevno, da bi do kraja 1997. dnevno emitovala 12 sati programa. Signal se prenosio preko kablovske televizije i satelitskog signala. Predsednik kompanije bio je Šeik Hamad Bin Tamir al Tani, bivši ministar informisanja Katara. Drugi šeik, Hamad Bin Khalifa, dao je zajam od 137 miliona dolara TV stanici. Plan je bio da za 5 godina kompanija počne da se finansira iz sopstvenih poslovnih aktivnosti. Međutim, to se nije desilo, pa su se zajmovi nastavili. Danas su joj glavni prihodi, pored ovih zajmova, prihodi od reklama, pret- plata, dogovora o emitovanju programa sa drugim kompanijama i prodaja snimaka. KONTRAVERZE Iako je finansirana od strane katarske vlade, „Al Dzazira“ imala je veliku uredničku slobodu. Profesionalizam u izveštavanju, uz diskusije u studiju koje su pokrenule mnoge dotad tabu teme, omogućile su ovoj TV stanici da stekne veliki broj gledalaca. To je takođe prva arapska TV stanica koja je iznosila kritike na račun vlada zemalja arapskog sveta, mada su te kritike u poslednje vreme manje oštre, što se tumači kao potez u cilju stvaranja boljeg odnosa sa saudijskom i katarskom vlašću. Ipak, smatra se da svojim pristupom „vrućim“ temama, „Al Džazira“ nudi zdravu dozu objektivnosti i da značajno utiče na formiranje javnog mnenja u arapskom svetu. „Al Dzazira“ je skrenula pažnju zapadnih zemalja 2001. godine, jer je bila jedina TV stanica sa 24-časovnim satelitskim linkom sa Kabulom, u vreme rata u Afganistanu. Ekskluzivni snimci koje je ona tada pravila korišćeni su od strane Zaštitni znak ove velike medijske kuće nalikuje kapi vode i u suštini predstavlja natpis „Al Džazira“, na arapskom, ispisan posebnim kaligrafskim pismom, koji je u skladu sa muslimanskom religijom i kulturom. Ovaj logo izabran je od strane šeika Hamad Bin Khalifa, kao najbolji na takmičenju za logo ove kompanije. mnogih zapadnih medija. Takođe, ova stanica postala je „poznata“ po emitovanju video poruka lidera terorističke organizacije Al-Kaida. „Al Džazira“ je od nekih zapadnih medija proglašena „glasilom“ navedene organizacije i njenog vođe, Osame Bin Ladena. Njene kancelarije u Afganistanu i Iraku bombardovane su od strane SAD-a tokom ratnih intervencija protekle decenije. U martu 2008., izraelska vlada uvela je bojkot Al Džazirinih novinara, zbog izveštavanja o sukobima Izraela i palestinske grupe Hamas u pojasu Gaze. Tokom protesta u Egiptu, vlasti ove zemlje naredile su TV stanici da zatvori svoju kancelariju u Egiptu. Ovo su samo neki od primera ometanja rada ove TV stanice. ZNAČAJ „Al Džazira“ danas, pored vesti, ima nekoliko specijalnih kanala kao što su: sportski kanali, uživo emitovanje vesti i priloga sa konferencija, kanal za decu, dokumentarce i dr. Ona ima veliku gledanost u arapskom svetu, jer je mnogi ljudi vide kao pouzdaniji izvor informisanja od drugih medija, koji su obično pod državnom kontrolom. Iako je optužuju za pristrasnost i neprofesionalizam, pa i otvoreni anti-amerikanizam, činjenica je da „Al Džazira“ sarađuje sa važnim medijima sa Zapada, poput „BBC“-ja i „CNN“-a, što u neku ruku predstavlja priznanje njenog rada i objašnjava porast njene gledanosti u svetu. Ona doprinosi da se svetski događaji sagledaju iz jednog drugog medijskog ugla, pružajući time drugačiju perspektivu na aktuelne događaje u svetu. Nikola Škondrić 29 MOZAIK U pauzama izmedju učenja KAĆE PREPORUČUJU D rage kolege, što smo odmarali, odmarali smo. Čeka nas još jedna godina puna novih izazova (za neke od nas i starih). Po ko zna koji put obećavamo da ćemo se odreći loših, kampanjskih navika i sve svoje obaveze izvršavati na vreme... A sada da pređemo na vedrije teme. Počinje nova pozorišna sezona, novi filmovi stižu u bioskope, a tu je i poneka knjiga koju vredi pročitati. Izbor je veliki, a mi izdvajamo ono što nam se u ovom trenutku učinilo zanimljivim. Nadamo se da će vam se naš izbor dopasti, a ako ste raspoloženi za saradnju svoje predloge za naredni broj šaljite na monopollist@ gmail.com. FILMOVI UPOZORENJE! Ne očekujte teške životne drame, SF avanture ili akcije pune nasilja. Ispitni rok se bliži kraju, pa znamo da vam je potrebno nešto da se opustite i nasmejete. Okupite društvo i pravac u bioskop na lekovitu dozu smeha. P.S. Ne odgovaramo za upalu mišića, grčeve u obrazima i smeh do suza. FRIeNDS WItH BeNeFItS – romantična komedija VIŠe SReĆe oVaJ pUt Gde je granica između prijateljstva i ljubavi? Dilan i Džejmi su mislili da će biti jednostavno da svoje prijateljstvo upotpune samo seksom, bez obaveza. Uprkos uzajamnoj privlačnosti odlučuju da vide šta će se desiti kada odstrane emocije i zadrže se na čisto fizičkoj strani Međutim, ubrzo otkrivaju da se stvari moraju zakomplikovati i da njihov odnos ne može da se zadrži samo na tome. Junakinja ove priče je obična žena koja troši svoj život sumanuto jureći za zadatim ciljem. Nakon jutarnjeg buđenja, ona seda na sobni bicikl i tu počinje metaforično putovanje kroz sve bitne segmente njenog života. Na tom tragi-komičnom putu srećemo roditelje, učitelje, šefove, muževe, neuzvraćene ljubavi... Kroz snove, sećanja i realnost predstava vodi do samog kraja, gde ona biva ubijena kako rastućom glasnošću, tako i brzinom smenjivanja TV-reklama – spržena brzinom okretanja pedala. Naravno, tu nije i ne sme biti njen kraj! Cilj ove predstave nije da zabrine ljude pitanjima o suštini života, upravo suprotno, da ih nasmeje i podseti na lepotu jednostavnosti. Na repertoaru od: 29.9.2011. Režija: Will Gluck Uloge: Mila Kunis, Justin Timberlake, Patricia Clarkson, Jenna Elfman, Woody Harrelson, Bryan Greenberg POZORIŠTE Ustanova kulture “Vuk Karadžić”, 29.09.2011. u 20:00 h, cena karte 600,00 rsd Adaptacija i režija: Tatjana Kecman, Boris Radmilović (po motivima romana Dž. Barnsa, B. Vijana i G. G. Markesa) Uloge: Tatjana Kecman, Nataša Balog kNJIGa DžoNI INGLIŠ: poNoVo RoĐeN - komedija ko Je oVDe IDIot? Pozorište “Slavija”, 01.10. 2011. u 20:00 h, cena karte 400,00 rsd Režija i uloge: Milan Kalinić i Srđan Ivanović Na repertoaru od: 15.9.2011. Režija: Oliver Parker Uloge: Rowan Atkinson, Gillian Anderson, Dominic West, Rosamund Pike, Daniel Kaluuya Ovaj film je dokaz da Čak Noris nije jedini čovek koji može da spasi svet. Legendarni Rowan Atkinson u ulozi obaveštajca engleske tajne službe ima zadatak da zaustavi grupu internacionalnih ubica pre nego što eliminišu svetskog vođu i prouzrokuju globalni haos. Kako bi pomogao svetu, Džoni Ingliš se vraća u akciju! 30 Reč je o komadu ruske spisateljice Muze Pavlove iz 1903. godine. U to vreme, u Rusiji su pre venčanja morale da se uzmu brojne potvrde, između ostalog i od psihijatra. Radnja počinje kada budući mladoženja, posle burne momačke večeri, odlazi kod psihijatra po potvrdu. U predstavi su na humorističan način prikazani događaji iz svakodnevnog života, diskretno prožeti oslikavanjem dobro znanih likova iz političke sfere Srbije. Posebnu draž ima i davanje određenih uloga gledaocima. Tako će pojedinci ovu predstavu pamtiti po slučajnom učešću u istoj, dok će im u glavi ostati pitanje: “ko je ovde idiot”, kao i osmeh na usnama. pLaVa I RoZe kNJIGa ili preciznije “Knjiga o vagini” i “Knjiga o penisu” belgijskog seksologa i kliničkog psihologa Hudele Likens. Slobodan G. Marković, istoričar i izdavački urednik je naglasio da u zemlji u kojoj je abortus i dalje najčešći vid kontracepcije, ove knjige predstavljaju napor da se seksologija, koja nije dovoljno zastupljena u školskom sistemu, predstavi na savremeni način. Kao i uvek, dame imaju prednost, pa ćemo zato prvo reći koju reč o Knjizi o vagini. MOZAIK “Već i sam naslov, sasvim određeno govori šta je predmet ove nesvakidašnje i izuzetno simpatične knjige. Iz nje možete saznati gotovo sve što vas je zanimalo o ovoj tako privlačnoj, misterioznoj i tabuisanoj “stvari”, a što do sada niste imali koga da pitate ili vas je bilo sramota. Malo je knjiga koje čitaoca podučavaju, obrazuju, a da mu istovremeno omogućavaju i da beskrajno uživa u čitanju. Hudelina knjiga o “ljubavnom tunelu” neodoljivo je zabavna i ljupka, čita se sa velikim zadovoljstvom, ali je istovremeno i veoma poučna jer iz nje čitalac na nenametljiv, spontan način može naučiti mnogo toga što mu je potrebno za dobar, bogat, uzbudljiv i pre svega, bezbedan seksualni život.”, rekao je Žarko Trebješanin u predgovoru ove knjige. Evo i par podnaslova iz knjige koji su se nama učinili zanimljivim: Istraži sama koliko si (ne)normalna, Pažnja: opasnost od zaraze, Zvuči kao neki francuski začin: herpes!, Izmišljotine seksualnih časopisa, Zatrudni ako ti to želiš, Menstruacija: od ludila do spokoja, Prave žene piške stojeći, itd. “U Knjizi o penisu šarmante, vragolaste i oštroumne Hudele Likens, mogu se naći jasni, eksplicitni i duhoviti odgovori na mnoga zanimljiva i intrigantna pitanja koja muče pre svega muškarce, ali i žene. Po informativnosti, zanimljivosti, šarmu i vrcavom, duhovitom stilu kojim je napisana, ova druga knjiga nimalo ne zaostaje za prvom. Ove dve komplementarne knjige čine jednu prirodnu i logičnu celinu.” Neki od podnaslova su: Rad u prodavnici neobaveštenosti, Seme života, Koliko sigurno je sigurno?, Od side se (i dalje) umire, Krčkanje na tihoj vatri, Tako se to radi sigurno, i mnogi drugi. Ono što je zanimljivo, izdavač ovih knjiga je “Zavod za udžbenike”, pa nije isključeno da će one jednog dana biti deo nastave seksualnog obrazovanja u školama kod nas. GRaD taJNI – Zorana Lj. Nikolića Autor knjiga “Beograd ispod Beograda” i “Masonski simboli u Beogradu” i “Tajne Novog Beograda”, obradovao nas je još jednim zanimljivim naslovom – “Grad tajni”. U svojoj knjizi Zoran Nikolić otkriva jednu od najvećih tajni Balkana, tajnu o grobu hunskog vojskovođe Atile, koji je sahranjen na dnu reke. Potraga za njim traje sve dok takva legenda živi, a tragači su sve uporniji bez obzira što tajna ponire sve dublje u istorijsku tminu. Beogradskog novinara, stručnjaka za tajnu istoriju, angažuje bogati Amerikanac da bude član ekipe koja će krenuti u potragu za Atilinim grobom. Ali tajna Atilinog večnog počivališta nije jedina tajna koja će ih pratiti na tom putu, to je samo početak nečeg većeg i mističnijeg – ključa svih tajni. Ova knjiga otkriće vam zašto je kralj Aleksandar Karađorđević držao u ruci masonski čekić dok je rušio drevni grad Žrnov na Avali da bi napravio spomenik Neznanom junaku? Saznajte ko su članovi tajnog masonskog društva - stvaraoci istorije ili čuvari njene tajne? MUZIKA ‘’Kada moje uši čuju...’’ Nešto kvalitetno, originalno, drugačije za promenu. Mlada, uspešna i popularna s razlogom. Reč je o francuskoj pevačici džez muzike Izabel Žofrua, poznatijoj kao ZAZ. Tokom svoje karijere pevala je u više džez bendova. Nadimak Zaz dobila je u bendu ‘’Don Diego’’ po čijem napuštanju počinje da peva bez mikrofona u kabareu ‘’Aux 3 Mailletz’’. To joj je dalo podsticaj da iskoristi slobodu i postane ulična umetnica. U maju 2010. godine Telerama Pariz piše: ’’Priča se sve više poslednjih nedelja: Zaz je sveti glas i to će biti otkrovenje leta.’’ U to vreme Zaz objavljuje svoj prvi album sa koga se posebno izdvaja pesma ‘’Je veux’’ čiji je tekst izraz prezira prema potrošačkom društvu. Iako njena popularnost raste, mlada pevačica i dalje preferira male prostore za svoje nastupe. Svoj prvi koncert u Srbiji održala je 24. avgusta na Petrovardinskoj tvrđavi pred oko 15.000 ljudi. Nesvakidašnjim glasom i neodoljivim šansonjerskim zvucima pariskog Monmarta oduševila je publiku. Njena skromnost i jednostavnost, uprkos popularnosti koju je stekla, vredni su divljenja. Nadamo se da će tako ostati i u buduće. Već sa četrnaest godina, kada je prvi put uzela mikrofon u ruke, shvatila je da je pevanje ono čime želi da se bavi. Danas, sa dvadeset jednom godinom, ima dva albuma iza sebe od kojih ju je drugi, nazvan “21”, obeležio kao najbolju pevačicu u svojoj generaciji. Reč je o Britanki koja peva soul, blues, country soul i R&B muziku - Adel (Adele Laurie Blue Adkins). Iako je vrlo mlada, sa lakoćom uspeva da pretoči i najdublje emocije u svoje pesme. Tekstovi poput Rolling in the deep i Rumour has it govore o njoj kao jakoj ženi koja će prebroditi sve ljubavne, ali i životne nedaće, svakome vratiti po zasluzi, ali i ostaviti onog s kim se ne oseća dobro. Tu su i tužne i srceparajuće balade koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Najlepša od svih - Someone Like You, posvećena je njenoj bivšoj ljubavi. Ako vam je potrebno da se isplačete poslušajte Turning Tables i Don’t you remember. Potvrdu za svoj rad Adel je dobila na nedavnoj dodeli MTV nagrada, gde je spot za pesmu Rolling in the deep dobio priznanja za najbolji umetnički pravac, najbolju montažu i najbolju kinematografiju. Aktuelni album ove pevačice zauzeo je prvo mesto u petnaest zemalja i do sada je prodat u šest miliona primeraka. Direktor njene izdavačke kuće XL Records, Richard Russell, tim povodom je rekao: “Kada se radi o njoj, poruka je jasna - sve je u muzici. Nema trikova, nema prodaje seksualnosti”. Katarina SaVIĆ Katarina ILIĆ 31 MOZAIK Intervju sa Ivanom Stanković, svetskim top modelom LepotoM kRoZ žIVot “Bilo da je reč o manekenstvu, glumi, sportu ili nečem drugom, jedini način da vas drugi zaista cene i poštuju, a i da vi cenite sami sebe - jeste da sve sami postignete, bez pomoći uticajnih roditelja, prijatelja, ili ne daj Bože, dečka ili muža, jer jedino je tad to ono pravo”, odlomak iz knjige „Bez daha“. O na je najpoznatija i najuspešnija manekenka srpskog porekla. Bila je zaštitno lice Armania, radila je kampanje za imena kao što su: Calvin Klein, Dona Karan, Gucci, Jill Sander, Escada, Polis (sa Brusom Vilisom) itd. U Italiji je radila na TV kanalu „5 Media Set“. Bila je na naslovnoj strani prestižnog „Voga” i drugim svetski poznatim časopisima. U modnom svetu prepoznatljiva je po svojoj kratkoj kosi i energiji kojom zrači na fotografijama. Vodila je i bila jedan od članova žirija u realiti šou 32 „Prvi srpski top model by Ivana Stanković“ koji je imao veliku gledanost. Napisala je autobiografiju „Bez daha“ koju je celo leto promovisala širom Srbije. Čitanost je velika, što dokazuje da su peto i šesto izdanje u štampi. Lepa, harizmatična, osoba koja je proputovala ceo svet, sarađivala sa velikim imenima... dame i gospodo predstavljam Vam... Ivanu Stanković. ML: Kakve osobine treba da ima top model? Ivana Stanković: Na prvom mestu je genetika, jer ukoliko devojka nema potrebne fizičke atribute, nemamo o čemu da pričamo. Na drugom mestu je borbenost. Zatim, morate voleti ono što radite, i da se unosite u posao. Mankenstvo je borba, i malo je devojaka kojima se posreći da postanu top modeli. Tri godine sam se borila i tražila svoje mesto pod Suncem i znam koliko mi je tada bila potrebna borbenost, upornost, da ne odustajem. Prema tome, u svetu mode nema mesta za slabiće. ML: Šta Vas je navelo da svoj život ispišete u 340 stranica? Ivana: Moj život nije tipičan. Pristalica sam da se kroz život ide srcem. Sve ili ništa, to je jedan od mojih motiva. Sve ono o čemu sam maštala kad sam bila klinka sam uspela da ostvarim. U knjizi sam želela da pokažem kako sam snove ostvarila svojim trudom i zaslugom. Knjiga je poučna i želim da pokažem devojkama kako se može uspeti, a da se nikada, ni za jedan sekund ne skrene sa pravog puta ML: Da li ste zadovoljni uspehom koji ste postigli? Ivana: Bila sam zaštitno lice mnogih kuća. Mada, u svojoj karijeri nikada nisam radila za Versaćea i Šanel. Za sve ostale sam radila u nekom periodu svog života i to je sjajan osećaj, naravno. Nisam nikad bila iznenađena svojim uspehom koji sam postigla jer znam da mogu još mnogo više. Na kraju, mogu da se osvrnem za sobom i slobodno tvrdim da sam ostvarila većinu stvari koje sam želela i zamišljala. ML: Šta je bilo presudno u odabiru devojaka za realiti šou „Prvi Srpski Top Model“? Ivana: Mnogo devojka se prijavilo i odabir nije bio lak. Miša, Neša i ja smo želeli da odaberemo devojke koje nisu bile lepe na isti način, već da svaka ima nešto specifično, nešto „Ja sam osoba trenutka. U trenu zavolim, prestajem da volim, rešavam životne dileme, donosim važne odluke, puštam ljude u svoj život ili im zatvaram vrata ispred nosa. Sve se dešava sad, ili se nikad i ne desi. Nema kasnije, nema drugog trenutka. Samo taj, jedan jedini” odlomak iz knjige. svoje. Neke devojke su morale da porade na sebi. Stručnjaci su sa njima radili iz nedelje u nedelju i zadovoljna sam napretkom. Naravno, to nije bio slučaj sa svim devojkama, jer neke učesnice nisu sarađivale sa nama, nisu davale utisak da rade na sebi, pa su relativno brzo i izašle iz šou programa. ML: Kako da postanemo, ostanemo vitki i u dobroj formi kao i Vi? Ivana: (Smeh) Ja sam malo izašla iz dobre forme, priznajem, jer zbog obaveza oko Top modela, nisam mogla redovno da vežbam. Za mene plivanje i mezoterapija daju najefikasnije i najbriže rezultate, ali to je na kraju krajeva individualno. U svakom slučaju nikako se nemojte odlučiti za dijete! ML: Šta je tajna stila, po Vama? Ivana: Tajne nema. Ili imate ili nemate stila. To je nešto s čim se čovek rađa i predstavlja deo nečije ličnosti. Ja nikada ne pratim modu. Ne dozvoljavam da iko utiče na moj ukus i da me „oblači” jer se smatram dovoljno inteligentnom da to sama radim. ML: Nesvakidašnji maneken ženskog lika i duge plave kose, Andrej Pejić, osvaja modne piste i hrli ka svetskom vrhu modelinga. Najprestižnije modne kuće se uveliko grabe oko njega. Kakvo je Vaše mišljenje o njemu? Ivana: Sve to mi je preterano tužno i ne dopada mi se ni malo. Nije svaki uspeh - uspeh. ML: Kad smo kod uspeha, recept za uspeh je...? Ivana: 500 gr talenta, 200 gr upornosti, 200 gr sreće i 100 gr nečega što nikada nećemo znati. ML: Poruka za kraj... Ivana: Svako ima svoj put, sledite svoje srce jer će vas jedino ono izvesti na pravi. Ivana ManDIĆ FOTO: Svetozar KARADŽIn MOZAIK RADIO EKOF - Dobar dan, verni slušao-čitaoci, pratite još jedan Radio Ekof. Pre početka emisije, podelio sam četiri rezervacije za klub Amfiteatro 1 (mesta na balkonu + kilo besplatnog fornetija), kolegama i koleginicama sa najboljim prosekom kako bi mogli da obraduju svoje društvo ustupanjem istih. Ostali, ne zaboravite da su mesta ograničena, stoga požurite, dakle svaki drugi red prazan, svako drugo mesto razmak. Ova emisija će biti posebna jer ćemo imati uživo uključenja i jedno iznenađenje koje ću vam nešto kasnije otkriti. Znači, vi pitate, ja odgovaram. Vi hvalite i pozdravljate, ja to isto, al’ sa više lajkova. Takođe, možete slati poruke i muzičke želje na moj pejdžer. Čini mi se i da imamo prvo uključenje za danas, halo, dobar dan? Dooobar dan? - Dobar dan Olja, super Vam je emisija glasam za prilog broj... beep beep beep - Oh, draga gospođa je zalutala malo, idemo na drugo uključenje, halo, dobar dan? - Ćao Miloše, super ti je emisija, htela sam da te pitam sledeće. Ako bude bilo oktobra 2 ove godine, umesto novca sam mislila da založim bubreg. Kakva bi procedura bila u vezi prijave ispita u tom slučaju? - Sve što ti je potrebno koleginice jeste da odeš u skriptarnicu, kupiš prijavu ispita, paketić za bubreg i obrazac ZB 20 (zalog bubrega). Ako ti je bubreg teži od 150 grama treba da platiš manju nadoknadu zbog prekomerne težine paketa. Nakon merenja i pakovanja bubrega, ispuni prijavu i zatim zaheftaj kraj paketića za papir i ubaci u sanduče. Ukoliko je bubreg u AAA stanju možeš prijaviti još jedan ispit. - Jaoj, ekstra, hvala ti puno. - Nema na čemu. Idemo dalje dragi moji, pejdžer se razigrao, tresu me vibracije od vaših poruka. Evo jedne od… Slavice: Kiss, najbolji ste, jel može za moju mawu ljubav nešto od Karleuše? Naravno da može Slavice, poslaćemo ti CD na kućnu adresu. Evo jedna od Igora: Bekiću legendo, jel može Ipče? Ipče Ahmedovski – uvek. Režija mi javlja da imamo sledeće uključenje. O ne, sačekajte u pitanju je naš kolega Čabarkapa koji se nalazi na Beer Festu. Izgleda da se odigrala nekakva drama tamo. - U pravu ste kolega Bekiću! Ljudi su uznemireni, jer, po rečima očevidaca, jedan mladić je sa dva svoja druga išao od čoveka do čoveka i nudio ih pićem! Prema poslednjim izveštajima osmoro ljudi je ponuđeno, dva lica su teško primila pića dok su ostali lakše ponuđeni i počašćeni. Studio? - Važno je da su svi dobro i da nisu životno ugroženi. Heh, evo jedne vickaste poruke koja mi je stigla na pejdžer. Glasi, Da li znaš od čega je skraćenica EKP? Odgovor… Vam neću otkriti jer je sasvim očigledno – ko razume shvatiće. Dobro, a sada ono iznenađenje koje sam vam na početku spomenuo. Radi se o kratkom intervjuu sa jednim profesorom čije ime vam neću reći jer znam da ćete prepoznati taj glas. Dobar dan profesore! - Dobar dan, dobar dan. Dan dobar želim i Vašim slušao-čitaocima kraj malih papira. - Dakle profesore šta Vi mislite kakve su ove naše vesti, uopšte Radio Ekof? Dobre, loše? - Pa vidite dragi moj kolega, prema vremenu nastanka vesti mogu biti: fosilne i nove. Sa druge strane, prema mestu nastanka vesti se dele na vesti nastale unutar EKOFa i vesti van EKOF-a. Daljom diferencijacijom vesti nastalih unutar EKOF-a imamo: vesti sa oglasne table, Radetove vesti, vesti iz Kantine, vesti sa sajta (koje su po vremenu nastanka uglavnom fosilne) itd. Vesti van EKOF-a nećemo ovde spominjati jer prelaze okvire ove teme, tako da možemo preći na podelu vesti po istinitosti: stvarne vesti i sprdačine. Stvarne vesti delimo na: verovatne vesti, sigurne vesti i “ko te to slagao” vesti. Sprdačine delimo na dosadne, zabavne, inovativne i … - Čekajte, čekajte nisam Vas baš najbolje razumeo. Gde je tu Radio Ekof? - Mogu ja da ponovim ako treba, nije meni teško. - Neka profesore, nemamo toliko vremena, odnosno karaktera na raspolaganju. Vreme brzo prolazi, a prostora je sve manje. Režija mi je javila da imamo jedno uključenje, halo, dobar dan? - Pozdrav kolega. Pozdravio bih i našeg uvaženog profesora kojem se odista divim. Imam jedno pitanje za njega. - Recite, por favor. - Prvo bih pitao, da li će se ove podele vesti naći na kolokvijumu i da li mora baš svaka podela da se zna? - Pa vidite kolega ako ste naučili sedam pojmova ne vidim što Vam je problem da naučite i osmi, jel da? - Ali ako se zbunimo i ne možemo u trenutku da se setimo? - Mislite jače, tu je ono negde samo treba da ga pronađete. - I još jedno pitanje ako dozvoljavate. Profesore da li je dovoljna skripta za prolaz? - Kakva skripta?! Kakav prolaz?! - Pa ona iz… - Ooooovaj režija mi javlja da smo pri kraju strane i da moramo hitno da odjavimo ovu emisiju. Kolega hvala što ste zvali. I Vama se profesore iskreno zahvaljujemo na gostovanju i nadam se da ćemo se još nekad susresti. - Svakako kolega, na ispitu ste uvek dobrodošli. Miloš BEKIĆ 33 MOZAIK Proverite koja je vaša timska uloga! ToGetHeR EVeRYoNe ACHIeVe MORE! 1. Mislim da mogu doprineti grupnom radu zato što: a. U stanju sam da brzo uočim mogućnosti i znam kako da ih iskoristim na najbolji mogući način. b. Dobro sarađujem sa različitim tipovima osoba. c. Posedujem prirodnu sposobnost da mi ideje padaju na pamet. d. Znam kako da izvučem najbolje od ostalih članova grupe (ono što rade najbolje kako bi se postigli grupni ciljevi i ispunili zadaci). e. Moja osnovna veština je to što znam kako da se brzo i efikasno završi posao. f. U stanju sam da prihvatim sopstvenu ’’nepopularnost’’ na neko vreme, ukoliko će to dovesti do željenih rezultata. g. Uglavnom sam u stanju da razlikujem ’’realno’’ od ’’mogućeg’’, u smislu postizanja uspeha. h. Obično bez ikakvih predrasuda predlažem alterntivna rešenja. 2. Ukoliko u grupnom radu imam problema/neuspeha to je zato što: a. Ne mogu da se smirim dok sve nije dovedeno ’’pod konac’’ i dok stvari nisu pod kontrolom. b. Ponekad pridajem previše pažnje idejama koje se neće realizovati. c. Uglavnom previše pričam kada grupa radi na novim idejama. d. Moja hladna spoljašnost mi otežava da se pridružim svojim kolegama entuzijastama. e. Ponekad ostavljam utisak osobe koja vrši 3 Voliš li rad u timu ili si individualista? Da li si spreman/na da poslušaš tuđi savet ili si odlučan/ na u svojim idejama? Organizuješ li rad ljudi oko sebe ili si marljivi učenik? Odredi svoju timsku ulogu i saznaj nešto novo o sebi! ’’Najbolje su zatvorena ona vrata koja možemo ostaviti otvorenim’’ kaže stara kineska poslovica, a to je odraz poverenja u timskom radu kojem smo u današnje vreme sve češće izloženi. Bilo na fakuletetu, u školi ili na poslu, timski rad je ključ uspeha, a naša timska uloga je upravo odraz naše ličnosti. Mnogi naučnici su proučavali ponašanje ljudi prilikom zajedničkog rešavanja problema i zadataka, a jedan od najuspešnijih bio je dr. Meredit Belbin čiji test ’’Uloge u timu’’ koriste i poslodavci prilikom intervjua za posao da bi uvideli da li kandidat odgovara traženom opisu posla. Odgovorite na 7 jednostavnih pitanja i saznajte da li se Vaše mišljenje o sebi poklapa sa onim što je nauka utvrdila. Uputstvo: Odgovori na narednih 7 pitanja tako što ćeš 10 bodova rasporediti na odgovore a-h, dajući najveći broj bodova onom odgovoru koji se najviše odnosi na tebe. (Nije važno da svaka tvrdnja dobije bodove, svih 10 možeš dati jednom odgovoru ukoliko te on potpuno oslikava.) prevelik pritisak i postavlja se autoritativno ukoliko nešto zaista mora biti urađeno. f. Teško me je postavljati na ’’prvu liniju’’ jer se osećam odgovornim/nom za grupnu atmosferu. g. Dešava se da mislim o onome što tek treba da kažem, pa tako izgubim nit i ne znam šta se dešava. h. Moje kolege misle da bespotrebno obraćam previše pažnje na detalje i mogućnosti da se dogodi nešto neplanski. 3. Kada radim sa ostalima na pripremi projekta: a. Trudim se da ih ubedim ne vršeći pritisak na njih. b. Moja ’’budnost’’ sprečava greške. c. Spreman/na sam da podstaknem na delovanje ukoliko mi se učini da se na sastanku gubi vreme, kako se ne bi izgubio iz vida osnovni smisao sastanka. d. Obično sam vrlo originalan/na. e. Pokušavam da usmerim grupu na dobre ideje. f. Pozivam se na najnovije vesti, otkrića i rezultate istraživanja koja se tiču određene teme o kojoj se razgovara. g. Ubeđen/a sam da moj sud pomaže u donošenju ispravnih odluka. h. Pravi sam stručnjak u organizovanju najbitnijih etapa rada. 4. Kada radim u grupi, jedna od mojih glavnih karakteristika je: a. Zaista sam zainteresovan/a da bolje upoznam svoje kolege/koleginice. b. Ne plašim se mogućnosti da se ne složim sa većinom. c. Obično sam u stanju da pronađem argumente protiv pogrešnih stanovišta. d. Posebno sam talentovan/a za primenjivanje ideja. e. Pažljivo posmatram i umem da iznenadim ostale nečim neočekivanim. f. Savršen/a sam u svemu što radim. g. Spreman/na sam da uspostavljam i koristim kontakte van grupe. h. Znam kako da donesem prave odluke čak i kada je prisutno više različitih aspekata i argumenata. 5. Volim da radim u grupi zato što: a. Volim da analiziram situacije i razmatram različite mogućnosti. b. Zainteresovan/a sam za pronalaženje praktičnog rešenja za neki problem. c. Volim da znam da sam od koristi u međusobnim odnosima tokom rada. d. Volim da utičem na donošenje odluka. e. Volim da imam veze sa ljudima koji imaju nešto da ponude. f. Sposoban/na sam da pomirim različite stavove ljudi koji su vezani za rad. g. Svu svoju pažnju posvećujem izvršenju zadataka. h. Pronalazim one oblasti koje stimulišu moju maštu. 6. Ukoliko neočekivano dobijem zadatak koji treba da se obavi za kratko vreme i sa ljudima koji nemaju pozitivan stav: MOZAIK a. Radije sedim u uglu i razmišljam o tome kako da izađem iz ćorsokaka. b. Spreman/na sam da radim sa osobom koja ima najpozitivniji mogući stav. c. Pokušavam da pojednostavim zadatak, utvrđujući šta ko može da uradi. d. Moj prirodni dar za ’’hitne stvari’’ omogućava mi da stvari privedem kraju. e. Uspevam da sačuvam hladnokrvnost i razmišljam racionalno. f. Uprkos pritisku vidim cilj pred sobom. g. Spreman/na sam da preduzmem konstruktivnu reorganizaciju ukoliko ustanovim da nema napredovanja. h. Iniciram razgovor kako bismo došli do novih ideja i rešenja. 7. Imam problema u radu u grupi jer: a. Imam običaj da izrazim svoje neslaganje sa onima koji, po mom mišljenju, koče napredovanje. b. Previše sam analitičan/na i nedovoljno koristim svoju intuiciju sto nekima može da smeta. c. Moja želja da se stvori dobro može biti kontraproduktivna. d. Brzo mi postane dosadno i očekujem da me ostali stimulišu i motivišu. e. Imam teškoća kada mi cilj nije potpuno jasan. f. Ponekad mi je teško da precizno objasnim svoje argumente. g. Ponekad od drugih zahtevam ono što ni sam/a nisam u stanju da uradim. h. Ukoliko primetim suprostavljanje, oklevam u iznošenju svog stava. KARAKTERISTIKE ULOGA: Tabela rezultata - unesi broj bodova u tabelu DEO 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. A B C D E F G H Rešenja – upiši svoje rezultate iz predhodne tabele u ovu i saberi broj bodova u svakoj koloni kako bi saznao/la koliko imaš poena za pojedinačnu grupu DEO 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. UKUPNO P G A H D B F E K D B A H F C G M F E C B D G A OM C G D E H A F S A C F G E H D NP H D G C A E B TR B F E A C D H F E H B F G D C Objašnjenje – Najveći rezultat u koloni predstavlja tvoju najčešću grupnu ulogu. Sledeći rezultat ukazuje na ulogu koju prihvataš ali ti manje odgovara, a dva najslabija rezultata su uloge koje treba da razvijaš – tvoje najslabije tačke. ULOGE P - primenjivač K - koordinator M - modelator OM - orig. mislilac S - specijalista NP - nadgledač TR - timski radnik F - finišer Primenjivač je samodisciplinovan i marljiv, često nepopustljiv, prenosi planove u praksu ali ne voli neproverene ideje jer sve vidi praktično. Koordinator organizuje aktivnosti tima, dobro komunicira i uživa poverenje; samopouzdan je, sabran i pažljiv slušalac, nije posebno kreativan, ali u susretu sa otporom članova napušta ulogu vođe. Modelator je dinamičan, otvoren i pokretač drugih, oblikuje aktivnosti tima i daje osećaj hitnosti, ali se zbog nestrpljivosti lako ljuti. Originalni mislilac uvodi nove načine rada i nove ideje; on je kreativan, reaguje na po- Nisko 0–6 0–6 0–8 0–4 0–6 0–5 0–8 0–3 REZULTATI Prosečno 7 – 11 7 – 10 9 – 13 5–8 7–9 6–9 9 – 12 4–6 hvale i kritike, ali može da zanemari praktične stvari zbog svoje maštovitosti. Specijalista nudi posebna znanja, tehničkom stručnošću doprinosi cilju; on je predan i inicijativan iako često ne pokazuje interes za ideje drugih. Nadgledač analizira ideje, vrednuje predloge i nadgleda ciljeve; on je oprezan i vešt i zbog toga sporo reaguje, voli da se nadmeće sa koordinatorom, ali ima stalne negativne primedbe. Timski radnik pomaže pojedincima i podstiče dobru saradnju; on je društven, predusretljiv i fleksibilan, a ujedno neodlučan i izbegava donošenje odluka. Visoko 12 – 16 11 – 13 14 – 17 9 – 12 10 – 11 10 – 12 13 – 16 7–9 Veoma visoko 17 – 23 14 – 23 18 – 36 13 - 29 12 – 21 13 – 19 17 – 25 10 – 17 Finišer se brine o procesu rada, nerado poverava dužnosti, ostali članovi ga često vide kao cepidlaku jer vodi računa o detaljima na štetu celine. Pošto ste saznali svoju karakterističnu ulogu za rad u timu, potrudite se da unapredite one koje Vam manje odgovaraju, budite spremni da se usavršavate, jer menjajući postojeće paradigme stičemo nova znanja, veštine i sposobnosti i postajemo kompetentniji da ostvarimo ciljeve koji se nalaze pred nama. jelena DoBRIĆ 3 MOZAIK HoBI eho Filter M ladić otvori vrata sobe devojci tamne kose, a zatim joj prepreči put. - Slušaj... – reče on, kao da poverava neku strašnu tajnu. – Ovo što ćeš videti zna mali broj ljudi i svi su ugovorom obavezani da ćute. - Ma daj! – reče ona uz osmeh, udarivši ga blago po ramenu. - Dobro, dobro... Izvoli. – reče mladić pustivši da je uđe. Bila je to mala soba, na čijoj se sredini nalazio mali sto i jedna stolica. Na zidu nasuprot prozoru odakle je dopiralo sunce nalazila se mala komoda. Duž cele sobe nalazile su se police, na kojima su stajale makete aviona, od onih starih iz Prvog svetskog rata do modernih Migova. Sa tavanice, povezan malim koncem, visio je model putničkog balona, a u gornjem uglu sobe nalazio se platneni zmaj. Na stolu se nalazilo nekoliko uredno složenih knjiga i svezaka. Devojka je ćutke posmatrala svaki model aviona, kao da su eksponati u muzeju. - Dobrodošli u moj Muzej–reče mladić nasmejano. – Eksponati potiču iz bogate kolekcije mojeg mlađeg ja. Stoga je u redu ako ti se ne sviđaju. - Ćuti! – reče devojka. – Divni su. - Stvarno to misliš? – upita je mladić. Devojka se okrenu ka njemu, oslonivši se na sto. - Nisam znala da voliš avione. – reče ona. - Ne avione, letenje. – ispravi je on. - A zašto letenje? - Mislim da sam rođen sa tim. – odgovori mladić. I više nego nego što možeš da zamisliš, pomisli on. - I moj otac je jako voleo letenje. - Je l’ i on sakupljao avione? - Ne kao ja. – reče, slegnuvši ramenima. – Ali pomagao mi je kod izrade maketa. Puno je radio, pa smo se preko aviona družili svaki dan. Mladić stade pored devojke, naslonivši se na sto. – Počelo je sa jednim, a kad sam našao avion iz jedne epohe, poželeo sam da imam i drugi iz neke različite epohe. Pa su tu: avion koji je vozio Crveni baron u Prvom svetskom ratu, pa lovci iz Drugog svetskog rata... - Pa dečiji zmaj, pa putnički balon... – dodade devojka uz osmeh. 36 - Pa, hteo sam nekako da „začinim“ svoju kolekciju. Uvek sam hteo da obiđem svet iz vazduha, kao balonom. – reče mladić. Mada mi on ne treba za to, pomisli mladić. Dovoljne su mi dve noge, nešto para i mirno vreme. Eto, samo toliko mi je potrebno za jedan lep skok do drugog kontinenta, recimo Azije. Ni avioni, ni baloni, ni bilo šta drugo. Samo da radarska kontrola svih zemalja sveta prestane da radi na jedan dan. Sve ostalo bih mogao sam. Primetio je kako ga posmatra. - Šta nije u redu? - Oh, ništa. –reče ona. –Nisam znala da imaš takav hobi. Nekako je... - Detinjast? - Ne! – reče ona prekorno. – Nije tako. Izvrćeš moje reči. - Pa kakav mi je hobi? –upita on nasmejano. - Divan! – odgovori ona. Devojka je ćutala i posmatrala je zrake sunca kako padaju na police sa avionima. Neko vreme je gledala zmaja, a zatim se okrenula ka mladiću. - Hobiji nisu detinjasti. Oni daju začin našem životu. – reče ona, kao da ga uči nekoj važnoj lekciji. - A je l’ ? – upita on. - Tako je. Hobiji ukazuju na naše strasti. One nas čine posebnim, one nas usrećuju. One naš život čine važnim. Sada je videla kako on nju posmatra. Izgledao je zadivljeno. Pocrvenela je. - Šta nije u redu? - Ništa. – odgovori on. – Ćutanje je znak odobravanja. Okrenula se ka njemu. - Hobi ti nije detinjast. - U pravu si. Beskoristan je. - Ćuti! – reče ona. – Nije tako. Možda ćeš postati pilot. Piloti misle da umeju da lete. Ali to nije pravo letenje. Ono se ne može uporediti ni sa čim drugim. Vetar u kosi, otvoreno nebo, veličanstveni prizori sa visine... Ništa na svetu nije tako... Uzbudljivo, pomisli mladić. - Da sam hteo da postanem pilot, nikad se ne bismo upoznali. – reče on. Ona se zacrvenela, ali je nastavila odlučno. - Možda ćeš osnovati avio-kompaniju. Možda ćeš dizajnirati avione. Nije ni bitno. To je tvoj hobi, tvoja strast, tvoj talenat. Nemoj da odustaješ od njega. Nikad nemoj da odustaješ od njega. – reče ona, približivši mu se. - Obećavam. – reče on. Poljubiše se. Ostali su još malo zajedno, razmenjujući priče o svojim dogodovštinama proteklih dana, a onda ju je otpratio na autobus. Osećao je da bi mogao da poleti za tim autobusom, za jednom njegovom putnicom, pa makar ga svi videli, makar svi saznali tu njegovu tajnu. Propeo se na prste, padajući u iskušenje da zaista poleti, ali čim je autobus zašao za ugao, krenuo je nazad ka svojoj zgradi. Nije se vratio u stan. Trčećim korakom prešao je nekoliko spratova i brzo se našao na krovu svoje zgrade. Nikad nije leteo danju. Nikad nije leteo do površine jezera ili reka, gledajući kako se sunčevi zraci odbijaju od površine vode. Nikad nije leteo gradom danju, gledajući kako kipti od života, posmatrao ljude, automobile, autobuse, kako jurcaju gradom kao u džinovskom mravinjaku. Samo noću mogu da budem ono što jesam, pomisli on. Bez strasti – nema života. One čine naš život važnim. Biće vremena za istinu, jednog dana. Sad moram malo da razbistrim glavu... I da vidim šta radi. Neću dugo, mislio je mladić. Skočio je, a srce mu je kucalo sve jače. Grad je počeo da se udaljava pod njim, dok je silovito išao put neba. nikola ŠKonDRIĆ Ove jeseni u vašim bioskopima... SVI MOJI BIVŠI Premijera: 27. septembar, Sava centar, 20:30 Start: 29. septembar Žanr: romantična komedija Originalni i međunarodni naziv: What’s Your Number Režija: Mark Mylod Scenario: Gabrielle Allan, Jennifer Crittenden Uloge: Anna Faris, Chris Patt, Chris Evans Zemlja produkcije: SAD Mozaik Delimo 5x2 karte za premijeru filma u Sava Centru 27. septembra! Pet najbržih čitalaca koji pošalju mejl sa svojim imenom i prezimenom na adresu monopollist@ gmail.com dobiće po 2 karte za premijeru ovog filma. Srećni dobitnici (oni koji dobiju odgovor na svoj mejl) karte mogu preuzeti 27. septembra u 12h u prostorijama SUEF-a. Sinopsis Ali (Ana Faris) smatra da je moguće da se pravi muškarac za nju krije među njenih bivših 19 momaka, i da joj je nekako promakao. Zato počinje potragu za savršenim među svojim bivšim. Potraga postaje mnogo uzbudljivija kada joj se u njoj pridruži komšija Kolin (Kris Evans), kome je Alina pomoć potrebna za potpuno druge svrhe – on samo želi da izbegne svoje bivše devojke. O filmu „Svi moji bivši“ je romantična komedija zasnovana na knjizi „20 Times a Lady“ autorke Karin Bosnak (Karyn Bosnak). Karin je započela karijeru kao dobro plaćena televizijska producentkinja, koja je veći deo novca trošila na skupe dizajnerske proizvode. Međutim, nakon što je izgubila posao, dug na njenoj kreditnoj kartici od 20 000 dolara nastavio je da se uvećava svakog meseca, a ona nije mogla da nađe stabilno zaposlenje. Njen projekat izvlačenja iz dugova započeo je sajtom SaveKaryn.com, na kom je na duhovit način tražila od ljudi da joj malim donacijama pomognu da otplati dug. Osim ovoga, redovno je pisala o načinima na koje štedi novac, kao i kako napreduje sa otplatom. Uskoro je njen sajt postao veoma poznat u medijima, a knjiga koju je napisala o akciji Save Karyn: One Shopaholic’s Journey to Debt and Back postal je hit i prevedena je na nekoliko jezika. Nakon što je otplatila dug, Karin je prestala da uzima donacije i na sajt je postavila linkove ka drugim sajtovima čiji su autori ljudi sa specifičnim potrebama. „20 Times a Lady“ je njena druga knjiga, koju su kritičari ocenili kao urnebesnu. Glavne uloge u filmu „Svi moji bivši“ igraju Ana Faris (Mrak film, Izgubljeni u prevodu, Samo prijatelji, Prijatelji, Entourage) i Kris Evans (Fantastična četvorka, Prvi osvetnik: Kapetan Amerika) PREOSTALO VREME Start: 27. oktobar Žanr: triler Režija: Andrew Niccol Scenario: Andrew Niccol Uloge: Justin Timberlake, Amanda Seyfried, Cillian Murphy Zemlja produkcije: SAD Sinopsis U kasnom 21. veku, vreme je zamenilo novac kao valutu. Ljudi prestaju da stare sa 25 godina, i ostaje im još samo jedna godina života. Ako ne dopune sat koji nose na ruci, umreće. Vil (Džastin Timberlejk) je mladić iz geta koji se jednoga jutra probudi sa više vremena nego što je mogao da zamisli i u snovima. To neće proći nezapaženo. On će morati da se bori za svoj život i živote ostalih protiv korumpirane policije i čitavog sistema, ali u toj borbi neće biti sam. O filmu „Preostalo vreme” govori o ne toliko dalekooj budućnosti u kojoj su naučnici stvorili svet u kom ljudi prestaju da stare sa 25 godina. Na žalost, nisu besmrtni, već moraju da se bore za svaki minut kojim će produžiti život. Džastin Timberlejk igra Vila Salasa, momka koji se probudi sa velikim brojem godina na svom satu, ali teško da može tome da se raduje. On za taoca uzima ćerku lokalnog moćnika, koju igra Amanda Sejfrid (Mamma Mia!, Crvenkapa) i počinje trku da spasi sopsteni život. „Kada sam bio mali“, kaže Džastin Timberlejk, „moji omilljeni filmovi bili su ‘Umri muški’ i ‘Begunac’. To su bile priče o običnim ljudima koji su se našli u ekstremnim situacijama, i mene je privlačilo da gledam kako se oni u tome snalaze. Efekti su bili sjajni, potere automobilima su bile sjajne, ali su me likovi najviše privlačili i držali prikovanim za ivicu stolice. Nadam se da će ljudi isto to osetiti kada je u pitanju ‘Preostalo vreme’“, kaže Timberlejk. Reditelj filma „Preostalo vreme“ je Novozelanđanin Endrju Nikol, reditelj i autor scenarija za „Gataku“ i scenarista filma „Trumanov šou“. Zbog toga ne iznenađuje činjenica da u „Preostalom vremenu“ ima više od pucnjave i automobilskih potera. Nikol insistira na tome da „Preostalo vreme“ jeste, pre svega, akconi triler, u kom „u svakoj sceni otkucava sat“, ali tu je i „želja za besmrtnošću, za tim da se živi zauvek, što me je uvek zanimalo kao tema“, kaže Nikol. Nije čudo što je „Preostalo vreme“ snimano u Los Anđelesu. „Los Anđeles je prestonica želje da se ostane mlad“, kaže Nikol. Amanda Sejfrid kaže da je scenario za „Preostalo vreme“ jedan od najboljih koje je ikada pročitala. „Ideja je potpuno originalna“, kaže Sejfrid, „ali priča deluje uverljivo zahvaljujući likovima. Malo pisaca može da napiše scenario sa tako neobičnom postavkom i stvori svet u koji apsolutno poverujete“. 37 MOZAIK kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSao I mati idealan posao koji volite i koji vam omogućava da budete zadovoljni mentalno i materijalno je rezutat velikog truda, rada i upornosti. Ni ljudi o kojima slušamo u medijima kao o najbogatijima, najuspešnijima, najuticajnijima, do svoje pozicije nisu (uglavnom) dolazili skrštenih ruku. Neke od njih prate potresne priče ali i priče vredne divljenja svakoga od nas. Neke od njih možemo da iskoristimo kao motivaciju i podstrek kada nam se učini da nemamo dovoljno volje da nastasimo dalje sa potragom. Važno je imati na umu da su svi oni imali svoje prve poslove koji su bili odskočna daska za dalji uspeh. Te poslove su uglavnom sami nalazili i svojim kvalitetima doprineli da postanu ono što jesu danas. DžoN D. RokFeLeR Jedan od najbogatijih ljudi u istoriji, Džon D. Rokfeler, svoj prvi posao našao je tako što je tokom šest nedelja svakodnevno obilazio mnogobrojne velike kompanije i tražio da razgovara sa njihovim direktorima. U većini slučajeva je nailazio na zatvorena vrata i ni sa kim nije imao prilike da razgovara, ali to ga nije sprečavalo da nastavi. Tokom tih šest nedelja je svakodnevno, šest dana u nedelji, od ujutru do kasnog popodneva obilazio firme. Kada bi obišao sve firme sa spiska, on je kretao iznova i tako je u nekim firmama bio i do dva - tri puta. Da bi na kraju sasvim slučajno dospeo u kompaniju „Hewitt and Tuttle“, tako što je naišao na jednog od partnera koji ga je intervjuisao i potom predstavio starijem partneru. Tako je Rokfeler dobio svoj prvi posao pomoćnika računovođe. Njegova izreka, „Svaki dan sam radio na svom poslu - tražeći posao!“, je tada dobila sasvim novo značenje koje i danas može da posluži kao primer mnogima. DONALD TRAMP Donald Tramp, poreklom iz porodice koja je imala prilično razvijen posao, imao je prilike da uči tajne zanata od svog oca koji se bavio nekretninama i koji je bio njegov mentor. Kao deo lekcija, Donald je morao da se zaposli i prema stavu njegovog oca upozna posao temeljno, tako što će krenuti od prve stepenice, ispočetka. Njegov prvi posao je bio da mesečno sakuplja rentu (kiriju) od stanara koji su živeli u prostoru koji im je njegov otac izdavao, i tako zarađuje. Za oca je radio pet godina, napredujući polako. Tek kada je sam počeo da sklapa ugovore koji su bili i više nego uspešni, osamostalio se i započeo sopstveni posao. 3 OPRA VINFRI Opra Vinfri, jedna od najmoćnijih i najuticajnijih žena na svetu, uspela se izboriti sa sebe samo zahvaljujući neverovatnoj želji da uspe. Poreklom je iz veoma siromašne porodice, dete razvedenih roditelja tinejdžera, koja je u najranijim godinama bila zlostavljana i koju je odhranila baka. Prošla je kroz niz nesrećnih okolnosti koje su je naterale da po svaku cenu pobegne u bolju budućnost. Baka ju je naučila čitati kada je imala tri godine i od najranijih dana rado su je slušali u crkvi jer je veoma lepo znala da citira Bibliju. Sa 16 godina je sasvim slučajno, otišavši po sat koji je dobila na nagradnoj igri na lokalnom radiju, dobila svoj prvi posao. Zatražila je od producenata priliku da je čuju i tako dobila svoje mesto u medijima kao radio reporter. Sada je žena koja ima najveći uticaj u svetu biznisa, uspela je da ostvari svoj san i da stekne svoj tolk šou, veb sajt, magazin i još mnogo toga. VOREN BAFET Voren Bafet nikada nije planirao da ide na koledž, nakon srednje škole je on već imao solidnu zaradu isporukom novina. Međutim, Bafetov otac je vršio konstantan pritisak na njega da pohađa poslovnu školu Varton pri Univerzitetu u Pensilvaniji, koju je na kraju i upisao. Bafet nije bio zadovoljan kvalitetom obrazovanja na Vartonu pa se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je i diplomirao za samo tri godine, iako je radio puno radno vreme. U tom periodu je upoznao i svog profesora i budućeg mentora Bena Grahama (kome je prelomna tačka u karijeri bilo kupovina akcija kompanije kojom je upravljao Rokfeler). Učeći od njega, mladi Voren se ponudio da volontira kod Grahama, ali je bio odbijen te se zaposlio kod oca i bezuspešno investirao u akcije firmi poput „Texaco“. Potom se zaposlio u večernjoj školi kao profesor i tek nakon nekoliko godina je usledio spasonosni poziv Bena Grahama, koji je zvao Vorena da radi za njega. Nakon ovog poziva, Bafet je zakoračio u svet bogatih i slavnih. Ovakvih primera je mnogo i neki od sada atraktivnih glumaca i pevača su svoje karijere započinjali na najčudnijim mestima. Tako na primer, Rod Stjuart je svoj prvi posao našao na groblju kao kopač grobova. Silvester Stalone je čistio lavlje kaveze, Džeri Sajenfeld je prodavao sijalice a Stiven King je bio domar u školi (ženska svlačionica koju je jednom prilikom čistio ga je inspirisala da napiše čuvenu horor priču „Keri“). Sve što je ovim ljudima zajedničko je motiv i želja za nečim većim, što ih je vodilo na putu ka uspehu. Svako od nas ukoliko poželi, može da krene istim putem i uz malo sreće doći će do željenog cilja. Preuzeto sa sajta: http://poslovi.infostud.com KRITERIJUMI ZA ZAPOŠLJAVANJE Ako vam pri procesu odabira potencijalnih kandidata za zaposlenje nije jasno za koji sektor, tj. funkciju biste ih mogli iskoristiti, evo postupka: 1. Stavite 400 cigli u praznu prostoriju, 2. Uvedite sve kandidate u tu sobu i zatvorite vrata za njima, 3. Kandidate ostavite u sobi 6 sati, i nakon toga se vratite u sobu i analizirajte situaciju prema sledećim kriterijumima: - Ako su prebrojali sve cigle – KNJIGOVODSTVO - Ako su prebrojali sve cigle VIŠE puta – REVIZIJA - Ako su cigle razbacane bez vidljivog sistema po celoj sobi – RAZVOJ I ISTRAŽIVANJE - Ako su cigle sistematski podeljene po celoj sobi – PLANIRANJE - Ako se gađaju međusobno ciglama – RUKOVODIOCI PROIZVODNJE - Ako svi spavaju – ZAŠTITA NA RADU / PORTIR - Ako su sve cigle usitnili u sitne delove – IT SEKTOR - Ako samo sede bez veze oko cigli i razgovaraju – MARKETING - Ako besciljno gledaju kroz prozor i deluju odsutno – STRATEŠKO PLANIRANJE - Ako su razdraženi i energično diskutuju međusobno, ali nisu pomerili ni jednu ciglu – UPRAVA / TOP MENADŽMENT - Ako su sazidali profesionalnu peć sa dimnjakom, spremili dobar obrok i svi su već pijani – TEHNIČKA SLUŽBA - Ako su sve cigle nestale – VLADA Iskusan Poslodavac :) Časopis prima nove članove! Dragi brucoši, Ukoliko ste vični pisanju, imate šta da kažete i želite to sa drugima da podelite, pridružite nam se! Da biste postali član redakcije našeg časopisa pošaljite mejl sa imenom, prezimenom i brojem telefona do 10. oktobra na adresu: [email protected]. Neka se i tvoj glas čuje, pridruži se timu koji pobeđuje!
Similar documents
Број 85
ČLANOVI REDAKCIJE: Ivana VUKOVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Mira OBRENIĆ, Sandra BALI, Jelena MALETIĆ, Ana PEŠ...
More informationTempus Bilten br.5
ojačati kroz integraciju postojećih visokoškolskih ustanova u akademije strukovnih studija. Ovim bi se ostvarila „kritična masa“ neophodna da strukovne studije ostvare svoju misiju u
More information