I 130 I 1111

Transcription

I 130 I 1111

Spomenieka grada
I 130
1
9T971
I 1111
0127808
4.a.AALLAA-AAA ■14A.LA.1.4.141.1.1....U.AAAAAAAAA
■ •/.
UEHA 20 /AMAPA
YMTVIVTATITITTIIIITITTMITIIVITTITYVVITV'T
Khamaapaja 41)Emep a Kpayca Cy6onam Illeaoe-yazaa,.12.
comsti
Spomenidka gran
11 130
94(497
6)
\I N \ \ Ill I
Yr ..7..„1.7 -ln a t.a r Tlz0
CZBEA
r.60114.114q.„
'
ICAVREKENA
SAURZAJ:
COBISS
0127808
Ypee.)Humnifif) :
[3 0 ISM A
.4? ,
1. Iatici. i rasprave:
CaBpemeaa Boma Ii Xepneronnna
Abo Koen : Priv•eda Boson i1i.e,n_suovine
Aparomllp lipounh : Alycaamamf y'EFOCHIln Xepueronnun
Momir Vetjkovi: Savrernena koy/levuost: Bosne i licreegovine
IlepO CnH eH eBith : ,j13y6aoaa itoewija r. Arriiha .
•
Andrii : .Tedan daa. a Sara,e.vo hrajeoi jab: 1878
Sirens%- i gin ;ovi
Borivoje
Jona,' fiazanempa: I13meW.7 Cool H jai e
Paaonan 4onanoonh:
inzonanim :Pena naannnama Bowie
,qyinau By
Mn.nan C. Man:Tali: Team je, I~ cace
Maple° Bpaa,emennh: BCJIIIICII cajun
'Mos plavoga
ida
3
10
23
26
30
36
53
H. lit-bniewiti riplinon :
No
Jouaii Paayilolion: K jyry
Xam3a Xymo : Unjana Haman
Juana Hypitui: Iloilotthu nyeapa
Bepa Ocipenonnh mtle.amianuTh: tieeelba cayrtfia .
Mitxajiro 41e.an6aumh: tileaatbe
Stefan Mimi:in: Pismo maioi
Maw To.7b:•',:latiopaono 6ux
Hpanolie
Xacan
61
64
71
76
77
77
78
79
79
80
81
81
81
82
8
82
W. Pa3i-81 11011110311:
Radovan
Dorde
17,
Prosveta
dnon Gnvrilo Pritv.:ipa
Xacan 81. Pe6an: l'ajpeT Kao nannonaann
noxper ICO,II Haunix mycnimana
-NI. B.: Hanpe,aan . . .
Jedno poclo;:je
liacoonun
nnpainio r. Cana Pajr,:ounh, atta,a. calittap
4P+4t....4D-qA/A-ir++.414
'
+.***/~
CTpalla
Milan Ii.trituovi6: Boson 'i 11ercegoci t
Milo Boric".: AnArija a Bosni i ifercegovini
~
Jamna
HERCIEGOV IMA
WY.4B-o4e-ef.A4A4P+...••44A.44*.49.4i■
,, pc 0. ,>960pct•
8384
8
-
,
SARAIESi
"?
3 737.5Y MECTO IIPETWOBOPA
L. IF.
Fiocae CB0j14X cnensja.Tnmx 6pojeBa, nocBeheHlix „B0jB0jFIHH H Cp6n1H”, „Byibemmma"
„Illymagujil H Illymagmignma"
,J-CmnaceBmi
CeBep", O TpOTOgilIIIEbillAH cBora, H3.ilawerba, nocBehyje oBaj cBoj gBoopoj BOCHH H Xepnerommx,
OH TO
11 H3 Hapo'mTnx pamora.
To HITje canto HpHrogrrocT 2a ce y OBOj rogmm,
Ha oBaj HaiTHH, o6e.umn negeceTorogmmbrma
IbilX0Be oRynaguje (1878), gBagecerrorogmllffinga
IMIXOBe arletccHje (1908) H
gecerorogyumbnHa ocao6obetba H yjegmbeffia (1918) — Hero 11 Hapoinirr
Bnaxiaj OBHX Haumx gBejy norepajmlla no Ham Hapog.
Bocna H XepHeromma, ca CB0jHM genripaaffnm
noaoacajem Rao Ba.11ebe Hamer Jagpalla, cBojrat
orpomimm npnpogfmm 6oraTcTBHma H CB0jHM npegHocmma immix najcheamjfix H HajwicHHjHx HoHpapHa, OJI npecygHe cy BalICHOCTH iio 6ygyhHoc'r
name pace. 3a HT one cy, no cnojoj 3JI0j cyg6nnic
y nahentmoj lIpOLLMOCTH, Rao „ja6yEe pa3gopa",
HogHame najcimpennja iicxymerba H Hajy6trratumje
noc.negHne po6oBarba x THpaHHje. fbrocoBBm CM'
60HOCHHM ygeaom y HajHOBHjOj HCTOpHjH
H3a3Bam
je npeoRpeT y ge.aom cBeTy, gajyhn Hamem Hapogy
Hamoj paces HOB Bnatiaj H Bemme BHgnice.
Te gBe name noicpajnne, Talc° Beamce npomJIOCTH if join Behe 6ygyhno,erH,Aanac Hmajy many
•
2
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBHHA
94
TernKy cagamtmmy, Jinja HX aim cnyTaBaly y
eBONI HarmegRom pa3Bojy. OR npimpegHe lle-ncEopmuheHocTll Rawly IbliXOBa 6oraTa pyglla H gpyra'
n3o6naEta npupogna &am EmmomcKa Kpnaa, Roja
y ocTaaom He mega H gpyre name Kpajese, Hnrge
Tait° He cnyTaBa gyxoBin4 pa3max Ka 6omem acHBOTy. ilpOCBeTHH , H y online gpymBeHa 3aocTaJIOCT, Rao H mHore gpyre HenpaBegHe 3anocTaBJbeHOCT11, HaKora TaKo Tema) He norahaly Rao
Bocny H Xepuerommy.
CBe TO — Rao n Haan nnjeTeT H Bpahame
Hamer gyra RoaeBKH HpBor cpncKor uncaHor cnomemuca, imjn je je3nK Kapannh y3eo 3a je3nE name
pyRoBognao iiac je y OBOM nocay,
KHADKeBHOCTH
Rome je um, : ga yKame Ha caspemeHocT BocHe
XepneroBnHe, Ha HAIXOB eKOHOMCKH H KyzTypfin
upenopog, Ha HAIXOB 3acayateHo 6o.Tbu IKHBOT
1-bnxosom Hanpenty, KO1H
Ha IbHXOB HanpegaR.
ce, ca, CBHM 3JIHM Hacaegcmuma 113 ffinxoBe HaTHWuce npoullocTn, npo6nja Kpo3 Henoroguy caBpemeHocT — H KOIH, y rimy H Hanopy, pa ha 6ygyhHocT Beher BpemeHa n Bmna :i1U4BOTa — no
cnehyjeMo pegoBe Koin caege.
Ha Rpajy, cBecHn HegocTaTaRa oBora nowfa Kao
TeinKoha iberoBa camahnBatba, cmaTpamo 3a
cBojy OCO6HTy Ay3KHOCT, ja Ha OBOM mecTy n3jaBHMO 3axBa.anocT CBOJHM capagmanama, HapOIIHTO
OHHMa, ICOJH cy Ham CBOjHM Tpygom 14, Beaama
3HaTHO nomoran y cHa6JeBalby pyitonnenma.
YpeaHrillintrto
tILANCO 0 RASPRAVIE
Bosna i Hercegovina
— Kratak istOrijiko-geografski i etttografski pregied* —
Seoba naroda; a meth njima i Slavena i njihov •prelaz preko
Dumava na BalkanSko Poluostrvo,• iz temelja su izmenili• dotadanji
.poredak. Val siavenski zapljuskuje obale Crnog, Egejskog ii;Jadratt-'
.skog Mora, rug'. Rimsku lmperiju i njenu •eivilizaciju. ": Time • otp&
Zinje i nova epoha svetske istorije.
Form:ranje srednpvekovnih driava Hrvatske i
Za'!
etnobiologkog previranja, stap•anja i asimilacije, koja je tiajala vise
-stoleaa,•formirale stuse,•-pored ostaltli, na trugevinama Rimskog Car-stya i dve srednjovekovne- slavenske driave Hrvatska i
Na obroncima Dunarskih Alpa prema 'iad ranskom Morn, tt•da-'
snakjoi Severn.ol Dalmaciji razvijala se hrvatska •dr2ava sa prestonicama: Nin, Klis,, Kuhl Biograd ma Moru. God.• 1102. stupa u
personalnu uniju • sa• Ugarskom • •.etztografski prema Posayini i Padravini i uopgte pre-ma Panonskoj Nizini.
S druge strane sljemena tt lancu DinarskihPlanina,- skoro
zayrktom njenorn rtiz-u, Pa do Mora, formiraju se srpskc driave
Duklja i Ragka- sa prestonicarna: Ras, Prizrett, Thrigtina. Prv,•o se
.§iri snainom ekspanzijom prema Egejskom Moru sa pomicanjem ptestorkee u Skoplje i tint .dolazi SVe vise pod uticaj v:zautijske
• U to dolaZi najeZda Tu•raka na I3alkansko .Polucstr•a ; kola iz.
temelja..menja clank Srednicg Veka. D•olazi najpre a g
o ,stikoba na
Marici 1371. g. izmedju Turaka i istoi.".me srpske •dr2ave, 'gde gine
sam Kralj Vukagin. Pom•era se Prestoniea zapadne Srbije u Kilge 7
vain.Dorjkgsud•enaKov1389.gdcbaCr
ptigiboge. To je najvedi otpor koje su, balkanske dr2ave dale turske.nt ,prodiranju Evropu. Taj
.grandipzan Diaraz ativan . je: us le- .
cl ikGjj.e i .gendamKosvkpje,.ilu•samvhrde
lepOte. Po mi§ljenju fiirskog istorika kosOvski . 01por prodit2ufe
Vizantijskom Carstvu.
• '•
•• •
Srbija poSrnula tolikinittclarom,•,upraYlja se preina flunavu uiz
dolinu Morave sa prestOnicanta'Smederevo i Beograd., PO011iC seo•laa'njenog stanbVitisgtva preko DdriaVa. Tincie se giri srPsko
:grafsko podraje n'Ugarskti• Nizinu.
Formiranie bosauske driave. — Kao tiklegtena
driava izmedju
Sibije i Hrvatske u Milrovirn driavitimi i etnografskitt
jatiia ,pre.ma POdraVini, •ejskom: Mont i Vgarskoj Nizihi,
se.razvijati samoStalna • „ .
boSanska •dr2av1.1:
.
;; , '
''1,01..loirtii
.1)
krajn.,
BOCHA H XEPHEFOBHHA
5
CABFEMEHA BOCHis, W XEPTAPTOpHHA
obzir sve istorijske-geogralske etnjenice, maKad se uzlnu ii
-tea je istorijske, sredovekovne dr2ave Bosne dolina reke istoga
imena od njenog izvora pod Igmanom Paninom pa do Vranduka,
desno do Varega, a levo do Font ce i Travnika. To je oblast
nut-srce-jezgra te
nog goria Bone. Ako je to !mica Beane, onda je
tonice drmalice dolina reke Bosne od Visokog do Bobovca, pfres
rave, gde je bila dr2avna riznica i euva.na kruna.
uajpre banovine, pa po sle
Od tog drlavnog jezgra
vine — bosanska dr2ava rila se zvezdaste: prema zapadu zado-*
bivajuai Zapadne Strane iii Zavrkie; prema Drini i Savi oblasti
Sam i Usoru; prema severozapadu Donje Kraje gde Herceg Hrvoje
girt oblast do Splita i Dubiee Y postaje Herceg Spilta; niz Neretvu
u Zahumlje i izlazi na More.
data
Istorijski su izvori oskuchni i nejasni, pa se ne moie u
Ijima pratiti proses postanka i razvitka sredovekovne bosanskedriave. Izgleda da je u bosanskom podruent bibo vise samostalnlb.
plemenskih 2upa sa banovima na eelu. Prvi se banovi spominat:
Boric, Kuhn Ban i Prijezda. Izvori su o njiuta toliko askudni, da
izgledaju vise mitske, legendanne lienosti nego istorijske.
Kroz Srednji Vek odtlavala se legenda. tla je madjarski vitez
germanskog porekla, Kotroman, osnovaoc bosanske dinastije. Madjarski istorik Taloci nije toga miSlienja. U pitanje porekla Kotromanoviaa unosi nove svetlosti istorik Dr. Vladimir Corovie, prolesor Beogradskog Univerziteta.
Potomak toga Kotromana, ban Tvrtko, prairi granice Bosne
Mora i koristeei se rodbinskim vezama sa Nemanjlaima, krunisa
4i()
se na grobu Sv. Save za kralja Bosne i Srbiie.
,
I Bosna je imala vise prestonica: Bobovac, Sutjeska, Trsavmica,PodvskMjStreFnica.Iso(lupret
nice bosansk h vladara bile u sredini rudnog goria. Zemlji su
vale iivota saske rudarske i dubrovaeke trgovaeke kolonije. Narsoeito je vredna palnje dvilizatorska uloga naSeg slavnog Dubrov-,
atika. Za divljenja kako je imao organizovanu obaveStainu
Njegovi gipki i dovitllivi diplornati znali su (Khios bosanske vlas-,
medju se i prema viadarima. Njegovi veSti okretni trgovci
-tele
frenosili su u karavanskim transportima na more i stoearske proizvode i rude pre otkriaa Amerika, a uvoilli su istoenjaeku i mediteransku luksuznu robu. To je bid izvor bogastva i sjaia bosan
Atilt vladara i vlastele, a i njihoye pustok i besa•
Iza stnti Kralja. Tvrtka stiee prevlast u Bosni oligarhija dinasta
vlasteoskih roclova: Hrvatinida, Kosada i Jablanr:ea. PogibdolW.
iz
Pavia Radenovida izrodila se krvna zavada do istrage izmedju Jab,116—
U Kosaeinu rodu lavlja se snaina istorijska
laniaa KosaU.
nost Stjepan Kosaea, koji postaje Herceg Sv. Save i po kome ie
Itledjusobna trvenla vlastele i kolebanje bo-tarrwva ,na
Hercegovina.
sanskli vladara izInedju 1? -!ma'i Ugarskc pospeMli su pad Bosne,
•Zadnji kralj Stjepan TomaSevia predaje se bez ikakva otpoza.
Tragedija zadnjeg bosanskog kralja Stjepana TomaSeviea PO•tresna je i jeziva i od narOdAog je interesa kad se uporedi sa slavom
_.Kosovskog Cara Lazara. Uvateni naS filozof Dr. Viad. Dvornikovie
se u zagrebaekoj „Rijeei od 18. avgusta 1927. pov'oxlom
Despota Stefana sa elankorn: — Naha isto• ija i „iivot vjeeni" — govoreei o kosovskom cikhisu kao srcu
istorijske poezije, o staroj srpskoj istorijskoj tragediji, o dramatskoj
„Herojstva
crti kosovske epopeje i smislu i etici Vidovdana,
".1.bez ideje i bez religije nema."
•
I vjekovno eutanje bosanske istorije postaje mama sad jaSt14).
One vjeeito mlienjanje religije, iz
motiva, sad katolici.. ram, sad p-atarenstvo i najzad printanjt- Islama radi feudadnih privilegija I deitnitivnog oslobodjenja od rimske i ugarske agresivnosti — sve to nije moglo da dada evrste idejne okosnice bosanskoj
-•sredijovjekovnoi istoriji. Bosanski .vladari i bosanska vlastela ni-u
htjeli da ut•onu i izginu, oni se ne .htjedote. „nebeskom•e privoteti
• carstve. I zato bosanstvo; sve pored dupe I jake driavoosti nije
postalo nacionalizmom. Zato bosanski seljak pjeva cara Lazara,
ne bosanske kraljeve i velmoge. Nije 'bile ideje, vjere i nije bib
•teraistva. „Saptom Bosna poginu!"
Naradtra pies= i iivot vjeeni nienib heraja to je pravi sud
naSoj istoriji! Sud dublj.i i taeniji ad' suda nasih nand -nil istori'dara.
Turska osvajanja i formiranie Bosanskog Pa§aNtka.
OsVajajuej posteperm Bosun i susednekrajeve flnratske i Slavonije. Turci su organizovali i svoju upravu u novoosvojenim krajevi•ma. Pa:dorn Bihaea 1592. god. zaustavlja se tursko osvajanje kod Stska
.- pogibijorn Hasanpak Predojeviea. U iste vreme Austrija •organiznic
Vojnu. Granicu i zida.grad Karlovac. Od periferijskih svoj h delova
na Severazapedu Tvzsica arganizuje Bosanski Pagaluk, koji
vataSe podrueje ed Dunava da Jadranskog Mora. PaSaluk se • deo-sarn •sandialtata: Bosna, Hercegovina, Klis, Lika, What,
..,Cerniea i Po.",ega u Slavoniji i Zvornieki sandIakat do gapca. Po
zapistt na jednoj knjizi •it Crnoj tatky se smatralo da je sve
do Sidra Bosanska Krajina.
Turska asvajania prouzrokuju kretanja starovnigtva na Perilerijske. delove driav -e, koji stt ;ratorn bu opu•stoSili. (Made prelaze
ana hriSeansku stranu u - austrijake pograniene• zetnlie. U krajigkim
:.gradovima Turska astavlja manic. posade, regrutovant iz Anadola.
Tu se stain° nasele.
.Tursko. Carstvo ,raste do 'ktrImitutelje. Istureerta vkistela bo.saliska Petrie se na najvige pologaie &lave. Nalveei•driavnik TurAke hnperijc,. Mehritedpitk. Sokolovie, B.osartac, Ta je Sokoloviea
•Porctklea Bala 16 pcik i vezira. 1zgleda da j4 ,- ) u Carigradu celo, stoii
.vta&la. oligarttija, sastavilema od istureenfog bosauskog
CABPEIV1EHA• BOCHA. 14 XERII,EFOBHHA
. , stva,!i to •za.naiteee driavne •ekspanzije turske. Istorik G. Dr. Sa-fetaeg BaSagie je miSlierda-da je - ttirska -driay.a,:poeela opadati .6iin.
osla.bio•uticaj ,Bosanaca- smreu velikog 'rezira -Mehm•EsdpaSe So;:kolavida, koji je, hip i:rtva atentata.
U to le srednja.'•Evropa, preporodjena • iza 'Reformacje i
dlanskih ratova, poeela da suzbija tursku ,ekspanziju..Granice Tor,-kog,.Carstva paenu se sukavati, a s Mime i• Bosanskog PaSaluka.
''mora.• ilr potiskuje Mietaeka Repuhlika wiz pomoe...ekspanzivnik
“i : !ratobonnih Srba starin.omSane. sa Stojanom ,jankovidem
Gelu.Tada Turciygabe ,obaln.mo•rsku i Klis.
Poraz Tu.raka pod' Beeom 1683., bio je .joS od vedeg uticajaqia:,
topadatije turske ,driave. 'fada. gubi . .delove .Hercegovine i jos tri ,
sandikt:Wel,cr1.poiSkTmejvudnagri,
turska na Savu'i.Unu. Predele s love strane, naelekane gradovitna,
spase Turska za .sebe. Granica je Bosanskog. PaSaluka iSla gorom
Dinarom i Prologom. Time, se razvija Bosanska. Krajina.
Svigtovskim..Mirom 1791. gubijurska , preostale delove Like sa
'•
varoSima; ,Srb, Lapac I Dreinik: •
i Formiranjem Beogradskog PaSaluka, ..Bosaitski PaStiluic gubi
!ontlji - dea zvorniekog sand'gakata preko Drine. Vaskresom srpske
•Wave., iza::''Sumadijskog ..Ustanka, Drina , postale Granica.
U to se Siri i cmogorska ,driava i dobija krajeve Hercegovae,kog Sand&kata:, Drobnjake, Pivu, Banjanc, NiksiC. Za • okupacije
Bosne pa :Austriji Otpada 'ad Bosanskog PaSaluka • okolina Plevlja
i •Prijeponja.•
• • ' Tako .se konaeno formira Bosna u •njen. skoro .troktitan abliic.
INa je 70. g. izolovana .oaza turske .061ave. .Tu svoju izolovanost
tosetili su Muslirnani Bosanci za •Karadjordjeva.:Ustanka: Zato str
•davaii snainn porno •da uguse. ustanak.: Bib je uzalud jer je trila
•jaea, deger:crisana silti naradna..stiliijske snage i titanskog zamaha.
Etuografski 'poreniedat - iiaz*an migraci!ama Sna2na najezcia:
kOnjiekog tharada, druge .'vere:i. pogleda na svet i ivot., izaztala
je , zVesno . korileganle: ,-'statrovniStya.•-i teinju. :za ,- kretanjem - prenta,
Atikariskim ' driay.ama. Na. granice turske .dr2ave,..0 opustagene...
.gradOveI), &Ale csu mante.f..posa-de turske,::regrutiwane , ..iz svili delova Turskog Carstva. OpustoSene 'na: -,Severoiapadu naseljaval pratoslavna stanovuiStvo ad • •Stare Srbije. Hercegovine,
.1,cao martafoZi .zitnijo,:, •da-1•abradjuja zetnlju.•' ,-N.aroeita
Savi• tia-itada
littellike - -kraal* stanovratva-od Hercegovine
je. 'Stvorena ona .uiredica:••• „Hercegovina 'do
Jajaa 1528. gad;
svijet nasal, a sebe ne raseli."
Tirtritrigracijama; koje -sit . 'Prourtokovala , turska.: o:svajanja na
BailkailskomhPalnostrvu, nastala-.st nacionalna: sredgta u Katunseternoj • Dalmaciji sa Ravi:tint- „Kotatima u
gnmadiji. Tu-se. zbilo • sve §to• je.najborbenije . iz sVity..:srpskih . bra.- jera.: Pomicanlein -.granica,<na, gtettr . Tursle • razvila7sti se :na. Severn
BOCHA 11 XEPLIEFOBHHA
zapadu tri borbena frunta: Turska Krajina. austrijska. Vojna Grk
pica i Ravin Kotari. : Njihove .ogoreetie borbe opevane su oelitn
eiklusorn narodnih pesama.
Nastala je i smena pogrartinog stanovnigtva. MuslirnapsW
stanovnigtve oavuklo se iz Ugarske, Slavonije, Like, .Pairnacije
Sirbije u Bosun. Za to i ima najviSe Muslimana u onom uglu Bo:sanske Krajine i oko Tuzle. Pravaslatno i katolicko stanoVniStvb
Sillano je u Liku, Baniju i Slavcuiju. Te su smene utleale na nov etnografski raspored. 13osanska , Krajina sa, severnom DaImacijorn i Likent za turske Viadavine kao jedna oblasna Celina, razbila. Se u troje
stvaranjeni Tromedje iztliedju tri . chlave: Turske, Austrije i
.
Republike.
•.
Etnografske osobine. — Stanovn&vo Bosne i Hereegotinele
sastavljeno u glavnom od trint vera: pravoslavnih, Musliman0
Kiinakatolika: Ptavoslavni su po poreklu siarinci, izmeSani sa 46scbjenienna od Stare Srbije. Musliniani su claim starilic izmeSain
sa doseljenitn Turcima .iz Anadola i iseljenici iz Dalmacije,
Slavonije, Ugarske i Srbije, kad su ti krajevi otpali od Turske.
mokatolika ima starinaca, izineganih sa ostacinta rudarskog stanay r
. Dalmacije. To je u glavnom kornpa- yiStvasdoeljnkz
zicija statiovnitva.Ne samo etnografu,.: nego i prolazniku kroz jednu zeinlju najvise svrai.'ajn painju: poloiaj i tipovi naseija, km:a i noSitja. Osr
tate etnografske osobine iziskuju naroeitd obraeenti paZnju i spemin° studiranje. •
• Muslimanska stanovnigtvo, preteina varosko, a i ono ina se=
etnieki je pfredisponirano za saSoratan, zbijeni tip paseija.
Donekle tome je sklono i katolieko stanovniStvo uz stare tudnike.
Na: planinskirn p. adinama istiee se amfiteatralan poredjaj kuca gde
se za prozore gornjeg teda kuaa gleda preko krovova donjih . kuda.
Pravoslavtio i katolie.ko staftiovrtigtvo vise . etnieki predbstionilrano
za razbijen tip naselja ,na sradnieke grope, rasttireue u iskreene
ttlatiinske proplanke. Otuda, naroeito kod pravoslavn'o sbattovni§Wa
wise individualtiosti i" Rene inicijative.
Kt:tea 'je preteZno bi -vnara- dinarskog itipa. Prelim Jadranti preViadaVa kamena 'kuda, a prema Posavini od pletera i eerWa. fCIA
litavosiavuog i katell6kog stanovnigtVa ktida oretetno- prizerfljuka dokle-kod Muslimana na dva dela: na eardak t priiemble:
NoStala mdslimanskog stanovni§tva sa neznatnint raziikama,
skoro je ista, u celoi•Bosni i Hercegovini. Kod pravoslatniit ,rimokatalika ima -vise tipova noSnje. - Mnogi sit vet; zapazat, slienost notKOsova tSkopske:Crne Gore sa nrgrijom• oravostavnog
tvanava sevetozaoadne. Bosne-poznate pad intertam Bosanska - Kra=
jina, a slialnost krajigke tuAnje sa severranw Dairnacijorn I ,Zurnbptkotik Te dve.,celine,n nognli,odyaja.srednja Bosna sa jadim tarskim titicajima, naro6ito a 2enskoj no§nji. U posayskim krajevima
I
ii
8
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBIIHA
prevladava varijetet slavenske nognje; u Podrinju madvanska i gomadijska nokrja. U gornjoj Hereegovirti je varijetet starocrnogorske
itognje, a u donjoj Hercegovini inta slidnosti konaviianskoj no ttji.
Privredni znaeaj Bosne i Hercegovina, — Direktor
Saralevskih
Muzeja G. Vlad'. Skarid veil o geogralskom i privrednom
polo2aju
zrtadaja obeju zemaija u „Spomenici Sarajevske Sekciie Uctrtaenfa JogosiavensIdh In2injera" o njenoj Glavnoj Skupgtini 1922, ovo: •
„Sredgnjim pololajem u drUvi sa primorskim frontom susledn.e
Palmacije, kola le tt svakom pogledu .samo dio bosansko4tercegovadke
cjeline, predestinirana le Bosna i Hercegovina, da zauzme
vrto video mjesto u politidkom, prometnom i ekonornskom 2iyatri
nage dr2ave. Prirodno bogastvo zemlie i urodjena bistrina,
due
sada zaosta1og, naroda. potpomodi de sa svoje strane„ da ove zemlie
na korist drkavne cjenne zauzmu ono mjesto, koje im pripada
Po njillovom povoljnom geografskorn polo2aju i
za sada log neotvorenim izvorima bogatstva. Prirodne smetnje prometo,
koje ditn
bosansko-hercegovadko razvodie, savlada de moderna tehnika,
Pa
6e transversalne prometne linije spojiti i najudallenlie
kraieve d!rave dobro rasdlanjenOm obalom na§ega Jadranskog
Mora, koic
6.e nas spojiti sa .ostalim svijetom. Kopneni de nas promet
zblizit
itrrutri, a morski saobra6aj de nos osloboditi
.
d
anaguleg
sitnidarskog
mentaliteta zamijeniv§i ga sposobnogau za vede koncepelle. To de se irvrgita preko Bosne i
Hercegovine i pomodu Me".
(Basil:a i Hercegovina str. 1.)
,
.
Bosna je bogata gurnama i rudama. Kao planinski .krajevi ona
le rezervar krepkoga i zdravog stanoviigtva... Stalinio 6e podniladlivati i oSveiaVati. varogi i nizinske
delove rtak dr'tave, u kojin-ta
Se zbog obilja zivotrdh sredstava i isparavanja barogtina, degenerige stanovnigtvo I izumire, i treba pridolaske zdravog stanorna(da .popuojava proredjene redove.
.
0 sociainoj Ps1hologiji Hercegovea i Basanaea.
Poznavaoci
Basile i Wen
istorije zapaziti sa a soeialnoj psthologiji liosanka iz -.
.vesne paradokse i izvesne nelogienost.
To je pojadala austrijska
okupaciona vladavina. Njen pakugal da
stvori bosansku inarodttost
razbio se o jaku nacionalnu svest pravoslavnag dela
Raspirivala je vegto verske podvojenosti sa poznatnn st.anovngtva.
geslom: „Razdeli, pa vladaj!"
Te podvojenosti pa verama sankcionisala je zasebnim izborima sisternorn po yerarna za liosanski
Sabot.
Tarkuga, °smootha in/a dosta. uzredica
•kale G. Dr. Safetbeg f3a'Sagid. — za .Hognjaka, Miislirtrana
, aste rn, iste were s njime,
razlidita karaktera i mentaliteta. Poznavaaci ortentaloat lezika doprineh bi mnogo izodavannt osebina nageg naroda. kad
te stvare iznagli i publikoval. Svakaka le to po sredi
sudar .dvajo
=Sigh, antiOodath mestaiiteta.
Osobine ftiosanaea i Hercegovaca oltarakterisao je tt nekaltko
9
BOCHA H NEPB,E1-0BHHA
erta r,ag omlad nski pesnik, Vojvodjanin Branko Rac
svonie: „Brankov-u Kole, pevaiudo:
Boaan6e, stara slavo
Tvrdo srea, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen,
Ode stanuje zivi plamen!
Ao, Hero, tvrda vero.
Ko ie tebe joite tarot
Ti ai k ino hitra. munja,
8to nikado ne pokunja."
—
U odIldnoj monografiji pok. Dr. Jevte I)edijera „Hercegovina"
(Naseija kni. VI.) prikazana je „Socialna psiltalogija Hercegovea".
1Zbog ogranidonog prostora donosim samo neke odlomke te njegove
sstudije. Govoredi o soCalnirn tipovima, veil:
— „Ima jedan test tip medju Srbima iz oblasti planina dinarske s'steme, koji u velike utice na narod ovb ()blast'. To su Ijudi
aelravih Zivaca, nikad predebeli, a rije,ko suvige mrgavi, rijetko su
potpuno erne masti. Supremacija intelekta and asjedajima i fantaharm:Alija medju raznim osobinama doge dini iii
z oni,
ijudirna trezvenim, odmjereMm, taktiduin, vrlo desto i pravednim.
To su bud' koji poznavaju razne obidaje seoske i njima se pokoirovajn; u ponaganju i razgovoru su unhereni, otmeni, gotova Pones:1i. Navesti toga dovjeka da se djelont iii rijedi prevari, znadi
„ukuniti mu nos". To su seljaci koji misle i .smigljeno-tade, pangdani su, tegki pri obedanju, a vjerni u izvrg:vanju dane rile& To
je neka vrsta seaskih httelektualaca, koji promatraju, misle i
Oni stvar,aiu one pametne poslovice i uzredice. Diieien.ie zadruga vrge vedinam oni, dobri so bagomoljci. Strah od Boga je
velak; .oni stvaraju one lijepe .naradne rnolitve. Ili iucili su .(kt
vode svijet za sobom. iii da Ida za svijetom. Sinsao za kolektivai
Tad, za st&i:an rad vrlo jc veliki. Za nib se veil, „da nikad ne bjeie
'ad Nijestt prvi koji su dizali ustanke, all su u ustancima
tali lirabri junaci I mudre vojskovodje. Poznat prestavnik tipa ovih
ljudi bia je vojVcrda Marko Miljanav,..a ad istaknotilf kniiievnika .V.uk
i Matavolj. Cirri se da oni prevladjuju u nekim oblast;ma: a gumaCrilogorskim Brdirna, srednjoj i sjevernoj Hercegav;ni, Baki
Konavijima, ()vo je tip najpopulanthili ijudi medju diiiarsldp SrIforta. (Dr Jevio Ded!Jer: Hercegovina ,Nasetja" knj. VI. s. 175.
116.)
(..=i....voredi italic o prototlpu u
j112:110.1 HereLg(Willi *
t. j. iludima
Cdi Sc mentalitet potpuno stican s atfrn „Herom" iz narodnili pripoviedaka, a koje zovu, liske, objegettjaci,lidinari, lere, veli: „Clanovi
7iredine popovskih i nekih glavarskih paradica, zatim schaei, koji
Stanuju uz ved'e dramove odlikuju se velikirn lukaystvoln, sebienoSti, gkrtosti i bezobzirttosti, Ne vvclii. Sc luau 4 popularnosti, no
boje se kazne poslije south S vlastima uvijek dobro zive,.prema
jadem ponizni su kao pseto, a prema siabijemu svirepi, Svoje naMjere duboko krtjU, ne vole veliko drugtvo, „gledaju Svoga posla".
.ileobrdno so negostollobivi. Svaku priltka he a Tine svrhe da
AYCTPIIJA Y BOCHH. H XEPUEFOISHHH
1(1
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBELHA
.
iskorlste, sami podvaljujti i jako se boje podvale. Imst citavili Oblasti, u kojima avaj tip prevladjuje, i 'koje su bile radi .::\"()je negtistoljubivosti poznate(,Hercegovina" kni. V. „Naselja" str. 177.)"
. .painja svraea tip Bosanskog Kraji§Meditt -Bbsincirrianaroeitu
.
„Inutju karalsza
jeyfo Delijer rekao
nika.
su, preduzinthivi, s energijom od momenta.
ter sviju graiteara,
Ovo je jedan od najnacionalnijih krajeva nage otaprijeke
dtbine, gdje su pojedine primarne osobine srpskoga naroda
svoje osvjetavanje". (Sarajevski „Pregled" 1910. str. 428.).
Najizrazitiji su prestavnici toga tipa Bosanca-Krajignika: priPovedae •i narodiii tribun Petar Koeie; atentatori: Gavrila Princip,
-Veljko Cubrilovie i .Trifko Grabet. Karakteristieno •je da je
tan deo,. proporcionalno najvedi, tteesnika a Sarajevskom Atentatu
iz Bosanske Krajine.
Buntovni su i revolutionarni. Kod Milt se ogledaju u najved0,1
merit duboko i istinsko nacionalno osedanje, koje je ved kao religija, i oseeanje socialne pravde. Uz to su za4driali patrijarhalnu
testitost, skromnost, mekotu i pitomnost, nepodmitljivi su, potpune
altruiste, a proteti su'shvatanjima i pogledima moderne, .prosvedene
demokratije. •
• " Nacionalno oSedanje Krajine i euvanje starine Vidi se iz ovog:
inciator guSlarskih, utakmica a Alipa§inti Mostu kod Sarajevo.
rodom Krajignik (Manojla Bogkovie), a od 80 guslara na utakinitl
'iz eele driave bira se desetorica, a od oviti petorica u -Beogradtt.
Mediu njima prvu nagradu dobiva Krajiktik (Lazar Radak od jajea)
i tredu Aleksa Rodo§evid iz Prijedora.
Milan Karanovi6
Austrija u Bosni i Hercegovini
Op •i pvtrd na bosansko--hercegovaeko pitanje --
Bosansko-hercegovaeko pitanje. — Od naSih pokrajina, koje
same sebe oslobadjale, Bosna i Hercegovina pokazale su najviSe napora, ali i najmanje uspeha za oslobodjenje. Bez verske i nacionalne
lednedu§nosti,' i bez zajedniekih narodnilf ideala, i ako sa pun° Insgih usloVa zasvaj sainostalan
tivot -- one nisi' imale dovoljno sna•
.ge da svoje 'pitanje u Turskof Carevini same reSe u svoju koriSt.
irdesthli ustanci u drugoj polovini XIX .. veka goTarlit su o propadanfu
iznemodaie turske driavne vlasti takom socijalnom stanju porob,4ene• raje, oni bisu uspevali, da iz takvog stanja stvore bode
Najvaiaiji pokuSaj lx)sansko-hercegovaekag oSlobodjenja, Of1
itirSkog ropstva jeste,.Hercegovaeki Ustannic hoe je, u let° 184,
izbia u Nevesinid. To je jedan ad najsudbimosnijitt dogadjaja u is-
,
toriji Istoene Evrope -u XIX. , veku.* Po g.-Vasilju, Popovidu razk•i
,ustanku su. bill: •menvcxlienje ..stvarne gradjanske jednakosti hrIA
kana: i muslintanai-neublaZenje feudalnih a•grarinh odnosa i kuluka,
nemodernizovanje "politieke' i finansiske: uprave osobito neukidanje .zakupljivanja poreza" i nestvaranje pravnih I tehniekiti uslaval
za iiravilrio' . razvijanje privrede i trgovine."
Na suprat ranijimustanchna'borba je uzela Velike razrnere, fer
put. Zbog toga sit se u pitanje
irit-Turska riije mogla da stane
u prvom redu
hereegovatkog ustanka umeSale i Velike Sile
'najzainteresovaiiija - susetka, Austrija*". Pod 'nichbvim uticajem Tur-ska je ulagala vidue napore da potrebnirri refiirmarna i ..dalje ,omagudi i svoj oPstariak evropskaj Polititkoj i ekonomskoj zajednici"
— samo vise obeeanjima nego li niihovim iivi•Senjima. Ali ustanici
se nisu hteli zadovoljiti obedanim reformama Portinim . niti prihvatanjetn AndraSljevog refornmog plana za Bosun i Hercegovinu
naroeito .ne onda, kada je Turska na mesto svega toga, proglasila
Midhat-pain ustav (23. decembra 1876). Verujudi „da 'de sva
ska obedanja imati stidbinu PredjaSnjih obedanja", „ustanici su
istinsku trajnu reformu", „medjunarodno zajemeenu autonomijii,
one -moguei uvek otvoreno tratiti sjedinjenje sa Srbijom."**
.
Ali, bez moci da sami rose svoje pitanje, pa ni onda kadti . su
im 'Srbija'i Crna Gora pritekle u pomod da bi pitanje rdile u svoju .
koristuancdhegvkoustanrildpmSlto pitanje, a time i pitanje sudbine Bosne i Hercegovin.e samo ne
vise kao svoje; riego kao pitanje VelIkih Sila. — u prvom redo
Anstrije.
'Srbija i Bosna I Hercegovina. — SrLija je naroeito od knez Mibalhajlova Vremena; zah -valjujuei njegovim reformatua, prestavljala
kansku silu sa vojniekom vrednoku, na koju raeunaju Porta i stratie Sile i `via koju je, a vreme prtisko-talijanskog rata protiv Anstrije
(1866), i' sam Bizmark raeunao. Njen need, ne samo u vojniekoj
oitanizaciji, leino je najvi§e•, u rnoraliiim osobinarna njenog narod'a
u njegovoj nacionalnoj svesti i odugevlienju, u njenhp 'naporima
,;i ako nije potpuno nezavisna, ipak pdstoji iz svoje Sopstvene snage
tada, po Loberon, taspestava." - To i
dagnjem pruskom konzulu a Beogradu," i ostali Juin{ Sloveni ;,s najvedirri interesom prate dogadjaje ti Srbiji i s . istim ponosom, kao
gleddju na treladit slovensku drZavu, koja pomognuta
sami
jako Kirodom i svojim poloiajern, obeadje . da de pompon energije
'svoje vlade;1 a Ma6e povoljiitm. nlikaii a poi znaMenitoj budue
‘- toj orgarifiacioncij moralnoj 'vrednosti i srpske narodie
DoSti." ,,Na
Dr. Grgur Jak§ie: -Pram. istorija aneksife Bosne i Hereegooine."
l'olitika" od 7 januara 15 28. str..16-17. " VaSilj Popovid: ;;Berlinski
81anje''nWnih,emisara u Severnu
1*.
Kongres" Brastvo XXIT,
rcegovaekd grapicu, 1875. g., gds
gosnu, kao i odkaiak Pranje Josga pa
primao deputacije — ni danas 'nisu dovoljno osvetljeni.
I
CABPEMEFIA BOCHA 14 XEPUEUOBI{HA
12
vojske osnivao se . ugled Srbije.. Mihailava vrerm na i niezino znaEenie i u opstoj evropskoj politici, i ako je brojala jedva.1% miliona
statkovrrika,"* I_ato je ona i bila srediste akcije sviju balkanskih hris%anskili traroda za oslobodjavanje od turskog ropstva.
U torn podhvatu knez Mihaj1O je narocito racunao na osioixdienje Bosne i Hercegovine i na njihovo prisajedinjenje Srbiji. Ove
dye srpske poksajine, na koie je jos od prvih dana slobodna rivota
Srhija pocela pomisljati -- bile su svet zavet u programu tadasnje
Srbijine driavne politike. Najodusevljeniji nosilac jdeje » jihova oslobodjenia bio je sam knez Mihajlo. Njegove generac.ije, goredi od
cekanja prisajedinjenja Bosne i Hercegovine Srbiji, sa rcnnanticarskim zanosorn sravnjivalc su ga sa Car Dusanom, pevajuci „Drini,
vodi ladnoj", da „razbacuje svoj tok". Nikada kas tacla re enje bosans'ko-hercegovackog pitanja u korist prisajedinienja sa Srbijom i
Crnom Gorom -- nije iz.gledalo t<ako blisko I tako ostvarliivo.
Ali mora se priznati, da se na bosansko4tercegovack0 pitanje
gledalo vise. sa romarrticarskim aaeionalynim entuzijazmom, nego Ii
sa stvarnom snagoin za horbu sa jos nedotraialom Otornanskom
Carevinom, previdjajuci tu, kao najvainije, i ucesde Velikih Sila. Ovi prigovori ubrzo su se pokazali kao opravdani posle smrU kneza
Mihaila. kada je, zhog herccgovackog irstan'ka, 1)110 otvoreno pitai nje Bosne i 'rlercegoviirre. Kucr M.hajlo nikako nije ni racni o na
ii esanje VeUkib Sila, a ono se sada pokazalo kao najpresudniie.
Austrija j Rusija, jos su unapred tajnim dogovorima, res!,le pitanje
sudbine fosne i Hercegovine, Njihova nagovesfavaua pogodba, kojom se Austriji.dodeliuje: Bosna . i .Hercegovina izazvaka.ie opravclanu bojazan kod Srbije i Crn.e Gore, kao najzaiuteresovanijih dri,ava ajiliovitn re enjeur. One su bile stavljene a podredaen polo7,aj . all, i kao takve, one su, preduzele korake na svoiu o Lgovorrost, da hi Sarno osujetilc yea pripremano rescnie bosansko~ ercegov;rckc;g,pi:tauja ~ . ,,Rat od- 1876: --- pile ,g. S. jovanovie, -bio je pokusaj Srbije i Crne Gore da pitalie Bosne i Hercegoviite rese pre rusko-austrijske pogadhe". One 1)u, na taj na%in,
stele da pusvedoce svoje veze sa avini dvema srpskirn pokrajirlama, a sa ttm i rnoralno vezu Rusiju, da 'rlr tie ustupi Austriji.
Resenie koje .1)i iz ovakve situacije slcdovalo, hilo hi, ako tie sjetrjavanie sa Srhijom i Crnom Gorom, ono svakako autononiUa.
o -g. S. .iovauovicit --- to hi bib o polovno resenae bosansko.-hereegovackag pitanja, all me i nepovoljno po nas, jer bi u antonpnrBoni ': Hercegovini rigs elemcuat oteo m;iha i svo m snagom
raho,i ujcdmjenju sa Srbijoan i Crnom Gorom.` I ako srpska narodiia viijska uijc iabelezila niicdan vojnk ki, pa ni lokalni uspeh
-
P
noj
* Rao I ggre navodi su iz: Ugled Srbije u vreme kneza Mikajla od
V. P. (Povodoni cove knjige g. H Vendla: BiLwark i Srbi.ja a 1861 g.)
„1Varodna Odbrana" od ave godine, br...8 str. 140.. — ` S. Jovanovic :
Vladn Milnna hbretiot, ica, kn. I, qtr. 437.;,:
AYCTPI'IJA Y BOCHFt H XEPUETOBr1HK
19
ipuk ovaj rat srpkc ~j stvari doneo je, „u nedostatku inaterijalna
dohhi, veliku moralrtu dobit. Ulaze~ i u rat zbog Bosne i stavba
ju 4: zbog nlc opstanak nasc dr ava na kocku, ml smo obratili pa ~ - °
nju celoga sveta na nasu nacionalnu solidarnost sa Bosnom, i dali
smo nasem tamosnjem narodu nesumnjivih dokaza o svojim brat=
skim osedajima." Iz ovh svih gore navedenih raz1ot;a najv,3e, San
stefanski Ugovor predvidjao je za resenjL pitanja Bosne i Hercejos magtovine njihovu autonomiju, all tie i njihovo oslobodienjc —
Gorom.
i
Cruonr
nic pr sajedinjenje sa Srhijom
Austrija i Bosna I Hercegovina. — Sve do Hcrcegovadkog Usrbib o je vise arbitanka mesanje Velik:h Sila u balkanska pitanja
tarska i posrednicka uloga izmediu Ototnanske Carevine i balkanskih drzavica, --n bez ispo1jenih teritoriiialn h zavojevadkilt namera.
Ali sa hercegovackim ustankom dr7anje Velikih Sila, iiarocito Au
str:je, menia se na stettt interesa malitr interesanata. Kao naiglavprodiranl .
nili pomagac Austrije u izvodjenju njenog pripembenog
sa Istok javija se Rusija, sa kojom se vezuje obosiranirn sporazrlmima. Gineci jedna drugaj povlasoene interesne ustupke, one sit,
skoro sasvim, prenebegavale iivotfe interese balkanskih dr avica
- pijona svoje namestene sahovske igre. Tako jos Rajstatskirn
Dogovorom (1876), a sluaaju svog poraza osiguran je Srbiji statusquo, dok je, u slu* aju turskog poraza, Austrija imala da dobije gotovo celu Bosnu i Hercegovinu. 1877 g. Budimpestariskom KonvenBoom, za neutralnost Ausbrije u bududem rusko-turskom ratu —
Rusija je morala osigurati Austriji Bosnu i Hercegovinu „bez og--.
ranicenja". Austrija je, dakle, jos tada srrrislieno radila,' da, posle
stvaranja led'
'ropasti Turske Carevine, osujeli svaku moguonost
u isti malt,
pripremaiULi
tie velike slovenske driave na Balkanu,
i
Hercegovine.
taino, preko svoie diplomacije, porobliavanje Bosne
All narocito od Berl:nskog Kongresa Velike Sue, sa Austrijom
i Rusijom na celu, po inju se javijati kao naslednice Turske Care
vine na Balkanu — „sa svojim okupaciiatna, skrivenirn protelctoratima, sferama uticaja•" Sam Berlinski Kongres i nije irnao drugih
• iljeva. Ristit ga je, a tom pogledu narcxaito dobro okarakterisaa
recima :
„Do sada je bib o u svetu vise kongresa. O svakom Sc zna, da
je zastupao neko r_acelo, a tnalo se i kakvo nacelcr. Tako se jedan
t. d. No
rukovodio nacelom leg:timnosti, drugi nacelotn osvajania ibih
znao
zastupao,
ja
ie
elo
ovaj
sadagnii
kongres
kakvo je na ~
kazati. Vlastiti interes kao da je bin svakoj silt merodavan. Tra ihi
polo aja
se i radilo da se veliki zadovolje, a mali da se istisnu iz
koji bi bill od vanosti i mogli da smetaju velikitna."
Srbija je imala ni malo povoliati polo3ai. Ostavliena sasvim
a
svoje
velike zastitnice, I. ako su oba tadasnja njena rata vo•
ena
„pod
ruskom zastavonr", oaia je morala da, pu bajneulnjtlluiem
~
paradoksu, bude sticenik Austrije. Sve svoie [#!)biU od Berlitrskog
-
AYCTPIIJA Y BOCHH H XEPHEFOBHHH
14.
CABPEMEHA BOCHN'14 . .XEFIRE1:013111-ik,
.Kongresa: nezayisnost i progirivanje teritorije na jug — . dobila je
Srbija na zauzirnanje svpje „zagtitnice" Austrije,• all uz skupu na.4.
.platu njene advokatske odbraue. Samo upudivanje Srbije na jug,,
_ekotiomski ugovori is preokret Srbijine ,dotadanje.• rusofilske u au-.
bili su Austriiin sorer da njenu itaroLlau e.]crstrofilsku politiku
giju skrene sa Bosne i Hercegovine i da e u !regavanju ovog
njenog pitanja ima u zavisnom
. . Srbija je, tako vezana, morala da primi sve odluke Berlinskog.
Kongresa, pa i odluku kojom se, u mesto oslobodjenja iii bar garanbovane autonomije, predvidjane i u Sanstefanskom Ugovoru
i.Hercegovini dosudjuje austrijsko ropstvo. Nikada pravo.Velikih Sila nije natio svoj. apsolutistiekiji izraz kao u ,ovom ovak,.
je a naimanju ruku znaeilo •preotimaeinu. Sarno
vorn regenju,
tadanja evropska diplornatska hipokrizija mogla je da u svom sankcionisanom zloeinu vidi dobro delo i cia u odobravaaju.. kulturne i
odobrava.
preporoditeljske misije Austrije u Bosni i Herce.govini
porobljavanje jednog naroda i osvajaeku politiku Austrije na
keija 'de kasnije i biti,glavni povod,za Svetski Rat.
Tako su prestavnici Austrije i Rusije, ..dok su im u javnosti
na usnama bila naeela pravienosti, hrigeanski oseeali i interesi opgtega mira", jog unapred u tajnim pregovorima, predodredili sud- ,
.
binuosak-hercgvpitanjukorsAe, na
Berlinskom Kongresu samo dobiti svoju sankciju. A „onim divnim
junacima, .bosansk.o-hercegovaekim ustanicima, koji su eitavu godinu i po dana pobedonosno odbijali od svojih ognjitta vojsku Tur-•
ske Carevine i tolike inve u,krvi.f.imanju podneli za slobodu, osr
porena je sposobnost za samostalni dodeljeno im •je, mesta•
•
• .
turskoga, austrijSko ropstvo".* •
Andragi je tada javio u 13te: „Vratnice istoka .otvorene su Vs: - :.
.
lleartstv"."
Srbija je od tada plen polifIke kneza 1Vli.laua, politike ustupaka ,
na jednoj str,ani radi dobitaka, na drugoj i St° je najopasnije,, i aka
ne svojom krivicom: 'orudje . Austrije voljom svoga vladara..
strija je, poste: okupacije:Bpsne i Hercegovine
na oslobodjenje svojih porobljenih sestara, upudajuai njene teinje
na jug u .pravca.. svoga teritorijalnog progirenja. Srbija je,. a tim
. morala da, radi .kao austriski ,poslugnik, koji u svojoj
danitna,.. e ak
vlastitoj zemlji ttiti njene okupatorske. interese. Ali narod.-.- koga.,
trieba dvojiti od. zv,aniene . dr2avne politike — dub oko je. osetio,
pravdu, • koja nii je uciujeua ovakvim regenjem bosansko-hercego.
.
vRekog pitanja.
u ?;yom civ
----.p rge g. S. Joanoviau
_Austrijska okupapijzt Bustle.
sau ,,celoga
zabolela.
nas
je
do.
srca;
Bospa
je.
tifianom delu
,
.
Jak§id: Prava
oct.'7;januara 1923 str. 1.7.
dufnih Slovena, str. 362,
—
aneksije tiosrte 1 'HercegVviak „tiolititc? °
.,4. H.•V.endel; BON; 4/1 stobodui;
• '"
-
jednoga narakaja, 1. njcn gubitak porazio nas je kao Kosovo. Ipak,
tegilo nas je to da je Austrija dobila :pray° .samo privrernene okitPaelje da bosansko pitanje nije konaen.o ;regency, -- i da ee se Srbija, dokle do konaenog regavanja dodje, toliko osnaZiti da ce modi• odbraniti Bosnu od austrijskih prohteva."
UVerenost da je okupacija privremena ubla2avala je udar,
opasnost od dolaska Austrijanaca na Balkan 'bila je sudbonosna po
regenje bosansko-hercegovaelog pitanja.
Poznati slavenofil*, A. A.,
j. • Austrija u Bosni i Hercegovitti.
unkrefsiieta,
sa proroekoni
Majkov, profesor istorije moskovskog
dalekovidotOu, jot 1876, ukazivao je na zla kola bi snagla Bosnu i
Hercegovinu na slueaj okupacije od.strane Austrije. On jot tada ka:„da ako ili Austrija prigrabi, da lb ni-tt kom slueant riede pridru216 Trans -- Ve6 Cislitavi, gto je uostalotnza svc jedno. Ka-.
tolleka propaganda poeela bi da tile ., a u isti inah I duhovno doteri-,
yarije naroda na nernaeki kalup.; PO tom bi se pojavili nerriaeki spa-,
nemaeko-2idovske kompanije, koje bi prigabilou svoje rake
SVu prirodnu zemalisku bogagtinu, a naroeito .naiobilatije rudnike;
Memel bi postali gospodari i sopstvenici, a Srbi. argatujuee stage
njihe/ve; uvela bi se njihova administracija sa birokracijom i grubim einovnigtvorn nemaekim; u radnjama i sudnicania zavladao bi
nemaeki jezik; sva uprava i svo misty° gonilo bi jednu politicku
cell --- otudjivanje naroda od slovenstva i njegovo ponemeavanje.
Pri takvim usiovinr, ieljeznica, gto de prosecati obe to oblasti, da
vex Bee i Trst sa Carigradom, poplavil'a bi ih svakojakim tudjin..
skim protuvama gotovanima gto bi Nvell o znoju stanovnika, da
se .najzad tako, podrije sveza I jedinstvo naroda srpskog, kid se
O-vnj jedttorn za sVagda lisi moguanosti, da se spoji u jedndstavno
POtitieko telo."" -- I ovti se, samo 1.1 jog" 'poja.canoj suazi, kao prorpeartstvo, ispunilo.
Neko je duho•vito rekao za Tarsku i Austriju, .da j.c prva nePriiateljski logor na tudjem zemljigtu, A za drugu .da je administra-.
babe nije videlo na lieu mesta,..nego u zemlji, sa,cija.Nkdseto
koje se tek bio digao „turski logor", da bi naeinio mesta austrijskoj
,,4. (1 in ini stra ciji". Pa ipak Austrija je, kao manditOr BerIinskog KongreSa, jog od prvih dana, utta u BOsti.tr i Hercegovina a ulozi pov-,,
lagdenog zavojevada. Menu „kulturtregersku misiju" i . sam v.eCi
deOnaroda je tiko razi.41ko,.Nametnuta.silom, czxra je silom i
•
niesta .na zetnljigtfi Bosnel.HercegOvine. „'AuStrongarska je za ci
i
tuei
68.
paciju Bosne i Hercegovine morala 14 divizija
*11 napred eitiranoj knjizi g. S. -3ovanovit:a nalazimo redeye, da su'
preko generala Fadejeva, hteli da rode su; Srbiji protiv austrik;'
vezana ugoyororpj
W
slica;: p.kupaeije .Bosne, i..ti ercegovine,,a,zyaujOp
"^`- '1z Dv'a pisma profesora A. A.
za Austriju, osnjetlia je'takVti -akcijii:
Mpjkova hrvfitskoj akaderniakoj omladini", koja su prvo objavijena u
kom -lista ,Novoje Vretnja", prevecten .s. u „Zastavi - oil 1876-1877 i potoirrt .
zafgebno preAtarripana it VO40. „Bosna'je srpska" 1878. god.
CABPP.MEHA BOCHA H XEPUEI'OBHHA
A
bitaka; pravoslavni, katolici, mushnani brand: su se od okupacije.".'.
Narneito Muslimanl, koji su se jog odmah, na samu vest o
jinom mandator- siva, podigli, sa Hadzi Jamakovieem Hadii-Lojonf,
na eelu. Proteravgi predstavnike osmannijske uprave, oni su osriovali Narudno Alee 1 progdasili Narodnu Vladu, kojoj su pristupili
i Srbi. Katolici pak, sa Ira Grgom. Martieem I drugirrt franievc ma,
prikloril su se Austrin „kao istovernol driavi"," kola je, posle mrio
gilt okrtaja sa ustatima, tek posle dva meseca, sa mukoni uspela
da uvede svoju upravu.
Izolovan i bez pomoei sa strane, kao opsadjen od neprijatelja; .
hri- narod;jebipu t.anjikomprse,lt
geaili, katolici i pravoslavni, koji su od hritaanske uprave oeekivali
bolje postupanie, nego gto je to bilo pod Turcima. Austrija je,
torn smeru, dala i svoja obeeania, a pokazala je i svoju volju da
mod za svoju uprave: potran u kombinaciji katolika sa pravoslav
nim, kao ve6irti stanovnigtva okupiranih pokrajina. All u denvu se -:
jog odmah pokazala tegkooa austrjske uprave lesLe fakat: da ona
mom riajbitniji oslon: narod, — njegovu. vedirm — I gto je odmala,
bilo jasno: da tiranija izvojuje svoj opstanak mora da tlaei. I Austrija je
Ona je za to imala puno uslova, koje je davao ba§ sam oku-'
pirani narod, njegova nacionalna i verska nejednodugnost. U poe"et-.
ku katolici su sa pravoslavnima, po staroj: habsburtkoj vladalaekoi.
devizi ,povlatoivani na raettn muslimana. a kada je Austrija prozrela nepomirllivu cipoloost srpskog elementa, kombinujudi upravu
sa katolicima i musiimanima, ona je, sva zatrovana antisrpstvom,
antipravoslavljem i antislovenstvom, paela da ga prOganja, sputava i zapostaylla kao antrdr2avni elemenat. Austria je, u strahu od.
njega, stvorila vrstu opsadnog retima od policije, vojske, upravnog
einovilittva, ‘Spjuna i konidenata.— koji je imao, u prvom redu,
eilj da salomi narodni otpor, ma kako i ma eim — ma i ratom, koji
lei bez naroeite objave, za!sta bila i objavila svemu tto je srpski
osealo. „Srbi su gonjeni bezobzirno i u svima pravcima, a naroeito su tetkote i smetnje preduzimane protiv njihovih kulturnih, provetn.h i profeslanalnih institucija i radon."' Najvi§e se ciljalo na
njihovu narodnost, koja je bila dobro zattioena ri liovom verskom
organizacijom i koju su oni smatrali za svetinju iznad svega. Austrija
je, u torn soieru, pokutala da, svojim meganjem u crkvene stvari
Srba, gto bolje omoguei proces njbova odrodjavanja i uno§enja svoga duha. Zato je ona ucinila 6itav nalet na dotadatnju i od Turaka
patecbenu crkvenu organizaciju. „Raspottane su opkine, gonjeni
so svettenici, spreeavan ie izbor i namettenje svegtenika, viada je
bez ikakvog Drava sama raspolagala sa crkveno-opMinskom
Brastvo XXI, str. 30.
• Joy. M. Jovanovid: Sarajevski atentat i Srbija,
str. 31.
" Dr. V. Popovid; Istorija Oslobodenja i Ujedinjenja Jugoslovena,
*** Li. T. Kosier: Bosna i Hercegovina, str. 31.
1
AYCTPHJA Y BOCHH H XEPLIEFOBIIHH
17
Rasturane su srpsko-pravoslavne tkole i potiskivan je jezik i
pismo. Od mitropolda nasdno je iznudjivano priznanje poverenja
(poverenice) i.vlast je prisvojila pravo postavljanja vi§eg svettenstva. Vfgena je krajnja pristrasnost pri prelatenju s pravoslavne
vere na katolicizam u korist .katolicizma i t. d.*
Po§to se ovakvom stanju nije moglo stati na put, narodni ugledni prestavnici, pod vodjstvom Kujundiioa, Jeftanovea i Sole,
obraeali su se svojim memorandumima" neposredno na cam Franju
Josifa, osudjujudi „pritisak politiekih vlasti", „uvrede nate verske
i narodne svesti" i istieuei kako se „zapostavlja nak pravoslavna
very i srpsko ime pokutava se da se jedno i drugo potkopa
oslabi na korist rimokatolieke propagande, koja je u na§oj .domovini od okupacije ovamo razvila svoje naj2egee i najnetrpeljivije
deiovanje".
Ovi ovako preduzeti koraci (od 1896-1905), koje najvige pomale privredno i kulturno ojaealo gradjanstvo, dovelo je do clobijanja statuta za autonomnu-prosvetnu organizaciju, kojirn je ograniden „uticaj akupatorske vlasti u najosetlivijoj strait, narodnog iivota: a veri i prosveti." Po ugledu na Srbe i Muslimani su, tri godine docnije, poveli borbu za svoju prosvetnu versku autonomiju
(INabidev pokret) i postigli, posle mnogih natezanja, isti uspeli kao
i pravoslavni Srbi"*.
Od 1882 do 1903 g. Bosnom i Hercegovinom upravija zajednieki ministar finansija u Been: Venijamin Kalaj, pica jedne srpske
istorije, koju je kasnije sam zabranio, i raniji prvi austro-ugarski
diplomatski zastapnik u Beogradu, koji je pisao u svojirn poverivIlivim izvettajima: da je „Bosna sreditte oko kojega se vrte sve
sve rude srbijanskih drkvnika", i da je „misao o njenu
zadobijanju osnovno naeelo svilt srpskih ciljeva". „Pod njim je Bosna dobila dobre puteve, ieljeznice, uredjenu adm.nstraciju, i sve
veee materijalno blagostanje. Samo "s to nika nije ueinjeno da bi
se zadobila duk naroda; a vrlo je malo udinjeno za regenje dvaju
zivotnih problema, .nepismenosti i feuda'lnog zemljignog poseda. Kalajevo proskribovanje srpskog imena, kao i njegov pokttgaj da
stvori na vegtaelci naein nekaku „bosansku" narodnost morali su
naravno propasti odmah u zaeetku",*" i ako je Austrija — da -10
postigne imala i vlast, i oruianu silu, i svu upravu u svojim rukama — i, najzad, okupatorsko pravo: da najbezabzirnilim naanima i srestvima, „administrativno" smigljeno, odrodi iii ukroti ovako okupirani narod, bez nade na pomod sa strane.
Ali narod je ostajao narod. On nije bio materija, kola se pod
* U. St. Kosier: Bosna i Hercegovina str. 31. — ** Prvi car-ki memorandum od 23 novembra 1896; drugi memorandum od 19 marta 1897 i
ire& memorandum od 17 maja 1900. — *** Omer Nuri Hadiid: Muslimanska versko-prosvetna autonom'ja u Bosni i Hercegovini i pitanje Carigradskog Halifata, Brastvo, XIX. — **** Dr. S. Vatson: Sarajevo, str. 8.
AYCTP14JA Y 50C1-114 H
xErwiww.14
19
PEOPPLEXA BOGHA II XEPIIXT0)31411A
15
izvesnim pritiskom i zagrevanjem pretvara u kemiske rezultate,
koji se iele. Narod — .ono 'gto je Austrija uvek smetala sa uma
— ne beavotna stvar, nego zivi organizarn kome su, radi 'tivota,
vala: sloboda, uppotrebni oni uslovi, koje mu je ona bag uskraoi ravljanje samint soborn. biti gospodar u svojoj kuei biti svoj.
Medjutim „skupa administracija tratila je velike izdatke te su
ddavni natneti morali rasti. Poljoprivreda i stoearstvo zanemareni
su i propali gotovo sasvim, a same se neracionalno eksploati'Su.
Muslimani i pravoslavni Srbi ekonomno naglo propadaju. Pritisak
•
stranog kapitala oseeao se jako u celoj zemlji. Jasno se erpala tetnja austrijske vlade da .pravoslavne i muslimane oddi na nivou
nitih drukvertili slojeva, te da postanu nesposobni ma za kalcvu
politieku akciju. Zbog materijalnog propadania, a delimice i zbog
verskog gonjenja, sele se pravoslavni i muslimani u velikim masama iz zendje. Proredjeno stanovnigtvo popunjava se kolonizaci,na
jom stranog elementa u prvom redu Nemaca. Tako su nikle
mnogo mesta u Baud. iHercegovini nemaeke kolonije, koje su Predstavnici austrijske ddavne vlasti i propagatori katoticizma. — Policijski naein uprave, gto ga je Austrija zavela u Bosni i Herce-govini, doneo je soborn nasilja ddavnitt organa u raznim pravci ll
ma. Izgredi vojske, koji su se eeke javijali, samo. su unmoMva
,
nezadovoljstvo. Za einovnike su mahom postavbani stranci, koji ne
znaju jezik i ne poznaju pril'ike u naroda. Vojska i policija ddali
su svu vlast u svojim ruikama. Iz bojazni od ustanka i od ma kakye akcije sa strame podignuta su u zemlji silna utvrdienja. Drumovi i 2eljeznice nisu podizani prema ekonomskim, nego prema eisto
.stategijskim potrebama. Nerekno agrarno pitanje i suzbijanje do4riaee proizvodrtje, po.maganja stranog elementa u ddavnoj sluni
i u trgovini, teinja da se suzbije pravoslavni i muslimanski ele-menat a da se dignu katolici, neuredjeni crkveni odnosi, i kod pravoslavnih i kod mustimana, teak pritisak policijskog retima —
sve to zajedno izazivalo je stalno .nezadovolistvo u masi. stanovBosna i Hercegovina .bile su degradovane na obienu auItigtva." *
strijsku koloniju.
I Srbi i Hrvati i Muslimani branili su se svojim kulturno-prosvetnim drugtvima: „Prosvetam", „Napretkom" i „Ga3retom" —a
ali Srbi su bili zastavnici oslobodjenja i njedrinjenja. Za njih, narotit° od osnivanja „Prosvete" (1902), „inaugurira se nov period",
,.,.period kulturne, privred:ne i politieke organizacije naroda do anek--tione krize", a „do Balkanskog Rata bila je provedena, sa centrom
u Sarajevu, organizacija srpskoga naroda Bosne i Hercegovine.'
Norninovna reakcija na sve zioupotrebe od strane Austrije bio
je dubok jaz izmulju tiranina i. tlaeenih, — i tek sa torn sveku
borba je pada da dobija stvaran znaeaj. Rob je prestao, da se
-
(Beograd, 1910., str. 329).
4- St. Stanojevid : Istorija Srpskog Naroda
" V. Popovid: Prosveta, XVIII.
math'. 1). dobro iz gospodarevilt ruku i da v.eruje u njegova milost:
sd.a mu.pokloni pravo slobode pravo koje njega‘eini: gospodarem
were u sebe — a to je oslon koji
a roba robom. Rob je dolazio do je roba stvarao.gospodarem. Sukob izmedju .Austrije, kao adminida
stracije i naroda.kao live _site, bio je .neminovan, sa reknoku
do .kmaja.
se ide
Srbija i Ansttrija•—,i Bosna i Hercegovina. — J(3.s pre odluke
odBerlinskog Kongresa, u predgovoru jedne knjilice, :napisane u
ranu prava Srbije na Bosnu i Hercegovinu., Men nepoznati pisac
b
,rekao je: „Politieka .sudbina Bosne baca se na vagu. Neko nalazi
istor;eni, neko •istorieno-nacionalui prava na Bosnu. Oka nje
se
-nom:lin,
vrti cjelo austrijsko-srpsko pitanje. .Neko bi joj dao auto
Boneko nezavisnost, neko hi je - PridraZio Austriji, a neko Srbiji. Sit
:sansko je pitanje postalo gordijev Ivor. A ko ee ga razrje'i?
Istima i pravda. Podleai'mok. all 1 ustati mora"...
Pitanje Bosne i Hercegovine, .na suprot srpskim oeekivanjima,
reSeno je u korist Austrije, koja je, od toga doba, stavila Srbiju u
zavisan polaaj u svakom pogledu. Po Austrijskim namerama i
ona je imala, da, u najSkorijoj buduenosti, bude plen njene zavojev.aeke,politike,..ali some zia, posejano nepravednim odlukarna Berlinskog Kongresa ubrzo je poeeto nicati.
su se
srpskom prestolu kao
•Sa :dinastiekom promenom
-stvari, dug() zaddavane .sputavane, poeele naglo razvijati u korist Slavenskog Juga. Srbija je, uz svaki drugi napredak, dahnuvgi
dukm od tereta austrofilSke politike, sa vedrijim dubom poeeLa da
.buduanosti. Ko
radi i da se sprerna za sudbonosne dogadjaje bliske
joj se prvi opet istavio kao prepreka bila je Austrija sa svojim pre-duzetim rnerama protiv Srbije i njene ekOnomske nezavisnosti..Ka
,
da je Srbija u kasnijem carinskom ratu sa Austrijom izvojevala
,
svoj presti2 n.ezavisne i samostaln.e dr2ave — aneksija Bosne i Hercegovine 1908 g. do'Sla je da pokak j Srbijinu veliku moralnu i nacionaluu snagu, sa gotovoku naroda da pitanje Bosne i Hercegovine
oruzanom .silorn. I ako je anek.sija jos jedan vile nezakoniti
resi
i ako je izjava Srbijina demantovala njenu nezaintereakt Austrije, sovanost i njene pretenzije na Bosnu t fienegovina, svakom je, u
to doba narodnog protesta, bilo jasno da se bosansko-hercegovaeko
pitanje, po Cvijidevim reeima, mora 'shim regavatl. Austrija je i
•
puta, da hi sila ostala sila, bila gospodar situacije, all rnada
oyoga
dbbitku, ona :je bag od ovog svog fatalnog fiesta poecla da gubi
- Svoje tio . 1 da srlja u propast.
Aneksija je imala za posledicu 21vo i smiMieno organizovanje
0slpsliog naroda u granicama Bosne i Hercegovine unutra i P
u Sibiji spolja. Pritisak je izazvao potisak koji je nagoglavito
VeStavao suclhonosne dane. Za samu srpsku stvar, a na pa se po jugoslovensku* ovaj je postupak od prvoklasne vainosti. Aneksijorn
•
'.13osne i Hercegovine Austrija je prekinuta san, kojim su se tiljulj.
.
'
20 :
CABPEMEHA:, BOCHA'.14:
kivaii start tomantidarski rodoljulji, da' de ova podanIcima Bostic): it
Hercegovine dragovoljno dati samoupravne. slobode, iii dak i slorb.odu samoopredeljenja. I jog negto vise. Ancksija, kao akt zavo' ,e,-vanja, znadi da je. Austrija: to pitanje regila; bez abzira na narod.
Da bi stvar zagladila ona je pustila krilaticu o trijalizmu, koji je
s.vakako, u skorijaj bududnosti, podrazurnevao i Srbiju. San o narod-nom oslobodjenju i o ujedinjenju trebaa je da bode ram na najstragniji nadin: pod. skiptrom Habsburgovaca kao raspardane pra--vincije carevine, gde. - bi Nemci i Madjari imali prva red. Polaaj•
Srbije, sa anektiranjem Bonne. i Hercegovine, zaista je bio i teiak.
i riskantan sa koje se god strane posmatrao. All bag to opasnost
ucinila je najvik, da je doglo do protesta. i uzbu:ne sa dna naroda.
Ta opasnost je i rodila misao, da se pred jadirn samo dovitljivogdu i smigljenim radom postaje dostojan barac, koji de se sa °pas-nog-tit poneti na. Iivot i smrt.
Bosansko-hercegavadko pitanje postalo je• Srbijrno pitanje. Au-strija - i Srbija; pred..Basnom i Hercegovinom, ovoga puta sa so-sretom• Nerona• i Svetog Petra u Sjenkjevidevom „Quo vadis"-u,.
odrnerili su se kao premci.
Predratna omladina Bosne i Hercegovine: — Kao gto su i ranije nagi nacionalni pokreti, „ilirski" i „ornladinski", potical•i
nage omladine; gkolovane na stranim universitetima — tako je isti
sludaj i sa omladinorn Bosne i Hercegovine na podetku XX. veka.
Ona:je gkolujudi se narodita a Bedu i Pragu, a pod uticajem
rraciortalnog pokreta njenfh astalat sunarodnika — jog lama izra-djivala: svoju borbenu ideologiju za rad u svojoj parobljenaj darnavini. Taj takav rad najvige je parnagala srpsko drugtvo u Sa-rajevu „Prosveta" . — koje je bilo „matica nacionalnih radnika".
Jog: pre, aneksije, kod mladih bosansko-hercegavadkih narag-taja, preko anih sa beekog i pragkog universIteta, osetilo se 'Z'ivlje
kretanje i via.° nacionalno buddenje.
Nave generacije, emancipovane od starih, pregnule se u sa-svim novom i revalucionamo-naclonalistiekorn pravcu, da izradjuju
svaju ideologiju o oslobodjenju i ujedinjenju. Pad ilegainom up- rayom Austrije ahoy rad je bio ilegalan i tajan. Antinacionalan
faith samo je. jog vise •aspaljiva:o njihov.o revolucionarstvo i sve
opravdanije izazivao na direktnu akciju i atentate. Ta nacionalistidka omladinia,1 zapojena &thorn. velikih socijalnih i nacionalnih
slobiodoljubaca, revolucionicana na Srbijinom tlu — naronto u nje-nitn balkanskint ratovima, svojim v;sokim samopregorom spasla
Bosne I Hercegovine.
Atrnasfera Bosne i Hercegovine_ toga vremena, kao i atmosiere drug& jugoslavenskih pokrajina • pod. Austrougarskam, puna je:
nagomilanog revolucionarnog elektriciteta omladine. Mena podzem,na atreia bila je organizovana preko „kruioka", ferijalnog saveza,
drugih.djadkih•udrugenja.:girorn nage. cele domovine. Posle anek--
AYCTPHJA Y BOCHM H XEPUE OBIiHl3
21
•sije barbenost samag nakg naroda bila je porasla do nevidjedimenzija. U samoj Bosni i Hercegovini . kao da je vrhunila.
.Mada se neusredsredjena i 4 -asceplcana trogila u medjusobna trvenja, ona je izbijala u socijalnom i politidkorn zivotw kao nikad
-410 sada. Sarajevo je bilo sredigte %rave- i, sabora, prema tome
stecigte svekalikog duboynog iivota. Austrija je ,paksugala
‘davanjetn crkvenfh autonamija pravoslavnim i muslimanima i atyaranjem sabora — psevda-parlamenta, zavara apetit porobljene raje, gladne sldbode i ustavnosti. I C.Inito se da je ona u
-tame i uspela 'Bosna i Hercegovina sve sn dalje slo'bodne Srbije po starim generacijama sve bli2e Po
mladim novim uskochna, koji su u Srbiju dolazili, bilo da nadju
-sklarrigta ad anstrijske thartije, da je pomognu u svojoj oslotodiladkaj misiji.
Organizovanje miladjih, naradito srednjogkolskih naragtaja, u
,duhu agitators i'deologa „Mlade Bosne", zahvatilo je ubrzo svu
mladu Bosnu i Hercegovina, dok je Zerajfdev primer razdraio njeino antiaustrijsko raspolo'ienje do nacionalnog fanatizma.
Regenje bosanSkohercegovgkeg pitarda. — Austrija ni malo
'nije krila svoj antisrpski stay. On je bio najneminaynija posledaca
:njene osvajadke potitike. Srbija je bila prepreka njena ostvarenja
kaju je tireibalO silom uldoniti. I u .pahlepnom driavnom apetitu
Austrije ona je bila osudjena na njegav plea.
Pomagana od Nemadke, -Austrija je jog od 1893 smigljala da
'Srbiju uvude u sveru •svojiat interesa. Od 1903 g., narodito posle
neuspelag carinskog rata (1906) ona se sve vine regava na toliko
puta .naglagavanu ielju njenilt vojnidlcih,krugava sa Konradom von
Hecendorfom :na Mu: rat Srbiji .§to .skorijem vremenu. Kada je
1908 g. Austrija iskoristila Mladotursku Revoluciju i istovremeno
kad i Bugarska praglas svoje kraljevine, objavila Aneksiju Bosne
Hercegovine — ona je bivala sve agresivnija prema Srbiji sa
-svojim poznatim destim ultimatumima, u kojima je uvek tralen
povod za rat*
Balkanski ratovi, koji su ubrzo posle aneksije nastali, samo
su pojadali Austrijina odekivanja. Ziurada i s.ebi&ta, ona je, kao
ar ranijem•vremenu sa pravorn, sada pagregno procenjivala snage
,udruieniih hrigdaoskih :balkanskih driavica a korist Turske Carevine, radtmajudi tvrdo da de se i ovog puta ponoviti stara igra, kao
-n nedavnim :srpska turskim ratovima — igra iz koje de ona, kao
i ranije, najyige imati koristi. All ovoga puta Austrija se prevarila
2svont proraduttu i -na saprot njenth rdjavo smi'gljenih odekiva.nia,
-sa neverovatno brzim dokraidivanjern Turske Carevine od strane
Balkanskih Saveznika — Srbija, pobedonosna i uye(..'ana, javlja se
,
• Joy. M. Jovanoyie: Sarajevski Ateniat i Srbija, Brastvo, XXI, str.
CABPEMEHA BOCHA XEME1'0111411 -A
aAThfiEMEHA BOCHA I3 XEMEPOBPIHA
kao Mena tiajopasitija suParnica, kola: je. trebalo gto pre tddanjati_
sa puta.
AuStrija je Odjednorn postala uinemirena kao e"ovek kome su
nepredvieeni .clogadjaji pobrkali predvidjane raeune. Ona je a tom
svom stanjii, gotoVo na! sYakorn koraka Srbijina; sa pravoin za-. 1
doinvena, napretka ova( ,presretala kao zao .duti da osujeti, izMeniumajpoltkeiranusPh.N vet
Austrijc gouila jii je do politieke razdraienosti, traieei u svakomi
povodu - hoji se ticao .Srbije, ma se i najmanje ticao nje — svoi
izgovor za rat. Mara Prohaske, Sibijim• izlazak na more zauzece
Skadra, ArnatitSka pobuna a SrpSko—Bugarski rat (1913) samo. u
oeiti dokazi koliko je bilb Austriji stain do 'Sto brieg obraettim
Srbijoni.
Ali po .9slobodjenju Stare Srbije i MaaedOnije Srbija je, mudro
iZbegavaniai eesto i po gtetu svog dostojanstVa Austrijina izazivanja postala Pijeniont Ji•gOstOvena, uzdanica svega porobljenog .nageg naroda: Njen veliki ugled, njeno slobodarstvo, njen rejugosIbvenskoj omladini, uprkos razdraie-'.
volucionarari stay prelim na
ittij Austrij;, vrsili sir neverovatan uticaj na• akciju vaskolikog
peg iivlja - - naroeito na omladinu u potlaeenoj i•buntovnoj Bosni i
H6rcegvvini: - „Iz Beograda' im je dolazila ona moralna potpora,
dana zajednd. I to.
osecanie da nisu sami, nada da ce biti jediiog ,
face.
oseeanje zajednice i oslobodienja; bivalo je iz daha u dan
„Iz Beograda je Sedan od najjaath uticaja' vrgilo drugtva „Slovenski
jug” i list ,PrepOtod" pa ,Naradna Odbrana" i omladinsko drugtvO
, Narodno Ujedinjenje":""
Tako je doglO da je nova . generacija potpuno dernantovala staru.
i triaI dok se - stare gencracije zanosile obeeavattirn autonomijarna
lizmoin, a naprednije udarale na agrarno pitanje I tegka.. .e ovakyak - potlaeenog stanja — nove generacije sa revolucionarnorn koneepcijorn visokog jugoslavenstva; — organizovale su zaveru sa devizom „strut Austriji".
po reeima g. B. Jeftiaa govorio na procesu
Jer, .kako je
atentatota dr. Gisler, sarajevski adVokat i njihov branilac: „Bosna
a njoj bila samo mandator
nije bila austrijska, nego je - Austrija Sila".
Aneksija: Bosne i Her-.
Berlinskog Kongresa: odimsno Velikih
nije bio
cegovine bila je „bespravan akt", a' „Ferdinand za BOsnu
.
All
stvari
su
uzele
ovoj
katastro-.
nigta vise •do &Wart ..iovek"" *
falan tok. ;.Bute baruta; stavljeno uz vatru da ga• He" imalo je
sudbonosne posledice. Sa•rtvama jednog Svetskog Rata plaaene
sve hePrOmigljene odluke Berlitiskog Kongresal — glavnog povodac
za svetski obraeum.
.
Sarajevski atenjai i Srbija, Brastvo XXI, str.
• Joy. M. Jovanovid
Omladina i sarajevski atentat, Nova. Evropa,.
29-30. — ** Pero Slen.Zevie
4' „Mladi advokat je,igdekuindi da sam buds optuIen,
Kao „delo celosti bosanske, delo mladjega naragtaja" (rete.i.
austrougarskog Ministra Finansija Dr. B. Ceroviea iz 1914 g.) na
Vidov dan 1914 g. izvrgen je fatalni gesti pa redu* Principov atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda — najistaknutijeg prestavnika politike podjarmiljivanja Juinth Slovena.
Veliki Svetski Rat, u kome je nag •narod podneo do danas
nevidjene u neeuvene 2rtve, dodelio je naroeito srpskoj Bosni i
Hercegovini nadeoveeanska stradanja, da bi njihovo pitanje doglo
najzad do svog pravog regenja. All katastrofa Austrije morala je
do6 kao kazna za nedela carevine, koja je bila zasnovana na
najodvratnijem princou: porobljavanje .naroda.
Milo Bbrie
CABPEMEHA BOCHA H XEPLIEFOBHHA
IbitX0Ba
Ileirrpaaan no.goHcaj BodeH Xepueromme,
bbnxona xepojcHa nponmocr,
ninipogna 6oraTersa H JienoTe,
noxpajnHama
umne yneic OTITHynpoxom Cy Ha ce o OBHM
je
Hero,
HanameT.
MehyTlim,
MHCTI4t1H11, BOXBaIIII0 HJIH, ALTO
HanyinTeHe, nexoptunhauaHe go Hpajunx moryhHoem, BocHa
11113
XeprteronaHa, ea enolnm nojanama, nocTawbajy
aampineaux H Kamammx Hpo6.31ema mje ectigNacHo pemethe
H acpTrie.
Tpami orpomHe Hanope counjaano
cTaibe yn juicy upfinpegy
HOBOJbH0
Nalco je
enaKe
gyxonne
KyaType,
upomoTpnhemo
Halupe Ta
OCHOB
cDatcropa,
a
oHga
oeTazo.
Hemam
Hamepy
ga
munem o
Asa,
gaAoBe.im
y3porkuma
xoln
cy
H
pannojy
XIICTOpHICKOM
Hammer c'rama — canto by ga KoHeTaTyjem.
Monega narzeHa napagoKcno mixt Ramem ga Nog Hac,
: noanTniuta, xy.nTyplia
npeMlla Hoff* mHora Apyirma
ApyruTHeHocrrx, He
gpyurrno,
HeMa
T. A., 'max He HOCTOjH
eneeTn. Ho pacuenicanom, Nola le HacgoeTaje comijamie
Tana pacy.nom npnjaunber cogujaamor opranunma, no mHoroApyurrHeHlim opranH3auHjama, Har.meAano 6H Aa he,
6polnum
ycaelk TpBelba Aohli go 6op6e, go KpneTaannaunie, go nojma
o connja.nHoj HpeHnoeTn inununmye H rpyne..aa.neKo oik Tom.
ce ga je no geaoj Jyrocaaffilin TaKo, aalu Aa y
LIHHH
15 juna 1910 g. puca na denerala
* 1). Bogdan 2erajid, Nevesinjac,
Luka Jukie, Bosanac, 8 juna 1912 g.puda
Sanina,
guvernera
Bosne
;
2).
•Nare.
Ivan PlaninS'eak, Hrvat,
na Cuvaja, kralievskog komesara za Hrvatsku; 3).
Hrvat, 18 av31. oktobra 1912 g. opet puca na Cuvaja ; 4). Stjepan Dbfeie,
gusta 1913 g. poku§ava atentat na Skerleca, kralievskog komesara za HrvatRudolfom Hereigonjom, Hrvatom, 20 maja
sku ; 5). Jakov Eefer, Slovenac, sa
1914, ponavlja atentat na Skerleca. Sem oval lzvegenih i poku§anib atm.;
1909 g. na Franju Josifa,
tata, priprentali su atentate : Bogdan gerajie,Mahmud lifektnedbaSie, muslilikom njegove posete Bosni i Hercegovini ;
uditelj, jadan
man, 1913 na deuerala Podoreka, guvernera Bosne ; DanL'o Ilic,
od najglavnijih organizatora Sarajevskog Atentata, sproleda 1914 g., priprema
opet atentat na Podoreka.
"
./91646
1111a11VH A110 alichoS odgoV HO •0H11011£1 130 0813E110 OH SW
ctialog
`,1011011
10.1
ao
■
1011 810111110 vwodu 011133 at 110E1MOH `,10
-5811 110 11.1.114f13VA 011%1011 13.1 HQ atom 131113111dThL08011 vpitodu
augrdanonall al Nucrao `1311.8N0011 wilfouo 130 nagodo `cracHIR
xtuadu x Sw So mum Hmaalim `H,Loomma,lipmdu folouo
•13w11cor1x H 13111411138011 1111338X
udu
utraiiim
xlifimgadIonfuu x11 13H0 00 11I3d.1 tSg11381140d90
ao aT4 oxmas, H miaa aao afos,aou OH31V4fa9'xnuowd
&too ull IMO/111xc x 14zoNanodaa 130 oliadomm 01111 vfox 'ends
euf 'urea H 131f13(1,1 50011211 211p IsSdrce •
adiCurSal
00 afScHawudu
n
Suomi'
•ISIEt
oxe 01100 —
glincow
àiromm ao Sfuducao '13(4mm:31 -laths ancd11 ao milmoVuds oil
.xcfmmusavmdulux 111I 1311011 cargo '0 081:Magl Ii
rods VII HHIOdi, 1310XHEIII XIIHEIUNCED/ oa11 xc as ao Hot'
•0138Sh130 Of
au III13310:11/0
132 O L H 'HIV 3 fin H HJ,ML
.Loollawocu 8EL1011 00 HQ
119 111011 13310d0S daglI11E4f0110 '811811
dal '031C011
00 HER àwada ox.Ludn oxdawevd
HIIIhS13/1 00 amojAt •micdtro utt
13V `1311HEOI MI 1311 `0E1d11 U11110HEI 13114f011011 13.LA11IIII0011 a NH
11104 1111arai1 ouu lloH allco •UHEIOXSV liBIMITHUH 00 317 an ow
adLLES/I 0111113114da11311 SHHOHEI A11008011 8A 01113) 'Vilna XH
1311 °JOH `131/1311 OH (rat XPI elt adAT *dawn 13111491 1311 `011/18011
allgads.on mucirao muu vamp. upmfom S unummradu A
vimurScad
ximMta cog 'i.00rum 'ex Him `Baus,mAdll XHHdLL
.
Si
axedio
170 x u.Lavi•a alluds.a I10 H .Looxawamt IMHdHIII
-n.
VATHE13100 S Illl 'ag111130 1311
00 orvaurnSmoll •acirog 011111
Enrol/
8fmr1n53R
umwmaudj,
1311
,
`0100181 atiodum.aaaVcds
HI/Scr XHI1011011H Sfodg on :dowlidu iraal owua Signal:cell
mug H
•aloio adosfull omtfudmou oar aao 1317 `Mtarscx `0W0,1, S
13111405
080
1401100
01331
',1,00110110HII `01311131t wadvg à0
augoxS1t 911311510 x n,m11ad110 at 0111311 JOEIO 8.1080 'Rell
•liclicurSH immoxichr S 11 fommindarew.
alnooduall
011
c1100011
`mmaoads, S 13411-11311,113I0 H
Sx
-05111111 1311131,00 .80 è170d1311 131ra1t ammiraa Ss,as.rn 1311 1'E101.13,1
-og aoMiodHdu arguauvornama 'wrap IaouancSItucadu
'3g1HIOCILL011 x as.aud wolnlisSliodu
wouctiacS 130 1311: oulluudu olladoo vs,mmcuapaidu of IncrueS
on •0d0viSeicom aulica
0.113113 anuouSai ‘PIAIOH IMagl VON
-tux xfox H as.adas, amaatull òudawecdo Imono 141031 18110 AgIVIDOLIVEQ 11031011 H S3liadI113111 0 cisIdocoJ
of ][4(0
at at45iowau `csggrao 1013HIR xfHn141a,LxwxdnfRs 132 vaoroic "
10310/10110310 cog
COQ ùaafora xudcmfun Emagagcago
maruccoma
àd.o.oultads Sturm
'131413d14 OH 00
ocreduS
afAtedue Nmared
13I1
03111E01
-odu - mimic Mt ancow
HROWSIn `111.1113d0OHE 11 011(111110 031011138 H Etlicu,LacS/ton
StAcedue EldicValiodn 101, lidu -nmodlou 111113dIO 1311 op 1117
vs Mt ruflidas.vw
H1atc182 Swaqi 811 031011 811 'andadu anal'
SW SO
YHHHOJalIdaX H VHDOH Vlialn1HdaVO
acuulto auudla uds, eH
13115(1
00
moan
`Sfvdmi.avaalt
ao •owSin
0.1VIN H
-011110ma ao reHoog òs, at afnarreaadonmfvu '31131111 ell
13113d1
•ecge17aH X11E1011 00 nisafog àtutmasm•aism 110 H
H Nomad
Revrolt
Sw
01111
0140
811
u/tars
Stimoacdcolion
211
-aconas 80 '1114owou egg HagfE8130 H H811511130 `3113graD
H 01311 4341131100n II
•x1111141?110d0w 134113111105.80011
Blt
HI00110111108nOali Mitud vrcuodu `Hicloodu dvga 110011011
à
flida.aStIm
ancifin
mrsow worctrecnausdo wodgol/ 130 HQ 131011
0E1311 OHO 11 Vll "I00H14S1ICg S410g 811 wq&fuuShud òrrEmm
-SINE 00 HO àdSmStRox adgolt 1311131111110) S mrcaudaw/to So
ufom vwucadou ISHousEdu `lifftd,LoSVHEE S Sroduc es el7arrd
- ex cog '1317030u usoao eO woltoxlldu kmudadu 00 811 moon
-14Asow 5 Om 3r84fa0 01113N •Xliadaudn SII17OE1/311 132 HINfOn
-on orda uprecrwae p11m0fuds.0S11m4 S of 14031 noon `wagiva
acoeVo
'13ER 111d0J:811 HI1511 11110.113a
11113d90 WHHEIIIIIII1Hd11 '80 H aLLOIHEVE111 0E113(0 110,1,M114fWae
TID I100011 1433 laUgfa3 11E811 `11011813E,IS ùtrunraadu airedIa
asSdli 0 •v88mcd11 x 03111311On `wouviao S 'Afom ù310d13ad11 muul
318102529 . ThaufRu sicdm 1114014 1311 vthumairtpad ax vion 'afull
-NSVodu 110J.011111811 .831 130 `SHalliscudau `Sixds;2517114 Axarew
111151:1 13.1.8.109 03113 IL `131130q
`1311'811S111 H 110J811'9
011.831Ad mmaImdna 80
0410913131x11
13118ali
`81/411331S(1011
11. 131111g413 1.1090
umah — OVUM II
alamMalvc
SfunkLIS o
EggrAgfA '31V4100 `83nunia1 /113,11/and 'RH
cog
2
13g11311.
101080
0
132Hi.00ll1eda
11 1,014'8011118115x011011
•uxawada xvmrMISocf:1 211 5I01111/1C 11080 S
.
fofacog 111104f141100 `111111c1fa — 11140(1900 11111114111103
!cm/ca. 811 — ligao 0 VH0411189130 ùfMmaamramm — 'clan
-1311310.1.01111R 13111114141100 13180x511 mredlo forMaf 'RH •upmfuls
-1101111011 wc.LoumSnua 5 11811310 'RHO — 5I081111C 11031011133Vg
S rewtodao `VIArerH1:1801111Vdd0 11083 OH unadS.Lavd `wo.Loaune
VHagfEI3Q8£ `13111i11,1,
1011111hIL•IIIP011 uuafcgS 'ligaa o amkmadu
13111380,L011
-001101x(11331 `violtH cog •pioupSd womundlIadu 130 at
00 1111
aiiamm
13111'3H
:acllaqadouS
viMmaamras.ml vcrimulluo
omf1;s,0 •knacH Itvc onarute at uvo `17od1m ue umaao au Imo
11.1.00111111
RHO :08,1,111.011 VE 11,1,13111110 .08 HQ 01113901:11 A11111110,111E01.1111
1311 11 aril3gI17ad11 1311 Ag413,L0 5 011119 119
SKR° 'OVA]] 1/11
atom c.Loomicir XI3h131 1311011 `11h1;IIII1013EI uviail vilitmanuranna
• nionauodeo ue 011511 0113.1,00132 aH 5131111113141 011 ùmuf
H oirehrodg lifolpon RHO L13111/1110111VOIHEI V
araccadu
13111111110111211i
01014
8.1.
1101011
S
MPH
11
01132
.
.`131180.1d101fan 11 8/113gra 51109
090
131
BEV
•SiMreemlluddo
`vcoxda
o
'cloaca°
HcmcolI
10
811
Sul/Smith' J1114vmd11 32 acnvamm VH 1111080 00 1317 13118111
Ioatio usp •ILLO011ahONS 011 B11038011 àcktomad 080X1Ig{ ve
-[)down cuaca.mSdlt miSusoll 131muludd.3511c11 x
01331 43813 10II 11111803110dnVE13031f8130 al 'glom
ì0011Vd11lielaCad '01.141a0d8II ufcgcli vmmosaVdax H miaog
Irma ad °lc ccalz' 11
vImacusTmax
11 V1.100q
vHawadaVo
BOCHE Xt.111,E1'01111HE
CABPEMEHA BOCHA 11 XEPHEFOSIIHA
HOCT °HIM HOPI Tpaate 3axHaanocT IIITO Cy CC ellyCTia.1111 ;Kt
11,era i3, Bepyire, On HM TO He onpaurra.
Hi4TernlreHIUlja, y Behnlin e.nytiajeua, noTnge 143 HapOga,..
na oneT, Ona Rao ;(i He Caoceha c A.rnvie. 3a6.geurraid
nourrnHatbeiu npe1paTHe, }cola je, y eTnapn, 6n.ga AaJtertb ,
ma.go6polunja n ROI je 3aueTa noguaa pen, oHa gallac
cmaTpa ee6e e.nwrom, oga6palluma,• onuma, ROW Hoge.
y Tpgn 3a o6e36eberem . C110j13X II03111(111a, 3a6au.Theua THMe
Eau° 6i1 gpuiaaa uopau ca BalbeiCOM, ona ce Hauraa ga.ueuo
Hanpeg, oTunHyTa og cuoje mange. Ona 3c14BH o ce6n n
3a ce6e. Pe3yaTaT je caegehn: npogywre, uoje gale nnTe.1114reHuuja, Hnje y eraiby ona calla ga uon3ymnpa, na Beh
pagu Tora'urre je g calla 3acilhena.'114Horo6Polna y gauathy,..
mugena je get aneoponpa. He AocTajy noTpouniqn quje dy
3a Heill6
CHOCO6HOCTII y moryhuourn ga aneop6yjy. Be3 BOThe
cama.
11013.rialti4
x
anwije, liHre.unreHnnia ce
Y CapajeBy ce nouyulana.no OKyHEITH uHTeanreHunly ouo
Ouao xagoBe auuuje, nouyruasa.no ce ca nagaumbem peHule
aucTa, gue-Tpu
a.a yHeic ea pa3ouapelbem. Asa-Tpu
.
tCH)14rC rognmibe 11 TO je cue. Borne upo.naae HHCTI4Tygllie
:
myael,
no3opuinTe.
Ha
n
no3opuulTe
•
cy6HeHnease OJT ApmaBe
upeacuarbyle upnay. Ty3JIa 11 MocTap Taxohep og HpemeHa.
Ao Hpemelia nagaly no uojy expomHy uffimunuy Han npu-- •
HpemeHn
Y BOCHII u Xepgeromuni, rce ce cnoTuilemo o upo-6.11eme, rge paean yumaln paapeumue 113 TemeJba coHnjaalle
euollomcue ogHoce, Hema mums uo 61,4 cmeo 14 morao 3amuniTa cHaumo y Taj ati4BOT H Hahn 6n,llo ualcoHy coma,nnjy. Kag-Tag, npo6.nemom Bowie 11 Xepgeromme, mopahe
ce n03a6aHnTn CHIT 011H uoja ocehajy, ga he ce THM peinetbew.
ogcTpaHnTH jegna aHOMa.uHla 143 Hamer gpmaHHor opra, AorkHIMMEL II npngoseTH KoHco.ungosalby cagallabnue. HITo
Hanopn n agyrse 6nhe Behe.
Jalatia Rylitan.
Privreda Bosne i Hercegovine
Privreda, u svojoj biti, ne poseduje nikakvih aksijoma, koji bi,
zakonorn - stalnosti (nepromenjljivosti) koeilt njen razvoj. Rad, kao
osnov privredjivanja, sPojen je organski sa zivotom. Kult rada' it
deo kulta kivota, koji nevidljivo protkiva njegovo tkivo i koji njegovoj srzi daje znaeajne karakteristike. To je razlog da privreda
ne trpi ni jedan d .ugoveeni metod, ukljegten Cgradama tradicije. Duh
tvara•generacije, on 'rugi inertnost.
Poste ovih kratkih izvoda, najbolje demo' okarakterisati privredne prilike u Bosni i HercegOvini, ako . kakemo da one prestavljajn, u vezi sa uvodnim reeima, potpun paradoks. Ma da sup: utioredo sa kulturriom metamorfozom ., koja je, zadniih decenija; u.ovcii„
pokrajini paStajala, nastajala iprOrriena It Privrednorn 2ivottl.
nost je (Mania da riaPredak, pdstignuf tint proinenama, n'ic narodan, nije Zivotan, da je be'z ternelia, izvegtaeen i neodrkiv. Do
vOljno je•prikazUti salt sela i daft kritiku istitiSkog privrectflog
vota varogi, pa da ova neobiena sivar bode sVakdtn uoelfIva.
Selo je ostalo, u glavnom, (nide gde je bilo i pre sto i dvestO
gOdina. Varog',u kolik.° nije bila 13tgaVSka sagradjena je da
posluki kao tvrdjava i utVrde okupatorSkog zavojevaca. I ovaka
varog i °VA& selo' izgubild je svoj raison &etre. Tako je ovdc
privredrio' stanfe pOtpuno verho olieenje prilika tunigte, kdje su, Pti.
oslcibudifMitt stVerenom kOnStaiklIbin morale da nastarru. Sib
udariIe i dultu, kojiòvde vlada, svol nastrani peeat.
orle
I obrazlokonju privrednih prilika u Ti. i H. titorarrio poCi od
seta koje tvori i terriell i zgradu privrede ove Ookraline. Nage selb,
radi svoje zaostalbsti, prula pteobilan materijal za gtudij. Selo
i 1-I. !eh na tiPienbin terentt Dinarskog gOrja — kdie odredjtil
predUsiove njegova razvijanja. Ono je saniolivo. To je njegova
osnovna i glavna karakteristika i, mac biti, u eitavoj Evropi neeerrio ria6i sainokivljeg seljaka od ovog u nagbj pokrajitii. SO, pet
rolej, kafa, duhan, 'Seder i . 'Zito su dobra koja nagi scljaci, it zamenu,
kupuju. Od ukupnih 5,119:900 ha zemlje bad je u godini 1926. zasejanO 366.927 ha pgenice, raki, jedrna i zobi sa sveukupnim fit
venirri prinosom od' 3,705.824 kvintala, i 263.687 ha kukuruzom sa
3,081.923 kvintala ketvenog prinosa. Visa poloVinu ketvelog, pdnosa Ntarica dale su oblasti u Posayskoj nizini. Ubrojimo li dakle
u srazmerno raeunanie i severne nizine koje terenski odudaraju
od gorovite BOstie i HertegoVine, i koje stvarno ne pripadaju Tidenej geOlogkoj formaciji, ipak ustanovljujerrio da se it zemlioPisnint granicatha B. i H. pi-eoraje otprilike tek 10% zemlje. Taj fakat, uz gornju konstataciju, da se gotovo 50% to zemlje nalazi it
POSavini, razotkriva nun gorovitii Besnu i Flercegovirtu kao kraj
koji konzurttuje vise kita nego li ga produkuje. Medjutim, to selb
samo sebe odeva, samo . sebi pOdike kwee, prigotOvlja alate,
jeve i poseduje vet) intenzivno kudnu industriju za snabdevanje
sela. Takav naein njegovoga rada dint ga sartiokivint. Rad nakg
sela je min zaniinlfive folklore koja je, got -QV°, sasvirn nezaviSua od
ostalog sveta. Neprohoditost nagih gorskih klanaca i zabaeettosf
svakcg saobra6aja, Od davnina, prisilila je nage selo
sela
na takav' sarrlOstalan rad i kivot. Osnov privredhog kivota nageg
sela nisu ni pb eein oranice, nego stoka. Sadagnia kriza njegovog
ekonoritisanja prOtiZroeena je, u glavnarn, jeftinont . cenorn mesa' i
- O ne pOsedtrjerno zemlje za ekspott.
stoke, koja je rezultat .toga, M
SitstaV poljoprivredlidg rada nageg sela neae se, It svojim time
Mina, ikrbeniti, all de se niorati saobraziti sa savrernenijim
todama. U buduenosti ittla da se racijonalizuje stbearstvo i iridu
sti-iia kOja stbji u direkthof vezi sa.. tijim. Pbred stbarstva mOti
IIPHBPEAA BOCHE 14 XEPUErOBHHE
28
29,
CABPEMEHA BOCHA 11 XEPII,EFOHHHA
da. razviies vooarstvo do grandijoznih srazmera.
se a buduenosti .
Ipak, i stoearstvo i voearstvo ostaee poloviean deo rada na selu,
dok ee u buduenosti isto postati kuona industrija kao izvor pri..hoda, koji de poputiiti onu drugu polovinu njihovih 2ivotniti potreba.
Kuena industrija morale da temeljito preobrazi svoj larir i u budttanosti nee se na selu proizvoditi stvari za snabdevanje sela nnekao i u drugim, zemljama, za snabdevanje varogi. Uopgte
go,
kao nageg sela ovisi o gto veeoj raznovrsnosti seoskog rada.
predak
Pored navedenog razloga (jeftinoea stoke), nalvainiji razlog
nagega sela je nestajanje patrijarhalnih zadru,privredne orondosti .
.ga, koje su okupljale u jednu bogatu seosku kueu danagnjih deset
do dvadeset siromagnih domova. Racijonalna padela rada u patrijahalmoj zadruzi nadomestila je u mnogome danagnju neimagtinu.
Na dalje je agrarna teforma zadesila nage seljake potpuno nepriiiravne i bez onog potrebnog obrtnog kapitala, koji je bio njima bezuslovno potreban, za ekonomisanje na nova steeenim dobrima. To
je bio razlog da je nag seljak posegao za menicom da bi se snabZeo sa obrtnim kapitalom. Medjutim horendna kamatna stopa, koju
nikakav seljak na svetu ne maze da podnese, danas je kud i kamo
gori faktor, nego li je nekada bio aga i beg. Kamata odnosi i vise
haka nega li je to. pre aga zahtevao. To su u glavnom razlozi, radi
kojih je seljak, koji nameravage da se modernizuje i uznapreduje,
morao posegnuti za pozajmnicama koje ga neminovno upropagount
i, od najvrednijega i imuenog posednika, u roku od nekoliko go.dina, naprave proletera. Selo B. i H. mote se pridiel jedino na
neat nikada imati motorizovanu ppOsnovu zadrugarstva. B. i H.
ljoprivredu, sem Posayske nizine. Ona de na veke morati da ostane individualistieki parcelisana, a kao socijalna spana fungiraee
uvek zadruga, koja mote biti i lsonzumna i produktivna i kreditna i t. d.
nagem selu u zadnjim deNapredak, koji se je pojavljivao
nego slaaja.
cenijama, nije bio produkat sistematskog nastojanja ,
Niko nije poduhvatao akciju za unapredjenje sela u njenim temeniko je nije predodredjeno osmerio u odgovarajueent prayljima, i ,
cu. Selo, mada je naroeito ti pogledu civilizacije kulturno zaostalo,
ipak je u srii nepokvareno, nacijonalno i potpuno odudara od varogi, koje nisu nastale, kao rezultat prirodnog razvijanja sela, nego
kao rezultat zelja pojedinih spahija, paga iii konaeno, dvojne monarhije, koja je u njima logorovala svoje vojne jedinice. Pored
ykola nasi seljaci ostali su analfabeti jer im je gkola data vise iz
nije
formalnih, mnogo puta iz eisto karikativnih razloga, a niko se
potrudio, da pismenog analfabetu vaspita, i da mu pruii moguenosti da na tenwIjima pismenosti dodje do struenog vaspitanja, koje
bi mu ujedno poslulilo kao osnov kultivisanja uopgte. B. i H. prupoljoprivrednom pogledu neverovatno mnogo moguonosti,
laju
Ili nikako ispitane a koje bi, to tvrdimo
najkategbrienije, mogic doneti nagem selu s veliko blagostanje. Od
svega onoga gto je.moguee u ,B. i H. ne postoji niti strtteno izgradjena zamisao, a karno li smigljeno sistematsko i programatsko ,
nastoje.Uprv,lidans"ujogekmtnarzvijanju i napretku, ako bilansiramo njihov rad i povueemo jedinsstvenu rezultantu.
Bosansko-hercegovaC;ka varog je kulturno-socijalno, a i ekonomski gotovo bez ma lcakve veze sa selom. Varog je kod nas•
isto tako samaiva kao i selo. Karakieristika B. i H. je da poseduje vrlo malo varogi, a one su nastale S'to je u njima sazidao Po
koji beg kulu into je on tu trogio svoj novae. Do samoga Oslobodjenja 50% stanovnika B. H. gradova iivelo je od haka, koga je
set() davalo. Druga polovina stanovnigtva bill su beamteri, soldateska, trgovci i zanatlije koje su snabdevale beamtere, vojnike si
agrarne rentijere. Varogi su bile kulturno i. ekonomski eksteritorijalne. One nisu poeimale da 'tive ni kulturno, ni ekonomski, onde
gde je to prestajalo selo da eini. Tu nema prelaza. Veze, su pokidane. Zivot u varo§ima nije previrao u elementu istovetnog nacijonalnog zivo,a kao na selu. Tu nije postojao nacijonalno ekonomski
sjedinjen i jedinstven organizam. Ovde su varogi izgubile za selo
onaj znaeaj koji imaju u drugim zemljama. Posle Oslobodjenja,
novim prilikama prenete su trgovine na sela, a begovi, age, hakefendije nemaju vise ni moralnih ni rnaterijalnih veza sa selom. Danas je selo vezano uz vanA, u glavnom, putem suda i upravnih.
vlasti i to je najtegnja organska veza (wilt dveju jedinica. Za Privredu B. H., trgovina i obrt igraju neva'inu uloga. Trgovinom se
bavi 1% stanovngtva, a obrtom 1.85%. Trgovine, koje su, odmah
po Oslobodjenju, prenete glavni izvor svojih pr:hoda sa vrednosti
valute, na spekulaciju pale su u tegku krizu, u easu, kada su se
ponovno normalizovale prilike.
Industrija B. H. razvijena je tek u dve grane. Rudarstvo, u.
kome igra ugljen glavnu ulogu, pritegnjeno je nemoguaom , i neelastienom ddavnom upravom s jedne strane i saobraaajnim neprilikama sa druge. Ipak se produkcija ugljena u zadnjim godinama:
znatno povisila, a izgledi za buduenost su vezani, uz razumevanja
koje ee pokazati driavna uprava, za tu privrednu granu, jer je
ona 99 postotni posednik ,nagih rudokopa. Zadnjih meseci porasli
su izgledi za ieleznu industriju. Druga grana na§e industrije je
drvarska i gumska industrija koja se inalazi u krizi naroeite vrste;
naime: velika poduzeea koja se nalaze u rukama inozemnog ka-.
pitala povlagtena su i prosperigu, dok mala poduzega, koja se na- ,
lazeurkmdogpital;rju.Uskodna2elzic
je glavna smetnja razvijanju industrije. Medjutim„ kad bode izgradjen novi tunel na Ivan-planini i ako se izgradi luka Ploee, B. i H..
ee za kratko vremel industrijski aiiveti i prema datim mogue-.
,
t1180 '11aiaqad5 aonaa,uriSdlt awls:
iniaadmiSdlY 1113,1,14b.avnuao
-amdmowatt aandon S vni.adon dolurvIfS0(1) doduia Snawodn
01331 112211311 A 4113110If011 J011044111'IM
`xiica on atintIa,LIIIIVil
SHodas 2irnhu12 `Shad
-on Joao tvdm P114,1102 `13dA2(4
dv1IS ittlaatvii at
ve at uHo •131411144214mr0SY4
woadu S
2310fI1ds1.3SV
vranini annacualidax fl anoog ufinTenSmo
11
211211111f0AIN
'vevtiaoo man& `„igniSndice unudSj, xnaudu 13
X4111013d X141122ShO X14IIIVH X1111
S40411211 231141f213d '1111149000
Jogs x '00 oxv n 'Stiniontodun womodS/. vo `vvairvalin
-VD
00 wvrari
winfitodtia W11110dS4, 20 013f101111C13111.1101141 1A10110Weds1
132 01114h2H2 at cam
'Sat mcdli SmodSsi, 132 — arvalYR anocISI
`wuron ve inidog Rt131111111,VIIVC1lNII inmg SO 1111131quirDAw 0,L
viumoron vna(nfereon
fOROdAl , A
ue SH01(132 •11111H0d211
01111 alum:tun at ormoll Huinaoaanda)C
220XWIT 13HAVar0r11
14 141100 A 214131,1111rOSIN X1412211 0,112112(40dV0 0111C131101011311
0,111-1 110q113th.
'Ie,t001to9 onruniaw àdoatvn at
011 If2H0411r811 02.10011 at HO `nnudia todScilt
-028 111 Haqodllo
of Ho 011111t
214 'AIM `0132ShO 11213H0 T01141102 0 1211 A OUTIVW
aao rx
-1/o ay 'nemaIon AD 11.1011 EH 'uncivil 0119000 anovd
1341211011011311 11
ottilintudl n Naval n fauttich àdaa amowuron ninhodun itx0n
vx/cd domodSt 1/011011 RION `131113,110hdS,L011 4111a
wan ànciSj, S aarunvIo aH àgivaorall onaenuSdit aannvqr
wuron — 211.1.01101.
-0110 0111114 21121AIBU0SI1 XF111143H VON at
11 0231 `Smneat -Nona
:1141A110(1111h
-1110t1D "[MOHO "OH
`Vd01.132111/121f011 xnma
-nudu 1111 11wu1r0II SarulYanonodn ww.ve
1411211ShO 1111110110 oiiogd
raaondSarSman figadvnavr,q
oxoliodun aux 'Rim `nn2aornw
`Sinvii /Nada vn `SWatla alC0a
ònatuniScIV
Itnaqodlio 01111131101111211
1/4031041AL 1S
- 11011 `Sr311110
wbnawada So inivwEroSik -110.1.0firint wRilaturnSdIf
FIVIIID011
mina'
vo aateavareatucuo A 211111OIrD011 OVX Of
1141 1 odiS1
vo Fiagivevcrailmtva winirvilannun I1
xlitono ens.odu x 1111 vcrazuftidnan ximanuplos , o canodil
00 ntiodoc: `wolan wonavRccIll womadSf, va mast it
Aql 132
-130 1431h144.2112(1) 00 119 1311 `01r201/14 011V0c11311 all0q1 11111411119
nitoroalIen 'Sa
-lio àlnirew anrodun ardaa Vo W0141211'314
to.iScIli
1111 `nimaadvn
11011
'ItHec110
nuo uwvaturndn 11111133121,
tonodSi 5 marno natirnuraon • onatuniSdll — Filludia tonVal
011148041211 320111311010 045d0
• — 'NO 11311132 va 149(109 5
oec195
`nnneoaaltdax
n 141100% A 4111214141P0
• 1161100 1411.210 OH
11 11121( àtreduS amodS1 acitudnendoatid: 25 `50
domnor aninatvn at 0119'211101101
•aaivenqageago onatianSdIr
,10110111121114 d011hAlf 1100 `24142d142141121f 011
-oxnau-osodaa
virudnendoeuqa
modeS '0wocto :madlyvavandli 2310dSL 1111110 A
attinvd `tvmoron aoX1411 narntrvo tvao
glrifiSLIM
0I111 `wollnrevci 13010 `„Jag” „vunrai.ovra" 010011 :anaw
at
-eud attafixinStili tviivite 11o1 tint) S at Oruplii òriI:aqui:1g905
applied n àartaudaaadn oiaawaitn omplivaog onimidaadn
*fmcaron newicurnon Smunlivni4dit
011h11900 ògianrwi3ct1
onto 814511111 àairtirettci °not:um/WV
won5daaacit1 H 'Nona awan
cake
, 1311 'alataa aRoclOa anagradrile
oalina `vatkiataitil‘e' adu `nauctifS
StOAD
al PilitraH •Sawrive
nnodaa darriVil
tomariviloio fonott 5 `vliocivii .10A2412.40d11
vtnxdvanrci
11111)
oalf dv0o11 itultat at MY `RodeS So 1111
ùnitrof,vn
x
vraWSdog
'xiinagroOaudn
txotprwOrn fl 0211
:113.310 a ximOdaa xilgtmPUlt21 Iooritaodame 'amitriin ant:Int/WV
-uran
- 01311011 ortOnidaen at aciaudnenw
wambscii
14 amaciaa aavqd '0111f11
•untitvdRon X141111311 XELIS4111 ell 2H1311FIV05I11 13111121I1C14dH M10 11 2009
11011 (mt) alscusccill
■1211'
- acitaooli va oudifwdocl: àndS1
`13110d2H d0111111 oalt 141111d112111
11111311110 0.1,11h0d211 '00 nfoll
111121A1Alf0A1A1
nnoog
DA 413(11112.L00dll AHAHOJaHdOX 11
-
•311,LniSdl1 Ja1112H doiran
011130 OH wargodn nnrutillioa
010H ànnaoaandax it anoog
Soat 431Yodtin aariren golf °au A
11 1111111311011111311 11,111110d1311
41H3Og S mmaa 110x010) SO:di
latvwnicaSw nianaoaaridax
14 0211
It 'Sgdog fl alandilwavd 112 naoll `51100 wacnVado
5
2110101 AgOWEll
òaf.or2113S0c1)II utninrad So an ‘vVvree n 10s1011 110 ornin
'v110141061
utOg dodluo airmidnon at 0'211211 A
'oamninitionuIa oaoxnEn — utvliniS xitham -Rimleit
-0114111 0211
liadoiradSnada,b'anatiainSclir oncianw
X11101111
ATAHVOd01104211 413,411113,1,00d11 `StaraO11
-11(41341 ,1211 132 Sqvds
vial, 5 'alio .SqltionirtSlionValan wOnirunontivn II Atinonal
wonintati vo ànnivdmati atinlaiOdal,axttfil
-ocirton 110110C1011
A vnaog
atinivoniratinnantvil amen So vinniaaanda)C
II
141114E10,:1anclaX 14 141.100H A 1411VWHIfOATAT
oqv
vu. 'sunup '01 tuo u `15o.n3A 1 ups amlin) p
•leapi ouces
g.
!zai apoJApd aim' suds •oucto.td ruHdint ureigsanu
liptiamu
opfplual. ittpotipaid niout:
I3luns a?nu! at .1°1 àftrewlsnA ou?ni4s
po osiN qlz
ntrwin3i, nfunit4Sanut LI1431EAS '111ULUMI %Z
0105 aSsrul
gaols aal.t ùazoin oullquwai eAl§tuAoutls Xo4stuon03p-outun
!III 'ups Zasun irp.duN
-ofpuu us apnq up aoti ,oNe
'attn.:az nnuidn flit
as up Ileioui
ntogollsanui ez
tdoTs
ops aseN •aoing 11 puild fOun?Aou
-tunzui -en Exa? alas
-two)/
-11)1 1ntits0us 14nfullsod a? n.ux `404.sod au otaS a5tut UZ liptsaptli
0139ulnu0il a? utto nramu nifisous ttupai nu sun
nutA021.4 1 1l0nt?0 npEct 'unti n nttnp z! `nitolS nulutUnN. *0A011 0U 4d
poN aipop upUx 1
aNscloina Lueziuvit ■ • :At? lit 401:1Aon
at battaid 1131 piStaAs'
ip Eno i nxi...tainv ri adoing
air
•ao0.12 mArlsod n2tiul
,
our
'unn
:stint
.
.
4
up 'pUzgl ucu.*Io3to • zait as
-at.s0d ninnis alialApd
niunfinzua ulotiatu as
V110011 VIISIMIHYD
Te
lillligOsaliclaX,
BROCiq S 1114VV1111rDSIX
oaall 'HodeS Heed"' ao,i0ou Hu-0Mo
S01111
of oiru H -Sharaou
REVEI
wages° & agaa Hqicdsma 'lidusa0 wosiodou 1111110H VD
End
AirAm
AO HomuraSw
-oLiod `SIaLui 40E10 'RH `01LTV H
IIIIHH01111141011 -Aq113£1010,1B1f
twegadion
puniaanuAdh
-du PH
`111IHT13LIH1HOISI0
HIfK Ewowdocli
DlafI11190d,L011113H II ono
agfgh H of au/0o
-ad owEa OH 'Hoamoiround maorarefildueu
AJaITII
SitoxWit
& 'licHB,L1111
.iamuruagaw HaguidL0uE HaXKg1 - 04:111 1410110 W0110 Ik0110 A
: 0111111flUBCDIVII
40E1A of o,LlihOdBil — .1.0,1mtrumusilidx
.1011d3d3 aglaBlad 011'13 1
osiaqAmmood
VPHIAII1,1,00d11 `0111,0dlihHICOXONIfli 11
-on aorereuodu `J.aoiricHdaou Egowonoma :voawada ini091 EH
hou fEhAra (mg 0i, at 01,111 OH
miloharovit 1311134d
11 "man
`goxica ufndurio roof A of aeraoh femoral' IIIIIITHOli1113 11 OHMIC
foti0
,
-mach/ aoxim 3V00 01030 '.1,0111INC 11Vr0110111111V13th
acre)/ H 'wodaa EHaquddo 'Exunicua Eugoare ova
H1f11/1131,013H
•31411111Kindm1Aa WHE0110 7NHUe1Oo VO IOEIHNC HlibIIIIVaf
-132 0031/11 A01111 00'HISI 0110XIICI 113111101•0X11011 11H `01110111 111-1
'111413110 XVIAIVO HIMONT SOHH 00 HH13181HICDSPI `111113f10111HIH31100H 11
ÀO Hap
Hoocirireduuduall 'Hu0o"Eth03e 'Havalcdr fon109oi10 foroo0 A
oguE17 K inof
'11140140110A foam
433113IISIO011 XliFIVB11014H3IIIIIE3 X1111134d
-ItodEHAa 7Nutoao Ewadu
ew asawewHiraSw ONHI:01, 'Woo
XHHOXI4c11 HE10113di AO 1311 'aoSHoogAf a:‘,10diij, misredoou 013h 0131110V
-VC — Sulioodolidox H
doofodj, inredio 3H /Ed axadAd,
af Flt eh3H 0331 — VEOli130
-op - HfiglIaSy 0c1113/11331C
oolautgrA thighodini H ,ignisiv 1r:40E101yd
Eortrof 00 )(Ho' ham
-HirgHdu H afligdo ostodu gomidw VIllf140
0fi4gdo Jorudu A Es,Ed somairmurog 110X013 PH Efulmivad aom
ErHg affix Ennui! EVER vaoxivu anad4
-Hi0oHdetua BNCH1i9
14111313111314
1311111A
VIAIHniumaino witu0lIMIL139
Stigiodu ,D3d A
0fini
Efligdo of EVEN
Jud
X1141 HJJLLUdaou mods omodS,I, aa oq ph 'BINH
ulnioulEadaeuou xHao EwerriAh A our HO H oHdou at mrooAh
„wogow0E" isatuadAd. BE in39Sor EHagicdaS udsio
-UxAW) atiofvelli 0oadicuue V111'03131•1 A IWWAO4190 H 11140111011 1110H
-tem" auudoaogio 'lligamdlion hum 'ow Htidicj, 00 014 U1 HTUH
Sfax Ex '01H0maue
auEouwAtto 1110i `00131 ONDRBICHIfOADI SD
sixE mrua,aou ufutuluSuo of Brox 'Eno orahlia aorogfm" 00 oj,
leV
"BNITSH`NtaL 1A11431hH,LOILLVde1100 1111111900011 INH10110 OVOSIONAd 00
dal
`Diumtad
modos,EuAmo
EE
iniafilgoh
Hirlig HOUR SD
11£(01,0 ,1
'131,014VH011
-Hdu 14 ail KrB 'HliBillgOVHdll 0N131 SO• 1411BIGI1fOSBIafingiigaflido
XliN0flaIDAV `11,1,VH0VALL0 XliN01113WHIf0A111 VON
siulionox auriefia'aua
aa Orah011
ittreduS
Lono
OELLIIIII111101111h. 0310HVISIHUOSHI 011acH 011IhOd1311
(MN iury
-filds,0SE HAhUd A arum aruH aorEanoratiaduo °Hello
OROXilt14 Shad woodu
-Siciauda H 131■111Qd0 ufsladu aoc3auriafildo
aliN13£10 arlredVELLO Be IIIHI011 II Shag A
of E•Edosio gooduic V11139 *BIAIHINSIdX HEBRIICVH
M400S A Mivwgif`JAW
13(111£113d911edll JOHICH01311 NhAlf0 Hear '0'111310d31011 011911
131fH9 `h13,10d310 11
1 'DISH E10110 II of
-IBIAdV 0110XH(11 OH 13113103 1
9LI MIN
1VS0d 1XH4I`30g',C1 34f0.`1
0Hltof
HgewuraiN Aqiriowoth, wogiur 0a up
-11E- 0o 0raou `31V1111 00 Ao
Imarudnon H11%1011 00 ADM
-110dOILLO W111111H0311 141HEIVILUOVd11.1.
szoirAgdaou vuowouoma -SfAigua tiao
a,001113.1.00132 1311.1.0£100d11 H
00 13V 14.1f0h011 A0 1411B1s1111f0AY4 13dBVA XlialIV/10alf0011 IL
WHIM
wutooa WHEW „141011BWO
*1•10(4VIIC99 11113101104101f0
1111101
- uHroalimag Afmaou
00 itqAtohou 'MYST
dAL vE Arog
--iur0Sw
-Hlooreizoue fonasunAdh fodiguo A È/EfudElarodu
110110 V
IONDHORIIIIrOAW Ac1113d0411,0 A ÀELLOdlifIVXANI A `1111111138111fA
00 1314000 Vi1H113d0H
`Hi,00ru,Looue fosLaitoodu A 'Himhodou
A A 'Airoxoxiro A. 00
A
Sorodiuvo
-Oda 1311110XAV 11 Vlih142110 'ago°
00 Hro p
gum& Sore/0 woonvao oudogEg -0o0113dx oH3dLi, A
14 G oat:tor- mu
Slam" Moo° EH waoreireqoxeraduaH —
òoreauqailaHdu Ited) agadIou miasma& 011011 00 AfS,ioxfog
maiduiree orrnin 00 inof
V110Xliq V1s114,10B1f90 WH11D A
a
-Elomic
ingioxich vorenua,o1/ •HIHUS,muoodu H Aroxox
ID0 111,1101f0VH11 l
Hi00Horua OVN SI13111410 IsI01111111,13,1011
-UV À/11,DONH1103d 13N
of Efitumaxo 0gugoao 0£0113.1, 0j,
A VIC13hVIOH 1110i OW130
-,LacourEAcria0 mnadaiodu 14
ouura 'osi0
AcIlad3IIIIVIA1 0clIBliVV011 `,1,0011130141fREIXONI30 Ealigicor',1,0oHigaroif
Ioolladacticovina 1311hILLI3H130
-Itoxauctodu at000 A
°Haitian/WV H VEd H1IOI3W010110
-HH V11110XAV ; aolvauqadoudu
HEIted0u H NHL' 'BR WONHIEUCH1:3a4,2dVEOHIA10`,3C
darn:moor Huareagoixdo : ofHogornuicluu amp oplahou
I30
domores,Hafildo 0HH,L31dasured-e4
-mi vi/ 'So oj, "13,LOIH1f131,HOIN
111MINOIP13N1311`,1,0,1,11111311101\1 HN0llali13l1'0 H131119
04411V1111£184V11 goo
-
lIl
VO
ahmou 0111T1
031011131■1111•0AW II
A '0onianoranaduo our000ttgEH
EH
Xlil,
ofioxitioi oxadii 'Esowadit
-HaIlilraLHH 01113H0IfONIII
Hgdo ii ofxred aux 'AVIIINFIIIMId0 rf31d011
OfliH01331 of atom tor000exusido
OHI01100d11.132 1,A,1,13,1,0 ii oragoli
maoxiioi h000u af ogg simSE01 airedia Ito onuomuraAw °row
-011d11 10110 1311 'A0 11111310111'0A111 `2,1,011111K ,10310dSI, ISIOH11103H 130
131113IAIHIs11SIsl
EmoraitHatua IsirAead cox 'Enowada 'Amami,
"IaLIIIMIXIONI 11,10
Hoorah of afinuainifun Hd -utuo acHEJ,0 oaoH
-IT1IAIIIIf3SIAI 1311 orarrixofteu &tad woudg A
-Alutrodou SHougHauraSw ILI;0113.I0II
oil vfog Eire os, Ao aim tolioniqatioodu aormioloxfog 'AgodAd,
A aotEarioroaH `s,aoriCHdoou Miowouona HfigrucHweido foriaa
-,Lnufdli foigruhA04) foramicadu u foHawadituaou focioxwo
gu
13V WOHlirlia 1410£10 VO orahou
Afirga00
visaiiiisigiCa NITHIllf0S A JOUOXI1c11 LIOSIMIL 0Uuho1f0ou Hey
op Ao oed9S-Hendon
Eoreatdli
Boil u owado oace 011ted10H offuraohdtm,
OD A0 Hilo 'EsLad
INSILthaifog '0900 A HruStiou nuahAs,A
HEE
alf0II3SOH 011. 0011 'CIOILLO
-ou aodsia 0HEdgho 0Hgmado
Afnaadualt &Oho 'EcuEavqoaErudu oi,o0w A 'of ow"
141f113H ordo
--HMI Il
-gem tirownr0Sw xxneEdunduoll Vox `,Lathioodu
-
virtmontaax
R
vgoog virawaaavo
zs
34
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFORRHA
cy, x cma, Hoene ocao6obeH3a H yjegmbetba, lye CB0j11X
HHTepeca, cTnapaim, Ha BepcKOj OCHOBH, caojy
nanirrwucy opraimaagHjy, npeKo The 6paue CB0j ,X(1111" y
onacHocm — H CHoje, HormM nplitaBHam ype1eIbeM sarpowelle
exoHomcKe mrrepece. A TO je IICTO urro H 6paHHTH cTapH
nopegax H3 TypeKor „3emalla". TaKo cy mywmmaim mecTo
pemaaatha C1301' KpynHor counjaaHor rurrall,a— nxTtuba caoje
°TIMM y pemanatbe nifralba
ApyniTHeue eraHeTemmje
cBora no.ilmaja npema ApazaHH —Hpenycinimum 6pHry o CBOM
cnacaaamy OA oinnTe ApyinmeHe 3ROCTaJIOCTI4 CBOJHM TIO.TH
TR-MOM BobaMa.
,Eta, ce TaKB° Tenni° H wa.11ocHo cTathe myenHmalia nonpaHH, uo caAa je Hajnmue AonpHne.no myc.nnmaHcKo KyaTypHonpocnemo apymmo „FajpeT", Koje ca .nenlim pe3y.TrraTHma
mHoro paAll Ha unweiby nnemeHocTH H Ha nuco.nortathy weHcKe myummaHcKe Aeue. 1 -13xxona naK mKo.nonana krrealirellimja, cent Heicommo nojegimaga, y oHomnor.neAy,H 36or CBOT'
oileayjemo.
manor 6poja, Hllje ;lam oHe pe3y.nrraTe Koje OA The
A.im Ha rby ce mopa pamyHaTH Kao Ha npHor H HajHamamjer
paAHHEa Ha pereHepaglijm Hanmx myummaHa. MycanmaHcKe
mace, Koje cy TypcKoj rkimara4 Aane yraeg,He gpacammKe
IIMHOTeHTHO Hero
Ha m m BOjCICOBObC H 3Hatiaj He mime, HHcy
Ha111 HapoA a Hama
'MIX
H
HenpwAyETHHHe.
OA
IIHAOJIelITHO
gpacana oueicyjy CHO HpextaH npnnoc. A Aa je TaKo H ,11a TaKo
Tpe6a /la 6y,ne — fbnxosa Hajlloanja laballieBHOCT ca r. r.
XyMOM 14 Mypag6erormhem ; 3aTIIM Hexommo HarumKa ca
r. r. BamarHhem H B. Tiyptmhem, Rao H Ao6ap 11113 11311X0B1IX
HHTe.neirryanmix paAHHKa (r. r. X. Pe6ark, X. Bje.maneA, 0.
Xatuth H Apyrx) — Aajy Ham npasa Ha Ta otieKHHalba.
IV
a cHegemo.
myummarm, y Hamoj ApyntrH3 cBera rope 113J10aKellac
ICOHCTaTaHlijil — ripe3ajemuum,
—
no
Bell
pullbeHoj
Bell0j
eran,Tbajy „Haj3aocTaaajm, HajnenpocHehem4jH H Hajc.ria6Hje
ocnemhemi Aeo Hamera Hapwla"• H He canto TO. I-blixona
HecaupemeHa gpymmeHa oprauH3aHlija y omopeHom je cyKo6y
CTB0p140
ca HOBHM Apymmem4m nopeTKom, O. Koje je °BO
myeaHmaHH,
3a6apliKamapaHH
IIONOJb, aOK
1114TaB connja,nall
a CB0j0M
Hwiamom, rHHy 0110111 11101 THpAor.nazo, Horpajno
HpaBaa0M, 6e3 xpa6pocm Aa puma Kpaj ouaKHom eTarby.
Koje Tpe6a
Ko, KaKo H Imme?
Y npHom peAy Ty je Hajnomumja Hanpeglla myummancKa HHTeaHremmja. 011a aMa najAymmjH 3aAaTaK,,qa CBOiHM
cznama noneAe aKHHjy 3a pecipopme onaKo urremor cTalba
name myummalle.
JeAaH on raammx ycaoHa 3a TO je pacKHA ea npoumomhy
MYCJIHMAHH Y BOCHH. H XEPUEFOBHHH
ibemfm TpaAmmjama, y npaagy nepeKe emamulliamije. Hcaam,
Kao mycarimaHcKH Hajannm 3aKoH, cme JIH ga, 6yge H cmeTH,a
I4IXOB0j Apyllirllelloj esonyimjn.?! ApymrseHa Ae3HcaamH3aglija, emamnmonathe OA riepe y KopHcT npanarohaBaH,a HOBOM
:eICHBOTy 14 yqemha y Eb e m y — KaKO 3a mycaHmaHa TKO H 3a
myummamty
OCHOB je HAIXOBe o6Hone. Ha Taj Hallaff 6H
ee H3Hpnlima liErraaa perenepanHja mywmmaHa y cam maHHApecTalmjama IMIXOBa 74K,HuoTa, Ha KopucT a Hamer gpymma
ii name Hapojlliocm.
ICaico H3rne,aa °nal nocao, Koji{ je palmje 3anotnnbaH
nab3Huie
MyCjIIIMaHCICHX 1111TeJIareHTHHX nojwAHHana, He/Immo je noueo na, y Behoj cHaaH H inupHm paamepama, mi-repecyje 14 came mycnHmaHcKe mace — HajnonaHHje 3a pemerbe oHor C1301' nirrafba. IIITO je y OBOj HajHOBajOj pecbopMlICTIFIKOj aKimj14Haumx mywnimaHa HajnoxHaamije jecy cflaKTa,
,tka je nHunHjamay 3a Iby, cHojnm II03HaTIIM Hajanama, Aao cam
IbHXOB npxoHm4 HepcKH Hor.namma, Peac yji Y.nema, H Aa je
/hello nejeTao npeneTo Ha Hajunwe mywmmaHcKe caojene.
MyummancKa HanpegHa HnTeaHremmja ()Bora nyTa je pemeHa
Ha Henocpegily a nmpoKy aKumjy pax, gpymTHeHor o3ApanJbelba Hanmx mycammaHa. Canto Iby Tpe6a Aa nomorHe x cua
ocTa,lla Hama Hanpe,rma HnTeaHremulja. TaKo canto, H nopwx
CB1IX ROH3epBaTaBHHX npoTecTa, MOhahe oaaj noKpeT Ha11111X
myealimaHa HmaTH II0311THMIFIX pe3y.aTaTa y pemanalby ()Bora
Hamer Hapoimor npo6.nema, 1114j1IM 6H pemeEbem Ham cue
urreTHe yxopeffieHe Hepcxe 3a6.ame H gpymTneHe aacTpalbeHOCT14, omapajyhH Hamm mycnumaHHma nyT HOBOM HCHBOTy
o6HoHH. Ha Taj 6H ce Haunt!, y HCTH Max, 3HaTHO noggrao
II KyaTypHn HaBO BOCHe
Xepgerorame.
,4paeo.ntup IlponuR.
IINTEPATYPA : tie,aomm Marpalioaah : Hawn myenamm (crygaja 3a oplljewrauBjy mamba 6ocaacNo-xepaeroBalmax mycAamama — BeorpaA, 1925.
— B.nagacaaB Cicapah : BocaBeBo-xepuerommu myennmaith (Cppcica RthinaeBaa
Ellacaux H. C. IC/b. XVI, cTp. 617-623). -- Xacai Pe6ag : Ilenosawe Henama
xa Kupamany eseer Ramp( myeamman (Bpac'rBo, XIX, cTp. 174— 187). -- OcMaH
Hypes Xavail : Myclaimailcaa Bemo-nponerlia ayroaomaja y Boelim p Xepueromai
I wawa HaparpaaeBor Xampara (noBoaom 25-roginurbune Ha6aheBor no'mem) (Bpacrao, XIX, crp. 215-248.) — Xacaa Pe6aa : Hawn rpabaBm mycammaneme Bepe (..11eronac M. C. Rib. 3 ■ 5 crp. 43-51. How{ Ca,A. 1925). -Xacaa Pe6all : Cp6m mycnammeHe Bepe y 5ocan m Xepueromm. — 11021ITIFIICa
Ilp0111JIOCT. GrIeT01111C M. C. 1C1b. 306. crp. 109--118, HOB14 Cai, (1925. —
Ocmaa Hypa XaT,u4h : AyroHomsja myenwmaaa y 6ocam m Xepaerossian (Hapoalia
Eagaxoneiwja, ICH). I. cTp. 94-95). — B.nagamktp liopopah : Myeanmails y
Soma m Xepueromm (Hapogaa Emiamone,auja, alb. II, crp. 923-924).
CABPEMEHA HIL•HACEBHOCT BOCHE H XEPILEMBHHE
36
37,.
CABPEMEHA BOCHA II XEPII,EFOBIIHA
Savremena knjitevnost Bosne
i Hercegovine
Istorija knjitevtiosti Bosne i Hercegovine pruta zanimliiv pri-zor jedne drugotrajne bitke izmedju 'give tradicije i narodnih umoraznovrsn1h lculturnih uticaja, uvueenik
tvorina sa jedne strane
kroz crkvene organizacije ili nanesenih preko osvajaake najezde,
sa druge strane. Ta je bitka okoneana otprilike u XIX. veku, kad
su se morale povuei lii protea njenim duhom tendenclozne crkvene knjitevnosti — slueaj franjevaeke knjiteynosti, iii potpuno odvojiti i svesti na obienu reenieku pozajmicu, sasvim prirodnu uos-.
talom kod jezika koji se megaiu — slueaj sa istoanjaako-turskim.
uticajem na nagu narodnu poeziju. Tako kod Grge Martida
nalazimo osim jezika i narodne poetike jog i duh narodne tradicije,
ne retko anatemisan od franjevaca u proglosti, a muslimanski begovi ako su hteli da euju gto o svojim pravovernim podvizima morali su to slugati na nagern jeziku i zadovoljiti se po kojim turskim
uzvikom, koji ni begovi ni pevaai nisu uvek taano razumevali.
gto su raniji vekovi
I XIX vek je uzeo na sebe da uradi ono .
propustili, da sakuplja bogastvo riarodnih umotvorina, i taj skupljaeki
rad karakterige celu knjitevnu aktivnost tri eetvrtine ovoga veka.
Da se ovaj kapital iskoristi u eistije umetnieke ciljeve nije bilo kulturnili uslova u XIX veku, i dobro je gto je i to uradjeno pod kakvim se uslovima radilo. U poslednjoj aetvrti toga veka nikli
mall knjitevni centri u Hercegovini i Bosni vise kao odjek opgte
knjitevne kulture srpske nego kao potreba njihovih sredina. To se
najbolje vidi po tome gto je u tim knjilevnim centr:ma opsednutim narodnoni tradicijom bib pisaca koji nisu imali nikakve veze
sa tradicijoin i eija su dela stajala pod uticajima dalekim i tudjim..
I ti novi kontrasti nisu n'gta manji od onih u proglosti, samo s
torn razlikom gto se tradiciji sad suprotsta:vljaju kulturniji pojedinci
mesto tendencioznih organizacija. Pregernovsku sintezu u srpskoj
knjitevnosti Romant:zam nije dovrgio; Realizam ju je napustio, i
tek danas, naravno poste onog neposredno posleratnog aeenja i
izmotavanja, otivljuje smigljenija knjitevna aktivnost da se umetnieka lirika uprosti i vete tivljim s'.rujama sa narodnim melodijama. Bosna je u umetnieku knjitevnost stvarrio ugla sa Realizmom,
kad su yea bile izagle iz mode inspiracije u rodu jednoga Branka
ili Zmaja i njeni talenti nisu pokazali kolilco imaju snage za neke
nave .njegogevske moguanosti, zagto su oni pa svoj prilici pozvaniji od pisaca iz Vojvodine i Srbiie. Naravno da se sa kulturn:m
dizanjem i nivelisanjem ta njena pozvanost sve vie iskljuauje.
Ako bi se jog moglo sumnjati u opravdanost tyrdienja da knjitevnost Bosne i Hercegovine u proglosti „nikad nije bila van za,..,4„;,. kniitevnogou ostalih Srba i Hrvata", za knjitevnost
,
kraja progloga i dye decenije ovoga stoleaa nikakya sumnja ,nebi
. smisla. I u ovorn elanku ne postoji nikakva namera da Se od
Pis= Bosne i Hercegovine stvara grupa sa posebnim qbeleijem.
Bice reci sarno, o udelu koji ove dye riage pokrajine imaju u savrethenoj knjitevnosti, ili jog taanije, o slueaju koji jc dao talente
iz ovih pokrajina.
Pa ipak po sudb:ni koju je imao jezik ovih' oblasti a nagoj
kniiievnosti mate se govoriti o jednoj zajedniakoj crti kod pisaca
iz Bosne i Hercegovine. Sve odlikuje jako izvorno oseaanje
jezika, a bag se zbog toga kod svih pisaca opataju stilski napori
da se jbziako oseaanje iskoris,i do kraja. Na jednom konkretnom
prinicru tr. se mote videti. °Nano se uzima da je razvoj
nageg pesniakog jezika sa 'Santieem, Dueidem. i Rakioem dostigao
svoju punu rneru; ako se tome sudu Ine dada nikakva iskljueivost
tvrdjenje je taeno. I ake sad pogledamo u kern su prawn ova trojica raz.vila pesnie'ki jezik moramo se saglasiti da mu je Santie dao
retoriku i sjaj, Weld rafipiranost i precioznost, Rakic letennost i
intimnost. To je donekle u skladu sa njihoVim knjitevnim vaspitanjem a donekle sa urodjenim oseeanjem jezika. Santie je narodnol
retorici duo konkretnije slikarske odlike, Dua:a reaniakaj fantaziji
viSoka podignut kujitevni nkus, a Rakic izvanrednu intimnost bee':gradske sredinc, koja se ne ustrueava od real i fraza. Zbog toga
Rakic izgicda prirodniji, prostiji i, akq hodete, otmeniji, I ako se
u njegov.m pesniekom jeziku nalaze real: aifte, kasapski momci,
kaplari, sate, prljavi dronjci, stari lisci i t. d., ili stihovi: „Negto
se mice i negto se mrda"... da ne pominjemo one stihove koji imaju
izgled najobienifh fraza pod nebom. Ali do koje je mere familiiarnost i jezieka tolerancija dogla tek se u beogradskoj prozi mote
videti. ove se karakteristike vidi da su Santie i Duale bliti dinarskoj retorici od Rakida, upravo da se kod njih jaee oseaa stilski vapor, a nama jc to bilo potrebno da se tavrdi. Dadajte tome
I to Bosni uvek ima i ozbiljnijih talenata koji boluiu od stila.
Pre rata Hercegovina i Bosna imale su male knjitevne centre
u Mostaru i Sarajevu, koji su u isto vreme imali i politiako=naciocniilan kt,takter. Cela ta Iepa aktivnost izazvana je psihologkirn osobinarna nagega naroda, iii naroda uopgte, da je pod tudjinskim.retimom nacionalno sentimentalan, i specialno nageg . naroda da je
pod KU:14km daleko aktivniji i solidarniji; njega upravo {aj pritisak i pokrece na rad, Kako je u ovim gradovima bilo ljudi od lepe
kulture a istinskog talenta pomigljala se na knjitevnost a tie samo
na srbovanje i politrkii, i njihov rad ima osim nacionalnog. i isto
kniiieviin vrecknost. Minas je tih nacionalno politickih railoga
stalo a sa Wimp i kulturne aktivnosti u onom obimu. Star* je
stuiga nestalo a miade je:piestonica odvukla. Intelektualci, koji su
rpdqm iz Bosnc iii se sa Sjuibom nadju u Sarajevu, poktigavaju
da Se, okupe oko pojedinih aasopisa, i to samo saradnjom, jer medju
-
38
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEVOBHHA
atria ne pOstoje skoro nikakve druStverie veze; na2alost, same}
o§kog zanosa niti ima
Poku§avaju jer niti u tim dasopisima ima ideol ko da to dasopise izdtlava. Sve je vrIa SiromaAno i polukulturno,.
i S'ta je naigore heterogeno. Knji2evna •aktivnost Mostara pripada:
Datias samo jo; po koji bogati trgovae §tampa po kojit.
istorijh
lepu knjigu, i to je sve.
:
Pravih knjigevnib.easopisa- u Bosni nema. Pr egled, kojije
aspectdvigonua2Vt,sejdoPiza•rugtVn;
knji2evnost; tt,k od ove
2ivot i aktuelna pitanja, -negO
Bodine on de davati vie mesta originalnoj "knjigevnosti. Pa i njejednu jedinu lienost. G a j r c t, u glav-•
goVa je sudbina'•vezana za i»uslirnanski
list,'
ima
vise
tradicije all i tfle tendencije, distijai
nom vezU sa knjiieVnoku dobio je tek u` poslednje vreme. Tuzlanska:
Sredina bila•je. samo napor svoga urednika I prestavljala njegove:
knjfievne .veze. I kad je nestala koja zlehuda para i kad je ured-niku dojadila kubura i sitan urednidki posao ona je morala
stati. Kakva je.sredina a Bosni najbolje se vidi po tome to a Wok,
jog -mogu da, izlaze opskutni klerikalni dasOpisi ill nazovi
tidnO-moralistielci listovi. Jos je katakteristidniji pojav da. a Sara:jevu nijedna Prernijerane,mae proC.i a da se koja konfesija ill kOje
Pleme tie uvredi; naravno da uvredljivost Tas•te sa kvadratom za-,
tucanosti I nadrikulture.
Liricarii
Bosna je dala nagoj knjigevnosti dva vtAika pesnika: Aleksu Santida i Jovana Dudiea. Osim umetnieke vrednosti,
o kojoj de biti vise reel, oni imaju i svaju istorisku vrednost.
rodoljubivoj Doe-Santidt. je redeno da je jednoj knjiIevnoi vrsti
dao toliko snage I lepote,-da je ona tek sa njim dobila svoje
ziji
visoko mesto u nagoj knjiievnosti. Kad Dudida bi trebalo
tvrnjegov uticaj. Nemisledi da ga u ovoj prilici merimo, mi
vati
dimo samo jedpo. Posle Dudida nag' pesnici nisu mogli vise da,
ne misle na svoj stil I metafore, i nisu mogli da ne traie neobidne
Pesnidke terne.
Izmedju Santida i Dudida je velika razlika, i sa sadriajne
sa formable strane. 'Judie kroz opise predela i dogadjaja
pza
reklo i ispituje sudbinu dovekovih osedanja; Santid je vezan
lica i stikari oko sebe na jedan drugi nadirs: On ih voli kao stvoL
renja sa kojima iivi. Zato bi se moglo real da je Dudid
SAM, Santid kankretniji i lokalniji. All je a umetnosti stiba oval
dingi veal majstor: Santidev je stilt* raznostruk i muzikalan; Dudidev jednolik i jednoton. Taina poezije ovog posIednjeg legi u
Oni duhu: u duhovitoj misli ill blistavom paradoksu, u finol
njegovironiji ill diskretnoj aluziji. iz tog se razloga Dueideve pesme mart
.n
potpunosti saauvati ii prevodinta, dak bi mogle i dobiti neMo
prefinjenim jezicima. Mega zanima radjanje i umiranie osedanja,
trag i pustoS koje velike emocije ostavljaju za sobom. Ott mnogo•.
CABPEMEHA ICHADKEBHOCT BOCHE H XEPUEI'OBHHE
vise peva o dasovima pre ljubavi, a joS" deSee o trenucima posle
ljubavi. Dudida interesuju uslovi pod kojima se jedno neobidno osedanje radja i polaaj -a koji nas stavlja njegovo umiranje; zatim,
oti pokugava da otivi duSevna stanja istoriskih iii zarnigljenift lidnosti pred Stvaranjem velikog dela. Na pr. u pesmi „Radjanje meseen nad morem" .naslikatta je svetlosna atmosfera nad Egejskim
morem •I nebom. u dasovima kad se mesec radja i Homer on obali
toga morn, u istom case , kad se • u njemtt radjala Ilijada kroz
putijeno „srce eudnim straliom i duh hogovima." — Ili Arisovo treperenje kad je stvarao Ziziemin osmeh. Dudia je mogda video u
kom muzeju lepo Arisovo delo i onda ga je kopkala tajna izvora
umetnikovog ,nadahnuda. Pod tim kopkanjem rodila se legenda o
Z i z i e m is lepotu gene umetnikova Intbav ostavlja vednosti: —
Ili ona stiza lepoga gladijatora, koji umire na pesku u areni, tt
kojoj se krio „suet veal neg nebo, nego vasiona", iz pogleda na
voljenu genii. Dakle, opet jedan neobidan trenutak u doveku: •Sta
biva sa ljubavlju u poslednjem easu. Kao da cela stane u jednu
materhalnu i bisernu desticu. U jednom sonetu opet naslikan je
imperator Dusan kako pije svoja ratnidka nagahnuda iz predadkilt
pobeda a hi•perbolienom Kad ne govori o drugima onda
Dtteia na ovaj naein govori o sebi. Oak i .kod mrtvih predmeta
ogivlittje ljudska osedanja. U pesmi „Ponod", u jednom antiekom
muzeju sve skulptu:re osedajtt jedne nodi smrt — krhanj•e mladog
gladijatora •„ranjenog ved dvadeset vekova". Lepa je to tiha jeza
kamenim arttiukim bidima od srnrti jednog antidkog deteta.
Dudie je i svoje pejzah desto persenifikovao, kao kroz neku
ovidijevsku metamorfozu u njima oiivijuju alegoridna bida: samoda,
outaaje, tuga. M Or s k a vrba vria lepo ilustruje ovu misao: UsamI;ena vrba nad mor•em, „rasplela kosu zelenu i .dugtt"; pod njom
agonija vode a nad njom blude „oblaei i vetri, talasi i vreme", i ona
„§itml s njima, dajudi, polako, mom koju granu, vetni listak koji ..."
i•;,Ittgno 'Sarni givot." Ili sa kakvim je finim istoriskin ► aluzijama otivljen mletaeld lay pesmi K r a j mor a! Inaee, Dudieeve pejzage
nije lake zamisliti; u njima je male slikarskog kontin.uiteta, malo
egranidendg ertela i kolorita. Mesto konkretne slikarske vizije iz
njrh •ije velid'anstvena impresija prostora sa dubinom neba i prostranstvom mora. One six nalik ,na ona eudnu. Rjepinovu sliku
K a k (Li p r o s t or na kojoj game beskonaen.e vode sa jo§ beSkonaenijim nebom, i usred tog ugasa od prostora krepak dovek sa
raskriljenim rukama, koje s jedne strane dotiee gena, a druga se
ruka produ'iuje u nebo. Tako - se i u Dueidevim pejzagima najeade
nalaze elementi koji izazivaju ideju prostora: nebesa, kopnO i voda,
puditta, reke, obale, horizont, "game, proplanci i 't. Kad bismo
poktfgali da damo jeclinstva slikama iz pesme T is i n a tiverili bi
se da to nije tako lake. „Zaboravljen• ,predeo u proplanku ditgon
obale pod tegkom tiginom i travom,".... •„vedernie galosne
•
CABPEMEHA Ii11244:iiiEBHOCT BOCHE H XEPHEFOBHHE
40
, CABPEMEHA BOCHA 14 XEPIIEFOBHHA , •
—.-- _____——
umrevrbe." '„U zelenoj jasnoj pomreini granja" bleda samoda pokraj
o koje fume.
nemi do" say. ti tigini krai yda
obalama i Yrke, i najzad nekakay , i
zarnislili?.•Motiemo It reku sa njenim - reke i -vrba
Kai bi ovo
ti u sr.edilni toga proplanka.? Bag zbeg
barna
zamisli
sumnjarn
da bi imati pravo; p osle, kud bi sa „nemim dolom",
rnoticla je to reka sa oalama
i vrbama? Nekakav bi se izlaz na:b
traienje izlaza najbolje, pokazuje slabo sitall , to
zadsedinstvo
mega° n aei,
i neomedien.
ram. No u koliko. ova p esma, , a
karko
j
tako i ostale,
gube od svoje slikarske konkretnosti toliko dobijaju
u sugestiji pro•stora i vremena, i u njima se nalazi neobiean prizor
gde m.etafizieki pojmovi imaju umetnieki oblik. Oni koji eine Dueldu
zamerke za nekonkretnost njegovih opisa, zaboravljaju da on motida hotimice ide za sugestijama psihologko•g i metaliziekog momenta u prirodi; naslovi njegovih pesama su najbolji t dokazi za
ovakve •liotimiene. sugestije: A ko r d, T i g in a, S a, P o n o■ na6,
, Dosada i t. d. •
Podne, Samo6a, Nostalgija
jezaDa
tigine,se
.panika
metne say utias prosto•ra, eulan tok vr ernen a,sto vreme bilo dui
stvari treba imati prostrano oko, koje bi. u i
Ivo, evokedsu•s posobnosti jog re•die od eisto opisnih; •kod Du1 ova
•
pored sve njihove retkosti imaju neobienu snagu i sjaj.
Ideaa one
vasione ibeskraja dublje se motie naslutiti i osetiti kod Dueitia nego. kad mnogilh filosola, snaino I razoostruko.varirana Dueiee.va • „t'ha pesma sfera u dubini svoda ..." •
Dueieevi opisi nisu uvek ovoga stila, oni mogu biti sa vise
jedinstva i kolorita — takve su • neke pesme iz eiklusa Jadranski
soneti", takve su i „dubroyaeke •poeme". Svoje op•is•e gotovo uvek
zavrgava projekeijama u sebe, u eoveka, u odgoYarajudi
v ode, dugevni
Leto
gtimung. Takvi su N oyembar, Po•dne, Pored'
. pararele u- neeujne
i mnoge druge. To su u isto vreme i duhoyite
veze sa flui•dom stvari oko nas.
Osim otvorene prirocle Dueid voli sob:in gthnung, melanholiene
enterjere,• po .gestovima tilt i umoran iivot, otmeno drugtyo, skePbelle razgovo•re, filosofska saznartja i odricanja.
. a svom eseju
Due.le je jedan od oniih •pesnika o kojima govori
cIlmiru Vidriett: ...„•delo ovog pesnika izgleda viekao knjiga
okoja
Vlaje izagla iz kakvog kruga takozvanin lepih duhova; kao po(
o
etiziranje kakvog akademika; kao sveska. stih•va
eoveka
nij•eakvog
k dalek•o
vreme
; ao, motida jedan dokaz da
od. fine erudicije
k
svetueti
m da pravi stihove mak() kako su to ulna
kad(} oe ceo
brani m-edju :llama, illnako kako to ni oni nisi'
nekada samo iza
umeli."
o ako bi se .moglo
ove pozije
"di u uhovitsti,
d
e
• Bogastvo injeg
jegove pesme. I ta je filoreal, u •filosofiji osedanja
.nose nwake emocije, u sposobnosti
okretukoju
i sucibini
p
o
u svesti
jasnosi
sofija u t
koju jedirto mogu imati 1.1 NVOtU,
ie svakoj Megovoi
da im se da yre dnost
(A,,,, ,—, ..
prethodila jedna• „playa legenda", jedno
u stihu i rimi
.pesmi
duhovito unutragnie posmatranje, kome je posle artist .stila dodao
kapriciozniiu.i tau formu. Zbog jedne to jedne onutranje ,tehnike.
pesme (}yoga pesnika su sko•ro sve iste nekoliko slika iz
prirode ima• da se sliju sa §timungom ate, iii nekoliko trenutaka
iz iivota da se zavrge jednom filosofijom iii jednim para.doksoro.
Dueieu .je uvek dovoljan jedan sonet ili madrigal. I ovaj fitosof
Duels"; eesto spasava Dueida -pesnika, jer on pati od .otmenosti,iz,
.raza i tona, koja ide do ,precioznosti. Medju inagim dobrim pesnicima
Duele je najpreciozniji; i ako su tc njegove osobine..0 trenutleu. ka d
.se pojavio uzim.ane kao yrlina, one su u stvari njegova n.ajveea
mana. Koliko je neukusan njegov sladunjay manir .najb•olje se oseda
po pesmama u kojima osim prectomosti nema nigta vise. Takva
je M a la Princez a, o:uina, sentimentalna. umorno otmena, preciozn•a, u tonu beskraji:o setnom i svilenom. Kad se pojavila ona je
morala izgled.ati lepa, upravo nova i zato lepa. Danas zbog _svojih- rnetafora -izgleda latina i literarna. I •mi bi rekli da ju je: pre
ukus vremcna ur.•:o u Antologiju g. Bogdana Popoyiett, nego
:sam g. Bogdan. Tada je ceo suet bio zaljubljen uMaluPrincez u,
i g. Bogdan je na sebi osetio da je ukus savremenika za savre,
mena d.ela neobieno relativan. Medjutim; M a l a Pr i n c e z a .je
zauzela bez ikakvog prava mesto skoro ma koje druge „plave le.gende", jer svaka druga uz lepotu stila .ima i .duhovne. lepote.
dubine: radjanje nekcg nepoznatog oseeanja, zanos. od tvoraeke
:snags, .neodoljiyu lepotu mladosti, menu stvari pod menom unutragnjeg sunca i t. d.. ako nigta •drugo-os.ale su •manje preciozne. Rakid
je sa- svojim stilom napravio bolji raeun sa bududnogoti, zainj de
se navek moei redi da je pisao (mak° kako se govorilo u njegovo
vreme; a njegovorn jeziku nema nieeg •manirisanog i izvegtai:. 'enog,
- njegov je jezik n ov jedirro po osedanju koje izratiava i t o v u
odnosu na dotadanju literaturu, koja se bcjala jezika iiyota i.dnevne upotrebe. Dueidev je ukus bolesn.iji i maze se karikirati sa
mnago lakoe-e. I docnije. kad je ismevan nag parnasoyski slid svako
je uzimao, 'panic ili vise otvoreno, Dueioa na nisan.. Ne treba boljeg dokaza za manir preteranost njegovog stila. Kad se kmcetrik penja na ovu crtu .Dneleevu. ona se lako opatia. Proeitajte tako pesmu Poznanstv o. Nebo mutno, zactrtje rune umiru
tea, jesenje vode gume zloslutno, pesnik sneva i tutian je. U njegovu dugu pada njena sen, bleda i hladna, kao meseeina. Glas
njezin ko muzika tuge, i pesnik _mush samo na proglost, duge jeseni, hladno nebo, tutino zbogom. Poljubac njezi'n tih ledan, mramorni •poliub; kosa playa odige setan minis, bokora rutia koji docvetbva. U ovom- izvodu nema nijedne. nage reel, sve je preneto
iz pesme, a po•gledajte kakve su to reel i kakve asociacije,izazi- i , Augui; H uoy,cpw, ie- vaju:siebod,.mlnhuziksove,
presieen
melanholiean
•
Mimung.,
on
je
ved
i po tome Preciodan .
—
,
—
42
CABPEMEHA 1171MDIZEBHOCT BOCHE
CABPEMEHA BOCHA H XEPUEI'OBHHA
zan all jog vise po svojoj frazi i izboru real.
Ne treba zaboraviti da je Dueideva precioznost na svom mestn
u slikama stare dubrovaeke vlastele i poklisara iz doba precioza,
u antieke kene i mitoloSkih bida. Zar nema pesama kojima
je mesto snage potrebna ljupkost, samo ne treba zamenjivati jedno
za drugo: ljupkost za snagu, snagu za ljupkost. Zar nije slika Ziziekoja
rnenih usana izradjena od ljupkog i fino precioznog pesnika
ana
,
us
je osobina os!tri. ljupkosti bila potrebna. tome opisu: „ Oka
treptila joj je neSto toplo, strasno i nestaSno: to bee bitka jednog
osmeha i jednog poljupca."
- Ima jedan niz pesama kod Dueida koje pokazuju veliku eridi,
stilu francuskih parnasovaca. NeSto od svoje duciitt izrakenu u
ce venkoga erudite Dueid je dao i caru DuSanu zamiSljajudi ga kao
strasnog eitaea predaekih letopisa. Pesme ovoga roda imaju fini
miris starine, intimnost detalja, duSu Ijudi iz proglosti i opet neSto
od veene ljupkosti i humora koji de ih lako prenositi iz veka u vek.
Dubrovaeke p m e su prune duha. Dueid je morao voleti
dubroveane, gospare koji su vise od polovine svoga veka provodili u Evropi. Oni su jedina naSa liena veza .sa sjajnim vremenom Luja XVI Lskoro jedina veza sa francuskim XVIII vekom,
koliko dultovitim toliko precioznim. Dueid je najzad morao voleti
dubroveane i zatosto je u njihovom kivotu video izvanrednu meSavinu umetnosti i prozaienosti, oni su za njega protanjeni gurmani iivata.
Kao stilist Dueie je odavno dobio atri.bute raskoStaog stiliste.
Istiee se bogatstvo i egzotienost njegovih metafora, sa duhovito
nasludenim vezama izmedju predmeta, originatreost i obilje prideva, blistavost•slika. Oblik njegove reeenice svaki eas iznenadjuje;
ona je duga, laka, jasna. Dueideva proza ima i drugilt odlika. Ali
je DuZioeva versifikacija jednolika, bez metriekih variacija. Stihovi su mu teeni all ne i muzikalni, svaki eas nailaze metrieki prekidi; pojedini stihovi se odvajaju od celine, izgube stone, obrate se
prozu. Za primer Dueidevih nemelOdienih stihova mokete uzeti
taman one stihove koje Skerlia citira kao melodiene:
West° vjenea ljubielea:
I kitioe od spomenka,
IzEad cola. 'mad lies,
Plovi erne tuge senka.
karakteristiena
Naroeito poslednja •dva stiha. Primera ima boljih,
nema pouzdan shift i ako ∎nas padai poznip. Dueie mora biti da
tak da je bio pevae u Mostaru dovodi! u nedonmicu. Rakje je isto
tako stihovno jednolik all je beskrajan u nijansiranju muzieke haze,
jansiranja u tako uskom
i Sto naroeito cudi to je moguenost ni r
krugu.
su Dueideve mane senke njegovih
ostale
A
XEPLIEMBRHE
miran i (Amen ton pada u melanholiene melodije, igra svetlosti rastvara se• u , nijanse, koje gube bont; tonovi umiru u §-move. Alt
ako hodete da vidite Dueida tt sjaju duha, kad mu ove senke same
pojadavitju toplinu svetlosti potrafite ga u ciklusu „Dula iii
„Plavim legendama", tek je po njima Dueid veliki pesnik.
Aleksa Santie, prijatelj Dueidev iz mladosti, prestavlja sasvirre
drugaeiji svet. Pre svega u njemu ima vise doticanja s narodnam
lirikotrt u temama oblicima, all sa umetniekim osobinama
I bogatijom muzikom. antidev stih sam za sebe je veliko ukivanje; on suvik zvoni, treperi i savija sa eudnovatom lakodom.
Sarno se joS kod Rakida mogu nadi tako i efektni prelazi reeenice iz Siiha u stih, uvek lepo motivisani i muzieki opravdani:
oni su u isto vreme i od muziekog i od psiholoSkog efekta. Slikovi
su rrlta prava muzieka draperija: puni su vokalne zvuenosti, sreene
improvizacije, neoeekivanosti i .bcgatstva svake vrste. Mantic namerno stvara teSkode satho da pokake ka:ko ih lako savladjuje. U
njegovoj reditosti ima svczine i idiomatizma kolevke naSeg knjikevnog jezika, zatim neSto mladenaeko, raspevano, toplk). Vizije
su mu uvek slikarski potpune, sa slikarskom temorn tame boja,
jasrrog, kivog crtela, bez Dudidevilt uporednih perspektiva i prostornilt preseka.
Dokle Dtteid sadrkinom svoje poezije stoji odvojen od svoga
vremena i sredine, najvedim .delom bar tako, negde u temama yeanosh, u temama o eoveku, dotle u svakom '.;antidevom stihu lob&
duhovna izmaglica, koja je lebdela iznad Mostara, Hercegovine
Srba. Sa unutraSnje strane nema u njoj nieeg neobienog i &rho ,kog, nema nikakve goreine koja bi dolazila od uznemirenog duha,
all kivota ima mnogo. Kako je taj kivot u nacionalnom pogledu bio
pun impulsa, revolta, uznemirene snage Santideve rodoljttbive pesme
imaju akcenat kakav mokda nak rodoljubive pesme nikad vise
nede imati. I mi bi bez njih bili mnogo siromaSniji. One su jedini
veran dokumenat Jemperamenta i • inteziteta osedanja Santidevog
vremena, koje je imalo istinske tragiene i herojske trenutke. Bide
podataka i sa druge strum all samo u ovim pesmama five gola
oseoanja, vera i stradanje, u svom najsublimnijem obliku, u obliku
koji je bio kiva sila. Bilo bi Wino da nernamo pesnika, iz vremenakad je Istorija celim svojim hidem gledala ,nati narod., U antidevom molitveniku valjda su najlepSe pesme o bercegovaekom seljaku, o njegovim socialnim nevoljama i velikoj moralnoj snazi; a
skoro veIleaustvene one o seljaku na radu: oranju, fetvi, kosidbi.
Cik]us Pod ye r igama profima tako snakna retorika kao da ga
Pevaju snakni mukanski horovi. on je nasa „herojska patetika".
1 Santideve Ilene pesme su u skladu sa ostalim grupama njeove poezije. I one su deo njegovog zavieaja, istorija jednog Mostarca, sa toplotn, obienom gradjarrskom ljubavlju, sa uspomenama
CABPEMEHA ,BOCHA H NENEC.O.BIIHA
44
kolorit. Santideve .pesme 0 ljubavi su nettle elegije
crta kao da su kakay
npostvarenim ljubavima, pune realisiicki h
dnevnik iii pisma. Njegoya Lena je kakva mila korn.Sthica, gospa „sa
prOmaSena ljubay. One su mile,
male crake dyije" ., udata get*
proste gene. koje give pored njega a ne osedaju da on o njima
Peva. ni onda kad to znaju, jer u njihovim snovima nema razlike
o .'eoveku, koji je pesnik i eaveku, koji nije pesnik. Iz tilt promaSenilt ljub.avi. ponikli. su SainiaeVi razgovori. 'sa duSa.m, oseeanje
pesnieke usamljengsti, snaga Diegaranja i razumevanja. ,Kad se u
nje°vitt asedanja kad. je osecao da .
nizu uspornena digs
ako draga, sputaya i stege, 'antic pastaje
gova bliska sredina, a ,
naroeito sa hurnanoin utehom koju je sebi dao.
veliki
voljno so poznate $antieeve pesme o mladosti kola prolazi i pesme
osedanjern. Mediu njima je jedita u Svorn
sp. n0:flint pc,ro.di c n i m
rodu Pr e t pr azni c k o Yee e. Poeinje studenim i mraenint. slikama oDustoSenog givota, pa onda tone u uspinene: give, negne,
prsne; ove ttspornene orate pesnika .dubljem. bolu, .koji se .odjednom casta i dige, do utehe i viz:je visoko pesnieke.
muzikalne romance, pcsnicke
Osiut oval ..pesama Santis ima .
ituttazije, givopisne opisne pesme. •„Zanr slike" su. jedan deo Mostara, koji prolazi.
:antic sigurno u prevodima mnogo gubi, jer se pesma ne moE.
preyoditi nego samo prepevati, koliko ce se saeuvati eisto..pesniekih osobina zavisi od talenta. prevodioeevog. A. 'antic je Veei.
pesnik nego dub. Njegove uske veze sa zernljom,.. zbog kojih je
llama tako drag, smetant mu kad pomisli da izadjc iz naSe sredine. A naga istorija knjigevnosti rhorade real za Santida da je.
lakoei u svojim krasnim. i virtuoznira tercinama — do•.
stigao dubruvaeke pesnike.
Po nasiovu ovoga elanka moglo se misliti. da de u nlemu biti
reel o s.avremenoj knjigevnosti Bosne u najugem smislu: samo o
onome Sto bi i danas
danas giv-ol knjigevnol aktivnosti, iii bar o
bilo duhovno givo. Medjutim, mi smo pojam savremena k n j
gevoos t uzeli slobodnije i sa .vremenske. i sa .unutra'Snje strane,
smo glavninu elauka posvetili Aleksi Sanaa' i Jovanu Dueidu
pa
kao-najvcdim knjigev.nlin lienostima iz Bostic, i ako su oni vet
prt4lost i po svojoj aktivnosti koja ide u prvu i drugu deceniju
ovoga veka, i po SVOMe uticaju, koga je bib all pre rata. 0. savremenoj lirici. u uiem smislu lirici. u Z.":ijem razvoju ima
kontinuiteta, jednorn reel o lifici .-posleratnoj mi dajento opStu. karakteristiku. koja vredi u.. istoj men I za pisce iz Bostic' kao i za
pisce iz drugilt pokrajina. Pesnici iz Bosne. prestavljaju samo deo
naSe Moderne Lirike, a kako medju. !njirna nema neke naroeito ve. otrebne. . .
posebne analize nisu vise p
tikc
liriku
to je novadenie a svlina
.
Prvo Sto karakteriSe posleratnn
notouna revolucionarna snaga, :sun:lost da
2ivopisni
-
CABPEMEHA KIBIDREBHOCT BOCHE'H XEPIIEFOBHHE
pokrene sva pitanja da sve napadne, sinelost da se a svima praVcima odvoji od tradicije. U prvi rnah je u svemu tome bilo mnogo
mesto tobohije suverene iskre
neozbiljnosti, aeenja, ludovanja,
nosti i razgolicene oseaajnosti dobila se jo'S smeSnija maskarada
od one preraine, koja je bar imala mere i prizriavala zakonc logike. All rut stranu to ludovanja, koja imaju svoja prosta psiho
!aka objaSnienja i koja uostalom nisu dugo trajala, pa ukagimo na
stvarne vrednosti Moderne Lirike. Nile najmanja zasluga modernih pesnika Sto su liriku oslobodili retorike, monotone arhitekture
i lcdnolike muzike, all jc sigurno najved.a ti tome gto su raSirili
grantee inspiracija i oslobodili oseeanje svih okova. Romantizam
je stvorio pravu liriku, istina sasvim blisku narodnoj poeziji nedovaljno sublimisana, all je taj proces prekinun Realizam i mesto
eiste lirike stvorio pesnigtvo opisa, erudicije, tendencije i analize.
Pesnici od Vojislava i sa. Vojislavom grade najvi§e tehniku st ha,
versifikaciju, stih, all podrgavajudi tudje obrasoe; narodna melodija
i prosto oseeanje izgledali su sasvim oskudni izvori naSim pesnicima. To je u potpunosti slueaj Dueidev, i Santidev, sarno sa nekim izuzetcima.''antic je u doe tri pesmice (Grivna, Moja noei,
Wee na 'Skolju, Laku nod), izrazio euvstvo preliveno melodijom na
narodnu, i one su njegove najiirskije pesmice.tcta Sto kod njega
nema vise tih oblagorcdjenih puekih pesmica: 'antic je prevodio
Hajneov L i r s k i In t e r m e c o i morao je intimnije pregiveti lepotu prostilt i neinih Hajneovih pesmica; topli nemaeki lied le lep,
samo lep; nagalost, uticaj savremenika bio je jaei, i 'antic je
ostavio urodjenu poetiku zarad one, koja je modi. Ipak, kod
velikih pesnika ne treba se mnogo bacati ni osvrtati na uticaje,
gto ih je vise sve je bolje: svaki od njih prolazi kroz pesnikovo
„belo usijanje" i ono im u potpunosti dale lieno obelegje. All 'antic je pod jednim uticajem suviSe jakim zanernario jedan drugi,
koji je mogao biti isto tako blagotvoran. Kad se hronoloSki pregledaju Santideve zbirke vidi se da se on ovog drugog uticaja
hotimice otresao. On je svoje pesnikovanje poeeo pod uticajem narodne Erik, mogda i Hajneove, (Vojislava ostavimo na stranu), a
kad je pesnieki sazreo sasvim mu se retko vraaao, kad je taj uticaj jedino mogao biti blagotvoran. Slovenaeki riesnici boije euvaja
put svoje lirike, mogda zato Sto imaju eistlju lirsku gictt a rasi, a
mogda i zato Sto su oni imali Pre:Serna kad smo mi imall Branka.
Kod njih nema nijednog boljeg pesnika da nije iskaristio narodne
Muzieke motive i teme pesama; oni su im , •naravna, dali finije
eistije muzieke oblike i uz romansu stvorili sublimniji lirski lied.
Koliki je broj pesama PreSernovih yea komponovan i koje se njegave pesme ne mogu kompanovati, da odmah postana popularne?
Takav je slueaj i sa ostalim dobrirn slovenaekim pesnicima.
Osim ovih uticaja sa strane, koji je ometao proces lirikovanja
u naSem pesniStvu; dakle samo ometao all ga nije mogao i sa-
CABPEMEHA BOCHA 14 XEPI1ErOBHHA
svim omesti,. maida inagu lirike suvige pritiskuje dinarska dinamika,
koja je vige epska i retorska, nego lirska i muzikalna. Nama je
i
ova ideja pala na pamet gto nain narodna lirika vandinarskih nali, na pr. makedonska •esma — izgleda vige lirska
selja
rika iz eisto dinarskih krajeva, i gto pisci po•reklom udaljeniji od
dinarskih sredigta skoro pa pravilu pokazuju prave lirske - tempera.mente, bib u stihu bilo u prozi. Po ovome gto smo rekli moglo bi
izgledati kao da mi odbacujemo• sve druge vrste lirike osim lirike
Zistoga euvstva — da upotrebimo ovaj prilieno kompromitovan izraz kao da smo mi samo za mali I i ed. Ne to, mi ne odbacojemo nijednu vrstu, nego uz °stale hoeerno i ovu, a nama se eini
da nje nema davoljna u nagoj poeziji. 'Mogi& bi se reel da
i jednog Herediju i jednog . Misea i Teofila Gotje, ali Hajn•ea,
Feta, Cuteeva mi nemamo. Sto je jog interesantnije svi strani yeliki pesnici pored ostalib rodova lirike u ovoj vrsti imaju najlep.ge stvari, kod nas nije tako. Njegog bi se pa misaonosti mogao
porediti sa Geteom, po eistoj bind ne mote; Pugkin je isto tak.o
i dubokomislen i duboko osedalan, ovde mislinno na njegove male
Praitc pesmice, u rod• njegove E 1 e g i j e; i Dueia bi se po misao,no•sti rno•gao porediti sa Miseom, ali po oseaajnosti ne mote, Rakid sa Leopardijem p•o pesimizmu, po oseaajnosti nikako, Sarttie sa
Pregernom po rodoljublju i lienoj neveselosti, all je Pregern tonliji. Dakle, nama smeta stn je nag . L ir sk i In t ermeco siromahumogan a ne gto nebi mogli da, utivamo u reflcksivnoj, opisnoj, ristienoj po•ziji. Te su vrste potrebne kad• hoeerno da mislimo, za
migljamo iii da se smejemo, ali kad hoeemo samo -da.oseeamo, onda .nam..dajte, eudni 1 i e d, dajtenam jednu Fetovu pesmicu u kojoj
.osim dva .tri tona i neke istrgnute slieice, nejasne telje i vizije,
nema nigta drugo.
Tu neizbetnu. i nuinu vezu lirike sa muzikom savremeni pe.snici bolje •oseeaju i razurnevaju. Vezujuoi jedno za drugo oni ot,varaju : moguenost nebrojenih variacija i bacaju kao neku maglu
.na izvore iz kojib. se radja, i bag time iskljuetnu diskusint ko jeste
je takva da ne mote biti mistifikacije.
a ko :nije pesnik: proba
•
Sve
se
ove
tetnje
oseeaju
i kod pesnika iz Basile, pa bilo da
•
-su porektom iz .nje, bilo da tu five no slueaju; a uz to kod svakoga po neka liena crta i nota. Svi oni hose vise no 'gto se mote
!
i tetnjama izlaze iz svib okvira. Zato u njihavaj inspiraciji ima
za
•nereda, ima preziranja d1daktienosti. i tendencije i nebritljivosti
strogo izvcdenu refleks'ju; ima fine leternosti kad pokazuju svoju
tako neteniranja od neznanja. Jednim njenim deloin
tteenost ali isto
pregao je uticaj sa zapada, drugim delom dah istoenjaeke poezije,
preko prevoda kineske i arapske lirike.
Od pesnika koji se ma po eemu vezuju za Bosnu porninjemo Ivu
.Andriea, koji je u svojim pesmama u prozi, pokazao os,obine koje
nrinoyedaem: u pripovetkama psihologko
CABPEMEHA REIFFACEEHOCT BOCHE H XEPIAEMBHHE
47
portretisanje, u pesmama suptilmt a konkretnu samoanalizu. Kod
Hamze Hum ima fine senzibilnosti i topic putenosti, naroeita su
mu lepe muslimanske romance. Peva u slobodnom stihu,
iz kag se muslimanski narodni stilt jasno izdvaja. Jezik mu je pun
svetib i poetskih provincijalizama. Dao je i sreene imitacije arapske lirike. Radovan Joyanavie ima socialnih tendencija, i uvek jednu
dosetku rastvori a stlh. Jovan Radulovio .ni sa izradjenim srestvima
starinske pesnidke tehnike nije u stanju da da teeniji stih osim
korektnib deseteraca, i gto ima pesnieldh ideja osuge se u prozai6noj formi. Mihajlo Delibagie u tesnom okviru otivljava narodni
stilt ali sa muzikalnageu i tegkom pedali koje narodni stih nema.
Jakga Kogan je dao zbirku kapricioznih stihova i slikova sa toliko
lakode da izgledaju teena i duhovita improvizacija. Miroslav Feldman, po osedanju jezika vidi se da nije iz Bosne, ima pesama katkad u starimski tesnom stihu, katkad naivno nave; po sadr2ini into
tako naivno Ijupke, pune iznenadjenja, sa :humorom deeaeke ele.gancije i bag zato lepe. Njegov duh ume da se 'gra sa oseeanjem
koje ga .oslugkuje.
Sve su ova dobri pesnici, iii de biti dobri, ali pesnika od snage
Bosna danas nema. Motda je on medju onima, koje mi nismO Pomenuli.
P ripovedai
I aka je pripovetka najbolje gto imamo u nagoj knjitevnosti —
istina me i naivige sto imamo — ipak se pa nveinu saopgtavanja,
opatanja i po temama a njima oseda da je u punoj mladosti. Nagi
.pripavedaei, po jednom dobrom instinktu, najradije opisuju sredinu
u kojoj su odrasli. Motda eak i nesvesno oseaaju da je njihova
osetljivost najveda u izratavanju tivota sredine sa kojom su se
razvijali. Izgleda malo eudno da skoro svi nagi pripoveclaei Live u
preston:ci a skoro bez izuzetka opisuju provinciju. Ali to i beta tajna njihovog uspeha. Mesto da rade sa metodama i analizom za koje
se bode nasledje proglasti oni rade sa sirovom i snainom osetIjivogeu i daju pripovetke pone lirike, temperamenta i intuitivne
.ana.lize. Jezik nagih pripovedaka je vrlo diferenciran: svaki pripavedae ima svoj jezik ne samo svoj stab, i to bolje nego igta padvladi njihovu lokalnu boju i etnografsku zavisnost. Naravno da se
ovo objagnjava time gto su nagi umetnici rodom iz provincija, tt
kojima je tivot . vrla primitivan i instinktivan i u Ijudima ima
razvijene osedajnosti eula. Tu primitivnost i oseaajnost donose sobom umetnici iz provincija, i unose ih u svoja umetniela
dela, zbog cega ona izgledaju bujna, miada, sveta. Svetinti i intuitivnu osetljivost naga de pripovetka izgubiti kad bode pristigao
naragtaj urnetnika eije oe krvne veze sa oporim tivotom provincija biti tatnne t.daleke. Danas se jog ne oseea krupna razlika izmedju starosedeoca prestonice i priseljenih palaneana i seljaka:
novi talasi so toliko bujni da se svc staro pod njima gubi. Kad
48
CAHPEMEHA bOCHA H. kEPHETOBHHA
se taj proCes obustavi i veze preko prelivanja prestarm, kod na-ti
nego sant° o stiltt;
'gib se pisaca nee vFge govoriti o jeziktt
nagona a 'we
junaci ljudi jakih
. manje biti
az
pripovetkama sve
nagona loci ee rmesto praeenja tamnih puteva
vise
problemi.
Posle
izvesnog vremena,
nni
dru§tveni i individualni
povrs
o logiei timetniekog razvoja, javiee se u knjigevnosti zasieenost
an od
v rate duhu da§nie
intelektitalnosti; i umetn ci ee poku§ati da se
koliko
tae izmedju ta dva knjigevna perioda, ma
knifievnosti,
all
se oni metodama izjednaeavali, po$tojati velika razlika, otprilike kao razlika izmedju umetnika koji ins:stira na jednom metodu
i umetnika koji me bi oseeao da se tim metodom sluii.
Danas flak priPovedaei izgledaju kao delegati svojih provincija u jednoj knjiievnoj akademiji, gde se uvek sa mnogo radoznalosti oeekuju um
etnieke informacije o pokrajinskim tipovima i egtivima. I ako nak pokrajine ubrza jedna za drugom
zotienim mo
izaslale svoje delegate u Icnitievnu akademiju ipak i danas ima u
Mai inezastupljettih provincija. Njibova pojava u knjigevnosti bide
onakva sen.zacija kao §to sun svoje vreme bile pojave Sremca,
Bore Stankovioa i P. Kokiaa. Doskora§nja velika etnieka
izolovaag tutknjigevnosti.
nost naih pokrajina ostavila je jak j zanimliiv t
aj etnieki okvir oseeati nije laka real. Bosna de moida
Dokle ee se t
rnentalnu zaninavost. U .njoj ee
e u vail svoj kolorit
-va, koji se
naiduie e job
dugo euvati istoriju kaldrmisanl drumo
predanj
sa Vi§egrada, a odatle, kao bujica, razlivaju put istoka.
slivaju kod
Isto o narodna pesma saeuvati podvige i lutanja pa kozjim
stazama
oe tak
skrivenih u pavit, senku hrastova i mrak gudura, kao 'St&
putovanjima i puteljcima od samostana do
e.e
ostati
prieanja
o
samostana put latinskog mora I biskupskih rezidenciia. Stoletna
snevanja triju vera o iskljueivom gospodstvtt mad Bosnom jo§ nisi
mrtva,di, koje su tri vere podizale oko svojih vernika, pona vlagne I opreene •
negde a ziov
vreme jo.§ nije nit taklo. Bosna je
nanose usahlih bujica, na kojima neuznemiravano djika bujad i ko-,
rov. Socialno odvojena u jasne tipove, uprokena, slueaj
neprosveeena
sviju pateak bez potreba za vigim kulturnim formama
olog i
rialhalnih sredina Bosna posmatraeu pruga samo jakog, g
atavistiekog veka. Bosna se moge lako i brzo definisati all te§ko
prozreti'; u nauci ima njoj pouzdanl podataka all sasaosetiti i co
nt() u umetnosti .ne§to od njenog givota.
Kao §to je dala dobre pe:snike Bosna je data i dobre pripovethee na§aj knjigevnosti. Predratni pripovedaei iz Bosne u pr-t
laeili zaatren odnos izmedju vera i narodnosi
na
vom
iz suredu
podvi retina. Kod posleratnih pisaca tih tendencija
anaInema i iz njihov ag dela izlazi Bosna realnijih razmera i
lize. Petar Kokie je pripovedae snagnog temperamenta,
u njegovoi
Koeie
politlear
umetnosti ima lepih kvaliteta, all„Ar.wtkama.
se Koeie SrbinUtojemu je razvi-
CABPEMEHA lifIDMICEBHOCT BOCHE H XEPUEI'OBHHE
49
eno umetnidko osedanje prirode all on u njoj vidi mraene sile koje
prete inarodnom neprijateliu; zanet svojom dubokom ljubavlju prema s:arim i velelepnim bosanskim §umama Koete die seijake kao
nelce sjvanske .divove da ih brane od sae uljez.a i tudjinaca. Mnogi
su njegovi seljaci panovi pretvoreni u rotate. Zatim, Kodie iivom
ilaradriorn predanju daje karakter istoriske svesti i ovo oseeanje
udara u temelj svake licnosti. Socialno propadanie seliaka, manje
iii vi§e jasno. s‘alno mot:vi§e kao prikrivenn i ozakonjenu pliaeku
regirna i administracije. Najvi§e vidi, ako bi mogli real, javni givot
seljakov, seljaka a porodici, zboru, drugovanju. kolcktivnog seljaka. 1 rmjed:fiaene drame su u ovum - okviru. Kao §to je preterivao
ii slikanju moraine velieine seljakove, Koete je preterivao it opisivaniu seljakovog §eretluka i lukaystva, kad bi se ina jedan kurijevski naein sprdali sa vlastima. Svetozar Corovie ima manje Kaeieevih tendencija all i manic umetnos,i. Kod njega su uvek dobro
zaznovani roman i intrige, all se sve najaeae svede na glagoljivu
na epizode, na spalia§nie navike. Corovie veoma intimno
poznaje givot sviju sred na hercegovaekih kasaba i izgleda da je
o svirna svojim pod bogorn . konkiama i poznaniclma pisao pripovetke. Njegovi su motivi najiraznovrsrOth vrednosti. Mogao je
nticlugaaa i naMroko da pcida o najbeznadajnijim stvarima all i da
opazi dramatiene i komiene situacje. Cudnovato je samo do kog
je s,epena bio igen oseeanja mere i za prirodnost sittracija i za
istintost du§evnih dog:vliaja. Pisao je korektnim jezikom i givopisnim reenikern all bez ieeg jaee lienog. Od starijih pripovedaea
pominjemo g. Nevesiniskog izvrsnog folkloristu i pisca koji \dada
jecinim provincijalnim jezikom, vrlo krepkim i dobro .posoljenim.
Medju starije ide i Milan Curdia, raznovrsan i duhovit pisac.
Medju mladjim piscima Bosn.a ima dva dobra pripovedaea: Ivu
Andriaa, koga je knjigevna kritika sa odukvijenjem primUa i Boru
jevti6a, koga knji2evna kritika nije mnogo analisala. Ako je prvi
sa :pravom pozdravljen, drugi je bez prava zapostavljen. Pripovetke
Bore Jeytida imaju i stila i fine psibolo§ke analize. Nesreda je samo
sto on i na jednom i na drugom suyik ins!stira. Narodita njegova
bojazan da mu izraz nije dovoljno neoblean daje njegovom stile
podignut i ukoe'en ton. Mesta da se oslobocli jezika i stila, koji pravi,
on 'svojoi reeniekod fantaziii daje •napon koji se opaga; mesto da
Sc oslobodi ovog man . siranog stila radi izraza koji de spontano
doai JevCd neprestano profinjava ton, i samom sebi nikad nije
dovoljno finis prepun je umetaka, paranteza, kronidkih apostrofa, inyersija, trafl. 'paradak.se i duthovite metafore. I say taj ogromni manor nije bez •srede: njegova je fraza desto vrlo: fin:a, nova, neoaekivana; njegov rednik bogat i orig'nalan, ume da skuje red i da job
da ivota. Pored sveg tog uspeha oseda se da ie to posao jednoga
majstora, da je to literarna arhitelth.tra, da je sve to na kraju kra,cN a VII LLIOGctll manir, all manir. MUM) pitanja stria zaakunljuitt
CABPEMEHA B.00HA li XEP11,E10B 1411
A
50
Bora Jevtiea vidi se i po tome to se lako podaje uticajima stilskit} novena. Dobromae lako opaziti senke nagih '-dobrih stitilu Bore 'Jevtiaa. Njegov je slueaj eucinovat, sa
lista
i novatora
u sosetllivagou za sil
tovo
bolesnom
t on nije u stanju. da sam sebi
snagom, Veeno traIenje i veeno
go
prayac i da mu Sc pada svom
raspraviti
dladje
evtiea. trebalo b i naeelnotako daleko
previrauje. Na slueaju Bore ac.l
meju li p roz ni pisci
pitanje stile kod proznih pis a. S
iei da tnenjaju: dibamiku I strukturu reeenice, ill bar smeju li se
prozni pisci toliko apsorbovati pitanjem :jezika i stile -da se
nithov
, kao ne' 'to
vo, oziaten
tr
jezik i stil svaki cis oseettju kao ne§to noni p vationa predoseSmeju li se o
I najzad,
go se nameee nagoj •painji.
oanja ,promena u deziku kola toboie ill netobole imaju•
shvaeeno •pitanje jezika od• kakve je vainosti. za pripoveavako umetnost. Recimo, kaliko Mome'ilo Nastasijevio reskira sa
daeku
jezikom svolib pripovedaka i pored toga gto on tvrdi --- a to se
ioseea — jezik nile izmigjen i skovan, nego da je to,
,delu
da njegov stilizovana dinamika koja i-•ivi u jednom
u krajnjem
slueaju,
naroda
i koja
polako potiskuje ovu danagnju. U opravdanje svoga
jozika Nastaevie navodi i druge razlage, psiholo§ke i rnuzieke.
sij
Lisa dovoljni da stvar konaena rege. Zar Momozi 4svi
ti
razl
eila Nastasijevie twee da prima, da ga bas tai -njegav jezik spatava
i ako se jednoga dance bade re2gio da %radi krupnije ,poslove
u prozi
anii
svakid
uzeti oval izgled
hoee li on ostati kod svoie stilizacije ili Ce a e danas,
a ne e roman
jezik koji se u pisanju i ne osea.
mama,
ze An e K a r eni n e,
u bar
Alma
jeziku
napisati
OVOM
I s t •e, k r v i. Jezik bi
moguee u
Z I o e i n a i k a z n e, pa eak ni u oblum N e C..
erg iju pike vu a isto tako i eitaoeevu. Dokjese
oseonemomu
, en
iscrpeo
svueni
eanje ne
u
njegovu
korist
mi
mislirno
da
prom
ot u prozi, kola ba'S u pitan,u jezika ima da oslobodi svai eitaoca •da. bi se podali daleko vainijim
.guden 2lv
kog
.naporai tdivanjim.a.
i um
poslovima
U lifrici vee stvar drugaeije stoji, i Nastasijevieev jezik bez ikakvog flaprezanja ispunjava njegove tetnje ti
Abu, dok se u prozi tal napor oseea. 1 Nastasijevioevu
prow spa- i ne odgovara nasal
sauce lirika, a ne draii jezika koji sapinje dah
navici disanja. U raspravi ()yoga pitanja imao bi se :putt-alai odgovor za slueaj Bore jeftida. Mi smo ovu stvar jaee naglasili ne
zato 'Sto bi ove osobine bile iskljueive u talentu• Bore Jevtiea, nego
pitanje lzgleda vain° i zanirrrljivo. Jevtie ima spo,
gto
natn same
sobnosti
za neobiena
stanja ima intulcije i -s•pod
isloiena aSevna
uvek name& lieno-stima svoj jeek
, samo 'Sto
sobnosti
za udvalanja
i svoj naein
izraiavanja• U tom je •praveu•slabosaju
•diferenciran:
dobar
da came lienosti
tAke napregnutosti, slab u .p•oku v
u-opisu psihol svoje stanie, slab bag u onoj odlici kola
zi otuda §to
nadju odgavarajueu ree za
ijena. To d onekle dola
no
ira
zvazvi
ai
sn
u svoj oj
je kad Iva Andriea
ja u sebi
i .r
na lazi.
dramu.svojih
lienosti
, pokretliivoi
masts, koja ne oseea potrebe da .pozajmIluje oznake spolja. Zatim,
All
CABPEMEHA 1C11314WEBHOCT BOCHE 14 XEPIIEFOBHHE
61
.kod Jevtiea- ima misaonosti i.intelektual•e goreine i dovoljno snage
da poka2e sa kakvom sugestijom deluju na eoveka, oblici pejsaii
4 svetlosna obojenja.
No Andria je kao pisac i umetnik konaeno formiran.; njegov
talenat ad prviii pokugaja pokazuje negto zrelo i mirno. Stil njegovih pripovedaka je skoro istih kvaliteta kao stil „Ex pant-a" i
,,Nemira"-- tno da malo ,negto suvlii jer je manic heart ,. U svim_a
svojim delima Andrio pokazuje e'udnovatu. sposobnost da jedva vidstim unutraSnjim nadraiajima i nejasnim emocijama da eudnu sliku
i impresiju, toliko konkretan °bilk da nam izgleda da svako ose‘.:anje moiemo uliVatiti prstima. Moida se samo posle preterano
.subjektirinag „Ex pont-a" u An-clrieu: nije ocekivao jedan potpuno
..objektryan.prmovedae, eudnovato je i videti do koje je mere od.stranto,SVOjit lienost:iz ,pripovedaka .p.osle dela u kojima na say
glas go•ori o sebi i svojoj razdralljivoi osetijivosti. • Jedino se po
njegovoj sposobnosti da oseeanju nadje konkretan i precizan izraz
.moglo slirtiti da de ovaj pisac umeti i druge posmatrati kao gto
ume sebe. Tako je i bilo:- ad. pesnika koji se toliko .bavio sobom
.Andrie se .bacia na ,umetnost , vrlcysporu i. te'gku..dapo najpovrgnijim
podachna •eaktivrge eulni i psibologki 2ivot najtazno-vrsnijih
imajuei stain°, na umu kontrolu, ono malo:•• podataka gto• ih ima.
:Sa tim osobinama on je postao adliean pisac istoriskih pripovedaka.
I Nova se Bosna sasvim razlikuje od, Bosne koja sretamo a ostalilt pripovedaka, tek sa njegovim pripovetkama mi saznajemo kakav je Inogao izgledati svakodnevni 2ivot i realan odnos izmedju
.lienosti, ,a .ne nekakav zamgljen odnos izmedju rasa i vera koga
- yaljda u svakod•eynom zivatu i nije bilo. Galerija tipova u Iva je
galerija ijudi koja je u svoje vreme iivela i progla Bosnom i ostavila makar kakav .trap. Pogto prodefiluju pored nas ove snaIne
lienosti .iz vremena, kad su jedino talenat, temperamenat, smelost
lukaystvo dovodili i zadriavali ljude na pololajima, mi slidemo
jasnu sliku orientalne Bosne u •Irojoj je istoenjaeki dekor kao flat°
.sporednije sasvim u pozadini. Ivo Andrid izgleda kao sazdan sa svojom odmerenoku i osetliivoku i u isto vreme rafiniranotn
•cijont da ozivi jake• perverzne licnosti a , prvoin redu lake lienosti,.
iz dalje prolosti, kad je izmedju ljudi vodjeno neprekidno merenje
i odmeravanje i kad se sve svriavalo atvorenim iii podmuklim megdanorn. ()stall nagi pisci nisi" vidli to Bosnu bez surogata evropske
kulture; .bez kultivisanosti kohl daju paragrafi i
Metod Iva Anidrida je metod jednoga nauenika:. opaila se da
on skuplja i motive pripovedaka i podatke o lienostima, oseda se i
:preeutna dokumentovanje naukama t arhivama. Izgleda, uvek morn
tda: nadje posticaja sa strane pa da tek nanj riadoveie psiholoAlui
raspredanja. Ovaj metod olalCsava Andri6ti pripovedaeki posao all
ga i sputava: sam po sebi metod je spar a No nema fantaziju za
fabulu koja bi sama komplikovala radnju. Njegove prtovetke ne,
,
52
CABPEMEHA BOCHA PT XI PH,EtOBHHA
maju pripovedaeke reline; one.su vise niz psihologkih portreta i frag--.
menata nego intriga i roman. U njima e najeegel ovakav prosede::
ohicno se za osnovu pripovetke uzme jedna lienost iii neki doga-djak 13a.• se onda prat u razlieifm sredlnama dugeyne reakcije .od,
tth lienosti . 1 dogadjaja. U Corkanu i Svabici .imate cirkusi cirkusku igraeicu kao uzrok, koji u mirnoj kasabi izaziva skora..
koiektivno ludilo. Andrio pored kolektivne psiholog:je ,daje •pine:
indVidualnih zanosa .palanaekih gazda i zanatlija, prateei sa naj-y2ge detalja eulne emocije junaka iz naslova, Corkana. Takav je
isti postupak u pripovetci L j u b a v u k a s a b kao okosaca lat.-bay male. Jevrejke i Ledenika a 1)0 strani 'primanje i shval.anje ove•
hubavi porodice i kasablija. Otuda su sve pripovetke niz psihologfragmerata, koje njihoy povod i izvor drti u celini, drugih veza.
inedju njima nema. I pripovetke koje su obeletene nasloylma kao ,
oelnaprstjd ugnaovezj,skdu
sa rim epizode iz tivota glavne renosti, koje dopunjuju njihov ka-rakter i temperamenat. Tako se i uMusafirhani i u Z i n d a n u
govori o jednoj istoj limos i, fra Marku Krneti, sam.o u dve raz-..
lieite epizode i u • dva razIleita kruga lien.osti. Po jednoj skoragnjoj.
pripovetci u Srpskom Knjiteynom Glasniku — I s p o v ij e d —•
vidiino da jog nisu iscrpeni dogadiaii iz tivota fra Marl a Krnete.
Dan u Rimu i Noe u AI ha mbri su dye an.egdote o jednoj.
istoj licnosti, Nikon Kriletlau.
Sto je No Andrie i pored svoje fragmentarnosti i oskudice
ritmu dogadjaja stekao glas odlienog pfpovedaea treba zahvaliti
drugim, yea pomenutim, Megovlm svojstvima: u sposobnosti da•
s utiyi u tudja dugevna stanja i u sposobnosti da nadje izraz za tijih kroz akc'ju i senzaae same lienosti ne odajuel nikakvog:
iraga da posreduje kao pisac izmedju junaka pripovedaka i eitaoca.
Za njega su same- epizode pril!eno sporedne, a glavno ono gto
dotive lienosti u .njima. Pod snagom ps'hologke napregnutnosti
tat lienosti anegdote se sasvim gube u ponekim pripovetkama i
pred nama stole mraexte, muene, ispaeene figure eijim mukama ne
Anotemo dogledati ni kraja ni konca. Takav jedan snata.n portre,
svirepo 1 rafinirano analisan, imamo u Must afi Madt at u.
ette stvari nema u nagoj . ktijitevnosti: no preciziranju bola, po
tealaosti detalja, no nijansiranju oseoania.*Andrie je u ovoj
pripovetci •opisao neku utasnu - nervnu bolest ne upotrebljujuei za
objagnjenje ni jednu ree •iz medicine nego slikajuei samu bolest iii
upravo pugtajuei da se svojim razvojem sama slika. Samo u poschnoj analizi mogu se istaai svi fini detalji i psihologki prelivi.
Pripovctke Iva Andrida•.su bogata galerija tipova i to uhvadona•
u easovima tivota i akcije i gledana od: eovek.a koji svaki nji.hov
aokret-razutne i stavlja u kautalnu vezu.
Nekim svojim osobinama .Andria pots•oa na nageg • najboljeg• .-;
Lazarevie_ pugta
Arippveda- ea Lazu Lazareviea: I No kao
II0E311jA T. ,11Y -11141iA
. 53
,da svojim.pokretima, postupcima i reeima izratavaju dugevna stanja i u njihovitu razgovorima upotrebljava izraze koje je
nrilikama 'et) iii koje postoje kao fraze
teeaju. Taj naein govora
ima svoju .naroditu .drat, Laza se .no.kazao kao majstor a nemu,
anotda mu on .naroC.cito pristaje zbog finog humora koji ih prati,
all je i Andric dobar. majstor u ovom poslu. Kod njega lienosti ne
razgovaraju rrnogo all kad katu koju ree oni je pozajmljuja iz- i-vota iii iz notesa Ivovog, to ,je sve jedn.o. Za primer uzmite sve
:ono gto
na .glas rekao .fra Marko Krne;a pa aete se uveriti koje oval metod dobar i reljefan. Takva su uostalom i pisma
o fra Mar:ku ,(„Nit utjera raeyast kolac u zemlju, ni svog fra Marka
.0 sveti ted."), i njih No majstorski sastavlja, kao da ih prepisuje
, ocinekud, jog taenije, kao da stoji nad glavom licnosti., koje ih pigu.
Po opislma raznovrsnih temperamenata i strasti talenat lye
Andriea izgle.da snatan i bogat all koliko ima daha ne mote se
sada reel.
Medju mladjim pripovedaeima knjitevna kritika ie zapazila
pojavu Hamze Huma, naroeito njegov G r o z d a ai n K i k o t; a u
:svoje vreme registroyala je i pripovetke •Joyana Palavestre i Marla Markoyiea. Medju najmladj;m jc nail/earl ,nada Hasan Kikie.
.Momir Veljkovie.
JbYBABHA 110E314JA F. ANTITITHA
I
TypcKa anacT 6a,lla je no Hantoj 3eMJbH Rao HeRa 3aft
maraa nog Rojom Hfiutra He poga. YmeTua IiibilifCeBHOCT HHnana je y HatuHm noRpajHHama OHHM pegom Ratto ce Ta mama
•cy36Hjayta : y EOM! Ir Xepneromum HajnocJte, ceM JywHe
Cp6Hje. One cy nowtbaae Kajk cy gpyrR gaaeico ogmaRaH.
Kag je 1891 rogulle Aaexca LidaHTnh H3gao npsy Rtbktry
necama, 3BaJIH cy ra „npsum xepuerosagRum necHERom”. Tete,
Taga ce og cTaplix .ibygH cy njeBaaH ca6.7by x jyHaRe"
no.naRo ogHajao maahH Hapam'raj KOjH neBa „ppm H caaHyjy".
TeR noaatco gegH ce Ty HugHBHgyagua noe3Hja og cboaRaopa,
TeR mocTapcRa 3 o p a, attar IllaHTHha, Aymilha H gpyroBa
(1896 01). Hawaii° mune He yBpinryje HapogHe arrrepaType.
Ha H Ta je Holm noeanja imam o6eacwje onntmx Hapogrmx ocehan3a, meeTo HHAmmigyagaax : y jegHoj BOCHH H
XepHeroHHHH, no Apyrn nyT 3apo6JbeHoj, Ta cy ocehatba mapaaa 6HTH naTpHoTcRa. Jby6aBria necma jaHma ce nocaegiba.
Y IllaHmheBoj npHoj ICEbH3H rOTOBO je H Hema, na spat) mago
H y gpyroj. Heron npHH RpHTHElap (F. M. Camth) ityggo ce
Tome ga maag xioBeR TaRo maao mapH 3a weHe, na Rao c maao
npHroBopa npHmeTHo : Baavla he ce Hahtt Roja .genojRa ga, ra
3aHece ! Y cTBapH TO HHje 614,110 unTame jegifor nojegHlina„
•
aa ard 'moan umtvgiNT wirer -du 'H of vIaucodu
1s100011
DIT4H01011dIre 11 MULL H `thinoiumo vlOir DA11111411 14310.1,014d1111
MHO 01310.811 of vrvi, T0011111 AVOHdOII A 01048131fA '81tHO
•„00113 112111'1111:19 ITH3K51 àrx/Cd,1, aguthj,"
' 0211113H 0111H11 011411 0111 14 11,1511 0 011,111dff 00 HO : 01101/013A
ON180 mot 01111211 al 110 00 511111B10113 968T 140 ',MTH IIHh*
B114101A1 A -enHa urAdd i1 I?
00101f OH "ITIV11011',10 03 HI
011HA0 141 `H11111511 111 11 11H cag8 Ha ITy -13IT1W0011 A 14,12100 111014
ILL '01121,30H 11,10113 ttRM 814 ÀBII3dX A 013H Arld0 A at DIM OAH
1ay~ 0(151 1111131/ 14 014 'Nor ‘fuJag aH `031r.H1f9 'Vox àrgilly
: 011111111H Aa @Nal, 11 troHdan vain us, Of vincenlawm,HaD
•utroeassm xmanuaog uriv,Hte,t
wmitregiNT wHdAD-H o „altureg" alto aucHll rum mm :magi
-01 14 141d1V0 01( 8,10hHH 11811LT11 OH '1131`8111110130 BNTH100I1 13H H
01111451 EH 111411d14 00 OHM 01A0H110 13111331 HUH t 0(/01/' 901111
Aw alma' dug Hhad atiodacH 14101ATA88d 1111' 040X 131,1411 5,I`Rdr
11H1131 HUH t 11,LT3d11011 A9011 10110 00 1311 H àhatt „atuative" 1311
„wagaalr atioe
0(4011 131f '1390H 0 021T1H0 af Hfou „14101f0(41113"
Aaudr rem outu, .HfHlreuHcpHedae 'Stun 'Hilad 5 vgrifeHon eu,Lah
-0110 Bd whAll 'doeS H11d11 PINH11dres,aow amag Hurallfog
'3114H11111W118 of
HO - 111110 WIPE) tt'ogroa `HH-quwor Hrtig AO 141Ad1l "5E1313112
fi nn.nnrj *N-0 A 1430111414bAll
V1111110,1 214H 0011 tH11dHVH1o01t
ouu wrauf . T06T ro 00 6110 ùrenuE auude 00 A HIH111111A Ìva1e2
.acHade 011151eq 11011A mol OH òmai,LaLuu arraf A 14211I1A 13g14d111:
• xmaaat'auat. 11HH1OU011 foaAdr 5 ! StruiroHfoff 1111 ollufathrou
0141111 OH111fIq 031011 vvvaau 'et-mug/NT of '11110,10111 'oeHmuirll unSw
HO xn1a0017a1all 14H1111011011 foadu A •Houg/NT O veal" OH allulloa
031H1f031011 OdHrRH iphsr .J `988 -1 00 H11111144113r òxhaIl ovm
',WON HamAdou
'Juror H 'euf Heal of 1INIH111 .540W : 11114F10111d1123 H111011Id110
• 141149111f3 141110h011 A3 14114h 23111110011 13101 uwaH dap 1310118'8d
AMID ILLIIdOPI of 01 14dVE110 0110 111143011811 -81110110111d11130 .1031111
011 01411213d '831ThLeh011 X141,1AX 031131 11 011111t0d0 011'1313022 031131
ex ummau 141031 OLVIAI 00 dap • • •111129138 011111317 OMOH of
amutcd H,Ludktadu '0H22951110H 141149 '00 W1409 àutow afou
action-qua' oHraf of od, •weimd 10110 &48H aH H 11111121A1 510110
OH11h133 OH moV `00 OWOL' Àh11,111d11 '51,02d 0311131 H4ANd,LIHNI0O
0R114,13(111 XH 811 1311 `011131t 0311111H0011 0110,10111 131100d11 11ath"
owaqull utt - „3114113131,111 . N.0" `„Adoe" `„Alf14f{ 'Dog" `„orom
-dg" `.,doeur" - aoHnoouh °dela muelaHrodn HIT owawo
11
• ted.uoo
11310110311 A aqA 01,11113H011
13V mitelid 8A H `3131f1 HHHIAINI 095dd ral. 110 014 HmageH
j13,11d1 111113100 110110 afow oral. H 811 Agox `14113310h 1312 OHIH11 514011
òrmodu 14011 oxaktett 010P1 of oauffehalt ùxudr 'ligott : (imilicH
-HTHHot dray of Him H) muHroHrog 13113A3I011 13d813 11d0110,10d11
VHSVq5qf
1A1141131231 131101 .10H0d3I3H 0110dH3 .1 11034.1:1813E51A1 d0110 Hmull 010140H
011,11111 131411115)/ Joiratt aladicaodu - utuarouaos `H,Loommanar
àlunaduaHr allagodildn Plocrwae Ho on -llau focri A 0t4e100
nd,Hcroaoltue uremia' agan awHcH 00 Hug '5 If a I NO31311031/,
OINTRO 1111111011 014 ciTHIticaso Elltrodamot Haoodn murgadd,
-01.1A vreutili agan àl oi ABIO113 Hdu È11120011 11111129511f '11110,1
01 0140X anda
-0111 òwanSaron xionlo ur 1H1' •„00):t HoJacH of
.01111" 111 H `'8,10110 011' 1114031132 ,10,15C117 11W011 11119A11f 1,14 044 Htiad
A alma' 00 014 mithArt `HHHaoaalidox
1\10112 ,11311 ILLHE1131811 510110
5 H130111111Ti oral' aHraf 10011014111185 HH1111310H2H 1112' cram
•ugao virualievVo 131110113 UndlIdll Or 13d 11110 -ewrred.Loorera
1111 Acifil'OledEA 1111 A11311Hh011
adoeodn eodm •odudr aff:tx
015r28 110 '111?,101A1 01111411 501111 '11111/11131 Panddliged 11110 '01010 OH
01421111.01/ of ,L131101f0,1,1111 t0nn10.A W010111131C 118 131111153E 1411.0110h
1311511 OH `1110H031f, 112 011133 811fa3It 'guava miquiterysi aureia9 OH
annul O1 kury •adu 11133114 0,10H Acram Acirgge al/Ivan anda
,a1 oaoaacH H Àxvwevd woHAll A 111f11d11 1110e0 (tamed of Tt
àlike:tad° 031h13111•0051f011 01. et' oicHlia 01f3011 HO 00 rem '131■11311
X11113 110
-0311 1431C1111918H of 14 lihst. mregodatoax H ulreirepog
1011
*e831834
ultodudu
•1311110,1, H 1311W1110011 `1111111,1 : 2110,10111 13E719 Or
P114110T10
praLawa
of
11f
OILLHOHHWO
f
oHHaf
10H13.1111111395
_Eiamtuqui
,Loomr-exdulld,Lell 'ay '011Elfd 811 OH 11 tr1311f1111HCOr ,101151/ H O
`Hild0 110 aniadaouall 142131COV viniaan 13111129A11f He3I H,LOOVRIflk
011159 auHroa alio Id oagodu of 10111 A -14141251/ 1113110r 'J 013311111
`1111420111 1331,10h011 ,1011d1I 811 111139 `0HIltad3 010 af anal, ell
'HImAcrowor 04411100 14,1AdV 14 tiudvdeg
„mmgdo ailed aucafaa Hoag mof SPer
`whom aluituoV 01011N
-Ho" vwuwaan wHfotta 13x1 awyx `vglilloaagedum 1190 H 3IH1111I1111
-RdN Ired0a 0831 'MAW `„31f,01/131f1A1 531011110 AH11311 ve" AmHu
me 814 uHoog
01,1131 HMarar ;EtegAqf 88 111(1111 11111130 0,1A11118
aa Hort
031'81
`clu,LaoTAT .tavh1150 `Hwoism ovaufaddeud
't1110e 14-HDref11 -111111311. 1110111101014 J03111131
do,nro 511 0110 11141131HE unuwoo 0tH If 3111 m "„agredd oHarac
eodu amHdllw rAq, àntreA wooHdllw ànutdmq ITSE" : 'name
imoaagvdem nvireaog -03111111f1Mtaa 03131101101:3-1131311"01 ,Ha1d 0
axaN H01 . 131'1101 H WOHH110JOHdOX 11 woHoog oumodn or ultud,
exada 14 `1411139511f 1110011011011 01100(113 H affedu ull quhicyl
I4ELuern OD Ar1311131110CF211HVO.1 xmaoallatrar waludu woi.all
•„Hdiaaa" 01331 131151
(„OVah 03101I(1 141119A11f al, Ilf")
-3111111 101 110 118141113I NIA&
. H 00 14111
„H1111,13111d0" 01331 14110311 214131190 H11H11131 1011(111 5 'du
-
I1111ped00 1 ■114110133 13111134030 1414Ar5223114dH 14151 '511111111
-1113111 '4m01s1
531h11110011 5 111r14 '0014110 0111114E809 A Lam intancag awnahreHou
21111h1311 51111,1,013 1311 o88HduHcIn 11 ouaaroue 01 of Ho lodvdr2'
O 0211011132 31111111 X111/gIfN x01 110 ion H9 111331 d '11,1,133H11 011101
O uralnuo 13311,0h0110 00 53 Hteklf ILL tInI8t0,18011 H 8III3V0,12
I1II4H11139511f WHHhIllf 0 11111d01101 0111108132 Or OKI `V11113,1,1311X0
.10111f13X1t214d1'211 814 H11111131112814 3101 :8i 61nrodell douVai odau
VHHHalanciaX H VHOOff VHalkladHVO
-Pe HIP 130 OPJOW
a11111
HOJ H1101Harematt man Tel wry
• oenm H IdWO
won .
-11110 tS nqgfAcnntarS `vgan woHodmon 141H31hWI1AW `1114H11131eX
Tina òmod [win HHHIHEI 10.LOSII 1TOH Anhpdg Sethi nrerAm
(f:061) 3111H0011 031C1131 `xng oaramt •PI0111f ..10111i0 1 OH INOVP11
OHliar 011 Amdwa at nat4ndnan wagoadtt 111H,11aa8i
Yon I1eggq.0011 12131PHO /r/igiaddl uirTieGo wicarax wtinemrd- aweedj.
aa Hindi! !Awndsand eH no,..gur 3Anag muroirixtig :ndowndu
ommcomall .ffillili1MIL H quiturx - „aiwssRdui!" AttAg 11Tr eras,x
`01PH£ wren 'ica Brom `nnnuoanird'ell 17o JonanAnn `ndllanw
H 0IfPWOH of oung SMULLOdc) lS PHOHOI xnnterx ScHamonS
awoJ, A 'Brea HH al/Wan air amna ',matron nureqoao nfugega
Ì0 D110310 `WOHH11S0 aqddone OU31 13m,Lahollo aa timiS1/ •j
•axadur oaagnhgli
PH a DV° 'tnaot nanfarraon 'nut nJ 11 notad owntne
afunnua,anSa OID14h 0Vgalf an
OMHE °WPM) 031t1111PH `118S)1011 H 118X11 FIHET111dOIRIAT amoral, aa
Din urrot JOHO Dina tilVgicHf 00 dot `nnedtan puma nntal
•PHInd1911,111111 MTV° 1 ueniCac
1411ICI31111 tUIUd J031011H0 Yed11
- OH 0141PdPil 011 OD 0311; àrminot mai v •H.Ldwa ahunnunurrn
anturx auxemall Arntun 14H•OJ.0011 101IHROSH: OH nrodouede
141a° S 010H 41H1Ig11•0 1044119031011R 14 Sd1111011 W8110E1 mot A owna
at Pulaliona pfneaou nnungScr nuou nuodocll •nwnuiandw
-oil winnAnad.r. `nwneadm wmiaaesn D aYtH SHOHOh i unawea
1131111 0 OH 0 IIHOW811 ri,Laffild.Laomi IC OD quhgr owooNad
'ILLOOH
ROI HOH HgTrat ùhad SEeDIIWO warnatm.Lagarna tS
SilhHIFIBIATOCI `Sr/100011 Saaquagrr
',mug unhuIliewod unIon
-aa,LaanreI
nfunwas.unfun `linit0x0vaacla rnj, •„aredit atedwgall” 'gulag
-.lunch' oiin 01110 Arneaou SuoJaal eodai nin:uaavg ttoa at
XII 031H1f031
ouo ànal( aundu (mad° atAg 12'P.31
OF10,1 r amPuoda HOI HEIHOHDO èarucie nqaufen unloduna
at OL PqaaSIZ j
- „aaux cS of 'ate° waggct . Sfon RHO"
narloj nuncpooj, XF110 °ION 1E 14142cHflAIHUS `nodowAx
-aaaeu RD `VOGUES 0311110 MEP `10.1Pdr 10I81100110H 0 SW0011
LSxitat onaanau at qnxed •j H '„nno9ar1l olnf odttow" attar
-PUC1 H aiming grnmcAdu aa aci tadnaa
VONHHCN umslodJo
putt adum:pd,La acn 0310 d010090H nnrern 1014I0H H 10HI111fe
11H11Tr8E011 PH `131::TOW PN111fR90 PH 01 8110 . afnener anent outer
den,:1 guaNcvaaltone `Scanmnira H ntodudll naufornen nauS
`turhAri. -j - awSend TM11110 ua 'Rion allow M1014113E09 al gaunt)
PH MIRO UHRHCdtve as nardag „HUD HHrIH1HH rOTAT" HINIORH
rofona
•3.MILLII1ATOd H 031111f031 at dela nnuandt fateneon
fonarytt o PILLOW 1111, *PcHR0 (mina aa rofon o nnnuun9
-Sqf 13111h0a 11110 t Pd@WHX OJOH Leno( PHO HrrEI 1180 @min
arm mina/ gj, :(106T) •, 13 VIISO WORDPIME" WIIHMO acnnhon
ann,Lodo auodaqr trennda ngoll 'PIM! If0Q1A114 0 ùnnuoaundun
èrenarnmat mniagratedcf) nhaarglio Afnten ufneoon fouoLlauf
LC.
vg.i4hAV 'A vriwaon vi4HvgActr
*c/010.1. Afufgg àSmg 111113111113IS • HtIHVW1 HHOLIOcH OdH111 OD
°mull •u,Looterrw agreltmot °foga „P1111110110 WHIFIEfOdU111" 017.1&d
-PH 11 01310WOPH Awonii wonadonLo wontar A 00 HO 006T IMPt‘
Xliadll 14011 H IPLIRE 1111 011IIIIII0 at tinhA)/ •j 6681 anntoj
III
•„1110900 Pe azotterw H PHIPD OHIU/R31 xadx` `ncan.LAr
AmandsLa neuoda.o '3111E1111 HIO1f3IS an àndt A9odd up; HIDOH
-Po SHUN of oj, •681) „PFIIIVOd 010HYI 01111CDOH” RHO : warner
-anntolt wilargAt H WHIIIHH0111.10/. RD tWOIH0113113 WHIHIH1HI3H 130
1MOI PH H 303111,1 PIAIll
11HVO1 UHOW0da
"ThHOHE311(119 11IITI00 nnumcdtea af 14110 t11111f
aTt PL1103101f ,10111/01 WOHOICDPH WIIHUU9ScIf HHHh/iP DX1E311111 10H0
nt amnia at nnnaall •1311111111 °Venn an anima os, °Bunt PINVII
HILT 011101f OM11.L 01f13V0InIEH ainu awodu ono Ic of 0E10
•„Ph01111
P31hPLUIN" 01131 PITIAV Or PHOL10 141 V • „1311IWIC aux ter nenrodu
anigt anacu wont wlindgado" •P,113h0 11 neica HIISH X0 11TIH1I3110
•11h11dIAIP8 00 HUD `1111dH011 • 1101 HHOSIdU 8d31 onm frw „PW13111.1
-OIfiJ JAIIIH1000r" IS 14 Jump's nwnwaarll wucutoaraoll" Ic
. Axawao
HUD qnhAV nuataroon at
Hot tRIDUON09 H Ph131fH 11d430141113 101 S owauxowao OD RV
udowgx OILTN ONOPHOhOte 'gator „i afoul onda WHH£PdIlDH
3101t ILLMIS1101I A14 11130m0 `0101A1 01331e8 t IA111111411 Pr dor j Arun*
310H j OWEIHDUR OH" • •41d011 011V RH OHHUdILLO 1408 X14 MD 0110
zonAdg òtthmair 'oenodnry 'odndtod Atenadaa neau 10110
HJSCir 01 031 t nfunanag A of ainne,Lano „ire:mime HIM Had,'
adow If I1" at V214HOV 031111 ntAna H •PdPV01100,1 1110110 1110141111
Adoeof fi IH1Sd KH waredt a [13118 31B0111111 11101/ch 0318 tOgOd
:111fJ4 Ted1;HIS 01110 10110 14) • • • Mtn MD OHIUCTII 1A10911d0
110,1Scir 11V)C11 SHII1d31 118 °Ma da121311 OR,' H 01081 O00IdE1 80(131
Ann* xertna Pr" : HICH •VHIPCLI Ic 00 131fO1f11130 • • •orfou of oj,
j OH
•0 ► 31tPd8 0310 010H 113ftd_Q of 31COH 1011 'Nue àfwedumn
inHar VIIH1fdl
011d11W '0310H nlindnndu Huhprandu aa ntt
031 (maw °TIMMY 20d31 lLSj3 j UDIFHILISHI•011 0 11111110" : HUH „j Hada
agar ugicaron 11 ohod fre9kr adurun HI 031 Had31 Allard war
-mrodu RTI wuLT,Sce wlifona woduilunx Irv" :ndowndu 031H1f0310H
,ingSnr 0111 10H0 ne anew' uwall ogoll" indoe 110011 'eau
•aandg 809 as Oinaigiccif •Hunadx at 110j, •adowogiccir to anaher
- 031011 HhO 11 •WOIS310 V01.1 ROHS 31(011 of aTt1 `kuregkur 1331h13HfIl
untaf nliand,uwlidu `141111BIOPD 11111111111.P31Jah0u0 Aa oj,
•
'„afnaaira ocnaaar" `„ndahog ananernhanaa" `„111f14101f 011100111"
`,.P1t14V" UN14110110PH V011 1061 11811•4131 1011d1I LS 0110HI EU190 SD
4031 1111110011 ximaugitqf Oa' H14011 11 EHHI:t01 Or xH,LOOOVOHalf ell
' ,afoul awn odrat OXILL OHIMAI0110 H" d13V031 ORM RIAIPHRd VOLE
113R01f 0110011 11 '118d11 PIHX 0II11h0 0I111 PUdOg ,I01111'01 Inotiorna
H tdP1.11113X ÒCIPtHWOU t109 PHROdd S111E101 111111111 111014 HI OW
14-14S1P110h
Allogoiro 138 r0 9
vi0q0ll nt aJ ggannioo : 031M
Ic
V1414E1045171c1f4X H VII90q
• Og
annmaanall J092 01103I1 S111BIOHOE121141 75E131111 opi
-nun° BV 011031011 OH 2112/410911 vinadn Isinaosaqi A •a,r,aodn
II OH0610H n,LooHltadoonau much! 'man ofc,LaMion 31131114
4 222d814
OISIO ■L 131AladLI 10(11 211 H 'WU& JOH140IAI H J0141313 OHEIVI30
O11411 03 He IadaSo H•HVoinH fog" 1S yr 11113110112,L0H031 of
icquhSi/ 3II2110f Sfncaon 1t141113054f S rat PH 03 MA81390
•21111111as,lia0 XIDIRLDFILV
SLISV &Wei 111 mrSocd 03 So aJ, `141f3HIA1 Siniendn cod,' 11110J.
-nanodn urn& nnompu So cam own° — 'AVM! 01331 arms.
11 ananiSd Stack acramc 14 `51,111114110 PH •cds:ca •ucHdus,SHS 03
Mita had Slrena •ccodm -ufncaon Tunrcdgadatt os, OIHg
•oxylVgar
11W 'SOW IC 01110 .000H OH HMI Od01•1109Scr 209 21391191 of
01. ;MARIO Vouxcdd,o I VJAntem 10 ILLovds,a renen àh'urra•cH
H 131109 V110hdd r211814 03 ORID nrrsllEH . 09191,1123I OXRdt• o,LSo
-0d11 0231 `1X151LIOH0cIfQ.S'Ir22 V31C1131C 13HVO1 on ndenc HhOd 03
fonvaa ll H‘031142SPI 50111311H 511)181 OH 143011 13111JJ1d 13111111103/t11
V31223 H •2112 fog assad,t I Sndui,ollon AdlIaa 1S adowSEH
osin outflow aroaaa von wIrngc naoxils,a Aa Sj, •141103H 0
131030011 xifinnatr H xninpifvfo Snneaf Pioxando WI 'mall
AI
•„wana 111311131 J1tHJHr1 H03122 HHI11901/130
• nduaLa Sfnua OIDRLSI HdILLO 14W oun ona& òrmadon
,ornag 11,1. Swan° Ma' °Hai H - • offpro )gnu ounreds,a wafgU
-JOH 214 dVXOLI 113 14j,” •Ng6f) „13141t0 OH IIIIIEURd00 H1f011111
S Yea ILL 11 t1f131/01fJO mrcdontt S 0631 - • adoxna wady,:
-uaa
soda' cam pacIone xlindli /tad • • •nHant won nnaneg Sa.u)
--Hcmog 113 n,1 H 'llnamcdpc ogaH aaron Ito 113 HO 111,"
•(gg6j) . „1314032: 131110 f HUH `111129Scli
HIf13 utiodo 010 VIM 1317 514VHE"
g6j) '„1W133 0113 14211dOELLO OPIHQSqf 0.1.111 0110 dor
H HHHIIIHI bOlow
13111310 OWVD HO ILL 1311d3 JONI 1111150 211
- Hired
5 nnor.joa" „grgfoloon HD 11111 ninfoloon OH HJ. H
•HatOdLI311 13110 JOISI 10 111113hIl110
-13ho 1310K 02311111 araag
Amen" af foal ìcireHLL 'gran HO ILL 13(440(4Halld11 JONI Ito"
SHHI.0.10
,LaPrerni vatrat
„S,Lana 1311 11440E1 12H IadoSo of liggSgroll -naanaodu anda
oun onreo of VHELLOH" •3140&3 oaaH ngan 'Nada o Eva of
dar wiarult H 13110H 21131CH.1.30V011 f13I30 •4111.531C HO 0)I.11P031
✓HILLOH OB123 H 'clam HD 031111f031 •lonar HO OISIVO • • .5111SITI
5 had 1310W 13141313 11 'HOD IOW H 3113 ■L1d110d1 tow H3 HI"
(v
161) .„2113d31 1015d1i 011HSO
13310d XHJSdlie 11313I1') 10H11(41 SO nwoou A
VIA1111fHd31 211
• 3113ISI ILLOOICIO20 ld ohm. areaStree" 01331 1110111S1 040d11 13110
• • •13.109 01111 51113310 1311 11231141f013H dillsiona 431, • • . H10011110E1
1d1093 131f8 c21113112dIS3 209 11 13(1f1131 cag angSqr cja "
•„SHoou VII 11013” H `„2141H0131f2.1.
VII HO 0 IMMO" 11 `„SdIto A J14311" H `„202.10 13H0q1 13111103"
H
'J VfM3011 VHEIVHAcir
owca *Lao 1/11010313 3 VII : VIllf213 O1J1311 H HH,L,Sandn BItAHD
„undo 1103I3E °JOH vIana 1401122 0111112" `111d1/40 H 13I011112C
Mum ùxadd a cruclon htnew `HqSfSfuodun angScr of oj,
13J031 3 EIV ■1211 2001120H "ennd•en 01331 oioadn 'en ainiaa rn' `0H03R
acHaaancog ollVal at oj, •afitancad — ,Laudia 511(111w 1311•14Q
-011 113959101 an SHHITIILL S 01113 liranandu •aandly. aLnhas
vinnitecon 13(1213 vim at 01 :01112112 14 OHdHINI 0113130 12211311
09011 H `51t2H22 1311 3121f90 HaniSd oex 142211'0d1I 13e021411a
•„aHndli Rl 0111313
-en 131511 OH 1311 OVATE •2111111 VITIVEL 0311 1311,11113 a f °HSI” H
amithsza 03 11331 araaca aVeage oHdim SW 0H) • • 0EI13I41 a11129
ottcand ofcmo nTaIarH" i amlinonIodn 1311 acHntdia ad .cIa
alio cog ultoenua 131 I H 011114 •„213S xnwaH afolo anfnho
nangSqr annm Oat 0312I H — agoa aHccdu 01331" OH22d11 ando
1111313112231011 H „INTO111d310 21 1109 Hanne.tooditSw rfow of uno"
nfnuSH WILL H ÀfniniSnoll OH 0 11111H0211031 gloat ximo rlo
mail lam) sadoSo at Fury ••Ha4IIIEL110 or NnHISH . amoHnIoH
ni,00nacrgScrue ànndoonall 03111,10110 vVocnno ••enVof 13cH13L
aluind
IS1031. 51 g1-Innadn òwedue an 03 03113
„I VSIrce at aim (c.Loort • • NON OHO
511011%1011 S13104 111395c1f0II OH 0111131 0 If110.1. anSu ourucV HI SO
34h0" •„ownd tconlYcS 034 ‘131111.54f011 1131113111 011” 14c121 0110 03
HI V)/ S1,10X 21101A1H JODI 111E1,100 aa rem . „Scanar Smug 1311
101103 H1132:51, Rutrar aircur VO 031 OdLIIIX ping StucanrreH H"
•aniada Ciodn ute 01331 `13IN1313Id2 tIinHdva `gcancydanh aom•cr
oxrnaH of 01121 H 11111 at orrefaaud undo amSvi axes. codm
•„atadn X0110h0d814
of aa)”
'22011
XHIVIO
IITOITIV(P
1131131111101100
THIgom
Hhad Ox0
— •„WngSqr 11111 Hain II Àunraw. 1511 nedu H Ncredio ISH
nada •cit nuarannl lotto H INHQSLI H 1110cIf111132d ando 010113
'eV H W131214 ao 131 514 2 f °Ham adSdt. fRdM H” — „i,o,Lm•ec
H 011231 11 `11531 fury i10d111H • • - 1 13x1131 03 11(10910 2112d
1331111CON H 1/4011092 0111101 11140d 111109 01 0311331 113s" :10110 211
— (9061) . „11.1.1111e /Nall ILLmHH 301 120 131110 1111 'Uf '01:11311d31132
OH2d '54o11 1133I 0250 H -. 1112112 OH (;ThLSII VJOIN 031011II 53101311
-odn 1314 1103 IfH Vc1f1492 ningSql. 51031 13110311 ono Br Of"
'012E9 oHnnoarce 0231
'112295'4f
011113Hh
'011111317 1311 0110W
.0H0c1f9S1211 ànallaSnodn
-0113S Agarodu domadu ouN •13451119 o1 SHIA' attocoli n
Sud '00 SIVIIHCSLI £1295cr S 13411AI53 H 111129591 1390dI0ll
'(f•060 •„01112h0 HQSclf daf onrog
Sgac
142d1i 01111 H Agado 'cc 13112 OH dot Simirda 22 2112 0
WHIP
nianda
020
0111131
01011
ScinNico
nqaaoH
11 S11111111•13dI0
21 of Inc urj •011h21f11 50 31231 OJOH HhO 1411395qt . OH It'
•" .111VI1CLL3 H 10111311 211 ILL32dI3 anadnuo aHhedini 11511 àdu
,
.
1011f011 21 0f 14111 2u1" :5309 tt H 541211331 5 HgSJ 00 HO
5111311131 Sala f 132 1113V0d14dII0H K IrelfHd010 : 01531
4510dIld11
VHHHOJAIdaX H VI4003
vHawaaavo
CABPEMEHA BOCHA H XEPUEFOBHHA
KI-IDHWEBHI4 IIPHJI0314
.11151.1111
Han 36or Ilegarma cHe6HHatba; a Howie, Rag ce necan gxli
jeaHR ontpae, H oneT je He BIMIIMO: Ty ce nojegulla II03HamTBa 3a6ReniTe cjajem Hexnrre Xiimepe; H noTony y
ibeHom 6,llecRy Rao olio HejcalicH HaenepacTa y cyHUy.
BIIJIO 614, yocTaaom, 3a1:1HM.113HBO &imam% ce KOJIYIKO
MU yornuTe umamo Te npane Jby6aHHe noe3Hje Roly je 1311cumpucaaa jeglla wena, oHe noe3Hje Pocemjemlx CoHeTa,
Aanreosa HoHorHoTa H T. A., Hall 3majerinx 'By.rmha;
oHe noeallje rge jeglla wena HcnyHH cHy gyiny, cHy necmy,
aJia -- He cammm cHojtim Te.nom!
F. ilynah yueo je y cHojy epoTHRy can 6.necaRl3,leja:
lberosa je aRena HinaK cHa TenecHa. Hge AO dim.11o3o4n4je,
&TIM no limao3o4nlje Teiia. EpoTaHa P. Paimha Hma MHOPO
mine HenocpegHocTH, aJIFI tI MHOPO muse IIJI0T11.
Y apeaom nepHogy, .rby6aH BojncJlaBa H.rrnlha 6Fma je
Rao go6pa cueTima onuly gllrHyTHx npema ne6y; HlaHTHhelm le .rhy6aH caaTita caoHeucRa, cDammajapHa. n noayHaTpHjapxamia. Y P. PaRuha je TO cTpacHa JlenoTHua Koja
rocuogapH ropjo H Rojoj ce C.TI3r/lCa He3aCIITHO; y Bojliha
TO je Venus Urania,
je TO npocTa MieHRa. Y P.
rocnogapHga cHeTa; Benwra ACeHcRocT, ann. azencicocT „ca
RpHwRegHum ICIIKOTOM".
3a Hatnennie JbyOaBHe necme F. JoHana Ltylnaha ocehaTe ga Hlicy n‘nog TpeHyTRa, jegHor golumrbaja. Ao3penaae ge.nor 71CI4130Ta, oHe nagajy cnoirrallo Rao 3peme Bohice
ca jeceffie rpaHe: no Hergarboj THpgoj cDopmH Ilona() Rao
agaTall ne.nyg, a onaj pant,' ropRa COK y3peo y HeRy MHpHCHy CJIaCT 3KIIBOTa. Y ibnma je CBaKI4 TpeHyTaK Rao HeRo
pacEcpaihe nepcneKTHria. H143 pymen cpna naaa ceHRa MUCJIFI:
ceHRa maamitiacTa, He lipHa.
[Lep° ClOtjeumeeice.
Jedan dan u Sarajevu krajem
jula 1878 g.
To su bili oni najlepgi sarajevski dani, kad prodju prve i najvede vrudine, kad poene da crni seme u jabuci, kad priroda zaustavi
dah: da v‘ge nigta ne raste i jog nigta ne vene; kad se leto ujednaei u niirnoj i raskognoj dozrelosti svega. U te mime i lepe dane
Sarajevo je plamsalo bunom. U zelenilu i sjaju od'gravale su se
svaki dan burne i silovite scene. I toliko je leto i priroda mirna
da su i te uzbane, obasjane urn danima doblvale negto mirno i
bezazleno i izgledale kao igra i kao neka sveeanost koja je u vezi
sa letom i sazrevanjem.
Ipak, svak je ispod svega toga i nesvesno nasludivao oskudicu
I blizinu smrti. To je izazivalo u masama dva posve °preen oseeaja. S jedne strane, poirtvovnost, veliku; moralnu osetljivost i
strogost prema sebi i drugima, Zebu za dostojanstvenim i uzv.ge-nim uopgte; a s druge strane, najneobienide prohteve i strasti i bolesnu teinju, da se gto bolje iskoristi i utrogi to malo dana i do
Kara,gto jog ostaje.
Sve ljude kao da je ispunila svest o va'inosti i sveeanoj velieini svakog dana i svakog easa. Svak de igao mrk, oru2an, doStojanstven, i u svakom se javljala zelja , da to sveeanu strogost prenese i na druge. Meal's zabranjuje toeenje rakije. Zapjje hvatadu po ulicama besposlene mlad!de, gone ih a Tabiju, da tamo
pretovaruju municiju iii da, konaeno, i tame besposleni sede. Tek,
svak hoee da negto uradi za opgtu stvar, ,da doprinosl, eisti i aredjuje. Diamije uvek pune ]Judi. Svet daje ob'Inu milostinju prosja:cima i u okovana eekmed2eta na turbetima. Svak daje ne ialeei i
;fie misleai na sutra. Niko se ne brine za rueak ni za veeeru. Jede
se gde ko stigne i, od nekud, ima svega. Malo ko spava kod svoje
kuec nego po stra2ama i logorima a i onaj koji spava ne moie da
sastavi ni ceo sat da ga ,ne probudi iii pugka iii bubanj iii vika:
jekdur Alah!
I u nrikanskim kudama koje izgledaju zaspale i kao izumrle
ne spava se i ne kuva redovito nego se eas silazi s decom u podrum, eas penje na tavan i osmatra kroz haat!. I bez prestanka se
moll Bogu. Svi mole. Za sebe, za svoje, iii za pobedu one stvari
koja se njetnu eini pravedna i jedina sveta.
A u isto vreme se ispoljavaju u masama i pojecfncima strasti
prohtevi za koje pre ni sami nisu znali iii su ih pr . gugivali od
stida straha pred kaznom. Sretaju se posve'nepoznati ljudi kaki
Iunjaju sokacima oru2ani, neispavani, razdraeni, kolutaju oeima
462
JEAAH AAH Y CAPAJEBY KPAJEM JY.TIA 1818 FO,E1,I4HE
CABPEMEHA BOCHA K XEPII,ErOBHHA
.gkripe.zubitna, gledaju na kome bi iskalili bes koji ih goal i razaVidjaju se poznati gradjani, Ijudi koji. su do juee gledali samo
svoju kueu i svoj posao a sada se zaturili pugkom i torbom i apanapustili kuee pa idu .prod rpama golaaa i mladeti
saIl
lcoja peva
Otud ido Muftija,
LT ruci pin kutija
A u drugoj bjela svjeea,
;oni Svabu do Beira!
1 u najudaljenijim i naisiromagnijim delovima varogi svak je
osetio, da se viast pokolebala i da se otela iz ruku onih koji su
je do sada drtali, iako nije znao u eije je ruke pregla. U opgtem
neniiru 1 zabuni niko nije nigta radio. Svak je oeekivao negto. Konaeno se svet navikaa da se svaki clan morn negto da desi ill bar
da dodje neka krupna vest, i kad bi se*desilo da dan prodje mirno,
svetina se jog dugo do u kasno veae nije htela da razidie kuaama.
Ovaj poslednji dan jula donco je yea sa svitaniem svoje linenadjenje: pugtanje robi?aga.
Pre dva dana Medtlis je odluaio, da se isprazne sve apsane i
da se robijagi koji su sposobni za orutje svrstaju u eete i otpreme
na sever. Tu odluku clone° je Medtlis neoeekivano i brzo, u nizu
drugih neobienih i prekih odluka. Nije se taeno ni znalo ko je prvi
izneo taj predlog; izgledalo je kao da se oni koji su ga izneli ipak
stide da ga javno brine a s druge strane, niko nije smco da mu
se otvoreno apre, da ne bi izgledao mlak i ncpouzdan; tako je i
prihvaeen, bez raspravljanja, u onom grozniaavom odugevljenju s
kojim se sve prihvaealo.
Veo u zoru toga dana suet pose da se iskuplja na Hat-mejdanu.
Maio posle izlaska sunca poeege da izvode prve apsenike. Oko sameskapije aekali su rodjaci i patljivo gledali u one koje izvode,
oeekuntai svak svoga. Kad bi se pojavio onaj koga eekaju, oni su
-kre'ili put laktovima i otimali ga iz ruku straiara. Sarno, mnogo
je veal bia broj onih koje nije niko eekao. Ti bi neko vreme bojalljivo i s nesnalatenjern kruzili pogledom po helm oko sebe pa
samih nogu
bi se onda.; : advikli ad. hoda,, spugtali na zemiju, pored
onih koji dekaju. Svet im je davao duvana i hleba, odvajajuoi ad
onaga gto je spremio za svoje. Bilo ih je sve vise, i da ne bi
zakraivali put onima koji jog treba da izadju, orutani dobrovoljei
ih fazmegtali po Hat-mejdanu, sve do kamenitog mosta. A kako
je most ved , biadobro obasjan;suneem i kako narod voli da prisloni ledja uz topal kamen, oni se ubrzo poredage s obe strane
mosta. Tu su sedeli ne govoredi gotovo nigta i ne gledajuai ni
drugove ni prolaznike. Medju ragirenim nogama, na zemlji, driao
je svaki pa drven sanak koji je izneo iz zatvora. Jedan Arnautin
koji je to na aogku imao mlekarsku radnju igao je sa gegrtom i iz
jednog kabla sipao svakome redour po meet' nrladenice u eanak.
To je &Ma za sevap.
.
.
63
U isto vreme silazili su niz breg oni• koji su bill zatvoreni
Zutoj Tabiji. To su bill teti krivci, osudjeni na due vreme. Medju
njima je bilo ogromnili Ijudeskara i sitnih mei& eoveeuljaka, nakaznih kao eudovigta. Ne samo da su bill odev -eni tt dronjeima, zarasli u bradu i bosi, nego je. yeeina bila tigasana i osakaaena. Bilo
ih je bez uha, bez nosa, bez 'nage, aoravih i zrikavih. Oslabeli i
navikli na okove, oni su se kretali tegko i inespretno, samo su im
zverski patljivi pogledi gibali pa svemu unaokolo. Njih nije niko
saaekivao.
Iz ueumatskog zatvora na Hat-mejdanu jo'S uvek su iZiazill
apsenici, same, u tiMni, jer je guiva oko vrata prestala. Tada se
posve nenadano prolomi tenski vrisak, promukao i stral;'an. Jedna Ciganka razdrljenih grudi u:magtene,kose traala je kao izbezumljena oko sina koga je eekala jog od jutros i koga su 101
sada konaeno izveli.
Na samorn pragu apsanskih vrata stajao je mlad.Ciganin, mrgav kao kostur, tuta ilea modrih usana, sa kosom punom pleve.
blesava izgleda i ,:tako 'da stratari smell da•ga puste iz ruku.
Okcvi koje su mu maloaas skinuli, nazuhifi su mu nogc i to mu se
rane dale na zlo, tako da su mu noge oko elanaka bile ervene i
nateaene kao stupc. Zmirkao je neshvatajuei alto eta se ovo s njim
radi, iziudeo od gladovanja, mraka i Wee.
Ciganka, Raja je posle onog prvog stragnog vriska ostala kao
skarmnjena poaela je da nariae ponovno trecoi izbezumlieno ad sina koji se klatio medju auvarima ka sakupljenam svetu, kao da
trati pomoei. U torn trakanju i tim urlicima bilo je Ineaeg- i smeAnog i jezivog. Na posletku se toliko smirila da je prihvatila sina,
all kako nije rnogao da ide, sela je odmah pored saran .' vrata
polozila ga'Preko krila kao neku veliku lutku. Prelazeat nemirnint
inkanta preko ttieglih grudi sinovljevih i rasa na njegovim nogama
'7elekala je iz glasa
Sajbul, redo, kakav si mi to?
I kako je mladia mrsio neke reel bez veze i smisla, ona je
ndarala u jog stragniji jauk.
--•- Sajbul, dugo, Ma mi to govorig?
Svet koji se jedna vreme kupia oko Ciganke i slugao njeno
narieanje zabavio se oko WouIlr apsenika koji sir izlazili i nije vise
obraeao painju na uju. I ona. -,sam.a. se zamorila i stigala. Drtedi
jednako 'stna na krilu prestala je da •uka i tat' pomaei od onih
oko sebe .nego je zabaeene glaye i ekfopIjvalb oaiju gaptala neka
nerazurnijiya ciganska bajania i ukletve ravno put neba.
Pored mosta, gde poainju duaani, - stajala sir dvojica
u senei svojih duvana i razgovarali. Jedan od njih, stariji, izratavaa je licem .nezadovaljstvo sa ovim gto se desgava.; kota,mu
se oko usta stezala I rastezala u bezbrojne_ bore. Nile mu se svi-
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFORHHA
CHPEHCKH
djalo ovo pugtanje apsenika. Onaj drugi bakalin je shvatao stvar
mitnije.
— Pa, niko ih i ne pugta. Kad dodju ovaka yremena, sama
se vrata na hapsu otvore.
Ama lako je otyoriti, nego had se jednotn otvore tegko
ih je zatvo•riti. Vidig li ti ovo gto vrvi?
buna ko buna!
Dok su oni tako razgovarali, primate im. se polako jedan od
otpugtenih rohjaga. Jog je tegko- vukao noge ali su mu oei -Yea
igrale slobodno i lopovski. Kretao je glavom levo i desno, kao da
njugi. Pridje im posve biizu i progovori muklo, sa neaim podlim
i preteaim u glasu.
Daj mi koju gljivu, aga.
Stariji bakalin zbora jog vise lice a grimasu punu goraine i
otpora. Onaj mladji zakrenu giavu, u. stranu. Robijag pridje sepetu,
aze sam pfegrgt ranih sljiva , strpa ih u nedra i odlunja dalj•e legkim, neaujn m korakom.
Oba bakalina ostadoge u eutanju. Mladji jc bio bled i zbu4011 a stariji, zelen ad jeda, tr2e se naglo i poae da zatvara duaan.
— Moe slobodno da zatvorig, govario je miadjem trgovcu.
Dallas ti je uzeo gljiyu a lioie daj da do gedinu ili do mjesec.
nc uzrnc i sljivik u kom je rasla. Samo treba •da podne!
I dok je u2utbano dizao depenak, rake su mu drhale od ogoraenja, jer se cab njcgcvo bite- budlo protiv nereda i uzimanja
bez mere i :manna:
Pre neg() je odmakao dan I osvojila vruaina svi su apsenici bili
pagteni. Varog ih je brzo gutala i prmala u se; i oni sami
stojali su da se gto pre i gto potpunije izgube media svetom.
su jug to p•osle poclne prim.li ornije u .avliji. Begove cF2arrije
grlatiji i revnosniji od ostalih dobro•voljaca, yea krsarili poavarogi.
All bile ih je• dosta koji sit se odmah posakrivali po udaljenirn
mahalama iii o•tigli pravo u sela po okodini, jer su se bojali da sevlast ne predomisli i ne vrati ih ponovno a zatvor iz koga sa
audom izagli.
Tako je toga julskog dana buna bila pojaaana otpugtenim rose za debar •korak svome vrhuncu.
bijagima i
No Andrie .
Sirenski glasovi*)
(Odlowak iz romana „Na Prokrustovoj postelji.")
Zagasit ten; erne krupne oai s nckom peaalnom vatrom; ogtar,
energiaan nos i make, aulne usne. Ispod tankog letnjeg g-g'ridaod j•ednostavne b•ele materije izviruju auperci nemirne, tamne kose._
*) Dva odlomka iz ovog romana gtampana su, koneem 1926, u. ,,Srp-.
skom Kniaevnom (ilasniku" (,,Ljubav na vidiku") i
(,,Otvaranje
Pisac.
grobova").
r5Acom
65
Ida nagia,.•prayo, korakom koji nije 2enski, kao hcrcegovaake gene
ttupgto. Zane pustilt planinskih krajeva gde taste yresak i peiin,
radja sij,irak..0seda se snaga u liniji, nitnalo prkosna; ali snaga
lcoja jc sebe svesna.
Takvu je video jedlnog septembarskog -sumraka u uskom
Predintaretu, s bezbrojem ''sarenilt duaanaiea, arnautskih halvadiinica i jevrejskh apoteka. Na ispod koje je nekad Bageskja, hronolog i asirolog, bele2io svoja tajanstvena oslagkivanja
vrenena i posmatrao hod zvezda, goreli su kandilji.
Da li.je bio ramazan, od onih bogatlh jesenjih k-oji dolaze s
prvim padinieni vista? On se vise ne seaa. All mu je a pameti
o•stao zorezan taj kontrast: ova dosadna zabtuktana .svakodne•vniast,
miris lojanih jela i govedjih aeyapeiaa, u2e2eni zaalah turskih age -inlet i istruielog voila, i jedna bela 2enska figura; bela bleda lepota
u okviru kasapskih proizVoda. Sad oseda ironiju vidjenog: oni su
PriPadali jedni druginta, ove tamne oei i ova ljudska anima!nost.
Posle u toku dugih godina braanog 2ivota, on je doznao jog
neg:o gto je pojaaalo utisak pravog kontrasta. Kao date, nju sw
doveli iz hercegovaakih planica na magaretu, u jednorn sepetu od
pruda, tako kako se nose deca aergagka. Ali l Hristos je ugao it
Jerusaliin na slianom zoologkom primerku s neobiano dugim ugima.
A ona je bila kraljevske krvi.
Nego, to su sporedna, sluaajna •opaianja. Ima. drugih, vainijih
Kako ti je, sine? pozdravila ga je mati kad se vratio iz
zetitC:ke .kaznione, posle tro•godignje robije.
I untorne rake, po koj m•a su, u samodi, toliko puta padale
tiboga suze gene roditeljke, spusile su se, tako kageato• i tako
tvrdo, snoyljeyo lice. Nije bib blagosti a tome milovanju; to
2ena nije dodirivala sina a kome je vid-ela ovoplodenje oaevo, Ponovni, mladi sjaj jedne ljabayi, yea izbledele; to je ena saretiljka
davala trudan blagoslov eoyeku-mueetniku.
Stanislav se seaa . kako je zadudjeno p•ogledao u nesreano lice
Inajaino i Mite oai ,njette sa yea poispadalim trepavicarna i rurnenom, podmuklom .koiom •o ivicama oen•ih kapaka.
Zar posle svih
muaenja takvo millovarne?
A ona mu se nasmegila beslcrajno blago i progaputala;
-- A da sam to milovala kao- druge majke, zar hi sve to
mogao da podneseg?
0, tie! All se seaa toga tako moan, kao sad da le2i na cl.vanu
acha po njemu vignjeve boje — s rukama pod glavoni gleda u tavanicu. Stoga gto je bib same jednom, p ,sle
mrtvog .doma. I §to je bile jog jednoni, 'tad se •rastavio sa '); o n
jedno jutro u trudnoj postelji, posle probdevene ,ncal, i kad je r?kao
nerribdno:
•
Svrgend!
To on sad ye2e, poste mnogli neaalnih iskustava Te kontraste, odista u raznim okvirima, ali tako sna2ae po utiska. 1 s ill•
•
:66
CHPEHCICH 171ACOBH
ma, kao jata, Zure bezbrojne sitnice, javljaju se mali, neznatni dogadjajd:di od kojih se jednom prezriva okretala glava. Kako sad
-dolaze? Odakle talc& hitno? Stanislav razmYSIja kako, u, teSkitri
trenutcima, izbijaju iz podsvesti siduSne pojedinosti, i kako se spajaju a beskrajan lanac. i kako ad njih 2ivot dobija taut svoju
svoju garku boju.
Ono magare, one pelinom zasidene zore, po strmeljcima krSa
hercegovadkog, koje u proderano•m sepetu• nosi jednu sudbinu i
ove ruke milosnice, — i jedno i drugo kao iz novo-zavetnili
stradanja: Mania iz Magdaie. i Mania Devica uz krst. raspetog
Galilejca. Dye Matte, i dve suprotne strasti uz ved posivelo telo
jednog jagnjeta boijeg!
Ali, on ide dalje.
Lae mrtvi drugovi. Ceo jedan naraStaj s kojim je on delio
snove i onda kad nije imao da podeli hleba, akrui- uje ga u oval
nodi. Tek su dva dana da je napustio kaznenidke zidine, a oni ve6
sad hite, i njihova Ilea, obasjana modrinama neke druge zvezde
samo su u znaku pitanja:
Odista, we to, da li je sve to trebalo?
0, da, sve je to trebalo! I ova sad, Sto mu vise nema izlaska
iz kude; i to juder dok je u policijskom zatvoru adleiavao neku
kaznu dije znadenje nikako ne shvata; i ovo gledanje u neizvesnost, pusto. bez svetlosti u daljini; ovo gladovanje, crno, tako,
bez izgleda na babe; ove tudjinske zastave, divlja soldateska, odi
Sto prete, sve to. sve je to trebalo! StraSno je 2iveti bez ideje;
misao je teSiteljica.
Govori on tako, s .nekirn muonim naglaskom vere. No i'ivot
mu se vise ne smegi. Zar je zavrgeno jedno celo doba, a on sam
medju leSevima i ruSevinarna?
Imao je demonsku mod, gordinu budioca. Odi, Jib:mule u
zatravijuju kao zmijske. Zaustavljao ih je. katkad, na necluZnim. U svoje paudine utkivao je bele dtiSe. Ljudi mu nisu bill •niSta; samo sredstvo do ostvarenja jedne i,deje. I tako je, bez
apstrakcije postavljao na mesto *.,"ivog mesa. A duSe, za njih
nije pitao! Sad je kazna tu. Sam je, dok je oko njega groblje
pustoS.
Stanislav je praiveo
prvu krizu usamlienosti. Kad se 10mio jedno dotrajalo carstvo, i slomilo, on je osetio olakSamje savesti koja se bila usplahirila u sebepitanjima i samoodgovorbna.
Dakle, na cilju smo, jedna me.a je dobadena! Cutademo sad za
trenutak, u velikim, oslobodjujudim predisanjima.
'ma detinje radosti u nastajanjima noviii druStava. Zaboravljaju
se zlodini proSlosti, promagene snage, nedovrSene snage, nedovrSeni snovi. Zrtve su, odista, neme. A sudija zemaljski ne postoji
vise. Do djavola s carevima i popovima; poslednje crevo popov-
67
-sko za. posle•dttjeg .cara!
Tako je iSao dugo, .mutnirn
ulicama, poravnjen pod zaroblj ,!nim besanskint nebom. Kidao se, bolestan, s natedenim kolenima,
prstiju i iednih usana. Sopstv•ena senka Postajala, mu je sve
Oni, koji su se vradali. Belli su na patrhke, smartie stake,
- eutljive gipsane prevoje. U rat i u tamnice,
na galicijska polja, na
.tirolske vrbunce, na krivc, nakoniraCane
obale
Dnnine, iii u Ze.nicu, u
Arad, u Tereziet8tat, isli su mladidi s aelom bez .brazda;
vradali su
se kao izlomljena balm bida, s beskrajnom setom
koja udara na ilo,vadu i bije teatom groba. Sve i zapaIjeno
iz perverznog •osedanja da se, po razbijanju sta,rih tablica, ispisu neki nevi
zakoni. A on stoji u cen.tru tog ruSiladkag dela, radi ideje, za ideju.
Upadao je a suprotnosti: na iezu aintitezu; na povik bunta
-skruSenost sumnjidavca; na .kliktaj rasrdjenog ponikenika misao o
•opraStanju, hrigoanski posna.
Bolele su ga slope °di, sad se toga jasno seda. U pomrdini
javljaju se oni kali su mu bill najprisniji: troja, detvora veSala; neprekidan, vault niz, najzad; glave pod belim pokrovom ispod ko...ga se oseda isplaZen jezik, naduven, modar; deca koja umirti u
tamnidkoj vlazi; poludele °di, bolne glave; ill visaki plamenovi
loInaaa Ina kojima su, •ernorn
obalom Drine, sagorele duSe i ideje.
Prate i pepeo, samo. Prah pepeo.
Sella se jedne vizije. Vidi tri jahada, ista ona .koja je
video
Lenau. Gore, u vazduhu Rah se smrk ,ava, krtde gavranovi. Raz.govaraju se ranjen ici o onome S%•45 ostavljaju nemilosno poko.Senom 2iv•otu. I razgovaraju se tri gavrana; kride, and glavama
ovih Sto umiru „Poiderati!" veli jedan. „Ti to
, ti toga, a ja
•du ovoga!"
-
-
-
,
,
Kao udaranje samrtn!dkog •bubnja: Paderati! PoZde•rati!
*
Javljala su se slidna osedanja bez prestanka. Odista, Stanislav se izmudio. Na jednoj strani vizije, koje je tamnovanje razvezjo u nevesela tkanja; na drugoj, progonjetide zveri, policijske
`persekticije, ve0ita surnriRenja, tam.'
sopstvenog tela, toliko garkag. Seda se kako je, po dolasku iz Zenice, s robijaSkom knjdicorn tt di'eptt, •b•io predveden deiurnom policijskom dinovniku. Cekao je, u pratnji jednog agenta, na elem. U islrnn re:du s nekoliko bludn•ica. One su. •imale u rukama iute knidce, na lieu mnogo pudera i •karmina, a odima .alkoholne upaljenosti., i smejale su
• se nekako tudje, .kao iz g•ro.ba, kao iz podzemlja. A on je imao sivu
s fotografijam na kojoj se videla dupava rabi tiaSka uniforma, o vratu vrpca na dijem je dnu v•isia kartan s brojem 4349,
mutne, zagledane odi, i velike pale hrkove, kao kakav izmudeni
ustaSa. All se nije smejao.
-
,
69
CABPEMEHA SOCHA H XEPHEMBHHA
• HPEHCKII I'JIACOBH
Zajedno su sad stajali; on u korektnoj crnini, one u o-delu po- Imsveta: gole ruke, otvorene grudi, natrpana bedra.
A on je mislio: „Kohka razlika izmedju mime I ndibi Pa iPak!
Kako je sve to blisko: zagledali smo '2ivot do dna; svako sa svoje
strane!" No nije to bib jedlino; nije isla u dubine ispitivanja. On
je imao jog jednu misao, all -nije smeo da je izreee do kraja. Poste, kad se nasal gareine, sedade se svega. Kad se oslobodi druStventh tagtina, izkazade sve. lskrenost de postati cilj njegovog 2ivoa.. All hele2i, za sad, ovo. Sire te bludnice dogle su
pre 'Mega na red. On to ne istiee kao neki kuriozum. Sve pollelle sveta su jednake, i pre de da se poklone anima kali- prodaju
teia i savest, nego onima koji; h bran-e. To je idlotizam svakog
polic.jskog na svetu; on ne da su sn-evael kvasac za
svako novo jutrenje.
Kad Stanislava uvedoge u sobu deiurriog einovnika, ved je
bilo celokupno vede na okupu, i jedan pas s ogtrom injugkom i
iskeienim zubima; on ga je ,njugkao sumnjieavo, kao da le Hiestakov.
— Imag rusku kapu, uzylknu jedan.
je, izgleda, mislio da se s kapom ide u revolucije.
- Nije te ni dobija naueila pameti, dodade onaj koji je sedeo
pod slikom nekog starog cara, u vreme vijorenja crventh zastava
u Odesi.
U zatvor! dodade tile&
Kad Stanislav pogleda u sakupljeino gomiht, i kad kaza pitanje:
i vista vise, onaj pod slikom -doh: lik faraonske
Zagto?
muinije koja se, u svom venom sou, eudi kako maze -da postoji
neko u svetu koji sine da pita za odgovor jedno kraljevsko, od
boga opunornodeno dostojanstvo?
Tada zareia pas i die se na strainje noge.
I Stanislav ode u zatvor da prospava dva .dana, i da posle
mesece, do stoma habsburgke carevine, odlazi svakodnevno u istu
sobu, prijavljuje svoju toliko pogtovanu lienost svakom prvom de- 2urrioni, a s veeeri ulazi u kuau, u ieto puno rascvetanog drveea,
sam, bez drugtva, na -novo robiju, bez imena. Tu da sanja bez
milogte, otrgnut od celog sveta, samo pod blagim pogledom majeinirn i pod jednom rumenom ikonom sa zmajem i posvedenim kbPljanikorn Djordjem koji mu se smegi na detinjstvo i the, nevine
rriolitve.
parija, malo milosti. Ponosan je da to ka'z'e, ali mudeinieke doge,
i onda kad su najgordije, trebaju pokatkadti"sine. Cud-no samo gto
obieno i najumniji medju njima misle da se spokojstvo, bar za trenutak, maze nadi u krilu 2eninom!
Sad misli Stanislav da li je to sve primedivala i njegova mati,
zagto se pravila nevegta, ako je sve znala? Ona veli, moZda:
„Da izdriTS, treba da si evrst. Nedu da te mazim." A on, ko zna
. po kakvim zakonima 2ivota, govori:' „Koliko sam umoran! Kako
bih hteo druga, topic rake koje mi miluju 'dela bez- bola, usne koje
de me poliubiti kad oiednim."
Ovde, on Sc seda jedne epizode s Gavrilom Principom. Kad
..se spremio na zrtvu, osedajudi verovatno — kao svi izabranici —
veliki umor kali de ga voditi do sairti, on je uvek trano da mu
: se osmehne neka zena. i vidjao se s njima Po kogovskim padinama,
say utonuo u travu i cvede, vidjao se u njihovim eudesnim krilima,
.,pod senkorn njihovih dlanova, zagledan u nebo.
68
Ovo nialo pre zabelaio je Stanislav samo radi toga da podvuee, u kratko, svoje duhovno stanje u to vreme, I da dovede it
vezu onaj zagasiti ten hercegovaeke devojke, koju je sreo na ulici
jedno veee, s onim gto de dalje da postane njegova sudbina.
Gonjen, ubog, optereden sopstvenim mislima, -on trail, kao bedni:
Sretao je posle to hercegovaeku Z'entt eegae, na svojim usamljenim Setnjama, pa obali, u alejama, na sirotinjskim klupama kakvog parka. Sunea se kao gugter, slobodne glave, gleda kako na
• slabagnoj peteljci drhti krupni list platann, ved pomodreo od
4 kako se u gajevima prosipa, iz easa u eas, beskrajno bo. gats,vo h-oja: zuti hrastovi, zlato koje jog sunce daje; z-arudele
breze sa belom korom i potamneli glog; a .kroz diamijske zidine,
yisoki kao minareti, neustragivi jablanovi, btedi i izmueeni, ali vitki, kao otelovljeni prkos jesenjem dokoneavanju. Ako pogleda u
Miljacku, sve je -to earobni odsev u pozadini blagog neba dok nad
mrtvacima yea dogoreva trava i probda se -crna peealna zemlja.
Tada, ako ona iznikne Ina nekom savijutku, pred nekim platanom iii iza Thunja, izgleda odis-ta kao druid-a. Stanislav bi joj
domahnuo rukom, viknuor bi, ali detinje radosti su ved progle, i
njego-v krik vise 'ne hi mugki zazvonio u jesenjem vazduhu.
, Sad dolaze, pokatkad, i seksualna mueenja. Na robiji, iscedjen
fiziekim radom, stegnjen, posle, u 2eleznu deliju, gladan i 2'edan, on
nije imao potrebe za '2enom. Tu se, rrema sumnje, mnogi muee;
pogdekad, ono gto je izgubljeno; samohrani, uzaludno
gftedi rake. All njegove seksualne energije utopljavale su se u fi. ziekom poslovanju, u usamljeniekorn beleienju easova u sarnici, u
eitanju gorkih ljudi eoveeanstva, u Propovedniku. u Sopenhaueru.
Nerna sumnje, posiojao je jog uvek za njega svct napolju; jog nisu
sve veze bile prekinute. All je sve to bib kao na nekoj drugoj
mOida samo platonska ideja, jedan odsev iz carstva modriijeg od ovog na zembi.
Medjutim, kad je ponova If:Sao tt stvarnost, stao na asfalte,
igao od ulice do -ace, euvajudi se -da ga ne pogazi tramvaj, iii
:besne .gradjanske koeije — kao nekad da ga int stigne kundak
70
71
H3METJY CHA H JABE
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBHHA
kaznenielog stratara — u njemu su stale da rastu silage kojih ranije nije bio svestan,i mladost, vee zagorela; poeela je da trati
svoje. Najlepge doba njegovog givota satrulo je u vlazi. No ovo,
koje je sad nastupalo, zrelib dvadeset i Best godina, zahtevalo jeobnovljenje, iii produgenje, ili ma gta, samo da se givot
Stanislav je osetio svu tragediju svojili budjerna. Vige nego
ljubav, njemu je bila potrebna genska; obadvoje ujedno bilo bi
idealno. Zenske su se svugde mogle dobiti za novae iii za neznatan
poklon, javno iii privatno. U bludligtu, ill u malim trgovinama medju devojkama iz fabrika, medju tramvajskim konduktericama, medju manikirkama, medju glurnicama iii medju krugovima „dama iz
svega", jednom tifinom i dosadnom plutokratijom, to je bilo sve
jedne. Ali, svugde je bio potreban vapor volje, izvesno vreme easkanja, jedan talas reeitosti. i ∎novaca, novaca najpre. A on je dogao s robije zaledjen, zapeeaeenh usana, s beskrajno razgranatim givotom unutragnjim koji se, u ovaj eas, jog inije mogao izredi. Jogje sve to, gto se .degavalo u njemu, bilo mlado; nigta od svega
toga nije imalo svoje distancje; kuvalo se, i gorele su bezmerno
tegke nod. uznemirivane lupnjavom padavieara, negovane dotivbenim strahotama, prekidane krikovima uznemirenitt savesti. Kad
setio bi se iznebi poteleo da pruti ruku i da dOhvati neko
spljaka
nada nekog ko je pokraj njega umro, kakvog Ilije
travniekog koji je izdahnuo od sugice, nevn kao jagnje, dozivajuai
andjele, neumiren ni Gospodom ni prieegeem, ni utehom u veeu dvadeset i drugoj godiini! Ili bi mu nost tivota s one strane
se javio pied oeima kakav robijagki sprovod: eamov sanduk,
og'gane glave izoblieenieke, mrtvac u gaearna i kogulji, opljenje•
eak i u smrti, bakarno mince nad drvenim krstorn, grob pod brojem, bezimen, li!adan. Bice mu bolje tamo... Ali, givot hode da
se izgivi, a onamo iza nebeskih oblaka, nema ni bola; ni bolesti.:
Mutno duhovno raspolotenje u kome je hereegovaeka Lena ci
nila neku sadirginu, mameei, jog nepoznata, jog neotkrivena, cela
jedna taina. On je telex tenku, ali je 2eleo i eistoee. A eistooa.
se , vele, nudi samo u ljubavi. Verovao je: to je •oida odmor
Zatim mu majka jedne vederi iznenada napomenu:
— Bila sam na krsnoj slavi kod tvog prijatelja. Skolige me■ neke devojke: „Ljubim ruke! Ljubim ruke!" All mi ih ne
ma da sam iii bila prutila. Ne vrede gene kojima na jeziku nema.
mnogo dlaka...
On je poznavao starinski mentalitet svoje maike, all se ipak
zainteresova. P:tao je kako one izgledaju, tratio pojediniean opis.
odela, kretnji, glasa. Nema sumnje, jedna od njih bila je ona, ona:•
iz pr:senaka, od prvog susre•a veditih vizija.
A majka ,dodade. uzdiguei:
— Ne dao Bog, da mi jedna od njih postane. snaha!
Mislio je o tome mnogo. Posle — kakve shame! — video je
u majeinim reeima predskazivanje svega onoga gto ae se kasnije
zaplesti, pa tegko tkati, pa iznenada raskinuti. Ako ga sad boll
glava, boli ga od tih pojedinosti kojih se tivo priseaa. No, zagasit
ten, oei s peealnom vatrom, neka diskretna leteniost u hodu, i
sudbina, nasmejana, u prvom jesenjem vazduhu, nad Bageskijinom
kulom. Seca se svega; seaa se s goreinom.
Borivoje Jevtie
.
143meby cum,
H
lase
Faac myje3HHa upocy ce y maaKy, ase3paHy Hoh. Hap
MocTapom. MOJII4TBa je cTpyjana Kp03 iberon me.uogHtmH
mac; Kao pa ce Taj mac OHM KplicTa.uom mecetume, pasannexe Kpounbama cTa6a.na y 6anrrama, no KameHllm 11J10qama ca KposoHa, no 6eJIHIN. neumamm pHopmnTHma Koja
cy hyTaaa y ceHuil o)IpuHa 1314H0Be .3o3e.
Myje3HH je „pm() jainly". Y TO1 geBECOI MOJIHTBH 1101)11
H Holmium Kao pa je rime maapor neHarm 6Ho npetunnheu
no6oRmomhy, nperoxieH y 3aHoc, AemyjaH g Tpenepas jep
ra cayma neo rpap, ycHasaa H Hanojen CBeHCHHOM npoiieha.
„A.maxy ex6ep!"
OpHe.aa je HepeTna3HyKone xoju cy ce noseall thenum
cTpyjaMa, Kao oxynaHH y or.pepaay theHe cpe6pHacTe noHpluHHe.
„sila-H.Tmaxe-H.Jummuax. !"
FpJIeHH raacoHH, ilypHe 6oje H ,papa o Henue, ry6H.itH
cy ce Ameico, Tamo A0.1111110M peKe, cTencKom pawn!. mocTapcKor noJba, Ha pomaK Bylln H 6aarajcKoj Bpaerrn. A B14HorpaAH H3Hap IllapHha namHje Rao jta ce o3apinne necmom ;
mimhe, npomanyrame q0K0111 14 Kpyumi
13amyme 0030B0
TpcoHH.
3aHoc myje3HHoH, m.maK op mecetnme H yeTpenTao Op
110603KHOCTif, ymy.rbao ce H y mazy quRmy Ha JIyuw, y Koloj
je mHponaao °Bebe ra3pHHcKo 3paibe, Kyha,pomH oribranTe
XajpypHH6era anaTHha. 3Rathe cTapo, ca 111430M npo3opa
npema HepeTeaHcKom cTaffiy H rpe6eHy, ca 3ezeHum myme6a1111Ma H ,T1HBHOM, C0CE1C,14CTBeHOM THIIIHHOM Kola 6eme oraepano pomahHHoHa yr.nepa. Op HajKapa, JOH j0111 ',heron
°Tan 6eme y ppyrapcKom Aocapcy Ca 6erom Jby6omihem,
namenaHaxy ce MIICJI11 H AapoBlle noceTe g noceaa H3meby
Nyha Jby6osHha H 3JlaTI4ha. HeKap cy ma.ny, TamHy inucmy
aaKprnmaJm KORAI, HaTonapeHH mennmama BM!, ceneTMa
cmoKaHa; cHe TO 6HBaJIO c leceHH, Kap ce arphe 3.3aTo Ha
nycTHx, popimx HHHorpapa. HeKomme maxa.me, CTOTHHe
genypaHle crHapano oA Inucme Konumay, ayp,H mpainnbalmll
KpmibaHan, nopanagehu ce Hop mennme, ormnanajyhH ce-
HIBHC01.19H
of mot' H .14fild'e„la x 1421111 '13141HdH11101H S
moll oeurS S14/C31 S 031V31 ametod oat HO 13dI2113011 'SHIM
-2I1 RH 944911'0d11 gag . dagmdliSdigx adesa 0.1. of olld,Sro
• • •omwagedu liodu
Phalle 01331 ofogo 00 50 1111134101Nd '931HeSw 0310dHaRlf31 1 ■10111SV
go aareaowSgedouo oddmodelt anreamdma aa gwad,odu
W011031C wollgrw 'BO guSmo OH '11130 aH H 'JOU° HHOdRITI 11IC99 S
Ìtvddoag S alto RI! wicamc S oag of agdouA 'RHO H 111113I0O
ùciremagg RdSLm ILI0SII13H 1111 OHIISEVO 011109 oxdaaou oaao17
-•ed amog gam araoa xuAllo hum Sw Sfom Safi d Smbgaodda,
H S311113113111 1ILLOSHI311 '01341141SO afini xSica agaodoal7o H doonadm
- OH Af1113 S PcIf9.22tHdll S,1911RD OH 'RV oahSullo orna9 timgre
HVelfP1 'RRIVIN14.10119hOmwallaragn H1111V9f '111344531H 13B100g
• • 'adaff àrea • BIOR1131C HaSii `graSIY waareaawSegdona
thdo waaiadouodd, `Sipnorerw Hodge° `SHougo S òdod adSthr
auhfidaaaa '11HdROV011 '111311SIAT0993 '91C017 .1.94 -1D 11RVOr '03101e
'13117;f 11
-R11 °HOWES 01121 31731111 73 '1410.1SdV 0111/91 S2111 f9
11110 BRIP14030 RE117 àcrom oat quraew oat `VIORO gal/ -213131.113e
:U310.1.0H LLOORWIA1S44 11 ID0RIFELLST4
afadaadSa `FirgIfo S
*mon. Von àrolt •affareaodu amedd.a ago 0 SD 313117311 '1410,1SdV
HUVOr A2111f9 03112I àhSf a !HULLO H 11113 11 '9900 5 'oral-lard
ugo •H.L0o11t4S1/59 o aauf aaagalterw 13 vaaormodu o Rao
doaande.La dadaSo HRTtSh •daoaqS1/S9 gagfowava x gdVaa 1111011
080111/ U1131(Hd9 MLA SdR11014 RH wort
Hf13110 S adod
14/aongSI7Ag 110 heaau 0R31 ''21$1Ungral/ao H
uwaraaou PH `dielleou '24411IVIce gdogaat'Sdfux RHO 0131191182 of
0j, 'B0131fdd03lillSw aoxmcgHo mSae ad,agrarndeg oexicaoda gam,
- OW XH310c1f0,1,119 X113143911 mOMORd Se1S9 H Or14110d.2111 BO& ao
Vadutletex H •gdmencx donaliouSma mkgmdalT wrarag J0113 01131
OH EIHIOW aahcredmoyi x11011 Hredaa,adu ànreig-gdagt/Swxllw
1311110 gaodaca awkaux àmacpaill Hdadu 'afgheo S ado." 'So oj,
• turre9 5 ad 749Sdell x Seor aroda glidomg cum. aaoH
Joao edSdV ànccir adSdlt S oadaort
aa 'eV 'SRI glido lio H 9(114111A1 'OdSdit 9f10 oao àtmall-autt
-.1911 1114011 S '14111493 S HI13.1.00 HO 014 1317 'NOV £10.1991 maddcr
-ollogdOMV,I, 90 am 731i Itrealga SH3 S a °WOW Naxere d09a1111
-Adtex 'HO of dge `Hainimaadu Sxgry àmog alionood `0
wqahaf °ROLLO.' òd,Sadow `SamAx H 011111 14d09B11 'mSgah
omcod,o ONRO Hp '1312:1RID VOW" 9reSa14S9 11801f on aniSoodn
aa an:Limon
OD RH ! 13001132 110 mmod, `Hae9Scr 170 1/1319141
.
.
'13(11111131P31 BD RT1dOMR 031111f03101I OD OHISh132 012170 811 '0.120
•oadafomoua 1111 9 5 àdSfea HaH14ra1 '31180W 931C9d H 9h9D 010141A1
RHdHWOH Sw V231 '13(11I011 ofall Sw P311191f9h 177331 'ultoa MPH (ROJO
Od.L011 x 731231 HdOW011 31911 °cm !afell gdew araSII S 11131 `X.SV
-OUR 110011 1111911 0110 !HAI° 3f2.1,91ATH Rd RV '91ScHS92 ChM Rd RV
`9h911 13dI011 $151413,1 1317 '11EURVI3HHh030W PI Rd UV HHHh 511d1I0
'Amami
OD RH 'BMW S SdHWOH 73W9d11 41111 01 131111HH
Sdgo11 RH dowlto 1111 '111-4011 9113ICSI (MN ml teadeJaaou x11 ÙHHh
EG
atiVr 14 V149 ACI,RIVM
-00aw
1411 !W01101f0 0E31 RWRHIIVOLI sSxoxsxdu '11131401A19}{
z, 11733
-fidygdoow
ValtdA
SW
woran Oil IIVH£ '31P/19(1 '11R1fH0 011199 RINI
• gweliagrootredn Ho adoaodged ain.7311da ovaaaw
-ca ocavd,mdc1) 0110111MB eodm H 'carom ogmcdttge 119 ull
SwolT RH 0311H 1111 V
wodudll 'odgoti"
SLIOsj
gram
greddomia 211 Rf
„irea 01 arm() i,amagaallSdigx '140 031 .211“
•ScH031-1414.12B
PH 'RVOOSO 11d020 PH 11113011011 11 Ild11911 0,14311h 111f119 119(13
1101 211 of XH 0118(1W
So 91fIOV `SclreglISLI S 01114111/cd ,L3HRU2
ouiRmdAj, oaudng So mor H •gegdgo vdduoah x vmdg
orminY `gagIo Jeu•foo agra.tufedunfaindun fonorado 5 Sxag Sw
arlidoa,Lo Ioonedgedu H dogged `Looadowvaodgoli tdumwSir
-.52 11H 11H1101f110 0119 Oft! 11 V10311111 4.114E13IfE d09 'MIRK . fluaa
t )(gds.° S doaah
11 S.tgao.iag o 01f14d0110d 011911 SD H1:10 0s
11 - -
-0.1.0d11 VO OH0d11111 13d `S1411114E1P2 011ac1f110.112H
'WM11011014 11 U11214
PLI SD OlfH,LRdIIPHIIIISIf31 11 V/111b141fOLLO
Ftmoaoda9
oallodu
oVdod 'mot'
VOd 110 H 1i1411L11r 3011011
-eau wofarndgh 'mg 111311 `gVardS dafaued -1.10a0 01391111‘10110 aa
RH 11110 09 OROI0j 'OTtRH H 7I11R(1.1.3 `9 (1f031C
1113(1P1.0 '8980 UNVO
anmdasall /Name àfeTrellanead n rid,aoadouS `14,LaorSH0rm
Sq9141211 5119110(111 5 %Irma
Il amSrVo Agawea 'aauf H RHO
-o1 011 5 aa grggaroa P441ILIRIfe gdognat'Sdfux ogagik
.ndog 110
1redgi,3
0L
gee
—
of
Ba4
ultwadu
`14d5011
011W
omarelz
BH 0LO11 1 '11dOhall 0 11 011101I 0 `RdISfell 'oaoollead. oIIII
111tO3SO 1120dagl I1.1011W 01 So WM 0'231 dowalier afkui d99
-ealiSdigx òhgell 11 y •Smododli wonooVSL SIH1011 H I0011UVO
P11311I011 Oniag 142REJ lo2andR.la S °BOHN gdAdir
PrSh 110 oSage 0 LPN 0139 119 OH 'SW RIIIIH11031 110 031.011 OHIOW
-
-Hdll 01 Of PV !11V.1011 V2111411 0131 'HPh14W011911 TIDO t"RdRID
foeomododu Ilardou vcr ,- i•eduS H SdSag emcgdd, 1111(1911
`HIIRCiLLO
-0a1d1 emnaa 111131 `gifecaficw Seawouo Sailiar0ou •TeH
1114011 vcoxel! of Blf130H17 BHI3d10 RHO 'MAIM
1:31 OH grabgde onadVo 3 of RID
1311J112-OLOP31 @UGC
0 RN 131401rod1 aolleou 0141111111' ORROIrli 141011 `01313. 1311 13DR12 0 'Or
B(1.10111514 OIIELd 04i9hd8I0 VPHRM 41,10th/0(111 0311311' amag
1111 141)0091%1 till Mom 80(131 WOIII1dV0 110I051 11011 '141914911)LI 130
,,9(110 0" ludmS `Simado311S womAguf 11011 wod.d.Loodii Sdgnatt
`5311/0421114 WOHOdUTIT l u ()ono of iredgia DPh fRI
•gaagearSdfux ad,madoal/ S 00 ob.Sage
amggarnSIN eodm 'en '91f73XPW eodm 51153 319f acalfavaoll
xgrreirrH"
gaodui.o SOLL0111109 0 HhHd II 5 90 H144
-SdPIP1i1311 '13111LLO1 OHM of 1431511' RHO •womoa wilaolleodd 11Ir11
11411 0231 ONO onamges•en ariagaau 11 9.1.0d11 1414AfAcurgo 'ozort
viimawaliciax
H VHOOì VH3NacIEWO
ZL
• 'SW
anaw H àlogo rnawAged 013H UV ugodd, • • •111.001190301.13 010110
OLIAd1t OHO
0E10 ILLILLOHd0310H V90dj, • 'ILL1112X '090d1„ • • •V9
of tar 11113112 eft ti9acb, 'oyeg • • •Vtaddoag A m11,120010 1311140111
nunli Haaarw '02 • • •Hiaixdx 11s VV ST40H • •
•
111314111 cum
TAIHHO 13o mreunieduS mancow BIl 11If311W HEUH3 A HO 11101 e `110
111314ANI4 • • •1111111431C 13f1 ITIONCONI 11j, • • '09139 'Ow rich —
: OVHHOd11 RI wirer-AT
• • -0V :lagilted
OBOOLI 1113A111311 00 1317' `Vredacog oat 3113h ° V° nit rdow amain
eft
04414
-agli3dllin
tired 00 dile `V/%1V • • •mnroa OH 01,
.0510H 1311119 `13110 r • • •acHuilain 031aH 111HhA • BIHT4HRO gar 131/
maxi •01t Wall • • %Willi:10 X ITIVINT0d113 00 VIE MN
• • •ItedJoag
arag • • •Axanwito awotu 1/011014 0 HMS MW OHM.' x HrXc1f aenvort
atHrudeh 014 'maw a 01,111132 'mine 'wog ONV 'KIN • • •or HINT
Steuart'
10113dIY H • •aiall "maw 01, RLIIIIIII • • •miaaaiu
Ic
oxv • • •Hdatti 1010110
A
Hstuaah 11 mianuou `HIYAur Os
AD 11d9Orl j 'Blow° aH 011V `X14 13H011 • • •VINIVIIIIrdHIHOHT OHHAH
ST4S31 Ha 01111 ouHdx 14W arHll • • •ichdo 1c014H 000Jew
i V(111/Vd 111 VII MO 011e0110 ÌniamcgH ILL Ill 0(113d11 `H • • •focH
H Hgar H • • •3dalweli of RI. 0,1/11 '01111110 `1111LAIf0 111 —
Aaodu nataaS
Hhad dowod HIMAIf1/00H ÌTHVI431011
cuoam'A
1017.
41111RIfIAT
ÌIHRL01311
dot
`niSmo
XHHOhd1310 VO 00
• • • •rnaHaar '017 ou•Hg 119 o3rem 09139 'of 0HVerxodll —
Almeencdr!
•Saitur A Hdotuadu 1314H,L'01rg 101(13111A1 11011 aa .1.00111411f11T131fll
•H13111111011 'OH
v i ,LaapHiallar 1 ogreg —
.13E10110i xH1inr90 xxcr9A11 Iaatunaliar whaVA nwHirewevd yurur.Art Ic
HELM V thdVVA 'HMI& PRIV& HdILLOIL adIIIVII 00 affulannuo
03IhHUOEH11 1391d0.1. 130
àtuadall alledIa adAdit tao
RV 149 OV90di, 'or 01117131fX H
•0131111240h0 ar
01011 FiacHRL1111 radii VX13dW0 110 'hod ArHHIH0113H 11 13IAI HLOACH
H ‘..ARLAHOCIL NW. A -NHL
'RV (WW1 0119 011411 HO `001X or
eda9nE1Adtex am" °HUH° 11'01I011 01fH0011 of 0E111 tH141if01
ondHVend oawitt'HuaH `001A1s1Vou
H aufwac HawAdd
ouLtAti at Hiox Aro9 'Arida wonlitar 'Haan' imihsfsi f o1. 111413,1,0
-,toduSa 00 '0V antag Is Ittuo -LICON wotiandpIa A VIC1111.01"13e
an109 OD VII 01311 13101 tufaxw Atnunduou SH(Ixpi tuawadou BV
4 11cl0a01odu ovittAaS gin:tem aa atall •Auronoedw H auretAti
ar onH
ar
110 àmintdoult IE `Sgoa ne VIII3Eall vgdo9
shad
Atiaho
A9dog
0e14000
òutnitgrann
at
tinVinew
1e..mHH
•
`031C11I VI!
OH Inadesz Fury •STI1813HOH AHOH hod VII anHege
curnali oarx trede,La or 131/ 01331 HHHhHdII 00 AHHO "HVOHIN aHhAINT
130 1312•131 0011 Helier AHK111A wownit 110 ao9HII11Adrex Hdtuo
wx 'MY
413r/i • • • XIM•E1111}11
131 i
od9 a ‘odclott
3LVP H
•war
YHO AERWEH
--exv —
• • •0909 `PannAn gag —
1 H1311A1f HINES
`0,Lj • • •01fRIk HH310h0 • • •0d13(1413HA11 OHO Tar/ • • 'NIX —
4 ILL 119 marl y • • •09'09 ',tzar
7331H410111 11111311011e HU ar —
•13101fETd
1311 of 0'0140 00 -010 indm allaa H 0(401
10ma1 809 oftut H142011
t4H1erw `11ISI11MILL1311 A 14 1101-401A1031013d `1 ∎101X1113H JAHdd()
•013h
Haar dO1i114110 • • •0101-1 • • •U110 110 1A1B01114 • • •A101e1 OH —
Mg/II OH 0,1,111 (7, of 131111 —
4 111011101f
1 PiV0Ofe
ongadt 0.1.1110H HIC 14001 4 09139 'af ium
oI0gnVVrw as 132133IA Icdo2odu pH adoj
ourevi i allAwrow
Anxini OH0131MAU011 WILLIE •OrgIr0
HedRIO •414011
PH IV1113111 HUH NAM (Itch HL 149 an òttS
at
mod00(
aftninolt
100
01111VP1Y0 HHHITIIII A 1311THOdIIIST.
• • •tannaS 0113 aa 1311 oed9S `01 •uplaan
limed 00 141411113 OH Hadt. flu A •HatudweH aa otitandnla atnin
OALCL011 14 nogSV `reiteA Hellat t31A9Hh 211 111H1f 11131101
-3110 01411Rd09B8 ',toga
oAtuaintito
'anti
211
max
o03111(42H 'outandex
101109 A agox '00
amou
a•liVem nwerewew
PH
141t31A1
1V110
`00109011 antiarou
V101. mall
awArtex
1111
àtelin
HH
as
Ico
r0r031
o
on
XI,.
•••iaiwil 00 4031 031a0r011 wAru Hum. 0S auretionnw
AJOH
r
or
,
Haulidmou
•Rd0h011 1311 • • •P101411hH131d01 1\1111,013h1DICAd
017. Httuarox A ontiodliw 11Sw3claw Hrew at 3101! àntiaw AtpuoH
`014014H011 131 149 virenaholf
-.01/0 H agAuf woxawao 111431,L13d11
013E1131LAWIRE
11 01120d1I OH0013h 0.1
H • • 'aetaamw 110 arginan
OIAIRL
AE311311
A
`1,0d0A0 A AN0q1 0130
`worSH
112
A Ho of oh
011141C
-14/11 AH1312. 0 11 XlId013 ArOHO VIA100.11d Or 131113E3 'AM& INIO11IMHX.11
ÙXHj, •AdOE0d11
11011041 RH 2110va9 00 '01011 manta 0•1321 mica"
011 Amcadw AHaudV 00(131 WiSdinuidu `SHArdatimuk '011 H1401100
A •0c141311015111
`131 149 VICVnah lawAirex Icw V1110H011 03113dIAIA0
01310
HiawItadu
00
110
A1VM11101413
VII A110E IHILLOVI 13 àtroaolth
nedluo Mina H10900 Vadu OLL
40110110 111x11111111. 11113110 Ic
•13HVC1140E1 XIIIIV£101011
V130 lat 013H — VIT13111UNI 0113110 Vada 1311
(u'0112
odAdV
x
axAgef
`linuHrn àurAll
o1li4racHd9 H OHHWIC1311
au•aaHditw wouodio Von uweintrou Ic aVaou 0110(131'09 oruina
aa onarloup •nititrao 11 01tondo° lawHicH4 `133101HA1 XHM OW
moottgorA A BIC13011d141A1 14 ninatian of VIIVM011 ÀII3H11(4A,L
VHO.L11101113H A11011l11111 011" 13111311011013d 11130 `'0111!0'01011 13j,
1313011 `131113114d9211
OH0
K
ts100red
14 XOISIO `13'1113d
'muff Init'Ah nalati
tH13d,L0
-11110d11 UHX13111431C '11d0110121d 141111Xh `0 1:1113d111 àciredHua 'aunts
-art mmHg 'Awn Amtauodo9 Aua àteVo atioxint 211 of alaor
`11900 1010110 Ic SmArdatitung nit oni,ST4 H 0141AIVh Iredata 'HO
VIffiffalarklaX H VHDOg VHaNgdOVO
PL
-yneoi-tvoOf 141190elOcr
'lluninvili .3 kanrnit-
4
•chair 13111110ISI30H ma.cdamtS H
faxacIacadu aH % 114119 Ha(11/111.1,0II
Ming& mit:* oil B Bcfuodu 11.1119 H
I1J.13110Q0d 01111011 òacog 'of comma'
aanadci cog
*01itila 1110310HO
4
inplion AtiallOK & i&d aquadvi cog
o11131f11 13111S1/ 331(1111 11111110111311 H
`Miff '119103111111011 NalAu of water
•Mica Ttex woxamao J•artamodu AruSV '
11WOR vIcroft glt ouda ,LSacPago •
tradLa OH11011 KOJI 30.1,311dX ILL09 II
4
4
141f011 01111011 WON 311400W:I 111,119
nod 101111E10110 FIOX1111 113.13311114
awcf foaarteag S •criaLaao odaaa cog
cgods Angelic ada coca E11.01111)1C
Hater r011111311 A àatog 'af canaaj,
• - amcoa àr onfriu
tkttit,299 h fill' HP171141
aSOaHxt aagarviScad oxfuoi H omou oaramcdicag aloao
4
"aL0E11131C anotualantof 0f0£10 8£11DIC H Sr11d31
1111SITI XF13109Sr H IIHR1,31111 ximcd.loodu maoxda H 0111113
4 1111113110H0 131maodxon 1/4111tedIVE2 4 P114•101111 HI
S0138
Viuxad Punroda Buyaciaturg Haaaruolua H aaoafficadu
4 131 ■1111fIVW 11111FI@ItS13
`Puurag asolaaS wag
•casuaglio xaattAg oHizaa R 104ScIf 11111S11 illdaLOHN A
`,worn:nada Adam° H J.aoauncrua 4 0HHHH131/ raonuad A
-01411d11 H galeqoa caa i 4 0110318£1 anaa
oca of
131mm:to xuaat'Sar xaavadx cdcac Allaa141f9 Sao awai,Sraca
"vaaLSu R V3113llodgo Danuuncdu vionahodS 10101f11ITOILV 14111110h009P1
atiadu 011000H132 '01141=0 44110 1101f110.1. & 01331 11
13311111111rEE xaciablaa XHFID1111 Oda 011.30 amodam Mang
àood ocadc,a1 oadu cata(Vg 11H0H0 ILLKLaao
'HT4011 X111115111.1. XHIldH141 rOd9 H IldahaS XF11113ICH in
XH11131111S3 call matt
laaaaodu anallodo fouoxaal i mrelf
•70311111, 11 11111114,11a3111111011 PIHr0110 twaacmou Dailoao c
twaIoaao pumacAd 14 '11WHEIthurSx 'epreaIdae raffoaa
Ìnewareciodoa H 0141111/13H 14111HhILLMIIIRO P1140113
4 111111'113EdVI II 0li111£1119S.11" IcEtsmoildgelian 11 rmarcd,r,
•a.LOGEINC
oahaliadicog oloao
aaaaJaaattaf *au oaaas H Rada
àttal/ oaadmall gaga xamodara awcaadttoa ou
caonolf xx.aoad xawatAtiS anclIEMILL 011
`vtafoaa uptullt4I•011e H 1314HOH11 xafoau '11141131190 01I
011111a110)1 03111101. H 0111,80
110031111111 H 1310d31011 X11113 4 13(11gsmeoV XH£10 0111111,01g3113 0311311"
`cumaaa 'edam H '1114Sh xadnuo oaaliodcaan a XHI13111
H 8101111 aacoadaw araltodu minioNard
ùtog xuruJx(11/8/C
ànaarall A xadllow (mai H xamararefadu 03111.1, 1.9110 11H
3C11HICTI1 011Hq:d03I011011 VI xaaaam.Sq 4 XEMOIC01
'cuodog X1131001111 H arrof XHIT3011011 HEIOVed
`MON& 11111.109 8111113 aawayua arc r/C9W1 1110H1131C0fl3
131%1X111 xuaogS11 11 RHEIL01411 x111 318W adoloodu HJEICa
4
'HMOS VIAIVHHITATIM 14h1d
•14
af100(1
Hhad
(121-WC1 -222a 2M2X[Q1200
arow xho
•Hllviao& — /Nag J/goillgulladu àmon1t alma ao rum
• "Mill KTU IIII0011H moduli cHligHdd 13 XSIIVOMI 00 RCHH
'ahmmail IHrirox Hp/HU° : adolloa 14110N 1311HIl Hdd,
glow H110 OHO `WRIHII `S0 DENIM
GHO ÌTB,LIIII `SD DEIHRM
•
`v
•mredaz follollod
DhOUR
11 al athoodu
H
amSd
HrHuHallduS
-ocill
allalltoll
`Sclicall aiA `roads a(j Ho 'rum RH as HI4S14dElao
P,I0911141/SdNX
JOYIRcIfThSIN
aaarrr
111111
03 IlUdVID •NH,tvirc
Sdoll
A
0140110II
00
Saodu
CH
IIIIRdt0
0TT
DRIM
001114E0fSvi
• • •mallS 119 aritevrllged `30 arlidog '00 areirellfgomSa ìca&dtt•
owm vutfar So alrulnuniodll purami allt4 •Hipttllif•E
asSilill amnS A mell&Holi 501411 I4110 MIR `VcIldO,I, JoHatilldll Uo
MUM'S OD SD IIIIRcIfaVI 11siBn olmiromall •vHawadll allrefoIono gem
xllfolla itgos,adas, 11011 143113110
-000 011411 XWH 110 111311'3D/1H
`14£111c1fiSid, 141IIIIIDCINDUCI PH ainS11 ant' 'lls,alla utile allmfollt'elld
wallnuSti aa ,LSH Hllit'araou aqui II 11110 SqOPICH 11(10N VH
• • •?c1113dHHO Haoallh tiliallllue
Hillill HHHHSw
HexedVeud
',LOEWE
%Hell
H
1114oH
-OH
.L20H0Il3tRH H aggicllf ullHealli `womillipalli 110 ,LadaAa Hades àllrell
-oromn 'llgot. win:ghat' • • •llcall1430 S SHOJI tHIVRIIII `111331COH
'IDICOIIHRd RdOs H 'OHMS 0HOdD41 RHOUVIINOII RCLILDEI a&J •mtaaalla
dolladu HHISh uffIrat 'xitt 11111131 Sh 110 nHadJ, MILDII 'OH ',Ladar,
IIHOII 01111 amSte 113 01 iBN1 VIir 01111 11300 JkoHllafull 1441e1rw
Ha 11i41Bfu1larj •SdSawp SaDhcfRID SISHJS 1111 VOIAIOLI HUDOPHWRO
141I119 kilittIfP1 '011s514 HO at mott
..mf1Wada9vvvri xv9or
VOIAIOH HEEDVOIr
1410£1144f1111f1011 FiO310H off ORM 014010I10 Yl43d11.L3 FI3dInI0d11
j llgot' of omj, —
ONVI
•
• '09119 ` 3143 11 —
ai
11golf
• • •SHalllldmsto Am4()am
Stow, Iainaa qua a14 °am ollillill H1149 Is atiall H • • • 11 ORR
dllIII0ITI H11590 014111,L IITaq III II —
'13031 SI100h
-590 onallanda Kw& I41104114 11111111 olf WICFRIOU 13110 00 MU11
112C9I4h 1110511011 r V.LXVIIR 0111411 Ellandna vllAd llHaari
GEID III014.143011 11 •
09119 '3140X
viArnatiodll .oa-Hcrartgag Ho llimaqSao Gull
olloio • •01135 allcas° 11 SHadmoll °H&J/gall qilltellm aa
etimuci.qm() H gendaong S owlla, aa 1111 atIox NT • • • i NIX
oyeg ra14ox
—
Rs1IhS 111flIt 0 jj H 314 dllo
•aNda 0311110J, tea.
HducrnsmAll off Hicllaamogoli olleolldaH SD HIOdII 14HOIARLD
VHHE103311daX H VHOOg VilaWadllVO
iit
Hine 11.11ABOIA HEBA
VS
Ritus plavoga neba
BEJIHKH
-
Bamllmxpy Fatimioslihy, in memoriam *
79
—
Y 3e14.71311 onoj Typo6Hoj He sy ce Hatcama necma —
K'o ymec xo6HH Ham IBom je Km:imam ae6meo mall;
y 3BIAJBH OB01 60.1Hoj Kpo3 BeKoBe myre,
HecpehHe majice Hante cnoj gpial meadtaxy naas.
Mudra je ree' trn
vi ste to znali.
brana, veselim snirna.
Znali ste davno pre no Ato ste pali
krvava i umorna srea.
Zaliti vas, gospodo, bilo hi licernerno,
podia vas, greh,
all voleti verno:
Vase neprospavane noel;
dubrave vaAih stradanja.
Vag bol, vae greh;
grobove vaglh nadanja
i vas smeh i vas smeh.
Za vas je iena bila misao, ne pol,
Za vas an stradanja. bila molitva; ne bol.
Sarno& i prezir gomile manastir, ne st•ah.
Smrt vaga vrsti potrebna "irtva, ne prah.
Prokletstvo otaea, vaah svet'o znak, ne gneh.
Mladost i kratko iivljenje patnja, ne smeh.
An' pun oHa, 6oactnicradla, y nocmemibem 6oaHom
Be moor Cejasa caora 3a Benno BpeMe
,ma y xathamama ta.nataix, va6ypicallax cpna
noceje cnoje 6.marornopHo ceme.
H 6oraT Oenie naom TOJIHICH JAHBH11 MBELAIlhH
y cmpr cy 110111.11H ma HCHBOT maitHy po6y,
3Hame 6eciapiruy medially mHhH
ma mericom carypnnM omcymmi o6janll 6oj.
Kpnaini nose par, H Rpm ce nomnie sere
c,nyribx jeamoj Tiecapen mpxro je Beg; —Y
a 6e36pojitH 6opga Cejasa, cy czymaani minaior
mo Ilo6eme ma EX noHem nmameHa Iberona peg.
2aliti vas, gospodo, bilo bi lieemerno
a podia vas greh.
Al' voleti vas, voleti vas verrio
i ne okaljati vagu belinu strastima volenja
i no pomutiti vagu vedrinu jaukom bolenja
teak je ritus;
zamrgen uepristupa&tn
clubok all n`.• mra6an
yea ko nehoo pla v.
.14 Hary6Hme ce Haj60rbm meb mama,
,y spraory crpaume H Kpmane xakce,
arm He earrehti ma he, nocme CBHX no6ega,
apHor Kpyxa npocirr camoxpaHe 1B1111e majKe;
.Hecayreha ma he ono Ky341110 noKo.meibe
upe3perm 6BAHO 3aH0C1 11,11X0BAX naam
H mecro HecpehnoM IlorteKy —
'Teaery 3.marnom nomnhH xpaM.
Canto TH en HecnoKojaH nonfo Baamilmupe,
c ropicom carribom ma he 3aaym 6HT11 ceme MTO ra ycHja,
'rex Macao jemHa, K'o yrexa aamiba, Homitaa re ram
rme 143 KpInt pabana ce 6oania, mainca Pycnja.
crena
omayra 1,114C'0 TH 3a,miba mo 6ecKpajmix
ma compel! Hamom Ha BetIHA IlyT cmj omen. Xej!
, Ocrana je necma TBoja ma Ham cpna aaramaca;
— Cej, mpyrapnue c Bonre, apneHa apHa Cao6ome, cej !
Bpaabeirreeuft!
* BAaittnnip ratintoarts 6Ho je f(yX0B1111 nob npemparne 6ocancKe
TenomynaoHapHe ommaminie. 3a npeme para cicymbao je__y Amepinni
mo6ponoaate 3a canyHcKH ctipoirr. YMpo y 4:4H6ypry, y llisajnapcKoj,
acointem 1917. OCTILB110, nopem mpyrnx 1111,MKBBEDIX pamona, HeKOBIEKO
.necama y npo3H, naHpeitHe aenore.
Srdja Diokie
K JYFY
Bowe npocrpaHcma °nor, cylata H nempHHe,
emaciate panor jyTpa H mopcKor nmartermima,
y acme yclu4 moje nmjanerna H jempnne,
nnipitHe maxa maj Mn it citaxcaH 3aMax 6Haa.
COKOBH HOBH Heim TOJIOM MOOM npocrpyje,
}la gyiny CBeTJ1OCT HOBEt Hexa ce cBa ACTOAH.
Jep 6exce yrennie mmaa 14 3a6opanH xyje
H acymm cy eyinta, apaxa upe6o.ime moje atm
Cna he ce npoinaocr 6ypna y marpH ma 3acBeTJnf,
Kam jaBa 6yme nyHa 6.necKa canna maaeKH;
Ha CHEL me npenyme jyrpoc npnH npumopcKH HeT.311,
.7403HBH BMUa mparnx, noraemn cKpmeHil, meKH.
CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBHHA
Ha hy ce Ka° ra.ne6- onujen y3BHT.IlaTH
HaHag ce6e, i mopa,, pymeHe HaMaranue ;
canto hy cymky 1CJIHETaf, 14 Ayro Hehy CTaTH,
mamyhu jemplima jyTpa, xHaTalyh' 3.naTHe Time.
H TpenTana ceima moja Hemmpllo Ham 3a6pomn,
npezeTaTH Hama nogne macmme, qemnpece, 6aurre,
nomue he 6HTH Taga H Delp Ha gmaHol Homg,
cpge he 3auocao xpmellyT' y 3ambem °gem*/ mamTe.
Y HPBP0AH pacHonmom HeAPY, 3aHocaH, npeo6panceu,
yHeH hy cTpemHTH mane Hempome, Tonmome Jyry,
H Hehy aHaTH Blame 3a NCHBOT °Bab raweH
TOJIHICHM rpy6ocTilma, Hehy 3HaT11 3a Tyry.
Ha ximmil ja hy nponHeraTH,
H cHesye y emir pyjan ma HlliCo Hehe 3HaTH.
H jemlle Hope, c - m,
Joeciu. .PaOy.ttoeuk
IIHJAHH
'way Hoh;
HHjem y
HHjyh' MH HapacTe Heti 6pama cema.
Be36pojHe 3se3me pexom n.noHe.
10°3 Hp6e aagy1)eH meceu rae,ma.
Hello me C oaor cHeTa 3oHe.
Ha mpyroj o6a.nu paaroHop gyjem.
OcTawisam gamy ; npecTajeM mrrw
H u.nomm, naomm ge.na Hpeza.
Hoh npeme 6ecHpajHe, cpeopeHe HUTH
H om ibHX Txaje M rmme Be.ma.
Kam Tald0 Ha o6a.ng c geHojHam' B3 ceaa,
PaamparaH maim l'ocnom ce eMeje
H 6pamom mecegmly neje Ho geHy.
Ha HpHay mpx11 ,41113Hy meHY ;
Cpe6peHe gemme no H,oj ceje.
CMejao cam ce c rocnomoM cTaplim.
HH.1111 CMO MH0r0 3J1aTHOP BHHa.
lip1P10 mil wore mume
Y yen Hacyo cpe6peimx mama,
Y gamy cnnao 6051CaHCH0 merle.
Mory Ham mama c.no6om,Ho
OH je Beceo, cTapH rypmax,
HpHena Hoca, 6ecH ajHe mo6poTe.
Keane ma Ho.ng HambHuy go6py
H CH.71H0 ma ACaJIH cHpoTe.
— CTapH rocnome, Hex mcao TH nHje
ITITo Te 3a6oparimne Ho camocTaama
Bap HCHBOT Hpaj .re6e mnpmaje Tege
Ham C14 ce penmo 6pHr amnia. —
A OH MH Ha TO manaTom pege:
— Hex cpehy xyma cam Focnoa NOSH.
CTapH he cHame sp6anoM ma aims.
Xa.4t3a XyAtO,
I 10HOTLHH tlYBAPH
81
110H01HII 11Y13APH
„Capajeeocux coneraa". —
leo ppm ca upczacAt mato y neao acee
epee jaC✓ aua pa.maja ce 7cpuje.
Hrtany utaOpearcu. Xyx us epama coee
Ha0 yearrom npvieu, o mammy ouje.
1-Ca0 ca&zacuo .Tuzak,e y 'spoO/1,y aatitymu,
H'ustutaata 0°0 xo Tittuoecnu ayOu —
Jedau . 0epeutec ciaapu ma iteufu ce yxu,
H oOe y Tayiule as gailame .v you.
riecfric aytua c ibaJte sepoibert culapau Oofje
Us Apattua Atccapa ; cOurtaae cnyua
Beecee u uauce, Oepeuute u xoue,
HOmeaajy mama cope Ha Aflptapu.
H Bon execeu sexiby utuxo cp,uo.,tt ;qua —
3aspibeau fiyuze uouogsu nyeapu.
(00aCiparta ciapaua)
Janata Eyucax.
JECEHA C.TIYT1bA
,Th,yHyo Hemp gymimm mymom,
pa3Heo CeTHH mHpue mpyMOM,
Ha maamoCT.
BpH con, mpxTH jempo neehe.
Je .3' TH Hato .3yme cpehe,
mparaue ?! —
Bexap 6e.na c rpaHa nama,
cTapa HaM ce majxa Ham,
npoaehy! —
Rom HOraMa aHmhe cBeao. —
Hpurmimo Tay rpemso gem
npe6.3emo!
Pa3HOCH HaM Hemp rLBehe,
'je .11' TB mac .nyme cpehe
mparaHe?!
—
Bepa 015peuceal;-,Zferfudautug.
IIEICAI-bE
Moncma Ham npo.mehe Robe B na6yja,
KaAa aacTe Homy xpg.mom THILaT cTaHy,
Ham HeTposH ICHMOM Ha rajese naHy
H myma aajega, cyae Hommaajy,
mrraahe ce 60.7m HpHicom HoHor 6ojia,
Ham nymumn 6.memn H3 AaileICHX xpaja
meHH He moHecy necmy npoaeTHigny.
0 upoaopcxa Oltlia HeTpoBH he 11JbyCHaT
H gacoHe pet)aT, Hao mo cam MTO
ya xpxame mojIx Hagyneanx rpaHa,
a ja hy ce bojaT ICO H mo cam mTo cam,
ma hy 14143aT cTapy rpnBHy, 6e3 namama
• 6pojHTH mane, Ka° H romline,
Tyro moja, mparH, 3a.myp;Ho nexame!
Max. ,aerfuoautug.
82
1
PA31114 HP1/1,110311
CABPEMEHA BOCHA 14 XEPUEI'OBHHA
Wil•RIIMI:122.7•1131.
Pismo maloj
S jeseni pi's sadth drvo,
,
u proleee zemlju oko njega
[poravnah;
sad iz stabla treba
givot da se javi.
Treba .,. All borej
jog ne ,spava.
Njegove hladne Merl kith&
svu noe Po mom vrtu.
A jutrom kucrtuo neko
na moje Ana;
u radasti pomislih da si ti,
( t voja mladost, • tvoja toplina).•
Kad tamo, siroto drvo
prevaljeno, premrzlo:
istom propupala,
iakla prozor, zemlji pala.
Stefan Hakman ,
3ABOPABLIO BHX.
•
3a6opaimo 6nx paAo 0110, HITO ce 3a6opanirrit Heim
ICpoa TmypHe Aane n,tona.3a moje inanabelbe,
IIITo game MH ONO cymopito mega,
To jygep maamtame y meHH ganabeme . .
OA paAocnor Aegica, Hejacaa mnagah nocTa
Hanag pacnagoinen, nmeag go6pe BO.Tbe
H npemga, njepyjyh Aa he 6HTH 6oabe,
Haan Heneceo H Tyinan yseic ocTa . . .
Horner( MH xppica H gamaite Tpawn
A rAe cy one? BHA MH xnaTa man°
Ten gamine join HMajy Apa;nca
.
A one ocTano 3a me je nponano
Mimi:ban ce AommyT op-manor nnama
Te nobox 3a H,HM tiocelni cline Ha pynama
BepyjTe, ja itemax ga by y mynama
YHO3HEITH HCHBOT KOH catmeno nama
Hgettze, a/A.71pm H 6ene gaffe came .
KaA'ono MH cseTom cymopHo rnega
H cpue nyna
0, Ail 3a6opanirr mory ono
HIT° ce 3a6opanierr nega
OactOpatia ciapana)
IIPOJIEBE
MHpinny paHa opama
y ceaty HameM npaj myme,
mapamy opal a palm
csanora Attila
°Timm je uponehe gom.go
y cam name.
Itapamy opama patia,
a merle csanora gaga
Ho jegnom
3a6one ymopne rpy,rm
H ja pten Tymmje H TylICHHje oceham
.
jeAno ripo.nanceme,
jegno necTajaibe
•
melte camora.
Apynce, ja BH,THINE
nacmo ce y 3a4iyA pogann,_
nije nac y 3anyA cnanora Awls,
.
join og paint
•
U fesen
. godine, pisac ovih redova /ma° -je-priliku do,
twee puta enje, kako se u redovima tadagnje tuzlanske gimnazij-.
.ske omladine pominje s pogtovanjem ime nekoga Principa, i to u
njegavim prelazom na pomenutu ginmaziju.. Konica se se,)
cam, stvar je bila u °Aram:
•
Princip je ..dOtle ucio trgovneku gkolu, ne znain gde, i odjeditoxn se odlueia za prelaz u girunaziju. Kayo je ondagnja trgovaoka
kola "imala posve drugi naueni plan i cilj, to su njeni djaci, prelazeei na srednja Skole..morali praviti t. zv. prelazni .ispit..Gavro
.je taj ispit poloiio s Povoljnim uspehom, i to od jednom za sve
tri godine, i upisao se- gkolske godine 1910-11. kao javan- clink
IV,-og razreda. Ima Ii se na umu, da je tadagnja. gimnazija u
null biia eisto humanistieki zavod, gde se uc,io latinski jezik ,od
prvog razreda po, osanr easova- nedeljno, a od treeeg razreda
onda je posve razumljivo divljenje Principovih novih dru .gova kako njegovoj jakoj volji tako i talentu, a pogo-tow), ako se
tome dada, da se je taj Princip -zvao jog; i Gavro, da je dakle, bio
.Srbin, kome je gkolovanje, radi nesreenog srpsko-hrvatskog gporar
otegeavano, .
No znam vie kojom sam se zgodom upoznao sa Gavrom
Principom. Znam jedino i pozitivno, da je taj mladie, tada tek 'u
16-tnj godini, ostavio na mene naizbrisiv utisak .i ako sam ja i po
godinama i po gkolovanju bio od njega da4a- odrnaknua. Negto
mai° bledunjav u lieu, srediije teloGne .strukture, all za svoje, go dine giroko otvorene
kakve, obieno sretate kod tuberkuloznih
.preran.o razvijena priroda, i
kojih je zraeio neki fluid, svojatven samo ljudima tegke inteligencije, on me je odma.h ve-zao. za.
Se, pa smo ono nekoliko nedelja„ koliko je on ostao u Tuzli, bili
skoro jedini i nerazdvojni drugovi. . .
Sastajali smo se, obieno, u tAdagnjoj kafani ,„Bosni" (danas
.je to radnja za •automobilske potrebe g. Gambergera).• Tamo se
'Pima i &bra kava i bia jeftin bilijar, pa smo se east° •nagli pri
p.artiji „rusiga", jer .za korambo]e nismo aseCali dovoijno sposobnosti. Tom prilikom upznao sam i Gavrin temperamenat. Nekoliko puta, u tom kratkom vremenu njegova boravka, umeli
Imo spustiti „iteke" i .svaditi se oko. toga „gtosa", da li je algae
u. „gleht" iii nije. Kad bi iscrpili sve argurnente za „da" i „ne"'
Gavro.bi svadju zavrgia, ne jednom, tako da hi me, iznenada,
pomilovao „gtekom" po glavi. A, onda bi se gtapovi ukrotili i otpoeeo bi dvoboj na sveopgte uveseljanije kafanskih gastiju. Ja
bib, uz protest, prekinuo komediju i pavukao se u jedan sabienk,
kojl jo djake krio ad urokliivih profesonskih ociju. Odmah, za
innom d,ogao bi i on, i nasmejan, kao da nije vista, ni bilo., pitao
bi me da li jog tVrdim, da je bio „glel .-it".. I, sve bi se brzo. zabo•
,•,, vijalo, jer meni stat'ijem i staloknijem, nije moglo izmaki iz
villa, des taj na oko sirovi mladie nosi ipak dobro srce, kome se
tirakanje ne sme u ne moie .uskratiti,
.
,
To ✓,.
.
lz daekih dana Gavrila Principa.
AeTRACTBa Hamer
orag. Ham maTH Ham cecTpa
y3a.nyg nornegana ca azanemem.
Apyine, TO Hale 6ano y3a.nyg!
0,no He 614 y ono pano nponehe name
nontaamo Hag co60m;
no He 6n noncanuo Hag nponainemem
Ito ne 6H noncaamo nag ognainemem
camora cede.
Elpyine, HOZZJIH aapana,
jep csanor gaHa,
citeje,raio urro upozehe y ceno,
[Aana3a
Maagoor Hama npona3a H npona3H.
Mliparay opama paHa
H nponehe go.naga,
mapinny cnaicora gaga
H maagocT agna3a.
Xa can KuNZIS.
1
CABPEMEHA BOCHA Et XEPLIEFOBBHA
Pred kraj, sepn inbra ponienute godine sast•nci su ueestali,
pa 'oak i pre podne, a Skolsko vreme. Dva, tri puta pitao sam ga,
otkud on ha zar nerna predavanja, ali vide& da ne voli da, ga se
o tome raspituje, umanjio sam svoje interesevande. Jasuo je
da mom braca Gavri ne mirige uska gkolska klupa, iz koje sam
ja to godine vee bio izigaa. I, nije trebala ni neclelja dana, pa (la
moja slutnja dobije i svoja potvrdu.
Toga dana, poe'etkom .oktobra, nadjoh ga a kavanskorn soLieku nevesela i zamigljena. Ne eekajuei da ga gto pitam, on,
pose sam:
— Znag, druze, gta je? Od moje ti gkole nema, vista. Vee sad
imam preke dvadeset neopravdanih easova (izgeruilo se sa dvadeset i pet), a gde je sebe juni! Iskijueiee me oni, pa volim sam
etiei., . A i ne svidja mi see ni ova sredina, Idem bratu Jovi (Cini
mi se da /Tee u Hadiice kod Sarajeva), a dalja gta bude s mnom.
Znam, Psovake me, oteraee me,. mognie, ali take je moralo biti
Tu prekide, a onda dine glavu, oei mu sevnuge i. negto povigenim tonom nastavi: — Ne znag, brate, ima a meni neAto *Ste, men goni od mesta do
mesta
Ima u meni neki nemir, neko poslanstvo iii prokletstva,
gta
Ta opet male postoja, pa oborene glave, kroz neki
produii:
— All mi je najgore, kako en otioi. Imam gazdi negto male
duian (stanovao -..e kod g Gene Miljuga, ra6unarskog narednika,
Staroj ulici br.
i za niaginu treba, bar za onaj krmeeak UV.
klasa, bez sedala)...
Bez ustezanja rekoh mu::
„Ja imam svega 15 krona, Aka ti s tim mogu pomoei, eve'
ti
I istresoh pare na kafanski stn.
Njemu bi milo. Vidim, elate se razvecTrio. P'revree u ruci
zlatni deseto-krunag, pa nri kale:
— Bag ti hvala. Izvuk'o si me iz velike nevolje, Neeu astati
sramotan. Ali to neer', ostaviti bez grog& Dcsta je maul 11 kronaPet gazdi, pet za maginu, a jedna neka se nadje za agluka...
vratieu ti, ako ikad imadnerrt
Po podne, istoga dana, ispratio sam ga na stanicu, da se
nikad vise ne eretnermo. Ispratio sam ga i ne sluteei, da cu danas,
rosle sedamnaest godine, prevrta.ti inte listave skorlskili upisnica,
da njima a ovo kakavno doba, aivinr seeanje na minula, junaeta
vremena.
Tuzla.
Radovan Jovano•ij
Prosveta
— 1902 1927. —
Progle godine slavila je „Prosveta," srpsko prosvetno i kulturno drugtvo u Sarajevo ; svoju 25-godignjlea rada„ Tom. prillkom pisano ja i govoreno mnogo o radu, zadatku, i znaeaju ,Pro'svete". Sa raznib taeaka gledigta posmatrani su rezaltati rada
''Prosvete, iznagene su ideje koje, su rukovodile „Proavetu" pri
njenom rada i podvlaeen je znaeaj i vainost Prosvcte na. polju
IIPOCBETA
85
aroduog prosveeivanja i girenja, duhovne i materijalne kulture
u •srpskom narodu, a osobito u °nom u Bosni i Hencegovini. Sva
ta posmatrarda, ti govOri i sva ta pisanja ,o „Prosveti" slagali
su se -a tore, da je „Prosveta" ucinila ogromne i neocenjive usInge srpskcm narodu ai Bosni i Here2geviiii; d.a je „Prosveta"
.jedno od rrtkih dragtava koje je dale ma.ksinium ono.ga, gto se
ni0,43 .aeki.vvti od jednoga privatnog dragtva, a asobito da jo
„Prosveta" amino pogodjen tip drugtva, kerne je omogueen ne
jednostra.n, nage mnogostran rad, ne jedno polje rada, nego ne-'
'ogranieen broj polja rada. I to aye ria gircikom polju humanog
prosvetnog 1. naeionalmakulturnog rada u korist prosveeivanja i
podizanja zapu•tenili, zaostalih i neprosveeenih. Te konstatacije
zajedno. sa podae1ma o radu i aspehu podvukle su vrlo vidno znaeaj „Prosvete" i podigli je iznad nivoa nasih ostalih humanih,
kulturnih i secijalnih privatnih drugtava.
Po svome radu, po svajoj ideologiji i po svoj.oj orga.nizaciji
„Prosveta" nije tip ni jednog dragoga privatnog drugtva u B. i
nego kao neka visa ,Sintaza svih tih tipova. Ostala drugtva
imaju uza.k i og•anioen delokrug rada, iz koga ne mogu
da izadju; ostala ditigtva imaju 'cibieno tipienu organizaciju malih
ostala drugtva prikupaljaju i organizuju same ma
len broj zaintercsovanih i simpatizera; ostala drugtva imaju take
reei petrificiranciielcologiju, koja se ne mae ni giriti ni dopunjavati. „Pros--, ,eta" svega toga nema: zadatak joj zahvata neogranieen broj grana rada, sve na istom padraeju; pojedine grans
rada ne donliniruju neprestano, nego se, prerna vremenu i potrebi,
srnenjuju ill zamenjuju clrugitna; ideologija joj jo is:a:wean:ma; organizacija obuhvafa sve haz ratlike, a kao podloga i potka svega
provlael jasno istaknut ideal (nacionalnopolitieki) koji sve 'povezuje, dr2i u skladu i upueuje istom eilju. Razvitak „Proswte"
od njeno• osnivanja do dan.as potvrdjuje•to u isvakoj svojOj fazi,
dok reZultr,ti rada i stvarna fakta govore najjagnijo, da je put
i naian recta bio debar 1 opravdan„
Ira sretno pogodjena organizacija, ta elastienost programa
i •. uriviaena sataga ideals kome je cea rad „Prosvetin" bio upueen
'ostali hi neiskorigeeni i ,;Prosveta" ne bi mogla ukazati prstom na
rezultate na, koje Jana s ukazuje, da, nije bilo sposobnih i agilnih
•organizatora rada u centrali, a svesnih i predanih pomoenika u
narodu. To je onaj elemenat koji se u pisanju i .gevoru o sProsveti" pavodcan njene 25-godignjiea nije dovoljno naglasio, a koji
je toliko va.ian, da. bez njega ne hi „Prosveta" ni postojala, iii ne
bi iii priblUn.o bile one gto je. To potvrdjuju i razvitak rada I
stanje nekih clrugih privatnih aprskih drugtava u Bosni i Hence• avini, koja sn irnala i vaian. zadatak i inert organizacije sliean
„Prosvelinoj." pa ipa.k nisu ni priblizno uspeli majvige, ako ne i
Jedino, zhog toga, isto nije bile organizatorske snage u vrhovima
i onog drugtvenog pomaganja nacinalno svesnih elemenata u narodu. Nedostajalo je iivota, nedaateji!lo silo koja radi i stvara,
"Te;lco je. a u Ok- viru ovakvog jednog elanka i nemoguee, dati
•makar i najkrupnijim.potozima„ detaljan preglecl rada „Prosvete
za pro'glib. 25 godina jer je taj rad vrlo obilat i o nj•inu hi so
anogle pisati eitate :ktijige..Zhog .toga eemo ovde same nabaciti
-
86
IIPOCBETA
CABPEMEHA BOCHA 14 XEPHEMBHHA
glavne rezaltate, nagiasiti . osnovne motive,. koji su pokretali nut
"Prosvate", i spornenuti razna kulturna dela, koja je „Prosveta",
'eesto Pula prva.0 Bosni i Hereegovini, pokretala i vodila. (Onom.)
koji se vige interes'uje za rad „ProsVete" i. za njezin razvoj najbolje ce posluOti knjiga: Dva4eAet i per godina rada Prosveb2;
napisa,O Vasilj Greie, a, izdalo drugtvo. „Prosveta" a Sarajev -u 1927.)
Osnovni rnotivi °Acme ddovanju „Prosvote",bili 0114. humani;.
Ovi rnotivi da.i su Prosveti toliko sn.age kultrniaeo.
poieta, da je postala, za kratko vreme, od =log dragtva sa u.skim,
delokrugom, cod drugtva za poniaganje Srba-djaka, maticom
tovo eelog' kulturno-prosvetnog rada Srba. Bosne i Hercegovina,
is jedan dnlji 'period.
• Prvi-;,P,roSvetin" rad ja hunzani rad. Ona je stalno delovala
da ublaM la.Mu rnnogih pojedinaea, nastojaia da izvede na debar,
put svoga blanjega i vodila neprekidnu brigu, da se mnoga 6iromagna cleca kraz gkole, zanat3, -trgovine, osposobe za, givotnu
borbu i da pog$tenom zaradom osiguraju,sebi egziatenciju. To hu ,
Martodel„PsV"'ikj:Zavremogdsnja
i 2450 na sreclnjim gkolama
;.Prosveta" .je ituala 543 na.
stipendistn,,na..koje je utrogila preko 6 miliona dinars. Osim toga
,,Prqsveta".•je osnovala v liki broj.. (12) svojh DjaCkih DOMOVII,
kr* ,koje jo - do .sada prosle preko 3.000 pitomaca..Na be Domove'
utrogeno je pr4ka 8 miliona .dinars. Pored pomaganja aesnika
spedujih i
gkola, ,,Prosveta" jet . vodila brigu i o gegrtima
1.pornagala njihavo ne'enje. „Prosvetinani" porno& i upustvinaaw
izuCilo je innate i trgovine do sada. aka 2.000 daalca.;• zahvalju-,
juei „Prosveti" more se u Sarajevu. da •izdriava Srpski Segrtski
Darn u koine ima preko 50 giegrta...
C-vo humane Belo ,•rosvete", bile! je, u isto vreme i kulturne:
dela. All je to bio same .jedan deo kulturnog. delovanja,„Prosvete";
u •opAte. Kulturno delovanje „Protsvete", daleko ja_veee: 0.110, ice,
dabs, jer pored p.ojedinaca. koje podi'Z'3..a.buhvata..cale :giroke;
pismene i. nekulturne narodne mese. Ovde Came samo nabrojiti
mum kulturna delovanja Prosvete u masarna, koja. Oast° oz.,naiiavala kulturne pokrete u Bosni i Hereogovini.
„Prosveta" je, prva u Bosni i Hercegovini, Paola osnivati
Walleye za nepismone. Da bi se ovaj kulturni rad pojaCao, .,,Piro
sveta" ( pored svojih teCajeva za nepismene pomaie nov'ea.no 1:
svakif tudji rad na ovonm. polju. Osim toga „Prosveta" izdaje:
syakq godine nvelikom brain prirneraka svoj bukvar •za nepis•z
mane (dosadalzdala preko 90.000 primeraka) koji daje besplatile
svakome siromagnom driavljaninu. Na toCajeve za nepismene, na:
honorar:radnicima na ovome poiju i. za- bukvare „Prosveta"
utragila clo 'sada dctsta veliku sauna -novaca.
•.„Pro.);veta", prva u Bosni i Hercegovini,- zapeeela je. rad aka ..
o•ganizovanja, teiaekih masa a -zemljoradnieke zadruge, osnovala
ovaj. poi
prvih .137 Srpskih Zemljoradniekih - Zadruga i vodila
kret nekolike godine do o.snivanja. Saveza Srpskih ZemljoradniCkih Zadru.ga.za Bosnu i Hercegovina;
„Prosveta" je, °pet prva jedina..do rada. u Bosni i Hercego ,
svoj sistem, knjiinica •ga, Centralnoinvin,orgazl.t
Bibliotekom a Sarajevii na Cain, so, filijalama u Sarajeyil is sa
•
•
•
-
.
Stalnim , i•.Pokretnim Knjiinicania u druginr mestima. Ovaj .set
rad Prosvete razvio toliko da, dances „Prosveta" ima: Centralun
Biblioteku u Sarajavu sa 19.770 knjiga, 11 filijala a Sarajovu i 179
svojih Stalnih i Pokretuih Knjiinica sa 46.800 knijga. Sven su ove
ProsvIetine Knjiinice :lame kulturne ustanove„pristupaene bespla•no swim driavljanima, a predstavijaju vredncst preko 2 mi.liana .dinara.
„Prosvetina" predavanja iivarn re'ei vaina je takodjer grana
”Prosvetina" rada na Prosveeivanju odraslih. ha Oslobodjenja
mnogo se dis.kutovalo. o orga.nizovanju popularnih predavanja za
masse narodne. Osim a glavnim gradovirn,a driave, male se gta
vise, sistematski ainito a ovome. praveu. Nigde se, do: najnovijeg
vremena, nije gotovo ni pokugala, da e ovaj say posit° organizuje tako, kako bi se mogli predavanja odriati ma
gde i u najzabaeenijeza mestu, gde
samo nadje jedan kulturan radnik. „Prosveta," -je'pokugala, ova] posao da take orga•
nizuje.. 1..nekolike se godine u „Prosveti" °value, intenzivno
rtadilo. Prvi rezultati rada. bill su znatni, jer je sta•n° , bile u pokretu. 8 Presvetinih projekeijskih a.parata, i '3.000 - dijaPozitiva ,
syrtanihu10zpedvja.Corgnizvalt
na jednem mestu do kraja: sve je na jednom mestu spreadjeno
gto je potrebno za cola ciklu.se predavanja: i prejekcijski a.parati,
i dijapozitivi i sama izradjana predavanja. Popularnih predava-.
nja odrktla, je Prosveta 1115 u 361 mestu na kojima je prisit4
stvoyalo oko 126.000 slugaoca.
„Prosvetine" publikaeije.saCinjavaju takodjer jedan deo rada
„Prosvete" na prosveCivanju odraslih. Ovih publikacija bilo je
ima. vise vista. To su: Prosvetini almanasi i kalendari. ProsVetina L ist (12 svezaka),• Pros- v:141e knjige -za narod
sve.
ske)• List Prosveta i Glasnik Druitva Prosvete. List Prosvatailiti
davan•je u velikorn broth', primeraka. (16-20.000); lste take. iztda-;
yani su a velikom broju knjige za na.rod (po. 20.000 prirneraka)
kalendar Prosvete (po 5000-6000 -primetrak.a); Prosvetine Biblio-•
teke iziazile su a 2-5000 primeraka. Na to svoje publikacije utrogila je Prosveta preko 2 miliona dinara.
Skole za Seoske Domaclice, zaduja. je pa vrerne•nu vista Pro§vetina rada prosveeivanju.odrasliii, na kulturnom podivaffljtit
mirage zaostale nose 'Zane na seta Ovih gkola ,;Prosveta" je .odr-*.
iala do sada 15 i utrogila na njih . oko 150.000 dinars.
Svi ovi kulturni poslovi Prosvete organizovani su sisternat-•.
ski ,1 riovezant su tako, da cine jedan lama, da se medju se do•
punjuju. Gob:we sve ove poslove „Presveta" je poseAa prva
Bosni i •Hercegovini. Neki oznaenju kulturne pokrete, koje je
„Prosveta" peCela, a koji au se kasnije razvili u .samostalnu, organizaciju (kao ZernljoradniCke Zadruge) ill ih je prihvatila dr'lava i druge ustanove (kao teCajeve za nepismene, 8ko?e za Seaeke Darnaeico). Lr ovome i najglavnija, kulturna Mega , ProsVete." „Prosveta" prya nastoji podmiriti n.ajpreke kulturne poirate, koje se vremenom ukaiu, da ih posle razvije do pokrata„;
da ih uputi iii .svojim isamostalnim praveem, iii da ih pre.
Mes3 na druge organizacije.
L
Human i kulturno delo „Prosvete", i ako svak.og divljenja
.
.
88
CABPEMEHA BOCHA H XEPItErOBHHA
dostojno nije bilo, pre Oslobodjenja, ona najjaoa. atrakciond
Prosvete. To je bil.a misao „Prosvete" — ideja ..P•osyete":
Prosveta je bila srpsko nacionalno dru§tvo."
„Prosvota" je cenjena i u proglosti. Divili su jrj se, da je
umela i mug:1a organiz.ovati razne kulturn.e akcije, kale su
mnage potrebe narodne. All iznad svega pl.ivlaeila je najvige ideja •Prosvete", za koju se bila sva zatoilla. To je vera
„Prosvete", vera svih svesnijih elernenata 6rpskog naroda u Basra i Hercegovini: da je osnovni ustov , za nag opstnnak i kultarni
razvoj svoja samostalna driava. To je onaj poticaj borbene-;ti i
n.astojanja „Prosvete" da pamogne srugiti sve zapreke. koj ,
stajale na. putt' da se dodje tome eilju. U avaj borbi „Prosy : , i
kao kulturno drugtvo, upotr7bljavala je sumo kalturna N.redsi•a,
iz najdubljeg asvedod'enja da se tim putem, za. vreme mire., uvek
najsigurnije irk svakam .dolyroni uspehu. Ideja. Prosvetina. zanosila je sve Srbe u Bosni i Hercegovini i osvajilla srca, revolucioniguei duhove i pripremaju6i omladinu i say narod na najveiae
irtye i naiveda dela. To potvrdjuje say rad „Prosvete", zalteleien u analima, i raznim publikacijama -drugtvenim i zapameen od
dale jedne generacije. Istinu ovih reoi potyrdila je, prod celim
svetont proslava 10-godgujice „ProSvete" 1912-te, koja. je zapravo
bila kulturni kongres Naroda Srpskaga, na kome su uzeli ui.."te-Sea
najvidjeni predstavnici tada jo4 paliticki raskomadanog SrpsYakom prilikom ometao dielatnost ovog d•ugtva, vrebajuel 7,gotinn
priliku. da ga sasvirn ugargi.
PoZeta..k velikog rata za 0.slabodjenje i Ujectinjenje bio je za Prasvetu i njene. radnike po'detak stradanja i proganjenja. Org-anizadija je rasprsena, a radnici zatvoreni da, 'spa:Slain za. svoj
rad na yelikoj idsji Prosvete.
To -su u glavnom asnovnt motivi i rezultati rack „Prosvete."
Wei deo dosadanjeg rada „Prosvete" sputa u vreme pre rata. Ali
i poste rata osedala se i aseea potreba ovakve jedne organizacijo,
ovakvog jednog vrela rada t vrela. poticaja na rad na kultuxnam
i duhaynom podiza.nju zaostalog i zapugtenog naroda. Prosvetina
organizathje svojarn elastion.osti i svolom ideologijorn. progirila je .odmah posle Oslabodienja delokrug -svogra rada. preiiola
ga na celu flak' driavu i ceo nag narod. Veliki nacionalni ideal
Oslobodjenja i Ujedinjenja izvrgen je. Na njegoyo 'nest) .stupd
jedan drugi takodler veliki i uzviSeni ideal: straranie kulturno.
duhovno napredne nacije, dostojne da stupi u red drugih kulturnih naelja i sposobne da ueestvuju u kulturnoj borbi na velikoj
svetskoi areas. „Prosveta" je pozvand .da. i to udestvuje i da °pet.
dade maksimum onoga gto NO od nje moie traiiti i o'oekiyati.
Pejanorie
FAJPET ICAO ZYX0BHI4 HA[IHOHAJIHH
MYCJIHMAHA
IIOICPET
Jegall gocTa Beans geo gaHauuse BocHe a Xepneromme camnba
ilajy Cp6a mycailmaHcKe nape. HaKo cy OHH no paca, no je3aRy H no
o6anajama nornyHo Cp6H, linaK Kag ma mebyco6om rompsmo, 01111 Hmajy
TOJIHKO mnoro HilaHca caojax crtenHjammx, ,z(a je norpe6Ho o mama ga
namemo ognojeno, Kau° 5Hcmo ce TaKo yno3Ha.im IUTO 6o.7be c TMM ge.nom
Hamer Hapoia, HOja je npammo H Hcnoaega HonamcKy aepy, a npeico Tora
rAJPET KAO 2.1,YX0BHH HAIL IIOKPET KOA HAIIIHX MYCJIHMAHA 89
ga ce -i no3Hamo ca jegHam go6pHm geaom Hame Hajnamhe pacHo H Ha.noKpajaHe, y Kojoj ce Hapenme x ilajnpailammje roaopa HUH
JAHOHagH0
leant, ga ce ynoaxamo Ca Hamom BocHom a Xepnerommom.
HagHpame Ocmannilja-TypaKa y name 3emabe na.no je y no6a Hamer
je onaKmano
cpembeileKonHor AP wasHor pacy.na x ileh camfim 6a.no
BHCOK14 mopaz Ocmaasaja,
ma.no
Tagamx
14
Hagapame.
Ko
no3Haje
TO
cmantmenoeT y pagy, a Ha Hamoj cTpami
HAIXOBy A14C10111J111110B3HOCT H
pacTpoilaHour x pacyno, a HaponilTo y Hamoj BocHm, Koja je 614.na y TO
apeme o36n.rhan objewr ocilajama Manapa a KaTo.nalme apKile, Hehe ce
OHHHO °alum 3ay3e.ne Bodily a XepRH MaJ10 mygliTH InTO cy Ocmail.nilje
IIITO ce y moj onaKo
ael'OBally FOTOBO 6e3 ujeuie 3HatiajHuje 6HTKe H
6p3o pampa° Honam a meroaa Haysa, 6e3 HKaKile mule. Jlen nocTynaK
OcmaH.nxja TypaKa y Hamm Kpajesama, yilobeme Honor eKoHomcKor
nopenta, Kojam je Hexagamil poncKa ce6ap nocrao noneK ca gyilarocTama,
gpacantly ony5K6y menrrana sosax
dim 14 c nparsama, npamame y ilojcky a
myczamaila gasumxM cily moryhHocT Harjeumba c gpyrnma, rge je Hama
paca 11 Ham Hapog Ammo go sp.go seansnx Apwasimx B0j1111X H 1111BH.11 nonowaja y TypcKoj gpiltarm, y Kojoj je H cpncKa je3HK He canto
je ga cy
TonepacaH Hero a 6tto jean og gan.nomarcKax je3HKa, ynaHago TO
y TOmnora Hama CHH OBH liocHe x Xepueromine npuma.na Honam a
6pojy
ga
OcmanaHje
Hacy
imam
noTpe6e
HaKaKaa
HacesbaBaiba
JIHICOM
TypcsHy: sojHnsa, jep
y Toj 1181110j noKpainHH B IITH ogpsasalsa CHOI 13X
mycammalin
Rao
pobena
parnana
H
y
A0B0.1bROM
6pojy 614.1H
cy 110511
He
camo
3a
o6e36e1)effie
're
Hose
TypcKe
Hospajnne
Hero a
A0140031114
mneTanimx
aemaJba
a
yaHemHpasalse
yrapciatx
TkOCTa jaKa 3a Hanagame a
OA riplimalba myc.numaHcHe sepe jegHor ge,na Hamer Hapoga, osaj
geo ce pa3sHja y jegnom noce6Hom Hpasny, KOH ce paaimnyje og calor
'Tatum y some cy ce speTa.nx Cp6a npasomasHe sepe a 01111 Hamm
•cyHaponoHnn Cp6n Xpsa•4 x CaoseHnHHarommse sepe y npasny, KOH
je npox3ileo gaHainffin mewramaTeT x noce6He teapasTepHoraKe, Koje aMajy
Hamm myoullmaHa y Hamoj Hapognoj 3alegannn Cp6a, Xpilara x Cnose,ao osor speMella Ham ce Hapog geano Ha onaj geo sojn npnnaga
y ccpepy saro.uHrofe 'Time a y c(Depy npaaocgailne gpKae meammx
Hapxjanara, pa3Hax xpamhaHcKnx ceKTH, Koje cy no3HaTe nog amenom
6orym11ncTila. OA osor spemeHa aMaMo H Tpehn Aeo, so* TIMM ga ce
Ham Hapax( gena Ha one Koja ovate HeKpcTy, na imam° npm4 geo mycaamana, a ;Tyra geo xpnmhana, a osaj gpyra ge.na Ha Asa npanna
TO HaronanKor H npaaoczaanor npanna, goK 6orymHaa Hump-to Hecraje.
HaTonaux m npaaocaasna nium.nx cy ;ma mebyco6HaaaaabeHa cDpoHra,
01305.0pa3 dna oillt cy '1x11143111 jegancraeH Opowr npeMa myonamaimma.
mebyco6Ho Ha cDpowrose noge.TbeHH, Tywra cmo ce CBH me-jegmbnH
caps6H TAHHy
byco5Ho cayiKeha Tybany a HaeaJly caoje sepe. Y TOj
a pal,
H csoloj sepn go.na3H.ne cy Ao a3paaa cse Raise nmeaesryazae
CHOCO6HOCT14, Koje cy og TybaHa acKopanthasaile, a.na cy Hp.no mit e
14 Hajileham ilcprilama
M11110 Og mera npammilaTe. lipmby H Hanopom
OA
Tybana
xma.na
Iinx npaao ga CO 113CBI,
IIITO
CMG
Tog
mnahanil CMO
Tybana
canyilamt
paaludo MT° CMO 0,11
Hama cagamam reneparmjama, mKo.nosarram x cupemanilm y enponcicom npailay 14 Ha CBOM marepamem je3Hxy, npacrynatma je acropaja
cae nepanerme Kpo3 Koje je Ham Haporum xpamhancKageo npo.namm,
Kamte je Hanope '11111110 na Ham je mame name no3HaTo ygeo, Kojx je os
yileo y otiyilamy name pace x name HanajellITO je yiumx.no H nomor.no
ga gobe go gailamme same ono6oge a ono6omte HaailoHanHe gpilcaae
Cp6a, Xpaarra 11 C.nosenana. MebyTHm pag Hartopa, mpTse 11 Hagan yttemha
y oqyaamy pace x HartHje name, Koje cy 1114H11J111 Hamm myczamami, TO
Ham je mame upacTynanno x y BeJIHICOM geny Heno3Haro,jep cy H3BOpIl
bap 3a caga y Bp.no ile.naKoj mepri gaHannbam reilepartajama HenpacTyna,Ma.
Be.imKo je narame urra 6x 6n.no ca Hamom nanajom x ono6ogom
CABPEMEHA BOCHA H XEPIIEFOBHHA
VAJPET ICAO ZIYX0BHk1 fug. HOKPET KO,tHAII HX MYCJIHMAHA 91
H Nalco 6H II Eag 611 olia soma. no H3pa3a, sa limey Cp6H mycallmans
cayscehii y TypcRoj Bojculi H HapeBHHH cy36:7.nu yrapctco-RaTo.nwnce
spacasHe H Bepcice npeTeH3Hje Ha Hamem BaaRaHy c jenHe cTpaHe
/pyre npeTeHaHje wieTanico-TaaHjaHcice7RaTomme, Rao ITITO je HCTO TaRct
Hanna) nliTaiba lure 611 . 6H.A3 on cBera °Bora na Racy Haunt nenomi.
icaToatusa H npasoc.naBan °Hale° ynopim Rao rpaininapH y ayerpHjcxxits.
yrapcxllm Bojc}cama noRa3a.TH °Ha] oTnop Typciani Hajeanama.
JenHo je nrro je HeocnopHo, na cy H Hamm mycaHmaHH onxrpaair
BpJ10 Be IHicy yaory y Haumj FicTopHjll, na cy y TOM BpemeHy naJIH y
caysc6H Ty1s4Hy mHoro6pojHe yMHe pumice : egii.no3o0e, necinuce, npaHT
inuce, npse npucaBmuce H BojexoBobe, RojH cy yripawba,TH TypcicoM, 6or
pun ce 3a 'by, mil ogyBamull yseR cBoje pacHo o6enescje, cBoje Ha:
posHe o6Htiaje H cBoj jeallx Ha Hamoj HaunoHaaHoj TepirropHjH no Haunix
naHa H ylienx cBe TO }CaO H0314THBaH aeo y Hamy c.no6onlly naHannby
HaitHoHamly gpscasy. Ocao6oheini H cBojH Hmahemo npunince na ce H
Hapnio pasBHjemo H Remit he ce nojamiTH, na RaRo Beh cana HaropHja.
Rance na je RpyHHcaibe xpa:ba TomlicaaBa Ha ysaibeicom HoJby 11.331 113T
najc-rBo BpamcosHha Ha Nocoity "mon HaposHe cpauTaatije, Taxo he a
Amore npenpacyne oTnacTii H HeHerHHe o Hannim mycammainuria Hcnpa-!
BHTI1 ce, Rana cTiirlly Jja H TO IICITHTajy Hal1111 CJI060,THH Haymmuji 114
Hamm!' yiumep3HTerrima.
oRynau,Hje BocHe 14 XepHeroBHHe os cTpaHe ayorpo-yrapace
HallIll mycaiimami cy 611.111 ITOTTlyHO IICTOTHO opHjeHTHcami. CBe Haynno
11 airrepapHo o6pa3osaibe no6Hjaax cy on yu6eHHica Ha Typcicom, apanICOM O nep3HcRom jeamcy. HHCTIIHICTHBHO 6painum cy ce Og Typo, impaiba
H y Tome cy TIOTHyHO ycne.TH, &TR cy 611.311 BaCTIIITaHH, ga canto mycximaull Tpe6a na anagajy H Rao TaHOBH myc.nHmaHH HHcy HMHJHI HHTH XTeJ111
na 'wag mucaxmx n.yxoBinix Be3a ca csojiim cyHapoginnuima npaBor
cam:me H RaTominice Bepe. flojam nplinagaiba Hc.namy H TypcRol-mycjni-maHcRoj npacaBH HapascaBax4 cy perijy Ty, plum, a paaaancoBalbe on Ty:
palm penjy on Beetle Bomibax H „Ham" a TypRe cy Ha3HBaJm 'Fypxy:mama. Hme XpBaT y Bociu je 6Ha0 noTnyHo Heno3HaTo =laic H meby
RaToainuima cite no nocae ayerpHjcice oxynagnje, a lime Cp6HH Hm je
o3HanxBit.no nplinanalbe npasocaaarby, na cy ra y ynoTpe6H noTnyHo
H36eraBasH.
ORynannjom BocHe H Xepueromme Melba ce no.mo.Acaj Haulm MY7
caxmaHa. „joule cunHH, MOhHH H jenHim rocnonapH BocHe, 3a Rojy cy
6e36pojeHo nyTa Bps alum, nocTiqy nogaHmill xpmullaHcxe spscase
rpabalin APyror pens_ Melba ce net) )KHBOT 11 TO ce on IbilX3axTeBa. AJUI
01111 He Bepyjy cTBapHocm, OHH Bepyjy jx, je AyurpHja soma npHspe-:
meHo, canto ga ymHpH nyxoBe y 3em2bil na he ce nonyhii, a oHH he oot
Tam oneT non cyBepethiTeTom Typcicor sapa jeAlIHH H npasit rocnosap
Bocce. 3aT0 ce H He scype na ce rtpunarobyjy HOBOM BpemeHy H:Hosol
Haygli H HOBOM uscomma, RI* oHH =tax npe3Hpy. Csojy maanesc, y 110JIHICO je mico.nyjy, unuby y Typcicy, rge ce oBe uncosyje H 6lihe y clumsy
c noTpe6ama gomomme , Ran ce Ayurpfija noBytte. OBalco je menathe
nplunixe H crime cTsapH y Bociui Hoene oRynaullje 6Hao icon 98 I„ Hamer
mycaHmaHcicor cnea a HapogHTo je y TOMB ynopHo unemarso, are ti
6eromi H 6oraTH JbyJtH. B14.710 14x je Taxo Trtp,norzamx ga cy ce 3aTs0plum y cBoje Ryae H mapnaxe aalcaeBuni ce ga he 113 'mix H3ahli Ten
Raga Hisa6a one, na Hwy Hu nope3muca XTeJ114 ynymTaTH y Ryhy, Hero
6H my noczami Ha Earnijy xecy c HomiHma, Heica on6poj11, KOJIIIKO je
HoTpe6Ho, turn Heica my He Hge y Ry.ny Ha trim. CBe cy name cmaTpazx
nplispemeHum, na ce Hlicy ynyinTaall HIT y RaicHe Rom6HHaiiiije 1111TH H y
RaRaB pan.H npHaarobaBaibe HOBOM Bpemelly. Y noxierxy je canto nyica
cupormba mu .na y Hose msancice uncoae H Tex OK° aHeRcHje H H3a the
oTBapaiy ce 0TH CBHMa H ymenajy 60Jby CTBapHOCT.
On oRynauHje no aHeRcHje nyxoBHH ACHBOT Nog Haumx myunimalia
npocTo je 6tio ciao. Ho y3opy npasoc.namnix cyrpabaHa onne wise cy -
ocHoBa.tm Rojy xurraoinnty, c TOM pa3A1ICOM IHTO je Kos npaBocaasHHx
6Haa .nnTaoHmia nyX0BH11 geHTap y nojexunmi Bapoumma 3a cBe Rya,
TypHe H HanpenHe alcullje ca Hajlatiom HaiiHoHazHom HoTom, a Ron myje TO 614J10 mecTo 3a Hciebaratibe, me 614 ce 6HcTpuno nitTalbe
oxiacica Hina6e, a OBO ce onexiBazo ;to, he HacTymiTH Houle RaRBor
pare Meby BenecHnama. Aa 6H ce moral' npilTHTH gorabapi nwraomine cy.
ale Hmaae no jenail TypcicH 03 CTam6o.na AncT, 113 Rora ce npnli.na cBa
Hayica, HaRo ce nemasa.no na ra y Baporno canto jesan Han Bp.no ma.ns
6poj 3Hitjy IniTaTH. OBe inaaomnie 14 spyinTBa3Ba.ne cy ce o6iintio apani.
CICHM HmeHom Rao HIT° je turpacTxxia, urlixas, mepxamen H Tome CJIHATHo.,
noRpeT y TOM BpemeHy, urro je maw Home 3aTaaacao Te Hanle Je,21AH
mycanmalicice mace, boo je on6paHa Bepe on aycTpHjcice RaToatnuce nponaraHne, noxpeT aa Bepcxo-npocsenly ayToHomHjy, Neill je HacTao ycaes
arpecHisiocTH icaTomwnce, a 14 113 HmHTaxije cmitnior noRpeTa Rog
Hamm npaBoc.naBinix, Rojti je Tana HacTao. lineHTivniocT iwJbeBa, npaBocaamnix H mycaHmaint y OB}IM noRpeTilma npH6.3niscHao je Haute my ;
caHmitenpBos Tyj"inxo6.auscebCpoB
Bepe y unipxm paaMepoMa. Y osom noRpeTy oceTH.no ce ;La mycaHmaux
Hemajy csoje caspemeHe nntoaoBalle maanescH H HacrajenoxpeT 1111C0.110-_
maKap y HisancRam unco.nama. ;la 6H ce omoryhmo unco.noBaibe
•
H cspomannilix Ta.neHTosaHHx MJIaJinha, ocHHBa ce y CapajeBy 1903-ron i
IHTO cy 6Haa aim ApyinToFaje,m63fiHauxonR
Tagalba gpytarrBa Ctocancico-xepHeroBaxncHx mycalimaHa.
HeinTo paHHje noc.nao je ABgara IHICHh 113 MocTapa cBora emit
y IZapnrpan Ha Hayice, Ha Hatuni Nalco cmo TO paHHje HaimjeJm. ABgarmi
cuff maxi Ocman y Hapiinpagy ce H He oxpelly BaJballo, jep je y6paq
011 C ibirma HeMa
ymineo, na cy My TypitH 110T11yHO Ty1)111111
sajennnp1do cem Bepe. 3aTo Off no6erHe 113 Haparpa,aa a Ha nyTy icyhti
aaspscH ce y Beonpany, rge H ocTaHe Ha HayRama. Ty y Beorpagy ce
manom Ocmally oTHapajy 0TH, OH ce Ty mem ROA xyhe meby cBoiHma;
Ty my- ce (Popmxpa ono nITO je Ron Ryhe y MocTapy TOJIHICO ocehao ga
je jexio c Hamm npasoczainnima, ;ta je Cp6mi canto mycaHmancRe Bepe.
OcmaitoBo 6aatbeibe y Beorpagy H ancoaosaibe liana y no6a 6ypHo If
6Yillo, ica,a ce Cp6Hja npenopabaza H cnpemaaa 3a Beamcy Hawiollaany
mHcHjy, Rojy je nogHHje H H3Beaa H Had CBe ONO ce6e oicynma c.no6oxie
H cBoje y aajexurnxy c.no6onHy naHausby nomomnly Cp6a XpsaTa 11
C.noBeHalia. OcmaH je 6Ho on npllpone 6Hcrap x Bp.no BpenaH 6pbaHmi H
noje gyno niTo je TO cse Ha ibera ,ne.noBa.no II mTO ce 11 OH CBHM TOM
onymemio. Ho uncoaosaiby onalco cnpemall, cznaH H onymesoben oil goaa3H y BocHy me notnnbe ;Att pann H ;tit CTBapa. Ogmax je ymineo, ga
My HeMa npasHx capasHinca, na my ux Tpe6a cruapaTH H TO paayMe ce
on 110B1IX HapainTaja, a ga 6H TO morao na nocTHrHe on ce npHma mecTa
y jenHom cRpomilom npyluTBy y FajpeTy ;la My 6yge cexpeTapom H na
onamne ge.nyje Ha mum. OH osmax spyinTBy Attie Haunolia.inly cpncicy
nosnory H notsnbe 6ybeibe Hau,HoHazHe eBecTH Ron Hamm mycalimalla
H cnpemitibe maxix pesoaymiollapa, Rojo he 6HTH peBoayunoHapH rt
icy.nTypim H HOJIIITHTNO-Hall11011&TH14.
HOICpeT FajpeTos y OCMaHOBOM npamiy Har.310 padre H no6Hja city
maaby HHTeaHreHu.Hjy H no.nyrimmelly gapunijy. CTapnja inrreaHrelinycja
je Beh 6H.na H3ry6.-bena, jep je cBa 6H.na y ayerpociniacico-xpBaTcRom
gyxy inico.noBaHa. Cuyna Hntly on6opH H nonon6opH FajpeToBH, cse ce
oxpehe oleo Ocmaila H iberoBa TajpeTa, cBe 6yjo H cse ce cnpema. On
Tana FajpeT je nocTao jenaH Beaum Hankumaanui cpncicH noxpeT meby
Hamm mycaHmaHirma, Koji' oTsopexo cTpema npema Beorpagy H "Tema
Cp6HjH H 6e3 inciscsux orpana capabyje ca spyrHm Hanttonamnim cpnmaim npyrniTmima Ron Hannix npasocaasHHx.FloRpeTy je Ha way Ocmas
'ButcHb., cpesinuTe My je spyarrBo FajpeT, a opraH My je .1111CT FajpeT,
Koji OcMaH ypebyje. Hoc.ne osor noRpeTa csa aiycantaHcRa uncoacRa
magesc jaTHminte Hne y cpncicH coxo, csa nocehyje cpncxe xurraoHHHe
CABPEMEHA BOCHA II XEPH,E1:0BHHA
HAIIPE4AK
attrajy- ce cBe cpncxe RH,Hre. FloopeT ce ogpstaBa H nocae OemaHoBe
cmpTH li nposa3H xpo3 cBe Hajmyliimje nepaneTvije H im.na3H nojanain
04e.1111 ,1eli. Y maagoj peBoitynitoHapHoj BocHll og AZepajahesa aTeinTaTa
y CBHM omsammcmlin Tajimm H jasmun cpncitlim noxpeTHma cHyga HajaxTHBHHje ylieurByjy 14 mycimmium, rajpeToBH IIHTOMIIH 14 capagmum. 3a
TO oneT H CHOCe cite epee ii cBe naTibe, og aycrpHjcoor pestama, Rao
14 Cp6H npasocnasHe Bepe. Y BasitaHcoom pary Hma yneemnica y cpnemus RomllTama H y epticionm nyRomnma Cp6a mycalimaxa. Meby aTeHTaTopama y CapajeBy 6Ho je jegain Cp6HH mycimmaH. Y CBeTCHOM pary
FajpeT H iberoBH paimmui Tpne Haponure norpome H nporoxe. MH0r11
6lime ogBeitemn y Apag y rammnie 14 Tamo mem ocramline, mHorrt nompeme no 6ocaHeitHin ayeTpiajcianm ancaHama, a MI101I4 Ha dipoirry ce
npegagome Cp6Hjw H Pycap, rite eTyninne °Amax y Ao6poBoJbge H 6opante ce npoTHB Ayerpo-manaplije. Moste ce pehu ga Hema imjegine aitaliajmnje 6HTice y xojoj Huey y3eJIH yneinha H Cp6H mycmimamn,rajpeToBH
H OcmaHoBH HHTOMI(11. Csyga cy 6HJIH jyHanx 11 noyagamt 6OpUH. tlax
Met)y IIPBHM epnotam B0jHHII,14Ma, IC0j14 cy 143 6HJIH Ha HenpajaTeaxtte
nososcaje Ha Bpx liajmaxtrasmia 6Ho je 14 jogai Cp6HH mycimmall, ICON
je 3a To Rao pegoB ogiuncosain RapabopbeBom 3Be3,110M. CByga cy gaRge
IICTaKHYTH H HajaleTHBH1111 H mitora Og IfollX HMajy Ha jytitt-nicHm rpyinnma
csa epricica Bojimlixa ogimaja Ram) oHa Hajmaiba Tax° H najmuna, a Hma
lix goera 14 ca BHCOKHM pycitam, liemitirm 14 pymyticicHm opgeibem.
FajpeT H iberoB noxpeT je omeTax H oTestaBaH nopeg itomepBaTHEHOCTH mlionx mycaHmaHcianx maca, HaponaTo og Ayerpirje H Manapa
gaBathem MyCJIIIMaHCIC0j mnagescH pa3HHX 110M0hH 113 pa3HHX aycTplijcionx
110BepJbHBHX (P0H110Ba H 0011)10Ba Mavapeaor jyssjaincoor gpymTBa H
unipmbem clipaincosalixor xpBaTcTBa, tole y Bocian Meby Hannon myesinmamma HHje ammo y ce6H HmuTa xpBaTcito H Roje ce cacTOjaJIO canto y
mpacitan Ha cpnerBo. Osaj pag ayeTpo-manapcice ynpatie 3acenao je gy6oico
y Hame 6ocaHcice noismce, na je H noc.ne paTa Taj momeHaT Hrpao gocTa
jaxy yJiory y HOJIIITIPIKOM opHjeirrincatby mycsainaHcRux maca, nopeg
Apyrllx. momeHaTa H HeTaICTIPIHOCII4 MHOIT1X OATOBOpHHX inormarta. Autt
imax FajpeT je noc.me paTa Beh ycneo ga nocraHe gyxotum Bob Hanntx
myeatimaxa y RysTypHom, npoeBeTHom H eKOHOMCKOM npaBay.HosarautcH
nocTao join Bob, jep je 3a HOJIIITHICy norpe6Ho gemaromearli, Tpe6aso je TpaaTH 3a 6p3HM ri amictim ycnecHma, a FajpeT je Rao Hooper
Bpso commax H CMIIDIJbeHO pages na maRap H ity.lhe aexao Ha n.nogoBe
eBora paga. Ha Hums H y Hosana/ ycneso ce tutor°, jep icysTypnonpocBeTHlim pagom FajpeToimm mace cy came nonese gesoBaTH na cBoje
nomrrioice sobe H OBe ce cse mime oxpehy y npaBuy, Roped uge FajpeT.
Ocao6obethem H yjegmbeibem Hamer Hapoga HamH myenammin cy 113aHIJIH
noTnyHo 113 CTaBa, flexor 11111t1eIC11BaBba eTapilx Bpemexa, npHILLIM cy ga
aKTHBHO capal)yjy ca gpyram gesomima Hamer Hapoga y cram moryhlim
npamtama. HapasHo i a Hma join noTemicoha, a Hapotarro je noTenixoha
noTnyHo ockmomanteibe Hamitic mycsiimalla yeneg He3rogHo no tbax pemeHor arpapHor mamba, Hanna npeoxpeT H gyrospemeHo eizollommco
paHHje MpTBHJIO. AJIH H y Tome norsegy Hama mycaHmaim ce alma -lime
IL 03611J1,110 ce npegajy nocay. Minor° je omeTao nporpec gocagaffini 110pownin HamH HCHBOTa, rite cy steHe 3a6y2beHe 11 Ball Hapoginix noxpeTa,
oBome nwralby mama° ce TOJIHICo ganexo, ga mostemo 611TH
HOITIYHO 3a,I10BOJbH11, jep ce HOBa sceitexa msagesc paasaja noTnyHo y
co.nagy C HOBHM BpemeHom, a crapaja je ocTaarbeita ga cama ogaylill,
npema nplimlicama H noTpe6aMa ga ce outpHje es ga paint. Lamm() je HHICO,
na liax HH HajmfmH Bepcxx Haynxinta, Hacy Brune HpOTHB1111 emailinanoBaiby mycsinmaitcxlix ncena.
Y npocBeTHom norsegy HamH mycimmaim Haerawbajy 37 Hallam
gpscasHam nuco.nama TpaimitHjy name HapogHe gyme =paaxeim npexo
rycasa y HapogHam necmama ii y Hapogimm ceBgammitama, na y Tome
nonnegy He nocToje HHicamne Hanunollasite noreuntohe. Y exoliomcicom
noraegy HeMajy Hama impoliaTo cBoje, Hero online name HaliaoHainno
o6esescje 3ajegHo ca ;tpyrilm Haulms cyrpabaimida. Y gpscasHom norse,aY
urea mime mlicaxBa HH nomeHa o HacaoHy Ha Emmy erpaliy gpscaBy, Ha
liax HH y sepcicom nornegy, ontaico je yiamyT Haparpancion itaanlipaT.
Hama cy mycmunaHrt gaHac e.nemeHaT mlipa H paga Rao H oeTaam Ham
Hapog in page ga 111TO same ynecy y Besinnimy Raffle HaimoHaime gpscaBHe 3ajegiume CBHX Cp6a XpBaTa H CsoBeHaita.
Y esoje Bpeme gasH cy TybHxy npBe gpstammice H apse BOICICOBobe Haum mycalimaxa. aainac 3r Hamoj HanlionasHoj gpscasH yinepenn
cmo, axo ce yeygin xorog ga Hac yaHemapH, ga he Tin RCM Haum mycatixtuto cy HenaAa 3HaJIH ga og6Hjy cHojam rpygama cite mzeTaxacoTa2mjaHcice am6li11lije H Ram cy Hexaga ripen Typcicam opimjama palmmita manapcxy solexy Ha Moxaliy ii golusa y By met 14 y ibemy ce 3aJAplicaim roroBo gBa Beim Rao noTnymn rocnogapH, mimeo HCTO 3HaTH ga
noroge nyTeBe CBOOX gegoBa xa Byglimy H Knerionma ygpysteHH ca Minoan-ma jyHarta ca BlinoBa, Hep.ne3a, Hepa, Jagpa H Kajmaxlianalla.
Xacait M. Peottif..
no
llola
ilT3aaH. —fajper—gpymrso as KyJITypHO H exoHom
e m y c.n Hmax a — ocHoBaHo je 20 crpe6py ap a 1903.,
cRo
no ratejli r. CatlaBeT6er Bautaraha, EiblrilieBHHICa, a ca nimbem : ga, Ha
cynpor ayerpajeRam TemibaMa gyxoimor nopo6.7baBaiba „inicosyje MyCJilimailexy om.nammy nyTem cTimemutja H nernopa". Tex og gosacoa OcmaHa Tontaha, „cpncoor necmlita H jasHor pammRa, gyxormor Hobe
„FajperoBe" Hgeje H peiliopmHerHaxor noxpera Meby myemimaimma" —
3a „rajperoBor" cexperapa „Fajper" Hoer* nliolmp cpncice MICAH II
cpnorBa.
TILo paTa 1914 r. „Fajper" je nomarao crimeugajama H 3ajmoslima
myeamdancxe balm cpeguax, erprnmx H BHCOICHX uncosa 858 Ha 6pojy,
pacnpocrapyhil esoj n.nogoliocall pag II Ha cairn, na H Meby mycaHmainRama. Ca Capajescxmi ATeHTaTOM H „Fajper" je novrarsa Hera cyg6ima
Rao H CJII1,1Ha IbeMy cpnexa gpyarrsa y BocHH H XepiteroBHHH.
Home ocao6obetba „FajpeT" je peopraimatnimi Ha mapoj ocHoBH
paga ca Bemutilis noseTom. OH ycnesa ga ocHyje y pa3a1111i meal's:ma
BocHe H Xeprieromme cegam csojax miTepHara, csoj merpTexin gom ca
YKYium OHO 500 naTomaaa H nurommta. Yrcynno yaeB, og eBor ocHaBanba
go 1 mapTa 1928 — 3a 25 romma — „Fajper" je nernomarao H H3gpscito
2972 baxa. Cent Tora FajpeT Hma, ca Kosom CpncRax CecTapa, aupyry,
y icojoj je aanoeseHo oico 50 mycattmaman — H CBOjy mogepHy haninmapcoy mxo.ny y H. Haaapy, rite je 3anocseHo oxo 100 mye,slimaHcicinx gesojaRa.
„FajpeT", og 1908, H3gaje y Ca.pajeBy CB0j JIHCT ca acTum HmeHom,
Roja gaHac 110,a ypeglimarBom r. X. XyMe, Hamer no3HaTor KH3HIKBBHYLKB,
npeeraBiba .aeno ypebeHy peBHjy.
gr.4 Og 1923 r. y Beorpagy je ocHoBaH, Rao cllitainjaza „FajpeTa",
"BeorpagcRin rajpeT", Roja Hma Hine „OemaHa 'Bitiatha" — H3 nourroBama
npema OBOM 3aczyscHom HaIIHOHaJIHOM pargunicy, IC0j14 je nom oxpeHyo
„Fajper" ga erpema Beorpagy.
Y 6ygyhe „FajpeT" HamepaBa ga ce nocBeTH, nopeg gocagammer
paga Ha xysTypHo-npocBeTHom nommaiby H HanlioHazliom ocinemhasaiby
mycsamalia, H couHjasHom pagy Meby myearanaitHma, ca reenom : „Pain.
P.
Hapoga 3a „Tajper" a „FajpeTa" 3a Hapog".
92
93.
HAIIPEgAR
Xpeammo xy.ftvaypno Opyntraeo —
Oso xpinaTcRo R37.TrypHo gpyurrso Hma Hera nporpam Rao H p ocBer a HCTO Taxo npocTpany ity.irrypHy =rammer. Ilocra.no je og ;ma
noxpajaHcica gpyiursa : jegtior xepaeroBanicor H jeggor 6ocalicoor. cDopmamta cpyaHja H3BomeHa je rex 1907 an -li je yjegmbasaH,e nporpama
aicnsje H3BputeHo join 1905. Faamm 3agturra gpyinTBa cy : npystame ma-
JEAHO 1104YITIJE
CABPEMEHA BOCHA H XEPIWirOBHHA
TpHjanHe H mopanne nomohn ygeminama a ytieHHHHma cHHjy unsoga
cpegibnx H BR11111X; CmelilTalbe gene Ha 3aHaT 14 TproHHHy4
14}RuspwasamenowHpalbexTcunoHmyeas,gu3in
batnaix gomosa, nmpelne npocHeTe y Hapogy, ocHHHaibe xibmicHana, Ha-
gasame norniux HH,Hra a JIIICTOBa. To je Beoma npocTpaH npocHeTHH
nporpam Ha Home gpyurrHo og notlema asHHo pax/. Hapo'nrro je Inerosa
aRTHHHocT 6H.na ruiogua og 1907 go 1914, Hag ce cupomna maHHHaa gHrga
go spa° upynHe nmppe og 700.000 HpyHa. 113gagH cy HCTO TaK0 BeJIIIK14,
cHopo nova MI1J1110Ha. F.naHHH geo pacxoga Hge Ha H3gpacaHalbe ygeinum.
Y °Boa,/ nepHogy Appian° je Hogurao cBojy nazaTy Hanpegan y
pajeBy, Hoja je gallac cpegllurre cHHjy . Hy.TrypHm yeTaHoHa xpHaTcHilx
a lc* je raaHHH HaHop HpHxoga — rogtunkbe OKO mina miurHolla.MoHz,ga
je join Hanu/Hje nogHaaffie 14 oTHapalbe HanpeT x o B H x Hommcara —
gaHac 14X Hma geTllpH: K p a a. To mil c .a a H y. CapajeBy, K p a Jb 11 eTap CHat/Ith y MocTapy 3a ygeHnice; 3opa 3pHibciza H ICHT
p a H a 3p HIE. CH a y CapajeBy 3a pie/me. Kpo3 H,Hx . je og paTa /A°
ganac nponago 1250 baxa. AOMOBH cy mogepHo xxrnjeHetal H negaroninu
ypebeHH, Hapoinrro je K p a in Tomlicaan Hasparall Hacrnaim 3anog.
Hanpegax je Jlo gaHac nomorao ripen.° 5000 balm H npeno 1300 inerpTa
y pa3JIHtuITHM 3aHamma. Caojy HemaKy npocHeTHy anTHBHOCT gpyIIITBO
Haerawna a gaHac y cHHma npaHnHma. H3gaje nonyzapHe Cnnce , HaaeHgape, ocHHHa neHauxe 36opose H npHnpema oTHapaffie cHoje Henince jaHHe
5/46.1HoTene y Capajesy, nopeg ocHHHalba lurraoHuna y nposHm/Hjli.
,Tle.aosalbe HanpeTHa HHje orpanwieHo camo Ha BocHy H XepueroHnify, Hero Ha ate xpHaTcHe o6nacTH H Ha iberonoM go6py page
gaHac ge.ga xpnaTcHa HirreaHreHuvrja.
HCTO je MK() BeJlaKII FrHaaj HanpeTHoH Ha eKOHOMCNO cHanpocHetinnan,e Hamer Hapoga y BOCHH.
:IL B.
Jedno podu§je*
Out su nak velika ctieka lepota i nacionalna svettost
Po kojoj ce se pokoljenja
Oni su eestitost i
obraz svoje zenajc.•.
(Boiidar Pu•i& Mladu Bosna.)
Knjiievnici i umetnici:
Osman Djikle, pesnik i publichstzi, saradnik „Bosanske Vile",
.,,Zore" i drug-ih nagih knjrievnih listova; sekretar i urednik „Gaj✓eta", kao i politiekog lista,,,Samo•uprava" — umro 30. marta 1912:
Jovan Varagie, student, pesnik, saradnik „Bosanske Vile,"
'„ ■.-!rpskog Knjiievnag Glasnika" ioginuo kao• talac u Booni 1915, g.
Milo •Vidakovie, student, pemik, .saradnik „Bosanske Vile"
,.Srpskog Knjiievnog Glasnika" — pisac zbirk3 „Carski Soneti" .
g." prebegne nagoj vojsei -kod -Vikgrada, da u protege 1915. 194.
▪ umre u Velesu.
* 1917 Bodine, u Krfskom „Zahavniku" (Or. 5 od 15 :e )tembril) pod
ovini ovakvim nazivom, a o, petogodiiinjiei nage prve
u iujen
• je jedan potnen prestavnicima nage mlade kujievnosti i
mlade
nauke I mlade 2urnalistike „za oteeestvo 2ivot polo2ivgih`. Medu mougint
imenima to „zlatne liste"
koja prestavlja 2rtvu nage mlade duhovne elite,
nalazimo i mnoga imena iz Bosne i Bereegovine. Dodajuei ovome nizu ra-nije i kasnije poznatije pokojnike i rabrike „Nacionalni borei" i „Morita:
tori" mi im o desetogodignjiei oslobodenja i ujedinjenja, — na onaj naein,
Zininto pomea.
-
95
Vlado Gaeinovie, student, pesnik i knjiievnik saradnik ,Bosanske Vtle", ,.Narod&' --,;Otadibine", dahroVoljac, a Srb.ijinim os
jedan ad najvainijih • i najuticajnijih
lobodilackim ratovima
vodja i idebloga predratne hosanska-hercago-va.eke nacionalno.reVolucionarrie .oniladine umro ad tnbetkule . 11--•Friburgo (vaj4arSka) 1917. g.
Javan 2ivanovie —:student, saradnik ,-,Narada", spaljen kao .
-Vigegradu 1914 g.*
ranjeidobvlu
Dragutitt; Mrdz, student., pasnik, saradnik „Bosanske Vile" i.
Xala" — poginuO - 1915, '.g.• kad Paarevea. •
BrankO BallutoVie, slikar iz Hereago.vine, poginuo pri pov-j
laeenju 1915 g.
Petar Kgeie• L-- narodni poslanik, prip3ovdde, knjiIevni
Basne,:nrednik politiekog lista „Otadibine" •i knjiievnag ea ;
sopisa „RazVitak" jedan ad vodja „Made •BoOne" i jedan od
heizakletijih neprijatelja Austrije — umro a ro.pstvu u Beo-gradn
1916 godino.
.
-(' Dr' jet Dedijer, sauradnik Radulovieeva „Pregledaw i,.;Srpv.e-ske . Rijeel",;dOcent geografije na boo.g•adskom
lika nada nauene Boone i Hereegovini. On je izbegaa svirepim
stradanjima u domovini, da po povratku u nju, u Sarajevo,
umre.1918. g. •
roinansijer 1-- dramatiear,
„87.7eipzar eoro•vie,
dan ocl glavnih •aradnika Radulovi(!eva „Naroda"-, kao poznati .
•vreme najoSeili austrijskih progana., za taoen. rod,ljub•zet.a
.Uu&n, i zlostavljan, navukao j.3.bolost od koje je novo 1919 g.
pesnik liarcegovim, nag- najbolji.- naconalni
Aleksa
umro- u -slobodnoj domovini .1924 g.
bard. Aia.en kao taco
Risko Miliccvic, student saradnik „Naroda", poginuo• kao dobray., djae, na. Krupnjn 1924 g.
Ciao, student urednik mostarskog „Rada",
Petar Petkorie
•• •
najodaniji p.omoOnik i karnita iz balkanskih ratava,• po
ginuo je kao dohrovoljac na Zavlaci 1914 g.,
--
•
Novinari, politiEari i nacionalni borci:
Dr Djordje Lazarevie, narodni posl•anik, undnik tuzlanskog
4Sipskog Vesnika" paginuo• kao taoe i•Booni 1915 g.
Risto Radtdovie, profesor, urednik ,•arode i „Pregleda" —
duga, i vodj Basne", umro cd mueenja u aradiskim
tamnicama 1915 g.
AV-do Sumbul, student; urednik sarajevokog „Gajreta" umro
u aradskim tamnieama' 1915 . g.• Risto Dtddevie — Toltolj, ssudski pisar, saradnik „Naroda",
poginuo kao pegadijski p. paruenik, a Dabrudii 1916 g.
ih umoNikola Kagikovie, nacionalni borae, skupljae narodn
tvorina'i urednik najztisluinijeg easopisa Boone i Hercegovina
*) U °Tom nizu• ubrojan je i g. Borivoje Jeftie, student, pens;
saradnik „Bosanoke Vile", nbijen 17 sarajevskoj tamnici, 1914.
gto, na nago - radOiit, nije istina. G. -Jeftie, koji je do sada, dao
najbolji napis o Sarajevskom Atentatu, nadiiveo .j2 -mueenja
tamnici i sada je drama..turg Sarajevokag. Narodnog Pozarigta.
60CHA 14 XEPU,E1OBNHA
96.
CABPEMEHA BOCHA I1 XEPIAEPOBHHA
„Bosauska Vila" — mueen i osudjivan
doeekaa je da enure u
u slobodnoj otadibini 1927.
Gligorije Jeftanovie, vodja Srba u Bosni pretty austrijske
uprave, u barbi za grkveno-gkolsku autonomiju; zatvaran kao talac i osudjivan radi „draienja" protiv Austrije; — predgad,nik
Narodnog Vie& za Bosnu i Hereegovinu i prvi predsednik Privremenog Narodnog Predstavnigtva u Beogradu. T.Tmro. 1927 god.
Ljabo Mijatovid, jog .,kao student prava bio je na eelu. Made
Bosne i jedan ad vodja Jugoglavensko Revolucionarne Omladiuske.
Organizacije." Zbog predsedavanj.a (mom istoriskom kongresu to
arganizacije na Vidov dan 1914. g. osudjen je na tegku robiju kada
je i dobio sugicu. Umro je 3 februara ove godine.
Dintitrije V. Jevdjevie, prortojerej, elan „Narodne Odbrane",
hapgen, uziman za taoca i u banjaluekom veleizdajniokam procesu osudjen na smrt na ve,galima. Intervencijam gpanskog kralja
pape daeekaa je oslobodjenje i ujedinjenje. Umro 7 februara ove gJovo Bohkov-ie, saraclnik sarajevske „Veoernje Porgte" i beograd.kog „Vremene uredulk grednjaskalgkog literarskog lista.
,,Zora" i pisac dvoju knjizica, 6.;tihova umro krajem 1927. n Mostaru,..
(HeTopactco-reorpacbeica icapTa.)
apsotst,
Cit?..a tt .
cAaA
6a4a.11. Ka
\e,CaPaJEB0
errap.
Atentatori :
tiocrae
Bogdan Zerajie, student i ueitelj u Srbiji — atentator na generala Vareganina, paglavara Bosne i Hercegovine uoVa. se. 2..
juna 1910. g., poste nenspelog pucnja.
Dana° Ilia, ueitellj, gaurednik socijalistielog lista „Zvono" i
jedan od najglavnijih .arganizatora Sarajevskog Atentata, obegenje 2 februara 1915. g.
Gavrilo Princip, gimnazista, nacionalni revolucionar i izvrgilae Sarajevskog Atentata, umiro kao osudjenik na 20 godina
tegke tamnic,e, krajem aprila 1918. g. u Terezinu (Oehoslovai.%ka).
Trifko Grabei, rimnazista, nacionalni revolueloinar i jedau
od sau6esnika u Sa-rajevskani Atentatu kao osudjenik na 20 godina robije, umro je n Terezinu 1916 g.
Lazar Djukie, trelteljac, nacionalni revolucionar i jedan ad
ueesnika u Sarajevskom Atentatu, pollute° u zatvoru i umro.
u Cogkoj.
Nedeljko Cabrinovie, tipograf, jedan od atentatora, osudjen•
na vigegodignju robiju umro 1916 g. u Terezinu.
Veljko Oubrilovie, ueitelj i poverenik „Narodne Odbrane",
zbog pamaga.nja sarajevskih atentatora abegen. 2 februara 1915 g;
Migko Javanovie, ugledan trgovac iz Tuzle i jedhn od atentatorskih pomagaea, obegen 2 februara 1915 g.
Milzajlo Pugara, ueitelj, jedan od posrednih ueesnika Sarajevskog Atentata. umro od' pegavog tifusa kao inberuirac a Aradu,
krajein 1914 g.
Jakav illilov c, teak iz bijeljinskog grew i. jedan od pumagai,;a sarajevskih atentatora, prvo osudjen na vet§ala. pa ponTilavaon na vigagodignju robiju u Meleksdorfu, gde je i umro (?)
Kcrovioi, otac i sinovi, pomagaei sarajevskih atentatora, od
kojih je jedan osudjen na vegala 2 februara 1915 g.
11C6PABKA : Mommo lta ce Hcnpase eaellehe norpenme : 1) Ha eTpanK
26, 17 pelt ogosAo, ymeeTo 3axaanirrm Tpe6a sazaarnTn. 2) Ha eTpaaa 48
ceyAa rlte CTOjEt HOKIlt Tpe6a Hommt.
oescrpwin.:4eBocne n
S a speme
Xepuer013341-fe
Ityczpojcne OmynaLc
---ipx•aafeitincaee Socrse as
J-Cp3Jba
Tap r.Ke,
-
tV 2
spem e
I.
-.•• prirraae Bacarmsor//aaia.n.pca-
••••••••••••••••••••• ,.**-44 ****4104•404M
.4-►
IIPETHJIATIITE CE HA
CEBEP"
„RIME
•
CBOJOM FOAHLIIIbOM IIPETHJIATOM
OA 90 AHHAPA — HOMAWETE HAM
JEAHHH TI MC O H H C HA CEBEPY
HAIRE OTAI,IBHHE. c oz■ ozi O.
*********444.444:********0•04 ■•••••■•••••••••••••••••

I 130 I 1111

Transcription

Similar documents

PARADOKSISTICKI DVOSTIHOVI

Zakonodaja na področju ravnanja z radioaktivnimi odpadki in

MIkeNI ZAMOR KOD DECE SA HRONIeNIM

Poročilo o rezultatih poziva osebam zainteresiranim za

dubai: najljepši, najliberalniji i najslobodniji grad na svijetu

haber 52.indd - Bosnia and Herzegovina UK Network

dalje - Bosnia and Herzegovina UK Network

dalje - Bosnia and Herzegovina UK Network

PREPORODOV

120 miliona KM - Vanjskotrgovinska / Spoljnotrgovinska komora BiH

dalje - Bosnia and Herzegovina UK Network

Garibaldi trodelni letak.cdr - Picerija Garibaldi Novi Sad

KULTURNA ANTROPOLOCIJA

prūsų ir lietuvių mirties (požemio, mirusiųjų

generalna karta bosne i hercegovine razmjere 1:150

HAM tech

Преузмите документ у pdf формату