P~elar

Comments

Transcription

P~elar
^asopis za p~elarstvo
P^ELAR
Izdava~: Savez p~elarskih
organizacija Srbije
ul. Molerova br. 13
11000 Beograd
Saradnja sa ~asopisom
Rukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova
br. 13.
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija
zadr`ava pravo redigovanja tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz
~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor
informacija.
Istorija ~asopisa
++381 11 2458-640, ++381 64 40-191-63
www.spos.info [email protected]
Internet diskusiona grupa:
[email protected]
Predsednik SPOS-a
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}
ul. Milana Metalca br. 4 , 24413 Pali}
++381 24 753-771, ++381 63 510-598
[email protected]
The Magazine of Serbian
Beekeeping
BEEKEEPER
Publisher: The Beekeeping Association
of Serbia, Serbia&Montenegro
11000 Belgrade, 13 Molerova St.
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je
1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.
Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.
godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine
nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u
Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,
izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.
Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski
p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.
Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.
godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje
i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna
zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu
nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.
Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo
tel. ++381 34 853-715, ++381 34 853-560
[email protected]
Glavni i odgovorni urednik
APISLAVIA
APIMONDIA
Foundation
Dr med. Rodoljub @ivadinovi}
ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
18210 @itkovac
++381 18 846-734, ++381 63 860-8510
[email protected]
www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm
Izdava~ki savet
Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)
Prof. dr Jovan Kulin~evi}
Prof. dr Bosiljka \uri~i}
Prof. dr Desimir Jevti}
Prof. dr Slobodan Miloradovi}
Prof. dr Miloje Brajkovi}
@arko @ivanovi}
2
2006
Kako se vratiti prirodi?
Fotografija na naslovnoj strani:
Ivan Brndu{i}, Bor
P^ELAR, mart 2006.
K o n e z n a , n e k a u ~ i ~ i t a j u } i P ~ e l a r.
Ko z n a , n e k a u ` i v a u o b n a v l j a n j u g r a d i v a .
Ko z n a b o l j e , n e k a t o i n a p i { e .
Rodoljub @ivadinovi}
NOVA BOLEST P^ELA PRETI EVROPI?
3
Izdvajamo i z s adr`aja
Milo{ Milosavljevi}
LEKOVITOM POGA^OM
PROTIV NOZEMOZE
Rodoljub @ivadinovi}
6
Branislav Karleu{a
PISMO P^ELARIMA ZA APRIL
9
Mileta Markovi}
PRVO CENTRIFUGA, PA ROJ?
12
Mladen Krsti}
Sr|an Arsi}
NAJTANJA UOKVIRENA
MATI^NA RE[ETKA SA LETOM
15
Mladen Krsti}
FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA
U KOMERCIJALNE SVRHE
21
Jovan Kulin~evi}
KAKO P^ELARSKA PRAKSA
UTI^E NA POPULACIJU VAROE
27
Jovan Kulin~evi}
KAKO P^ELARSKA
PRAKSA UTI^E
NA POPULACIJU
VAROE
27
Lo{im apitehni~kim merama p~elar
mo`e umnogome da potpomogne
razvoj varoe. Ne dozvolite sebi tako ne{to
Mirko Vilus
Rodoljub @ivadinovi}
NOVOSTI O OKSALNOJ KISELINI
FORMIRANJE
PAKETNIH ROJEVA
U KOMERCIJALNE
SVRHE
16
Detaljno se upoznajte sa
zdravstveno najbezbednijim metodom rojenja
16
Veroljub Umelji}
RAD SA MALIM OSMODELNIM
OPLODNJACIMA
NOVA BOLEST P^ELA PRETI EVROPI?
3
Otkrivena nova bolest p~ela u [paniji,
Francuskoj i Nema~koj. Uzro~nik je protozoa
Nosema ceranae, koja je pre{la na na{u
medonosnu p~elu i izaziva do sada nezabele`ene
i neopisane simptome
29
PARAFIN U SATNIM OSNOVAMA
36
Branko Obranovi~
RAD SA MRAVLJOM KISELINOM
U [email protected] KO[NICAMA
32
Franc [ivic
NOVO LICE TIMOLA
34
Detaljno apsolvirajte jedan od najve}ih problema
p~elarstva na na{im prostorima
Mom~ilo Kon~ar
Mirko Vilus
VE[TA^KI MED (INVERTOVANI [E]ER) 35
VREME JE ZA SETVU FACELIJE
39
Mirko Vilus
PARAFIN U SATNIM OSNOVAMA
36
Mom~ilo Kon~ar
VREME JE ZA SETVU FACELIJE
39
Vlastimir Spasi}
KONA^NO DOKAZI
P^ELAR, mart 2006.
41
Ako imate veliko imanje, ne propustite priliku da
p~elinju pa{u obogatite medonosnom facelijom
1
Re~ urednika
Savez p~elarskih organizacija Srbije doneo je
odluku da krene u projekat
{tampanja ~asopisa na latini~nom pismu, zbog sve
ve}eg broja zahteva iz
nekih susednih dr`ava (pre
svega iz Hrvatske, Bosne i
Hercegovine i Slovenije).
Naime, od{tampa}e se dva
besplatna pilot broja na
latinici. U rukama dr`ite
prvi takav broj. Na{a ideja jeste da vas kroz ta
dva broja upoznamo sa na{im ~asopisom,
poka`emo vam njegov kvalitet i zainteresujemo
vas da ga ubudu}e redovno ~itate, od sada i na
latinici.
Ovaj prvi broj je od{tampan u martu 2006. u
tira`u od 10 000 primeraka, dok naredni mo`ete
da o~ekujete tokom jeseni iste godine. Ako vam
se na{ ~asopis bude dopao, mo}i }ete da ga redovno dobijate od januara 2007. godine, kada
on ina~e ulazi u 110. godinu svog izla`enja. To
}e biti mali jubilej koji }emo, nadam se, proslaviti zajedno.
Distribucija ova dva pilot broja obavlja}e se
preko udru`enja, dru{tava i udruga p~elara. Svi
zainteresovani p~elari mogu ih dobiti potpuno
besplatno. Potrebno je da predsedniku lokalnog
dru{tva p~elara dostave svoje ime, prezime,
adresu i telefon. On bi posle prikupljanja podataka od zainteresovanih p~elara poslao kompletan spisak na adresu Saveza p~elarskih organizacija Srbije. Mi bi mu nakon toga po{tom
poslali tra`eni broj besplatnih ~asopisa.
Poku{a}u da vas malo detaljnije izvestim o
na~inu izla`enja, ure|iva~koj politici i opredeljenju ~asopisa P~elar. On izlazi u 12 brojeva
godi{nje, svaki na po 48 strana u punom koloru,
na kunstdruku, plus korice. Format je skra}eni
B5. ^asopis objavljuje stru~ne i nau~ne tekstove
iz svih segmenata p~elarstva. Trudi se da bude
maksimalno aktuelan. U proteklom periodu, o
veoma va`nim novim informacijama izve{tavao
je takore}i u isto vreme kad i najpoznatiji svetski ~asopisi, a u nekim segmentima je i
prednja~io. Na pro{logodi{njem svetskom
2
Misao meseca
Koko{i se broje u jesen,
a ko{nice u prole}e
Kongresu p~elara koji je odr`an u Irskoj,
~asopis P~elar se po prvi put na{ao u konkurenciji za izbor najboljeg svetskog ~asopisa.
Apsolutno smo svesni da smo jo{ uvek daleko
od toga, ali su ~itaoci definitivno presudili da je
P~elar ako ne jedan od najboljih p~elarskih
~asopisa u ovom delu Evrope, onda bar ni u
~emu ne zaostaje za ostalima. ^vrsto verujemo
da }e internacionalizacija P~elara na nivou
jugoisto~ne Evrope ovaj ~asopis dovesti u sam
vrh i da }e postati i ostati presti`an p~elarski list.
Naravno, ne `elimo da budemo konkurencija
drugim ~asopisima, ve} samo korektni saradnik.
@elimo da razmenjujemo iskustva i saznanja.
Ra~unamo na stru~ne, p~elarske i ljudske
potencijale celog ovog podru~ja. Pozivamo vas
na saradnju. Pi{ite za P~elar. Mi }emo va{ trud
nagraditi. Honorar za stranicu teksta iznosi od
12,5 do 17 evra, zavisno od toga da li je autor
p~elar prakti~ar ili nau~ni radnik.
Moramo da se pohvalimo da smo povodom
Kongresa p~elara u Irskoj
izdali i specijalan broj na
engleskom jeziku koji je
besplatno podeljen u~esnicima Kongresa iz celog
sveta. Nadamo se da }e
posle narastanja broja
saradnika iz na{eg regiona, izdanje na engleskom
jeziku postati praksa, u
po~etku mo`da samo jednom godi{nje. Jer,
pouzdano znamo da su p~elari ovog dela
Evrope dobro obrazovani i da imaju {ta da
poka`u svetu. Da ne govorimo o prirodnim
potencijalima koji su neiscrpni i ostavljaju
sijaset mogu}nosti za organizovanje moderne
organske proizvodnje meda na jugu Evrope. Na
tome nam cela Evropa mo`e pozavideti.
Sa nadom da }e ~asopis P~elar u skorijoj
budu}nosti predstavljati zvezdu vodilju koja }e
nas usmeravati ka tom cilju, `elim vam u ime
Saveza p~elarskih organizacija Srbije uspe{nu i
medonosnu p~elarsku godinu!
I naravno, ne propustite naredni besplatni
pilot broj P~elara!
P^ELAR, mart 2006.
Ro|en je 20. februara 1973. Doktor je op{te medicine na specijalizaciji iz epidemiologije. P~elari od 1992. godine Fararovim ko{nicama. Predsednik je Dru{tva p~elara u Aleksincu, potpredsednik Regionalne asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije i urednik ~asopisa P~elar. Predava~ je SPOS-a sa 140 odr`anih predavanja u svim republikama biv{e Jugoslavije.
Autor je jedne i urednik tri knjige iz p~elarstva, trenutno pi{e drugu. Koautor je i jedne knjige iz pedijatrije. Dvostruki je dobitnik najvi{eg priznanja SPOS-a, diplome „profesor Jovan
@ivanovi}“.
Dr med. Rodoljub @ivadinovi}
ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
18210 @itkovac
++381 18 846-734
++381 63 860-8510
[email protected]
www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm
NOVA BOLEST
P^EL A
PRETI EVROPI?
Kompletna stru~na i nau~na javnost Evrope
je u trenutku ostala nema kada je Mariano Higes iz Laboratorije za p~elinje bolesti regionalnog p~elarskog centra (Castilla-La Mancha) u
[paniji objavio da su utvrdili postojanje uzro~nika (Nosema ceranae) nove p~elinje bolesti na
tlu Evrope u vi{e p~elinjaka Francuske i [panije.
On je zajedno sa svojim saradnicima (Raquel
Martin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, Angel
Sanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana)
izvestio o tome p~elare i u presti`nom {panskom
~asopisu Vida Apicola za septembar i oktobar
2005. godine. Po{to nemamo razmenu ~asopisa
sa ovim ~asopisom, do nas je prva vest do{la sa
januarsko-februarskim brojem (2006) francuskog ~asopisa La Santé de l´Abeille koji je preuzeo pomenuti napis.
Istu informaciju u potpunosti je potvrdio i
dr Klaus Wallner iz Saveznog instituta za p~elarstvo u Nema~koj (Hohenheim, Stuttgart) na
svom predavanju odr`anom u Beogradu 12. februara 2006. godine. Tada je izjavio da se ula`u
napori na utvr|ivanju njene prisutnosti na {irem
podru~ju.
Najjednostavnije re~eno, nalazimo se pred
prvim otkri}em protozoe Nosema ceranae kod
medonosne p~ele Apis mellifera u Evropi. Radi
se o prvom otkrivanju sposobnosti Nosema ceranae da zarazi medonosnu p~elu u Evropi. Po prvi put je otkrivena i veza sa konkretnim klini~kim slu~ajem.
P^ELAR, mart 2006.
I na svetskom nivou problem mo`e postati
ozbiljan, po{to je nedavno Huang sa saradnicima u jednom radu prezentovanom na 38. skupu
Dru{tva za patologiju beski~menjaka (7–11. avgust 2005, Anchorage, Aljaska, SAD) koji jo{ nije zvani~no objavljen, prikazao otkrivanje p~ela
zara`enih sa Nosema ceranae u ko{nicama na
Tajvanu. Sa epidemiolo{ke ta~ke gledi{ta, ovo
otkri}e je od velikog zna~aja po{to je potvr|ena
sposobnost Nosema ceranae da u geografskoj
zoni porekla pre|e iz uobi~ajenog (Apis cerana)
u novog doma}ina, medonosnu p~elu (Apis mellifera). Veoma je verovatno da se Nosema ceranae ra{irila u dru{tvima evropskih medonosnih
p~ela kako na azijskom, tako i na evropskom
kontinentu, dospev{i u [paniju koriste}i sli~ne
puteve onima koje je sledila i varoa. Mislim da
treba da nas zabrine ~injenica {to je i na{a zemlja bila jedna od va`nih karika na putu {irenja
[ta to vreba na{e p~ele?
3
varoe. Naravno, ovakva hipoteza {panskih nau~nika mora biti potvr|ena kroz utvr|ivanje prisustva ove nove bolesti i u drugim zemljama, {to se
jo{ nije dogodilo, verovatno zbog banalne ~injenice da se sli~na istra`ivanja u tom pravcu nisu
sprovela nigde drugde. O~igledno da je va`no
znati {ta tra`ite.
[panski nau~nici su i na osnovu ovih preliminarnih rezultata itekako spremni da za masovne
gubitke ko{nica u toj zemlji (taj fenomen koji je
poslednjih godina u~estao nazvali su sindromom
pusto{enja ko{nica, i za sada nema jasnih dokaza {ta je glavni uzrok, ve} je sve na nivou pretpostavki) okrive ba{ uzro~nika ove nove bolesti.
Se}ate se da smo u januarskom P~elaru za ovu,
2006. godinu, objavili informaciju o velikom nema~kom projektu koji treba da utvrdi uzrok masovnih stradanja p~ela u toj zemlji. [ta ako je
Nosema ceranae glavni uzro~nik, a da se niko
nije setio da je tra`i? Vreme }e pokazati.
Veoma je va`no naglasiti da ova bolest izaziva do sada nezabele`ene i neopisane simptome
u p~elinjim zajednicama, koji se razlikuju od
onih kod klasi~ne nozemoze. Najugro`eniji deo
p~elinje zajednice su radilice i to i u vreme kada
su p~elinja dru{tva produktivna. Zapa`anja ukazuju na to da obolele p~ele stradaju napolje, daleko od ko{nica. To mo`e izazvati progresivno
pusto{enje ko{nica, a da se i ne vide uginule p~ele, {to bi prouzrokovalo manji prinos nektara i
polena i za posledicu imalo potpuno nestajanje
dru{tava kroz pomanjkanje hrane i nestanak radilica. Kao i kod obi~ne nozemoze, spore Nosema ceranae bi imale sposobnost opstanka kroz
du`i vremenski period u okolnoj sredini, {to bi
veoma olak{alo ponovno zara`avanje ko{nica
i/ili dovelo do novog pusto{enja novoformiranih
zajednica. Pokazano je da su u najvi{e pogo|enim zonama ponovne infekcije veoma ~este u
vremenskom intervalu izme|u dva i ~etiri meseca. Do sada nije bilo mogu}e uspostaviti direktnu vezu izme|u broja spora prisutnih u digestiv-
nom traktu obolelih p~ela i lezija koje one potencijalno mogu da izazovu.
Veoma je va`no objasniti problem oko dijagnostikovanja (utvr|ivanja) prisustva bolesti, po{to uobi~ajene rutinske tehnike preporu~ivane
za otkrivanje obi~ne nozemoze daju la`no negativne rezultate u zajednicama p~ela zara`enim
sa Nosema ceranae.
Sigurno se pitate mo`e li se ova bolest le~iti?
Kao prvo, moramo da utvrdimo da je imamo da
bi je le~ili. U na{oj zemlji tako ne{to za sada nije mogu}e. Na sre}u, ima opravdanih razloga da
verujemo da to stanje ne}e potrajati isuvi{e dugo. Potrebno je da pro|e malo vremena, da se
dijagnosti~ke metode zvani~no utvrde i objave,
kako bi se primenjivale. [to se ti~e samog le~enja, utvr|eno je da je uzro~nik osetljiv na fumagilin, {to za evropske p~elare i nije najsre}nija
vest, po{to je u EU zabranjena njegova upotreba u p~elarstvu. Takvo le~enje bi, prema preporukama tamo{njih stru~njaka, moralo biti propra}eno detaljnom dezinfekcijom kompletne
opreme i ko{nica, najbolje upotrebom toplote i
sir}etnom kiselinom.
Ovih dana kontaktirao sam i sa poznatim
stru~njakom iz italijanskog Instituta za p~elarstvo u Bologni (Antonio Nanetti) koji mi je saop{tio da u Italiji jo{ uvek nije utvr|eno prisustvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na analizu i da se o~ekuju rezultati. Rekao je i da je bolest do sada (kontaktirali smo 24. februara) dijagnostikovana samo u [paniji, Francuskoj i Nema~koj. Po{to je pomenuo i Nema~ku, to zna~i
da je, po{to Klaus Wallner o tome nije znao ni{ta 12. februara, bolest verovatno utvr|ena izme|u ova dva datuma i u toj zemlji. Antonio
Nanetti mi je saop{tio i jednu neprijatnu vest.
Nova nozemoza, ako je mo`emo tako nazvati,
mo`e da proti~e i inaparentno, bez vidljivih
simptoma, pa p~elar izgubi zajednicu i ne shvataju}i {ta se dogodilo. Uz to, razvija se mnogo
br`e nego kod p~ela Apis cerana.
Ove zime nije bilo ve}ih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog ve}e potro{nje hrane, pojedina dru{tva su uginjavala od
gladi tamo gde nije bilo dovoljnih zaliha meda. Ali, setimo se pro{le zime sa masovnim uginu}ima!
Da li je mogu}e da je glavni uzrok masovnih uginu}a p~ela {irom sveta nova bolest?
4
P^ELAR, mart 2006.
U ~asopisu P~elar za
mart 2006. godine objavljeni su rezultati istra`ivanja koje je obavio
upravo pominjani Antonio Nanetti iz Italije. On
je ispitivao jedan potpuno prirodni preparat na
bazi bilja u suzbijanju, da
ka`emo, obi~ne nozemoze (uzro~nik Nosema apis) po imenu Api Herb.
Razlozi za intenziviranje napora na tra`enju efikasnog leka ~ija je upotreba dozvoljena u p~elarstvu protiv ove bolesti le`e u ~injenici da je upotreba antibiotika fumagilina zabranjena u
Evropskoj Uniji (propis CE 2377/90). Tako nedostaju specifi~na re{enja drugog tipa koja bi se
koristila u borbi protiv nozemoze. Api Herb je
baziran na biljnim ekstraktima koji nisu toksi~ni
za ~oveka, ne zaga|uju `ivotnu sredinu i ne nose sa sobom nikakav rizik za ostavljanje hemijskih rezidua u p~elinjim proizvodima. Istra`ivanja su obavljena na Sardiniji kod dru{tava koja su pre`ivela jak napad nozemoze. Upore|ivan
je efekat preparata Api Herb, fumagilina i timola u esencijalnom ulju (40 mikrolitara po ko{nici). Postojala je i kontrolna, netretirana grupa.
Tretman je ponavljan dva puta kod grupe koja je
dobijala fumagilin, a tri puta kod ostalih grupa,
tokom sedam dana, po~ev od 14. aprila 2005. godine. Grafikon pokazuje rezultate izvr{enih analiza. U ko{nicama tretiranim {e}ernim sirupom
u kome je bio rastvoren preparat Api Herb i
onim tretiranim fumagilinom, konstatovano je
jasno smanjenje broja spora (sledstveno 46% i
60%). Vrlo je va`no {to razlika u efikasnosti izme|u ova dva preparata nije bila statisti~ki zna-
~ajna, pa mo`emo slobodno da zaklju~imo da su
oba ova tretmana pokazala sli~ne stope efikasnosti. Tokom eksperimenta nisu zabele`eni negativni efekti na p~elinjim zajednicama tipa uginu}a p~ela, legla, gubitka matica ili rojenja.
Lepa je vest {to Nanetti u ovom trenutku
obavlja jo{ jedan eksperiment sa preparatom
Api Herb, koji bi trebao da pru`i podatke o preciznom doziranju i da jo{ jednom potvrdi visoku
efikasnost. Sa nestrpljenjem o~ekujemo rezultate. Ina~e, preparat Api Herb }e se u Italiji na}i u
prodaji negde oko 6. marta ove godine. Nije registrovan kao lek, ve} kao dodatak p~elinjoj ishrani, {to }e omogu}iti lak{i uvoz i registraciju i
na na{im prostorima. Ostaje da se nadamo da }e
sli~nu efikasnost pokazati i prema novom uzro~niku (Nosema ceranae) nove p~elinje bolesti.
U poslednjih nekoliko meseci i ~asopis P~elar je u vi{e brojeva objavio napise p~elara prakti~ara (7/2005, 1/2006, 2/2006) koji su u borbi
protiv nozemoze postigli odli~ne rezultate upotrebom biljnih preparata. Naravno, takva njihova iskustva bi trebalo nau~no ispitati i verifikovati, ali praksa je ve} dala svoju manje ili vi{e pozitivnu ocenu.
Kako }e se cela situacija dalje odvijati, vide}emo vrlo brzo. Imamo obe}anja da je u pripremi kompleksno obra|ena publikacija o ovoj bolesti, i iskreno se nadam da }emo biti u prilici da
vam uskoro pru`imo detaljnije informacije. Dotle nam samo ostaje da se sa nostalgi~no{}u se}amo vremena od pre pedesetak godina, kada je
uspe{an p~elar mogao da bude svako. ^esto je
bilo dovoljno samo obi}i p~ele povremeno i izvrcati med. Trebam li i{ta da ka`em kako je to danas?
Plavi stubac: pre tretmana
@uti stubac: posle tretmana
Api Herb
P^ELAR, mart 2006.
fumagilin
timol
kontrola
5
Ro|en je 13. marta 1945. godine u Baljevcu. In`enjer je rudarstva. Trenutno se nalazi na
tr`i{tu rada sa 37 godina radnog sta`a.
LEKOVITOM
POGA^OM PROTIV
NOZEMOZE
Milo{ Milosavljevi}
ul. 1. maja br. 2/2
36344 Baljevac na Ibru
++381 36 790-555
++381 63 88-75-541
www.pcelinjaci.co.yu
[email protected]
U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporuka
se do sada mogla ~uti vi{e puta na predavanjima i pro~itati u literaturi. Najsve`iji primer je predavanje
Sergeja Luganskog iz Rusije odr`ano u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovena~kog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog nacionalnog ~asopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju ~asopisa
P~elar za 2005. godinu na 304. strani.
Ovim javljanjem u na{em cenjenom listu
P~elar, ho}emo da upoznamo kolege p~elare sa
problemom najra{irenije bolesti p~ela sa kojom
smo se borili (i nadam se izborili) unazad petnaestak godina.
Radi se o nozemozi p~ela koja se kod nas
pojavila u velikoj meri po~ev od pre oko 15 godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi nozemoze
nismo znali, pa smo sumnjali na sve i sva{ta. Blizina {tala, vetrovit teren,
lo{a voda na potoku koji
na{e p~ele pose}uju? I
adekvatne
mere u vidu
Mlin
preseljenja p~elinjaka sa
za
jedne na drugu lokaciju, te
{e}er
obezbe|enja ~iste vode za
p~ele, kao i primena lekova,
tada znanih i nama dostupnih
(Nozecid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosno Fumidil
B) nisu pomogle.
Iz godine u godinu napadi
nozemoze su bivali sve ja~i i ja~i. A
mi u `elji da dru{tva spasimo, nismo
`alili da im damo lekove i kada treba i kada ne treba. I u jesenjoj prihrani dru{tava, obavezno se davao
antibiotik Fumagilin, ili neko jodno jedinjenje. U zimskoj prihrani
poga~ama, koje smo kupovali ili
6
sami spravljali obavezno je uklju~ivan i jedan od
registrovanih lekova protiv nozemoze p~ela. U
prole}e, to je bila obaveza broj jedan, da se u sirup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKORO NIKAKVI. To je iskustvo sa na{eg p~elinjaka.
Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, u
tom obimu, pojavila u isto vreme kada se u na{im brdsko-planinskim krajevima masovnije po~ela da javlja kasna letnja pa{a „{umskog crnog“
meda koji je verovatno i glavni provokativni faktor za ekspanziju proliva i nozemoze kod p~ela u
na{im relativno surovim zimskim uslovima sa
malo dana za pro~isne izlete p~ela. Od tada, ka-
Zavr{en proces invertovanja
P^ELAR, mart 2006.
da se pojavila medna rosa na li{}u listopadnog
drve}a krajem leta, do danas, u na{im krajevima
ona je postala jedna od najsigurnijih pa{a, sa
zna~ajnim koli~inama tamnog i izuzetno kvalitetnog meda. Pa{a se javlja u vreme kada p~elinje zajednice smanjuju obim legla u plodi{tu i
skoro redovno unose taj tamni med u tako nastali prazan prostor u plodi{tu. Neopisivo je zadovoljstvo p~elara da u ranim jutarnjim satima,
kada se dan jo{ ni najavio nije, vidi reke p~ela
koje u potmulom huku hrle iz ko{nica u njima
znanom pravcu i te{ke padaju po celom prostoru p~elinjaka preoptere}ene silnim tovarom meda medljikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sati izjutra kada p~elinjak u}uti kao da nijedne
p~ele nema. Ako se vremenske prilike ne promene, nedelju dana je dovoljno da medi{ta budu
krcata crnim medom.
Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je da
je ovaj med u velikom procentu kriv za tako sna`nu pojavu nozemoze kod p~ela. Davljenik se i
za slamku hvata pa i mi, nemaju}i kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovima iz biljne apoteke (ljuta paprika i gorki pelin). Bilo je lutanja
oko primene ova dva prirodna sastojka, me|utim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodnju
poga~a za zimsku prihranu p~ela, uz dodatak sitno samlevene ljute paprike, kao i ekstrakta pelina koga sami spravljamo na na{em p~elinjaku u
Golom Brdu. U prole}e, kada biljni `ivot po~ne
naglo da buja, oberemo mlado li{}e pelina (Arthemisia absinchium) i u tankom sloju na lesama
osu{imo u su{ari. Osu{eni mladi list pelina do
upotrebe upakujemo u ve}e papirne kese. U toku jula, kada pelin po~ne da `uti, odnosno po~ne da cveta, naberu se cvetne grane i kao i li{}e
pelina, osu{e u su{ari. Osu{ene cvetne gran~ice
pelina, kao i osu{eno li{}e, sitno iseckamo i slo`imo u ve}e staklene tegle, zapremine 3–5 litara. Me{avinu li{}a i cvetova osu{enog pelina napravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih gran~ica. Tegle napunimo do dve tre}ine zapremine
ovom me{avinom. Teglu dopunimo alkoholom
ja~ine 40° i istu zatvorimo. Teglu dr`imo na tamnom mestu najmanje dvadeset dana. Onda je
otvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnu
staklenu bocu i koristimo po uputstvu.
Primenom na{e poga~e gubitke p~elinjih dru{tava od nozemoze p~ela smo smanjili na minimum. Dru{tva izlaze iz zime sna`na, vitalna i
zdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.
66,6 kg {e}era sa 16,7 litara vode, uz dodatak
10 kg „zdravog“ livadskog meda, ce|enog iz na{ih medi{ta. Na temperaturi od oko 36 °C i uz
povremeno me{anje dobijamo odli~an invertovani gusti sirup. Na mlinu za mlevenje {e}era sameljemo 20 kg {e}era i svu tu koli~inu izru~imo
u posudu me{alice za pripremu poga~a, sem 1 kg
koga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugi
lonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg invertovanog gustog sirupa i u isti ulijemo vru} skuvani
kvasac. Dobro izme{amo i u dobijenu masu uli-
jemo 55 ml ekstrakta pelina. U ve} sipani {e}er
u prahu, u posudu me{alice, dodajemo odmerenih 68 g sitno samlevene ljute paprike. Te~nu
masu iz lonca izru~imo na samleveni {e}er u posudu me{alice. I izvr{imo
me{anje testa za
poga~e. Dobro izme{anu masu uzimamo rukama i
njome punimo pripremljene plasti~ne
kese koje se radi odmeravanja nalaze na
pode{enoj vagi, na
1 kg te`ine. Da ne bi do{lo do brzog hla|enja mase u kesama (kako bi se
kasnije testo lak{e
„peglalo“) potrebno
je da nakon punjenja, kese odlo`imo u jednu
kutiju.
Po zavr{e-
Kako pravimo lekovitu poga~u?
Desetak dana pre izrade poga~e, u specijalnom sudu za invertovanje {e}era pome{amo
P^ELAR, mart 2006.
7
nom odmeravanju svih 26–27 poga~a (koliko ih
bude ako se dobro meri) poga~e punjene na kraju idu prve na dasku za peglanje gde se lepo ispeglaju na `eljenu debljinu. Daska za peglanje
je komad daske, dimenzija kese za poga~u, ~ije
su bo~ne ivice podignute ukovanim drvenim
lajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispeglane poga~e. Varenje, odnosno zatvaranje napunjenih i ispeglanih poga~a obavlja se
na dasci za varenje, koja je napravljena tako da
je ure|aj za dvostruko varenje plastike spu{ten u
posebnu kutiju uz dasku, tako da visina greja~a
za otsecanje, odnosno varenje kese, bude u istoj
ravni sa povr{inom daske na kojoj le`i poga~a.
Dobro zatvorena poga~a se sla`e u kutije (po 10
u kutiji) i odla`e u hladnu prostoriju.
U januaru ili po~etkom februara na{e poga~e dajemo svim p~elinjim dru{tvima, bez obzira
na koli~inu prisutne hrane u ko{nici. Vrlo je va`no da nastojimo da svim dru{tvima obezbedimo na{u poga~u sve do perioda kada p~ele u
prole}e imaju u~estaliji
izlet iz ko{nica i primetan unos polena i nektara iz prirode. Zahvaljuju}i ovoj poga~i koju na{e p~ele
rado konzumiraju u
najlo{ijim mesecima zime, sa puno
optimizma i bez
onog ranijeg straha
– {ta }e ostati od
p~ela na prole}e,
~ekamo novo leto
i za nas unosnu
kasno letnju pa{u medne rose
sa listova drve}a iz nepreglednih {uma
podno Kopaonika.
8
[email protected] JE ZNATI
Spore nozemoze se {ire izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade jedinke unose
u sebe prilikom ~i{}enja zara`enog sa}a.
P~ele u ve}oj meri defeciraju unutar klubeta krajem zime, posle svog dugog zato~enja, jer tada te`ina njihovog zadnjeg creva rapidno raste. Kada su p~ele u mogu}nosti da slobodno lete i izmet izbacuju izvan dru{tva, sa}a postaju ~istija, a {anse da
p~ele dospeju u kontakt sa sporama se
smanjuju. Izvestan nivo infekcije opstaje
na sa}ima tokom ~itavog leta u dovoljnoj
meri da mo`e dovesti do inficiranja zimskog klubeta. Eksperimentalno je utvr|eno da spore mogu u izmetu opstati najmanje godinu dana.
Infekcija mo`e ostati unutar jednog
dru{tva, ali je ~injenica da ponovno inficiranje posredstvom p~ela prakti~no nestaje
tokom leta. Me|utim, do izbacivanja izmeta u ko{nicama mo`e do}i u dru{tvima i tokom leta kada se p~ele na|u u ko{nicama
usled neuobi~ajeno lo{eg vremena. Postoji
statisti~ki zna~ajna korelacija izme|u
hladnih, maglovitih, ki{nih leta i infekcije
dru{tva slede}eg prole}a, mada bi uzrok
tome delimi~no mogao biti i usporeniji
rast dru{tava tokom ki{nih godina, kao i
nepotpunije ~i{}enje sa}a. Eksperimentalno je utvr|eno da je nivo infekcije u prole}e znatno ni`i u dru{tvima u kojima su zara`ena sa}a stavljena u centar gnezda tokom prethodnog leta, nego u dru{tvima u
kojima su zara`ena sa}a stavljena na periferiju gnezda. Razlog tome je {to se sa}a u
centru gnezda vi{e koriste, pa samim tim i
vi{e ~iste, nego ona na periferiji.
Prire|eno na osnovu najbolje knjige o bolestima
p~ela na srpskom jeziku „Bolesti p~ela“ od autora:
dr \or|e Dobri}, dr Danilo Vickovi}, dr Zoran Kuli{i}
P^ELAR, mart 2006.
Ro|en je 11. februara 1956. godine u Beogradu. Po zanimanju je supervizor u nacionalnoj aviokompaniji. Prvi susret sa p~elama do`ivljava na dedinom imanju, a odluku da osnuje sopstveni p~elinjak donosi 1977. P~elari sa 60 LR ko{nica. Poslednjih desetak godina,
ste~eno iskustvo nastoji da primeni u radu sa tridesetak p~elinjih zajednica u ko{nicama
izra|enim po Fararovim merama.
PISMO P^EL ARIMA
Branislav Karleu{a
ul. \or|a Jovanovi}a br. 7
11000 Beograd
++381 64 20-40-604
[email protected]
ZA APRIL
Neki od najsna`nijih podsticaja koji uti~u na
pona{anje p~elinje zajednice poti~u iz prirode,
tako da je neophodno da im posvetimo posebnu
pa`nju kada razgovaramo o postupcima koje
primenjujemo u radu sa p~elama. Dugo zimsko
mirovanje, kako vegetacije, tako i p~ela, povremeno prekidaju kratkotrajni periodi lepog vremena. Kada se ostvare neophodni uslovi, procveta}e leska, crnju{a, dren. Njihov polen i nektar su dragoceni za zajednicu p~ela, ali promena
pona{anja koja usled skromnog snabdevanja
hranom nastaje, ne zahteva intervenciju p~elara.
Tokom ovog perioda oni naj~e{}e ka`u da p~ele
(kao i vegetacija) zimuju i da im je potreban mir.
Dve do ~etiri nedelje nakon otvaranja cvetova drena, procveta}e {ljiva d`anarika (Prunus
cerasifera Ehrh.). Njeno obilno lu~enje nektara
i polena, i temperatura vazduha pogodna za izlet, donose prvi pravi preokret u `ivot p~ela. Za
samo dva ili tri dana one unetom hranom u potpunosti menjaju sliku plodi{ta. Na ramovima koje zaposeda klube kao da nema ni jedne jedine
prazne }elije. Mogli bi da ka`emo da je za p~ele
po~elo prole}e, a za p~elara da je do~ekao pravo vreme da otvori ko{nicu.
Nije lako udovoljiti ljubopitljivosti onih koji
bi `eleli da znaju kojem mesecu ovaj trenutak
kalendarski pripada. D`anarika mo`e da procveta u februaru (26. II 1998), martu (2. III
1990, 31. III 1986), ali i u aprilu (7. IV 1987,
18. IV 1997) (svi podaci se odnose na Beograd).
Vredno saznanja je da je stanje u ko{nicama u
pogledu broja p~ela, koli~ine legla i zaliha hrane
svih tih godina bilo gotovo isto bez obzira na razli~ite datume po~etka cvetanja.
Rad oko p~ela prilagodi}emo promenama u
okolini p~elinjaka, a na{i planovi }e se pre odnositi na cvetanje odre|ene biljke nego {to }e biti
povezani sa odre|enim datumom u mesecu.
P^ELAR, mart 2006.
Pred nama je april. Na osnovu vremenskih
prilika i otvaranja cvetova drena, cvetanje d`anarike (u Beogradu i okolini) se o~ekuje na samom kraju marta i tokom prve nedelje aprila.
Ukoliko se to ostvari, krajem te sedmice }e procvetati vi{nje i tre{nje. Uporedo sa njima, na vla`nim terenima smenjiva}e se cvetanje razli~itih
vrsta vrba, topola i breza. Obi~no u vreme precvetavanja tre{nje iscvetaju {ljive, a za njima i jabuke. Od korovskog bilja, za p~ele su neobi~no
va`ne mrtva kopriva i masla~ak, a od industrijski
gajenog, uljana repica. Retke su godine kada u
ovom mesecu procveta i bagrem (25. IV 1990,
Duboko). Ove sezone za to nema uslova.
Na osnovu vremenskih prilika u februaru i
martu i stanja biljaka, mogu}e je pretpostaviti da
}e se ove godine cvetanje vo}a „stopiti“ u jednu
kratku i burnu pa{u. O~ekivano obilje polena i
nektara pru`a priliku da od p~elinjaka ostvarimo
prve prihode.
Sakupljanje propolisa
U vreme cvetanja breza, topola i divljeg kestena sakuplja}emo propolis. Namenski sakuplja~ je izra|en u vidu plo~e od gumastog materijala debljine 5 mm. Kvadratni ili {estougaoni
otvori koje p~ele popunjavaju propolisom se
Foto: Vlado Augu{tin
9
prema gornjoj povr{ini konusno su`avaju i usled
toga su veoma efikasni. P~elari u nedostatku
ovog sakuplja~a koriste obi~nu pletenu ili izlivenu mre`u izra|enu od plastike koja dobro podnosi nisku temperaturu. Dobro je ako za mre`u
u paralelnom rasporedu pri~vrstimo 3–4 uske
letvice debljine 2 mm. Postavi}emo je neposredno uz p~elinje klube, na satono{e plodi{nih ramova, ili uz bo~ne letvice ako je p~elinjak paviljonskog tipa.
Sakuplja~ u ko{nice stavljamo ve} prilikom
prvog pregleda u vreme cvetanja d`anarike.
Ukloni}emo ga krajem sezone ili neposredno
pred tretiranje dru{tava protiv varoe ukoliko to
~inimo zadimljavanjem. Skidanje propolisa sa
mre`e vr{imo po potrebi, kratkotrajnim zamrzavanjem.
U periodu koji je pred nama, p~elinje dru{tvo je u stanju da u mre`u odlo`i oko 200 g propolisa. Njegova cena na tr`i{tu nije velika, ali je
i ulaganje minimalno. Sakupljanje od p~elara ne
zahteva puno vremena.
Opra{ivanje vo}a
Uzgajiva~i vo}a u svetu su odavno uo~ili isplativost planskog opra{ivanja zasada. U nekim
zemljama, kao na primer u Izraelu, organizacija
je pod kontrolom dr`avnih organa i sprovodi se
zadivljuju}e precizno. P~elarima se za taj posao
ispla}uje pristojna nadoknada. Iako to kod nas
nije slu~aj, napravi}ete dobar plan da izbegnete
{tetu koju nestru~nom za{titom, mali i nesavesni
odgajiva~i vo}a ~ine va{im p~elama, ako preselite p~elinjak na veliku planta`u.
Odmah po dogovoru sa vlasnikom, napravite ugovor. Precizirajte koliko dana unapred treba da vas obavesti o nameri da prska vo}njak,
na~in na koji }e to u~initi, visinu nadoknade i ko
}e biti nadle`an za eventualni spor. Pre nego {to
doselite p~elinjak, pored mesta na koje }ete ga
postaviti, odredite i lokaciju na koju ga mo`ete
skloniti ukoliko se vlasnik odlu~i da planta`u prska pre nego {to to vi o~ekujete.
Nadoknada za opra{ivanje se naj~e{}e ispla}uje u vo}u ili proizvodima od vo}a, ali ste p~elama „obezbedili“ pa{u i stvorili uslove za nove
prihode.
Sakupljanje polena
Ako u prvoj nedelji aprila procvetaju i vi{nje,
ovaj mesec }e biti period zaista raznovrsne i polenom bogate p~elinje pa{e. Iskoristite ga za sakupljanje polena.
Sakuplja~i polena mogu biti razli~itih konstrukcija. U prednosti su oni koji polen skidaju
unutar ko{nice. Ako ste u prilici da nabavite no10
ve, izaberite sakuplja~e sa punktovanom `icom
koja pokriva makar 3/4 podnja~e, omogu}ava
p~elama prilaz do mre`e sa svih strana (osim sa
zadnjeg kraja ko{nice), pregradnom plo~om koja {titi sakupljeni polen od ne~isto}a iz plodi{ta i
regulatorom slobodnog leta postavljenim tako
da p~elar njime upravlja sa zadnje strane ko{nice. Veoma dobri modeli se mogu napraviti po
ugledu na sakuplja~e Shaparew ili Sundance (detalje na|ite na internetu, www.algonet.se).
Hvata~e na ko{nicu postavite prilikom prvog
pregleda p~ela, a sa skidanjem polena po~nite
nakon {to p~ele ramove neposredno uz leglo dobro popune polenom (po~etkom cvetanja vi{nje). Ukoliko je koli~ina prikupljenog polena
kod pojedinih dru{tava manja od 50 g dnevno,
odlo`ite po~etak sakupljanja za cvetanje jabuke.
Najve}i prinosi se posti`u ako preselite p~elinjak
na uljanu repicu.
U odnosu na propolis, sakupljanje polena iziskuje mnogo vi{e materijalnog ulaganja i va{eg
rada. Zbog visoke vla`nosti vazduha u aprilu
mesecu, neophodno je da se, kod ko{nica koje
stoje pojedina~no, fijoke sa polenom prazne svakodnevno.
Prinosi u polenu na vo}noj pa{i iznose oko
dva kilograma, a na uljanoj repici od 1,5 kg kada
dobro medi, do preko 3 kg u sezonama kada je
lu~enje nektara manjeg intenziteta.
Dobijanje meda
Vi{nja medi ve} na temperaturi od 8 °C, a u
vreme cvetanja masla~ka, {ljiva i jabuka, nisu
retki unosi od preko dva kilograma nezrelog meda dnevno. P~elari koji pokre}u paviljone ka
poljima uljane repice ne}e zaboraviti da na put
ponesu i centrifugu. Ako bude lepog vremena,
april je mesec prvog medobranja.
Sigurno je da vi{e p~ela mo`e da donese vi{e
meda, ali sam isto toliko uveren da se ve{tim radom p~elara sa malim dru{tvom mo`e ostvariti
neobi~no lep prinos.
Osnovni problem medobranja na pa{i vo}a
je {to p~ele kod velikog broja zajednica zaposedaju samo ramove sa leglom i one u ~ije }elije
sme{taju polen. Samo 15% do 20% dru{tava je u
stanju da med odla`e izvan zone legla. U vreme
cvetanja jabuke i uljane repice, njihov broj je daleko ve}i i iznosi od 60% do 70% izimljenih zajednica.
U cvetanju vi{nje, za medobranje }emo koristiti dru{tva koja su na po~etku d`anarike zaposedala vi{e od sedam ramova. Ona sada broje
preko 20 000 p~ela. Metod dobijanja meda koji
odaberemo ne samo {to mora da odgovara snazi zajednica, ve} treba i da bude primeren obil-
P^ELAR, mart 2006.
nom unosu polena koji name}e priroda. U plodi{tu, neposredno uz zonu legla, mora biti slobodnih }elija za njegovo odlaganje. Dodati tamni ram sa nevelikim vencem meda polenarice }e,
u kratkom roku, pretvoriti u zlatno`uto skladi{te
perge. Postupak istovremeno doprinosi da se na
ramovima koje je matica prethodno zalegla ne
gomilaju }elije zauzete polenom. U ovom periodu broj }elija sa leglom nije dostigao maksimum
i satna osnova ili otklopljen ram meda, kada se
dodaju do postoje}ih ramova sa leglom, osigura}e da matica neometano nosi i leglom „osvaja“
plodi{te. Kada se koriste oba postupka istovremeno, bez `urbe u „{irenju“ legla, plodi{te postaje kompaktno, a ako su u njemu i ramovi sa
medom puni, p~elama ne preostaje drugo do da
nove unose smeste u medi{te. Na samom po~etku pa{e dobro je medi{ta „namam~iti“ sa ramom
ili dva pro{logodi{njeg meda.
Uprkos tome {to pojedina dru{tva mogu da
sakupe i vi{e od 15 kg, ukupne koli~ine za vrcanje nisu velike. Da bi se sa njim postigao pravi finansijski efekat, vo}ni med treba pakovati u mala pakovanja i interesantnu ambala`u. Pa`nju
kupaca }e privu}i i svojom aromom.
Prodaja „vi{ka“ p~ela
Produktivnost u p~elarenju diktira jedno
pravilo: Ako u toku jednog dana uspevate da
pregledate trideset dru{tava, rad oko tridesetprvog predstavlja gubljenje vremena, a ukoliko na
va{ kamion za prevoz p~ela staje 60 ko{nica, 61.
}e uvek stvarati tro{ak.
Mnogi p~elari su u plan borbe protiv varoe
uvrstili i odrojavanje p~elinjih zajednica. Tokom
cvetanja uljane repice ili gloga po~nu sa odgojem mati~nih larvi, u bagremu formiraju mini
oplodnjake, a nakon medobranja od svake medare odvoje roj za tek sparene matice. Ovim postupkom se iz osnovne zajednice „uklanja“ i deo
varoe (sa svakim ramom legla 5% do 8% od
Foto: Vlado Augu{tin
P^ELAR, mart 2006.
ukupnog broja krpelja). Nakon tretmana protiv
varoe, rojevi se razvijaju normalno a p~elar ih
upotrebljava u skladu sa potrebama. Na kraju
sezone ove zajednice su, gotovo po pravilu, vitalnije od starki.
Nakon zimovanja, iz nastalog „fonda“ se nadoknade normalni zimski gubici p~elinjih dru{tava a krajem cvetanja jabuke ostatak ponudi
tr`i{tu. Mogu}e je prodati maticu, pojedina~no
ramove legla i pripadaju}e p~ele, ili kompletno
dru{tvo sa ili bez ko{nice. U ovom trenutku cene su najvi{e u sezoni.
[to je p~elinjak sa ve}im brojem ko{nica,
ovaj plan dobija vi{e zna~enja. Popravka ko{nica
nakon vi{egodi{nje upotrebe iziskuje vi{e rada
od vrednosti novonabavljene opreme. Izdvajanje, isecanje i ~i{}enje ramova starog sa}a i topljenje voska, u postupku redovne zamene, na
ovim p~elinjacima predstavljao bi obiman posao. Mnogo je jednostavnije, i u vremenu vi{e isplativo, formirati, odnegovati i prodati roj. Nema ni~eg ne~asnog u ovom postupku. Ve}inu kupaca u ovo vreme ~ine oni koji osnivaju ili obnavljaju p~elinjak. Oni }e od kupljenog roja
formirati jo{ jedan i izgraditi dosta novog sa}a.
Za p~elara koji se tek upoznaje sa svetom p~ela,
svaki posao, pa i popravka ko{nica ili pretapanje sa}a, donose zadovoljstvo.
Ukupni prihodi od p~ela koji se ostvaruju u
aprilu nisu veliki, ali su dovoljni da pokriju tro{kove p~elinjaka za celu sezonu.
Va`ni datumi u aprilu
P~elarima kojima je ovaj april jedan od prvih
u p~elarskoj praksi, skrenu}u pa`nju na njegova
dva, neobi~no va`na „datuma“.
Prvi je po~etak cvetanja {ljive d`anarike.
Retko koja zajednica p~ela koja u ovo vreme ne
zaposeda 6 ulica i odgaja leglo na 4 rama, mo`e
da se do bagrema razvije u za medobranje dovoljno sna`no dru{tvo. Izuzetak mogu da ~ine
zajednice sa vi{e od 7 ulica p~ela koje neguju leglo na tri, pa ~ak i manje ramova. One u narednih desetak dana sa lako}om pro{iruju gnezdo,
izjedna~uju se po koli~ini legla sa ostalima, a do
bagrema razvijaju brojnu zajednicu.
Drugi, za p~elare va`an doga|aj bi}e pojava
prvih cvetova divljeg kestena. Oni, opominju}i
da je do{ao trenutak da odlu~ite koji }ete metod
dobijanja meda izabrati, nagove{tavaju da }e za
dve do tri nedelje procvetati bagrem.
11
Uvek }u se se}ati jednog razgovora sa sada
ve} pokojnim deda Mihailom Kulin~evi}em iz
Ra|evog Sela kod Valjeva. Bio je to ~ovek velikog ugleda. Neograni~ena vera u Boga, moral,
hrabrost, mudrost i nesebi~nost ~inili su ga uvek
`eljenim sagovornikom i savetnikom. Do`iveo je
deda Mihailo 98 godina i umro na Bo`i} 2000.
godine. U jednom trenutku razgovora ovaj veliki optimista i entuzijasta kao da je postao i sumnji~av. Na moje pitanje da li mu se jo{ mladi p~elari obra}aju za pomo} i savete setno je rekao:
„Sine, danas mnogo dece po~inje da gaji p~ele,
jedni ih vole, a drugi prvo kupuju centrifugu i sudove za med, pa tek onda nabavljaju roj. Te{ko da
}e oni postati dobri p~elari. Ne odnosi se to, sine,
na tebe, jer moj Jova (prof. dr Jovan Kulin~evi})
ka`e da si ti veoma vredan i radan i ako bude{
stalno u~io i bio uporan mo`e{ u p~elarstvu dosta
posti}i“.
Bio sam veoma polaskan. Re~i dede Mihaila
i dalje `ive u meni. Poku{avam da radim i vi{e i
bolje. Kada god `elim da napi{em ~lanak iz p~elarstva pomislim da mnogima moja zapa`anja
ne}e trebati, naravno treba imati „centrifugu i
sudove za med“. Nadam se da je neuporedivo vi-
{e onih koji su zainteresovani za znanja i iskustva, po{to se samo posedovanjem mno{tva informacija mo`e sopstvenom selekcijom izgraditi
li~ni stav i pristup, jer je retko koje zanimanje
toliko individualno kao {to je to p~elarstvo.
Uvek imam u vidu da vera i ljubav u svakom poslu otvaraju vrata uspeha.
Kako posti}i uspeh u bagremovoj
i narednim pa{ama?
Osnovni preduslov za razmatranje ove teme
svakako se nalazi u prethodno obezbe|enim
uslovima za dobro zimovanje, a samim tim i
uspe{no prezimljavanje svih p~elinjih zajednica.
Nije na odmet da se tih uslova jo{ jednom prisetimo i ako smo mo`da zakasnili za ovu zimu, onda sigurno nismo za slede}u. Dakle, koji su ti
uslovi trebali biti obezbe|eni:
– da u zimskom klubetu bude bar 15–20 hiljada zdravih dugove~nih p~ela;
– da se u klubetu nalazi mlada, po mogu}stvu
selekcionisana matica;
– da je obezbe|ena i pravilno raspore|ena zaliha od oko 20 kg kvalitetnog meda;
Mileta Markovi}
14226 Jabu~je
++381 14 74-581
++381 64 1917-333
[email protected]
PRVO CENTRIFUGA ,
PA ROJ?
12
P^ELAR, mart 2006.
– da je u ko{nici lagerovano ne manje od jednog kilograma polena;
– da je izvr{eno pravilno utopljavanje i obezbe|ena ventilacija ko{nice;
– da je p~elinjak za{ti}en od hladnih vetrova, a
da se prostor na kome je sme{ten p~elinjak
ipak blago provetrava;
– da je p~elinjak ogra|en da bi bio nepristupa~an za ulazak doma}ih i divljih `ivotinja;
– da su leta ko{nica za{ti}ena od ulaska mi{eva i rov~ica;
– da su obezbe|eni i drugi uslovi koji mogu biti specifi~ni za lokalitet na kome se p~elinjak
nalazi.
Ako bilo koji od ovih uslova nije obezbe|en
ne mo`e se mirno i spokojno ~ekati prole}e i nastupaju}a sezona p~elarenja. Sigurno je da je veliki broj stru~nih, savesnih, iskusnih i odgovornih p~elara sve ove uslove na vreme obezbedio,
pa da vidimo kakav se prole}ni razvoj mo`e o~ekivati kod njih i sa kakvim p~elinjim zajednicama }e u}i u bagremovu, ali i sve naredne pa{e.
Za procenu mogu}eg prole}nog razvoja u 2006.
godini koristi}emo se podacima iz 2004. godine,
prikupljenim u Apicentru.
Utvr|ivana je koli~ina legla u 87 p~elinjih zajednica u LR ko{nicama. Datum prvog merenja
je 1. april 2004. godine. Prose~na zbirna povr{ina legla po jednoj zajednici iznosila je pribli`no
80,5 dm2, ili 4,6 okvira potpuno zale`enih po celoj povr{ini sa obe strane, {to zna~i da je od 11.
marta do 1. aprila (21 dan) matica prose~no zalegala (32 200 }elija legla : 21 dan) oko 1 533 jaja na dan. Na dan merenja u ko{nicama je bilo
prose~no 6,6 okvira gusto pokrivenih p~elama,
plus izletnice, {to pribli`no iznosi oko 18 000
p~ela.
Datum drugog merenja je 1. maj 2004. godine. Prose~na povr{ina legla po jednoj zajednici
iznosila je pribli`no 129,5 dm2, ili kad se prevede
na okvire 7,4 potpuno zale`ena okvira sa obe
strane. Proizilazi (129,5 dm2 legla × 400 }elija =
51 800 zale`enih }elija) da je matica od 10. aprila do 1. maja (21 dan) prose~no zalegala (51 800
}elija legla : 21 dan) oko 2 466 jaja dnevno. Na
dan merenja u ko{nicama je bilo prose~no po 10
okvira gusto pokrivenih p~elama plus izletnice
koje se nalaze napolju {to ukupno iznosi pribli`no 30 hiljada p~ela.
Prose~an unos ostvaren za 3 dana na bagremovoj pa{i meren u periodu od 12. do 15. maja
bio je 21,5 kg uz podse}anje da u 2004. godini
ve}ina p~elara sa svojim ko{nicama nije ostvarila ovakav unos ni u dve bagremove pa{e. Posebno treba naglasiti ~injenicu da se ni jedna od
P^ELAR, mart 2006.
ovih p~elinjih zajednica nije izrojila. Interesantno je ista}i i podatak da su u 44 zajednice matice bile iz 2003. godine, a u ostalim matice iz
2002. godine i da je ostvaren neznatno ve}i prinos u zajednicama koje su bile u drugoj godini
testiranja, dok je to prethodnih godina bila konstantno izra`enija pojava.
Sa kojim brojem p~ela su ove zajednice u~estvovale u bagremovoj pa{i mo`emo pribli`no
ta~no proceniti i izra~unati. Dakle, ako su ove
zajednice 1. maja imale prose~no 30 hiljada p~ela i preko 50 hiljada }elija legla, onda se svakog
narednog dana mogao o~ekivati prirast od oko
1 500 p~ela. To su p~ele zale`ene posle 10. aprila kada je ostvarena prose~na nosivost matice od
oko 2 000 jaja na dan. Istovremeno se mo`e o~ekivati da mortalitet bude pribli`no 500 p~ela na
dan, a to su p~ele koje su zale`ene u periodu od
20. februara do 10. marta kada je prose~na nosivost matice pribli`no tolika i bila.
Pri ovom prirastu p~ela oko 6. maja (\ur|evdan) u ko{nici }e biti oko 40 hiljada p~ela. U
tom periodu na velikom podru~ju Srbije po~inje
otvaranje prvih cvetova bagrema, ali do punog
cvetanja i medenja ostaje jo{ oko 7 dana. Ako
oko 6. maja kada su oba plodi{na nastavka LR
ko{nice puna p~ela izvr{imo izmenu plodi{nih
nastavaka (zbog mednih venaca koji }e se sada
na}i u donjem nastavku) i dodamo nastavak za
med, potpuno smo oslobodili prolaz p~ela iz plodi{ta u medi{te. Tom radnjom smo, bez izvla~enja okvira iz plodi{ta u medi{te omogu}ili da se
p~ele ne nagomilavaju u plodi{tu i da sasvim
nesmetano lageruju med iznad plodi{ta.
Sada ve} imamo i pro{iren prostor ko{nice
u koji }e se smestiti p~ele ~iji }e se broj do
punog medenja bagrema uve}ati za oko
10 hiljada (7 dana × 1 500 = 10 500).
Postepenom blokadom plodi{ta
zbog intenzivnog unosa nektara
do}i }e i do smanjenja povr{ine
sa}a sa mladim leglom zbog
~ega }e osloboditi nekoli-
13
ko hiljada p~ela pa }e sada snaga p~elinje zajednice dosti}i apsolutni biolo{ki maksimum od blizu 60 000 p~ela i uz pravovremeno dodavanje
mednih nastavaka mogu}e je posti}i maksimalne prinose koje prirodni uslovi u tom periodu
dozvoljavaju.
Posle bagremove pa{e i oduzimanja mednih
nastavaka u plodi{tu }emo pored preostalih
okvira sa leglom ostaviti dovoljno meda i praznih ramova koje }e matica zalegati u cilju odr`avanja biolo{ke snage zajednice i uspe{nog medobranja na narednim intenzivnim pa{ama (lipa
i suncokret).
Do lipove i suncokretove pa{e na plodi{te
treba staviti mati~nu re{etku i medi{te jer je
uvek mogu}a tiha livadska pa{a, a takve tihe livadske pa{e mogu omogu}iti uslove za zaleganje matice u medi{tu {to bi bilo sasvim neracionalno.
U lipovoj, a posebno suncokretovoj pa{i,
mati~ne re{etke mogu smanjiti unos i za 20% a
istovremeno omogu}iti dovoljan prostor za zaleganje matice {to bi moglo uticati na slabljenje
p~elinjih zajednica i nemogu}nost odgajanja dovoljno p~ela kojima }e, po povratku sa pa{e u
kasno leto, glavni posao biti da odgaje dovoljno
kvalitetnih dugove~nih p~ela sa kojima }e p~elinja zajednica u}i u narednu zimu.
Na kraju ovog ~lanka hteo bih da se zahvalim prof. dr Jovanu Kulin~evi}u i njegovim saradnicima na podacima o ozvr{enim merenjima
koje sam prezentirao u ovom tekstu.
^injenica je da su matice ~ija se selekcija i
testiranje vr{i u Apicentru odgajene po istoj tehnologiji i istim uslovima kao i sve matice Apicentra namenjene tr`i{tu. Shodno tome, u ve}ini
p~elinjih zajednica gde su umati~ene matice iz
ovog programa trebalo bi ostvariti pribli`no isti
rezultat, ali to o~igledno nije tako. Uzroke svakako treba tra`iti u razlozima kao {to su:
– p~elarenje sa nedovoljno funkcionalnim ko{nicama kod kojih se plodi{ni prostor ne mo`e po potrebi pro{irivati i samim tim stvoriti
uslovi za pun biolo{ki razvoj p~elinje zajednice;
– neprirodna i komplikovana tehnologija p~elarenja;
– nekvalitetna, nedovoljna ili prekomerna ishrana p~elinje zajednice;
– nestru~na dijagnostika bolesti p~ela i p~elinjeg legla, a samim tim i neadekvatna upotreba lekova;
– nedovoljna briga, propu{tanje potrebnih
radnji i neusagla{enost sa vremenskim, pa{nim i drugim uslovima okoline i sl.
14
Kao i mnogi drugi i ja sam vi{e godina tragao
za najoptimalnijim i najrentabilnijim na~inom
p~elarenja. Za sve to vreme sam p~elario sa raznim tipovima ko{nica: LR, DB, DB desetkama
i polo{kama. Primenjivao sam skoro sve tehnike
p~elarenja o kojima sam slu{ao na predavanjima
ili ih nalazio u p~elarskoj literaturi. Bavio sam se
dvojnim, dvomati~nim, vi{emati~nim p~elarenjem i svim drugim radnjama koje su imale za cilj
stvaranje nekakvih fantomskih dru{tava koja bi
trebala da donesu tone i tone meda. Kona~no,
kada sam postao kooperant „Apicentra“ i stekao
uvid u njihovu tehnologiju, shvatio sam besmislenost pravljenja ovih neprirodnih, dezorganizovanih i nestabilnih ve{ta~kih zajednica koje su
bile samo plod ma{te, ali sa veoma slabim pokri}em prirodnih zakona po kojima se p~ele pona{aju i vekovima opstaju. Najzad sam saznao da
p~ele „ne ~itaju knjige“ i ne ispunjavaju `elje
p~elara, ve} se pona{aju po svojim instinktima.
Mnogi od nas su ipak morali da pro|u veoma dug put da bi najzad prona{li ono {to je ve}
davno prona|eno. Valjda je to normalno za ljude koji ne znaju koliko znaju, ali sada kada znamo koliko ne znamo mo`emo najzad kupiti i tu
centrifugu i mnogo vi{e sudova za med.
P^ELAR, mart 2006.
NAJTANJ A UOKVIRENA
MATI^NA RE[ETKA
SA LETOM
Sr|an Arsi}
ul. Ni{ka br. 49
18220 Aleksinac
++381 18 803-789
Pred vama se nalazi verovatno najbolje re{enje za uokviravanje mati~ne
re{etke uz obezbe|enje leta za p~ele. Nadamo se da }ete biti zadovoljni.
Prilikom uokviravanja mati~ne re{etke, svi
pravimo jednu osnovnu gre{ku. Pri prora~unu
visine okvira obavezno planiramo da u okvir use~emo `leb u
koji bi ugradili mati~nu re{etku.
I tu stra{no gre{imo. Jednostavno, `leb nije potreban!
Naime, napravi se najobi~niji
okvir od lipovog drveta debljine
svega 6 mm. Na njega se samo
po idealnoj sredini prisloni provla~ena mati~na re{etka i ukuca
ekserima, koji se sa druge strane
saviju. Tek onda se prose~e leto,
uklanjanjem dela okvira sa kra}e
stranice. Mati~na re{etka prakti~no sada upada u donji nastavak i ravna se sa njegovom gornjom ivicom, {to p~elama i trutovima obezbe|uje
nesmetan ulaz. Na slikama se sve ovo vidi veoma
P^ELAR, mart 2006.
jasno. Prednost
ove mati~ne re{etke le`i u tome {to je kona~no p~elinji prostor skoro idealno
ispo{tovan i {to ni u najja~im pa{ama nema zaperaka, {to je osnovna mana ostalih tipova uokvirenih mati~nih re{etki sa letom, ~ija debljina
nije manja od 15 mm. Debljina pri izradi od 6
mm u praksi se zbog naslaga propolisa pove}ava
na 7 mm.
Re{etka je isprobana na oko 150 ko{nica na
p~elinjaku Rodoljuba @ivadinovi}a, urednika
P~elara, i na mom p~elinjaku. Dala je odli~ne rezultate. Svi standardni problemi sa uokvirenim
mati~nim re{etkama su nestali. Zato je svima toplo preporu~ujem.
15
FORMIR ANJE
PAKETNIH ROJEVA U
KOMERCIJ ALNE SVRHE
Dipl. ing. Mladen Krsti}
ul. Ace Milojevi}a br. 28 a
18220 Aleksinac
++381 18 801-280
++381 64 196-4010
++381 18 847-523, p~elinjak
Reprodukcija (razmno`avanje) je proces neprekidnog stvaranja novih generacija ~ime se
obezbe|uje opstanak vrsta. Taj instinkt je prisutan kod svih `ivih bi}a pa i p~ela. Umno`avanje
p~ela mo`emo pratiti sa dva aspekta:
a) kao umno`avanje jedinki unutar zajednice;
b) kao odvajanje dela p~ela iz zajednice i
formiranje roja.
Za opstanak vrste je zna~ajno rojenje, odnosno dobijanje novih zajednica, a umno`avanje
jedinki unutar zajednice je prethodnica i neophodan uslov za rojenje.
Bave}i se p~elarstvom ~ovek je p~elama nametao mnoge stvari (stani{te, pokretne ramove…), pa i to kako }e se one umno`avati. Savremeno p~elarenje ne prihvata prirodni na~in (rojenje), ve} te`i da se on potpuno kontroli{e. Posle
pronalaska ko{nica sa pokretnim sa}em, izrojavanje se obavljalo prebacivanjem nekoliko okvira u novu ko{nicu. Takvo ve{ta~ko rojenje zadr`ano je i do danas. Savremeno p~elarstvo je razvilo novi na~in formiranja ve{ta~kog roja koji
ima niz prednosti u odnosu na roj koji je na okvirima. To su paketni rojevi. P~ele se stavljaju u
namensku kutiju, odnosno paket, pa mu otuda
naziv. Takav roj podrazumeva samo p~ele i maticu bez ramova i sa}a. Ovo omogu}ava laku manipulaciju i transport do novog mesta. P~elinje
16
bolesti koje se mogu preneti leglom i sa}em su
skoro isklju~ene. Tretiranjem samo p~ela bez legla, po sme{tanju roja, varoa se svodi na minimum.
Prema tome, prednosti paketnih rojeva u odnosu na one koji su na ramovima su slede}e:
– Manja je mogu}nost pojave bolesti koje se
prenose sa}em;
– Transport je znatno lak{i, jer je masa ovih rojeva oko 5 puta manja nego da su na ramovima u ko{nici;
– Gubici pri transportu usled ugu{enja u dobrim paketima su mnogo manji, a srozavanje
sa}a nemogu}e, jer ga nema;
– Paketni roj se mo`e smestiti u svaki tip ko{nice, {to je nemogu}e sa rojem na ramovima.
Sve je ve}i promet p~ela u paketnim rojevima u svetu, a i kod nas.
Potrebna oprema
Da bi formirali paketni roj moramo da imamo odre|eni pribor koji nam je potreban za ovu
radnju, a on podrazumeva slede}e:
– Ravna podloga
– Vaga
– Kavez za roj
– Kavez za maticu
– Levak za stresanje p~ela
– Tegla za sirup
Ravna podloga nam omogu}uje precizan rad
vage na terenu p~elinjaka koji nikad nije idealno
ravan. Za tu svrhu najbolje slu`i krov ko{nice
koji nam je pri ruci.
Za merenje mase roja nije potrebna nikakva
specijalna vaga, ve} najobi~nija kuhinjska koja
se nalazi u skoro svakom doma}instvu. Mora da
bude proverene ispravnosti.
P^ELAR, mart 2006.
Kavez za paketni roj je najbitniji za bezbedno putovanje roja do njegovog novog stani{ta. U
upotrebi su i kartonske kutije, ali to nije najsre}nije re{enje. Ventilacija je oskudna, jer bi se
pravljenjem ve}eg ventilacionog otvora naru{ila
~vrstina kutije. Ote`ano je, pa ~ak i nemogu}e
staviti p~elama sirup za du`e putovanje. Kartonska kutija ponekad ne bude idealno zatvorena,
pa p~ele ~esto na|u prorez i izlaze van. Za kra}e putovanje manjeg broja rojeva, kvalitetno zatvorene (namenske) kartonske kutije za jednokratnu upotrebu su izuzetno jeftino i prakti~no
re{enje.
Neuporedivo su bolji namenski kavezi za pakete izra|eni od ~vrstog materijala i `ice koja za-
uzima celokupne bo~ne strane. U ovom slu~aju
ugu{enje je isklju~eno (pri pravilnom transportu), a dodavanje sirupa p~elama jednostavno u
kavezu koji vidite na slici. Napravljen je po uzoru na ameri~ki kavez, i apsolutno mu odgovara
po dimenzijama. U njemu roj `ivi do pet dana.
To je sasvim dovoljan period da mo`e da stigne
gde god `elimo, i u najudaljenije krajeve. Njegove dimenzije su 15×25×30 cm.
[to se ti~e kaveza za matice, nebitno je kog
je tipa. Njegova svrha je da spre~i eventualno
ubijanje matice od strane p~ela u toj, za p~ele,
dosta stresnoj situaciji. Stavljanjem matice u kavez omogu}avamo kupcu da pre sme{taja roja
ima mogu}nost da se uveri u prisutnost matice u
paketu. Potrebno je staviti i malo {e}erno-mednog testa, kako bi p~ele po sme{taju roja postepeno oslobodile maticu. Tako|e, treba staviti i
~epi}e da se osloba|anje ne bi desilo za vreme
transporta, ve} nakon njega.
Sa gornje strane kaveza nalazi se otvor koji
nam slu`i da umetnemo levak tako da pri stresanju okvira sa p~elama, one bez problema skliznu u unutra{njost kaveza.
Levak za stresanje p~ela
Ovaj otvor nam slu`i i za postavljanje plasti~ne tegle sa sirupom, sa poklopcem okrenutim na
dole. Tako teglom zatvaramo kavez i ujedno
obezbe|ujemo p~elama hranu za put. Tegla na
poklopcu ima rupice, a po{to se unutra stvori vakuum iza}i }e onoliko sirupa koliko p~ele budu
konzumirale.
Planiranje
Kavez za transport roja sa hranilicom
P^ELAR, mart 2006.
Da bi formirali paketni roj pored pribora potreban nam je i `ivi materijal: dobro razvijena
dru{tva sa puno p~ela i mlade oplo|ene matice.
U ovom tekstu opisujem formiranje paketnih
17
rojeva u komercijalne svrhe. To podrazumeva
ve}u brojnost pri formiranju i unapred poznate
rokove isporuke. Ukoliko `elimo da to bude kako valja moramo da imamo odre|eni plan. Planiranje podrazumeva razvoj dru{tava i obezbe|enje dovoljnog broja mladih oplo|enih matica.
Na razvoj dru{tava treba obratiti posebnu
pa`nju kod formiranja ranih paketnih rojeva
(pre cvetanja bagrema) i u periodima nepovoljnih pa{nih prilika. Pa`nju treba obratiti na to da
dru{tva treba hraniti vi{e od dvadesetjednog dana pre dana zakazane isporuke. Time obezbe|ujemo da se iz jaja koja je matica zalegla stimulacijom hranjenjem izlegne dovoljno p~ela pre dana stresanja rojeva.
Plan odgoja matica koje }e biti oplo|ene na
dan formiranja roja, je izuzetno zna~ajan. Razlog je jednostavan. Paketni roj bez matice je samo grupa p~ela osu|ena na sigurnu propast, jer
nemaju nikakvog legla za odgajanje matice.
Zbog toga broj matica mora biti dovoljan, a vreme za njihovu oplodnju u skladu sa biolo{kom
potrebom. Evo jednog primera planiranja odgoja matica za 100 paketnih rojeva.
Pretpostavimo da je isporuka rojeva 1. juna.
Matice moraju biti oplo|ene 31. maja, mati~njaci zreli ~etrnaest dana ranije, zna~i 17. maja, odnosno presa|eni 7. maja. Tako|e moramo paziti
i na broj presa|enih larvica, jer ne}e biti 100%
primljene, kao {to ni svi dodati mati~njaci ne}e
biti oplo|ene matice. U ovom primeru presa|ivanjem oko 150 larvica imali bi oko 130 zrelih
mati~njaka {to bi nam obezbedilo 100 oplo|enih
matica.
Dva do tri dana pre stresanja rojeva obavlja
se brzi pregled dru{tava otvaranjem ko{nice odozgo, uz eventualno va|enje jednog do dva okvira. Tada utvr|ujemo trenutno stanje dru{tava na
slede}i na~in. Najpre treba eliminisati slaba dru{tva, jer nema svrhe stresati ih. Dru{tva koja
broj~ano zadovoljavaju treba evidentirati. Pored
toga {to ih upisujemo kao dru{tva za stresanje,
treba upisati i {ta od njih o~ekujemo, tj. da li }emo dobiti pola, jedan, jedan ipo ili izuzetno ~ak
dva roja. Ukoliko su nam dru{tva jaka pa o~ekujemo od njih u proseku roj ipo, za sto paketa bi}e dovoljno 70–80 dru{tava. Nasuprot ovome,
ako su dru{tva slabija mora}emo obele`iti
120–130 dru{tava.
[ta je jo{ veoma bitno uraditi? To je privremeno zatvaranje ve} postoje}ih matica u dru{tvima koja nam daju materijal za rojeve. Za{to?
Ovom pripremom izbegavamo radnju koja }e
nas usporiti na dan pravljenja paketa i obi~no se
obavlja dan do dva pre isporuke. Matice se mo18
gu hvatati i neposredno pre punjenja paketa, ali
to je nepredvidiv posao. Posebno ovo preporu~ujem kod ve}eg broja rojeva. Kupci ~esto dolaze iz udaljenijih mesta pa je nezahvalno dr`ati ih
do mraka na svom p~elinjaku, tra`e}i matice kojih ba{ tada „nigde nema“. Matica se hvata, stavlja u kavez i ostavi preko satono{a u ko{nici. Te
matice se odmah nakon uzimanja p~ela, sutradan, vra}aju u ko{nicu.
Ovakvim planiranjem i pripremnim radnjama omogu}avamo da nam isporuka protekne
idealno i u {to kra}em roku. Naveo bih jo{ jednu
stvar u vezi pripreme na koju treba obratiti pa`nju. To je obele`avanje i stavljanje mlade matice u kavez. Ova radnja tako|e zahteva dosta vremena, pogotovu kod gore navedenog primera
od stotinu paketa. Zavisno od na{ih organizacionih mogu}nosti i broja p~elara koji u~estvuju u
celokupnom radu mo`emo ovo prilagoditi na
nekoliko na~ina.
Matice mo`emo hvatati i obele`avati rano
ujutru, na dan isporuke dok kupac stigne do na{eg p~elinjaka. Ovo je varijanta za manji broj rojeva ili u slu~aju kada nam je na raspolaganju ve}i broj p~elara, pa jedna osoba mo`e da nastavi
sa tim radom i za vreme stresanja p~ela za pakete. U kavez matici ne dodavati p~ele pratilje, jer
}e matica vrlo kratko biti sama van ko{nice.
Sme{taj i obele`avanje matica mo`e se obaviti i popodne na dan pre isporuke. Ovim na~inom matice }e nas ujutru ~ekati spremne. Ne
treba zaboraviti u ovom slu~aju i p~ele pratilje
koje }e hraniti maticu.
Hvatanje matica mo`emo potpuno da izbegnemo u vremenu neposredno pre isporuke i za
vreme isporuke rojeva. I za to postoji re{enje, a
sve u cilju maksimalnog smanjenja posla pri samom pravljenju rojeva. Naime, matice mo`emo
staviti u kavez i smestiti u banku matica. Banku
predstavlja obezmati~eno dru{tvo koje }e nam
~uvati matice vi{e dana.
Banka matica
P^ELAR, mart 2006.
U ovom slu~aju odgoj matica mo`emo prilagoditi tako da one budu oplo|ene na, recimo,
nedelju dana od dana kada su nam potrebne.
Odmah po oplodnji matice se mogu smestiti u
banku, tako da nas ~ekaju potpuno spremne.
Kako god matice pripremili, kavez mora sa
obe strane biti zatvoren ~epovima kako p~ele ne
bi oslobodile maticu u roju. Ovo samo iz razloga
da bi kupac bio uveren da je ona tu kada bude
prebacivao roj u ko{nicu. Kavez zaka~iti komadom `ice, koja omogu}uje da matica visi u centru kaveza. Ovo par~e `ice, kada se kavez spusti,
viri napolje. Tako }emo mo}i maticu da izvu~emo neposredno pred sme{taj roja.
vagu treba pomeriti do 4,7 kg. Iz
ko{nica se vade
ramovi i stresanjem u levak p~ele
padaju kroz levak
u kavez. P~ele za
paketni roj se stresaju sa ramova sa
leglom. Zabluda
je da p~ele u jednom paketu moraju biti samo iz jednog dru{tva.
Kada
vaga
sko~i iz donjeg polo`aja i poravna
se, to je znak da
na{ roj te`i 1,2 kg.
Prekida se sa stresanjem p~ela.
Zatim levak
treba nekoliko puta stresti udaranjem o kavez. Tako
}e sve p~ele iz levka (koje su i u{le u
masu roja) spasti u kavez. Ujedno }e i roj pasti
na dno kaveza {to nam daje vremena za brzo dodavanje tegle sa sirupom i zatvaranje kaveza.
Sada je sve idealno pripremljeno. Znamo
konkretno iz kojih dru{tava uzimamo p~ele za
roj. U tim dru{tvima su matice u kavezu pa nema gubljenja vremena oko njih, ve} se odmah
ram iz ko{nice koristi za pravljenje roja. Mlada
matica za roj je spremna, pa izostaje njeno va|enje iz oplodnjaka.
Formiranje rojeva
Prvo treba nivelisati podlogu na kojoj stoji
vaga i postaviti vagu.
Zatim vagu poravnati.
Na vagu se stavlja kavez za sme{taj paketnog roja sa maticom, a
u njegov otvor ume}e
levak za stresanje p~ela.
Ovako postavljena
oprema na vagi iznosi
oko 3,5 kg. Po{to je kod
nas ustaljena masa paketnog roja 1,2 kg, sada
P^ELAR, mart 2006.
Pravljenje roja ovim je zavr{eno.
Nakon zavr{etka, a pre transporta, za roj je
bitno da nikako ne bude na suncu. Idealan je {to
dublji hlad.
Transport rojeva
Va`i op{te pravilo, kao i za transport p~ela:
izbegavati velike vru}ine, odnosno najtopliji deo
dana, prevoziti kasno popodne i uve~e. Pri re|anju paketa njihove zamre`ene strane ne sme19
Roj odmah nakon formiranja
ju biti pribijene jedna uz drugu, ve} se mora
ostaviti razmak od nekoliko centimetara. Tada je
ventilacija nesmetana. Transport se naj~e{}e
obavlja automobilom. Kod modela koji imaju
peta vrata i mogu}nost obaranja zadnjeg sedi{ta,
mo`e se smestiti 40 paketa kakve vidite na slikama. Jedan prozor na zadnjim vratima treba od{krinuti radi ventilacije. U takvoj varijanti vozio
sam 40 rojeva na relaciji Pe}inci–Aleksinac
(275 km) za formiranje sopstvenog p~elinjaka.
Vreme je bilo jako toplo, ali je sve pro{lo u najboljem redu.
Sme{taj rojeva
Sme{tajem roja zavr{ava se poslednja faza
celokupnog ciklusa. I ovde je bitno pridr`avati
se odre|enih pravila. Nepravilnim sme{tajem
roja mogu da se naprave gre{ke koje }e nepopravljivo uticati na njegovu ja~inu, pa ~ak i opstanak. Doga|a se da kupac ~esto nije svestan
svoje gre{ke pa sumnja u masu roja. U ekstremnim slu~ajevima nesporazuma, zavr{i se i na sudu.
Prvo {ta treba uraditi kada sa rojem stignemo na p~elinjak je da ga ne stavljamo u pripremljenu ko{nicu, ve} ga ostavljamo da preno}i, a to
obavimo naredne ve~eri. Ovo zato {to je roj neposredno posle transporta dosta uzbu|en i
„nervozan“. Pored toga, treba dati vreme p~elama da „shvate“ da su u novonastaloj situaciji i da
moraju da funkcioni{u kao prirodan roj na grani. Bolje }e primiti i novu maticu kada su du`e sa
njom. Zna~i, osnova le`i u tome da se p~ele smire i funkcioni{u kao prirodni roj. Mesto gde stoje ne sme biti pretoplo.
Sutradan moramo imati pripremljene ko{nice sa pet ramova u njima. Prazan prostor je za
20
paket. Paketni roj se mo`e odnegovati na golim
satnim osnovama. Bolje je ako imamo i koji ram
sa izgra|enim sa}em, a jo{ bolje ako sadr`i i ne{to meda.
Najve}u gre{ku }emo napraviti ako paket `elimo da smestimo u toku dana. To je uglavnom
razlog gore navedenih sporova na relaciji prodavac-kupac. P~ele sme{tene u ko{nicu tokom dana, lete oko ko{nice i po{to nisu imale vremena
za preciznu orijentaciju dobar deo njih }e nam
napraviti nalet u susedne ko{nice. Ukoliko nema
drugih ko{nica u okolini rojevi }e nam biti izrazito neujedna~eni po snazi. Pravi}e nalet izme|u
sebe. Ovo su nepotrebne situacije, koje mogu
dosta da uti~u na snagu i opstanak na{ih rojeva.
To }emo lako izbe}i ako se pridr`avamo pravila
da paketni roj nikada ne sme{tamo po danu. To
treba obaviti nakon 2000 sati uve~e.
Roj u ko{nicu prebacujemo tako {to ga stavljamo sa paketom u ko{nicu. Pri ruci treba imati
malu ba{tensku prskalicu napunjenu vodom.
Njom }emo p~ele malo poprskati kako bi lak{e
manipulisali njima. Ceo paket par puta lagano
udarimo o zemlju, usled ~ega }e p~ele spasti na
dno paketa. To nam daje vremena da podignemo teglu na kratko i izvadimo kavez sa maticom,
a teglu odmah vratimo na svoje mesto. Roj ne
mo`e van, a mi imamo vremena da bez `urbe kavez sa maticom smestimo izme|u okvira. Ne
smemo zaboraviti da uklonimo ~ep na strani gde
je testo. Tako }e p~ele postepeno osloboditi maticu i primiti je. Ostaje jo{ da paket sa p~elama
spustimo pored okvira u ko{nicu, izvadimo teglu
i odmah poklopimo ko{nicu. P~ele }e iz kaveza
pre}i u ko{nicu, okupiti se oko kaveza sa maticom i tako otpo~eti svoj novi `ivot. Ukoliko jo{
nije po~elo da se smrkava nije lo{e zatvoriti leto,
dok se to ne desi. Ovakvim postupkom p~ele iz
roja }e ostati u ko{nici i ujutru krenuti sa radom.
Nega rojeva
Kod nege paketnog roja najva`nije je hranjenje, kako bi ga podr`ali i omogu}ili mu da se
razvije u dru{tvo. Posebno je prihranjivanje bitno ako je roj sme{ten na satne osnove, a pa{ne
prilike su oskudne. Kada se stvore odre|ene zalihe hrane treba izvr{iti manipulaciju okvirima,
kako ne bi dozvolili blokadu matice.
Tek sme{ten roj je idealan za uklanjanje varoe, jer nema legla. Treba sa~ekati par dana da
roj uspostavi `ivotni ritam, ali tretiranje izvr{iti
pre poklapanja legla.
P^ELAR, mart 2006.
Ro|en je 22. marta 1949. godine u Oplani}u, SO Kni}, u p~elarskoj porodici. Samostalno p~elari od 1967. godine, a profesionalno od 1994, sa oko 150 DB ko{nica. Autor je knjiga U svetu p~ela i Atlas medonosnog bilja 1 i 2, za koje je, na Svetskom p~elarskom kongresu Apimondija 2003, nagra|en bronzanom medaljom, ~ime su njegove knjige progla{ene za
najbolje svetsko delo o medonosnom bilju. Dobitnik je i zlatne medalje Apislavije, kao i najvi{ih doma}ih priznanja, diplome „profesor Jovan @ivanovi}“ i zlatne medalje „Zaslu`ni
p~elar“.
Veroljub Umelji}
ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33
34000 Kragujevac
++381 34 362-879
++381 63 814-80-80
[email protected]
RAD SA MALIM
OSMODELNIM
OPLODNJ ACIMA
Oplodnjaci su mala p~elinja dru{tva, ~ija je
prvenstvena uloga prihvatanje zrelih mati~njaka
i negovanje mladih matica. U njih se mogu dodavati mlade nesparene matice ili mati~njaci stari 14 dana, iz kojih }e se slede}eg dana izle}i
mlade matice. Tokom narednih 14 dana matice
}e se oploditi i po~eti da pola`u jaja.
U praksi se koristi mnogo vrsta oplodnjaka.
Po broju oplodnjaka koji ~ine jednu celinu, mogu biti jednodelni ili vi{edelni. Po gruboj podeli
u odnosu na veli~inu ramova koji se u njima koriste, oplodnjake mo`emo svrstati u tri kategorije.
Veliki oplodnjaci – formiraju se sa 2–3
plodi{na rama i pripadaju}im p~elama, od ~ega
je jedan ram sa zrelim leglom a 1–2 sa medom
i polenom.
Mali oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 mala rama, minimalne pojedina~ne unutra{nje povr{ine oko 100 cm2, ura|enih tako da mogu u ve}em broju da se smeste u plodi{te ili medi{te
standardnih ko{nica, gde }e biti izgra|eni i zale`eni ili napunjeni hranom. Ovi oplodnjaci se naseljavaju sa nekoliko stotina p~ela, ~iji }e broj
zavisiti od veli~ine ramova koji se koriste.
Minimalni oplodnjaci – formiraju se bez
ramova, a naseljavaju se „{akom“ p~ela.
Kori{}enjem malih oplodnjaka posti`u se
odli~ni rezultati ako se po{tuju pravila rada sa
njima i sve operacije u vezi uzgoja matica pravilno obavljaju. Ovi oplodnjaci predstavljaju p~elinja dru{tva u malom, {to potvr|uje ~injenica da
se njihovim kori{}enjem matice uspe{no izvode i
oplo|uju i da je kvalitet tih matica isti kao i onih
koje su dobijene kori{}enjem drugih tipova
oplodnjaka. Iako je na sparivali{tu postavljen
veliki broj oplodnjaka koji su u blizini velikog
p~elinjaka, ne dolazi do grabe`i, {to ukazuje na
to da su to mala, ali normalno organizovana dru-
P^ELAR, mart 2006.
{tva, sposobna za samostalnu egzistenciju i za
uspe{no odgajanje matica u vi{e turnusa u toku
jedne sezone. Prednost kori{}enja malih oplodnjaka je u tome {to je rad sa njima lak, brz i ekonomi~an, pri ~emu omogu}avaju dobijanje kvalitetnih matica.
Opis oplodnjaka
Tema napisa je rad sa osmodelnim malim
oplodnjacima, koji su originalna konstrukcija
autora ovog ~lanka, a po ideji gospodina Milana
Ja}imovi}a, p~elara iz Metkovi}a.
U jedno telo, kvadratne osnove, spoljnih dimenzija 390×390 mm, visine 165 mm, sme{teno
je 8 troramnih oplodnjaka, iste veli~ine (slika 1).
Unutra{nje dimenzije ramova su 80×136 mm,
ukupna visina rama 148 mm, a du`ina satono{e
116 mm. Veli~ina ramova je prilago|ena unutra{njim dimenzijama polunastavka DB ko{nice,
tako da u jedan polunastavak mogu da se smeste, po du`ini, 4 rama, odnosno ukupno 52 rama.
Podnja~a je pokretna i na nju se telo oplodnjaka jednostavno postavlja. Na donjoj strani
tela izrezana su pojedina~na leta, veli~ine
15×7 mm, po 2 sa svake strane tela, a na podnja~i, na odgovaraju}im mestima ura|ene su male
poletaljke. Umesto poklopne daske svako odeljenje oplodnjaka ima zaseban ram, spoljnih dimenzija 118×129 mm, visine 20 mm, debljine zidova 10 mm, koji je sa gornje strane o`i~en pocinkovanom mre`om sa okcima 3×3 mm. Krov
je spoljnih dimenzija 426×426 mm, na ~ijim
bo~nim stranicama je izrezana po jedna „{krga“,
pod uglom od 45°, du`ine 250 mm, {irine 3 mm.
Postolje je kvadratne povr{ine, 350×350 mm,
debljine 20 mm. Od pocinkovanog lima je ura|en „oluk“, kvadratnog preseka, unutra{njih
mera 72×72 mm, du`ine 150 mm, ~iji su produ`eci stranica na gornjoj strani savijeni pod uglom
21
Sl. 1
od 90° u du`ini od po 50 mm, i sa po 3 vijka pri~vr{}eni za donju stranu postolja, na sredini, u
preseku dijagonala. „Oluk“ postolja navla~i se
na bagremov stub, preseka 70×70 mm, ukupne
du`ine 1 200 mm, koji je vertikalno poboden u
zemlju do visine 800 mm.
Po polovina bo~nih stranica tela oplodnjaka,
podnja~e i krova, ofarbana je naizmeni~no `utom, zelenom, belom i plavom bojom.
Izrada oplodnjaka
Sve delove treba izraditi od kvalitetne gra|e,
sa velikom precizno{}u, kako bismo mogli da ih
ugradimo i oplodnjak kompletiramo. Po{to sve
delove izradimo pristupamo sklapanju tela
oplodnjaka. U alatu za sklapanje ko{nica zakivamo stranice tela oplodnjaka, A i B (slike 1, 2 i 3),
~ije smo spojeve prethodno premazali lepkom
za drvo. Ostali spojevi, unutar tela oplodnjaka,
22
se ne premazuju lepkom, ve} se samo ukivaju
malim ekserima. U sklopljeno telo oplodnjaka,
u `lebove stranica B, ugra|ujemo uzdu`ne pregrade, V. Zatim, izme|u uzdu`nih pregrada, V,
ugra|ujemo, i za stranicu B zakivamo nosa~e, G,
koji su za 20 mm ni`i od gornje ivice tela. Posle
toga ugra|ujemo pregrade D, a na kraju pregrade \.
Pre sklapanja oplodnjaka treba zakovati limene nosa~e ramova na stranicama A, na uzdu`nim pregradama V, nosa~ima G i pregradama
\. Nosa~i ramova su dimenzija 100×20 mm, a
isecaju se od nekorodiraju}eg lima debljine
0,5 mm.
Svi delovi tela oplodnjaka moraju biti ta~no
poravnati sa donjim i gornjim ivicama stranica A
i B, osim nosa~a G, koji je, kao {to je ve} re~eno,
ni`i za 20 mm od gornje ivice tela. Svi delovi tela oplodnjaka prikazani su na slici 2, a pogled
P^ELAR, mart 2006.
odozgo na sklopljen oplodnjak na slici 3. Za sklapanje
podnja~e, odnosno postolja,
koriste se letvice E, izra|ene
od tvrdog drveta, preseka
40×15 mm, du`ine 370 mm
za podnja~u i 330 mm za postolje. Sklapanje ostalih delova oplodnjaka je jednostavnije i ne zahteva poseban opis.
Povr{ine koje se farbaju prethodno treba premazati vrelim
firnajzom, pa dva puta odgovaraju}om farbom, u vremenskim razmacima od po 24 sata.
Priprema ramova
za naseljavanje
oplodnjaka
Sl. 1
Sl. 2
P^ELAR, mart 2006.
U ramove, prethodno uzdu`no o`i~ene sa dve `ice,
ugra|ujemo satne osnove dimezija 132×75 mm. Polunastavak DB ko{nice delimo na
4 pregrade (slika 4) ugradnjom 3 letvice dimenzija
456×50×10 mm, koje su od
gornje ivice polunastavka ni`e
za 17 mm. One }e biti nosa~i
ramova. U tako pripremljen
polunastavak stavljamo ukupno 52 mala rama sa ugra|enim satnim osnovama. Popunjen polunastavak stavljamo na
podnja~u jakog dru{tva, pronalazimo maticu u tom dru{tvu i spu{tamo je u ovaj polunastavak pa preko njega postavljamo mati~nu re{etku.
Na re{etku stavljamo plodi{te
sa polumedi{tem koje je ve}
bilo na njemu (slika 5). Ovo
radimo najmanje na 30 dana
pre naseljavanja malih oplodnjaka. To je, naj~e{}e, vreme
vo}ne i masla~kove pa{e, pa
}e p~ele brzo izgra|ivati sa}e
u ovim ramovima i matica }e
ih ubrzano zalegati, tako da
}emo u vreme naseljavanja
oplodnjaka imati na raspolaganju dovoljno ramova sa zrelim leglom.
23
Kada otpo~ne bagremova
pa{a, na plodi{te jakog dru{tva,
koje je ve} napunilo jedan polunastavak meda, stavljamo tako|e polunastavak, isto pripremljen i popunjen malim ramovima kao i u prethodnom
slu~aju. Preko ovog polunastavka vra}amo pune polunastavke koji su bili na toj ko{nici. Na jakoj bagremovoj pa{i
p~ele }e veoma brzo izraditi sa}e u malim ramovima i }elije
do kraja napuniti medom (slika
6).
Koliko }emo anga`ovati
ovakvih polunastavaka, odno-
Sl. 3
oplodnjak (slika 9). Na isti na~in naseljavamo i ostale oplodnjake.
Kada naselimo 32 oplodnjaka pristupamo punjenju
istih p~elama. To radimo na
slede}i na~in. U ja~em dru{tvu
prona|emo maticu i privremeno je hapsimo sa nekoliko p~ela u `i~ani kavez. P~ele iz medi{ta tog dru{tva stresemo u plodi{te. Zatim vadimo jedan po
jedan plodi{ni ram i p~ele sa
njih stresamo u plodi{te. Umesto dimilice koristimo ru~nu
pumpicu od 1 litra, u kojoj je
{e}erni sirup u razmeri 1:1 i povremeno sa njom prskamo
Sl. 4
sno malih ramova za zaleganje
i punjenje medom, zavisi od toga koliko oplodnjaka `elimo da
naselimo, ra~unaju}i jedan ram
sa leglom i jedan sa medom po
oplodnjaku.
Naseljavanje oplodnjaka
Oplodnjake naseljavamo
jedan dan pre dodavanja zrelih
mati~njaka. Pre naseljavanja,
leta praznih oplodnjaka potpuno zatvaramo malim komadima sun|era. Po jedan mali ram
sa zrelim leglom (slika 7), i jedan sa medom (slika 8), oba
bez p~ela, uzimamo iz polunastavaka dru{tava koja su ih izgra|ivala i stavljamo ih u jedan
24
Sl. 5
Sl. 6
P^ELAR, mart 2006.
stre{ene p~ele. Po{to }e im krila ovla`iti, one ne}e mo}i da izle}u iz plodi{ta, a lizanjem sirupa dobro }e se najesti. P~ele
}emo stresti sa svih ramova
osim sa jednog, koga ostavlja-
Sl. 7
Sl. 8
Sl. 9
oplodnjacima, koje tako|e odmah poklapamo. Kada naselimo svih 8 oplodnjaka u jednom
telu, na njega odmah stavljamo
krov, i nastavljamo naseljavanje ostalih oplodnjaka.
Iz jednog dru{tva oduze}emo p~ele za naseljavanje 32
oplodnjaka. Kada smo to uradili, u plodi{te tog dru{tva vra}amo sve ramove sa kojih smo
stresali p~ele i maticu osloba|amo iz kaveza i vra}amo je u
plodi{te. U tom dru{tvu je
ostalo jo{ dosta p~ela, pa }e
ono, zahvaljuju}i i kompletnom leglu, ubrzo posti}i staru
snagu. Na isti na~in naseljavamo i ostale oplodnjake.
Tre}eg dana od naseljavanja oplodnjaka, kasno uve~e, po
mraku, otvaramo leta vade}i
komade sun|era kojima su bila
zatvorena. Do tada, iako su leta bila zatvorena, oplodnjaci su
imali odli~nu ventilaciju kroz
„{krge“ krova i mre`u na ram~i}ima. Prskanjem p~ela pri naseljavanju oplodnjaka i samim
postupkom naseljavanja, uz
nemogu}nost izletanja 3 dana,
Sl. 10
~etvrtog dana izjutra (slika 12),
p~ele }e, imaju}i utisak da su
seljene, izvr{iti orijentaciju i
nepogre{ivo se vra}ati u svoj
Dodavanje zrelih
mati~njaka
i izvo|enje matica
mo do zida ko{nice, da bi na
njemu deo p~ela mogao da se
grupi{e. Zatim ~a{om od jogurta pa`ljivo zahvatamo stre{ene
p~ele, i po punu ~a{u, otprilike
400–500 p~ela sipamo u
oplodnjak, koji odmah poklapamo o`i~enim ramom. Na isti
na~in dodajemo p~ele i ostalim
P^ELAR, mart 2006.
Na prethodno pobodene
bagremove stubove postavljamo postolja i onda na njih stavljamo naseljene oplodnjake.
Slede}eg
dana
popodne,
oplodnjacima dodajemo po jedan zreo mati~njak (slika 10), i
preko mati~njaka i satono{a ramova postavljamo plasti~ne
poklopce tegli od 720 ml, koje
}e biti hranilice oplodnjaka
(slika 11). Pred ve~e u poklopce sipamo {e}erni sirup. To ~inimo kroz mre`icu, ne podi`u}i ram~i}e sa oplodnjaka. Sirup
dodajemo ukupno 5 ve~eri.
Sl. 11
novi dom (slika 13). U me|uvremenu, dok su leta jo{ uvek
bila zatvorena, i matice su se
izlegle, pa njihovo prisustvo u
tim malim dru{tvima, stvara
potpunu harmoniju i doprinosi
postizanju odgovaraju}e podele rada, tako da te zajednice
po~inju da `ive normalnim
p~elinjim `ivotom.
25
Sutradan po otvaranju leta,
uklanjamo izle`ene mati~njake
i oplodnjacima dodajemo po
tre}i ram, koji je ovog puta sa
satnom osnovom, koju }e p~ele
ubrzo izgraditi. Ako ovo ne
uradimo na vreme, p~ele }e u
praznom prostoru, na „hranilici“ izgraditi zaperak (slika 14),
~ime nam jo{ jednom „stavljaju
do znanja“ da su to dru{tva sa
oduzimamo mlade, kvalitetne
matice, koje su oplo|ene i pronele, i isporu~ujemo ih naru~iocima, a istog dana, pred ve~e,
u oplodnjake dodajemo zrele
mati~njake drugog turnusa, koji su u me|uvremenu odgajeni.
Sl. 14
Na isti na~in turnuse ponavljamo 7–8 puta u toku sezone.
Sl. 12
svim osobinama i sposobnostima zajednice odakle su uzete.
Za nekoliko narednih dana, matica }e se spariti i ubrzo
po~eti da pola`e jaja. ^etrnaestog dana od dodavanja mati~njaka u oplodnjake, pre podne
Sl. 13
26
Zavr{etak rada sa malim
oplodnjacima
Krajem avgusta, odmah po
isporuci matica zadnjeg turnusa, iz oplodnjaka vadimo ramove sa p~elama i stavljamo ih u
posebno pripremljene polunastavke, u svaki po 52 komada.
Pri tome vodimo ra~una da ramovi sa leglom budu grupisani
u sredini, a oko njih ramovi sa
hranom. Po dva tako naseljena
polunastavka, u koje smo zbrisali i p~ele sa zidova oplodnjaka, postavljamo na podnja~u.
Ovako formirano dru{tvo poja~avamo sa p~elama koje }emo
stresti sa 2–3 plodi{na rama sa
otvorenim leglom, uzetih iz
plodi{ta jakih dru{tava. Pri na-
seljavanju polunastavaka sa
malim ramovima i p~elama i
pri stresanju p~ela sa plodi{nih
ramova, treba im izjedna~avati
mirise prskaju}i ih recimo razbla`enom rakijom. Preko polunastavaka stavljamo poklopnu
dasku i krov (slika 15). Sutradan ovom dru{tvu dodajemo
Sl. 15
maticu pomo}u kaveza. Po potrebi, prihranom }emo rezerve
hrane dopuniti, kako bi ova zajednica uspe{no prezimila.
Idu}eg prole}a, iz ovog
dru{tva, koristi}emo izgra|ene
ramove, sa leglom i hranom, za
ponovno naseljavanje malih
oplodnjaka.
Ispra`njene oplodnjake i
postolja odla`emo u magacin.
Na p~elinjaku ostaju pobodeni
stubovi, na ~ije vrhove smo, radi za{tite od truljenja, navukli
plasti~ne fla{e, kojima smo
prethodno odsekli konusni
deo.
Iz knjige P^ELARSTVO, autora Veroljuba Umelji}a, koja iz {tampe izlazi
2006. godine.
P^ELAR, mart 2006.
Prof. dr Jovan Kulin~evi}
Apicentar
ul. Vojvode Stepe br. 57
11000 Beograd
++381 11 397-45-40
[email protected]
KAKO P^EL ARSKA
PR AKSA UTI^E NA
POPUL ACIJU VAROE
Sli~no drugim organizmima, i osobine koje
karakteri{u varou nastaju i menjaju se pod selekcionim pritiskom. To mo`e biti rezultat prirodne selekcije, ali te promene tako|e mogu nastati i pod uticajem p~elarske prakse. Na primer,
na nekim lokacijama, odnosno p~elinjacima, varoa je postala otporna na fluvalinat, a u poslednje vreme i na amitraz. Oba akaricida su dosta
dugo bila efikasna u suzbijanju varoe. Me|utim,
po{to populacije bilo koje vrste variraju u pogledu osetljivosti baziranoj na fiziologiji i
pona{anju, tako i kada se radi o varoi, neki od parazita su pre`ivljavali jo{ u vreme prvobitne
primene tada izuzetno efikasnih akaricida. @enke varoe
koje su pre`ivljavale davale
su potomstvo koje je nastavljalo sa zara`avanjem p~elinjaka. Izuzetno otporne jedinke su
vremenom sve vi{e uzimale maha, ne
samo u konkretnom p~elinjem dru{tvu, ve} su
se {irile i okolinom. Tako je praksa suzbijanja varoe izazvala bitne promene, zadr`avaju}i samo
otporne gene u populaciji ovog parazita. Danas
se do{lo do toga da otpornih varoa ima skoro
svuda.
[irenje varoe
O varoi je mogu}e izvesti neke zaklju~ke. Na
primer, parazit mora imati na~ina da se {iri kako
bi izbegao sopstveno uni{tenje zajedno sa doma}inom, u ovom slu~aju sa p~elinjim dru{tvom.
Zna~i, mehanizam {irenja je od klju~nog zna~aja za pre`ivljavanje varoe, u slu~aju da p~elinja
zajednica propadne. Jedan od na~ina za prirodno {irenje varoe je rojenje i to u vreme kada varoa ne ugro`ava razvoj i zdravstveno stanje p~elinje zajednice. Zaista, u tom stadijumu razvoja
p~elinjeg dru{tva, rast populacije varoe je spor
P^ELAR, mart 2006.
zbog niske reproduktivne mo}i koja se pove}ava
kasnije u sezoni.
Da bi se pratila mo} razmno`avanja varoe i
odredilo potrebno vreme za dostizanje nivoa zara`enosti koji }e dovesti do uginu}a p~elinjeg
dru{tva, DeGrandi-Hoffman i R. Curry (2005)
napravili su model programa. Simulacija je po~ela sa inicijalnom populacijom od 2 000 varoa
1. aprila uz stepen reprodukcije od 1,2 }erke po
jednoj majci varoi u radili~kom leglu i 2,7 u trutovskom leglu.
Ako je reproduktivni stepen oplo|enih }erki 1,2, p~elinje dru{tvo }e
pre`iveti ~etiri godine i dosti}i u
kasno prole}e i po~etkom juna
26 do 28 hiljada p~ela, {to }e
uzrokovati rojenje. Na taj na~in
}e se izbe}i tretiranje akaricidima.
Me|utim, ako je reproduktivni
stepen 1,5 oplo|enih }erki, p~elinje
dru{tvo mo`e pre`iveti samo malo du`e od jedne godine bez tretiranja akaricidima.
Ukoliko je stepen reproduktivnosti pove}an
na 1,7 }erki, to }e uzrokovati drasti~no smanjenje snage p~elinje zajednice tokom iste jeseni, na
5 do 6 hiljada kratkove~nih p~ela, koje u uslovima umerene klime ne}e pre`iveti zimu.
Na osnovu ovoga je sasvim jasno da je brzina propadanja p~elinjih dru{tava usko povezana
sa genetski uslovljenom plodno{}u varoe. To
zna~i da postoje sojevi ili populacije varoe koje
kroz parazitiranje u leglu daju vi{e ili manje
plodnih potomaka (}erki), od ~ega }e u odsudnom periodu (druga polovina leta) zavisiti stepen o{te}enja p~elinjeg dru{tva.
Ako su p~elinja dru{tva tako o{te}ena, ona
su ~esto podlo`na grabe`i, pogotovo u bespa{nom periodu koji naj~e{}e pada krajem leta i u
jesen. Tokom odvijanja grabe`i, zajedno sa
27
oplja~kanim medom bi}e odne{ene i `enke varoe, ~ime }e se dodatno pove}ati stepen zara`enosti plja~ka{a. Na taj na~in se spa{avaju `enke
varoe sa prirodno visokim reproduktivnim potencijalom. To isto se posti`e spajanjem varoom
oslabljenih zajednica sa jakim dru{tvima neo{te}enim od varoe. Tako|e }e se isto dogoditi ako
se izvr{i spajanje nekoliko varoom oslabljenih
zajednica.
Postoji osnovana mogu}nost da je zahvaljuju}i dugogodi{njoj p~elarskoj praksi spa{avanja
o{te}enih dru{tava i tolerisanja grabe`i vremenom do{lo do selekcije sve destruktivnijih sojeva
parazita u odnosu na prvobitno zara`avanje iz
sedamdesetih godina pro{log veka.
Jedan dodatni faktor koji bi mogao doprineti formiranju populacije varoe sa ve}om reproduktivno{}u je veliki broj p~elinjih dru{tava na
malom prostoru. To posebno va`i za p~elinjake
u paviljonima, prikolicama, autobusima i sli~no.
U prirodi, stani{ta p~ela su obi~no razbacana i
udaljena jedna od drugih. Ako p~elinje dru{tvo
propadne od varoe, obi~no ne dolazi do grabe`i
i zato izostaje spa{avanje parazita, tako da ne}e
do}i do daljeg {irenja destruktivnog soja varoe u
druga dru{tva. Na taj na~in kod p~ela u prirodi
dolazi do pozitivne selekcije, odnosno opstajanja p~elinjih dru{tava sa varoom niske reproduktivne mo}i. Takva dru{tva skoro se redovno roje,
pa se i na taj na~in smanjuje pritisak parazita u
kriti~nom periodu kada se odgaja leglo sa zimskim dugove~nim p~elama.
U zaklju~ku, DeGrandi-Hoffman i R. Curry
(2005) ka`u da kao i kod ostalih `ivih organizama, sastav p~elinjih populacija se formira pod
uticajem prirodne selekcije. Svaka p~elareva in-
Foto: Ivan Brndu{i}
28
tervencija u p~elarskoj praksi ima izvestan uticaj
na frekvenciju (u~estalost) genetski uslovljenih
osobina u populaciji p~ela na svakom p~elinjaku, pa i van njega. Po{to je rast populacije varoe
usko vezan za razvoj p~elinjeg dru{tva, p~elarska
praksa odnosno tehnika rada sa p~elama tako|e
ima selektivno dejstvo na genetsku kompoziciju
i veli~inu populacije varoe. Ovo se mo`e najbolje sagledati kroz selekciju otpornih varoa na
akaricide. Selekcija na ve}i stepen reproduktivne mo}i varoe je manje shvatljiva nego otpornost na akaricide, ali zato mo`e biti veoma prisutna i to sa opasnim posledicama po zdravstveno stanje i opstanak p~elinjih dru{tava.
Dobra vest u celom ovom problemu jeste da
p~elarska praksa, sem {to mo`e doprineti nastanku negativnih selekcionih osobina, isto tako
mo`e favorizovati one pozitivne. Dobar primer
je selekcija na mirno}u ili produktivnost. Na isti
na~in kako p~elari mogu doprineti selekciji mirnijih p~ela, svojom praksom mogu doprineti i da
na p~elinjaku budu prisutne manje destruktivne
varoe. Jedan od na~ina je da se nikada ne spajaju i spa{avaju p~elinja dru{tva koja su pred propadanjem zbog visoke zara`enosti varoom. Sem
toga, ne zadr`avati na p~elinjaku varoom oslabljena dru{tva zajedno sa jakim p~elinjim dru{tvima i ni u kom slu~aju ne dozvoliti da se pojavi grabe`. Ovo isto va`i i kada je u pitanju ameri~ka trule` legla.
Autori dalje obja{njavaju kako su na bazi
kompjuterskog programa do{li do zaklju~ka da
je za suzbijanje varoe kod visoke zara`enosti
klju~no tretiranje oko 15. avgusta, znatno lo{ije
oko 15. septembra, a bez ikakvog efekta u oktobru. Na osnovu toga se nagla{ava da je veoma riskantno te`iti ka iskori{}avanju neke kasne pa{e,
pa da se posle vrcanja meda sa nje preduzimaju
mere za suzbijanje varoe. Nadam se da je ovo
dobro poznato svakom na{em p~elaru.
Kulin~evi} i Rinderer (1988) u istra`ivanju
na uzorcima od po 100 }elija radili~kog legla sa
lutkama p~ela pred izvo|enjem, na{li su da se
stepen reproduktivnosti, to jest broj }erki po
jednoj majci varoe kretao od 1,0 do 1,82 sa srednjom vredno{}u od 1,44. Jo{ tada sa pokazalo da
postoji veliko variranje u pogledu stepena reproduktivnosti kod 11 analiziranih p~elinjih dru{tava. Ovo istra`ivanje poslu`ilo je kao osnova za
ispitivanje mogu}nosti selekcije na otpornost i
osetljivost p~elinjih dru{tava prema varoi, {to je
bio predmet tada{njeg istra`iva~kog projekta
koji je finansirala Poljoprivredna nau~na slu`ba
(ARS) ameri~kog Ministarstva poljoprivrede.
P^ELAR, mart 2006.
NOVOSTI O
OKSALNOJ KISELINI
Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac
Ing. Vlastimir Spasi}, Ni{
Milutin Petrovi}, Kragujevac
U glavnom gradu Irske, Dablinu, od 21. do
26. avgusta 2005. godine, odr`an je 39. svetski
p~elarski Kongres. Za ovaj pilot broj ~asopisa
P~elar na latinici izdvojili smo informacije o oksalnoj kiselini.
Oksalna kiselina izbor
obrazovanih p~elara
Moramo da naglasimo da su radovi o oksalnoj kiselini izazvali najve}u pa`nju posetilaca
Kongresa. Tra`ilo se mesto vi{e, jer je nekoliko
desetina ljudi stajalo. Gladni novih saznanja, pa`ljivo smo pratili izlaganja autora.
Najzanimljiviji nam je, naravno, bio Antonio
Nanetti iz Italije (Consiglio per la Ricerca e la
Sperimentazione in
Agricoltura, Istituto Nazionale di
Apicoltura, Bologna, [email protected]), jedan od najboljih
poznavalaca oksalne kiseline. Na po~etku je rekao kako
je oksalna kiselina
veoma popularna u
Evropi za tretiranje
zajednica bez legla,
Antonio Nanetti na Kongresu jer je jeftina i efikaApimondije u Dablinu ~ita sna, a p~ele je dospecijalno izdanje ~asopisa bro podnose. NajP~elar na engleskom jeziku popularnije su metode nakapavanja i
sublimacije. Sublimacija je po njemu skupa i
zahteva ve}e za{titne mere prilikom tretmana.
Za nakapavanje se u Italiji preporu~uje rastvor
oksalne kiseline koji sadr`i 4,2% oksalne kiseline, {to se dobija me{anjem 1 grama dihidrata
oksalne kiseline u kristalu sa 10 mililitara vode i
10 grama {e}era. Drugim re~ima, u me{avinu
jednog litra vode i jednog kilograma {e}era tre-
P^ELAR, mart 2006.
ba sipati 100 grama dihidrata oksalne kiseline
(tj. 60 grama na litar rastvora). Ovde moramo da
napomenemo da se u eksperimentima na zapadu pokazalo da je ovo veoma visoka doza, i da
mo`e da {kodi p~elama. Zato se i kod nas preporu~uje 35 grama na litar rastvora. Rastvor se
pravi tako {to se pome{aju litar vode i kilogram
{e}era, pa se od dobijenog rastvora odmeri potrebna koli~ina, recimo jedan litar. Nakon predavanja pri{li smo predava~u i zamolili ga za neka poja{njenja, oduzev{i mu tako oko 45 minuta
vremena. Me|utim, njegova predusretljivost je
bila tako iskrena, da verujemo da mu to nije
smetalo. Naprotiv. Ovde }emo sva na{a saznanja preneti kao integralnu informaciju.
Pokazalo se, na osnovu rezultata eksperimenata, da je mnogo manje va`no koliko oksalne
kiseline ima u rastvoru, nego koliko ima {e}era!
Do sada je u literaturi mogla da se na|e preporuka o malo~as pomenutom na~inu pravljenja
rastvora {e}ernog sirupa, ali se nigde nije obja{njavalo za{to. U 2001. godini stiglo nam je
uputstvo od vi{e autora (G. Liebig, K. Tampel,
R. Büchler) da se kiselina sipa u 20%-ni {e}erni
sirup. Tako je moglo da se zaklju~i da nije bitna
koncentracija {e}era u rastvoru. Sada smo kona~no saznali da je to bila zabluda. Eksperimenti pokazuju da samo
pri 60% {e}era u
rastvoru oksalna kiselina pokazuje najbolje dejstvo! Ako
je {e}era manje,
opada efikasnost.
Pitali smo za{to je to
tako.
Odgovorio
nam je da p~ele ne
uzimaju rastvor oksalne kiseline, bez
obzira koliko ima
{e}era u njemu,
zbog njegove velike
29
kiselosti. Naime, oksalna kiselina daje najkiseliji
rastvor (pH=1) od svih drugih kiselina uvr{}enih u eksperiment (pogledajte tabelu). [e}er u
normalno nosila, ne smanjuju}i nosivost ako se
tretira u periodu kada legla ima. Ne uti~e na odgajanje zimskih p~ela kada se tretira u periodu
sa leglom (avgust).
Oksalna kiselina je namenjena prevashodno
zimskom tretmanu (od po~etka novembra do
Nove godine), kada nema legla, jer tada daje
maksimalnu efikasnost. Ako se primenjuje i u
drugim delovima godine, tokom godine je ne bi
trebalo dati vi{e od 3–4 puta. Kako nam je tvrdio, kiselina se tokom leta u ko{nici zadr`ava
svega nekoliko dana. Zato se tokom leta tretman oksalnom kiselinom mo`e ponavljati u periodu od najmanje 2 nedelje, ali je letnja efikasnost mnogo ni`a od zimske, svega 40–50%.
rastvoru slu`i da bi zajedno sa oksalnom kiseli- Ovo ponavljanje tretmana ne uti~e na maticu.
nom privla~io vla`nost iz vazduha i odr`avao doMe|utim, treba imati u vidu da se radi o tovoljnu vla`nost koja je neophodna za kvalitetni- ploj Italiji. U eksperimentima koje je nekoliko
je dejstvo oksalne kiseline. Kada je relativna vla- p~elara obavilo pro{log leta u kontinentalnoj Sr`nost vazduha vi{a, efikasnost kiseline se pove- biji tretiraju}i oksalnom kiselinom u avgustu,
}ava i obrnuto. To su potvrdili i pro{logodi{nji pokazalo se da se oksalna kiselina zadr`ava u
eksperimenti letnjeg tretiranja oksalnom kiseli- ko{nici i do 27 dana, a i poslednjeg dana nije ponom u Srbiji, jer je u ki{nim danima u fijoci is- kazivala tendenciju opadanja efikasnosti (dodupod mre`e bilo vi{e opale varoe! [e}er je zna~i {e, uslovi su bili idealni, po{to je vla`nost vazdusinergist oksalne kiseline.
ha bila veoma visoka). Naravno, ne zna se koja
Jo{ je Milani 2001. utvrdio da je efikasnost je to koli~ina kiseline u pitanju i da li bi do{lo do
oksalne kiseline mnogo ve}a kada je relativna predoziranja kada bi se potpuno pratilo navedevla`nost vazduha 75% nego kada je 42%. Zato no uputstvo, ali je ~injenica da je u ko{nici ima
bi i leti i zimi trebalo voditi ra~una da kod pri- bar mesec dana pri visokoj vla`nosti vazduha.
mene oksalne kiseline relativna vla`nost vazduInformacija o letnjoj efiha u narednim danima bude {to ve}a.
kasnosti oksalne kiseline niKako autor ovog rada tvrdi, efikasnost oksalje se do sada mogla na}i u line kiseline poti~e isklju~ivo od kiselosti, mada se
teraturi. Nanetti je prvi sane zna ta~no kako. Kiselina ne ulazi u telo varoe
op{tio taj podatak, a mi ga u
ni na koji na~in (~ak ni inhalacijom), ve} je dejpraksi proverili i potvrdili u Srstvo verovatno isklju~ivo kontaktno. Ispitibiji pro{le godine.
vali su i u telu varoe nisu
U eksperimentu ~ije je rena{li kiselinu. Utvrdili
zultate izneo na Kongresu, Nasu da je sama kiselost
netti je sa saradnicima poku{ao da
rastvora mnogo
utvrdi kako ta~no uti~e na efikasnost
bitnija za
oksalne kiseline smanjenje njene
efikasnost
koncentracije ili smanjenje koliprotiv varoe, nego {to
~ine {e}era u rastvoru. Eksperije bitna sama toksi~nost
ment je paralelno sprovo|en i
oksalne kiseline. Jer, u
u kontinentalnom delu zemlje
jednom eksperimentu
(Modena), i u primorskom
tretiranja nakapavandelu (Siena). Svaku eksperiUtvr|eno je
jem dobili su efikamentalnu grupu ~inilo je 50
da oksalna
snost kod standardnog
p~elinjih dru{tava. Prva grupa
kiselina ne
rastvora (pH=1) od
je tretirana standardnim rastvoizaziva
~ak 98,7%, dok je isti takav rasrom (60 grama dihidrata kiseline na lio{te}enja
p~ela bitna
tvor, neutralizovan na pH=7 pokazao
tar 60%-nog sirupa), druga grupa rasza praksu tvorom sa manje kiseline (45,7 grama kiseefikasnost od neverovatno niskih 8,3%!
Nisu utvrdili nikakav uticaj na leglo niline na litar 60%-nog sirupa), dok je tre}a
ti bilo kakvo vidljivo o{te}enje legla. Matica je imala znatno manje {e}era, ~ak upola manje
30
P^ELAR, mart 2006.
(62,8 grama kiseline na litar 30%-nog sirupa).
Pokazalo se da se efikasnost u prvoj i drugoj grupi skoro ne razlikuje (87,7% prema 87,1% oborenih varoa), iako je koncentracija kiseline znatno smanjena (za 23,8%). Me|utim, kod tre}e
grupe gde je {e}er smanjen za ~ak 50%, efikasnost je iznosila samo 70,3%, {to je bilo i statisti~ki zna~ajno. Prirodno opadanje varoe je u
kontinentalnom delu zemlje dostizalo 13,6%.
U ovom eksperimentu su dru{tva u kontinentalnom delu zemlje u{la u zimu sa prose~no
8 840 p~ela, dok su u mediteranskom delu brojala prose~no 10 530 p~ela. Kod dru{tava koja su
bila u kontrolnoj grupi i nisu tretirana prose~no
uginu}e je iznosilo u kontinentalnom delu 20%,
a u mediteranskom 26,6%. Uginu}e u grupi tretiranoj standardnim rastvorom u kontinentalnom delu je iznosilo 26,7%, a u mediteranskom
12,5%. Zna~i, u kontinentalnom delu vi{e od
kontrole (za 6,7%), a u mediteranskom manje
(za 14,1%). Dru{tva tretirana rastvorom sa manje {e}era imala su ve}e uginu}e p~ela, u kontinentalnom delu 32,1%, a u mediteranskom
18,9%. Grupa sa manjkom oksalne kiseline nije
se znatno razlikovala od grupe sa normalnom
(za uslove Italije) dozom. Ono {to nas interesuje jeste da u kontinentalnom delu kod primene
standardnog rastvora uginu}e p~ela nije zna~ajno izmenjeno tremanom oksalnom kiselinom.
Ali, bitno je i to da rastvor sa manje {e}era uti~e
na ne{to ve}e uginu}e p~ela. Izmerili su i da je u
grupi sa manje {e}era u rastvoru, u prole}e bilo
manje legla u odnosu na netretirana dru{tva (za
21% manje), {to nije slu~aj kod grupe tretirane
standardnim rastvorom (6,4% manje). Me|utim, autori smatraju da to nisu adekvatni parametri, jer nije utvr|ena statisti~ka zna~ajnost, pa
im ne treba pridavati va`nost.
U svom drugom radu, Nanetti je ispitivao
sudbinu oksalne kiseline u p~elinjoj zajednici
putem radiohemijskih ispitivanja. P~elinjoj zajednici je dat 41 mililitar standardnog rastvora
P^ELAR, mart 2006.
oksalne kiseline. Pomo}u uba~enog radioaktivnog markera utvr|ivano je prisustvo oksalne kiseline iz razli~itih uzoraka uzetih iz te ko{nice u
predstoje}ih mesec dana. Relativno visoko beta
zra~enje prona|eno je u sve`e izgra|enom vosku i sve`e izlu~enim vo{tanim plo~icama. U
ostatku istra`ivanja potvr|ena je hipoteza da
p~ele metaboli{u oksalnu kiselinu poreklom od
na{eg tretmana. In vivo i in vitro eksperimenti
ukazuju da se metabolisanje oksalne kiseline vr{i putem dekarboksilacije, ~ija enzimska priroda
tek treba da bude utvr|ena budu}im istra`ivanjima.
U tre}em radu, Nanetti je sa saradnicima ispitivao kako se oksalna kiselina pona{a u p~elama i na p~elama kojima je u {e}ernom sirupu
dodata njena mala koli~ina (1,7 grama po dru{tvu). Drugo dru{tvo je tretirano sublimacijom
(1,4 grama ~iste oksalne kiseline). Oba dru{tva
su bila sli~ne snage. Iz njih je uziman po uzorak
od 50 p~ela na 0, 24, 48, 72, 96 i 168 sati. Posle
ne`nog ispiranja, seciran je digestivni sistem
p~ela. Posle 24 ~asa, u oba dru{tva se kod p~ela
na{la pribli`no ista ukupna koli~ina oksalne kiseline (8,5 mikrograma po p~eli). Kasnije je kod
dru{tava tretiranih sublimacijom ustanovljena
manja koli~ina oksalne kiseline u digestivnom sistemu.
Naredni korak je ura|en na p~elama uzetih
iz dru{tva 24 ~asa nakon tretmana nakapavanjem oksalnom kiselinom, koje su prethodno pokazivale visok nivo oksalne kiseline u digestivnom traktu. Po 30 p~ela je stavljeno u svaki od
~etiri laboratorijska kaveza gde su hranjene rastvorom meda (1:1) po `elji (ad libitum). P~ele
uzete pre tretmana su slu`ile kao kontrola. Konzumiranje hrane i smrtnost p~ela su mereni tokom 16 dana. U prvih 24 i 48 sati uzimanje hrane je bilo statisti~ki ni`e kod tretiranih p~ela, ali
prose~an unos kod jedne p~ele tokom ~itavog
perioda (1 022,5 miligrama po p~eli) nije bio statisti~ki zna~ajan. Tokom 16 dana, kumulativni
mortalitet je iznosio 45,8% i 42,8% kod tretiranih i kontrolnih (netretiranih) p~ela {to nije statisti~ki zna~ajno. Eksperiment pokazuje da kontaminacija oksalnom kiselinom kod tretiranja
mo`e da ima privremeni uticaj na p~elinji odnos
prema hrani. Nije utvr|ena statisti~ki zna~ajna
razlika u smrtnosti p~ela. Rezultati potvr|uju da
nema akutnog trovanja p~ela oksalnom kiselinom pri kori{}enju uobi~ajenih doza. Ovde treba ponovo naglasiti da je za njih „uobi~ajena“
doza skoro dva puta ve}a od one koju mi u Srbiji ve} koristimo i posti`emo dobre rezultate.
31
Autor p~elari sa 34 desetoramnih [email protected] ko{nica. Bavi se makrofotografijom. Trenutno u
slovena~kom ~asopisu vodi rubriku o [email protected] ko{nicama.
Branko Obranovi~
[alka vas 44a
1330 Ko~evje
Republika Slovenija
++386 41 548 856
[email protected]
R AD SA MR AVLJOM
KISELINOM U
[email protected] KO[NICAMA
Industrijska mravlja kiselina HCOOH je
produkt metanola. U prirodi je veoma ra{irena.
Nalazimo je u mravima, p~elinjem otrovu, koprivama, znoju, rabarbari itd. Mravlja kiselina se
koristi u tekstilnoj, farmaceutskoj, drvnoj industriji, a u poslednje vreme i u veterini pre svega
za suzbijanje varoe u p~elinjem leglu, jer je jedina me|u kiselinama, koja uni{tava do 40% varoe u pokrivenom leglu. Za rad sa mravljom kiselinom obavezno upotrebljavamo gumene rukavice, a ako kiselina nije ohla|ena i odgovaraju}u za{titnu masku (iako autor radi bez maske,
preporu~ujemo vam obavezno kori{}enje maske
– primedba redakcije). U blizini obavezno treba
dr`ati posudu sa 5–6 litara ~iste vode, za slu~aj
da se poprskate kiselinom, {to je veoma opasno.
Mravlju
kiselinu
sam
u
po~etku
(1999–2003) koristio u vidu takozvane {ok terapije. Tokom 2004. i 2005. godine primenjivao
sam produ`eno isparavanje pri dnevnim temperaturama od 18 °C do 30 °C. Ukoliko bi temperatura bila vi{a od 24 °C, tretman sam odlagao
za kasne ve~ernje ~asove. Za {ok terapiju koristio sam 85%-nu mravlju kiselinu u koli~ini od
18–20 ml po jednom tretmanu (kod nas se
uglavnom preporu~uje 25 ml 60–65%-ne kiseline
– primedba redakcije). Ona bi iz ko{nice isparila za 10–15 ~asova. Pri svakom tretiranju, na
podnja~u sam stavljao testni ulo`ak, kako bi
utvrdio broj opalih varoa.
Tretiranje mravljom kiselinom sam zapo~injao odmah po okon~anju lipove pa{e, koja u na{im uslovima precvetava oko 20 jula. Uvek sam
mravlju kiselinu p~elama dodavao ohla|enu bar
na 8–10 °C. Tako predupre|ujem preveliki {ok
po p~ele, jer ohla|ena kiselina sporije isparava.
Svake godine sam do 25. jula ko{nice jednom
tretirao {ok terapijom. Obarao sam varou sa
p~ela. Postupak sam ponavljao jo{ jednom nakon 6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmana
na podnja~u palo vi{e od 50 varoa, primenjivao
sam i tre}i {ok tretman nakon 7 dana. Tako sam
jesen do~ekivao sa srazmerno jakim p~elinjim
zajednicama.
Postupak upotrebe mravlje kiseline
Od 1999. do 2003. sam za uni{tavanje varoe
koristio plasti~ne ulo{ke za podnja~u u koje sam
stavljao truleks krpu, ali sam ih stavljao u ispra`njeno medi{te [email protected] ko{nica, na {ipke iznad mati~ne re{etke. Na truleks krpu sam nanosio
18–20 ml mravlje kiseline. Od 2003. sam napustio {ok terapiju jer sam primetio da ako spoljna
temperatura pre|e 30 °C, tu i tamo strada po
32
P^ELAR, mart 2006.
koja matica koja je bila starija od godinu dana.
Nova se ~esto ne oplodi ili ne vrati sa oplodnje,
te tako ostanem i bez matice i bez p~elinje zajednice. Tada sam se dosetio da na gornjem delu vrata [email protected] ko{nice obesim plasti~nu kesicu u
koju stavim truleks krpu. Od vrha kesice, pa sve
do na 4 cm od
njenog donjeg dela ise~em traku {irine 2 cm, tako da
kroz
dobijeni
prorez na kesi
mravlja kiselina
lako isparava. Na
truleks krpu nanosim 50–60 ml
mravlje kiseline. Kiselina tako isparava pet do
sedam dana, zavisno od spoljne temperature. Te
godine sam varou odli~no suzbio, toliko da sam
zajednice sa~uvao do zimskog tretiranja oksalnom kiselinom, koje obavljam u novembru ili
decembru, kada u ko{nici nema poklopljenog legla. Ove godine sam oksalnu kiselinu primenio
28. oktobra, jer su ve} tada zajednice bile bez
poklopljenog legla. Jedina manjkavost mravlje
kiseline je u tome da u momentu tretiranja neke
matice ~ak prestanu da pola`u jaja. To nije dobro kada se doga|a na po~etku avgusta, jer prekid zaleganja mo`e dovesti do ulaska slabijih zajednica u zimu. Ali, sa druge strane, to je na~in
suzbijanja varoe za kog sa
sigurno{}u tvrdimo da u
vosku i p~elinjoj hrani ne
ostavlja nikakve ostatke
{tetne za p~elinje potomstvo ili ljude.
P^ELAR, mart 2006.
Prevelika doza mravlje kiseline lako dovodi do uginu}a
jednog broja matica. Zato se kod mravlje kiseline ne
sme improvizovati doziranje,
ve} se strogo moraju pratiti uputstva.
Na par sati pre tretiranja mravljom kiselinom dobro je p~elinje zajednice nahraniti sa
300 ml {e}ernog sirupa, kako bi im se zadak napeo, ~ime p~ele i nehotice pove}avaju opadanje
varoe. Voditi ra~una da u to doba nepravilno
obavljeno prihranjivanje mo`e dovesti do grabe`i na p~elinjaku. Zato nije na odmet preporu~iti
maksimalnu opreznost.
Za{to je preporu~ljivo koristiti
mravlju kiselinu
Upotrebom mravlje kiseline donekle poma`emo dezinfekciju ko{nice, Po{to mravlja kiselina mo`e izazvati smanjenje ili ~ak i prekid polaganja jaja od strane matice, primena mravlje kiseline u oktobru mo`e pomo}i da nateramo maticu na prekid zaleganja, kako se
dru{tvo ne bi nepotrebno iscrpljivalo gajenjem p~ela koje verovatno
ne}e biti dovoljno kvalitetne da bi
dovoljno dugo `ivele i u~estvovale
u prole}nom gajenju legla.
Mravlja kiselina ubija i varoe u
poklopljenom leglu. Apsolutno je
isklju~eno bilo kakvo zaga|enje
p~elinjih proizvoda, jer med i tako
sadr`i mravlju kiselinu, a na~in
upotrebe spre~ava njeno nenormalno gomilanje
u medu. Verovatno}a pojave otpornosti varoe
na mravlju kiselinu je nikakva, kako tvrde mnogi nau~nici. Zapa`a se i re|a pojava kre~nog legla kod dru{tava redovno tretiranih mravljom
kiselinom. Ve} nekoliko godina na mom p~elinjaku nema ni nozemoze. Zdravstveno bezbedna
hrana je prvo {to moramo imati na umu pre nego {to med stavimo u promet. Odgovornost p~elara po tom pitanju je zaista velika.
33
NOVO LICE
TIMOL A
U poslednjih desetak godina imao sam prilike da steknem li~ni uvid u rad italijanskih instituta i univerziteta, koji se bave i istra`ivanjem alternativnih sredstava borbe protiv varoe. Jedan
od rezultata tih istra`ivanja je i ~uvena italijanska metoda nakapavanja oksalne kiseline. Poznata je u celom svetu i masovno se upotrebljava na p~elinjacima. Primenjuje se kod zajednica
tokom zime u kojima nema legla. Istra`ivanja su
nastavljena u pravcu otkrivanja na~ina suzbijanja varoe odmah nakon pa{e, dok je leglo jo{ uvek
prisutno. Svoje interesovanje usmerili su na
mravlju kiselinu i timol. Mravljom kiselinom se
bavila grupa mladih istra`iva~a, na ~ijem ~elu je
bio profesor Milani. Ubrzo su ustanovili da u
uslovima vru}e italijanske klime, {ok metoda,
kao i metoda laganog isparavanja, koje su propagirali nema~ki nau~nici pod vo|stvom Liebiga, ne dolazi u obzir. Temperatura se leti ~esto
podigne iznad 40 °C, kada mravlja kiselina u ko{nicama mo`e da izazove pravu katastrofu. Profesor Milani je zato napravio poseban `elatin, u
koji je inkorporisao mravlju kiselinu. Sli~no kao
kod preparata Apiguard (timol u gelu britanske
proizvodnje, koji }e se ove godine na}i i na tr`i{tu
Srbije – primedba urednika), `elatin usporava isparavanje aktivne materije kada temperatura
veoma poraste. Na `alost, eksperimenti nisu dali `eljene rezultate, pa su skoro i prestali sa istra`ivanjima. Kasnije su se najvi{e posvetili timolu,
na primeru efikasnosti raznih lekova na njegovoj
bazi (pre svega engleski Apiguard, italijanski
Api life var i {vajcarski Timovar).
Istra`ivanja su poslednjih godina pokazala
da su preparati na bazi timola vrlo efikasni. Efikasnost je u proseku oko 95%. Mana tih lekova
je njihova visoka cena, i p~elari ih nisu masovno
nabavljali i upotrebljavali. Izuzetak su bili neki
p~elari koji su pomenute lekove dobili po sub34
Franc [ivic
ul. Padlih borcev br. 31
1000 Ljubljana
++386 1 729-61-00
++386 41 613-183
[email protected]
vencioniranim cenama uz pomo} njihove dr`ave.
Timol propagiramo i u Sloveniji. Na `alost,
nije omiljen, jer u obliku kristala nije naro~ito
efikasan, a uz to je veoma skup. Na svetskom tr`i{tu nije toliko skup ako se nabavlja u ve}im pakovanjima, na primer u vre}ama od po 25 kg.
Prema mojim informacijama, svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra.
Recept
Po{to p~elarim blizu Italije, sa mravljom kiselinom sam imao sli~ne probleme kao i italijanski p~elari. Zato sam pre nekoliko godina po~eo
da upotrebljavam timol. Ljubazno mi ga je poklonio predsednik Italijanskog saveza p~elara
koji je istovremeno i urednik njihovog ~asopisa
za p~elarstvo Apitalia, dr Cirone, i to vi{e kilograma. Koristio sam ga po receptu koji se dobro
pokazao u eksperimentima Instituta za p~elarstvo (Bologna): 1 kg timola u kristalu se rastopi
u 1 litru alkohola (kakvog upotrebljavamo i za
rastvaranje propolisa). Zatim no`em izre`emo
5 mm debele komade sun|erastog materijala
koji dobro upija te~nost, u cve}arama ga mo`emo nabaviti pod imenom florosol ili oasis. Veli~ina dobijenih komada je pribli`no 70×70 mm.
Na svaki komad nakapamo veterinarskim {pricem oko 20 ml rastvora timola. Sa~ekamo neko
vreme da alkohol ispari, i dobijene plo~e polo`imo na satono{e. Preporu~ljivo je plo~e prelomiti na ~etiri dela i svaki staviti u jedan ugao ko{nice, tako|e na satono{e. Tako }e se isparenja timola bolje rasporediti u ko{nici i manje ugroziti
mlado leglo. Plo~e ostaju u ko{nici 10 dana, kada ih zamenimo novim, sve`im. Sa dvokratnim
stavljanjem ovih timol plo~a uni{ti}emo toliko
varoe, da p~ele mogu lako da izdr`e bez ikakvog
P^ELAR, mart 2006.
tretiranja sve do novembra, kada }emo ih kona~no o~istiti od varoe oksalnom kiselinom.
Kada suzbijamo varou timolom?
To ~inimo posle poslednjeg vrcanja meda,
{to je u na{im uslovima krajem jula i po~etkom
avgusta, kada smo p~ele dohranili, ako je potrebno. Nad leglom se tada nalaze {iroki venci
meda za zimu, koji }e {tititi mlado leglo od agresivnog dejstva timola. Da bi spre~ili grabe`, sve
zajednice tretiramo istovremeno, su`avaju}i im
leta. Kada temperatura poraste iznad 30 °C,
mo`e se lako dogoditi da deo mladog legla ispod
plo~ica ugine, ili da matica na kratko prestane
da zale`e. Tokom nekoliko dana se stanje normalizuje i p~ele se naviknu na neobi~ni miris timola.
U principu, preporu~eni postupak i uslovi
kori{}enja apsolutno odgovaraju preparatu Api
life var. Rezultati suzbijanja varoe su sli~ni, jedina razlika je u ceni. A poznato je da smo mi p~elari jako osetljivi kada se govori o tro{kovima.
Ovaj napis objavljen je u svrhu uspe{nije borbe sa falsifikatorima meda. Iskoristite fotografiju da svojim potro{a~ima uka`ete na probleme sa kojima se mogu susresti u praksi.
VE[TA^KI MED
(INVERTOVANI [E]ER)
Dipl. ing. Mirko Vilus
ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12
37240 Trstenik
++381 37 712-177
++381 64 296-03-15
Ve{ta~ki med se kristali{e. Kristalisana masa nije homogena, {to ga jasno diferencira od pravog meda. Li~i
na sneg nabacan u posudu sa
vodom, {to se lepo vidi na fotografijama, nastalim posle
~uvanja ve{ta~kog meda u
du`em vremenskom periodu.
Zajedni~ko za oba uzorka je: receptura, temperatura invertovanja i temperatura prostorije u kojoj
su trajno odlo`eni.
Ve{ta~ki med je prvo spravljen po slede}oj
recepturi: mleveni {e}er 74%, voda 18,5%, med
7,5%, sir}etna kiselina 0,03% (P~elar 11/99 –
Lebedev). Temperatura invertovanja od +35 °C
do +40 °C. Temperatura prostorije u kojoj su
oba uzorka trajno odlo`eni od +5 °C do
+20 °C.
Uzorak broj 1 (na slici levo) je star oko 5,5
godina (66 meseci), a uzorak broj 2 (na slici
desno) oko 2,5 godine (30 meseci).
U oba slu~aja je med (pobu|iva~ procesa invertovanja) uzet iz grupe livadskih medova. Verovatno je bitno, za raniju kristalizaciju inverta,
P^ELAR, mart 2006.
{to je kod uzorka broj 2 upotrebljen kristalisani
med, koji je neposredno pred upotrebu dekristalisan.
Osnovna namena dobijanja ve{ta~kog meda
(invertovanog {e}era) je bila pravljenje poga~a
za p~ele. Oba uzorka su namerno izdvojena, od
inverta za poga~e, radi dugotrajnog posmatranja. Kristalizacija uzorka broj 1 je po~ela posle
pribli`no 4 godine (48 meseci), a kristalizacija
uzorka broj 2 posle pribli`no 2 godine (24 meseca).
Nadam se da }e ove fotografije pomo}i p~elarima da uo~e razliku izme|u pravog kristalisanog meda i pravog kristalisanog invertovanog
{e}era.
35
Ro|en je 1939. godine. P~elarstvom se bavi od 1975. godine, trenutno ima pedesetak
uglavnom LR ko{nica. P~elari u podno`ju planine Go~, nedaleko od Vrnja~ke Banje. Nosilac je diplome „profesor Jovan @ivanovi}“.
PAR AFIN U SATNIM
OSNOVAMA
Dipl. ing. Mirko Vilus
ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12
37240 Trstenik
++381 37 712-177
++381 64 296-03-15
Satna osnova je tanka tabla voska, u koju su
sa obe strane utisnuti po~eci radili~kih }elija.
Namena joj je da usmeri p~ele na izgradnju
maksimalnog broja radili~kih }elija, da ve} gotovim po~ecima }elija u{tedi p~elama rad i njihov
vosak, za dogradnju ve}eg broja tih }elija i da
svojom ravnom povr{inom obezbedi uslove za
pravilnu izgradnju maksimalnog broja }elija.
Ona poma`e da se na najbolji na~in iskoristi
radni prostor rama i ko{nice u celini. Satna
osnova u `ivotnu sredinu p~ela ne sme da unese
materije opasne po zdravlje p~ela i kvalitet meda i drugih proizvoda.
Kada bi satne osnove bile samo od voska, bilo bi sve u redu. Po{to nisu samo od voska ve} su
me{avina voska i parafina (i jo{ koje~ega) nastaju problemi. Oni se manifestuju tako {to p~ele
~esto izbegavaju ramove sa osnovama od navedene me{avine, ~ak i onda kada su stavljeni u
pravo vreme i na pravo mesto. Radije izvla~e veliki zaperak pored rama sa osnovom, ili ispod
donje letvice nezapo~etog ili nedovr{enog rama.
To zna~i da ta satna osnova nije najpo`eljnija
podloga, da je odbojna. Odbojna je i za voskovog moljca. [teto~ina je u ovom slu~aju nepristrasan kontrolor. Ne lobira i niko ga ne mo`e
potkupiti. Kada se useli u ko{nicu jede redom:
}elije sa}a – ~ist vosak, zatim ogoljenu satnu
osnovu i na kraju, kada nema ni{ta drugo, glo|e
drvene delove rama i ko{nice. Ovaj redosled
menja samo onda kada se smesti na sa}e od ~istog voska. Tada jede istovremeno }eliju i osnovu.
Postavlja se pitanje koliko u satnoj osnovi
ima parafina? To se bez ispitivanja mo`e samo
pretpostaviti, jer se godinama nagomilava. Po{to
je nagomilavanje funkcija vremena, simulira}emo dva mogu}a slu~aja, od po~etne (nulte) do
{este zamene sa}a u ko{nici.
Po|imo od toga da samo jedan u~esnik u
procesu zamene voska (p~elar, posrednik –
36
preuzima~ ili prera|iva~) svaki put ubaci u vosak
10% ili 20% parafina. Neka baza za prora~un
bude DB osnova od 100 g i nadgradnja (potpuno izgra|ene sve }elije sa}a na ramu, {to je nov,
~ist vosak) mase 65 g {to ~ini ukupnu masu sa}a
od 165 g. Rezultati su uneti u dijagram D1.
Iz dijagrama se vidi da stalno dodavanje parafina u 10%-om iznosu, penje ukupnu koli~inu
parafina u osnovi na pribli`no 22%, a dodavanje u 20%-om iznosu na pribli`no 39%. Ovo su
idealni dijagrami. Stvarno stanje je druga~ije,
verovatno lo{ije. Ima faktora koji pobolj{avaju
stanje. Tanje satne osnove i ve}e u~e{}e voska od
poklop~i}a smanjuju u~e{}e parafina, a sa}e
o{te}eno od moljaca, nepotpuno ili nepravilno
izgra|eno pove}ava njegovo u~e{}e. ^e{}a izmena sa}a tako|e pove}ava u~e{}e parafina, {to
treba imati u vidu, jer ga iz vi{e opravdanih razloga treba ~e{}e menjati.
Podrazumeva se da fizi~ke zahteve u potpunosti ispunjava vosak. Problem je parafin i njegove fizi~ke osobine. Pored uzorka od parafina
ispitan je i uzorak od voska na savijanje.
Od fizi~kih karakteristika najbitnija je ~vrsto}a na temperaturama koje vladaju u leglu.
Zbog toga je izvr{ena provera promene fizi~kog
oblika uzoraka na temperaturama od 30 °C do
35 °C. Uzorci su bile sve}e od parafina i voska
P^ELAR, mart 2006.
(od vo{tanih poklopaca) pre~nika 19 mm, obe
stare preko godinu dana. Pri~vr{}ene su na zajedni~ki nosa~, paralelno, na me|usobnom rastojanju od 20 mm, {to je osiguralo podjednako
zagrevanje i hla|enje. Slobodna du`ina preko
ivice nosa~a bila je ista, 100 mm. To je garantovalo podjednako sopstveno optere}enje slobodnih krajeva (Skica S1, polo`aj A).
Uzorci su potopljeni u vodu u horizontalnom polo`aju i sporo zagrevani i hla|eni. Na
temperaturama od 30, 31, 32, 33, 34 i 35 stepeni
Celzijusovih va|eni su iz vode i u horizontalnom
polo`aju dr`ani neposredno iznad njene povr{ine u vremenu od 60 sekundi. Zatim je merena
deformacija oba uzorka. Na 30 °C oba uzorka su
bila ~vrsta i prava. Na temperaturi od 31 °C uzorak od parafina je pokazao prve znake omek{avanja i savijanja. Na uzorku od voska nije bilo
promena. Na temperaturi od 32 °C uzorak od
parafina je pokazao vidne znake omek{avanja i
savijanja (oko 5 mm). Na kraju, na 35 °C uzorak
od parafina je bio vrlo mekan (sli~an gustom testu), savio se za punih 25 mm (Skica S1, polo`aj
B). Uzorak od voska je i dalje bio ~vrst i prav
(vosak po~inje da omek{ava tek na 37 °C). Kod
postepenog hla|enja do 30 °C rezultati su bili
sli~ni (Dijagram D2).
Iz navedenog primera se jasno vidi da parafin ni pribli`no ne ispunjava fizi~ke uslove na
temperaturama u leglu.
Poznato je da p~ele grade sa}e na satnim
osnovama ne{to druga~ije nego u slobodnom
prostoru. Ne po~inju uvek odozgo od satono{e,
ve} ne{to ni`e, ponekad naspram legla na susednom ramu. Tehni~ki posmatrano to nije povoljno za stabilnost satne osnove. Me|utim, njihov
nagon da slobodno sa}e negde prika~e ovde se
pokazuje posebno korisnim. Naime, p~ele zaka~e satnu osnovu za satono{u, u ranoj fazi radova
Sa gazdinstva Neboj{e i Stojana Nikoli}a, selo Slatina kod Leskovca: levo (osnova od mednih poklop~i}a, koja skoro da i nema
uobi~ajeni miris voska), sredina (osnova od ostalog voska), desno (kupljena satna osnova)
P^ELAR, mart 2006.
37
na njoj. To je posebno va`no, jer tako zaka~ena
satna osnova, zajedno sa `icama nosi sebe, p~ele graditeljice i sa}e u izgradnji (ukupno oko
300 g). Kasnije, kada sa}e izgrade u potpunosti i
u punom profilu ga pri~vrste za satono{u i kada
ga jo{ pri~vrste za sve ili samo neku od preostale 3 stranice rama, ~vrsto}a satne osnove ne uti~e bitno na ~vrsto}u sa}a. Me|utim, satna osnova koja se na temperaturi legla razvla~i, deformi{e i ne mo`e da nosi ni sebe nije potrebna p~elama, posebno u prvoj kriti~noj fazi gradnje.
P~elar poku{ava da sanira problem. Misli da }e
mu boja pokazati koja je osnova prava. Da }e je
ravnom u~initi veliki broj `ica, ali uzalud. Re{enje nije u ve{tini saniranja posledica, ve} u izbacivanju uzro~nika.
Zna~i, satna osnova mora da bude od voska,
ali od kakvog voska? Svakako od najboljeg, ne-
kontaminiranog nepo`eljnim materijama i otrovima.
Cilj ove analize nije da poka`e da je vosak
najbolji za satne osnove, jer se to podrazumeva,
ve} da poka`e koliko je parafin {tetan. Zbog toga ga treba izbaciti iz njih, {to ne}e biti lak posao. Nabavna cena 1 kg parafina je 5 do 6 puta
manja od prodajne cene tog parafina u satnim
osnovama. To je jedini razlog {to je prisutan u
njima.
Postavlja se pitanje {ta je u ovoj situaciji za{titni mehanizam p~elara? Poznajem mnoge koji nikada nisu prestajali da za svoje potrebe presuju satne osnove. Ka`u da se ose}aju potpunim
p~elarima. Ja im verujem. Znam tako|e neke
koji su se vratili tom poslu. Niko od njih nema
probleme o kojima je ovde bilo re~i.
Danas nema tehni~kih problema da se naprave posude za dezinfekciju voska na 120 °C.
Postoje tako|e i proizvo|a~i kvalitetne opreme
za ru~nu izradu satnih osnova. Tehni~ke pretpostavke za re{enje problema postoje. Na p~elarima je da pojedina~no, u grupama ili dru{tvima
razmi{ljaju o budu}nosti, tim pre {to }e tada
kvalitet p~elinjih proizvoda biti imperativ.
Postoji i drugo, po meni bolje re{enje, ali nisam siguran da se mo`e realizovati. Naime, prera|iva~i bi satne osnove mogli podeliti po kvalitetu na dve klase:
I KLASA – Satne osnove od voska bez primesa – ulazni materijal u preradi je ~ist vosak;
II KLASA – Satne osnove neodre|enog
sadr`aja – ulazni materijal je vosak neodre|enog kvaliteta.
Bez obzira koliko }e sada{nje stanje jo{ trajati i u kom }e se pravcu, ili pravcima tra`iti re{enja, mislim da bi p~elarska dru{tva za svoje
~lanstvo mogla organizovati izvesnu za{titu.
To bi mogla da bude mala, prosta i jeftina
termo komora, u kojoj bi se po kvalitetnom
programu ispitivanja mogli testirati uzorci
satnih osnova. To bi dru{tvima pomoglo da uvek mogu izabrati boljeg
dobavlja~a.
Satna osnova od
devi~anskog
sa}a koja se
mo`e kupiti u
Sjedinjenim
ameri~kim
dr`avama za
upotrebu
u boksesima
meda u sa}u,
kako bi
kupcima bio
isporu~en
maksimalni
kvalitet
38
P^ELAR, mart 2006.
VREME JE ZA
S E T V U FAC E L I J E
Mom~ilo Kon~ar
ul. Mihajla Pupina br. 62
23217 Aleksandrovo
++381 63 717-63-32
++381 23 81-77-11
++381 23 81-71-92
Povoljne vremenske prilike omogu}ile su
blagovremenu pripremu povr{ina namenjenih
za setvu facelije. Ako se priprema obavi do kraja januara, stvaraju se objektivni uslovi da se setva obavi u najpovoljnijim rokovima. Time je
u~injeno mnogo za potpuni uspeh u gajenju ove
medono{e. Februar je najpovoljniji mesec za setvu i nicanje semena, ali ne}ete zakasniti ni ako
to uradite do polovine marta. Facelija ima dosta
sitno seme i ne sme se sejati duboko, ne dublje
od 2 cm. Zna~i, mora do}i u dobro usitnjeno
zemlji{te u kome u to doba ima uvek dovoljno
vlage za klijanje i nicanje. Mlade iznikle bilj~ice
podnose dosta niske temperature, tako da ne
postoji bojazan od izmrzavanja sve do –10 °C.
Iznikle biljke se u februaru ili po~etkom
marta sporo razvijaju, ali vr{e pripreme ukorenjavanjem, kako bi uspe{no prebrodile i ceo mart.
Su{a i vetrovito vreme ne omogu}avaju nicanje,
koje se odla`e ~ak i do aprila, {to ne ide u prilog
ravnomernom nicanju i razvoju. Samo sna`ne
biljke su sposobne da u narednom periodu izdr`e kra}e i su{ne periode. Kasno iznikle biljke
slabije se granaju, kra}e cvetaju i daju manje
nektara. Zbog svega toga treba izvr{iti sve pripreme da se setva obavi prvog povoljnog dana
po~ev od po~etka februara pa do polovine marta.
Setvu treba obaviti `itnim sejalicama tako
{to }emo svaku drugu lulu zatvoriti, pa }e se u
zavisnosti od tipa sejalice dobiti me|uredni razmak od 25–30 cm. Pre po~etka setve seme pripremiti tako {to }emo odmerenoj koli~ini dodati istu koli~inu p{eni~nog griza, sve to dobro iz-
P^ELAR, mart 2006.
me{ati i uneti u sejalicu. P{eni~ni griz ima istu
specifi~nu te`inu kao i seme facelije, tako da se
bez problema preko setvenih aparata izuzima i
ravnomerno ula`e u zemlju. Optimalna koli~ina
semena je 7 kg po jednom hektaru pri ma{inskoj
setvi, a ako se seje ru~no, koli~ina se pove}ava
najmanje za 30%. Pri postrnoj setvi, koli~ina bi
trebalo da se pove}a za oko 50%. Veoma je va`no napomenuti da treba nabaviti kvalitetno seme najboljih sorata. Iz li~nog iskustva predla`em za sada sortu „Julija“ koja se pokazala najnektarnijom. Ako se seje ova sorta, uz uslov da
je povr{ina dovoljno velika, dnevni unosi se kre}u i do ~etiri, pa i vi{e kilograma. P~elari treba
da nastoje i da se udru`uju, da seju na jednom
lokalitetu samo jednu sortu kako ne bi do{lo do
ukr{tanja {to sigurno ne vodi `eljenom uspehu.
Na tr`i{tu semena facelije u Srbiji nema skoro nikakvog reda, pa je uputno kod nabavke semena povesti ra~una da se nabavi kvalitetno i
sortno seme. U protivnom su mogu}a razo~arenja.
Na povr{inama zasejanim u februaru, pri povoljnim uslovima, nicanje }e se obaviti za nekoliko dana. Dalji razvoj useva zavisi}e pre svega
od temperaturnih prilika. Normalno je o~ekivati da polovinom aprila facelija postigne porast
od oko 10 cm. To je pravo vreme za preduzimanje mera na za{titi useva od korova. Pri ranoj setvi, usevu facelije jedino mogu naneti ve}e {tete
goru{ac i veliki viu{ac. Ve}inu ostalih korova,
zbog ubrzanog porasta, facelija preraste i prakti~no ih ugu{i.
39
U fazi porasta od 10 cm usev se tretira preparatima ~ija je aktivna materija linuron, a to su
Afalon WP (Bayer), Linurex 50–WP (Makhteshim), Afalon te~ni SC (Bayer), Liron te~ni
SC (@upa) i Hemolin 450–SC (Hemofarm)
(ovaj herbicid je prakti~no netoksi~an za p~ele i
ki{ne gliste – primedba urednika). Koristi se u
dozi od 0,7 litara po hektaru ili 0,5 litara po katastarskom jutru. U odnosu na ranije preporuke
predla`em smanjenje doza, jer se posti`e zadovoljavaju}i efekat i smanjuju o`egotine na li{}u
pri ve}im dozama. Kod izvo|enja ove operacije
povesti ra~una da ne do|e do preklapanja poprskanih povr{ina, jer se na taj na~in mogu izazvati ozbiljna o{te}enja useva. Pri okretanju na krajevima parcela treba isklju~iti prskalicu. Na nekoliko dana pre prskanja ili kasnije treba obavi-
MOJE ISKUSTVO
Facelija jako privla~i
p~ele. Ve} na po~etku cvetanja p~elar }e uo~iti ispunjenu stranu rama u ko{nici cvetnim prahom violet boje. Na jednom kvadratnom metru zasada facelije u punom cvetu mo`e
se izbrojiti od 30 do 80
p~ela. U su{nom periodu, facelija je vi{e
polenarica nego medarica. Profesionalni i
udru`eni p~elari koji je seju na ve}im povr{inama, samo za svoje ko{nice, ne mogu da
pro|u bez dobrih ekonomskih rezultata i u
najnepovoljnijim godinama.
Faceliju sejem ru~nom ba{tenskom sejalicom (SEVER, Subotica), koja sada ko{ta oko 10 000 dinara, na rastojanju izme|u redova od 25 do 30 cm, koja je sasvim
svrsishodna, ali zahteva ulog fizi~kog rada.
Pre sejanja, uvek proveravam klijavost semena. U jednu tacnu utabam zemlju u sloju od jednog centimetra, pa rasporedim
100 semenki. Redovno ih prskam prskalicom za ve{ pri peglanju, i dr`im je pokrivenu hartijom. Za 6 do 9 dana brojim iznikle
bilj~ice, ~iji je broj zapravo procenat klijavosti.
Milisav Nikoleti}
++381 11 150-965
[email protected]
40
OD INTERESA ZA
CELO DRU[TVO
Facelija je leguminozna
biljka i na njenom korenu
razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da vezuju elementarni azot iz
vazduha. Koren facelije
prodire do dubine od 70
cm u gustom sklopu popravljaju}i strukturu zemlji{ta i nakon zavr{ene vegetacije izumire, ostavljaju}i zna~ajne koli~ine organske materije i vezanog
azota u zemlji{tu. Ako se facelija zaore u
fazi precvetavanja, efekat na oboga}enje
zemlji{ta hranljivim materijama je isti kao
da smo na hektar zemlji{ta rasturili 25 tona
stajnjaka. Facelija nema poznatih parazita i
bolesti, a njen koren jako toksi~no deluje
na nematode koje su prenosioci virusa. Zato je ova kultura nesumnjivo od interesa za
poljoprivrednike, jer se zemlji{te popravlja, oboga}uje i odmara, kao i za dr`avu,
koja me|utim, nije ovu biljku uvrstila ~ak
ni na semensku listu, tako da se ona ne mo`e zvani~no uvoziti i prodavati na tr`i{tu.
Facelija se lako mehani~ki uklanja i u narednoj godini ne predstavlja ni najmanje
ozbiljan korov gajenim kulturama. Tako|e
se mo`e sejati vi{e godina u monokulturi.
Branimir [o{i}
11261 Mala Mo{tanica
++381 11 8750-688
++381 64 22-04-600
ti prihranjivanje ureom u koli~ini od 150 kg po
hektaru.
Ako smo sve obavili na vreme, usev }e se
normalno razvijati, a negde u drugoj polovini
maja, pojavi}e se i prvi cvetovi. Krajem maja u}i
}e u fazu punog cvetanja koja }e se produ`iti do
kraja druge dekade juna. To je period u kome u
ve}ini krajeva nema dovoljno pa{e i tada nam je
ona najpotrebnija. Pa{ni kapacitet facelije je veoma visok (teoretski do 1 000 kg po hektaru), a
u zavisnosti od nege i setvenih povr{ina unos }e
biti ve}i ili manji. U svakom slu~aju bi}e prilike
da u`ivamo u intenzivnoj poseti p~ela, lepom
razvoju dru{tava, bogatom unosu polena, a ako
bude dosta nektara, i u vrcanju ukusnog i lekovitog meda.
P^ELAR, mart 2006.
Ro|en je 5. juna 1952. godine u selu \akusu, op{tina @itora|a. @ivi u Ni{u. P~elarstvom se bavi od
1990. godine. Predsednik je Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije.
Jo{ 1995. godine zapo~elo je ozbiljnije istra`ivanje ugro`enosti insekata uklju~enih u
opra{ivanje biljnih kultura. Podaci do kojih se do{lo i koji su objavljeni proteklih meseci (Stephen
Buchmann, John S. Ascher, 2005) su frapantni, jer ukazuju ~ak i na fakti~ko izumiranje pojedinih
vrsta opra{iva~a! To je stra{na vest! Me|utim, nama p~elarima ostavlja nadu. Gajena medonosna
p~ela polako, ali sigurno, postaje dominantni insekt opra{iva~ bez alternative. Poga|ate {ta to zna~i
za p~elarstvo? O perspektivama koje p~elarima nudi ova novonastala situacija pro~itajte u
narednom tekstu. Ovakvu {ansu ne smemo da propustimo i moramo da krenemo u agresivnu
kampanju kojom bi celoj zemlji pokazali ove rezultate.
Ceo projekat je zapo~et 1995. godine kroz
tri nacionalne kampanje tj. inicijative za prou~avanje opra{iva~a (SAD, Kanada, Meksiko).
Kampanja je nastavljena u celom svetu negde na
nacionalnom, a negde na me|unarodnom planu
(Afri~ka, Australijsko-novozelandska, Brazilska
kampanja). Produ`eno je sa formiranjem jo{ {irih kampanja. Recimo, Ju`no-azijska (Me|unarodni centar za integrisanu inicijativu planinskog razvoja), Me|unarodna FAO inicijativa za{tite opra{iva~a i Severno-ameri~ka kampanja
za{tite opra{iva~a. Jedna Komisija nacionalnog istra`iva~kog saveta Akademije nauka SAD-a
trenutno ispituje
status opra{iva~a i
mogu}e opadanje njihovog broja za teritoriju
SAD-a, KaIng. Vlastimir Spasi}
Bulevar Nemanji}a br. 98/12
18000 Ni{
++381 18 531-754
++381 63 8778-466
[email protected]
nade i Meksika, a iscrpno dokumentovana studija ugleda}e svetlost dana tokom 2006. godine.
Me|utim, podaci iz celog sveta su ve} dostupni i
sasvim su nam dovoljni da se dobro zamislimo i
shvatimo u ~emu je na{a {ansa. I da, naravno, tu
{ansu iskoristimo i kona~no se spasimo nesavesnih poljoprivrednika koji prskaju bilje usred
cvetanja i truju p~ele. Valjda }e sada kona~no
shvatiti vrednost p~ela.
[ta ka`u istra`ivanja?
@ivotinje koje obavljaju opra{ivanje
(p~ele, slepi mi{evi, bube, ptice, leptiri, muve, ose, moljci) donose nemerljivu ekonomsku i ekolo{ku
korist ljudima, biljkama cvetnicama i prirodi. P~ele su najdominantniji i najspecijalizovaniji opra{iva~i, ima oko
17 000 poznatih vrsta p~ela
(Michener C. D, The bees
of the World, The Johns
Hopkins
University
Press, Baltimore and
London, 2000), jer `ive u uzajamno korisnoj zajed-
KONA^NO
DOKAZI
P^ELAR, mart 2006.
41
nici sa ve}inom od 250 000 skrivenosemenica na
planeti. Zapravo, vrsta p~ela ima mnogo vi{e, s
obzirom da postoje mnoge neopisane vrste, a
stalno se otkrivaju i nove, naro~ito u pustinjama
du` mediteranske obale ili od {uma centralne
Amerike do pustinje Atakama u severnom ^ileu. Opra{ivanje rezultuje proizvodnjom vo}a i
povr}a koje ima nezamenljivu ulogu u ljudskoj
ishrani. Skorija saznanja ukazuju da gubimo
opra{iva~e i njihove ekolo{ke usluge na globalnom planu zbog uni{tavanja stani{ta i drugih
uzroka, te da bi mogli da se suo~imo sa krizom
u opra{ivanju poljoprivrednih kultura.
Populacija opada, i ~ak se bele`i iskorenjenost i kod tako dobro poznatih grupa kao {to su
p~ele i bumbari. U Velikoj Britaniji, doma}a crna medonosna p~ela i izvesna vrsta bumbara vi{e ne postoje! Sastavljena je crvena lista ugro`enih p~ela u Evropi (njih nekoliko). Xerces Society iz Portlanda u Oregonu sastavilo je crvenu listu za Severnu Ameriku (leptiri i p~ele). Utvr|en je pad broja uzgajanih dru{tava omiljene
bez`ao~ne p~ele Maja Melipona beecheii na poluostrvu Jukatan u Meksiku za neverovatnih
93% samo tokom proteklih 25 godina. Tako|e je
utvr|eno da se retko mogu na}i i u ostacima {uma koje se nemilosrdno uni{tavaju. Interesantno je da opada interesovanje za gajenje ovih
p~ela iako im je med veoma skup. Visoka cena
je dovela do toga da p~elari uzimaju isuvi{e meda, izgladnjuju}i tako dru{tva. Stalno se tra`e
„divlja“ dru{tva da bi se nadomestio gubitak gajenih. Svi dobronamerni programi spasavanja
populacije ovih p~ela su do`iveli neuspeh. Mlade Maje nemaju interesovanja za gajenje p~ela i
napu{taju sela da bi radile u turisti~koj industriji. Tipi~an primer kretanja stvari nizbrdo zbog
novih prirodnih i dru{tvenih uslova. Od 60 Hylaeus (Nesoprosopis) spp. (p~ele sa `utim licem,
endemska vrsta havajskog arhipelaga), 8 njih nije skoro zabele`eno, a istorijski su poznate sa
stani{ta koja su sada ozbiljno o{te}ena ili uni{tena. Pacifi~ki Frenklinov bumbar (Bombus franklini) nije prona|en u skorijim istra`ivanjima.
Njegovi bliski srodnici (Bombus accidentalis iz
zapadnog dela i Bombus affinis iz isto~nog dela
Severne Amerike) su nestali sa ve}eg dela svoje
teritorije krajem devedesetih godina pro{log veka, verovatno zbog nozemoze ili nekih parazita
koje su doneli bumbari iz uvoza (zbog „poja~anog“ opra{ivanja). Jo{ jednom se potvrdilo da
me|unarodni transport `ivog sveta mo`e doneti
mnogo nesagledivih nevolja, ba{ kao {to je tokom istorije i donosio (krompirova zlatica, kukuruzna zlatica, filoksera, plamenja~a krompira,
42
bakterijska plamenja~a vo}a, varoa, mala ko{ni~ina buba, male boginje i sli~no). Nekoliko vrsta
bumbara (zajedno sa svojim parazitima) je prebeglo ili je namerno uvedeno u zemlje i kontinente gde se nikada ranije nisu pojavljivale. Velike populacije uvedenih vrsta bumbara u ^ileu
i Tasmaniji izazivaju ekolo{ke probleme, uklju~uju}i i konkurenciju za nektarom i polenom sa
doma}im p~elama (Hingston A. B, Mcquillan P. B, 1999). Zato je nedavni uvoz u SAD
obavljen vrstama p~ela (Osmia cornifrons, Anthophora plumipes) ~ija je biologija sli~na kao
kod doma}ih vrsta. Ali, posledice i ovakvih „selidbi“ ostaju nepoznate i nepredvidive! Upravo
prilikom pu{tanja Osmia cornifrons u Merilendu, ispostavilo se da je ona sa sobom donela i
svog parazita (japanski torimidni parazitoid)
(Grissell E. E, 2003). Posledice se ne mogu ni
pretpostaviti.
U pro{loj dekadi, nekoliko slu~ajno uvezenih vrsta egzoti~nih p~ela se brzo ra{irilo {irom
ve}eg dela isto~ne obale Severne Amerike,
uklju~uju}i d`inovsku azijsku smolastu p~elu
(Megachile sculpturalis).
Kao negativan i prete}i primer, ne zaboravimo i nedavno „slu~ajno“ uvo`enje male ko{ni~ine bube u Portugaliju, na tlo Evrope (2004).
O zna~aju p~ela po ko zna koji put
P~ele sakupljaju ogromne koli~ine polena za
svoje leglo, sele}i polenova zrnca od cveta do
cveta i tako vr{e}i opra{ivanje. Iako zrnaste biljke i `itarice koje opra{uje vetar ~ine da {est milijardi ljudi u svetu ne gladuje, da nije opra{ivanja od strane p~ela, zdravstveno ispravnoj ljudskoj ishrani bi nedostajalo ukusno i hranljivo povr}e i vo}e. Vo}e i njegovo seme obezbe|uje ljudima mno{tvo proizvoda (napici, vlaknasti, uljani i medicinski proizvodi), ali slu`i i za ishranu
ostalih sisara, ptica i nekih reptila. Zna~aj opra{ivanja od strane p~ela je o~igledan, ali ekolozi,
ekonomisti i drugi ~esto zaboravljaju da p~ele
rade i mnogo vi{e za na{u planetu i na{ opstanak.
P^ELAR, februar 2006.
Dok prave tunele ispod zemlje, neke vrste
p~ela poput crva odr`avaju ekolo{ku ravnote`u.
P~elinje larve izbacuju izlu~evine bogate azotom
koji oboga}uje zemlji{te. Azijske d`inovske medonosne p~ele (Apis dorsata) razbacuju hranljive materije tokom obilnog izlu~ivanja u toku leta. Kad postanu plen, p~ele hrane grabljivice
(paukove i ostale insekte, gu{tere, sisare, ptice),
koje su bitna karika za odr`avanje biosistema.
P~elama se retko odaje priznanje za u~e{}e u
kru`enju hranljivih materija i drugih materijala
u okviru mre`e grabljivica.
Opasnosti vrebaju
Masovna urbanizacija brojnim vrstama p~ela umanjuje povr{inu mogu}ih stani{ta. Insekticidi variraju po svojoj otrovnosti za p~ele, ali ve}ina izaziva smrtnost ili gotovo pogubne efekte
po p~ele sakuplja~ice. Herbicidi elimini{u korov
koji mo`e biti va`an izvor polena i nektara za
slobodne i uzgajane p~ele. Poslednjih godina je
cena herbicida naglo opala, pa je me|u poljoprivrednicima u Srbiji zavladala nova (nerazumna)
moda: prskanje strni{ta herbicidima. Neke uvezene biljke (npr. Buffel trava u Sonori, Meksiko) elimini{u golu zemlju, gu{e hranljive biljke i
~esto prenose po`are u oblasti koje nikada do
tada nisu gorele. Putevi i autoputevi uni{tavaju
okolnu vegetaciju i travnjake, verovatno ubijaju}i na hiljade tona p~ela i drugih opra{iva~a godi{nje.
Nauka preduzima mere……
Nau~nici prave planove za zaustavljanje istrebljenja insekata opra{iva~a. Oni podrazumevaju zaustavljanje uni{tavanja stani{ta za „divlje“ p~ele, zasa|ivanje odgovaraju}ih livada, izbegavanje insekticida otrovnih za p~ele i sli~no.
Me|utim, s obzirom da se svetske sile ne mogu
slo`iti ni oko drugih sudbonosnih problema ~ove~anstva (ozonske rupe, globalno zagrevanje),
nisam sklon da verujem u bilo kakav nagao i revolucionaran uspeh ovakvih programa, bar ne
dok svetsko stanovni{tvo ne po~ne da gladuje,
kada }e problem sigurno biti ozbiljno shva}en.
Na `alost!
ovim tragi~nim podacima i da poku{amo da
na|emo svoju {ansu, ne samo kao spasioci proizvodnje hrane, ve} i kao ljudi za ~iju uspe{nost
mora da se brine ~itavo dru{tvo (~itajte: Vlada).
Tek tada bi poljoprivrednici mogli da shvate zna~aj p~ela, i tek tada bi im bilo jasno za{to sebi
„ska~u u stomak“ kada tokom cvetanja vo}a posegnu za insekticidima i kantom prskalicom.
Recimo, izuzetan je podatak da se u zapadnoj Srbiji nalaze nepregledne povr{ine zasa|ene
malinom. Svi znamo da je malina jedna od najmedonosnijih biljaka. Me|utim, p~elari be`e od
zasada maline, jer vo}ari tokom perioda cvetanja uporno tretiraju malinu pesticidima. I to bez
ikakvog razloga! Svakako je neznanje uzrok ovakvog stanja, ali ~ak i kada im objasnite {ta zapravo rade, ne menjaju se. Ali, kada bi im se argumentovano dokazalo koliko gube, druga~ije bi
razmi{ljali. Eto, recimo, prvog zadatka novoosnovanoj Asocijaciji p~elara moravi~kog i zlatiborskog okruga. Da okupi i okolne zainteresovane op{tine i krene u kampanju obrazovanja
malinara. Sve {to treba uraditi jeste napraviti
edukativnu bro{uru i od{tampati je u tira`u dovoljnom da je dobije svaki malinar! Pozitivan
primer ovakve akcije dalo je Dru{tvo p~elara
Aleksinac u prole}e 2003. godine kada je od{tampalo 6 500 bro{ura u punom koloru sa uputstvima za vo}are o za{titi {ljiva, jabuka, vi{anja i
jagoda (najzastupljenije vo}ne kulture u op{tini)
od bolesti i {teto~ina, koje su stigle u ruke skoro
svakog seoskog doma}instva u aleksina~koj op{tini. Efekti su i za organizatora bili neo~ekivani: nijedan p~elar se od tada do danas Dru{tvu
nije po`alio na masovno trovanje p~ela, kao {to
je ranije bio slu~aj. Poljoprivrednici su o~igledno
`eljni znanja. Akciju je kasnije preuzelo i nastavilo Dru{tvo p~elara „Matica“ iz Ni{a. Naravno,
ovakve akcije treba periodi~no ponavljati, jer
stasavaju „nove generacije“ vo}ara.
Smatram da je poslednji trenutak da kona~no prihvatimo da mnogo toga mo`e biti bolje
ako se bolje organizujemo i ako shvatimo da niko drugi ne}e uraditi za nas ono {to je nama potrebno. To mo`emo biti samo mi sami.
……a {ta preduzimaju p~elari?
U ovoj sveop{toj nesre}i postavlja se pitanje
{ta p~elari mogu da preduzmu, osim da se dobrano potrude da svoje p~ele sa~uvaju od sve
brojnijih i agresivnijih napasnika svake vrste i da
insistiraju na striktnom po{tovanju Zakona koji
sankcioni{e nesavesne vo}are. Mislim da je na{
prevashodni zadatak da javnost upoznamo sa
P^ELAR, februar 2006.
43
UPUTSTVO SAR ADNICIMA ZA PRIPREMU OGL ASA
– Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini
ili kompjuteru;
– Za iznete tvrdnje u oglasima odgovara ogla{iva~;
– Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec (ili mesece) upla}ujete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec
oglas, on ne}e biti objavljen;
– Naknada za objavljivanje oglasa se upla}uje
isklju~ivo unapred;
– Dinarske uplate se vr{e na `iro-ra~un SPOS-a:
160-17806-08;
– Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u
kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim
tekstom oglasa i po{aljite na adresu SPOS-a
(SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd, Srbija).
Oglasi dostavljeni bez uplatnice ne}e se uzimati
u obzir. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikom
objavljivanja uslovljenih slanjem ne~itkog teksta
oglasa napisanog rukom ili poslatog faksom, a ne
pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se
ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne mo`e ponoviti;
– Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovoljnom uplatom ne}e se objavljivati. Broji se svaka
re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~;
– U slu~aju dostavljanja pogre{nih podataka od
strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u narednom broju;
– U slu~aju objavljivanja pogre{nih podataka usled
{tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovljen u mesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne mo`e se ostvariti;
– Ogla{iva~ koji {alje oglas za ~etvrtinu, tre}inu,
polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kompletno grafi~ko re{enje oglasa. Ako to ne u~ini,
objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Odlukom
IO SPOS-a, ogla{iva~ mo`e da uplati izradu grafi~kog re{enja oglasa SPOS-u na gore navedeni
ra~un u slede}oj vrednosti: za ~etvrtinu strane
300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polovinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasa od strane
SPOS-a snosi ogla{iva~.
– Cenovnik ogla{avanja u latini~nom izdanju
~asopisa P~elar:
1) Zadnja strana korica
21 000 dinara (oko 240 evra)
2) Polovina zadnje strane korica
12 000 dinara (oko 138 evra)
3) Unutra{nja strana zadnje korice
18 000 dinara (oko 206 evra)
4) Polovina unutra{nje strane zadnje korice
10 500 dinara (oko 120 evra)
5) Unutra{nja strana
15 750 dinara (oko 180 evra)
6) Polovina unutra{nje strane
9 000 dinara (oko 103 evra)
7) Tre}ina unutra{nje strane
7 500 dinara (oko 86 evra)
8) ^etvrtina unutra{nje strane
6 000 dinara (oko 69 evra)
9) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a:
– 60 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od
10 re~i (oko 0,685 evra)
10) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:
– 90 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od
10 re~i (oko 1,028 evra)
NAPOMENE
Naknade za objavljivanje oglasa u }irili~nom
izdanju P~elara manje su za 33,3%.
Uplate iz inostranstva se vr{e u evrima.
Radi lak{eg snala`enja, treba znati da jedan evro
trenutno vredi oko 87,50 dinara, ali se pre uplate
treba informisati na telefon Saveza p~elarskih organizacija Srbije: ++381 11 2458-640, ++381 64 40191-63 ili ++381 63 860-8510.
Provizija banke ide na ra~un uplatioca.
Devizni ra~un SPOS-a
BANCA INTESA
INSTRUCTION FOR CUSTOMER
TRANSFERS IN EUR
56: Intermediary:
DRESDEFF
DRESDNER BANK AG
FRANKFURT AM MAIN, GERMANY
57: Account with institution:
DBDBCSBG
BANCA INTESA AD BEOGRAD
MILENTIJA POPOVI]A 7B
BEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA
59: Beneficiary:
/CS73160005080000751572
SAVEZ P^ELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE
NE PROPUSTITE [ANSU DA SE OGLASITE U NAREDNOM PILOT BROJU
^ASOPISA P^ELAR, KOJI SE BESPLATNO DISTRIBUIRA U 10 000 PRIMERAKA
[IROM BOSNE I HERCEGOVINE, HRVATSKE, SLOVENIJE, SRBIJE I CRNE GORE!
44
P^ELAR, mart 2006.
PREDSEDNICI
[email protected] , DRU[TAVA I
UDRUGA P^ELARA
Ne propustite jedinstvenu {ansu da
svojim ~lanovima obezbedite dva
besplatna pilot broja ~asopisa P~elar!
Po{aljite nam spisak va{ih ~lanova (ime i prezime, adresa, telefon), a mi
}emo vam poslati odgovaraju}i broj primeraka dva pilot broja ~asopisa
P~elar na latinici. Spiskove po{aljite na adresu:
Savez p~elarskih organizacija Srbije
(za latini~ni P~elar)
ul. Molerova br. 13
11000 Beograd
Republika Srbija
Nadamo se da }ete biti zadovoljni na{im ~asopisom i njegovim sadr`ajem.
Animirajte svoje ~lanstvo da pi{e za P~elar. Mi nagra|ujemo trud na{ih
saradnika. Honorar za stranicu teksta iznosi od 12,5 do 17 evra, zavisno
od toga da li je autor p~elar prakti~ar ili nau~ni radnik.
^itajte ~asopis P~elar i omogu}ite isto i svojim ~lanovima!
Bi}e vam zahvalni na tome.
P^ELAR, mart 2006.
45
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
638.1
P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm
Mese~no
ISSN 0350-431X = P~elar
COBISS.SR-ID 15913218
P^EL ARSKA BERZA
46
P^ELAR, mart 2006.
P^ELAR, mart 2006.
47
48
P^ELAR, mart 2006.
P^ELE DONOSE
ZDRAVLJE!
UZVRATIMO IM
ISTOM MEROM!
- SUPERSTRIPS
- VAROZAN
APIVET, NOVI SAD
Proizvodni pogon Ljukovo
Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332