Preuzmi - Novosadska novinarska škola

Medijska sfera
Koga su mediji izabrali...
a šta su partije nudile?
monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih političkih TV spotova
i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske,
republičke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju
praksu
Novosadska novinarska škola
Novi Sad, 2012
broj 6
Izdavač
Novosadska novinarska škola
Daničićeva 3, Novi Sad
tel/fax: (021)424-164
e-mail: [email protected]
http://www.novinarska-skola.org.rs
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i doc. dr Dejan Pralica
„Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?“
Prevod na engleski
Agneš Ćurčić Asodi
Dizajn korica i kompjuterska priprema
M-Tec
Štampa
Maxima graf, Petrovaradin
Tiraž
800 primeraka
Novi Sad, 2012.
Ova Publikacija realizovana je uz finansijsku pomoć i
podršku Fondacije za otvoreno društvo i Pokrajinskog
sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Izneti stavovi
pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati
zvaničan stav donatora.
Objavljivanje ove publikacije omogućili su:
Izvršno veće AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu i javno
informisanje i Fondacija za otvoreno društvo, Beograd.
© Sva prava zadržava izdavač.
Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela
teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske
novinarske škole.
Sadržaj
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Uvodnik .......................................................................................................................................................... 4
Prof. dr Duško Radosavljević
Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine ........................................................................... 10
doc. dr Dejan Pralica
KOGA SU MEDIJI IZABRALI? .................................................................................................................. 15
Koga je izabrala vojvođanska televizija .......................................................................................................................... 16
Koga je izabrala televizija u Srbiji ................................................................................................................................. 38
Koga je izabrala štampa u Srbiji ................................................................................................................................... 53
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
…A KOJE SU PORUKE POLITIČKE PARTIJE SLALE BIRAČIMA? .................................................... 67
Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? .............................................................................. 68
Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena? ............................................ 89
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU ......................................................................................................... 107
Uvodnik
Uloga medija u predizbornoj kampanji
Kampanja je, prema Velikom rečniku stranih reči i izraza
Ivana Klajna i Milana Šipke (2006) reč latinskog porekla i
označava polje. U francuskom to polje prerasta u bitku (campagne) što je razumljivo jer se vojevalo na ledinama, ali je
ovo značenje prošireno i na intenzivni vojni pohod i nešto manje agresivno vojni manevar. Kako su to bili ozbiljni, odnosno
„važni zadaci“ razumljivo je novo značenje reči kampanja koja
se sada upotrebljava i kao intenzivna priprema za ostvarivanje
nekog važnog zadatka, kao i organizovana akcija za ili protiv (koga
ili čega, naročito putem štampe).
Ima li i u jednom dekmokratskom društvu „važnijeg
zadatka“ od parlamentarnih i izbora za predsednika države?
Dakako ne. Priprema građana za to veliko „polje“ aktivnosti
podrazumeva organizovanu akciju za ili protiv koju javnom čine
i masovni mediji i to ne samo štampa, već i elektronski i internetski medij. Pošto izbori predstavljaju slobodnu volju
naroda ulaze u korpus osnovnih ljudskih prava definisanih
u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija
(1948), kao i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja je
stupila na snagu 3. septembra 1953. godine.
4
Nekoliko prava je povezano sa učestvovanjem u izborima. Posebno se tu izdvajaju ona koja se odnose na slobodu
izražavanja, nediskriminacije i poštovanje medijskih sloboda.
Osnovno je da se obezbedi klima u kojoj će svim učesnicima
u kampanji (kandidatima, grupama, partijama, građanima)
biti omogućeno da slobodno izraze svoje mišljenje, da primaju i daju informacije, budu obrazovani o temama u vezi sa
izbornim procesom, kao i informisani o programima partija
i stavovima svih kandidata i kandidatkinja na verifikovanim
izbornim listama, ali bez diskriminacije, mešanja sa strane i
pretnji kaznama i zatvorima.
U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka UN član
19. definiše da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i
izražavanja“ i to je jedan od najcitiranijih delova ovog temelja
demokratije. Ređe se navodi veoma važan, upravo za novinarski posao, nastavak člana 19. koji glasi „što obuhvata i pravo
da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da
traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvom i
bez obzira na granice“. Takođe u članu 19, ali Međunarodnog
pakta o građanskim i političkim pravima se dodatno precizira da
se ideje i informacije svih vrsta mogu širiti „usmeno, pisano,
štampom ili u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po vlastiom izboru“. Kako ova prava podrazumevaju
i odgovornost nadalje se u članu 19. navode ograničenja „za
poštovanje prava i ugleda drugih, kao i za zaštitu državne
sigurnosti, ili javnog poretka, ili javnog zdravlja ili morala“.
Ova odredba ne znači da država može da ograniči predizbornu kampanju. Svako ometanje slobode izražavanja mora
biti zakonski utvrđeno i sa jasnim argumentima da je reč
o ozbiljnoj pretnji javnom poretku. Međutim svaka država
može prema Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravima da zakonom ograniči mogućnost upotrebe jezika mržnje
i diskriminatornog govora i ponašanja koji širi nacionalnu,
rasnu ili versku mržnju i podstiče nasilje i netrpeljivost prema drugom i drugačijem, svih učesnika u izbornom procesu
uključujući i medije.
posebnim informativnim programima, vladinim aktivnostima u vreme kampanje, izbornoj tišini i plaćenom političkom
oglašavanju.
Dakle posebnan zadatak u kampanjama imaju upravo
mediji. Njihova uloga je dvostruka. U vreme dok se još ne
raspišu izbori: prvo da obrazuju birače o samom izbornom
sistemu, pravilima, pravima i obavezama svih učesnika. Druga, još značajnija, je da otvore javnu debatu o samom izbornom sistmu, kako bi se testiralo koliko odgovara demokratskim zahtevima.
Savet za štampu nije doneo nikakva uputstva jer se ovo
nezavisno telo bavi predstavkama i prigovorima na konkretne uređivačke odluke, odnosno kršenjima etičkog kodeksa.
To praktično znači da ako dođe do kršenja pravila ponašanja
Savet za štampu će reagovati. Dok kampanja traje uređivačke
politike se, uopšteno posmatrano, rukovode odredbama iz
Zakona o javnom informisanju, kao i odredbama novinarskog etičkog kodeksa, jer u oba dokumenta nije posebno
definisano kako pratiti izbore.
Izveštavanje o predizbornoj kampanji počinje, po
pravilu, na sam dan proglašenja izbora i traje do okončanja
procesa.
Kampanju mediji prate po dva osnova, jedan se odnosi
na obavezno, besplatno praćenje aktivnosti svih učesnika koji
su zvanično verifikovani (predali svoje kandidature odnosno
liste kandidata koje su ocenjene kao validne), a drugi na
plaćeno oglašavanje.
Mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike,
ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu. Istovremeno moraju imati na umu da su upravo izbori dobar test
o kvalitetu uređivačke politike, posebno onih medija čiji su
osnivači građani, koje finansiraju građani, dakle javnih servisa, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu.
Elektronski mediji u Srbiji su u praćenju kampanja
obavezni da se pridržavaju Opšte obavezujućeg uputstva koje je
donela Republička radiodifuzna agencija i sadrže pravila koja
se odnose na sve emitere, zatim ona koja su specifična za
javne servise, odnosno za komercijalne medije. Uputstvo
sadrži pravila koja su saobražena međunarodnim standardima za medije u vreme predizborne kampanje i samih izbora
kako bi se obezbedila ravnopravnost svim učesnicima, zatim pravila o izveštavanju o istraživanjima javnog mnjenja,
Medijski monitoring po službenoj dužnosti i u vreme
kampanje obavlja Republička radiodifuzna agencija kojoj su
emiteri dužni da u toku predizborne kampanje, u određenim
vremenskim razmacima, šalju snimke celokupnog programa. Na to ih obavezuje Zakon o radiodifuziji (2002). Osim
navedenog mnoge domaće i strane nevladine organizacije,
zatim agencije za istraživanje javnog mnjenja i prikupljanje
pres-klipinga, naučno-istraživački centri i instituti analiziraju
medijske sadržaje tokom predizborne kampanje.
5
Jedina nevladina organizacija koja se medijskim monitoringom sistematično bavi više od decenije je Novosadska
novinarska škola (NNŠ) koja se specijalizovala za anlizu
sadržaja kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica. Stalni monitoring tim realizuje longitudinalnu analizu
sadržaja javnog servisa Vojvodine što je jedinstveno kontinuirano istraživanje transformacije jednog državnocentričnog
medija u javni servis, možemo slobodno reći, na teritoriji zapadnog Balkana. Rezultati se objavljuju u ediciji Medijska sfera
dostupnoj i na sajtu NNŠ. Novosadska novinarska škola je od
2000. monitorovala sve predizborne kampanje. Ovoga puta
(2012.) u saradnji sa studentima Odseka za medijske studije
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu monitorovala je štampane i elektronske medije, kao i sajtove vodećih
stranaka u Srbiji. Projekat monitoringa su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i Fond za otvoreno
društvo. Jedan deo podataka korišćenih u ovom monitoringu
prikupljeni su u sklopu projekta Manjine i mediji na zapadnom
Balkanu podržanog od strane Programa podrške društvenim
istraživanjima u regiji zapadnog Balkana (Regional Research
Promotion Programme – RRPP).
6
Da podsetimo, građani Srbije su u nedelju, 6. maja,
deveti put od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine,
birali poslanike za Skupštinu Srbije, za šta se nadmetalo 18
lista. Takođe, građani su istoga dana, deseti put od uvođenja
višestranačkog sistema 1990. godine birali šefa države, za
šta se nadmetalo 12 kandidata. Osim rečenog birali su i poslanike za Skupštinu AP Vojvodine i odbornike u gradskim i
opštinskim skupštinama.
Medijska kampanja bila je duga, iscrpljujuća i za partije i
za građane, ali i za partijske i državni budžet. Počela je još pre
zvaničnog proglašenja izbora, a završila se nakon završetka
drugog kruga. Praktično je intenzivno trajala više od pola
godine što implicitno, što eksplicitno. Ovaj monitoring je
zabeležio samo poslednji mesec kampanje, april, i prva tri
dana maja do predizborne ćutnje 2012. Obuhvatio je štampu
(predizborni blok) i centralne informativne emisije nacionalnih i regionalnih televizijskih stanica u domenu besplatnog
predstavljanja partija i kandidata. Zatim TV spotove, kao
najprisutnije plaćeno političko oglašavanje, i na kraju sajtove
vodećih političkih stranaka, ali i onih markiranih pripadnošću
nacionalnim zajednicama, čime je delimično pokrivena i
kampanja na Internetu.
Najznačajniji rezultati objavljeni su u ovoj publikaciji.
Novi Sad, jul 2012.
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Summary
The role of media in the election campaign
According to the “Great dictionary of foreign words
and phrases” by authors Milan Klajn and Milan Šipka (2006),
campaign is a word of Latin origin and it means field. In the
French language, field turned into battle (campagne), which is
understandable because they fought on the fields, but this
meaning extended to intensive military campaign and to the little
less aggressive military maneuver. As these were serious, or
“important tasks”, it is understandable that the new meaning
of the word campaign that is now used as an intense preparation for the exercise of an important task, and organized campaign
for or against (something or someone, especially through the
press).
Is there any more “important task” in a democratic society then the parliamentary elections and the elections for
the president? Of course not. Preparing the citizens for this
great “field” of activities involves “an organized campaign
for or against” which is made public by mass media that includes not just “print”, but also electronic and internet media. Since elections represent the free will of the people, they
are considered to be a part of basic human rights defined by
the Universal Declaration of Human Rights of the United Nations (1948), as well as by the European Convention on Human
Rights, which entered into force on 3rd September 1953.
Several rights are related to participation in elections.
In particular, those that stand out are related to freedom of
expression, non-discrimination and respect for media freedom. It is essential that a climate is ensured, in which all
participants of the campaign (candidates, groups, parties,
citizens) will be able to freely express their opinions, receive
and impart information, to be educated on issues related to
the electoral process and informed about the programs of
all parties and attitudes of candidates on verified electoral
lists, but without discrimination, interference from side and
without threats with punishments and prisons.
The Universal Declaration of Human Rights of the UN, Article 19 provides that: “Everyone has the right to freedom of
opinion and expression” and this is one of the most quoted
parts of the foundations of democracy. Less often stated,
but not less important, especially for journalistic work, is the
continuation of Article 19, which reads “... this right includes
the right to hold opinions without interference and to seek,
receive and impart information and ideas through any media
and regardless of frontiers.” In Article 19 of the International
Covenant on Civil and Political Rights it is further specified that
the information and ideas of all kinds be can spread “orally,
in writing or in print, in the form of art, or through any other
media of his choice.” Since these rights involve responsibility,
the limits are further stated in the Article 19: “For respect of
the rights or reputations of others” and “For the protection
of national security or of public order (ordre public), or of
public health or morals.” This provision does not mean that
the state may limit the election campaign, any interference
with freedom of expression must be legally established with
7
a clear argument that this is a serious threat to public order.
However, each state may by the International Covenant on Civil
and Political Rights restrict by law the ability of all participants
in the electoral process, including the media, to use discriminatory language, hate speech and behavior that spreads national, racial or religious hatred and encourages violence and
intolerance towards the other and the different.
The above said bring us to the conclusion that the media has a special task in the campaign. They have a double
role: at the time when the elections are still not called, their
role is to educate the voters about the electoral system, rules,
rights and obligations of all participants. The second, more
important, is to open a public debate on the electoral system as a whole and to test how appropriate the democratic
demands are.
Reporting on the election campaign begins, as a rule, on
the day of declaration of the election and lasts until the end
of the process.
Media campaign is followed by the media on two bases,
one is related to the compulsory, free monitoring of activities of all election participants who are officially verified (or
handed in their nomination list of candidates that is verified
as valid), and the other one is the paid advertising.
8
Electronic media in Serbia are obliged when reporting
on campaigns to adhere to the “General binding instructions” adopted by the Republic Broadcasting Agency (RBA)
which contains rules that apply to all broadcasters. Another
set of rules apply specificly to public services and commer-
cial media. These Guidelines include rules that conform to
international standards for the media during election campaigns and the elections to ensure the equality of all participants, but also rules on reporting on opinion polls, special
news programs, government activities during the campaign,
election silence and paid political advertising .
The Press Council has not issued any instructions since
this independent body is only dealing with complaints and
objections to specific editorial decisions or ethics code violations. This means that if violations of rules of conduct
occur, the Press Council will respond. While the campaign
is on, the editorial policy is guided by the provisions of the
Law on Public Information and the Journalistic Code of
Ethics on a general level, because neither one of these documents does specifically define how the elections should be
monitored.
The media has a right to independence from editorial
policies, but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory way of reporting on the election process. At the same time they must bare in mind that
elections are a good test of the quality of editorial policies,
particularly those meadia which are established by citizens,
funded by the citizens and because of this, the citizens have
the right to control them, so in this case, the public services
are analyzed.
Media monitoring is being conducted by the RBA because it is in their line of duty. All broadcasters are obliged
to send recordings of their entire program at certain intervals to the RBA during the campaign. They are bound by
the Broadcasting Law (2002). In addition to this monitoring,
many local and international non-governmental organizations, agencies for research on public opinion and collection
of press-clipping, scientific research centers and institutes
analyze media content during the election campaign.
The only non-governmental organization that is systematically engaged in media monitoring for more than a decade is the Novi Sad School of Journalism (NSSJ), which is
specialized in the analysis of content both in Serbian and in
languages of ethnic communities. A permanent monitoring
team carried out a longitudinal content analysis of the Public
Service of Vojvodina and monitored its transformation from
a state-centered media into a public service. This is a unique
research in the territory of the Western Balkans. Results are
continuously published in the Media sphere edition and is accessible on the website of NSSJ. The Novi Sad School of
Journalism has monitored every election campaign since
2000. This time (2012), in cooperation with students of the
Department of Media Studies of the Faculty of Philosophy
in Novi Sad, NSSJ carried out a monitoring of print and
electronic media, as well as the web-sites of the leading parties in Serbia. This monitoring project was supported by the
Provincial Secretariat of Culture and Public Information of
Vojvodina and the Foundation for an Open Society. Some of
the data used in this monitoring were collected in the framework of the Minority and Media in Western Balkan project, supported by the Regional Research Promotion Programme.
Just to remind, citizens of Serbia have, on Sunday, 6th
May, elected delegates to the Assembly of Serbia for the
ninth time since the introduction of the multiparty system in
1990. 18 lists competed for the Assembly. Also, on the same
day citizens have for the tenth time since the introduction
of a multiparty system in 1990, elected the head of state,
a position for which 12 candidates competed. In addition
to the said, members of parliament were elected to the Assembly of the Autonomous Province of Vojvodina and also
councilors in local communities.
The media campaign has been long and exhausting for
both the parties and the citizens, but also for the parties` and
the states budgets. It started even before the official declaration of the elections, and ended after the second round. It
practically lasted intensively for more than half a year both
implicitly and explicitly. This monitoring covered only the
last month of the campaign, April, and the first three days of
May before the election silence of 2012. It included printed
media (election block) and the central news programmes
of national and regional television stations in the field of
free representation of parties and candidates. Besides this
it covered TV spots as a form of paid political advertising
and websites of main political parties, but also of those ones
marked by belonging to national communities were monitored, which means that the campaign on the Internet has
also been partly covered.
The main results are published in this publication.
Novi Sad, July 2012
Associate Professor Dubravka Valic Nedeljkovic, PhD
9
Prof. dr Duško Radosavljević
Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine1
Sažetak: Sa čime su, odnosno, sa kakvom su ponudom izašle političke partije pred birače u republici Srbiji, tema je ovoga
teksta. Takođe, nastojaćemo i da utvrdimo pozicije glavnih takmaca u ovim aktivnostima i na različitim nivoima
izborne utrke.
Ključne reči: Političke partije, izbori, ponuda, kampanja
10
1
Tekst je nastao na osnovu uvodnog obraćanja u Novosadskoj novinarskoj školi, 22. maja 2012. godine na okruglom stolu „Koga su mediji izabrali“; tema
obraćanja „Partijsko-politička ponuda javnosti u trenutku kada je krenula kampanja“.
Prof. dr Duško Radosavljević
Offer of political parties to the public on the 2012 Serbian elections2
Abstract: Topic of this paper is the question, with what did, or more precisely, with what kind of offer did the political
parties present themselves to voters in Republic of Serbia. Also, we will try to determine the positions of the
main competitors in these activities at different levels of the race.
Keywords: political parties, elections, offer, campaign
2 The text is based on the opening note at the Novi Sad School of Journalism, on 22nd May 2012; topic of the opening remarks was “Offer of political
parties at the time when the campaign started.”
11
1. Uvod
Za političke partije nikada nije povoljno vreme za izbore! Onima koji su na vlasti uvek nedostaje još samo malo vremena, pa da se vide očigledni benefiti vladavine, onima nasuprot,
isto toliko, da pokažu svu pogubnost te i takve blagodeti.
Nesrećom, u izborni ciklus 2012. godine, Srbija je ušla sa
sindromom neuspešne vlasti i neubedljive opozicije.3 Bilo je jasno
da posle pet godina neupitne vlasti Demokratske stranke i
Borisa Tadića, na čuveno pitanje sa čime ćemo pred Miloša,
nećemo dobiti zadovoljavajući odgovor, posebno ne, od
napred pomenutih. Takođe, kvalitet koalicije oko face-liftingovanih radikala, od milja nazvanih naprednjaci (u odnosu na šta
su napred, koga, čega?), nije pružao ni promil šanse da nam
nada bude dublja od strepnje, odnosno, većina tih novokomponovanih transformersa (promene, nego šta!) je više ličila na
ekipu zbog koje zabranjujete deci zadržavanje na ulici, držite
novčanike na sigurnom, a, određeni deo tela uza zid! Svesni
šta imaju, posebno šta nemaju, pripadnici od naroda odrođene
političke klase, dosetili su se da bi izbori bili dobro začinjeni
posebnom mirođijom – duelom večitih rivala, već pominjanog
Tadića i Tomislava Nikolića, za predsednika Srbije. U čemu
je prevara? Sa ovako zamišljenim derbijem, unapred se kalkulisalo sa time da će ovi lideri, ostvariti presudan uticaj na
biračko telo, povući svoje partije za koji izborni procentni
poen naviše, a zabašuriti sve ostale izbore, jer isti, naravno,
kada se sudaraju titani srpske političke scene nisu ni bitni! Ukratko
ćemo prokomentarisati pozicije partija za ove (ne)bitne izbore, u rock-maniru, kako ih je autor ovoga teksta video (i osetio).
12
3
Ovu efektnu i bolnu dijagnozu preuzimam od dr Zorana Stojiljkovića,
profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
2. Izbori na parlamentarnom nivou – podela uloga
a. Pozicija DS i satelita - Tadić i njegova vlada: suviše
pridikovanja i popovanje svih ovih godina, sa
podeljenim ulogama - čestiti Rasim (Ljajić), dosledno-neugodni (Nenad od Vojvodine) Čanak, Zeleni
(fantomska partija), odgovorni manjinci);
b. Pozicija SNS i satelita - kalif umesto kalifa sindrom,
Nikolića u državi i Aleksandra Vučića u Beogradu,
pojačana šarolikom grupom eksperata poštene Srbije;
c. Fenomen Ivice Dačića, profitera istorijskog pomirenja
(SPS sa DS), Supermena u kilavoj vladi Mirka
Cvetkovića;
d. Ostali – specifičnosti:
Desni spektar (ulaženje u lik usnule kraljevne – DSS; jailhouse-rock – SRS);
Regionalno-manjinski kompleks (MAO-izacija via Orbanizacija – SVM; biti Bošnjak bez podrške Bosne – SDA; imam
sve, posebno izgovor ako izgubim - Muftija4; dolina ni na nebu ni na
zemlji – PDP - Riza Halimi; LSV – vidi pod: DS i jataci);
- Kako da misionari prerastu u čimbenik mobilizacijom
NVO-sektora - LDP;
- URS – najveća rokenrol prevara u gradu;
4
Ruku na srce, većina partija se i ponela kao Muftija, svi su drugi krivi što
su loše prošli. Posebno su krivi intelektualci.
- NOPO – manipulacija (vlaškim) manjinskim izbornim
pravom;
- Dveri – o njima smo odavno rekli svoju dilemu – ko
ih lansira? S kime sarađuju? Ko ih finansira? Hm, hm,
hm, ...
3. Izbori za predsednika Republike5
Nije bilo razloga, osim sitnostranačkih, da se oni raspišu.
Objašnjenja za taj čin su bila demagoška, providna i cinična.
Elem, svesno se išlo na to da kandidati povuku svoje partije na
svim nivoima izbora6. U ovim izborima je viđen povišen stepen političke nekulture, prljavštine, ostrašćenosti i marifetluka svake vrste, što je negativno uticalo na recipijente izborne kampanje. Tako se izgubila i tanka nada da bi izabrani
kandidat mogao da poradi na uspostavljanju međusobnog
poverenja svih građana, jačanju socijalne kohezije društva,
te usvajanju istinskih sadržaja mulitikulturalizma, poštovanja
ljudskih i manjinskih prava, ideja evropeizacije, vladavine
prava, itd.
4. Lokalni izbori
Osim nekoliko izuzetaka, kako dobrih (Beograd,
Inđija, Kragujevac), tako i loših (Jagodina, Novi Sad, Subotica, Čačak), totalno su bili u drugom planu; bleda koAutor ovoga teksta je od ranije iznosio tezu da B. Tadić nije imao pravo
da se po treći put kandiduje za dužnost predsednika Republike Srbije.
6
Takođe smo i stava da se preklapanjem svih izbora gubi na kvalitetu
demokratskih procesa u društvu, jer se na ovaj način favorizuju izbori na
višim nivoima vlasti.
5
pija predsedničkih i parlamentarnih izbora. Koliko su bili
važni, odnosno, shvaćeni kao utešna nagrada za pojedince,
ilustrovaćemo kroz biser beogradskog Subotičanina, Olivera
Dulića – Ako nema ništa za mene – biću gradonačelnik Subotice7;
Lokalni su izbori bili poligon za određene marifetluke, tako
se – Romska demokratska partija i Dveri u Novom Sadu8
obreše u lokalnom parlamentu, pravo, niotkuda; Dveri9 isto
tako, i u Čačku.10 Fenomen bilbordizacije kampanje – infantilne
poruke sa imbecilno-neprepoznatljivim fotografija (sa ciljem
da se ulepšaju protagonisti na lokalu); zloupotreba dece i
državnih institucija za kampanju.
5. Pokrajinski izbori:
Ovi su izbori bili totalno pokriveni višim i važnijm izborima. Izuzetno su važni samo za partijske birokratije, jer se u
organima, institucijama i ustanovama od pokrajinskog značaja
udomljava veliki broj partijskih aparatčika. U njima se vidi
koliko je, u stvari, moćna, dobro organizovana i disciplinovana DS u Vojvodini, gde je dosta ubedljivo i pobedila. Ostalo
nije vredeno spomena. Iznenađenje je LSV11 – pozitivno za
nju, mali efekti za dalje jačanje autonomije Vojvodine; SPS –
Subotica je sa 100.000 stanovnika, ubedljivo, peti grad u državi!!!!
Takođe smo stava i da u Vojvodini lakše prolaze mnoge retrogradne
pojave, što ima svoje objašnjenje i zahteva ozbiljnu diskusiju, ne samo u
Vojvodini.
9
U jednom tekstu s kraja 2011. godine smo naglasili fenomen Dveri, sa
potpitanjem njihovih veza sa određenim institucijama, te znatiželju u vezi
finansiranja istih.
10
U Čačku je otvoreno pričano o uticaju prosvetnih radnika na decu roditelja da se glasa za ovaj politički projekat.
11
LSV je prvi put izišla samostalno na izbore!
7
8
13
takođe; podbacio SVM – zato što je njegova kampanja bila
protivrečna – za Vojvodinu uz pomoć Viktora Orbana, a
kontra vodećih mađarsko-vojvođanskih intelektualaca? LDP
ne može da prekorači krug BG-dvojke, zaljubljen u svoju
sudbinu misionara, sa slabim radom, kadrovima i idejama u
Vojvodini i Novom Sadu; ostale partije deja vu.
6. Za kraj (kraja nema – izbora ima!)
Šta se promenilo? Na žalost ovi izbori nisu ponudili
NIJEDNU NOVU POLITIČKU IDEJU, NITI REŠENJE
NA BILO KOJEM NIVOU POLITIČKE VLASTI. Guranjem pod tepih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih,
i mnogih drugih problema, sakrivajući ih iza kulisa borbe dva
Titana srpske politečke scene, politički akteri su zanemarili interese građana ove zemlje, a rešenja ostavili za neku (nedoglednu) budućnost. Zbog takve strategije, Demokratska stranka
je već kažnjena.12 Nikolićeva pobeda trenutno zasenjuje
činjenicu da su i naprednjaci izuzetno loše prošli na izborima.
Ostali vidaju rane i čekaju. Birači bojkotuju. Srbija rapidno
stari i biva sve siromašnija – Vojvodina takođe. Doviđenja do
sledećih izbora. Dogodine? Vrlo moguće.
12
14
Već smo ranije naveli da je Demokratska stranka žrtvovala karljicu za
partiju. Videćemo koliko će još ljudskog materijala morati da bude potrošeno, da bi se ova politička građevina mogla sanirati.
doc. dr Dejan Pralica
KOGA SU MEDIJI IZABRALI?
Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”
Koga je izabrala vojvođanska televizija13
Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način pokrajinski javni medijski servis u informativnim emisijama na
srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku izveštava o predizbornoj kampanji
2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari televizije pokrajinskog javnog servisa predizbornu kampanju 2012. pratili „tradicionalno pasivno“. Televizija
Vojvodine najviše prostora ustupila je aktivnostima Demokratske stranke, Srpske napredne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok je premijer Vojvodine (DS) Bojan Pajtić, u informativnim emisijama svih redakcija
markiran kao političar koji je najčešće „zloupotrebljavao svoju funkciju na vlasti u svrhu predizborne kampanje
svoje stranke“. Analiza je pokazala simboličku zastupljenost predstavnika manjinskih zajednica u programima na
srpskom jeziku, i gotovo potpunu izostavljenost predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u dnevnicima na manjinskim jezicima.
Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, javni servis, Radio-televizija Vojvodine.
13
16
Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji su uradili kvantitativno-kvalitativnu analizu po redakcijama: članovima monitoring tima Novosadske novinarske škole: doc. dr Lauri Spariosu (rumunski), Norbertu Šinkoviću (mađarski), Vladimiri Dorčovoj-Valtnerovoj (slovački), Ivanu Sabadošu (rusinski) i
Davoru Marko (hrvatski), kao i studentkinjama III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Kristini Koprivica, Vesni Rabuzin, Suzani
Stojićević i Ivani Fišić (srpski).
Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”
Who has been chosen by the Vojvodinian television
Abstract: Aim of this research was to show how the provincial Public Service reported on the pre-election campaign in
the informative programmes in Serbian, Hungarian, Slovak, Rumanian, Ruthenian and Croatian languages. The
qualitative-quantitative method of media discourse analysis, which was used during this research, has shown that
the journalists of the provincial Public Service have reported on the 2012 election campaign in a “traditionally
passive” way. TV Vojvodina has dedicated the most space to activities of the Democratic Party, the Serbian Progressive Party and the League of Social Democrats of Vojvodina, while the Vojvodinian prime minister, Bojan
Pajtic (DS) has been highlighted in all news programmes as the politician, who has “misused his own function
in the government and position of power for the election campaign of his party”. The analysis revealed a very
symbolic representation of minorities in the Serbian language programmes, and the fact that representatives of
national councils of national minorities are almost entirely omitted in news in minority languages.
Keywords: analysis of media discourse, elections, pre-election campaign, public broadcaster, Radio Television of Vojvodina.
17
1. Kontekst medija i emisija
Javni servis je medij koji uvek treba da bude u službi
građana. Po definiciji, javni servis osnivaju građani, finansiraju
građani i kontrolišu građani (prema Veljanovski 2005: 24-26).
U ovom istraživanju analizirali smo kako vojvođanski javni
medijski servis izveštava o predizbornoj kampanji 2012.
18
Radio-televizija Vojvodine (RTV) jeste javni servis građana
Vojvodine koji proizvodi i emituje televizijski i radijski program na sprskom i na jezicima devet nacionalnih manjina:
mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, romskom,
bunjevačkom, ukrajinskom, hrvatskom i makedonskom.
Pojedine emisije mogu da se prate i na znakovnom jeziku.
Putem zvaničnog sajta (www.rtv.rs) mogu se pratiti radio i
televizijski programi, a za pojedine emisije omogućeno je i
odloženo gledanje. Radio Novi Sad, kao preteča RTV-a, počeo
je da emituje program 29. novembra 1949. Televizija Novi Sad
svoj program emituje od 26. novembra 1975. Od 1992. Radiotelevizija Novi Sad prestaje da bude matični pokrajinski medij
i postaje deo državnocentrične medijske kuće Radio-televizije
Srbije (RTS). To je ujedno bio i period kada je novosadska
radio-televizija doživela veliku devastaciju. U NATO bombardovanju 1999. u potpunosti je porušena zgrada Televizije
na Mišeluku i od tada se program emituje u iznajmljenim
prostorijama zgrade Naftne industrije Srbije u ulici Maksima
Gorkog. Godine 2006, prema Zakonu o radiodifuziji, Radiotelevizija Novi Sad ponovo postaje samostalna medijska kuća
pod imenom Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radio-televizija Vojvodine. Program emituje na dva televizijska kanala, kao
i na tri radijske mreže.
Generalni direktor pokrajinskog javnog medijskog
servisa je Siniša Isakov, v.d. glavnog i odgovornog urednika
Televizije Vojvodine je Slobodan Arežina, a odgovorni urednici
informativnog programa su: Biljana Vorkapić (srpski jezik),
Hajnalka Buda (mađarski jezik), Jan Čeman (slovački jezik),
Mirko Kanjuh (rusinski jezik), Jon Baba (rumunski jezik) i
Dragan Jurakić (hrvatski jezik).
Sve redakcije koja rade u okviru Radio-televizije Vojvodine
imaju informativni program. Informativne emisije na srpskom jeziku Dnevnik i Vojvođanski dnevnik emituju se svakog
dana na Prvom programu Televizije Vojvodine od 17.00 do 17.20
h, odnosno 22.00 do 22.30 h. Za ovo istraživanja odabran je
Vojvođanski dnevnik budući da sadrži sve bitne informacije u
vezi sa događajima tog dana u Pokrajini, dok je Dnevnik u 17
h drugačije koncipiran s obzirom na to da se može pratiti i na
nacionalnom nivou, to jest u celoj zemlji, pošto ga preuzima
Radio-televizija Srbije. Glavna informativna emisija redakcije
na mađarskom jeziku jeste TV Dnevnik (mađ. Híradó) koji se
emituje svakodnevno na Drugom programu Televizije Vojvodine
od 19.00 do 19.20 h. Na istom programu emituju se i TV
dnevnici na preostalim manjinskim jezicima, ali šest dana u
sedmici, sem nedelje: na slovačkom (slov. Denník) od 18.00
do 18.10 h, na rusinskom (rusin. Дњовник) od 18.15 do 18.25
h, na rumunskom (rum. Telejurnal) od 18.30 do 18.40 h i na
hrvatskom (hr. Dnevnik) od 17.45 do 17.55 h.
2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list
Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i komparativna metoda.
Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (govorne ili pisаne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа
u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33). Diskurs obuhvаtа i
pisаnu komunikаciju, čаk i pisаnu interаkciju, s tim dа čitаlаc
i аutor nisu u interаkciji licem u lice (Van Dijk 1998: 2-3).
Medijski diskurs jeste širok pojаm koji može dа se odnosi nа
sveukupnu stvаrnost kojа je predstavljenа kroz štаmpаne i
elektronske medije (O’ Keeffe 2006: 1).
Struktura novinarskog diskursa, zbog potrebe da
se informacija nedvosmisleno razume, pripada najjače
šematizovanim i automatizovanim iskazima. Van Dijkova superstruktura jeste složeno razgranata i uključuje elemente od
vesti, preko delova vesti, do konteksta (Zgrabljić-Rotar 2007:
34-35). Medijski diskurs kruži unutar institucija i među njima
i duboko je ukorenjen u svakodnevici i interackciji gotovo
svakog čoveka. Zbog toga se kaže da diskurs nije gotov
proizvod, već proces, odnosno stalna promena, a da je tekst
deo diskursnog procesa i nema svrhe izučavati ga van konteksta (Talbot 2007: 5-10).
Analiza sadržaja nastala je kao rezultat praktičnih i
teorijskih potreba da se pojedinačnim oblicima društvene
komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je
istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvanti-
tativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju
poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima
poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247).
Predmet istraživanja komparativne metode su
„identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima određenim adekvatnim merilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u definisanom prostoru i vremenu“ (Miljević 2007:189).
Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji
sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа
terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kampanjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski
sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema
Matić, 2007: 21; prema Valić Nedeljković 2008: 286-287).
Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 800
minuta (48.000 sekundi) materijala, odnosno 44 centrаlne
informаtivne emisije, u periodu od 26. aprila do 3. maja
(osam dana) 2012. godine. U ukupnom korpusu uočeno je
272 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga:
81 tematski prilog na srpskom jeziku, 55 na rusinskom, 40
na mađarskom, 39 na rumunskom, 35 na slovačkom i 32 na
hrvatskom jeziku (Grafikon 1).
19
Grafikon 1: Broj predizbornih priloga po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine.
Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija14. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih
je jedinica analizirana i klasifikovana. Kodeks je sastavljen
od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje
priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7)
autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost
subjekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori),
13) stranačka pripadnost objekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu,
15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16)
subjekat kao pripadnik nacionalne manjine, 17) zloupotreba
pozicije vlasti i 18) napomene.
20
14
Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na
kraju članka u Prilozima.
Broj informativnih priloga različit je od broja subjekata
i objekata budući da je u okviru jednog priloga moguće uočiti
više tema o kojima govori jedan isti subjekat ili više subjekata, odnosno objekata o kojima se govori. Svi subjekti i objekti registrovani su funkcijom i imenom i prezimenom, kao
i stranačkom pripadnošću, ako je to bilo moguće utvrditi.
Osnovni kvantitativni sadržaji su u vezi sa brojem priloga,
njihovim trajanjem, zatim brojem priloga koji sadrže aktuelni
tonski i video snimak sagovornika (subjekta). Kvalitativni
sadržaj odnosi se na vrednosni kontekst u koji subjekat smešta
objekat, kao i na žanrovsku strukturu priloga.
3. Analiza i rezultati
Žanr
Žanrovski posmatrano, kada su u pitanju informativni prilozi u vezi sa predizbornom kampanjom, uočena
je dominacija trivijalnih žanrova, poput vesti, izveštaja i izjave, u odnosu na kompleksne forme kao što su TV paket,
reportaža, hibridna forma i slično. Novinari svih redakcija,
sa izuzetkom na srpskom jeziku, kao najčešći žanr koriste
vesti i izveštaje, što se donekle i moglo očekivati, budući da
su tematski informativni prilozi nešto što se u okviru predizborne kampanje emituje svakodnevno, najčešće u okviru
posebnog dela centralne informativne emisije, te su na taj
način izdvojeni od ostalih priloga u emisiji. Relativno kratko
trajanje TV dnevnika (10 minuta)15 objektivno ni ne pruža
veće mogućnosti novinarima kako bi u okviru složenijih
formi pristupili navedenoj temi o izborima (Grafikon 2).
15
TV dnevnik na srpskom traje 30, a na mađarskom 20 minuta.
Drugom programu Televizije Vojvodine, u okviru emisija TV
dnevnika na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom,
rumunskom i hrvatskom jeziku, uočićemo da su novinari
pokrajinskog javnog servisa svoju publiku najviše izveštavali
putem vesti (136 puta), izjava (50) i izveštaja (37), a daleko
manje kroz složenije žanrove TV paket (osam), intervju (tri)
(Grafikon 3).
Grafikon 2: Vrste žanrova po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine.
Za razliku od ostalih redakcija, redakcija na srpskom
jeziku u Vojvođanskom dnevniku žanrovski je najviše upotrebljavala izjavu 58%, u odnosu na sve ostale žanrove. Ovo je
ujedno i (ne)očekivani podatak budući da je u svim prethodnim istraživanjima (uporediti sa Matić 2007: 15-31; Pralica
2009: 83-94; Pralica 2010: 70-72) i u informativnom programu na srpskom jeziku dominantan žanr bila vest, odnosno
izveštaj. Analizirajući predizborne priloge na srpskom jeziku
moglo se zapaziti da je novinarima najjednostavnije bilo da
samo puste izjavu političara, što je ujedno zahtevalo i najmanje profesionalnog angažmana, što svakako nije za pohvalu.
Dominatno prenošenje izjava političara u okviru informativne emisije može ukazati na to da se javni servis od svoje
osnovne uloge da, između ostalog, informiše građane, pretvara u propagandno sredstvo u službi političara.
Ipak, ukoliko saberemo sve tematske informativne priloge koji su u nedelji monitoringa bili u ponudi na Prvom i
Grafikon 3: Vrste žanrova (zbirno) u informativnim emisijama na
Televiziji Vojvodine.
Nedostatak analitičkih, odnosno složenijih formi priloga samo ukazuje na to da Televizija Vojvodine, očigledno, nije
imala kapacitet da na kvalitetniji medijski način prati izbore.
Iz ovoga može da sledi i konstatacija da pokrajinski javni medijski servis nije u potpunosti ispunio svoju ulogu da bude
aktivan učesnik u društvu i da zastupa interese građana, jer u
ime građana treba da postavlja pitanja i traži odgovore, što je
tokom kampanje 2012, kako je pokazala analiza, bilo veoma
retko.
21
Povod izveštavanja
Kategorija povod izveštavanja ukazuje nam na to koliko
su novinari određenog medija, odnosno u ovom slučaju redakcija, angažovani prilikom izveštavanja sa nekog događaja.
Najvećom angažovanošću i doprinosu izveštavanju za svoju
medijsku kuću/ redakciju smatra se kategorija medijska inicijativa, a najmanje pseudodogađaj, koji predstavlja prenošenje
stavova sa konferencije za novinare. Izveštavanje sa aktuelnog događaja smatra se nekim vidom tekućeg posla u redakciji
za koji je novinaru potrebno više truda od izveštavanja sa
pseudodogađaja, ali manje truda od medijske inicijative kojom se, između ostalog, može i promovisati neki medij, jer
se pretpostavlja da je određena ličnost nešto (ekskluzivno)
izjavila samo za taj medij.
Najveću posvećenost praćenju predizborne kampanje,
odnosno bez izveštavanja sa pseudodogađaja imali su novinari rumunske TV redakcije, gde je svih 36 priloga markirano
kao aktuelni događaj, kao i novinari slovačke TV redakcije gde
je kao aktuelni događaj markirano 77% priloga u povodu
izveštavanja. Najviše pasivne angažovanosti zabeleženo je u u
rusinskoj (91%) i u mađarskoj TV redakciji (90%), dok su
novinari srpske TV redakcije imali 72% priloga sa pseudodogađaja, a novinari hrvatske redakcije 50%. Medijska inicijativa markirana je u TV dnevniku na hrvatskom (9%),
Vojvođanskom dnevniku (srpski jezik) 5%, i u TV dnevniku na
rusinskom 2% (Grafikon 4).
22
Grafikon 4: Povod izveštavanja po redakcijama u informativnim
emisijama na Televiziji Vojvodine
Analiza je pokazala da su (zbirno) novinari Televizije Vojvodine predizbornu kampanju u posmatranih osam dana pratili uglavnom pasivno (163 priloga, odnosno 60%), izveštavajući sa pseudodogađaja koji su pripremale službe za odnose
s javnošću političkih stranaka (bilo u stranačkim centralama,
bilo na terenu, ali opet u režiji tih istih političkih stranaka).
Oko 37%, odnosno 102 priloga novinari su napravili izveštavajući sa aktuelnih događaja, dok je medijska inicijativa bila
zastupljena samo sedam puta (3%). I kada je ima, medijska
inicijativa se (u Vojvođanskom dnevniku, na primer) svodi na inserte iz emisije Jedan na jedan. S obzirom na to da je u pitanju
intervju-emisija, kao autorska forma, i da sama po sebi nije
u pravom smislu reči sastavni deo Vojvođanskog dnevnika, već
su iskoršćeni inserti radi bolje ilustracije pojedinih priloga, to
se i ne bi moglo smatrati pravom medijskom inicijativom već
jedino nekom vrstom samopromocije te emisije unutar TV
dnevnika (Grafikon 5).
Autorstvo
Grafikon 5: Povod izveštavanja (zbirno) u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine.
Dakle, možemo da konstatujemo da je Televizija Vojvodine uglavnom pasivno pratila predizborna dešavanja. To
znači da su novinari dominantno imali neangažovani pristup
izveštavanju. Budući da je ovo javni servis, očekuje se da sam
stvara priče, a ne da pasivno izveštava sa stranačkih konferencija. Sa druge strane, izbori su bili održani na svim nivoima16, te je to dodatno komplikovalo medijsku prezentaciju
kampanje.
Međutim, bez obzira na te otežavajuće okolnosti, od javnog
servisa očekuje se veća angažovanost novinara, a ne dominantno pasivno izveštavanje sa stranačkih konvencija. Svaki javni medij, pa samim tim i Radio-televizija Vojvodine ima
obavezu da razjasni nedoumice svojim gledaocima, kako bi
oni, u krajnjoj instanci, mogli da donesu racionalnu odluku
za koga da glasaju na izborima.
16
Predsednički, republički parlamentarni, pokrajinski parlamentarni i
lokalni.
U prilog gorepomenutom jeste i kategorija autorstva gde
je istraživanje pokazalo, bez većih odstupanja po redakcijama, kako su novinari vrlo retko potpisani kao izveštači sa
mesta događaja. Tako, na primer, u TV dnevniku na rusinskom jeziku udeo nepotpisanih, odnosno anonimnih novinara-izveštača je čak 93%, na mađarskom jeziku 87%, u
emisiji na hrvatskom 86%, a u Vojvođanskom dnevniku 75%.
U emisiji na srpskom jeziku uočeno je da novinari nisu potpisani kada izveštavaju sa stranačkih konvencija lociranih u
Novom Sadu, pa se stiče utisak kao da su preuzeli priloge
od novinskih agencija, što nije dobra praksa. Novinari bi, u
svakom slučaju, trebalo da budu potpisani ispod svakog priloga koji je njihov, jer bi samim tim njihovo izveštavanje, ali i
izveštavanje samog pokrajinskog medija, bilo kredibilnije.
U dnevnicima na manjinskim jezicima problem nepotpisanosti novinara može imati drugačiju konotaciju. Tako novinari umesto da istražuju i analiziraju izjave političara, postaju
samo posrednici u prenosu sadržaja, odnosno prevodioci
priloga koje je neko drugi već napravio na srpskom jeziku.
Ovo je izuzetno loše pošto je u nerazdvojivoj vezi sa kvalitetom informativne emisije. Emisije su zbog ovakvog pristupa izgubile mogućnost da poprave kvalitet sadržaja. Jedino
eventualno opravdanje za ovakvu politiku nepotpisivanja
može se tražiti u tome da manjinske redakcije imaju problema sa nedostatkom kadra, te su, na neki način, primorane
da se snalaze na taj način da preuzimaju i prevode gotove
informativne priloge.
23
Lokacija
Kategorija lokacija u prethodnim istraživanjima posebno je bila podložna kritici budući da je vojvođanski javni servis kvantitativno veliki broj priloga posvećivao izveštavanju
iz Beograda i drugih gradova centralne Srbije, u odnosu na
Novi Sad i Vojvodinu (uporedi sa Matić 2007: 22-23). Na
osnovu istraživanja iz predizborne kampanje 2012, može
se tvrditi da je pokrajinski javni medijski servis najveći broj
priloga imao iz Novog Sada i Vojvodine, sa izuzetkom dve
redakcije. U TV dnevniku na rumunskom jeziku najveći broj
priloga 56% je iz Beograda i centralne Srbije, a u TV dnevniku na rusinskom, takođe najveći broj priloga (22%) je sa
istih lokacija. Informacije iz Novog Sada i Vojvodine bile su
najviše zastupljene u dnevnicima na srpskom jeziku (75%),
mađarskom (50%), hrvatskom (41%) i slovačkom (30%).
Ovi podaci17 ukazuju nam na to da su novinari Televizije
Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat stavili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju
treba i dalje unapređivati. Ono što se može problematizovati jesu određene lokacije u Vojvodini i kriterijum za njihov
odabir. Tako je na primer TV dnevnik na slovačkom jeziku
delimično ispunio svoj zadatak da najviše izveštava iz Vojvodine, ali u analiziranim prilozima nema naselja u kojima žive
Slovaci, niti se pratila predizborna kampanja u mestima gde
je slovačka zajednica značajnije zastupljena, što je svakako
propust prvenstveno urednika redakcije.
24
17
Sa izuzetkom redakcija na rumunskom i rusinskom jeziku.
Prilozi u kojima se kao lokacija navodi Beograd uglavnom su u vezi sa izveštavanjima o aktivnostima Republičke
izborne komisije, Republičke radiodifuzne agencije i jednim
delom političkih stranaka, odnosno predsedničkih kandidata,
što je opet dobra praksa, jer su novinari prepoznali nameru
političara da tokom kampanje posete Vojvodinu, pa nije bilo
potrebe da izveštavaju sa stranačkih konvencija u glavnom
gradu Srbije.
Urednici Televizije Vojvodine su posle dužeg vremena18
shvatili da se o događajima na državnom i svetskom nivou
Vojvođani i Vojvođanke mogu informisati i prvenstveno
posredstvom medija, koji imaju nacionalnu pokrivenost, a da
novinari vojvođanskog javnog servisa treba da se usredsrede
na događanja u mestima širom Pokrajine i da daju šansu da
se glas i slika čuju i vide i iz najmanjih mesta.
Oprema priloga
Televizija Vojvodine učinila je napredak kada je u pitanju i
kategorija oprema priloga. Kvalitet priloga vrednuje se na osnovu toga da li u sebi sadrži aktuelne tonske ili video snimke,
odnosno da li ih čita spiker. Što je više priloga sa aktuelnim
snimcima, to je snimak autentičniji, a kvalitet programa daleko bolji u odnosu na to kad spiker u studiju čita vest. Sve
redakcije potrudile su se da obezbede aktuelni snimak.
Kao primeri, izdvajaju se dve redakcije s obzirom na
to da reprezentuju različite tipove aktuelnih snimaka. Redakcija na srpskom jeziku pripremila je 78% priloga sa ak18
Na osnovu prethodnih istraživanja o kojima je već bilo reči.
tuelnim video-snimkom, a od manjinskih redakcija, aktuelni
nemi kadrovi zabeleženi su u 65% primera. Slična situacija
je i u ostalim manjinskim redakcijama koje su se za takav
način opremanja priloga opredelilie zbog prevođenja izjava
sa većinskog jezika, što je i opravdano. Sa druge strane, vidljiv je napor tih redakcija da i pored malog broja sopstvenih
priloga na maternjem jeziku ipak emisiju osveže aktuelnim
snimicima, pa makar oni bili i samo pokrivalice.
Subjekat i stranačka pripadnost subjekta
Subjekat u ovom istraživanju je osoba kojoj se u emisiji
daje određeni medijski prostor kako bi se predstavila, iznosila svoje stavove i pokušala da ubedi potencijalne birače da
glasaju za određenu opciju. Mediji u ovom smislu mogu biti
blagonalkloni, odnosno diskriminacioni prema nekom. Na ovoj
kategoriji ogleda se koliki mehanizam moći imaju urednici,
kao čuvari kapija, koji su ti koji dozvoljavaju pojedincima da
se vide i čuju na televiziji.
Očekivano, budući da je reč o tematskim prilozima, u
ulozi subjekta, u svim redakcijama najčešće se javljaju upravo
političari i to od 43% u slovačkoj, do 95% u mađarskoj redakciji (Grafikon 6). Na drugom mestu u svim redakcijama19,
ali sa daleko manje pojavljivanja, su državni/pokrajinski i lokalni funkcioneri, a na trećem mestu Republička, odnosno
Pokrajinska izborna komisija.
19
Sem mađarske gde je 95% političara, a 5% pod opcijom ostali.
Grafikon 6: Odnos političara kao subjekta prema ostalima, po
redakcijama, u procentima
U jednom broju prilologa postoji više subjekata, što
nije iznenađujuće. Na primer, na mitingu Srpske napredne
stranke, program su predstavljali Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković. Na ovom primeru novinari Televizije Vojvodine pokazali su kako neracionalno koriste
prostor i vreme, jer se podrazumeva da predstavnici jedne
partije isto ili slično misle i govore.
Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje
jeste Bojan Pajtić i to osam puta za osam dana u Vojvođanskom
dnevniku, dakle svaki dan za vreme trajanja monitoringa po
jedan put. Pajtić je od toga šest puta najavljen kao premijer
Vojvodine, a svega dva puta kao nosilac liste Demokratske
stranke Izbor za bolju Vojvodinu. U TV dnevniku na hrvatskom
jeziku Pajtić je markiran pet puta, a pominje se i u ostalim
redakcijama, ali u neznatno manjem broju. Ovaj podatak,
na osnovu monitoringa ilustruje kako je pokrajinski javni
medijski servis u dobroj meri tokom kampanje dao prilično
25
prostora i vremena za aktivnosti Pajtića u odnosu na druge
funkcionere i političare. Zanimljivo je i da Pajtić ni u jednom
prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji.
Rezultati analize stranačke pripadnosti subjekta pokazuju da je najviše pažnje, u svim redakcijama, sem na srpskom
jeziku, posvećeno kandidatima na predsedničkim izborima,
nešto manje kandidatima na republičkim parlamentarnim
izborima, dok je zabeležena samo minimalna vidljivost kandidata na pokrajinskim parlamentarnim izborima, što svakako nije primer dobre prakse budući da je reč o izveštavanju
pokrajinskog javnog servisa. Samo u emisijama na srpskom
jeziku najviše pažnje je bilo posvećeno pokrajinskim izborima. Ali tada se uglavnom govorilo o pravilima za pokrajinske
izbore koja se razlikuju od izbora za poslanike u Skupštinu
Srbije, zbog čega u najvećem broju priloga nije bilo moguće
odrediti stranačku pripadnost subjekta.
Ukoliko saberemo subjekte koji su se pojavljivali na tri
nivoa izbora20 dobijamo rezultate koji nam ukazuju da je svih
šest posmatranih redakcija Televizije Vojvodine najviše pažnje
posvetilo informisanju o kandidatima i kampanji koalicije oko
Demokratske stranke i to: u emisiji na hrvatskom jeziku 58%
subjekata pripadalo je Demokratskoj stranci, na slovačkom
31%, na srpskom 29%, na rumunskom i rusinskom po 28%
i na mađarskom 21%. U grafikonima 7-12 mogu se videti
procentualno odnosi zastupljenosti stranaka, odnosno njihovih kandidata i nosilaca lista u centralnim informativnim
emisijama šest redakcija Televizije Vojvodine
26
20
Predsedničkom, republičkom i pokrajinskom.
Grafikon 7: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na srpskom.
Grafikon 8: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na mađarskom.
Grafikon 9: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na slovačkom.
Grafikon 11: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rumunskom.
Grafikon 10: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rusinskom.
Grafikon 12: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na hrvatskom.
Za razliku od Demokratske stranke kojoj su sve redakcije ustupile najviše prostora, situacija sa ostalim strankama
razlikuje se od redakcije do redakcije. Dakle, pored DS-a,
27
koja je bila najčešće zastupljena u TV dnevnicima svih
šest redakcija, na drugom mestu u dve redakcije (rusinska
i slovačka) je SNS, kod rumunske redakcije LSV, hrvatske
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), srpske SPS
i mađarske SVM. Ovi podaci iz istraživanja mogu da nam
ukažu da su novinari Televizije Vojvodine favorizovali kandidate
Demokratske stranke na svim nivoima izbora i u svim informativnim emisijama javnog servisa, što nikako nije dobro za
medij koji je u vlasništvu svih građana i građanki Vojvodine,
a ne jedne vladajuće partije u Pokrajini.
Time je javni servis Vojvodine prekršio odredbu iz
Opšteg obavezujućeg uputstva RTV stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske
izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete
nacionalnih manjina, gde je, pored ostalog navedeno da je i Radio-televizija Vojvodine dužna da obezbedi „besplatno i ravnomerno, bez diskriminacije, emitovanje promocije političkih
stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne
liste“ (II deo, tačka 1)21 . U Grafikonu 13 prikazan je odnos
najzastupljenijih stranaka po redakcijama.
21
28
Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/
PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno
8.7.2012).
Grafikon 13: Najzastupljenije stranke u dnevnicima po redakcijama.
Iz Grafikona 13 možemo da primetimo i da se među
prve tri stranke samo u dve redakcije pojavljuju stranke nacionalnih manjina – kod hrvatske redakcije Demokratski
savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) i kod mađarske redakcije
Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Iako bi javni medijski servis trebalo da izveštava i o aktivnostima manjinskih
stranaka, to se vrlo retko dešavalo. Osim pomenute dve
stranke, istraživanje je pokazalo da se od manjinskih stranaka
SVM pojavljuje još jedino u rusinskoj redakciji na četvrtom
mestu (11%).
Ostalih manjinskih stranaka, ako ih i ima, to je u zanemarljivom broju, daleko ispod 5%. Treba napomenuti i da
se predstavnici rumunske nacionalne zajednice ne pojavljuju
u kategorji subjekat. Oni se jedino spominju u vestima koje
su emitovane 30. aprila i 1. maja, u najavi emisije Kontakt
gde se govori o učešću predstavnika rumunske zajednice
na izborima. Međutim, njihova imena, kao ni stranačka pri-
padnost nisu specifikovana. Takođe je uočeno da na primer
ni slovačka redakcija nijedan prilog nije posvetila koaliciji
Sve zajedno u kojoj se nalazi i Slovačka stranka. Predstavnici
rusinske zajednice, za javni servis Vojvodine, takođe su ostali
nevidljivi.
U Vojođanskom dnevniku na srpskom predstavnici manjinskih zajednica kao subjekat pojavljuju se u oko 15%
priloga, što je vrlo malo. Čak i kada se pojave u dnevnicima
na srpskom na Televiziji Vojvodine, stranke nacionalnih manjina nalaze se, gotovo uvek, na kraju izbornog bloka. To su
uglavnom vesti koje čita spiker, a neke su opremljene samo
pokrivalicom. Subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta
manjina pojavljuje se u jednom slučaju, gde nosilac liste Saveza
bačkih Bunjevaca Mirko Bajić govori o svojoj stranci. Ostale
stranke koje se spominju su koalicija Sve zajedno, Crnogorska partija, Stranka mađarskog jedinstva i Demokratski savez
Hrvata u Vojvodini. One su uglavnom samo spomenute, bez
izjava njihovih lidera. Na osnovu ovih primera, može se konstatovati da je javni servis formalno nastojao da ispuni svoju
misiju o informisanju o aktivnostima manjinskih stranaka, ali
bez uloženog napora, jer je u primerima očigledno da se te
stranke samo pominju, bez citiranja ili aktuelnog snimka.
Na osnovu navedenog može se konstatovati da je
prekršena još jedna odredba iz Opšteg obavezujućeg upustva
Republičke radiodifuzne agenicije (deo II, član 3), u kome
se navodi da „Radiodifuzna ustanova Vojvodine – Radiotelevizija Vojvodine ima posebne obaveze koje se odnose na
adekvatnu zastupljenost kandidata nacionalnih manjina“. U
posmatranom periodu ni u jednom prilogu nisu bili pred-
stavljeni funkcioneri, odnosno članovi nacionalnih saveta,
što je vrlo dobar pristup, jer se na taj način izbegavaju stereotipi i pritisci na pripadnike nacionalnih manjina u vezi sa
izborima.
Objekat i stranačka pripadnost objekta
Političari se u dnevnicima svih redakcija najčešće pojavljuju kao objekti. Na primer, u Vojvođanskom dnevniku u čak
90% slučajeva, dok su u TV dnevniku na rumunskom jeziku
političari objekti u 36% slučajeva. Ako bismo ih posmatrali zajedno (objekti za predsedničke, republičke i pokrajinske
izbore)22, predstavnici koalicije oko Demokratske stranke
pojavljuju se kao objekat u 36% slučajeva, Srpske napredne
stranke u 8%, a Demokratske stranke Srbije u 5%. Predstavnici ostalih partija pominju se, ali ispod 5%.
Jedino kandidat demokrata za predsednika Boris Tadić
izdvaja se kao ličnost o kojoj se govori, a da je u gotovo svim
ostalim slučajevima reč o političkim partijama i koalicijama
uopšteno. O Tadiću su govorili njegovi stranački članovi i
simpatizeri na mitinzima Demokratske stranke, a samo u jednom slučaju ga lider Nove Srbije, Velimir Ilić optužuje da je
njegov kabinet osnova kriminala, komentarišući borbu protiv
kriminala koju je dan pre najavio Tadić.
U ulozi objekta najčešće se pojavljuju isti akteri kao i
u ulozi subjekta, jer stranke uglavnom koriste prostor koji
im mediji daju za samopromociju. Političari su uglavnom
govorili o svom programu i u tim primerima se njihove
22
Ovi podaci odnose se za dnevnik na srpskom jeziku.
29
stranke pojavljuju kao objekti sa pozitivnom konotacijom.
Ipak, predstavnici dve najveće partije Demokratske i Srpske
napredne stranke vodili su negativnu kampanju jedni protiv
drugih, i to na svim nivoima izbora, što je bilo očigledno u
predizbornim spotovima tih stranaka. Kako je predizborna
kampanja bila pri samom kraju, zanimljivo je da su političari
koristili svaku priliku da govore o sebi i svojim planovima, ali
ne toliko i o političkim oponentima iako je, bar prema predizbornoj antikampanji, bilo očekivano da će se reflektovati i
na informativni program, to se nije desilo.
Stav subjekta prema objektu
Demokratska stranka Srbije negativno govore o vladajućoj
Demokratskoj stranci.
Takođe su i predstavnici stranke na vlasti kritikovali
opozicione stranke. Primer za to je deo intervjua iz emisije
Jedan na jedan koji je emitovan i u Vojvođanskom dnevniku kada
je funkcioner demokrata Bojan Pajtić kritikovao politiku koju
promoviše Srpska napredna stranka. Bilo je i primera kada
opozicija kritikuje opoziciju – Srpska radikalna stranka je kritikovala Srpsku naprednu stranku. Neutralan odnos subjekta
prema objektu (13%) primećuje se samo u onim primerima
u kojima nema izjava političara (Grafikon 14).
S obzirom na to da objekat predstavlja kategoriju o kojoj subjekat iznosi neki stav, na osnovu nje moguće je proceniti u kojoj meri je kampanja koja se vodi bila pozitivna,
odnosno usmerena na promociju sopstvenih kvaliteta, ili negativna, odnosno koliko su subjekti kritikovali svoje političke
oponente vodeći antikampanju. Političari, odnosno stranke
koji se nađu u ulozi objekata nemaju pravo glasa, odnosno o
njima jedino govore subjekti.
30
Političari su tokom osam dana analize informativnog
programa nastojali da predstave svoju stranku na što bolji
način i zbog toga u više od dve trećine priloga (67%) subjekti imaju pozitivan stav prema objektu, koji je u tom slučaju
njihova stranka odnosno stranački kolega. Negativan stav se
pojavljuje (20%) u slučajevima kada stranke govore o svojim političkim protivnicima, bez razlike da li su na vlasti ili u
opoziciji. Na primer, negativan stav prema objektu primećen
je najviše u prilozima u kojima Srpska napredna stranka i
Grafikon 14: Stav subjekta prema objektu u Vojvođanskom dnevniku
Rezultati istraživanja pokazali su kako su primeri pozitivnog stava subjekta prema objektu dominantni upravo iz
razloga što su stranke pozitivno govorile same o sebi, odnosno na taj način žele da se u finišu predizborne kampanje što bolje predstave svojim simpatizerima i potencijalnim
biračima.
Zloupotreba pozicije vlasti
Ova kategorija posebno je zanimljiva i kao takva prvi
put je uvedena u ovakvo istraživanje kako bi se videlo koliko su novinari odgovorno politički senzitivni da (ne)dozvole
političarima (na vlasti) da kroz medije, a u vreme predizborne
kampanje, zloupotrebljavaju svoje pojavljivanje i u ulogama
državnih/pokrajinskih fukcionera čiji je cilj nekada prikrivena, a nekada i otvorena podrška svojoj stranci na izborima ili
sopstvena promocija u predizbornoj kampanji, ali s pozicije
funkcionera. Takvo pozicioniranje u medijima, s funkcije na
vlasti, u vreme predizborne kampanje možemo posmatrati kao deo nekorektnog uticaja na potencijalne birače. Republička radiodifuzna agencija je u svom Opštem obavezujućem
uputstvu radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj
kampanji, pored ostalog predočila da „u toku predizborne
kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... oblike indirektne
političke propagande u redovnim emisijama“ (poglavlje I,
tačka 10)23, što se, dakle, odnosi i na TV dnevnike.
Analiza je pokazala (Grafikon 15) da su urednici/novinari kao čuvari kapija uglavnom dobro obavljali posao i u
najvećoj meri nisu dopuštali funkcionerima na vlasti da sa te
pozicije ulaze u predizbornu kampanju, već su takve priloge
svrstali u okvire predizbornog bloka. Ipak, zabeleženo je i da
je svaka redakcija imala određenih propusta.
23
Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/
useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf
(posećeno 6.7.2012).
Najviše zloupotreba funkcije na vlasti bilo je u dnevnicima na rusinskom (58%) i na hrvatskom jeziku (20%).
Daleko manje u ostalim redakcijama: na mađarskom 10%,
srpskom 8%, i na slovačkom i rumunskom (po 3%).
Grafikon 15: Zloupotreba funcije na vlasti u procentima.
U sedam od osam primera kada je markiran propust
novinara24, odnosno kada je neki političar na vlasti zloupotrebio svoju funciju u vreme predizborne kampanje kako bi
reklamirao sopstvenu stranku, u pitanju je bio potpredsednik
Demoratske stanke Bojan Pajtić, a u jednom primeru predsednik iste stranke Boris Tadić. Iako se uvek pojavljivao i
oslovljavao kao predsednik Vlade Vojvodine, Pajtić je u finišu
kampanje potpisivao sporazume, obećavao veću zaposlenost
i otvarao fabrike, sportske hale i druge objekte. On ne samo
da je prisustvao različitim otvaranjima, već je koristio priliku
da podseti građane šta je urađeno za vreme njegovog mandata i samim tim se implicitno samopreporučivao i za sledeći
mandat, što je primer za indirektnu političku propagandu.
24
Misli se na Vojvođanski dnevnik.
31
Drugi primer ne može se smatrati klasičnom zloupotrebom funckije, budući da Boris Tadić 29. aprila 2012. više nije
bio predsednik, već samo kandidat za predsednika države. U
pitanju je vest o tome da je Tadić na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan popio kafu sa pevačem Zdravkom Čolićem. Ovakva vest nema nikakvu informativnu vrednost, te je pitanje
koji je bio razlog da javni medijski servis Vojvodine ovaj susret okarkteriše kao informaciju koja je bitna auditorijumu.
I u programima na manjinskim jezicima kao funkcioner
koji je najčešće sa pozicije na vlasti učestvovao u predizbornoj kampanji markiran je Bojan Pajtić. Od ostalih se pominju
još i neki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara koji su u
pokrajinskoj vlasti, gradonačelnik Novog Sada i republički
ministar za prostorno planiranje, inače kadrovi Demokratske
stranke.
Postoje tri mogućnosti zbog kojih je ipak dolazilo do
propuštanja zloupotrebe pozicije funkcionera na vlasti. Prva
mogućnost za to je da je postojao prikriveni pritisak političara na vlasti na urednike redakcija da emituju takve priloge.
Druga mogućnost je nedovoljna senzibilisanost novinara
da prepozna situacije u kojima političar na vlasti učestvuje
u predizbornoj kampanji, ali ne kao član svoje stranke nego
kao reprezent države, odnosno pokrajine. Treća mogućnost
je povezana sa drugom i u vezi je sa uputstvom Republičke
radiodifuzne agencije25 o praćenju izbora, po kome se neki
25
32
Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/
PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno
8.7.2012).
događaj ne smatra predizbornom kampanjom, ako poziv za
izveštavanje medija stigne iz kabineta nekog državnog funkcionera.
4. Zaključne napomene
Analiza predizbornih priloga u centralnim informativnim emisijama televizijskih redakcija na šest jezika Radio-televizije Vojvodije pokazala je kako je pokrajinski javni servis
uložio napor da svoj auditorijum blagovremeno i kvalitetno
informiše o aktivnostima stranaka u predizbornoj kampanji
za opšte izbore 2012.
Činjenica je da su novinari Televizije Vojvodine o predizbornoj kampanji dominantno trivijalno izveštavali kroz izjave i vesti, a da je vrlo malo bilo analitičkih žanrova i kritičkog
novinarstva. Povod izveštavanja bio je najčešće aktuelni događaj ili konferencija za medije, što je i očekivano budući da
je u pitanju bila predizborna kampanja. Ipak medijska inicijativa koja ni u jednoj redakciji nije prelazila 5% od ukupnog
povoda za izveštavanje ide u prilog činjenici da su novinari
ovu kampanju pratili tradicionalno pasivno. Nije dobro što u
većini priloga u vezi sa predizbornom kampanjom novinari
nisu potpisani. Samim tim auditorijum nikada ne može da
bude siguran da li su prilog pripremali novinari TV Vojvodine,
ili su prilozi preuzeti od drugih medija ili agencija. Vidljivost
novinara i novinarki koji pripremaju priloge u značajnijoj
meri doprineli bi povećanju kredibiliteta javnog servisa,
budući da ima kapaciteta za tako nešto.
Novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj
kampanji akcenat su stavili na događaje iz Pokrajine, što je
primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Oprema
priloga takođe je na zadovoljavajućem nivou, jer najveći broj
ima aktuelni video snimak u kome se akter priloga vidi i u
kome govori. Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće
pominje jeste potpredsednik Demokratske stranke i premijer
Vojvodine, Bojan Pajtić kome su gotovo sve redakcije posvetile najviše vremena i pažnje. Pajtić ni u jednom prilogu
nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Takođe je markiran
i kao funkcioner na vlasti koji se najviše puta pojavljivao u
ulozi zloupotrebe funkcije na vlasti, odnosno nastupao je kao
premijer Vojvodine, a učestvovao je u predizbornoj kampanji. Istovremeno, stranka kojoj je najviše prostora ustupljeno
u dnevnicima svih šest redakcije jeste Demokratska stranka.
Ukratko, analiza centralinh informativnih emsija redakcija na šest jezika Televizije Vojvodine pokazala je da je pokrajinski
javni medijski servis uložio vidljiv trud u način izveštavanja u
vezi sa predizbornom kampanjom 2012. Međutim, podaci o
stranačkim referencama mogu da budu indicija da je pokrajinski javni servis pod uticajem Demokratske stranke. Urednici i
novinari Radio-televizije Vojvodine treba da odolevaju pritiscima
političara i rade jedino u interesu građana i građanki Vojvodine, koji su (nominalno) i osnivači ovog medija.
Literatura
1. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera –
mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine
i regionalnih televizija) – zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: 15-31.
2. Milić, Vojin (1978). Sociološki metod. Beograd: Nolit.
Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada
– skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u
Istočnom Sarajevu.
3. O’Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse.
New York: Routledge.
4. Pralica, Dejan (2009). Analiza medijskog diskursa
informativnog programa javnog radijskog servisa
Vojvodine. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu. XXXIV-2. Novi Sad: Filozofski fakultet. 8394.
5. Pralica, Dejan (2010). Diskurs radija. Novi Sad: Media Art Service International.
6. Republička radiodifuzna agencija (2012). Opšte
obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske,
republičke skupštinske i izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije, br.
33
18/2012. (dostupno i na: http://www.rra.org.rs/
uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_
emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.
pdf (posećeno 8.7.2012).
7. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad:
Filozofski fakultet.
8. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš:
Gradina. Talbot, Mary (2007). Media Discourse –
Representation and Interaction. Edinburgh: Edinburgh
University Press.
9. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Slika Kosova
u dnevnim novinama u Srbiji. Godišnjak Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad: Filozofski fakultet
XXXIII-1. 281-299.
10. Van Dijk, Teun A. (1998). The Study of Discourse.
Discourse as Structure and Process – Discourse Studies: A
Multidisciplinary Introduction. London: Sage Publications. Volume 1: 1-34.
11. Veljanovski, Rade (2005). Javni RTV servis u službi
građana. Beograd: Clio.
12. Zgrabljić-Rotar, Nada (2007). Radio mit i informacija,
dijalog i demokracija. Zagreb: Golden marketingTehnička knjiga.
34
Prilozi
Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (elektronski
mediji)
1. DATUM
2. TRAJANJE PRILOGA (u sekundama)
3.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
ŽANR
vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska)
izveštaj
izjava
intervju
reportaža
anketa
komentar
TV paket
hibridna forma
xxx (ako se nešto pojavi više od tri puta uvesti kao
novu kategoriju)
11. nešto drugo (navesti šta)
4.
1.
2.
3.
4.
5.
OPREMA PRILOGA
samo spiker čita tekst
aktuelni video/audio snimak tonski
video snimak – nemi („pokrivalica“)
arhivski snimak
nešto drugo (u napomeni šta konkretno)
5.
5.
6.
7.
POVOD
aktuelni događaj
pseudo događaj (konferencija za medije)
medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što je
medij sam napravio)
8. nešto drugo (navesti šta u napomenama)
6.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
LOKACIJA
Beograd
Novi Sad
druga mesta u SRB
druga mesta u APV
Kosovo
region (bivša YU + okolne zemlje)
svet
nešto drugo (navesti šta u napomenama)
7. AUTORSTVO
1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal imena
i celo prezime)
2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana
redakcija i slično)
8. SUBJEKAT
1. državni funkcioner (predsednik, premijer, predsednik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i
slično, Vlada, Narodna banka...)
2. direktori javnih preduzeća
35
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
biznismeni
subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja
subjeti iz sveta sporta
političari, kao takvi
predstavnici udruženja građana, sindikata i NVO
građani u anketama
verski lideri i službenici
pokrajinski funkcioneri
lokalni funkcioneri
novinar, medij
stranac
Republička radiodifuzna agencija (kao takva ili
neki član RRA)
15. Republička/Pokrajinska izborna komisija
16. neko drugi (navesti u napomenama ko)
9.
PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezime i funkcija)
10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori
subjekat; redosled isto kao kod subjekta)
11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezime i funkcija)
36
12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA
(predsednički izbori)
1. Zoran Stanković – URS
2. Vladan Glišić, GG Dveri
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Boris Tadić - Izbor za bolji život – DS
Vojislav Koštunica – DSS
Zoran Dragišić - GG Pokret radnika i seljaka
Jadranka Šešelj – SRS
Muamer Zukorlić – GG
Danica Grujičić - Socijaldemokratski savez
Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS
Čedomir Jovanović - Preokret (LDP, SPO)
Ištvan Pasotr - SVM
Tomislav Nikolić – SNS
12a. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA
(republički izbori –Skupština RSRB)
1. Izbor za bolji život DS Boris Tadić
2. SRS Vojislav Šešelj
3. URS Mlađan Dinkić
4. Preokret (LDP-SPO,...) Čedomir Jovanović
5. Pokrenimo Srbiju (SNS-NS,...) Tomislav Nikolić
6. DSS Vojislav Koštunica
7. SPS-PUPS-JS Ivica Dačić
8. Dveri za život Srbije
9. SVM Ištvan Pastor
10. Reformistička stranka Milan Višnjić
11. SDA Sulejman Ugljanin
12. Pokret radnika i seljaka
13. Socijaldemokratski savez Nebojša Leković
14. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka)
Emil Elfić
15. Koalicija Albanaca Preševske doline
12b. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA
(pokrajinski izbori Skupština APV)
1. Izbor za bolju Vojvodinu DS Bojan Pajtić
2. LSV Nenad Čanak
3. URS Mlađan Dinkić
4. SRS Vojislav Šešelj
5. Pokrenimo Vojvodinu (SNS-NS,...) Tomislav
Nikolić
6. DSS Vojislav Koštunica
7. Vojvođanski preokret (LDP-SPO...) Čedomir
Jovanović
8. SPS-PUPS-JS-SDP Dušan Bajatović
9. SVM Ištvan Pastor
10. Dveri za srpsku Vojvodinu
11. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka)
12. Pokret mađarske nade Laslo Balint
13. Crnogorska partija Nenad Stevović
15. SUBJEKAT KAO FUNKCIONER NACIONALNOG SAVETA MANJINA
1. da
2. ne
16. SUBJEKAT KAO PRIPADNIK NACIONALNE MANJINE
1. da
2. ne
17. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada
se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje
nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte
i slično)
1. da
2. ne
18. NAPOMENE
13. (13a, 13b) STRANAČKA PRIPADNOST OBJEKTA (po modelu kao za subjekat)
14.
1.
2.
3.
4.
STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU
pozitivan
negativan
i pozitivan i negativan
neutralan
37
Dejan Pralica
81’42: 324(497.11)”2012”
Koga je izabrala televizija u Srbiji26
Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da odgovori na pitanje na koji način televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja,
pokazao je kako su novinari četiri komercijalne televizije Pink, B92, Avala i Prve srpske, kao i republičkog javnog servisa RTS o
učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali u dovoljnoj meri, i to kroz posebne rubrike unutar svojih centralnih
informativnih emisija. Najoriginalniji pristup izveštavanju o izborima zabeležen je na Prvoj srpskoj koja je u svoju emisiju uvela
redovno prikazivanje raspoloženja javnog mnjenja, po ugledu na neke komercijalne medije iz regiona. Žanrovski, među posmatranim televizijama, najviše je bilo izjava. Analiza je pokazala i da su nacionalne televizije najviše vremena ustupile izveštavanju o
predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnosti koje su se najčešće pojavljivale na državničkoj funkciji, a
u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić (DS) i gradonačelnik
Beograda Dragan Đilas (DS). Informacije o pokrajinskim izborima u Vojvodini, čak i na RTS-u, bile su samo simbolički zastupljene.
Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, televizija.
38
26
Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga
u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa.
Dejan Pralica
81’42: 324(497.11)”2012”
Who did the television in Serbia choose
Abstract: The aim of this study was to demonstrate how televisions with national coverage in Serbia covered the 2012
election campaign. Quantitative and qualitative methods of analysis of media discourse used in this study has shown that journalists of four commercial televisions: Pink, B92, Avala and Prva srpska TV but also the Republic Public Service RTS covered
activities of participants in the election campaign generally sufficiently through a special section within their central informative
shows. The most original approach to reporting on the elections was shown by the Prva srpska TV who introduced presentation
of results of public opinion polls in their programme, a model taken from some commercial media in the region. As for the
genre, on the observed televisions, most common were statements. The analysis showed that these national televisions ceded
most of the time to reporting on election activities of members of the Democratic Party. The person who appeared the most
in a function of state officials in order to promote their party, according to the study, was the President of the Republic at the
time, Boris Tadic (Democratic Party), and Mayor of Belgrade, Dragan Djilas (DP). Information about the provincial elections
in Vojvodina, even in the RTS, were represented only symbolically.
Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, television.
39
1. Kontekst medija i emisija
U Srbiji su za predizbornu kampanju podjednako bili
zainteresovani i birači i mediji. Prema zvaničnim podacima
iz izveštaja Republičke izborne komisije27, na izbore za poslanike Narodne skupštine izašlo je oko 58% upisanih birača.
„Srbija je od uspostavljanja višepartijskog sistema gotovo u
stalnoj izbornoj kampanji – bilo da su u pitanju redovni, bilo
vanredni izbori“ (Lutovac 2007: 7; uporediti sa Matić 2007a:
169-232). Predizbornu kampanju 2012. u svojim informativnim emisijama redovno su pratile sve televizijske stanice
koje imaju nacionalnu pokrivenost, dakle i republički javni
servis i komercijalne televizije. Zbog toga nam je bilo interesantno da istražimo da li je bilo sličnosti, odnosno razlika u
načinu izveštavanja, kao i da li je bilo favorizacije određenih
političkih stranaka i indirektne političke propagande državnih
funkcionera, van predizbornih blokova. U istraživanjima
koja su, po sličnom modelu, rađena 2008. u fokusu je bilo
(ne)prisustvo kandidatkinja u medijima tokom predizborne
kampanje za pokrajinske i lokalne izbore (Baćanović, Pralica
i dr. 2008: 24-66).
Radio-televizija Srbije jeste republički javni servis koji
emituje svoj program na četiri televizijska kanala (Prvi, Drugi,
RTS Digital i RTS Satelit), kao i na četiri radijske mreže (Radio
Beograd 1, 2, 3 i Radio Beograd 202). RTS ima i svoju internetsku
stranicu (www.rts.rs) sa brojnim multimedijalnim sadržajima,
40
27
Detaljnije dostupno na: http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/propisi_frames.htm (posećeno 10.7.2012).
kao i gledanjem/slušanjem velikog broja emisija odloženo
ili na zahtev. Preteča RTS-a je Radio Beograd koji je redovno
počeo da emituje program 24. marta 1929. Televizija Beograd
počela je eksperimentalno da emituje program 23. avgusta
1958. Radio-televizija Beograd, kao republički matični medij
postojao je do 1992. Prema Zakonu o radio-televiziji iz 1991,
„od tri medijska centra RTVBG, RTVNS i RTVPR stvoren
je jedan glomazni, centralizovan i nadasve politizovan medijski sistem, koji je režimu služio kao udarni propagandni
mehanizam za ratne i ostale političke ciljeve“ (Veljanovski
2007: 37). Krajem 2005. RTS započinje transformaciju iz
državnocentričnog medija u javni servis. U 2006. iz sastava
RTS-a izlazi Radio-televizija Novi Sad, koja ponovo počinje
samostlano da posluje kao javni servis Vojvodine i (formalno) Radio-televizija Priština (RTVPR), koja je faktički od
povlačenja srpske vojske i administracije iz južne pokrajine
1999. promenila naziv u Radio-televizija Kosova i pod kontrolom je albanskih vlasti u Prištini. Generalni direktor RTS-a je
Aleksandar Tijanić, a glavni i odgovorni urednik Nenad Lj.
Stefanović.
B92 je privatni, komercijalni medij koji emituje radio i
televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću. U okviru
kompanije postoji i internet sajt www.b92.net. B92 je akcionarsko društvo čiji je većinski vlasnik firma Stefanosa Papadopulosa Astonko D.O.O Beograd (sa 85% udela), kao i B92
Trast 11% (akcionar kojim upravljaju osnivači i menadžeri
B92) i mali akcionari 4%. Uređivačka politika informativnog
programa je pod kontrolom B92 Trasta. B92 osnovan je kao
omladinska radio-stanica 1989, da bi vrlo brzo postao medij
koji se otvoreno svrstao u oštre kritičare režima tadašnjeg
predsednika Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina XX veka, zbog čega je i zabranjivan. Televizija B92 osnovana je posle petooktobarskih promena 2000. i svrgavanja
dotadašnjeg režima. RTV B92 je jedan od retkih elektronskih
medija u Srbiji koji se bavi analitičkim i istraživačkim novinarstvom i neguje informativni program. Predsednik Upravnog odbora, direktor i glavni i odgovorni urednik ovog komercijalog medija je Veran Matić.
Pink je takođe privatna komercijalna medijska kompanija koja emituje televizijski program sa nacionalnom
pokrivenošću i radio-program na području Beograda, kao
i sajt www.rtvpink.com, zatim ima još četiri televizijska kanala sa nacionalnom pokrivenošću u Crnoj Gori, Bosni i
Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, desetak specijalizovanih satelitskih i kablovskih programa, a poseduje filmsku i
muzičku produkciju, kao i avio-kompaniju. Svi ovi segmenti
predstavljaju kompaniju Pink Media Group u vlasništvu Željka
Mitrovića. Muzički Radio Pink osnovan je 1993, a televizija
1994. Sve do petooktobarskih promena režima 2000. Televizija Pink emitovala je isključivo zabavni program. Tada
pokreće i informativni program. Generalni direktor RTV
Pinka je Svetislav Milićević, a glavni i odgovorni urednik
Željko Mitrović.
Prva srpska televizija jeste privatni komercijalni medij sa
nacionalnom pokrivenošću, osnovana pod imenom Foks televizija 2006. Prvi vlasnici Foks televizije bili su beogradska firma
Nova Broadcasting d.o.o. (51%) i kompanija Ruperta Merdoka
News Corporation (49%)28. Merdokova kompanija je 2009.
prenela svoja osnivačka prava na grčku „Antenna Group“,
koja tako postaje novi vlasnik ove medijske kuće.29 Republička
radiodifuzna agencija Televiziji Foks nakon promene vlasnika
dala je dozvolu za korišćenje akronima PST (skraćenica od
Prva srpska televizija) ili imena Prva TV za on i ofskrin promociju, dok je zvanično ime medijske kuće ostalo Preduzeće
za proizvodnju i emitovanje TV programa Fox televizija. Nakon
promene vlasnika, menja se i koncepcija ove televizije koja
postaje znatno modernija, unapređuje informativni program
i beleži porast gledanosti. Direktor Prve TV je Dejan Jocić, a
glavni i odgovorni urednik Dragan Nenadović. Prva TV ima
i svoj sajt: www.prva.rs.
Televizija Avala jeste privatna komercijalna medijska kuća
sa nacionalnom pokrivenošću koja je počela da radi 2006.
Televizija ima četiri vlasnika: austrijsku kompaniju Greenberg
Invest Gmbh (48%), Danko Đunić (46%), Željko Mitrović
(5%) i Ekonomski institut Beograd (1%).30 Televizija ima filmski, zabavni i informativni program. Zbog velikih dugovanja,
plate zaposlenima kasnile su više meseci, te je krajem 2011.
najveći broj radnika stupio u generalni štrajk. Vlasnici su najavili konsolidaciju poslovanja, te je štrajk delimično prekinut.
Zakonski nije moguće da strana kompanija bude vlasnik više od 50 %
televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji.
29
Detaljnije na : http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/
News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava+u+Fox+televizij
i.html (posećeno 10.7.2012).
30
Podaci o vlasništvu dostupni na: http://www.rra.org.rs/pages/view_permit/latinica/10 (posećeno 10.7.2012).
28
41
Jedno vreme na Televiziji Avala glavni i odgovorni urednik i
direktorka bili su poznati filmski urednik i poznata novinarka
Robert Nemeček i Bojana Lekić. Trenutni direktor i glavni i
odgovorni urednik je Dušan Pančić. TV Avala ima i svoj sajt:
www.tvavala.rs.
Prilozi za analizu na temu predizborne kampanje 2012.
posmatrani su u okvirima centralnih informativnih emisija
pet pomenutih televizija sa nacionalnom pokrivenošću (uporedi sa Pralica 2009: 42-43). Na Radio-televiziji Srbije, to je
Dnevnik u 19.30 h na Prvom programu (traje oko 35 minuta),
zatim na Televiziji B92 to je emisija Vesti u 18.30 h koja traje
oko 35 minuta; na Televiziji Pink Nacionalni dnevnik od 18.30
h (traje oko 30 minuta); na Prvoj TV Vesti od 19 h (traju 20
minuta) i na TV Avala Vesti od 18 h (traju oko 30 minuta).
Sve emisije imale su posebne delove koji su bili posvećeni
predizbornoj hronici, a Prva TV svakodnevno je i predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas
Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima.
2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list
Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i komparativna metoda.
42
Analiza sadržaja je kvantitativno-kvalitativna tehnika
kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu komunikacije. Pogodna je za analizu novinskih priloga. Nastala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se o
pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću
kojeg na sistematičan, kvantitativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu
poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571;
Šušnjić: 1973: 247). Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od
rečenice (u ovom slučaju govorne poruke) kojа je ostvаrenа
između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 2933).
Predmet istraživanja komparativne metode su
„identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima određenim adekvatnim merilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u definisanom prostoru i vremenu“ (Miljević 2007:189).
Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji
sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа
terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kampanjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski
sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Matić, 2007: 21)31.
Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 450
minuta (27.000 sekundi) materijala, odnosno 15 centrаlnih
informаtivnih emisija – tri po svakoj medijskoj kući, tri
uzastopna dana: 4, 5. i 6. aprila 2012. U ukupnom korpusu
31
Detaljnije o metodologiji u tekstu Koga je izabrala vojvođanska televizija,
unutar ove knjige.
uočeno je 115 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom,
od toga najviše je emitovano u dnevnicima RTS-a 45, zatim
B92 – 23, Pinka – 22, Avale 18 i najmanje u Vestima Prve TV
– sedam (Grafikon 1).
cionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) napomene.32
3. Analiza i rezultati
Žanr
Grafikon 1: Broj predizbornih priloga u informativnim emisijama
televizija sa nacionalnom pokrivenošću.
Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran
je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija. Svaka
kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica
analizirana i klasifikovana. Kodeks je sastavljen od kategorija
po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr,
4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (republički
parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost
objekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 14)
stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner
nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik na-
Rezultati analize predizbornih priloga na pet televizija
sa nacionalnom pokrivenošću pokazali su da u Srbiji dominira takozvano izjavno novinarstvo, odnosno novinarstvo bez
kritičkog i analitičkog pristupa temi. Analiza je pokazala da
je žanr izjava najzastupljeniji kod četiri od pet televizija i to u
odnosu na ostale žanrove: na Pinku 86%, RTS-u 77%, Avali
72% i B92 35%. Žanr izjave jedino nije zapažen na Prvoj TV,
gde dominira TV paket (100%). Na drugom mestu, na tri
televizije, jeste žanr vesti (Avala 22%, RTS 16% i Pink 14%),
a na B92 izveštaj (22%), dok je vest na trećem mestu sa 17%
učešća (Grafikon 2).
32
Ovaj kodeks ne sadrži potkategoriju predsednički izbori jer su na početku
monitoringa tek raspisani predsednički izbori pa se još nije znalo koje
će stranke istaći kandidate. Ostale kategorije ne razlikuju se od kodeksa
koji je dat u prilozima uz prikaz istraživanja Koga je izabrala vojvođanska
televizija.
43
broj prisutnih građana, povod za posetu, i slično). Političari
građanima od početka predizborne kampanje nisu rekli ništa
novo, a žanrovi izjava sveli su se isključivo na prenošenje
obećanja političkih partija, promovisanje njihovih programa
i na omalovažavanje političkih protivnika.
Povod izveštavanja
Grafikon 2: Najzastupljeniji žanrovi predizbornih priloga u
dnevnicima na nacionalnim televizijama.
Istraživanje je pokazalo da se od složenijih žanrovskih
formi pojavljuje jedino TV paket, dok intervjua ili reportaže
uopšte nema. S jedne strane delimično je opravdana predominacija trivijalnih žanrova budući da su u pitanju tematski informativni prilozi, da su bili smešteni unutar rubrike Izbori,
da ih je bilo relativno mnogo, te da nisu smeli da budu duži
kako bi novinari mogli da izveštavaju o što više različitih
stranaka.
44
Sa druge strane, prikazivanje kratkih izjava političara sa
predizbornih skupova, konvencija ili prilikom predizbornih
poseta različitim ustanovama ili domaćinstvima, nije u sebi
donosilo nikakvu novost, jer su političari svakodnevno slali
slične ili identične poruke, i tako iz dana u dan. Primerenije bi bilo da su mediji češće svoju publiku informisali, na
primer, kroz forme izveštaja ili TV paketa, koji bi pored izjava političara imali i još neke podatke o događaju (na primer
Povod izveštavanja nije se razlikovao kod četiri od pet
posmatranih televizija. Sa izuzetkom Prve TV koja je imala
najviše medijskih inicijativa, kod preostale četiri podjednako
je bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novinara na samoj sadržini priloga. Novinarima većine redakcija,
očigledano je bilo daleko lakše da odlaze na konferencije
za medije ili prate političare u kampanji i prenose šta oni
poručuju, nego da se analitički bave obećanjima koja su dominirala kod izjava aktera u kampanji.
Tako je, na primer, analiza postupaka koje su neki
političari činili u prošlosti i obećanja koja su već ranije davali,
a nisu ispunili, u velikoj meri bila od koristi građanima Srbije
da verodostojnije sagledaju političku scenu. Jedino su se novinari Prve TV opredelili da umesto klasičnih izveštaja naprave
ankete, pribave mišljenja analitičara i komentatora. Tako je
na primer, nakon što je aktuelni šef države Boris Tadić sebi
skratio mandat, Prva TV sprovela anketu među gledaocima da
li je ta odluka racionalna, kao i šta je najbolje i najgore što
je uradila Vlada Srbije. Prikazali su i rezultate istraživanja o
objektivnosti medija u prenošenju predizborne kampanje i
to iskoristili kao samopromociju, jer je istraživanje pokazalo
da Prva TV od svih medija najobjektivnije prati predizbornu
kampanju.
TV i Avale, uglavnom poznat kod RTS-a 84%, delimično na
B92, dok je na Pinku autor ostao anoniman u čak 96% priloga. Kod Prve TV, po ugledu na svetske medijske kuće, postoji
pravilo da autor čak sam sebe odjavi na kraju priloga.
Oprema priloga
Istraživanje je pokazalo da su u posmatrana tri dana gotovo sve televizije svoje priloge opremile aktuelnim video i
tonskim snimcima ili aktuelnim snimcima – pokrivalicama,
te u ovoj kategoriji nije bilo većih primedaba na angažman
novinara. Najviše aktuelnih audio-video snimaka imali su
RTS 80% i Avala 61%, a najmanje Pink 5%. Sa druge strane
Pink je, verovatno u skladu sa svojom koncepcijom Nacionalnog dnevnika, najviše imao aktuelnih nemih snimaka – pokrivalica 81%.
Snimke iz arhive za svoje priloge koristili su novinari
Prve TV – 22% i B92 – 13%. Iako se arhivski snimci uglavnom koriste kada redakcije iz određenih razloga ne mogu
da obezbede aktuelne snimke, u ovim primerima to nije bio
slučaj, pošto su ih ove televizije koristile za složenije forme TV pakete kako bi ilustrovale određene događaje ili ličnosti
iz prošlosti.
Autorstvo
Potpisivanje autora na određeni prilog u emisijama zavisi od koncepta informativnog programa za koji se određena
televizija opredelila, ali i od žanra priloga. Tako je, na primer,
autor u 100% slučajeva poznat kod predizbornih priloga Prve
Autor se nikada ne potpisuje kada su u pitanju kratke
vesti, odnosno one informacije koje čita prezenter u studiju.
Nepoznanica autorstva može da znači i da je informacija
preneta od agencije ili iz nekog drugog medija, što ako se
događa često, svakako nije pohvalno ni za jednu nacionalnu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni
program.
Lokacija
Političari i kandidati na izborima tokom celokupnog
trajanja kampanje obilazili su celu zemlju i razgovarali sa
građanima i u velikim gradovima i opštinama, ali i u malim
sredinama. Međutim, sudeći prema izveštavanju pet televizija, Srbija je i dalje centralizovana država gde se gotovo svi
događaji održavaju u Beogradu. Tako je Prva TV sve svoje
priloge (100%) locirala u Beograd, Pink 82%, Avala 67%,
dok nešto izbalansiraniji odnos Beograda prema drugim delovima zemlje imaju RTS, gde je glavni grad Srbije markiran
kao lokacija za 49% priloga, i B92 sa 35% priloga. U skoro
svim televizijama duga mesta u Srbiji su na drugom mestu po
zastupljenosti, dok se Vojvodina javlja na trećem ili četvrtom
mestu po zastupljenosti priloga (Grafikon 3).
45
Grafikon 3: Lokacija predizbornih priloga u informativnim emisijama televizija.
U većini priloga za koje je lokacija Beograd, u pitanju
su institucije sistema (Skupština, Vlada, Republička radiodifuzna agencija, Republička izborna komisija i slično). Za jedan broj priloga, na primer kod B92 (26%), nije rečeno gde
su snimljeni, što ostavlja nedoumicu da li se podrazumeva
da su snimljeni u Beogradu ili lokacija nije važna za samu
priču. Kad političari u kampanji obilaze druga mesta to se u
prilogu obično i naglasi jer je bitno za promociju stranke u
određenom kraju zemlje.
Subjekat i stranačka pripadnost subjekta
46
Skraćivanje mandata predsednika Republike Borisa
Tadića u određenoj meri doprinelo je da se poveća prisutnost
Demokratske stranke u emisijama svih posmatranih televizija. Analiza je pokazala da u ulozi subjekta, bez izuzetka,
dominiraju političari i to: na Avali 91%, na Pinku 77%, na
RTS-u 76%, na Prvoj 75% i na B92 75%. Na dugom mestu
po učestalosti, takođe na svim televizijama su državni funkcioneri, u čijim ulogama opet dominiraju političari – Boris
Tadić i Slavica Đukić Dejanović, koja je zadužena da raspiše
predsedničke izbore i koja vrši dužnost predsednice Republike nakon što je Tadić podneo ostavku. Daleko ređe od
političara i funkcionera mestimično se u ulozi subjekta pojavljuju na primer novinari i građani u anketama (B92), eksperti
i analitičari (Prva TV, Avala, RTS). Budući da subjekti imaju
mogućnost da se vide i čuju u medijima, ovu svojevrsnu moć
da budu viđeni, kao što je i istraživanje pokazalo, najčešće su
iskoristili stranke i političari, što je i očekivano jer su u pitanju
tematski prilozi o izborima. Kako su građani ti koji svojim
glasom odlučuju koje će političare poslati u vlast, a koje u
opoziciju, možda je neočekivano tako malo učešće potencijalnih birača u tematskim prilozima.
Kada smo posmatrali stranačku pripadnost subjekata, zabeležili smo da su članovi Demokratske stranke bili
najčešći subjekti na B92 30%, Avali sa 20% i RTS-u sa 16%,
dok su jednako bili zastupljeni sa članovima Srpske napredne
stranke na Pinku i Prvoj TV sa po 27%, odnosno 15%.
Najizbalansiraniju zastupljenost stranaka imala su Prva
TV i RTS. Na Prvoj pozicije od trećeg do petog mesta sa 14%
dele Demokratska stranka Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije,
Liberalno demokratska partija, Socijalistička partija Srbije i
Savez vojvođanskih Mađara. U Dneviku RTS-a na drugom
mestu sa 12% je Socijalistička partija Srbije, a treće mesto sa
11% dele Ujedinjeni regioni Srbije, Srpska napredna stranka
i Liberalno demokratska partija. U grafikonima 4-8 dat je
prikaz najzastupljenijih stranka u emisijama za svih pet televizija.
Grafikon 6: Stranačka pripadnost subjekta na Pinku.
Grafikon 4: Stranačka pripadnost subjekta na RTS-u.
Grafikon 7: Stranačka pripadnost subjekta na Prvoj
Grafikon 5: Stranačka pripadnost subjekta na B92.
47
demokratskoj partiji i Demokratskoj stranci Srbije (po 11%).
Naše istraživnje, koje je obuhvatilo tri dana tog perioda, potvrdilo je gotovo identične rezutate sa ustupljenim prostorom
za Demokratsku stranku i Liberalno demokratsku partiju.
Kada je u pitanju B92, ta medijska kuća najviše pažnje posvetila je, prema monitoringu RRA, Demokratskoj stranci
(23%), Srpskoj naprednoj stranci (20%) i Ujedinjenim regionima Srbije (13%), što se samo donekle poklapa sa našim
istraživanjem i to kada je u pitanju primat demokrata nad
ostalim strankama.
Grafikon 8: Stranačka pripadnost subjekta na Avali.
Sa druge strane, Republička radiodifuzna agenicija
(RRA) obavila je monitoring nacionalnih televizija tokom
predizborne kampanje za period od 14.3 do 3.5.2012.33 U
delu koji se odnosi na zastupljenost izbornih lista u dnevnim
informativnim emisijama dobijeni su rezultati koje možemo
uporediti sa našim istraživanjem.34
Tako je u posmatranom periodu RRA zabeležila da je
RTS najviše prostora ustupio Demokratskoj stranici (oko
17%), Srpskoj naprednoj stranici (15%), kao i Liberalno
Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne kampanje
za period 14.3-3.5.2012. dostupan na: http://www.rra.org.rs/uploads/
useruploads/PDF/3655-Struktura_predizbornog_programa_14.03-03
.05.2012.pdf (posećeno 10.7.2012).
34
Zbog ograničenog prostora prikazaćemo samo prve tri izborne liste u
informativnim programima pet televizija koje smo i mi analizirali: RTS,
B92, Pink, Prva i Avala.
33
48
Izveštaj RRA o nadzoru emitera za Pink pokazao je da
je ova medijska kuća najviše izveštavala o Srpskoj naprednoj
stranci (23%), zatim o Demokratskoj stranci (20%), pa Liberalno demokratskoj partiji (11%). Ovi rezultati ne poklapaju se sa našim istraživanjem ni za jednu stranku, budući
da su u tri posmatrana dana demokrate i naprednjaci bili
identično zastupljeni sa po 27%.
Kada je u pitanju Prva TV, izveštaj RRA ukazuje da
su u informativnim emisijama te medijske kuće načešće bili
prikazivani kadrovi Demokratske stranke (21%), zatim Srpske napredne stranke (18%), pa Ujedinjenih regiona Srbije
(13%), što se donekle poklapa sa našim istraživanjem i procentualnom zastupljenošću Ujedinjenih regiona (oko 14%).
Na Avali su se u dnevnom informativnom programu,
prema izveštaju RRA, najviše čuli i videli Demokratske stranka i Srpska napredna stranka (oko 17%), kao i Ujedinjeni
regioni Srbije (14%), što odsupa od 2-3% u odnosu na naše
istraživanje za Demokratsku stranku i Ujedinjene regione
Srbije. Nijedna od pet posmatranih nacionalnih televizija
nije značajniji prostor (više od 5%) ustupila izveštavanju o
manjinskim partijama i kandidatima. Kada su i izveštavale o
nacionalnim manjinama, onda se isključivo pominjao Savez
vojvođanskih Mađara, i to iz razloga što je bilo najavljeno
da će se predsednik te stranke Ištvan Pastor kandidovati za
predsednika države.
Objekat i stranačka pripadnost objekta
U najvećem broju slučajeva (oko 50%) za svih pet televizija nije bilo moguće identifikovati živi objekat, s obzirom
na to da su stranke najviše pažnje posvetile promovisanju
sopstvenih programa. Od ostalih kategorija u objektu, najzastupljeniji su političari i stanke koji su se međusobno
optuživali ili hvalili svoje kandidate na svim nivoima izbora.
I u kategoriji objekta Demokratska stranka, ili njeni
kadrovi, najčešće se pojavljivala i to u proseku između 20%
i 25%, na svim televizijama. Demokrate su se pominjale više
od svih i zahvaljujući tome što je lider te partije i predsednik
države Boris Tadić podneo ostavku i otvorio put raspisivanju
vanrednih predsedničkih izbora, što su onda sve političke
opcije (osim delom vladajućih partija) pominjale, odnosno
kritikovale.
Zloupotreba pozicije vlasti
zije pridržavale Opšteg obavezujućeg uputstva radio i televizijskim
stanicama emiterima u predizbornoj kampanji, gde je Republička
radiodifuzna agencija pored ostalog predočila da „u toku
predizborne kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... oblike indirektne političke propagande u redovnim emisijama“
(poglavlje I, tačka 10)35, što se, dakle odnosi i na TV dnevnike.
Najbolji čuvari kapija bili su urednici i novinari na Prvoj i
Pinku gde nije zabeležen nijedan takav primer, odnosno RTS
sa 98% predizbornih priloga koji su koretno markirani kao
politička promocija. Sa druge strane najviše propusta imali
su novinari B92 (30%) i Avale (22%) kada je markirano da je
u informativnim emisijama došlo do indirektne političke propagande državnih funkcionera i to kadrova Demokratske stranke:
aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i samog lidera
demokrata Borisa Tadića. Najinteresantnije je bilo kako je
B92 propratio poslednji predsednički dan Borisa Tadića, kada
je otišao u posetu Smederevu. U toku ove posete, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukuć Dejanović preuzela
je vršenje dužnosti predsednika države, tako da je kraj svoje
posete u Smederevu Tadić dočekao samo kao lider stranke.
Svi slučajevi u kojima je bilo zloupotrebe funkcije vlasti u
medijima imali su tretman informacije od značaja za javnost
i van rubrike Izbori.
35
U ovom delu istraživanja želeli smo da proverimo
koliko su se javni servis i nacionalne komercijalne televi-
Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/
useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf
(posećeno 6.7.2012).
49
4. Zaključne napomene
Analiza izveštavanja pet televizija sa nacionalnom
frekvencijom u Srbiji na temu predizborne kampanje pokazala je kako najmoćniji mediji u Srbiji neizbalansirano izveštavaju
o aktivnostima političkih stranaka. Žanrovski, novinari nacionalnih televizija u najvećoj meri opredelili su se za uzimanje izjave političara, što nam može ukazati na to da u Srbiji polako počinje dominacija takozvanog izjavnog novinarstva,
odnosno novinarstva bez kritičkog i analitičkog pristupa
temi. Izuzetak je Prva TV koja je imala najoriginalniji pristup
izborima i kompleksnije novinarske žanrove – TV pakete.
U povodu izveštavanja takođe se izdvaja Prva TV koja
je imala najviše medijskih inicijativa, dok je kod preostale
četiri televizije podjednako bilo zastupljeno izveštavanje sa
pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu
angažovanost novinara na samoj sadržini priloga.
Za razliku od opreme priloga koja je bila aktulena i relevatna za sve televizijske stanice, poznatost autora priloga
jedino je u potpunosti poštovana kod Prve TV i Avale, a nepoznanica autorstva nije pohvalna ni za jednu televiziju koja
pretenduje da ima kvalitetan informativni program na nacionalnom nivou.
50
Analiza je pokazala da na svim televizijama u ulozi subjeka i objekta dominiraju političari, a da je od stranaka najzastupljenija bila Demokratska (na tri televizije), odnosno
Demokratska i Srpska napredna stranka (na dve televizije).
Uočljivo je i značajno odustvo priloga koji bi izveštavali o
aktivnostima stranaka nacionalnih manjina, te se mogao
steći utisak da su nacionalne televizije procenile da je manjinama mesto na pokrajinskim i lokalnim medijima, a ne
na takozvanim velikim, što nikako ne može biti primer dobre
prakse.
Zloupotreba funkcije vlasti, odnosno indirektna
politička propaganda bila je prisutna na tri od pet televizija, a
akteri takve propagande bili su kadrovi Demokratske stanke
na funkcijama predsednika države, ministra i gradonačelnika.
Urednici dnevnika Prve i Pinka u svojim emisijama nisu dopustili takav vid propagande u posmatrana tri dana.
Ukratko, nacionalne televizije, bile javni servis ili komercijalni emiteri, na sličan način, bez mnogo originalnosti
i uloženog napora izveštavali su o predizbornoj kampanji
2012, kroz identične žanrove i dajući najviše vremena istim
strankama. Izuzetak ovog puta jeste Prva TV koja je, bar
prema ovoj analizi, bila najoriginalnija i koja je podjednak
prostor ustupila većem broju stranaka. Prva TV svakodnevno je predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u
rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima, što ovu
medijsku kuću izdvaja u odnosu na preostale četiri.
Literatura:
1. Baćanović, Višnja; Pralica, Dejan i ostali (2008). Zastupljenost žena političarki u predizbornoj kampanji u maju
2008. godine u elektronskim i pisanim medijima na srpskom jeziku. Kandidatkinje : monitoring prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i
pokrajinske izbore u 2008 – zbornik radova. (Edicija Medijska
sfera, br. 3). Novi Sad: Novosadska novinarska škola i
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. 24-66.
2. Lutovac, Zoran (2007). Birači i apstinenti u Srbiji –
zbornik radova. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert, Fakultet
političkih nauka, Institut društvenih nauka. 7-8.
3. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa
javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera – mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija)
– zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: 1531.
4. Matić, Jovanka (2007a). Televizija protiv birača – Televizijska kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990-2000.
Beograd: IP Dobar naslov. Milić, Vojin (1978). Sociološki
metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada – skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
5. Pralica, Dejan (2009). Centralna informativna emisija.
Link – časopis za profesionalce u medijima, br. 76. Novi Sad:
Media Art Service International. 42-43.
6. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet.
7. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. Veljanovski, Rade (2007). Javni RTV servis – savremeni značaj i uloga, Medijska sfera – Javni servis Vojvodine;
monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u javni servis
Vojvodine – zbornik br. 1 (ur. Dubravka Valić Nedeljković),
Novi Sada: Novosadska novinarska škola.31-45.
Internet izvori:
1. http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/
News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava
+u+Fox+televiziji.html (posećeno 10.7.2012).
2. http://www.rra.org.rs/pages/view_permit/latinica/10
(posećeno 10.7.2012).
3. http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/propisi_
frames.htm (posećeno 10.7.2012). http://www.rra.org.
rs/uploads/useruploads/PDF/3655-Struktura_predizbornog_programa_14.03-03.05.2012.pdf ( posećeno
10.7.2012).
51
4. http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/
PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012).
52
Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012”
4:316.77(497.11)”2012”
Koga je izabrala štampa36 u Srbiji
Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način dnevne novine u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji
2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa u ovom istraživanju, pokazao je kako su novinari pet analiziranih listova (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, i Kurir) o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom
izveštavali na objektivan način, bez senzacionalizma, uključujući i tabloidnu štampu, kod koje se mogao očekivati
takav pristup temi. Stavovi novinara u vezi sa radom političara bili su zastupljeni u posebnim tekstovima u vidu
komentara ili kolumni. Analiza je pokazala da su štampani mediji najviše prostora ustupili izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj
funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris
Tadić.
Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, dnevne novine/štampa.
36 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa.
53
Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012”
4:316.77(497.11)”2012”
Who did the Serbian print media choose
Abstract: The aim of this study was to demonstrate how daily newspapers in Serbia are covering the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of media discourse analysis used in this study showed that journalists
of the five analyzed media (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, and Kurir) covered activities of the participants in the
election campaign mostly in an objective manner, without sensationalism, including the tabloid press, in which
one would expect such an approach to the topic. Personal views of journalists that concern the work of politicians were represented in separate articles in the form of comments or columns. Analysis showed that the print
media ceded most of space the pre-election reporting activities of members of the Democratic Party. According
to this study, the person who most often misused their function of state officials, in order to promote their party
was the state president at the time, Boris Tadic.
Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, print media.
54
1. Kontekst medija
Uticaj štampe na formiranje javnog mnjenja jednog
društva oduvek je bio velik. Delimično je oslabljen pojavom
najpre radija, potom i televizije, ali nakon ekspanzije interneta i internetskih izdanja dnevnih novina, za štamu se danas
nikako ne može reći da je prestala da ima uticaja na događaje
u društvu i život ljudi (prema Pralica 2010: 28). „Izgleda da se
kroz vreme u zemlji Srbiji nije mnogo toga promenilo i da su
političari pre više od stotinu godina imali manir da menjaju
načela ... Izveštavanje sa predizbornih skupova u ondašnjoj
štampi je dosta uniformisano i prilagođeno partijskoj orijentaciji lista“ (Barović 2012: 30-31).
Na koji način danas srpska štampa izveštava o predizbornoj kampanji istražićemo na osnovu analize tekstova u
pet dnevnih novina koje smo odabrali za monitoring.
Poltika je najstariji dnevni list na Balkanu koji je 1904. u
Beogradu osnovao Vladislav Ribnikar. Nekoliko puta u istoriji bilo je prekinuto izlaženje ovog lista i to za vreme Drugog
svetskog rata i 1992. kada su novinari i zaposleni štrajkovali
zbog namere vlasti da novinsku kuću pretvori u javno preduzeće. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića Politika
je otvoreno podržavala režim, a naslovi i tekstovi bili su u
funkciji propagande u periodu raspada Jugoslavije. Politika
je danas list koji je 50% u vlasništvu Republike Srbije, preko
preduzeća Politika AD, a 50% u vlasništvu nemačkog medijskog koncerna Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) preko
austrijske firme Ost holding OMBH.37 Politika je namenjena
obrazovanijoj publici, sadrži veliki broj analitičkih tekstova
iz domena politike i društva, ima bogatu kulturnu rubriku i
danas važi za list od ugleda, ali sa reputacijom (tradicionalno)
provladinog lista. Generalna dirketorka Politike je Mira Glišić
Simić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Bujošević. List
ima internet stranicu www.politika.rs, koja je samo jednim
delom besplatna.
Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka ustanova u
Vojvodini, a sam list, pod imenom Slobodna Vojvodina, osnovali su u Novom Sadu antifašisti 1942. List od 1953. menja
ime u Dnevnik. Većinski vlasnik preduzeća Dnevnik Vojvodina
pres danas je formalno38 nemačka medijska kompanija Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) (55%), a manjinski Dnevnik
U vreme pripreme za štampu ove publikacije došlo je do promene
vlasničke strukture. Kompanija East Media Group iz Moskve kupila je od
WAZ-a 50% Politike za ukupno 4,7 miliona evra. Promena vlasništva
u Politici registrovana je 16. jula, a vest o tome obelodanjena je 17.
jula. Ova informacija izazvala je burne reakcije kako političke, tako i
stručne javnosti. Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id=627760
(posećeno 18.7.2012).
38
Vlada Vojvodine je u jesen 2010. prihvatila ponudu WAZ-a da pokloni
svoj vlasnički udeo od 55% zaposlenima u listu Dnevnik, uz nekoliko
uslova, među kojima je i taj da Dnevnik Vojvodina pres (DVP) preuzme
obavezu da i ubuduće Dnevnik - Holding predlaže glavnog i odgovornog
urednika lista i zamenika generalnog direktora DVP-a. Novi vlasnici
neće moći da prodaju svoje udele u DVP-u drugim privatnim ili fizičkim
licima narednih deset godina, kako bi bili stvoreni stabilni uslovi za
nesmetan rad i poslovanje tog preduzeća i onemogućene zloupotrebe.
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-po-pet-miliona-dinaramesecno_236833.html (posećeno 10.7.2012).
37
55
Holding AD (45%), odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina, koja ima 52% vlasništva akcija u Holdingu (uporedi sa
Pralica 2011: 45-56). Prosečan čitalac ovih dnevnih novina je građanin Vojvodine, srednjih godina. Dnevik je 2000.
posle petooktobarske promene vlasti i uređivačke politike,
delimično zahvatio trend tabloidizacije, što se jasno može
uočiti preko naslovne strane. Najpopularnija rubrika u listu
je Novosadska hronika. Generalni direktor Dnevnika je Dušan
Vlaović, a glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đivuljskij.
Dnevnik ima svoju internet stranicu www.dnevnik.rs.
Blic su visokotiražne privatne dnevne novine, sa sedištem u Beogradu, osnovane 1996. Osnivač i izdavač lista
je multinacionalna kompanija Ringier39. Blic ima nacionalnu
pokrivenost i izdanja za Beograd, Srbiju, Vojvodinu i Novi
Sad, i Republiku Srpsku. Po sadržaju je između tabloida i ozbiljnih dnevnih novina. Kompanija Ringier Axel Springer Media AG pokrenula je u jesen 2010. prvu integrisanu redakciju
u regionu. Integrisana redakcija nastala je spajanjem redakcijskih timova dnevnih novina Blic, besplatnih dnevnih novina
24 sata i internet izdanja Blic online (www.blic.rs) i Žena online.
Generalna direktorka kompanije je Jelena Drakulić Petrović,
a glavni i odgovorni urednik Veselin Simonović.
Dnevni list Danas osnovan je u Beogradu 1997. nakon
gašenja opozicionog lista Naša borba. Pokrenuli su ga novinari
koji su radili u Našoj borbi. Izdavač Danasa je Dan graf. d.o.o, u
čijoj vlasničkoj strukturi učestvuju pojedinci: Radomir Ličina
16,32%, Zdravko Huber 15,73%, Dušan Mitrović 18,18%,
56
39
Od 2010. kompanija menja ime u Ringier
Axel Springer d.o.o.
Sonja Jauković 5,08%, Ludnjik Njincenty Gadomski 5,08%,
Gordana Logar 4,63%, Vesna Ninković 12,38%, Grujica
Spasović 13,87%, Branislav Čanak 4,63% i Rade Radovanović 4,03%40. Čitalačku publiku čine intelektualci. Tekstovi su
opširniji i analitičniji u odnosu na najveći broj dnevnih novina u Srbiji. List Danas naklonjen je građanskoj, demokratskoj
opciji. Ima svoj sajt www.danas.rs. Direktor je Željko Pantić,
a glavni i odgovorni urednik Zoran Panović.
Dnevni list Kurir je visokotiražni tabloid koji je 2003.
osnovao Radisav Rodić. Sadašnji vlasnik lista je Aleksandar
Rodić, sin osnivača. Aleksandar je na čelo Kurira došao nakon
hapšenja oca zbog zloupotrebe službenog položaja. Radisav
Rodić je osim Kurira bio vlasnik i ugašenih listova dnevnika
Glas javnosti i nedeljnika Grom, nekoliko preduzeća i kafane.41
Kurir pretežno objavljuje senzacionalističke priče pa je često
na udaru kritike državnih organa, novinarskih udruženja, ali
i onih o kojima na svojim stranicama piše. Kurir ima svoj sajt
www.kurir-info.rs. Direktor Kurira je Nebojša Rosić, a glavni
i odgovorni urednik Saša Milovanović.
2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list
Metodi korišćeni za ovo istraživanje su kvaltatitivnokvantitativna analiza medijskog diskursa, odnosno analiza
Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/
ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno
10.7.2012).
41
Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/
ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno
10.7.2012).
40
sadržaja i komparativna analiza. Medijski diskurs jeste širok
pojam koji može da se odnosi na sveukupnu stvarnost koja je
predstavljena, u ovom slučaju, kroz štampane medije i sadrži
dve ključne komponente - vesti ili napisan tekst i proces koji
je uključen u nastajanje tekstova (O’Keeffe 2006:1 Cotter
2006: 416-417).
Analiza sadržaja tekstova usredsređena je na nekoliko
elemenata predstavljanja predizborne kampanje u dnevnoj
štampi: strukturu sadržaja u pogledu subjekata i objekata o
kojima se piše, povoda izveštavanja, vrstu žanra, utvrđivanje
prisustva ili odsustva prikrivene političke kampanje, odnosno zloupotrebe funkcije na vlasti zarad promocije sopstvene stranke i tako dalje.
Grafikon 1: Broj predizbornih tekstova.
Jedinica analize jeste samostalni odsečak - novinski tekst koji
kao pretežnu temu sadrži informacije u vezi sa izborima u
Srbiji, a kao formu podrazumeva zaokruženi pisani sadržaj
novinarskog žanra, te obuhvata naslov, sam tekst, potpis autora, ali i dodatnu opremu, kao što su: okvir, fotografija, karikatura ili neki dodatni crtež (prema Valić Nedeljković 2008:
286-287).
Poruke koje političari šalju svojim potencijalnim biračima
kroz medije imaju velikog uticaja na to za koga će oni glasati.
Moć takve poruke je da nam „diktira za koga ćemo glasati“,
ali i može da nam razjasni situaciju „i to nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput upravne linije, kičme
odakle polaze kosti njegove kampanje“ (Segela 2009: 9).
Korpus predstavlja ukupno 175 novinskih tekstova čija
je tematika predizborna kampanja, i to u Politici (35 tekstova),
Dnevniku (36 tekstova), Blicu (35 tekstova), Danasu (53 teksta)
i Kuriru (16 tekstova) praćenih uzastopno tri dana, na početku
kampanje 16, 17. i 18. marta 2012. (Grafikon 1).
Ovi dnevni listovi odabrani su na osnovu višedecenijske
tradicije (Politika i Dnevnik), stepena tabloidizacije (Blic i Kurir)
i koncepcije intelektualnog elitizma (Danas).
Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran
je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija, od
kojih su neke identične sa kodeksom za elektronske medije, a
neke specifične za štampu. Kodeks je sastavljen od kategorija
po sledećem redosledu: 1) naziv medija, 2) dužina teksta, 3)
žanr, 4) oprema teksta, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo,
8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta, 13)
57
stranačka pripadnost objekta, 14) stav subjekta prema objektu, 15) stav novinara prema tekstu, 16) zloupotreba funkcije
vlasti, 17) tip naslova, 18) napomene.42
3. Analiza i rezultati
Žanr i oprema teksta
U svim posmatranim dnevnim novima kao dominantni žanr koji se javlja u tekstovima u vezi sa predizbornom
kampanjom preovladavaju jednostavniji novinarski žanrovi.
Najčešći žanr u Politici (63%) i Kuriru (38%) jeste vest, u Dnevniku (42%) i Danasu (33%) izveštaj, a u Blicu (46%) i opet u
Kuriru (38%) izjava.
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da su, bar
u prvim danima predizborne kampanje, novinari bili nešto
slabije angažovani, te da su preovladavale informacije koje su
preuzimane od agencija. Od zahtevnijih žanrova, na primer,
intervju se javlja u svim novinama, osim kod Politike, što je
pomalo neočekivano, budući da je Politika list koji tradicionalno neguje ovaj žanr. Inače u odnosu na sve posmatrane
štampane medije, Politika je imala najskromniju žanrovsku
razuđenost (na primer bez izjava, intervjua, anketa i slično).
Komentar je, na primer, prisutan kod svih novina, osim
Kurira, a najzastupljeniji je u listu Danas (23%). Ove novine
inače su poznate po svojim kolumnistima, te nije iznenađujuće što neguju oblik žanra komentara.
58
42
Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na
kraju rada u Prilozima.
Kada je oprema teksta u pitanju, evidentno je da više
fotografija uz tekstove, pa i one najkraće (vesti i izjave) imaju
Blic i Danas, spram Politike, kod koje, opet zbog velikog broja
kraćih formi (vesti 63%) nema mnogo fotografija, dok su
članci (20%) uglavnom propraćeni manjim fotografijama aktera događaja. Izuzetak je članak koji govori o tome šta koja
stranka dobija, odnosno gubi raspisivanjem izbora, u kojem
karikatura u obliku šahovske table oslikava njegovu temu. I u
Blicu su članci bogatije opremljeni u odnosu na jednostavnije
forme, te uz fotografije ima i antrfile, tabele i slično. U Kuriru
su skoro svi predizborni tekstovi (94%) propraćeni fotografijom, koja je često velikog formata, a u prvom planu su još
i eksplozivni naslovi (EU štetna; Neću s Čedom, hoću s Tomom; Ceo
svet će nositi čarape iz Srbije). U listu Danas uz dve trećine tekstova (66%) nalazi se slika, a grafikoni i tabele nisu zabeleženi
ni uz jedan tekst.
Povod izveštavanja
Povod izveštavanja razlikuje se od novina do novina, ali
je za sve karakteristično da je medijska inicijativa najmanje
zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj. Ipak,
novinari Politike imali su najviše medijske inicijative (27%),
a novinari Danasa (6%) najmanje. Predizborne tekstove
kao aktuelne događaje najčešće su propratili novinari Danasa (85%) i Politike (70%), a najmanje Blica (34%) i Dnevnika
(31%) (Grafikon 2).
Praćenje aktuelnih događaja ukazuje nam na to koliko
su novinari sveprisutni, ali sa druge strane i na to koliko tu
sveprisutnost političari mogu da iskoriste u svojoj kampanji.
One stranke koje imaju više novca ili su na vlasti, češće su
pristune na više aktuelnih događaja. Najčešće izveštavanje sa
konferencija za novinare, kojim se odlikuje nepopularno pasivno novinarstvo zabeleženo je u Dnevniku (61%), a najmanje
u Politici (3%). Vrlo retko u tekstovima se eksplicitno navodi
da je u pitanju konferencija za novinare, ali se u kontekstu to
može zapaziti. Novinari bez angažovanog, istraživačkog rada
samo prenose informacije koje im političari plasiraju što ne
može biti pohvalno ni za jednu redakciju. U Grafikonu 2 dat
je prikaz povoda izveštavanja po novinama:
zbornih tekstova iz Novog Sada i Vojvodine. Vojvodina je
markriana sa 19% tekstova u Kuriru, 14% u Blicu, a svega 9%
u Politici, dok vesti iz Vojvodine u listu Danas uopšte nema.
Sa druge stane predominacija tekstova u kojima je Beograd markiran kao lokacija sreće se u više od dve trećine
dnevnih listova, i to u Blicu (74%), Kuriru (69%), Danasu
(66%) i Politici (63%).
Kada je u pitanju izveštavanje novinara iz drugih gradova Srbije, na osnovu rezultata možemo da konstatujemo da
ni u jednim dnevnim novinama takve lokacije ne zauzimaju
više od 14% priloga, što, kao i za lokaciju Vojvodina, nije opravdano budući da se politička kampanja svih stranaka vodila
od vrata do vrata i u drugim mestima, sem Beograda (Grafikon
3):
Grafikon 2: Povod izveštavanja tematskih priloga u procentima.
Lokacija
Na osnovu ove kategorije možemo saznati, između
ostalog, koliko je neka zemlja centralizovana ili ne. Od posmatranih novina jedino Dnevnik ima sedište u Novom Sadu
i jedino Dnevnik ne posvećuje najveću pažnju događajima iz
Beograda. Za većinu tekstova u Dnevniku novinari eksplicitno ne navode lokaciju (67%), dok je jedna četvrtina predi-
Grafikon 3: Lokacija tematskih priloga u procentima.
59
Subjekat i stranačka pripadnost subjekta
S obzirom na to da su u pitanju tekstovi u vezi sa predizbornom kampanjom, nije neočekivano što su u svim novinama političari najzastupljeniji kao subjekti nekog događaja.
Političari su najčešće subjekti u Dnevniku (75%), a najmanje u
Politici i Danasu (po 34%).
Na drugom mestu po učestalosti iza političara su, u četiri od pet novina, državni funkcioneri (oko 20% u proseku
za sve novine). Izuzetak jeste list Danas gde se jedino na drugom mestu javljaju novinari (25%) kao subjekat priloga. Taj
podatak ističe sklonost ovih novina ka komentarima, odnosno analizama iz ugla poznatih novinara ili eksperata za određenu oblast, što je pohvalno i originalno.
Subjekat je u svim novinama najčešće kadar Demokratske stanke i to s najvećim procentom u Danasu (32%),
Politici (31%), Kuriru (29%), Blicu (25%), a najmaje u Dnevniku (15%). Zanimljivo je da su novinari Dnevnika jednako
prostora kao i demokratama, ustupile i Srpskoj naprednoj i
Srpskoj radikalnoj stranici (po 15%). Politika je, na primer,
duplo manje prostora ustupila drugoplasiranoj Liberalno
demokratskoj partiji (15%), Danas Srpskoj radikalnoj stranici
(12%), Kurir Srpskoj naprednoj stranci (24%) i Blic Socijalističkoj partiji Srbije (11%). U grafikonima 4-8 može se pogledati procentualna zastupljenost stranaka (sa ostvarenih
minimum 5% prostora) po dnevnim novinama:
60
Grafikon 4: Stranačka pripadnost subjekta u Politici.
Grafikon 5: Stranačka pripadnost subjekta u Dnevniku.
Grafikon 6: Stranačka pripadnost subjekta u Blicu.
Grafikon 8: Stranačka pripadnost subjekta u Kuriru.
Grafikon 7: Stranačka pripadnost subjekta u Danasu.
Na osnovu ovih podataka, možemo konstatovati da su
gotovo sve novine, sa delimičnim izuzetkom Dnevnika, u posmatrana tri dana prednost davale kandidatima Demokratske
stranke, što je često bilo i duplo više u odnosu na drugoplasirane stranke. Čini se da novinari nisu dovoljno vodili računa da na stranicma svojih listova stranke budu podjednako
zastupljene, odnosno da preispitaju da li je bilo potrebno da
prenose baš svaku izjavu i izveste o svakoj poseti učesnika
u predizbornoj aktivnosti, ako se zna da su političari na različitim lokacijama ponavljali svoje stavove i po nekoliko puta
(na primer o Kosovu, evropskim integracijama, povećanju
zaposlenosti i slično).
Objekat i stranačka pripadnost objekta
Kako se na mestima objekta, takođe, najčešće javljaju
političari i državni funkcioneri i kako su najčešće zastupljeni
kadrovi Demokratske stranke, bez značajnijih procentualnih
odstupanja, detaljnije se nećemo baviti ovom kategorijom.
61
Ovo je bio sam početak predizborne kampanje, te su stranke
uglavnom predstavljale svoje političke programe i promovisale kandidate, a samo u manjoj meri kritikovale svoje političke oponente, što će se kasnije tokom kampanje promeniti.
Zloupotreba pozicije vlasti
Ova kategorija ukazuje nam na to koliko su novinari
politički senzibilisani i profesionalno odgovorni da ne dozvole prikrivenu političku kampanju sa državne funkcije.
Istraživanje je pokazalo da novinari pet dnevnika uglavnom
prepoznaju takve namere političkih aktera, u ovom slučaju
funkcionera koji su na vlasti (Grafikon 9):
bima iz regiona; Tadić u ime vlasti poziva strane kompanije da i u budućnosti ulažu u Srbiju; intervju sa Draganom
Šutanovcem kao ministrom odbrane, a koji napada političke
oponente; najava ministra poljoprivrede Dušana Petrovića o
usvajanju uredbe za subvencije poljoprivrednicima; najava
premijera Mirka Cvetkovića da će predložiti ukidanje poreza
na dečju opremu i tako dalje).
I u Blicu (14%) i Politici (8%) kao ličnost koja sa pozicije
državnog funkcionera propagira stranački program markiran
je Boris Tadić, a Tadić se takođe pominje i u jednom primeru u Dnevniku (3%), gde je takođe zabeležena zloupotreba
predsedničke funkcije u korist agitovanja za Demokratsku
stranku.
4. Zaključne napomene
Analiza izveštavanja pet dnevnih novina na temu predizborne kampanje u Srbiji pokazala je da štampani mediji
kao dominantni žanr koriste jednostavnije forme poput vesti i izjava. Formu komentara dominantno neguje jedino list
Danas.
Grafikon 9: Procentualni udeo zloupotrebe položaja vlasti u političkoj kampanji.
62
Ipak, najviše propusta, kao što se može videti iz grafikona 9, imali su novinari Kurira (25%) i Danasa (23%). U
tim medijima su se, van predizbornih stranica/rubrika, našle
izjave državnih funkcionera – kadrova Demokratske stranke
BorisaTadića (Tadić u Kragujevcu; Tadić na sastanku sa Sr-
Povod izveštavanja razlikovao se od novina do novina,
ali je za sve bilo identično da je medijska inicijativa najmanje
zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj, što znači
da novinari nisu uložili veći napor da dođu do informacija,
nego su, ili pratili političare po mitinzima i posetama različitim lokacijama, ili su do informacija dolazili pasivno, čekajući
da im političari nešto kažu na konferencijama za medije, što
nikako ne može da bude primer dobre prakse.
Analiza je takođe pokazala predominaciju informacija
iz Beograda nad vestima iz Vojvodine i drugih gradova Srbije, što opet može da znači i to da novinari ne vode dovoljno računa o ravnomernijoj zastupljenosti i drugih mesta u
novinama koje imaju sedište u Beogradu. Izuzetak za ovu
kategoriju je Dnevnik, koji jedini od analizirane štampe nema
sedište u glavnom gradu Srbije.
Kada su u pitanju konkretni podaci o izborima, najviše
prostora sve novine ustupile su izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost
koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je
tadašnji predsednik Republike Boris Tadić koji je, dok nije
skratio mandat, funkciju šefa države koristio za promociju stavova stranke čiji je lider.
Literatura
1. Barović, Vladimir (2012). Predizborno izveštavanje u
prošlosti – stara tema, novi izazovi. Link – časopis za profesionalce u medijima, god XI, br. 97. Novi Sad: Media Art
Content. 30-31.
2. Colleen, Cotter (2006). Discourse and Media. The Handbook of Discourse Analysis (Deborah Schiffrin,Deborah
Tannen, Heidi Ehernberger Hamilton). Oxford: Blackwell Publishing.
3. O’Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. New
York: Routledge.
4. Pralica, Dejan (2010). Štampa iz regiona o multikulturalizmu. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradnju- zbornik radova I. Novi Sad: Filozofski fakultet. 25-34.
5. Pralica, Dejan (2011). Analiza medijskog diskursa vojvođanske dnevne štampe o aktuelnim temama u zemljama regiona. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu
saradnju- zbornik radova II. Novi Sad: Filozofski fakultet.
45-56.
6. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio.
internet izvori:
1. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-popet-miliona-dinara-mesecno_236833.html
(posećeno
10.7.2012).
2. h t t p : / / w w w. m c. r s / k o - s u - v l a s n i c i - s t a m p a n i h medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012).
3. h t t p : / / w w w. b 9 2 . n e t / i n f o / v e s t i / i n d e x .
php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_
category=12&nav_id=627760 (posećeno 18.7.2012).
63
Prilozi
Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (štampani
mediji)
1. NAZIV MEDIJA
2. DUŽINA TEKSTA (računa se površina koju zauzima ceo tekst uključujući i slike)
1.kratak (zauzima nekoliko pasusa ili rečenica samo)
2.srednji (zauzima bar četvrtinu stranice)
3. dugi (zauzima trećinu i više od trećine stranice)
3. ŽANR
1.
vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska)
2.
izveštaj
3.
izjava
4.
intervju
5.
reportaža
6.
anketa
7.
komentar
8.
članak
9.
strip
10.
hibridna forma
11.
nešto drugo (navesti šta)
64
4. OPREMA TEKSTA
1.
samo tekst
2.
tekst sa slikom
3.
4.
5.
6.
tekst sa grafikonom, tabelom
tekst sa «bogatijom» opremom (bar dve kategorije: npr i slika i grafikon)
foto vest
nešto drugo (u napomeni šta konkretno)
5. POVOD
1.
aktuelni događaj
2.
pseudo događaj (konferencija za medije)
3.
medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što
je medij sam napravio)
4.
nešto drugo (navesti šta u napomenama)
6. LOKACIJA
1.
Beograd
2.
Novi Sad
3.
druga mesta u SRB
4.
druga mesta u APV
5.
Kosovo
6.
region (bivša YU + okolne zemlje)
7.
svet
8.
nešto drugo (navesti šta u napomenama)
7. AUTORSTVO
1.
poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal
imena i celo prezime)
2.
nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana redakcija i slično)
8. SUBJEKAT
1.
državni funkcioner (predsednik, premijer,
predsednik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i slično)
2.
direktori javnih preduzeća
3.
biznismeni
4.
subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja
5.
subjeti iz sveta sporta
6.
političari, kao takvi
7.
predstavnici udruženja građana i NVO
8.
građani u anketama
9.
verski lideri i službenici
10.
pokrajinski funkcioneri
11.
lokalni funkcioneri
12.
novinar
13.
stranac
14.
neko drugi (navesti u napomenama ko)
9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezime i funkcija)
10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori
subjekat; redosled isto kao kod subjekta)
11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezime i funkcija)
12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA
1. Demokratska stranka
2. Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus sa koalicionim
strankama + Maja Gojković)
3. Socijalistička partija Srbije (PUPS + Jedinstvena Srbija)
4. Liberalno demokratska partija + Srpski pokret obnove
5. Srpska napredna stranka
6. Srpska radikalna stranka
7. Demokratska stranka Srbije
8. Nova Srbija
9. Liga socijaldemokrata Vojvodine
10. SDP Rasima Ljajića
11. SDA Sulejmana Ugljanina
12. Savez vojvođanskih Mađara
13. neko drugi (ko navesti u napomenama)
13. STRANAČKA PRIPADNOST OBJEKTA (po
modelu kao za subjekat)
14.
1.
2.
3.
4.
STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU
pozitivan
negativan
i pozitivan i negativan
neutralan
15.
1.
2.
3.
4.
STAV NOVINARA PREMA TEKSTU
pozitivan
negativan
i pozitivan i negativan
neutralan
65
16. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada
se neki državni funkcioner u vreme predizborne
kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa
otvara neke objekte i slično)
1. da
2. ne
17. TIP NASLOVA
1. informativni (npr. „Demokratska stranka očekuje
pobedu na izborima“)
2. metaforički (nejasan van konteksta npr. „Preokret
ih zaokrenuo“)
18. NAPOMENE (navesti naslov i ukratko reći o
čemu se radi u tekstu)
66
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
…A koje su poruke političke
partije slale biračima?
Dubravka Valić Nedeljković
316.774:342.849.2(497.11)”2012”
Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine?
uporedna analiza TV spotova predizborne kampanje 2007/8-2012
Sažetak: Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. U ovom članku je teorijski definisana diskursna struktura predizbornog TV spota i analizirana su 92 različita politička TV spota u kampanji 2012.
godine za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora. Od ukupnog broja analizirinah
spotova, 91 spot je bio na srpskom jeziku i jedan na mađarskom jeziku (LDP).
Rezultati su pokazali da je i ova, kao i prethodne kampanje u Srbiji na televiziji promovisana plaćenim oglašavanjem
u kojem je prevladavao TV promotivni politički spot. Spotovi su promovisali samo partijske lidere i bili fokusirani na predsedničku kampanju. Poruke koje su upućivali građanima odnosile su se na rešavanje ekonomskih
problema, otvaranje novih radnih mesta i ulaganja u poljoprivredu. Pitanje iz prethodne kampanje 2007/2008
„Kosovo ili EU“ gotovo je u potpunosti izostalo. Ovo je bila naglašeno negativna kampanja.
Ključne reči: predizborni televizijski spot, plaćeno partijsko oglašavanje, partijski lideri, antikamopanja
68
Dubravka Valić Nedeljković
316.774:342.849.2(497.11)”2012”
Have parties and their leaders learned anything in the past four
years?
comparative analysis of TV spots in election campaigns from 2007/2008 and 2012
Abstract: The subject of the discourse analysis presented in this paper is a pre-election TV spot. The paper defines a theoretical structure of the discourse of TV election spots. 92 different political TV spots were analyzed during the
campaign in 2012 for all four levels of elections, including only the first round of presidential elections. From the
total number of analyzed spots, 91 spots were in Serbian language and one in Hungarian (LDP).
The results showed that in this campaign, just like in the previous ones in Serbia, paid advertizing on television
in form of a political TV spot was the prevailing method of promotion. The videos promoted only the party
leaders and focused on the presidential campaign. Messages that were addressing the citizens referred mainly to
the resolution of economic problems, job creation and investments in agriculture. The key question from the
previous, 2007/2008 campaign “Kosovo or the EU” was almost entirely absent. This was a strongly emphasized
negative campaign.
Key words: pre-election television spot, paid party advertisement, party leaders, anti-campaign
69
1. Uvodna razmatranja
•
tipom kampanje (liderska, partijska);
Politički TV spot
•
izbornim
ciljevima
partije/kandidata
(maksimalistički, umereni, minimalni, neizborni
ciljevi (Slavujević 2007:18)), kao i
•
karakteristikama biračkog tela (mlađa ili starija
populacija; obrazovanija ili manje obrazovana;
pretežno zaposleni ili veliki broj nezaposlenih i
penzionera);
•
efektom koji želi da postigne kod birača (formativni efekat – izgrađivanje stava o do tada nepoznatoj pojavi, osobi i događaju, osnažujuće efekte –
učvršćivanje i pojačavanje već postojećih stavova,
efekte promene stava – potpuni preokret, (J. Klapper 1960)).
Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu
je predizborni TV spot. Prema Velikom rečniku stranih reči
i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1167) TV spot je „kraća plaćena
reklama ubačena u TV program“.
Predizbornim TV spotom se, na osnovu ove osnovne
definicije, u kontekstu predizborne kampanje može smatrati,
vid komercijalnog političkog reklamiranja čiji je cilj da najširu
publiku u kratkoj kreativnoj TV formi informiše o najosnovnijim ciljevima i programu partije, odnosno kandidata.
„Najbolji su oni TV spotovi, smatra Zoran Slavujević
(2007: 237), koji su u stanju da emotivno oboje stav partije ili kandidata o problemu na koji se odnose, o izbornom
obećanju, dosadašnjim uspesima, njihovim kvalitetima i
slično, i istovremeno isprovociraju izjašnjavanje publike o
oponentu“.
TV spotovi su markirane kratke forme. To znači da su
kontekstualno uslovljeni:
70
•
društveno-političkim kontekstom (situacijom u
zemlji, njenom pozicijom u svetu, preovlađujućom
ideologijom);
•
tipom političkog sistema;
•
pozicijom partije/kandidata na skali odnosa „levodesno“ (ultra levo, levo, levi centar, centar, desni
centar, desno, ultra desno);
TV spot u kontekstu forme čine: slogan i telo spota.
U kontekstu sadržaja slogan je „poruka, diktira nam za
koga ćemo glasati, ona nam samo razjašnjava situaciju, i to
nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput
upravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje“
tvrdi Žak Segela (2009:9) jedan od vodećih kreatora i rukovodilaca predizbornih kampanja za veoma poznate svetske
političare.
Veliki rečnik stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006:
1150) slogan definiše kao: „2. reč ili rečenica smišljena u propagandne svrhe; parola, deviza, geslo“ i navodi da je tako
nazivan ratni poklič gorštaka u Škotskoj koji je izvođen u
određenom ritmu.
Zoran Slavujević (2007: 153) ga definiše kao „sintetizovane, kratke, atraktivne poruke koje plasiraju partije i
kandidati da bi publici prezentovali, učinili shvatljivim i prihvatljivim svoje ključne političke sadržaje, odnosno sadržaje
sa kojima nastupaju u kampanji“.
Slogan mora biti jednostavan i lak za pamćenje kako bi
ušao u javnost čak i kao uzrečica da bi asocijativnim putem
profunkcionisao u izbornom danu i motivisao birače da
zaokruže određeni broj na listi.
Primer: 1
Zato što živimo ovde, LSV Nenad Čanak
Slogan čine tri dela: a) tekst kreiran po modelu „naslova“ agencijske vesti43, b) imena kandidata odnosno nosioca
liste; c) broja koji na biračkom listiću ima partija/koalicija/
kandidat. Slogan najčešće čita narator na kraju spota i on je
pisani tekst sa zaokruženim brojem.
Primer 2:
a) Za Koštunicu znaš zašto
b) Koštunica
c) 4 DSS
43
Agencijska vest se sastoji od sažetka/uvoda (naslov i lid), epizode, posledice reakcije, komentara (Gruhonjić 2011 : 27-28).
Telo spota je mnogo kreativniji njegov deo. Prema
modelu Zorana Slavujevića (1999) sačinjena je proširena kategorizacija predizbornih TV spotova u odnosu na sadržaj i
kreativna rešenja (Valić Nedeljković 2008: 156-162):
1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori:
(a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju
političku poruku;
(b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su
pokrivalica.
2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi
rešenje određenih problema u društvu
3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku
4) Dokumentarni spot
5) Produkcioni
6) Animacija
Sastavni deo spota je muzika. Nekada je to samo veoma prepoznatljiva muzička fraza kao lajtmotiv (Primer 3), a
nekada je reč o specijalno za spot komponovanom songu
koji i muzički i tekstualno ima direktnu vezu sa partijom/
liderom/programom koji se promoviše spotom u kampanji
(Primer 4).
Primer: 3
Spot LSV, bez ikakvog teksta, u kojem lider stranke
Nenad Čanak stoji i svira na tamburici veoma poznatu partizansku pesmu „Mlada Vojvođanka...“.
71
Primer: 4
„URS song koji u sebi sadrži slogan partije „Jaki regioni, jaka Srbija“.
„Sa juga i sa severa/Regioni – Jaka Srbija/Istoka, a i
zapada/Regioni – Jaka Srbija/Čuje se pesma naroda/Jedna
je Srbija“.
Plaćeno oglašavanje
U „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice
(emitere)44“ Republička radiodifuzna agencija, između ostalog, u tački 5 definiše sledeće:
„Emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni
termin. U slučaju da odluči da emituje predizborni
plaćeni termin, emiter je dužan da svim zainteresovanim
izbornim listama, odnosno kandidatima obezbedi pod
jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima emitovanje njihovog priloga u okviru predizbornog
plaćenog termina.
Pesma žanrovski definitivno spada u rok, mada, pošto
se obraća svima, tu i tamo ima i narodnjačkih trilera. Javnost
i mediji ovih dana spekulišu ko je autor pesme. Donekle je
već potvrđeno da je tekstopisac Mlađan Dinkić, dok je kao
kompozitor potpisan izvesni Orfej. Nagađanja trenutno idu
u smeru po kom se iza ovog imena krije Željko Joksimović,
ali od njega zasad nema ni potvrde ni demantija.
72
Pesma i spot Ujedinjenih regiona neodoljivo podsećaju
na jednu davnu pesmu koja je u kolektivnoj svesti neraskidivo
povezana sa Miloševićevom vladavinom i režimskom propagandom iz vremena bombardovanja 1999. Malo je poznato da
je Volimo te, otadžbino naša, kompozicija Radeta Radivojevića,
zapravo nastala još 1997. godine i da je namenski napravljena
za proslavu Dana Vojske Jugoslavije. Otpevali su je Leontina
Vukomanović i Milan Šćepović Šćepa. Naručioci su hteli da
to izvode operski pevači, ali ih je kompozitor ubedio da „ako
treba da se sluša po kasarnama i na vojnim priredbama, to
mora da pevaju mladi ljudi“. Tokom bombardovanja, Radiotelevizija Srbije pesmu je vrtela besomučno, do te mere da i
dan-danas izaziva osećaj neposredne vazdušne opasnosti, a u
međuvremenu je postala sinonim za političko-propagandnu
pesmu“ (Gligorijević 2012).
Emiter je dužan da u svojoj programskoj šemi
unapred odredi termine namenjene emitovanju predizbornog plaćenog termina i ne može ih proizvoljno
menjati tokom predizborne kampanje.
Emiter ne može bitno menjati svoj programski
koncept u nameri da obezbedi dodatno vreme za emitovanje predizbornih plaćenih termina, pri čemu naročito
nije dozvoljeno emitovati predizborni plaćeni termin
umesto emisije koja ima svoj ustaljeni dnevni ili nedeljni
termin i po svojoj prirodi je namenjena informisanju
javnosti o događajima u određenoj sferi društvenog
života (npr. politika, ekonomija, obrazovanje, kultura i
sl.).
Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen od
ostatka programa zvukom i slikom (najavna i odjavna
44
„Sl. glasnik RS“, br. 18/2012
špica). U televizijskom programu tokom celog svog trajanja mora biti jasno označen kao „predizborni plaćeni
termin“, dok u radijskom programu mora biti označen
kao takav na svakih pet minuta svog trajanja.
časa ne može emitovati predizborni plaćeni termin. U
okviru radijskog programa emiter u periodu od 6,00 do
9,00 časova i u periodu 15,00 do 19,00 časova ne može
emitovati predizborni plaćeni termin.
Predizborni plaćeni termin emituje se bez prekida
i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno
može emitovati najviše do 90 minuta.
Vreme trajanja sadržaja emitovanog u vidu predizbornog plaćenog termina ne uračunava se u ukupno vreme trajanja TV oglašavanja, odnosno radijskog
oglašavanja.
U slučaju emitovanja predizbornih plaćenih termina emiter je dužan da pod jednakim uslovima svim
izbornim listama, odnosno predsedničkim kandidatima,
odnosno listama nacionalnih saveta, obezbedi prostor
u trajanju do najviše pet minuta jednokratno tokom
dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandidatu. Ukoliko neka izborna lista, odnosno predsednički
kandidat nije zainteresovana za termin koji joj je ovim
uputstvom obezbeđen pod jednakim uslovima, emiter
nema pravo da isti ustupi nekoj drugoj izbornoj listi,
odnosno predsedničkom kandidatu.
Izuzetno, u okviru predizbornog plaćenog termina može se emitovati jedan poseban prilog u trajanju do 30 minuta (tridesetominutni prilog) posvećen
jednoj izbornoj listi, odnosno kandidatu (npr. prenos
ili snimak predizbornog skupa, odnosno konvencije).
Određena izborna lista, odnosno kandidat ima pravo na
samo jedan tridesetominutni prilog tokom predizborne
kampanje, s tim što u danu emitovanja takvog priloga
nema pravo na petominutni prilog.
U okviru televizijskog programa emiter u periodu
od 6,00 do 9,00 časova i u periodu od 19,00 do 23,00
Emiter ne može učestvovati u proizvodnji sadržaja
namenjenih emitovanju u vidu predizbornog plaćenog
termina, izuzev ako je to učešće isključivo tehničke
prirode“.
Problem sa plaćenim oglašavanjem je to što je ovaj vid
promovisanja partijskih programa i kandidata veoma skup te
tako nije podjednako dostupan svim učesnicima u izbornoj
kampanji. Partije na vlasti su uvek u prilici da obezbede više
sredstava. „Većina postkomunističkih zemalja opredelila se
da dozvoli plaćeno političko oglašavanje (zemlje bivšeg Sovjetskog saveza, Mađarska, Poljska, Češka, Hrvatska, Makedonija, Srbija; dok nije dozvoljeno u Bosni i Hercegovini).
Ovo se opravdava velikim brojem stranaka u ovim zemljama, pa su neke stranke u ovom kontaktu sa biračima videle
mogućnost da skrenu pažnju na sebe, kao i da birače direktno upoznaju sa svojim ponudama bez posredovanja novinara. U prilog dozvoli komercijalnog reklamiranja isticano
je da mogućnost slobodnog reklamiranja neke stranke smanjuje pritisak za njeno prikriveno reklamiranje u redovnom
novinarskom izveštavanju, kao i da obezbeđuje prihod inače
siromašnim medijima (Lange, 2002, 27)“, (Matić 2007: 271).
73
U plaćenom političkom oglašavanju osnovno je pitanje
na koji način stranke i kandidati dolaze do novca, odnosno da
o utrošenom novcu za kampanju u utvrđenom roku moraju
da obaveste javnost, što znači da stranke moraju budžet predizborne kampanje da učine javnim. Tačnije, trošenja tokom
kampanje kao „troškovi političkih aktivnosti u toku izborne
kampanje“ moraju biti plaćani sa posebnih bankovnih računa
i mora se voditi posebna evidencija o svim donacijama, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, definisano je u
članovima 18, 34, 24 i 27 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011.
74
Zakon u članu 3. precizira da se „Politički subjekti finansiraju iz javnih i privatnih izvora“, pri čemu su nedozvoljeni
izvori: strane donacije, javne ustanove, kompanije koje imaju
ugovore sa vladom, sindikati, crkva, neprofitne organizacije,
organizatori igara na sreću, uvoznici i izvoznici i proizvođači
akciznih proizvoda, preduzeća koja nisu izmirila poreske
obaveze. Fizička lica ne mogu donirati više od 20 prosečnih
mesečnih zarada na godišnjem nivou za redovan rad i isto toliki iznos za izbornu kampanju. Pravna lica su ograničena na
100 prosečnih mesečnih zarada. Prosečnu mesečnu zaradu
određuje Zavod za statistiku Republike Srbije, a u maju
2011. godine je iznosila 35,362 dinara (približno 358 evra).
To znači da ako je približno ukupno €4,500,000 raspoloživo
kroz javno finansiranje za izbornu kampanju, bilo bi potrebno oko maksimalnih 630 priloga od privatnih pojedinaca
da se pokrije taj iznos, a maksimalnih 922 priloga bi bilo
potrebno da se pokrije javno finansiranje koje se obezbeđuje
za redovan rad u 2010. godini. Direktno javno finansiranje
se vrši na mesečnom nivou kao podrška „redovnom radu“
strankama koje imaju političke predstavnike (redovan rad se
definiše novim Zakonom kao „politička aktivnost političkog
subjekta koja se ne odnosi na izbornu kampanju“). Ukupni
obezbeđeni iznos je kao što je to odredila prethodna zakonska regulativa u iznosu od 0.15% od Vladinog budžeta, što
je u 2010. godini iznosilo dodeljenih €6.600.000, prema podacima GREKO-a. Korišćeni kriterijum za dodelu je pomalo
neuobičajen zbog toga što se prvih pet procenata osvojenih
glasova množi sa kvotom od 1.5, a ostali sa kvotom 1 (prag za
osvajanje poslaničkih mandata je 5% za nacionalne stranke).
Politički subjekti u Srbiji koji učestvuju na izborima takođe
imaju na raspolaganju javnu pomoć u političkim kampanjama.
„U ovim slučajevima, odvaja se 0.1% budžeta Vlade, a 20%
ovih sredstava se ravnomerno dodeljuju svim subjektima koji
dostave izborne liste na proporcionalnim izborima, dok se
preostalih 80% raspoređuje prema osvojenim glasovima. Za
većinske izbore, polovina sredstava se raspoređuje ravnomerno svim kandidatima, a preostalih 50% ide pobedničkom
kandidatu“ (Ohman 2011 : 2-4).
GREKO procenjuje da je u Srbiji političkim strankama
na raspolaganju tokom jedne izborne godine oko 12 miliona
evra. Stranke moraju detaljno voditi evidenciju o finansijama
uključujući sve „prihode i rashode“, a kontrolu vrši Agencija za borbu protiv korupcije. GREKO u svom izveštaju
iz 2010. daje procenu da 70-80% stranačkih finansijskih
sredstava potiče iz javnih izvora. „Uopšteno poimanje u Srbiji je da političke stranke dobijaju i troše mnogo više novca
nego što se zaista pojavljuje na njihovim računima i knjigo-
vodstvenim beleženjima. Ovakva situacija dobija na velikoj
važnosti tokom perioda kampanje. Naročito nakon što je
GREKOovom evaluacionom timu rečeno da su se troškovi
kampanje u Srbiji povećali poslednjih godina i da zvanični
podaci o prihodima i rashodima koje iznose političke stranke
predstavljaju u stvari samo deo stvarnih troškova“ (GREKO
2010:13).
biljna kampanja mora da košta oko 4 miliona evra, a osrednja
od dva do tri. Od procenjene svote 80% novca troši se na
političko oglašavanje pošto u proseku sekunda u udarnom
terminu staje između 30 i 200 evra u zavisnosti od gledanosti,
dok 40 sekundi partijskog oglašavanja u terminu pre, u okviru, ili odmah nakon večernje centralno-političke emisije,
posebno na RTS, košta oko 5.000 evra.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je monitorovala plaćeni deo kampanje i pre nego što su stranke
predale svoje izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije o
utrošku novca (rok je istekao krajem juna 2012.) izašla je sa
svojim preliminarnim ocenama. U izveštaju Transparentnost
Srbija se navodi između ostalog da je „najviše novca na parlamentarnim izborima za televizijsko oglašavanje potrošio
URS (620 miliona dinara), zatim Koalicija „Za bolji život“
(425 miliona dinara), Koalicija „Pokrenimo Srbiju“ (oko
210 miliona), „Preokret“ (196,5 miliona), Srpska radikalna
stranka (53,6 miliona), Pokret radnika i seljaka (57,8 miliona)
i Demokratska stranka Srbije (oko 40 miliona).
„Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja
Nenadić rekao je na konferenciji za novinare da postoji
„očigledan jaz“ između proklamovanih prihoda i rashoda, pa
čak i da su stranke uspele da obezbede popust za reklamiranje na televizijama u izbornoj kampanji od 50 odsto. „Postoji mogućnost da su stranke imale mnogo malih donacija,
koje ne moraju da prijave, što je malo verovatno. Možda
su stranke imale neka zaostala sredstva od ranije, što je još
manje verovatno. Onda ostaju još samo krediti“, rekao je
Nenadić i dodao da tu postoje brojna pitanja na koja treba
odgovoriti. Nenadić je rekao da nije svejedno kako se i pod
kojim uslovima uzimaju ti krediti i kako će se vraćati, jer to
ostavlja mogućnost za razne uticaje na donosioce političkih
odluka“ (11.05.2012. Beta).
Na predsedničkim izborima najviše novca za televizijsko oglašavanje, odnosno 338 miliona dinara, potrošila je
lista „Za bolji život“ čiji je kandidat Boris Tadić. Koalicija
„Preokret“, čiji je kandidat bio Čedomir Jovanović, potrošila
je oko 166 miliona dinara, koalicija oko socijalista čiji je kandidat bio Ivica Dačić potrošila je 151 milion dinara, a koalicija „Pokrenimo Srbiju“, čiji je kandidat Tomislav Nikolić oko
71 milion dinara“ (11. 05. 2012. Beta).
Prema medijskim istraživanjima (Blic 01.04.2012) oz-
Sve rečeno ukazuje na značaj političkog TV spota kao
najraširenijeg formata komercijalnog oglašavanja u predizbornoj kampanji.
2. Metod korpus i kodni protokol
Metod je kritička analiza diskursa na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja. Jedinica analize je predizborni TV spot u celini.
75
Analizirani predizborni TV spotovi snimani su na svim
komercijalnim nacionalnim televizijama, oba javna servisa,
lokalnoj televiziji Panonija i kablovskoj televiziji Kopernikus.
Korpus obuhvata 24 različita spota DS; 14 SNS; 12 LDP;
10 URS; 7 DSS; 7 SPS; 5 LSV; 5 SRS; 2 Pokret radnika i seljaka; 2 Dveri; 1 SVM; 1 Zajedno.
Ukupan korpus iznosi 92 različita politička TV spota
u kampanji 2012. za sva četiri nivoa izbora uključujući samo
prvi krug predsedničkih izbora, 91 na srpskom jeziku, jedan
na mađarskom jeziku (LDP).
Spotovi su snimani tokom aprila i u maju do predizborne tišine, pošto je uočeno da su se tokom kampanje
spotovi DS, LDP, URS, SPS, SNS menjali.
Kodni protokol je sadržao 14 kategorija za kvantitativnu
analizu i četiri za kvalitativnu analizu.
3. Analiza
Plaćeno predizborno televizijsko reklamiranje u 2012.
je sadržalo televizijske spotove koji su kao osnovnu karakteristiku imali iznošenje negativnih podataka/izjava/dokumentarnih snimaka o suparničkim učesnicima u kampanji – antispot i one koji su afirmisali partiju/kandidata koji su u fokusu
TV spota – afirmativni spot.
76
Antispotovi
U celom korpusu od 92 spota bilo je 11 direktnih antispotova. Još ih se nekoliko moglo smatrati delimično antispotom, ali oni nisu u ovoj analizi navedeni.
Prvi emitovani su bili DS dokumentarni spotovi koji su
ukazivali na kontroverzne izjave i ponašanja lidera SNS.
Kao odgovor SNS je pustila (a) spot sa dokumentarnim
snimkom lidera pobedničkih stranaka na izborima 2008.
kako slave uz šampanjac i pozvao birače da ih ovoga puta
bojkotuju; zatim (b) animirani spot sa konkretnim podacima
koji svedoče o neuspehu koalicije na vlasti i na kraju (c) spot
kojim se upozoravaju birači da ne glasaju za male, nekarakterne, stranke jer time glasove daju DS. Lider naprednjaka je
tvrdio u medijima da njihove antispotove javni servisi nisu
hteli da emituju.
Antispot LSV je bio „skinut“ sa programa jer je RRA
smatrala da izaziva netrpeljivost. Nenad Čanak je u spotu tvrdio: „Milošević nam je oteo Naftagas, Koštunica ga je prodao
kao NIS, tražimo samo ono što je naše, vratićemo oteto“.
SRS je optužio SNS za izdaju i prevaru.
U kampanji 2012. je bilo mnogo više antispotova sa
porukama koje se mogu smatrati veoma netolerantnim diskursom u odnosu na kampanju 2008. Ono što je slično jeste
da su antispotovi produkovani protiv najdirektnijeg oponenta
u kampanji, 2012. DS protiv SNS i obrnuto, SRS protiv SNS.
U prethodnoj kampanji, 2008, SRS je emitovala spotove protiv DS. Ono što se razlikuje u ove dve kampanje je polemika
putem spotova karakteristična za 2012, kao i obračun između
autohtone partije SRS sa krilom koje se izdvojilo u samostalnu stranku SNS. Iako su se cepanja dešavala i unutar DS,
tako otvorenih napada na izdvojeni deo nikada u predizbornoj kampanji u spotovima nije bilo.
U kampanji 2008, podsetimo, najupečatljivije antispotove je imala SRS uperene protiv DS. SRS je iskoristila insert,
istrgnut iz konteksta, iz govora prethodnog ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodana Milosavljevića (DS), koji govori šta sve nije urađeno u toku mandata;
u spotu „šibicarenje“ takođe je navedeno šta je sve obećala
DS a nije ispunila.
DSS je imao nekoliko ovakvih spotova u kojima su
prikazani senzacionalistički članci iz novina, kao i inserti sa
događaja u kojima najčešće lider LSV Nenad Čanak i predsednik skupštine Vojvodine, iz iste partije Bojan Kostreš, veoma tolerantno govore o Kosovu, odnosno zagovaraju pomirenje sa Hrvatskom i širu autonomiju Vojvodine.
Antikampanja putem antispotova se u teorijskim razmatranjima ne smatra (up. Slavujević, 1999 i 2007) dobrom
praksom i ne donosi ozbiljniji učinak. Tako da se većina
stranaka nije 2012. opredilila za taj tip kampanje. Samo dva
najjača učesnika, oponenta, u izbornom procesu 2012. (DS i
SNS) su praktikovala ovaj vid međusobnog urušavanja ugleda. Sasvim sporadično je to radila i SRS za „frakciju koja se
odcepila“ i postala SNS. Niti DS i SNS niti SRS od antikampanje nisu imali posebne koristi.
Afirmatrivni spotovi
1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori :
(a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju
političku poruku;
U 60,8% spotova lider se direktno obraća televizijskom
biračkom auditorijumu iako je u ovom korpusu za kampanju 2012. pravih predsedničkih spotova bilo ukupno 20
(21,73%). To znači da je i za lokalne, pokrajinske i republičke
parlamentarne izbore partijski lider bio dominantni akter u
TV spotovima.
„Personalizacija politike predstavlja identifikaciju određene politike sa određenim političarem, odnosno dovođenje u neraskidivu vezu određenog političkog programa, stava
ili akcije za jednu ili više sasvim konkretnih ličnosti kao njihovim nosiocem“ (Slavujević 2007:49). Ovo je jedan od najstarijih propagandnih modela jer se javnost fokusira na osobu kojoj pridaje značaj kako za uspehe celog društva, tako i
za neuspehe. Lične osobine dominiraju u političkoj kampanji
i čine partiju prepoznatljivom po konkretnoj osobi.
Liderske kampanje osobito pogoduju tradicionalnim
društvima (pater familijas), društvima sa izraženim podaničkim mentalitetom, autoritarnih obrazaca ponašanja, fokusiranih na nacionalnu i versku pripadnost, bez višepartijske,
građanske tradicije.
I u prethodnim kampanjama se pokazalo da su samo
partije sa prepoznatljivim liderima imale kakvog-takvog
77
uspeha. Pri tome broj prepoznatljivih kandidatkinja ni u jednoj od upoređivanih kampanja 2007/8-2012 nije bio značajan. „Kampanja 2008. ni po čemu se nije razlikovala od
prethodne iz 2007, jer su sve značajnije partije odabrale kao
jednu od ponuda da njihov lider direktno u kameru objasni u
TV spotu misiju stranke i pozove glasače da izađu na izbore.
Uobičajeno je da uz ime stranke u svim promo materijalima,
pa tako i TV spotu, ravnopravno stoji i ime lidera, kao da je
stranka praktično vlasništvo njenog lidera DS Boris Tadić;
LDP Čedomir Jovanović; G17+ Mlađan Dinkić; DSS Vojislav Koštunica“ (Valić Nedeljković 2008: 156).
(b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su
pokrivalica.
Predsednik partije koji je personifikacija programa,
sledbenika i celog članstva je u svim spotovima pomenutih
kampanja vizuelno predstavljen kao državnik koji govori u
prostoru bez mizanscena (nedefinisanom kulturološki, geografski i vremenski), u krupnom ili ameriken planu i „kreće
se“ ka auditorijumu izgovarajući sudbonosne reči.
Ovaj tip spota nije bio prisutan u kampanji 2012. U posmatranom korpusu bilo ih je svega 4 (4,34%), što je zanemarljivo. Stranke su se ovoga puta opredelile da potpisuju
osobe koje govore o partijskom programu, kandidatu, odnosno svojim očekivanjima i potrebama koje bi želeli da im se
ostvare pobedom određene stranke na izborima.
Primer 5: 2012.
Boris Tadić „Učiniću sve da tvoja budućnost bude sigurna“;
„Uradili smo dosta `ajde da završimo ono što smo započeli“.
Primer 6. 2008.
78
Boris Tadić „Hajde da učinimo sve da našoj deci ostvarimo
bolju budućnost“; „Do sada smo se uvek ujedinjavali oko stvari iz
prošlosti, `ajde sada da se ujedinimo oko budućnosti zato što život ne
može da čeka“.
Ovo je jedna od veoma često korišćenih strategija i u
2007/8 i u 2012. U 30 (32,6%) spotova u kojima govori lider
stranke dati su i dokumentarni snicimi, ili same osobe koja
govori na mitingu, ili miting u totalu sa glasom lidera u pozadini. Dokumentarne snimke rado koriste partije koje imaju
tradiciju i mogu da okupe masu sledbenika.
2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi
rešenje određenih problema u društvu
U kampanji 2008. SRS je insistirala na ovoj vrsti spota.
Prototipičan spot je promocija Aleksandra Vučića (SRS) za
gradonačelnika Beograda i spot za gradonačelnika Novog
Sada, Igora Mirovića.
3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku
Ovu vrstu spota u 2012. koristila je i za parlamentarne
i za predsedničke i za pokrajinske izbore LDP (5 spotova).
Ugledne ličnosti iz javnog života Srbije i posebno iz Vojvodine govorile su u prepoznatljvom prostoru (ispred Doma
omladine u Beogradu i u novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici koja
je centar gradskog jezgra) o lideru partije. Ovo je direktan
odgovor na spinovane nepovoljne glasine koje se već duže
šire o lideru LDP i urušavaju mu kredibilitet.
DSS i SRS su imali takođe ovakav spot, ali strategija u
njihovoj kampanji se nije oslanjala na takvu vrstu spota.
Ni u kampanji iz 2008. nije bilo ovakvih spotova, samo
je u prilog Stranke Socijalne pravde govorila glumica Mira
Banjac.
4) Dokumentarni spot
Kao što je već rečeno dokumentarne spotove su koristile stranke koje imaju bogatu partijsku tradiciju i veliki broj
sledbenika.
U kampanji 2012. ovu vrstu spotova koristili su DS,
SPS, URS, LDP.
Koreografija mitinga je ista za sve stranke pa su tako
i spotovi koji donose ovaj dokumentarni materijal gotovo
identični. Smenjuju se total (masa) sa amerikenom u kojem
dominiraju zastave, baloni, konfete da bi kulminirao sa krupnim planom lidera koji na mitingu govori egzaltiranim sledbenicima.
Nije bilo čisto dokumentarnih spotova. Oni su uglavnom bili deo jedne miksovane „ponude“, odnosno, praktično su kratka verzija izveštaja sa skupa sa dominantnom ulogom partijskog lidera. U ovim spotovima jedino je partijski
lider dobio šansu da govori, jer je i na mitingu njegov govor,
iz kojeg je za spot izvađen najupečatljiviji insert, imao ulogu
da uzburka mase i motiviše ih da izađu na izbore i glasaju za
„njega“/„njegovu“ partiju.
5) Produkcioni spot
Za razliku od kampanje 2008. ovoga puta su korišćeni
dokumentarni materijali sa završnih skupova kampanje 2012,
a ne iz prethodnih, kako je to bilo ranije. Tačnije u dokumentarnim spotovima nije predstavljan arhivski, već novi
materijal.
Stranke su u kampanji 2012. imale veoma raznovrsnu
ponudu spotova. Kako je navedeno u Korpusu, čak 24 različita spota imao je DS; 14 spotova SNS; 12 spotova LDP;
10 URS; 7 DSS; 7 SPS i najmanje, po jedan spot, imale su
manjinske stranke SVM i koalicija manjinskih partija „Zajedno“.
U tim spotovima ključni su lideri stranaka. Za kandidate
sa lista, a posebno žene, gotovo da i nema mesta. Jedina žena,
kandidatkinja, koja se u dokumentarnom spotu ravnopravno
pojavila uz lidera je Jorgovanka Tabaković u spotu SNS. U
spotu SPS uz lidera stranke na mitingu se pojavio i njegov
maloletni sin.
U kampanji 2007. LDP je imao najviše, 14 spotova, i svi
su bili modelirani tako da su razvijeni iz jednog produkcionog spota. I tada i 2012. u suštini sačinjeno je samo nekoliko
produkcionih/osnovnih/temeljnih spotova i iz njih su izvlačene varijacijacije sa dodatnim elementima, koji su samo jače
osvetljavali jednu od ponuda iz partijskog programa.
79
Takvim spotom je, na primer SNS, promovisala nova
radna mesta, bolje uslove za građevinarstvo, zalaganje protiv
partijskog zapošljavanja i tako dalje.
SPS je kombinacijom animacije i lidera, koji direktno
daje objašnjenje kako da se postigne željeni cilj u različitim
oblastima društvenog života: razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, mali i srednji biznis itd, suštinski od jednog demo spota napravio još nekoliko po istom modelu.
Ovom strategijom postižu se najmanje dva cilja: (a) spot se
ponaša kao partijski lajtmotiv, prepoznatljiv već nakon prvih
kadrova. Auditorijum uvek direktno asocira na tu određenu
partiju jer je model upamćen. (b) Iako je model isti ovakvi
spotovi unose dinamiku u plaćeno predizborno reklamiranje,
koje zna da, stalnim ponavljanjem istih spotova, dovede do
zasićenja auditorijum. Učinak tada izostaje. U ovom slučaju,
nasuprot tome, učinak se povećava.
LSV je ovakav spot iskoristila tako da je lider stranke
u dva spota svirao na tamburici različite pesme (Mlada
Vojvođanka bombe bacala i Salaš u malom ritu), bez ikakvog narativnog teksta.
U kampanji 2007/8 ovakvi spotovi osim LDP nisu bili
prisutni u meri u kojoj se beleže u kampanji 2012.
6) Animacija
80
Različiti vidovi animacije korišćeni su u mnogim spotovima, uglavnom kao deo spota, a ne spot u celini (SPS, Dveri). Neka rešenja su bila veoma kreativna (Dveri), druga su
se oslanjala na „citat“ (SPS spotovi su animirani po modelu
crtanog filma Linea, vidi se ruka crtača i olovka kojom crta
na beloj podlozi).
Ranije su ovakve spotove koristile isključivo nove i male
stranke, jer nisu imale dovoljno dokumentarnog materijala,
niti u javnosti poznate lidere. U kampanjni 2012. to nije bio
slučaj.
Po istom modelu gotovo sve stranke su završavale svoje
spotove na sledeći način: zastava koja se viori i zatim „smiruje“ u dnu ekrana, kao animacija, a ne deo dokumentarnog snimka i cifra (redni broj stranke, odnosno kandidata na
izbornom listiću) koja je zaokružena crvenom olovkom. Uz
taj animirani deo spota uvek je narator izgovarao ime lidera
i naziv stranke, te osnovni slogan kampanje. Animacija je u
suštini samo u funkciji mizanscena za glas koji poziva na akciju „glasajte za nas“.
7) Spotovi kao odgovor
Ovaj model je korišćen dominantnije prvi put u izbornoj kampanji 2012. i to ne samo u antispotovima, već i u
promotivnim afirmativnim spotovima i to LDP i SNS. Kao
što je rečeno u (3) poznate ličnosti su opovrgavale sve što se
govori i piše negativno o lideru LDP već duže vreme posebno u senzacionalističkoj štampi.
Na osude lidera SNS u javnosti zbog navodne izdaje
SRS ova stranka je odgovorila spotom u kojem Tomislav Nikolić sedi neformalno obučen i neformalnim pokretom skida
naočare dok govori setnog izraza, kao da se nekom poverava,
u intimi svog doma, o tome da je stvorio pre četiri godine
novu stranku i kako mu je bilo teško. Zatim se nasmeši i kaže
„Ali to je bila prava odluka za bolju budućnost građana Srbije“. Slede dokumentarni snimci susreta u Briselu sa komesarom EU za proširenje unije, koji bi trebalo da potvrde da
je novostvorena partija prihvaćena u Evropi kao relevantan
politički partner sa kojim se da pregovarati. Dakle nije više
DS jedina stranka koja ima legitimitet evropskog partnera.
Ovo je ujedno i odgovor na prethodnu kampanju u kojoj je
dominirala dihotomija ili EU ili Kosovo. Građani su 2007/8
izabrali koaliciju evropskog puta. Poruka lidera SNS u ovom
spotu je da se više ne postavlja pitanje na koje građani treba
da odgovore sa ili-ili, već da je suština u putu za ekonomski
oporavak zemlje. Ko ponudi bolja rešenja taj je pobednik.
PARTIJA
DS
SRS
2007
2008
Prema sadržaju Zoran Slavujević (2007 : 156-158)
slogane klasifikuje na: a) slogan-temu koji sažeto daje suštinu
partijskog programa ili zalaganja kandidata; b) imidž slogani
naglašavaju opšte ili pojedinačne karakteristike partije i kandidata i c) slogani pozivi koji pozivaju na akciju.
2012
Izbor za bolji život
Za sigurnu budućnost Boris Tadić predsednik
Izbor za bolji Beograd
Plan za bolji život
Izbor za bolju Vojvodinu Bojan Pajtić - Bolje tebi i tvojoj
porodici
Izbor za bolji Novi Sad Bojan Pajtić
Zato što život ne može da
čeka
Da već danas bude bolje
Slogani
Napred Srbijo
Sve za Novi Sad
Vučić na tvojoj strani
Verna Srbiji Jadranka Šešelj za predsednika
Za interes naroda, a ne tajkuna, za časnu i snažnu Srbiju,
radikalno dosledni SRS
Za inters naroda, a ne tajkuna, za Vojvodinu u Srbiji, radikalno dosledni SRS
81
DSS
Živela Srbija
SPO
Vredi se boriti
SPS
Srbijo, glavu gore!
G17 PLUS
Stručnost ispred politike
L D P G S S SDU-LSV
Od nas zavisi
Za Srbiju znaš zašto Vojislav Koštunica
Ovog proleća glasam za različak Aleksandar Popović za
gradonačelnika jer nisu svi isti
Počnimo ljubav iz početka
DS-G17
P L U S
- S D P SPO-LSV
Za evropsku Srbiju
LDP
Širi dalje
Nova godina, a ne novi poraz
S P S PUPS-JS
82
Podrži Srbiju Podrži Kosovo
Narod najbolje zna
Živela Srbija
Pobedi nepravdu
Ustani Srbijo
Jasno, čvrsto, odlučno Dačić za predsednika
Da stvaramo za promene. Kad jedan radi i drugi oko njega
imaju posla SPS
Za razvijenu i socijalno pravednu Vojvodinu
Da stvaramo za promene Socijalistička partija Srbije
DSS-NS
Podrži Srbiju
DVERI
Vlast jednako opozicija svi su isti
Ako ti smeta znaj prvi put imaš za koga za Dveri i tačka
L D P SDU-VP
Rešenje je preokret Čedomir Jovanović
Pobeda je preokret Čedomir Jovanović
Rešenje je vojvođanski preokret Čedomir Jovanović, Istina
POKRET
RADNIKA I SELJAKA
Pobedićemo jer narod ne može da izgubi Pokret radnika i
seljaka
Dosta je bilo priče mora nešto i da niče Pokret radnika i
seljaka
SNS
Za bolji život biraj promene
Poštena i uspešna Srbija Da – moguće je Pokrenimo Srbiju
SNS
Radna mesta za beograđane: stručni tim za beograđane
Vučić
Svi želimo isto svi želimo promene poštena i uspešna Srbija
- da moguće je
Jedine šanse za prave promene da moguće je SNS
SVM
Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji Savez vojvođanskih
Mađara
URS
Predsednik svih građana profesor doktor Zoran Stanković
Za jake regione za jaku Srbiju Ujedinjeni regioni Srbije
Jaki regioni jaka Srbija Ujedinjeni regioni Srbije, Odmah!
Iskreno za Novi Sad Maja Gojković
83
4. Zaključak
Predizborna kampanja 2012. je bila veoma duga i
iscrpljujuća kako za stranke i kandidate, tako i za TV auditorijum.
Plaćeno političko reklamiranje je ispunilo sve termine
utvrđene „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emitere)“ Republičke radiodifuzne agencije na svim televizijama
tokom celog perioda.
Dominantne partije su u okviru istog EPP bloka imale
po nekoliko spotova. Zabeležen je izuzetno veliki broj emitovanja, kao da je „orkestrirani finiš“ bio strategija tokom celog
predizbornog perioda, a ne samo u poslednjih 10 dana kako
ovaj model kampanje predviđa. Stoga se, sa razlogom može
pretpostaviti da je u 2012. kampanja bila izuzetno skupa.
Analizirani spotovi nisu zadovoljavali kriterijume čiste
forme prema kategorizaciji Zorana Slavujevića i proširenoj
varijanti D. Valić Nedeljković, već su u sebi sadržali često
elemente različitih modela. Tačnije, svi su imali malo dokumentarnog, malo igranog, obavezno slogan u formi uvoda u
vest, zatim muziku kao lajtmotiv zajednički svim spotovima
iste stranke.
U ovoj kampanji stranke su se opredelile i za prepoznatljive boje dosledno ih primenjujući u spotovima: LDP
– lila, SPS - crvena, DSS - svetlo plava boja različka, DS žuto-plava, LSV - zeleno-žuto-plava, Dveri - crvena itd.
84
Ponuda raznovrsnih spotova je bila mnogo veća nego u
kampanji 2008. Iz jednog produkcionog spota su se po istom
modelu razvijali drugi spotovi prilagođavani predsedničkim
i izborima za gradonačelnike. Istovremeno, spotovi su bili
vremenski pozicionirani u odnosu na kampanju (početak,
sredina i finale kampanje; odnosno novi spot kao odgovor
na antispot) i prilagođeni geografskom području (Vojvodina,
Novi Sad, Srbija, Beograd).
Prvi put u ovoj kampanji 2012. partije su polemisale
spotovima. Tačnije negativno markiranim spotom su odgovarale na antispot koji je o njihovoj stranci/lideru kreirala
suparnička stranka.
Svi spotovi za predsednike su bili „državnički“, uglavnom pravljeni po istom modelu. Sadržali su analizu stanja u
zemlji i predlog šta će uraditi kandidat da se takvo pogubno
stanje prevaziđe (opozicija), odnosno da se nastavi uspešna
politika iz prethodnog mandata (pozicija). Vizuelno kandidati su predstavljani po modelu „portreta“ iz „čitanke“.
Teme svih spotova, svih partija su iste: poljoprivreda i
zapošljavanje. Glavna ciljna grupa je bio „seljak“. Nije bilo
polarizacije na EU i Kosovo kao u kampanji iz 2008. Kosovo je bila sasvim sporedna tema, a EU je predstavljena kao
„završen posao“.
Za razliku od 2008. Vojvodina je prepoznata kao važan
izdvojeni region. Spotovi velikih stranaka (DS, DSS, SNS,
SRS), ali i nekih drugih koje u prošloj kampanji nisu prepoznate od vojvođanskih glasača (LDP), pravljeni su posebno za žitelje Pokrajine i to sa prepoznatljivim osobama iz
Vojvodine (DS, LDP, SPS), kao promoterima vojvođanske
politike i napretka. Vojvodina je više viđena kao uspešna,
ekonomski jaka (DS, SPS, SNS), nego kao široka autonomija
sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlasti (samo LDP).
Nije uočeno da je količina emitovanog komercijalnog
političkog oglašavanja u značajnoj meri u direktnoj korelaciji
sa izbornim rezultatima u kampanji prema podacima koje je
saopštila Republička izborna komisija45.
Iako su imali značajnu plaćenu TV spot kampanju za
45 Republička izborna komisije proglasila je konačne rezultate izbora za
predsednika Srbije, po kojima u drugi krug predsedničkih izbora 20.
maja ulaze kandidat koalicije „Izbor za bolji život - Boris Tadić“ i kandidat koalicije „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“. Procenat nevažećih glasčkih listića na predsedničkim izborima je 4,47 %. Za izveštaj
o konačnim rezultatima predsedničkih izbora glasalo je 16 članova
RIK-a, dok je protiv bilo 11 i to iz DS S, SRS, SNS, Dveri i Pokreta
radnika i seljaka. Na parlamentarnim izborima lista „Pokrenimo Srbiju
- Tomislav Nikolić“ osvojila je 73 mandata, lista „Izbor za bolji život
- Boris Tadić“ 67, a treća koalicija SPS-PUPS-JS, 44 mandata. Slede
lista DSS, koja je osvojila 21 mandat, lista „Preokreta“ sa 19 osvojenih
mandata, dok je URS osvojio 16 mandata. „Savez vojvođanskih Mađara
- Ištvan Pastor“ osvojio je pet mandata, „Stranka demokratske akcije
Sandžaka - Sulejman Ugljanin“ dva poslanička mandata, a lista „Sve zajedno“ i „Nijedan od ponuđenih odgovora“ po jedan. Prema konačnim
rezultatima, „Koalicija Albanaca Preševske doline“ dobila je jedan mandat. Ispod cenzusa ostali su SRS, Dveri, Reformistička stranka - Milan
Višnjić, Pokret radnika i seljaka, Socijaldemokratski savez, Crnogorska
partija i Komunistička partija. Protiv izveštaja konačnih rezultata
parlamentarnih izbora bilo je 12 članova RIK-a i to iz SRS, DS S, SNS,
Dveri i Pokret radnika i seljaka. Za izveštaj glasalo je 20 članova RIK-a
iz ostalih stranaka.
http://paragraf.rs/dnevne-vesti/110512/110512-stampa1.html
Vojvodinu LDP nije prešao cenzus ni u Novom Sadu, ni u
Pokrajinskoj skupštini po proporcionalnom sistemu.
URS je po mnogim analitičarima dobio iznenađujuće
mnogo glasova i osvojio 16 mandata u republičkom parlamentu, ali nije prešao cenzus u Beogradu, Novom Sadu niti
za skupštinu Vojvodine, iako je u predizbornim spotovima
ove stranke insistirano upravo na ravnomernom razvoju regiona.
Istovremeno Dveri sa relativno skromnim oglasnim
potencijalom (2 spota) prešli su cenzus u Novom Sadu, a za
Pokrajinsku skupštinu im je nedostajalo samo nekoliko stotih
delova procenta da bi zdovoljili propisanih 5 odsto (Dveri za
srpsku Vojvodinu 4,565 procenata glasova) u poređenju sa
na primer URSom kojem je nedostajalo mnogo više (osvojili
3,853 procena glasova), iako je imao snažniju kampanju u
Vojvodini.
Kada Agencija za borbu protiv korupcije izanalizira
izveštaje koje su stranke podnele o realizovanom budžetu
za kampanju 2012, i kada nezavisni analitičari iznesu
svoje viđenje, moćiće mnogo tačnije da se proceni učinak
utrošenog u odnosu na dobijene mandate, pa će se tada znati
i cena svakog glasa. Za sada mediji su objavili samo osnovne
podatke. Na kraju ovog teksta citiramo, kao ilustraciju, deo
teksta Stranke dostavile finansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv
korupcije objavljenog u Politici na dan kada ovaj tekst ulazi u
štampu.
„Rok za podnošenje izveštaja istekao je minulog utorka,
a većina stranaka, koje su dostavile izveštaje čekala je poslednji čas da to učini. Ipak, većina parlamentarnih stranaka
85
se potrudila da izveštaji stignu u roku, a među njima su DS,
SNS, SPS, PUPS, JS, SDPS, SDU, LSV, SPO, ZZŠ, ali, za
sada, nema izveštaja SRS-a i LDP-a. (…) Kompletne izveštaje
podnele su skoro sve stranke iz sadašnje vlasti, osim LSV-a
(nedostaje mišljenje revizora i donatori) i PUPS-a (nedostaje
izveštaj o promenama na kapitalu), dok opozicioni SDU nije
dostavio izveštaj ovlašćenog revizora.
Prema izveštaju Demokratske stranke, fizička lica
donirala su od 30.000 do 500.000 dinara, a najviše novca
stranka je dobila od firme iz Subotice BUS Group Handling
– 2.535.000 dinara, dok je beogradska firma RRC D O O
donirala dva miliona dinara.
Prema izveštaju Srpske napredne stranke, fizička lica
donirala su od 5.520 dinara do 350.000. Na primer, brat zamenika predsednika SNS-a Andrej Vučić donirao je 305.000
dinara. SNS je dobio 500.000 od firme „Lider PRO D O O“
iz Sremske Mitrovice.
Sudeći prema onome što se može videti na sajtovima
stranaka, SPS je dobio najviše donacija od firmi, pa je tako
negotinski „Zidar“ poklonio 936.000 dinara, TV Most iz
Novog Sada 1,2 miliona, „Tehno Delta“ 510.000, beogradski
„Vočaut“ dva miliona, a „Ve grupa“ 1,95 miliona dinara. Socijalisti su od 24 fizička lica dobili 6,4 miliona dinara.
86
Prema izveštaju Jedinstvene Srbije, stranka je od 16
osoba dobila iznose u visini od pet hiljada do 650.000 dinara. Zanimljivo je da je Dragan Marković Palma jedini lider
stranke koji je dao prilog i to 90.000 dinara. JS nema firme
među donatorima.
Stranka G 17 plus navela je sve donacije, a ne samo
obavezne iznad 6.000 dinara, pa se tako mogu naći prilozi od
500 pa do 300.000 dinara. Ova stranka dobila je od beogradske firme „Zero trejd d.o.o.“ 848.993 dinara, a od firme
„Todor DOO“ iz Vrnjačke Banje 3.549.130 dinara.
Demokratska stranka Srbije ima, kako je navedeno,
samo fizička lica kao donatore, a to su stranački funkcioneri,
a prilozi se kreću od 35.000 do 100.000 dinara.
Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima
Ljajića, sudeći prema onome što je objavila na sajtu, ima više
firmi nego fizičkih lica među donatorima, a najveća donacija
iznosi 825.000 dinara od firme „Dženeral grup multikompani“ iz Novog Sada, koja je, nešto kasnije, poklonila još
550.000 dinara. Subotički „Dra grup“ dao je 100.000 dinara,
novosadski „General auto“ 213.000, beogradska „Zekstra“
200.000, beogradski Veterinarski zavod 100.000, novosadski
„Novitet“ 100.000, beogradski „Sagal“ 327.618 dinara“ (M.
Čekerevac 1. jull 2012).
Literatura
1. Čekerevac, M (1. jul 2012). Stranke dostavile finansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije.
Politika onlajn. http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Stranke-dostavile-finansijske-izvestaje-Agencijiza-borbu-protiv-korupcije.lt.html. Posećeno 1. jula
2012.
2. Gligorijević, Jovana (1.03.2012). Pesma nas je održala. Vreme br. 1104. http://www.vreme.com/cms/
view.php?id=1038277. Pregledano 12.05.2012.
ske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika
republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina
(2012). “Sl. glasnik RS“, br. 18/2012
3. Gruhonjić, Dinko (2011). Diskurs agencijskog novinarstva. Novi Sad: Odsek za medijske studije, Novinarska biblioteka knjiga 9.
11. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd:
Clio.
4. Grupa država protiv korupcije (2010). Izveštaj o proceni za Republiku Srbiju, Transparentnost o finansiranju
političkih stranaka ( Tema II). Usvojio GREKO na
svojoj 48. plenarnoj sednici (u Strazburu, 27. septembra – 1. oktobra 2010).
5. Kampanja partiju košta do 4 miliona evra (1.04.2012). Blic.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/214994/
Kampanja-partiju-kosta-do-4-miliona-evra. Pregledano 10.05.2012.
6. Klajn, Ivan i Milan Šipka (2006). Veliki rečnik stranih
reči i izraza. Novi Sad: Prometej.
7. Klapper, J. (1960). The Effects of Mass Communication.
New York: Free Press.
8. Matić, Jovanka (2007). Televizija protiv birača. Beograd:
Dobar naslov.
9. Ohman, Magnus (2011). Zakon Republike Srbije iz
2011. godine o finansiranju političkih aktivnosti - Zakonske
odredbe i preporuke za sprovođenje. Washington: IFES.
10. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama
(emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajin-
12. Slavujević, Đ. Zoran (1999). Politički marketing. Beograd : Fakultet političkih nauka. Stranke
potrošile više nego što su prijavile da imaju (11. 05. 2012.
15:10h). Beta http://www.vesti-online.com/Vesti/
Srbija/224153/Stranke-potrosile-vise-nego-sto-suprijavile-da-imaju
13. Slavujević, Đ. Zoran (2007). Izborne kampanje: Pohod
na birače, Slučaj Srbije od 1990. do 2007. godine. Beograd
: Institut društvenih nauka.
14. TANJUG (2012). Republička izborna komisije proglasila
konačne rezultate izbora http://paragraf.rs/dnevnevesti/110512/110512-stampa1.html
15. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). (Ne)vidljivost žena u političkom TV spotu? Analiza diskursa
političkog TV spota u predizbornoj kampanji
2008 u Srbiji. U Kandidatkinje, ur. Dubravka Valić
Nedeljković. Novi Sad: Novosadska novinarska
škola, 147-163.
16. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Analiza sadržaja
političke TV reklame u predizbornoj kampanji u Srbiji 2008. U MIOKO 002-003/ (UR.) Mirko Sebić.
str. 49-63. Novi sad: FORIN.
87
17. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Multijezični
javni servis Vojvodine – izazovi i ograničenja. U
Susretu kultura, Zbornik radova, knjiga 1. Novi Sad:
Univerzitet u Novom sadu Filozofski fakultet str.
83-91.
18. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Strategije netolerantnog govora u medijima. Medijska kultura:
međunarodni naučno-stručni časopis, br 01, Novi
Sad – Nikšić - Dubrovnik: Civilni forum, str.199213,
19.Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Rod i mediji.
Uvod u rodne teorije, ur. Ivana Milojević i Slobodanka
Markov. Novi Sad: Univerzitet u novom sadu, Centar za rodne studije ACIMSI I Меditera Publishing.
Str. 447-461
88
Dubravka Valić Nedeljković
004.738.5:32.019.5(497.11)”2012”
Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima
sajber prostorvremena?
Sažetak: U ovom članku se predstavljaju rezultati analize sajtova 11 uticajnih političkih stranaka u Srbiji u vreme predizborne kampanje (april-maj 2012).
Istraživanje se temelji na teorijskim postavkama prema kojima je Internet „kompjuterski posredovana javna
sfera“, dakle sajber prostorvreme u kojem se formira javno mnjenje, što je za učesnike u predizbornoj kampanji
od suštinskog značaja.
Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka, koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za
glasove birača, utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe internetskih korisnika u vreme predizborne kampanje.
Rezultati su pokazali da se ova predizborna kampanja nije „vodila“ na Internetu, ali da jeste, za razliku od prethodnih kampanja, u ovoj Internet aktivno korišćen.
Ključne reči: Internet, predizborna kampanja, sajtovi političkih stranaka
89
Dubravka Valić Nedeljković
004.738.5:32.019.5(497.11)”2012”
Internet campaign 2012: what messages did the parties send to
users of cyber space-time?
Abstract: In this paper we present the results of the analysis of 11 influential political parties web-sites during the election
campaign (April-May 2012) in Serbia.
The study is based on theoretical principles, due to which, the Internet is a “computer-mediated public sphere”,
i.e. a cyber space-time in which public opinion is formed, which is essential for the participants in the election
campaign.
The aim of this study was to analyze the sites of parties, which were competing for the votes of citizens in this
election cycle, and based on this analysis, to determine how much the placed information and the way of editing
of the party web-site, meets the communication needs of Internet users during the election campaign.
The results showed that this campaign was not “run” on the Internet, but in this one, unlike previous campaigns,
the Internet was actively and widely used.
Keywords: Internet, campaign, political party web-sites
90
1. Uvodna razmatranja
Kontekst medija: Internet
Internet je prema Robu Shieldsu (2001 : 23, 26) „kompjuterski posredovana javna sfera“ (…) „opšteprihvaćeno mesto
za probno objavljivanje članaka, iznošenje stajališta i testiranje ideja“, tako da bi se „na Internetu formirana zajednica
„prelivala“ i „širila“ i van Interneta u društvo neposrednog
korisnika“ (Shields 2001 : 33), dakle u lokalnu zajednicu interpersonalne interakcije. Što podrazumeva da polemika
pokrenuta na Internetu „živi“ još određeno vreme i kroz
interpersonalnu/grupnu privatnu komunikaciju. Na to i
računaju političke partije postavljajući sadržaje na svojim veb
stranicama koji će na neposredan (direktni korisnici sadržaja na
Internetu) i posredan način (indirektni korisnici, oni van Interneta, iz društva neposrednog korisnika) dospeti do mnogo većeg broja osoba nego sadržaji distribuirani štampom,
odnosno elektronskim medijima.
„Razvoj informciono-komunikacionih tehnologija
mogao bi lako da doprinese razvoju (elektronske) demokratije“ (Vesnić Alujević 2011: 85). Ova demokratija podrazumeva uključivanje internetskih korisnika u javni dijalog sa donosiocima javnih politika i/ili predstvnicima centara političke
moći, a ne samo informisanje o njihovom javnom delovanju,
što je bio osnovni zadatak klasičnih medija.
Nove digitalne tehnologije ne samo što su dovele do
društvenih promena, već su te promene definisane novim
pojmovima poput na primer „izborno veb mnjenje“. Ono
se definiše i proučava kroz analizu odnosa između korisnika
i stvaraoca veb sadržaja i samog sadržaja. Fut daje sledeću
definiciju: „ veb mnjenje je skup dinamički definisanih digitalnih resursa koji obuhvata mnogobrojne vebsajtove, uzete
kao relevantne ili vezane za centralnu temu ili predmet“
(Vesnić Alujević 2011: 87). Pri tome valja imati na umu da
je sajber prostorvreme, za razliku od prostora ili vremena u
klasičnim medijima, infinitno i nestabilno. To praktično znači
da su sadržaji na Internetu podložni neprestanim promenama i prostorno i vremenski i sadržajno. Jednom objavljeni
sadržaji u klasičnim medijima su nepromenljivi kako prostorno (santimeri teksta u štampi), tako i vremenski (sekunde
objavljenog materijala u elektronskim medijima).
Drugi važni pojmovi koje donose novi mediji su „interakcija“ i „participacija“. Karpentije (Carpentijer 2007) ističe
da je participatorni proces vezan za balansirane odnose moći
i zajedničko donošenje odluka. Ova odlika internetskog komuniciranja partija sa potencijalnim biračima dovela bi do
participativne demokratije u punom smislu te reči, ali samo
ukoliko bi se stranke na vebu otvorile za potpunu interakciju
sa korisnicima. U tom slučaju političke elite bi donekle izgubile u svojoj društvenoj nadmoći, ali bi istovremeno i dobile
jer bi stvaranjem onlajn konsenzusa o pitanjima od javnog
interesa, koja su kontroverzna, na primer testirale svoja
stanovišta, pa bi tako mogle i da ih delimično koriguju/modeliraju pre debate u skupštini ili u klasičnim medijima. Aktivni građani bi tako kroz onlajn interakciju imali mogućnost
delimične ili potpune participacije u kreiranju javnih politika,
a stranke i njihovi lideri uporište za svoje odluke u već kreiranom mnjenju kroz internetsku interakciju.
91
Stepen angažovanja građanina na Internetu poznaje
različite nivoe u participiranju, od najneobaveznije posete
sajtu neke partije (partije revnosno beleže takav tip „interesa“), preko mogućnosti za korišćene linka ka partijskom
Fejsbuk profilu (DS u Srbiji na svom sajtu pruža takvu opciju) i definisanja „prijatelja“, odnosno narednog nivoa „lajkovanja“, pa do postavljanja tekstualnih ili ikoničkih komentara (smajlovi i slično), čemu stranke u Srbiji nerado otvaraju
svoje vebove.
Najvažnije funkcije veba su: „informisanje, uključivanje,
interaktivnost, mobilizacija“ (Vesnić Alujević 2011: 89) pri
čemu bi za političke stranke najvažnije trebalo da budu interaktivnost i mobilizacija (reprezentacija, pripadanje i akcija).
U stvari najčešće stranke u Srbiji baštine informativnu funkciju pružajući korisnicama svoju verziju partijski iniciranih
pseudo događaja posebno kreiranih u vreme predizborne
kampanje.
Ukupni broj internet korisnika 2011. u Srbiji je bio
4 107 00046 dakle gotovo 60%, stanovništva je onlajn. Ovakvim potencijalnim auditorijumom se pojedinačno ni jedan
medij ne može nadati.
Iako predstavljaju virtuelnu zajdnicu, internet korisnici
se ipak grupišu u virtuelne zajednice koje okupljaju pripadnike različitih uzrasta, etničke, verske i druge pripadnosti,
46
92
Podatak se množe naći na http://www.hugemedia.rs/blog/2011/07/29/
konacna-analiza-internet-marketing-u-srbiji-i-hrvatskoj pregledano
23.05.2012.
preferencijala, obrazovanja, ukusa, ideoloških pogleda, informativnih i kulturnih, odnosno komunikativnih potreba. Ali
ono što se danas već smatra najosnovnijom podelom jeste
da li pripadaju internet urođenicima ili internet pridošlicama (Prenski 2005). Onim prvima je svojstvena upotreba Interneta u
najrazličitije svrhe. Ta generacija rođena uz računar sasvim
„udobno“ sve komunikativne potrebe zadovoljava u sajber
prostorvremenu. Ovim drugima, koji su Internet savladavali
„u hodu“, sajber prostorvreme je samo jedna od dnevnih
ponuda u zadovoljavanju komunikativnih potreba. Partijski
sajtovi računaju na obe korisničke grupe.
Kontekst formata: partijski sajt
Upućeni korisnici sajtova najpre obrate pažnju na internet adresu. Prema Tapavički Duronjić (2008:99) najkredibilnijima se smatraju oni koji imaju oznaku .edu jer pripadaju
akademskim i uopšte obrazovnim institucijama čije informacije su lako proverljive i smatraju se službenim. Sve što
se tiče obrazovanja i inače ima predznak odgovornosti. Proverljive, ozbiljne i odgovorne su i informacije na sajtovima
sa oznakom .gov jer pripadaju vladinim institucijama. Oznaku
.org nose organizacije civilnog društva. Ugled organizacije garant je kredibilitetu informacija postavljenih na ovim sajtovima. Veb strane sa oznakom .com pripadaju komercijalnim firmama. Istinitost informacija direktno zavisi od ugleda firme,
korporacije, konzorcijuma… čiji je sajt. Najnepouzdanije
su informacije sa sajtova čija je oznaka .net jer informacije
može da postavi bilo ko i vlasnik odnosno administrator sajta nije obavezan da dokazuje istinitost, pouzdanost i tačnost
pruženih informacija.
Kako proceniti kredibilnost sajta i oceniti njegov autoritet pitanje je koje postavlja svaki korisnik Interneta. Istovremeno autori i administratori kreirjući sajt teže da „unapred“
odgovore na to pitanje budućih korisnika kako bi poseta sajta
bila što veća, jer to i jeste cilj svakog ko postavlja informacije
u sajber prostorvremenu.
Najednostavnije je potražiti odgovor na 5 novinarskih
pitanja u proceni sajta: ko ga je postavio; kada je poslednji
put ažuriran; šta sve obuhvata; kako i gde pronaći na sajtu
podatke koji se traže? University of Wisconsin - Eau Clare
je sačinio uputstva za ocenu valjanosti podataka na sajtovima47.
Osnovni zahtev za dobro uređen sajt jeste njegova dobra preglednost, lako manipulisanje i pretraživanje, brzina
učitavanja, jasni izvori informacija, bez puno banera i neupotrebljivih linkova, reklamnih poruka, animiranih gifova,
fleševa i drugih pokretnih i zahtevnih elementa koji ometaju
rad korisnika.
Važna je i koloristika sajta, ne više od tri boje, osnovna
bela podloga koja ne zamara čitaoca. Naravno postoji još niz
dizajnerskih pravila i zahteva koji karakterišu dobar sajt.
Ono što se očekuje od sajtova namenjenih komunikaciji sa korisnicima, a tome teže sve stranke, je interaktivnost,
o čemu je već detaljnije diskutovano u ovom radu. Tačnije
mogućnost ostavljanja komentara, postavljanja pitanja i dobijanja, u pristojnom vremenu, i odgovora na njih bez obaveze
da se ostave lični podaci.
47
www.neutralbay-p.schools.nsw.edu.au/library/infoeval.htm.
U ovu analizu uključeni su sajtovi 11 političkih partija koje
su učestvovale na izborima 2012. u Srbiji i jedan politički portal sa juga Srbije: BDSS, DS, DSS, LDP, LSV, SDAS, SDPS,
SNS, SPS, SVM, URS i portal presheva.com. Odabrani su
sajtovi stranaka koje su bile veoma aktivne u predizbornoj
kampanji i pokazale se učinkovitima i u ranijim izbornim ciklusima.
Sajtovi i portal praćeni su od aprila do 6. maja 2012. da
bi se uočile promene nastale u različitim periodima predizborne kampanje.
Za praćenje sajtova je urađen poseban kodni protokol
koji je sadržao dve osnovne kategodije: vizuelni sadržaj sajta
(osam potkategorija sa varijablama) i tekstualni sadržaj sajta
(osam potkategorija sa varijablama).
Kontekst istraživačke teme: predizborna kampanja
2012.
Izbore na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou raspisala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić
Dejanović 13. marta 2012, a za predsednika države 4. aprila.
Kampanja je bila duga i scrpljujuća, trajala je do predizborne ćutnje 4. maja. Izborni dan bio je 6. maj 2012.
Rezultati izbora 2012: Predsednik republike je Tomislav Nikolić (SNS). U republičkom parlamentu 250 mesta je
raspoređeno na sledeći način: Pokrenimo Srbiju (SNS) 73,
Izbor za bolji život (koalicija oko DS) 68, SPS-PUPS-JS 45,
DSS 20, Preokret (LDP, SPO i Bogata Srbija), URS 16, SVM
93
5, NOPO 1, Svi zajedno 1 i SDA 1. Pokrajinsku skupštinu
čine 120 poslanika: DS 59, SNS 22, SPS-PUS-JS- SDPS 12,
LSV 10, SVM 7, SRS 5, DSS 4, LDP 1.
2. Cilj istraživanja
Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova
stranaka koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale
za glasove birača utvrdi koliko informacije, ali i uređenje
stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe internetskih korisnika48.
3. Korpus i metod istraživanja
Korpus: tokom aprila i do samog dana izbora (6. maja)
ciklično su praćeni sajtovi 11 relevantnih stranaka u Srbiji http://www.ds.org.rs, http://istina.ldp.rs/Liberalnodemokratska-partija/, http://www.dss.rs/, http://www.svm.
org.rs/, http://lsv.org.rs/, http://sps.org.rs/, http://ujedinjeniregionisrbije.rs/, http://dss.rs/, http://bdssandzaka.rs/,
http://www.sda.rs/, http://www.sdpsrbije.org.rs/ čije kandidatske liste je potvrdila Republička izborna komisija te se
tako mogu smatrati učesnicima u izbornom ciklusu na sva tri
nivoa 2012.
Sedam od 11 stranaka, čiji su sajtovi praćeni, imale su i
48
94
Istraživanje rađeno i u okviru interdisciplinarnog projekta 47020 Digitalne
medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene finansiranog od strane Ministarstva za obrazovanje i nauku. Zahvaljujem se spoljnim saradnicima
Agneš Asodi Čurčić, Marini Grnja, Jeleni Jovović i Tijani Femić koje su
pomogle u kodiranju materijala i svojim kreativnim sugestijama pomogle
da ovaj tekst dobije svoj finalni oblik.
svoje kandidate na predsedničkim izborima (SNS, DS, URS,
SVM, DSS, SPS, LDP).
Osnovna metoda je bila kvantitativno-kvalitativna analiza
sadržaja. Za analizu je definisan poseban kodni protokol koji
za osnovu ima kodne protokole za elektronske i štampane
medije date u prilogu tekstova poglavlja „Koga su mediji
izabrali”, s tim što je za kodiranje sajtova u kodnom protokolu jasno izdvojen vizuelni sadržaj sajta (pet kategorija) i
tekstualni sadržaj sajta (10 kategorija od kojih je u ovom radu
predstavljeno pet).
Za prezentaciju i diskusiju podataka korišćena je komparativna metoda.
4. Rezultati
Imenovanje sajta
Kako je već u uvodnom delu napomenuto, oznaku .org
nose organizacije civilnog društva. Kako su partije do novog zakona o neprofitnom sektoru spadale pod NGO nije
neobično što je deo partijskih sajtova sa tom oznakom (DS,
SVM, SŠS, SDP Srbije). Ostale imaju nakon skraćenice imena još samo oznaku države „rs“.
Odabirajući ovu mogućnost partije su poslale korisnicima implicitnu poruku da je reč o „subjektima“ političke
prakse koji se bave kreiranjima javnih politika i da im je cilj
vršenje vlasti, odnosno participiranje u vlasti, što sigurno nije
misija udruženja građana.
Vizuelni sadržaj sajta
Sajtovi stranaka su uglavnom zadovoljili vizuelne standarde.
Najviše pažnje posvećuju fotoalbumima. Istraživanja su
pokazala da korisnici najčešće upravo pregledaju fotoalbum, pa tek onda ostale sadržaje na sajtovima. Stoga se na
stranačkim sajtovima odabir fotografija može tumačiti kao
implicitna poruka korisnicima.
Na fotografijama je najčešće predsednik stranke
(Bošnjačka demokratska stranka, DSS, DS, SNS, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića). Ovu strategiju koriste
one partije koje imaju prepoznatljive predsednike/lidere, to
jest one koje poistovećuju partiju sa liderom – lidera sa partijom.
Zatim, stranke na svojim sajtovima objavljuju i fotografije kao ilustracije događaja o kojem se informiše Internetska javnost (Stranka demokratske akcije Sandžaka, SNS).
Na ovaj način implicitno se ukazuje da je stranka prisutna u
svakodnevnom životu zajednice. U ovome je posebno ažuran
bio URS koji je redovno objavljivao fotografije sa svih predizbornih skupova. Sajt je obnavljan fotografijama na svaka
dva-tri sata tokom kampanje.
Fotoalbum se i na sajtovima drugih stranaka veoma
često obnavlja (SVM, DS, URS) što ukazuje na to da stranka
želi svog lidera i najaktivnije članove da načini vidljivim i prepoznatljivim u zajednici. Tome u prilog govori i činjenica da
na sajtovima nekih stranaka preovlađuju fotografije velikog
formata i visoke rezolucije (LDP, DS) kako bi se i medijima
omogućilo da ih koriste.
Sajt SNS se izdvaja po tome što se na naslovnoj strani sa
leve margine na plavoj pozadini nalazi fotografija Tomislava
Nikolića, cela figura u pokretu, a sa desne, po istom modelu,
Aleksandra Vučića. Između dva lidera je na beloj podlozi
crnim slovima ispisan tekst i postavljeni ostali multimedijalni
sadržaj sajta. Dakle vizuelno, dve dominantne ličnosti, dva
lidera ove stranke, „objedinjuju“ sve stranačke aktivnosti i
nameću se kao kreatori ciljeva, misije, aktivnosti i svega što
jeste SNS. Ova stranka je jedina u Srbiji koja ima dve ličnosti
ravnopravne po snazi, koje vode stranku i fotografije na sajtu
na to jasno ukazuju.
Neke stranke imaju moderniji pristup pa su sajtovi
multimedijalni što znači da partije ili proizvode videoklipove
i stavljaju ih na sajt (DS, URS i SVM/ video klipovi sa
Jutjuba nalze se na naslovnoj stranici sajta; DSS, Sandžačka
demokratska stranka), ili postave link na Jutjub na kojem se
video sadržaj nalazi (SVM, LSV).
Sajt DS se izdvaja od drugih i po novini na odeljku multimedija. To je mogućnost direktnog prenosa. DS je „uživo“
emitovao konferencije stranke preko svog sajta. Ova opcija
je pokrenuta prvi put početkom 2012, pre predizborne kampanje, kada je prenošen deo jedne od sednica glavnog odbora stranke. Time DS pokazuje da je moderna stranka koja
mlađu generaciju targetira savremenim pristupima prezentacije delatnosti partije. Ova stranka ima i ikonice za Fliker
i za RSS fid koja se koristi za Gugl rider. DS na svom sajtu
95
jedina primenjuje standarde W3 Konzorcijuma (W3C) koje
se odnose na pristupčnost svih sadržaja za osobe sa invaliditetom.
Na sajtu URS su kontinuirano objavljivani video klipovi
sa snimcima sa promotivnih predizbornih skupova, kao i intervju sa stranačkim kandidatom za predsednika Srbije.
Boje na partijskim sajtovima prate boje stranke. Sajt DS
je žuto-belo-plavo-ciklama, DSS plava (boja različka) i bela,
SDA Sandžak oker žuto, bela i zelena (iako su slova logo
stranke zelena, plava i oker); LSV dominira bela što doprinosi čitljivosti sajta uz primese boja stranke plave, žute i zelene;
SVM bela i zelena; LDP belo, lila, crveno; SPS dominantno
crvena i bela; URS svetlo (golubije) plava i bela i SNS u bojama srpske trobojke (crveno, belo, plavo). Dominiraju dve
boje: bela (podsećamo da ona suštinski i nije boja jer u sebi
sadrži ceo spektar), što jeste najčitljivije za onlajn prezentacije sadržaja i plava u različitim nijansama. Dakle, hladne boje
(plava i zelena) su dominantne na srpskoj političkoj sceni.
Tople (crvena, žuta) su retke, uz napomenu da nismo uvrstili
srpku trobojku, koja sadrži i crvenu boju, kao „boju sajta”.
96
Logo, zastava i slična obeležja su najčešće deo sajta. Tako je
na sajtu BDSS postavljen logo stranke, a drugih stranačkih i
državnih obeležja nema; SNS ima logo stranke, SPS takođe,
ali za razliku od pomenutih DSS na sajtu drži državni grb i
zastavu što na implicitnom nivou korisnicima šalje poruku da
je reč o „državotvornoj“ stranci. Neke stranke imaju slična
obležja kao geografska područja što može uneti zabunu kod
korisnika, ili poistovećenje regiona i partije, kao kod LSV-a
čija je zastava slična vojvođanskoj zastavi, zbog izraženo
autonomaškog programa te stranke.
Interaktivnost je najvažnija prednost Internetske predizborne promocije u odnosu na promociju u klasičnim medijima. Ni jedan od praćenih i analiziranih sajtova nije omogućio
korisnicima/potencijalnim biračima potpunu, svakodnevnu,
personalizovanu (čet sa liderom ili kandidatima, postavljanje
pitanja lideru/kandidatima i ažurirano odgovaranje na njih)
interaktivnost.
Izuzetak je SNS čiji sajt je u aprilu redizajniran
i omogućeno je korisnicima da Tomislavu Nikoliću,
predsedničkom kandidatu i Aleksandru Vučiću, viđenom za
gradonačelnika Beograda korisnici mogu da postavljaju pitanja. Podsetimo da je SNS imao sve elemente dobro vođene
kampanje, njihovi TV spotovi su takođe insistirali na dijalogu
kandidata sa „pretpostavljenim“ biračem (na primer u jednom od spotova Tomislav Nikolić sedi na sofi i u direktnom
govoru se vrlo intimizirajuće obraća zamišljenom biraču, up.
analizu tv spotova).
Interaktivnost na sajtovima praćenih političkih stranaka
je ili (a) posredna, upućivanje na društvene mreže Fejsbuk
i Tviter (DS, LDP, SPS, SVM, LSV), odnosno Jutjub (SPS,
SVM, LSV) ili (b) postoji (LDP, SNS) u određenom, kontrolisanom obimu, zatim (c) postoji ali nije aktivna (Bošnjačka
demokratska stranka Sandžalka), ili (d) uopšte ne postoji
(Sajt demokratske stranke Sandžaka).
Povezivanje, upućivanje (linkovanje) ukazuje sa kim je
stranka bliska, ko su prijatelji stranke, koji su sajtovi re-
levantni za tu partiju. Neke, kao Bošnjačka demokratska
stranka Sandžaka, uopšte nemaju linkove pema drugim sajtovima. Drugi imaju prema srodnim strankama, ličnostima,
organizacijama i tome slično, kao na primer DSS, čiji je sajt
linkovan na sajtove Единаја Русија (Rusija), SDS (Srpska
demokratska stranka – Republika Srpska), Fond Slobodan
Jovanović, Ekonomski savet DSS-a, Gradski odbor Beograd
DSS-a, Omladina DSS-a, Gradski odbor Novi Sad DSS-a, iz
čega se vidi se da se stranka linkuje uglavnom sa sopstvenim
ograncima, odnosno da je zatvorena u samu sebe.
Sajt Socijaldemokratske partije Srbije ima linkove koji
vode ka internet stanici predizborne koalicije „Izbor za bolji
život“ (http://www.izborzaboljizivot.rs/ ). Osim ovog, na
sajtu postoje i linkovi prema: PES-u (Party of European Socialists), Vladi Srbije, Skupštini Srbije, Socijalističkoj internacionali i Ujedinjenim nacijama i ličnom sajtu Rasima Ljajića.
Takođe postoje i linkovi prema Fejsbuk i Tviter stranici
stranke kao i prema Jutjub kanalu stranke (i poseban segment Video gde se nalaze linkovi prema video materijalima
postavljenim na Jutjubu).
Mnoge stranke imaju direktan link samo prema
društvenim mrežama.
Tekstualni sadržaj sajta
Jezik/jezici i pismo/pisma sajta su elementi koji daju važnu
informaciju o temeljnom opredeljenju stranke. Pre svega o
tome koliko je zatvorena u svoje geografsko područje, naciju
i veru, zatim sa kim želi da sarađuje i na koga da se oslanja u
ostvarivanju svojih programskih ciljeva, kao i da li je i koliko
okrenuta velikim silama i nacijama.
Najčešća ponuda je srpski jezik, ćirilično i latinično pismo (LSV); ili srpski jezik i samo latinično pismo (LDP, URS)
koje na implicitnom nivou ukazuje na globalističko opredeljenje stranke. Zatim DSS kao jedna nacionalno orijentisana stranka, potpuno predvidljivo, ima sajt dominantno na
ćirilici, ali postoji i mogućnost čitanja sadržaja i na latinici.
Nasuprot tome neke stranke su odlučile da se internacionalizuju uključivši i jedan od svetskih jezika kao ponuđeni
jezik sajta. Tako je DS (sajt je inače na ćirilici, sa mogućom
opcijom latinice) uključio mogućnost čitanja sadržaja na engleskom, a SPS je dostupan na srpskom, ruskom i engleskom
jeziku, na ćirilici i latinici. Ruski jezik je veoma važna informacija jer se zna da je ova stranka u tradicionalnom prijateljstvu sa Rusijom, i da značajni članovi stranke žive u toj
zemlji. No kako bi pokazala da je moderna stranka okrenuta
evropskim integracijama, na kojima gradi svoj novi imidž od
kada je postala 2008. koalicioni partner u vladi DS, sajt je
dostupan i na engleskom.
Stranke nacionalnih zajednica sadržaje na svojim sajtovima objavljuju na maternjem jeziku i pismu i većinskom
jeziku, ali uglavnom latiničnom pismu (npr. SVM). Na sajtu Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka svi tekstovi su
pisani latinicom, ijekavicom. Reč je o partiji koja je izrazito
okrenuta Bosni i Hercegovini. Podsetimo na primer na reakciju lidera ove stvarnke u januaru 2012. kada je u saopštenju
za javnost osudio obeležavanje dvadesetogodišnjice po njegovim rečima „takozvane Republike Srpske“.
97
„Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka oštro protestvuje zbog prisustva cjelokupnog državnog i crkvenog vrha
Republike Srbije u Banjaluci i veličanja jednog paradržavnog
entiteta, tzv. „republike srpske“, nastale na politici etničkog
čišćenja, najstrašnijih ratnih zločina i zločina genocida nad
bošnjačkim narodom u Republici Bosni i Hercegovini od
strane srpske vojske komandovane i naoružavane iz Beograda. Sa tog dijela Bosne protjerano je ili pobijeno cjelokupno bošnjačko stanovništvo, a njihova imovina uništena ili
opljačkana i na najvarvarskiji način su uništeni svi objekti
bošnjačkog kulturnog-historijskog i urbanog nasljeđa, koji je
taj narod stvarao stoljećima“49.
Autorsvo/izvor sadržaja
Na sajtovima stranaka izvori informacija su trojaki: a)
autorstvo stranke; b) bez navedenog autorstva; c) sadržaj
preuzet iz klasičnih medija; d) agencija kao izvor; e) mešovito,
nedoslednost u navođenju izvora.
a. Autorstvo stranke je izrazito na sajtu LSV koja ima
svoj Biro za informisanje, koji je potpisan ispod
svakog teksta koji je LSV objavio u monitorovanom periodu, skraćenicom BILSV. Na sajtu SNS u
100% slučajeva autori tekstova su osobe zadužene
za odnose sa javnosću iz Srpske napredne stranke
i potpisani su kao „stranka“. Na sajtu URS autori
tekstova su u 95% slučajeva bili ljudi iz stranke
zaduženi za odnose sa javnošću u toku predizborne
98
49
http://www.sandzakinfo.net/info/politika/4247-bds-sandaka-osuujevelianje-genocida-u-bosni
kampanje i bili su potpisani kao „sektor za odnose
sa javnošću“.
b. SPS u većini slučajeva (73,08% ) ne spominje ko je
autor teksta, tek daljim upoređivanjem teksta na Internetu se može naći medij koji je tekst originalno
objavio.
c.
Na DSS sajtu u nekim slučajevima je potpisana
stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst
preuzet iz nekog drugog medija. Može se smatrati da je u medijima objavljen tekst pripremljen
u stranci. Što nije neuobičajena praksa iako se to
ne može smatrati dobrim uređivačkim modelom.
Na sajtu SVM-a, objavljeni su isključivo tekstovi
preuzeti od drugih medija, i to od dnevnog lista
Mađar So i u samo jednom slučaju, od mađarskog
internet portala VajdasagMa.info.
d. DS je 92% svojih sadržaja preuzeo od agencija,
najčešće od državne agencije TANJUG. Ova stranka
na svom sajtu nema nepotpisanih sadržaja. Na sajtu
SNS 6. maja, na dan izbora, pojavljuju se tekstovi za
čiji izvor piše da su preuzeti od Bete i TANJUG-a.
Ovi tekstovi su bili o izbornim rezultatima. Kako
se agencije smatraju najneutralnijim izvorom, tako
je implicitna poruka korisnicima da je sve što se na
sajtu nalazi istinito i bez partijskog spinovanja.
e. Mešovito, nedoslednost u navođenju izvora. Na
sajtu DSS, kako je već navedeno, tekstovi su ili ne-
potpisani, ili se kao autor navodi stranka. U nekim
slučajenima je potpisana stranka i istovremeno je
naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medija. Na sajtu Stranke demokratske akcije Sandžaka
objavljuju se sadržaji čiji su autori osobe iz stranke
i oni su potpisani, kao i sadržaji koji se o stranci
objavljuju u medijima. U tom slučaju je naveden
medij kao izvor i skeniran je tekst u pdf formatu i
stavljen na sajt.
Autorstvo sadržaja ukazuje na to koliko se stranka oslanja na sopstveni kadar u kreiranju sajta, odnosno koliko
je press biro stranke ozbiljno postavljen. Uobičajeno je da
uredništvo sajta odabira sadržaje iz medija u kojima je o
stranci pisano na pozitivan način jer je to dodatno prikriveno
reklamiranje delovanja posvećenog članstva i lidera.
Mnogo je učinkovitije kada je korisnicima sajta dostupan pres kliping jer će te sadržaje internetski auditorijum
prihvatiti kao neutralne, van uticaja partije, a time su oni i
delotvorniji.
Kada je stranka potpisana pod tekst, auditorijum te
sadržaje smatra, sa jedne strane da su propagandni, odnosno
da je reč o spinovanju inormacija za široki korisnički internetski auditorijum; ili, sa druge strane, da je stranka sposobna
samostalno da „pokriva“ sve događaje relevantne za partiju
i lidera, što opet znači da ima jaku infrastrukturu. Kako će
korisnik sajta dekodirati informaciju o autorstvu sadržaja
uslovljeno je različitim kontekstima. Najznačajni su: kontekst
ličnih preferencija svakog pojedinca, kontekst obrazovanja,
socijalnog statusa, pozicije u zajednici i kontekst internetskog
iskustva.
Pokazalo se da iskusniji „surferi“ po Internetu i te
kako obraćaju pažnju na autorstvo objavljenih tekstova, jer
je to jedan od činilaca kredibiliteta informacija koje se na
određenom sajtu mogu naći. Autorstvo će ih motivisati da se
na stranici zadrže duže ukoliko procene da je verodostojno.
Oni koji se zadržavaju na stranicama tek nekoliko sekundi
o tome ne vode računa. Takva „publika“ i nije preferentna
za političke stranke čiji je cilj da se korisnici podrobnije
informišu, eventualno postanu „prijatelji“ i „lajkuju“ stranku
kasnije na Fejsbuku.
Nivo kampanje
Izbori 2012. odvijali su se na tri nivoa (lokalni, pokrajinski i republički) uz izbore za predsednika Republike.
Opšti zaključak monitoringa predizbornih kampanja50
je da su se mediji fokusirali na parlamentarne i predsedničke
izbore. Pokrajinski i lokalni izbori su ostali u senci.
Pošto je ova kampanja suštinski bila liderska, a lideri
vodećih stranaka su bili ujedno i predsednički kandidati,
50
Tri najveća monitoringa ove kampanje radili su Biro za društvena istraživanja, Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Novosadska novinarska
škola, Novi Sad. Rezultati su predstavljeni 19. 05. 2012. na skupu „Izborna noć“ Medija centar u Beogradu; 22. 05. 2012. na okruglom stolu
„Koga su mediji izabrali“ u Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine
u Novom Sadu i 24. 05. 2012. na konferenciji „Monitoring izbornog procesa 2012. “ u Beogradu.
99
teško je bilo razlučiti kada je lider u funkciji parlamentarnih
izbora, a kada u funkciji predsedničke kampanje.
Partijski sajtovi su se ponašali na sličan način.
SNS je veliku pažnju posvetila virtuelnoj zajednici na
Internetu. U toku predizborne kampanje 2012. godine, veb
sajt Srpske napredne stranke unapredjen je i poboljšan tako
da informacije budu lako dostupne svim građanima, onima
koji se vešto služe Internetom, ali i onima koji se na Internetu
slabije snalaze. Na naslovnoj strani sajta nalazi se osnovni
meni gde su informacije i tekstovi grupisani po datumima.
Pored aktuelnih tekstova koji su ažurirani svakodnevno nalazi
se i arhiva starijihih tekstova i izjava. U 80% slučajeva na sajtu
je vođena kampanja na republičkom nivou, u 15% slučajeva
na predesničkom nivou i u 5% slučajeva na lokalnom nivou
(Grafikon 1. ).
Inače ova stranka se promovisala i na nepartijskim
sajtovima kao što je na primer portal Aladin koji informiše
detaljno o televizijskom programu u Srbiji. Na Aladinu su
se lideri ove stranke (Nikolić i Vučić) promovisali i u vreme
predizborne ćutnje.
Na sajtu DS u fokusu su bili republički (42%) i
predsednički (30%) izbori. Zanemareni su lokalni (15%
sadržaja), a pokrajinski još više (13% sadržaja) (Grafikon
2.). Rezultati izbora su pokazali da sajt DS nije imao dobru
strategiju, jer je upravo na izborima za Skupštinu Vojvodine
osvojio najviše mandata ukupno 59 od 120 (16 od 60 po
proporcionalnom izbornom sistemu i 43 poslanika od 60
po većinskom izbornom sistemu) i lako formirao Vladu
Vojvodine.
Grafikon 2: Sajt DS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja
Grafikon 1: Sajt SNS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja
100
SPS se fokusirao na republičke izbore 47%, a duplo
manje pažnje na sajtu ove partije je posvećeno predsedničkim
(24%), a nešto malo više od toga lokalnim izborima (29%
sadržaja) (Grafikon 3.).
Grafikon 3: Sajt SPS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja
Na sajtu URS su u najvećoj meri praćeni izbori na
republičkom nivou (60%), zatim izbori na lokalnom nivou u
30% slučajeva i predsednički u samo 10% tekstova.
Nasuprot svim navedenim, sajt Bošnjačke demokratske
stranke Sandžaka postavljen je pre kampanje (9. marta 2012)
i skromna ponuda sadržaja se tokom kampanje uopšte nije
menjala. To je primer potpunog ignorisanja Interenta kao
sajberprostor vremena u kojem se formira virtuelna zajednica
podrške partijskim ciljevima u „pohodu“ na mesta u vlasti
na različitim nivoima. Ova partija, podsetimo, i nije ostavrila
svoje predizborne ciljeve.
Teme
Predizborna kampanja 2012. za sve nivoe vlasti, kao i
za mesto predsednika države u središtu je imala ekonomiju
sa fokusom na poljoprivredu i sa tim u najneposrednijoj vezi
rešavanje problema nezaposlenosti.
Ovo nije bila kampanja, poput prethodnih, u kojima su
se rešavala pitanja statusa države kao takve (granice), odnosa
prema svetu (EU, SAD, Rusija, NATO) i drugih tema na
koje je bivao ponuđen isključiv izbor po modelu „ili ste za
ovo…ili ste za ono…“. Srednje rešenje nije bilo moguće.
Polarizacija je bila potpuna. U najkraćem tema tih kampanja
je bila „mi i drugi“. Taj odnos nije najdirektnije, iako u suštini
jeste, pogađao svakog pojedinačnog građanina i birača. Istovremeno građani ipak nisu mogli baš jasno da procene da li
su obećanja ispunjena ili ne. Na primer da li je odnos sa EU
zaista takav kavim se u medijima predstavlja i da li je to plod
dobre politike vladajuće koalicije, ili dobre volje EU.
Tema ove kampanje, sudeći prema porukama koje su
stranke slale biračima u političkim TV spotovima plaćenog
predizbornog oglašavanja51, je bila veoma teška za stranke
jer je doticala svakog birača. U najkraćem se može definisati kao „mi o nama samima“. Znači sve stranke su se bavile
istom temom, nudile su slična rešenja i morale su znati da
će ovoga puta birači veoma brzo osetiti koliko su ponuđena
rešenja ispunjena i koliko se to odnosi na svakog pojedinca
51
Videti tekst „ Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri
godine? - uporedna analiza tv spotova predizborne kampanje 2007/82012“
101
i njegov lični status u zajednici. Ima posla ili nema posla, i
ništa drugo.
Jedino je DSS napravio iskorak iz postojane ponude,
vraćajući se na dihotomiju iz 2007/08 Kosovo ili EU, NATO
ili nezavisnost i ponudio umesto „ili...ili“ opciju „i…i“. Rezultat na izborima je pokazao da je reč o pogršnoj dilemi u
odnosu na ciljnu grupu ove stranke, u pogrešno vreme, sa
pogrešnom idejom za rešenje.
Kako su partijski sajtovi prepoznali društveno politički
kontekst izbora u proleće 2012? Šta je za njih bila tema?
Za ovu priliku izdvajamo sajtove samo onih stranaka
koje su na izborima 2012. bile praktično nosioci kampanje.
SNS kao stranka koja je na ovim izborima dosegla cilj
(mesto predsednika države i određeni broj mesta u Vladi,
najveći broj poslanika u Skupštini) je imala svega nekoliko
ključnih tema i njima se bavila dosledno, bilo da je u pitanju
bila afirmativna ili negativna kampanja, kako u tv spotovima, tako i na sajtu. Poruka je bila jasna i jednoznačna. Na
sajtu su se većinski nalazili tekstovi o investicijama (60%),
gotovo duplo manje o društveno-političkoj situaciji u zemlji
(35 %), i sasvim malo o zdravstvu (3%) i ljudskim pravima
(2%) (grafikon 4.). Lideri SNS su shvatili da su ljudska prava
„akademsko pitanje“, a da običnom građaninu treba nada da
će vrlo brzo dobiti posao iako nema nikakvu „vezu“.
102
Grafikon 4: Dominantne teme na sajtu SNS u vreme predizborne
kampanje
Osim navedenih glavnih, opštih, tema za sve građane
birače, sajt je imao i jednu personalnu. Reč je o najavi
tužbe koju će podići SNS protiv Aleksandre Jerkov (LSV) i
pojedinih medija zbog iznošenja neistine, kako se tvrdi, u vezi
„visiokog školovanja“ (autentičnosti diplome) lidera stranke
i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. Ova tema je
veoma kratko bila u fokusu javnosti Srbije u predizbornom
periodu i veoma brzo je nestala kako iz medija, tako i sa sajtova.
Nakon nekoliko meseci javnost nije dobila objašnjenje da li
je zaista diploma, sada već, predsednika Republike Tomislava
Nikolića pod znakom pitanja.
Podsetimo samo da su negde u istom periodu u
Mađarskoj i Nemačkoj otvorene afere o prepisanim
doktoratima. Javnost je veoma brzo dobila rezultat - ostavka
najviših državnih funkcionera upletenih u aferu.
Tema „obrazovanje“ nije bila u središtu sajta niti
kampanje SNS, niti drugih učesnika u ovom izbornom
ciklusu. Očito da je ona nisko pozicionirana uopšte u Srbiji
2012. U tom kontekstu posmatrano, moć političkih partija
da postavljaju društvenu agendu tema od javnog interesa je
takva da, bez obzira na značaj i opštedruštvene vrednosti,
mogu da zanemare i jedno izrazito moralno pitanje.
DS kao direktno oponentna stranka SNS koja je
ujedno i najveći gubitnik kampanje 2012. (izgubila mesto
predsednika države, nije uspela da formira koaliciju za
Vladu, ima sa koalicionim partnerima 68 poslaničkih mesta,
a SNS 73) odabrala je identične teme. Prva po važnosti
tema o kojoj se najviše govorilo jesu investicije u zemlji,
kao i na sajtu SNS. Ovakvi izveštaji na sajtu DS čine 39%
ukupnog monitorovanog sadržaja (Grafikon 5.). Akcenat
se stavljao na investicije koje su do sada uložene u Srbiju,
i po tome se razlikuje od pristupa temi SNS, ali i na one
koje se obećavaju ukoliko DS ponovo uđe u vladu u čemu
su identični sa SNS. Druga po redu tema o kojoj se govorilo
jesu nova radna mesta i o njoj se pisalo u 22% od ukupnog
monitorovanog sadržaja, o čemu je i SNS svoje internetske
korisnike informisao, ali kroz temu investicije. Tema rada i
socijalne politike na sajtu DS se obrađivala samo u okviru
otvaranja novih radnih mesta, ali ne i dosadašnje situacije o
broju nezaposlenih, neprijavljenih i radnika koji su ostajali
bez posla usled privatizacije državnih preduzeća. U okviru
teme koja se odnosila na društveno-političku situaciju u
zemlji bilo je podjednako mnogo kampanje i antikampanje.
DS kao partija na vlasti nije se dovoljno bavila društvenopolitičkom situacijom (15%) jer je jasno da je ta „situacija“
delimično posledica i politike te stranke. Nije se bavila
ni važnim pitanjima kao što je korupcija (5%), čak ni kao
odgovor na napade drugih uičesnika u kampanji koji su ovu
stranku optuživali za nedoslednost u borbi protiv korupcije
i nezavidno mesto Srbije na listi veoma korumpiranih
zemalja u svetu. Isto toliko tekstova bilo je posvećeno i
zdravstvu (5%), a prblemi u ovoj sferi su izuzetni i dotiču
svakog pojedinačnog građanina Srbije. Partija nije iskoristila
pomake koje su u ovoj sferi učinjeni, osim što je u Novom
Sadu u vreme kampanje otvoreno novo krilo dečije bolnice.
Može se smatrati da su podaci o stanju u zdravstvu toliko
zabrinjavajući da DS nije hteo da pokreće pitanje na koje
svaki građanin zna da da odgovor, a taj odgovor ne bi išao u
prilog stranci.
Na sajtu DS bilo je veoma malo tekstova o EU
integracijama (7%) uprkos velikom uspehu obelodanjenom
tek nekoliko sedmica pre raspisivanja izbora. Tačnije, Srbija
je 2. marta 2012. zvanično dobila status kandidata za članstvo
u EU. Odluku je u noći između 1. i 2. marta saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Neizvesnosti
je i ovoga puta bilo do samog kraja, iako u nešto manjoj meri
nego u prethodnim koracima. Rumunija je tražila garancije za
status vlaške manjine i taj problem rešen je ekspresnim potpisivanjem protokola o tom pitanju. Status kandidata ne pruža
nikakve rokove za dalje korake u pridruživanju, što najbolje
ilustruju primeri zemalja koje su već prošle ovu stepenicu Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. To je možda i glavni razlog što se ova tema nije, novinarskim žargonom rečeno, više
eksploatisala na sajtu DS iako je to bio najvidljiviji rezultat
vladavine koalcije DS u prethodnom mandatu.
103
Dakle u slučaju sajta SPS mnogo je signifikantnije čime
se nije bavio, nego teme koje je obrađivao. Uprkos ovim
nalazima SPS je po mnogim analitičarima ostvario izvanredan uspeh na izborima 2012. sa 45 osvojenih mandata. Od
potpuno devastirane partije 2000. sa izrazito lošim imidžom,
u samo dva izborna ciklusa, dosegla je tek za trećinu mesta
manje u parlamentu od DS, do ovih izbora najomiljenije,
vodeće partije u Srbiji.
Grafikon 5: Dominantne teme na sajtu DS u vreme predizborne
kampanje
SPS - stranka koja je na osnovu svojih rezultata ostvarenih na izborima odlučila kako će izgledati nova Vlada
i nametnula svog predsednika za mandatara, u kampanji na
sajtu se bavila prevalentno društveno-političkom situacijom
u zemlji (50,01% tekstova), tako kao da nije bila deo vladine koalicije i vodila jedno od vrlo važnih ministarstava od
2008. do 2012. (Grafikon 6.). Druga po značaju tema na sajtu
ove stranke je bila regionalizacija i decentralizacija (26,93%),
tema u suštini vezana za imidž jedne sasvim druge partije
„Ujedinjeni regioni Srbije“. Istovremeno teme koje bi trebalo
da brinu koaliciju oko SPS (PUPS i JS) kao što su nova radna
mesta (3,84%) ili penzije (0%) ili zdravstvo (0%) uopšte im
nisu bile u fokusu. SPS kao partija socijalističke provinijencije nije se bavila ni ljudskim pravima (0%), što bi trebalo da
joj bude jedan od značajnih zadataka.
104
Grafikon 6: Dominantne teme na sajtu SPS u vreme predizborne
kampanje
5. Zaključak
Političke parije u Srbiji su razumele značaj Interneta
kao novog prostorvremna za promovisanje svojih političkih
ideja, stavova i lidera. Svi posmatrani sajtovi su profesionalno
kreirani i pružali su relevantne informacije u toku predizborne kampanje, osim sajta Bošnjačke demokratske stranke
Sandžaka.
Političke partije u Srbiji nisu se pokazale spremnima
da odgovore na izazove kako negativne (da sajt bude organizovano „napadnut“ pitanjima i stavovima političkih
neistomišljenika), tako i pozitivne, da omoguće direktan
onlajn dijalog sa kadidatima i kandidatkinjama (osim sajta
SNS na kojem je postojala mogućnost da se korisnici obrate
Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću sa pitanjima) i tako
omoguće potencijalnim biračima da se kroz polemiku odluče
za koga da glasaju.
Nepredvidljivost korišćenja sajta političkih stranaka
jeste ograničavajuća okolnost, ali istovremeno Internet
pruža više mogućnosti za vođenje predizbornih kampanja od
klasičnih medija koji su regulisani različitim pravilima kada je
političko prezentovanje i reklamiranje u pitanju. Podsetimo
da je RRA propisala jasna uputstva za elektronske medije o
tome kako da prate kampanju 2012. i kontrola njihovog rada
je bila veoma stroga.
Fotogalerija i multimedija su važan činilac na sajtovima
vodećih partija, posebno onih koje su veliku pažnju posvetile
mladima. Podsetima da su u Srbiji preovlađujući korisnici Interneta upravo mladi, a ujedno su oni i bili ciljna grupa kojoj
su preovlađujuće teme kampanje (investicije i zapošljavanje)
bile namenjene.
Sajtovi su sledili logiku medija koji su u fokus stavili
republičke i predsedničke izbore, a ostavili po strani pokrajinske i lokalne.
I na kraju valja ukazati na to da su svi sajtovi moderni
i kreativni, laki za pristup i korišćenje, odnosno pretragu.
Stranke su se trudile da postavljeni tekstovi budu informativni, a ne persuazivni, tačnije da ne budu vidljivo propagandni,
već su koristili strategiju prikrivenog oglašavanja, što je kod
auditorijuma uvek učinkovitije.
Neka naredna istraživanja bi valjalo da u središte pažnje
stave korelaciju izbornih rezultata sa sadržajima sajtova
stranaka kako bi se utvrdio učinak Internetske predizborne
kampanje u Srbiji. Podsetimo da je naša zemlja među prvima u Evropi po broju Fejsbuk profila, a sve stranke su
sa biračima komunicirale upravo preko Fejsbuka, Tvitera i
Jutjuba.
Literatura
1. Bell, David (2001). An introduction to cyberc ultures. London and New York: Routledge.
2. Carpentijer, Nico (2007). Rescuing Participation. Visual
essey. The Visual Sociology Study group. Retrieved
March 5, 2009, from http://hompeages.vub.ac.be/
ncarpent/ar_pub.html
3. Creeber Glen and Royston Martin ed. (2009). Digital
cultures, Anderstanding New Media. New York: Open
University Press.
4. Kluver, Randolf, Nicholas W. Jankowski, Kirsten A.
Foot and Steven M Schneider ed. (2007). The Internet
105
and National Elections, a comparative study of web campaigning. London and New York: Routledge.
5. Nguyen, Dan Thu i Jon Alexander (2001). Dolazak
kiberprostorvremena i kraj političkog poretka. U
Kulture interneta, uredio Rob Shields. Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Str.
147-184.
6.Prensky, Marc (2005). Digitalni urođenici, digitalni
pridošlice. Edupoint časopis: časopis o primjeni informacijskih tehnologija u obrazovanju. Godina V.
Pregledano 27.01.2012. http://edupoint.carnet.hr/
casopis/40/clanci/3
7. Shields, Rob (uredio), (2001). Kulture interneta. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko
društvo.
8. Tapavički Duronjić, Tatjana (2008). Kompjuterska kultura i novi mediji. Banja Luka: Filozofski fakultet.
9. Valić Nedeljković, Dubravka (2002). Praktikum novinarstva, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: Privredni
pregled.
106
10. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Internetski
radio i radio na internetu: globalizacija lokalnog
medija. Medijski dijalozi, Podgorica: MEDIA DIALOGUES journal for researching of media and society; ur.
Mimo drašković. Godina III, broj 6. str 81-97.
11. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Izveštaj za
Srbiju. U Interupcija korupcije: Bosna i Hercegovina,
Hrvatska, Slovenija i Srbija nacionalni izveštaji i
monitoring političkih magazina; ur. Dubravka Valić
Nedeljković. Edicija Medijska sfera, knjiga 5. Novi
Sad: NNŠ, str. 10-34.
12. Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Digitalizacija
u Srbiji počinje od Vojvodine. Medijski dijalozi,
Podgorica, Vol. IV, N 9, str. 9-20.
13. Vesnić Alujević, Lucia ( 2011). Političko komuniciranje i sajtovi društvenih mreža. Godišnjak
fakulteta za kulturu i medije. God. III: str 81-100.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU
Dubravka Valić Nedeljković
659.3:342.849.2(083.132)
Preporuke za bolju praksu u izveštavanju o predizbornoj kampanji
Sažetak: Polazište za ove preporuke je da mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu kao jednom od naznačajnijih
pokazatelja koliko je društvo demokratično.
U tekstu se definišu 24 pravila koja bi valjalo medijima da pomognu u pripremi i realizaciji praćanje izbornog
ciklusa, jer je ovaj, veoma komplikovani zadatak, najbolji test kvaliteta uređivačke politike, posebno onih medija
čiji su osnivači građani, koje finansiraju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih servisa.
Ključne reči: mediji, uputstva za bolju praksu, izborni ciklus
108
Dubravka Valić Nedeljković
659.3:342.849.2(083.132)
Recommendations for a better practice in the coverage of an
election campaign
Abstract: The starting point for these recommendation is that the media have a right to independence of editorial policy,
but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory manner of reporting on the
electoral process which is one of the most significant indicators of how democratic a society actually is.
This paper defines 24 rules that are intended to serve as assistance to media in the preparation and implementation of reporting on the elections, because this is a very complicated task, the best test of editorial policy quality,
which is especially important in case of media that is founded by the citizens, financed by citizens, and thus they
have a right to control this media - the public service.
Keywords: media, guidelines for better practice, the electoral cycle
109
predsedničke izbore mediji moraju planirati balansirano izveštavanje u odnosu na zonu pokrivanja i
distribucije medija. To znači da nacionalni mediji
prevalentno prate predsedničku i republičku kampanja, donekle i pokrajinsku. Pokrajinski mediji se
fokusiraju na pokrajinske i delimično predsedničke
izbore, regionalni mediji prate lokalne i pokrajinske izbore, a lokalni prate samo ono što je bitno
za njihovu užu zajednicu. Ako svi prate samo
predsedničke kandidate tada će građani ostati
uskraćeni za veoma značajne informacije.
Izbori su najbolji test kvaliteta uređivačke politike,
posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje finansiraju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih
servisa.
O čemu bi novinari i urednici trebalo posebno da vode
računa u vreme predizborne kampanje.
110
-
Mediji imaju pravo na: nezavisnost uređivačke
politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički,
tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o
izbornom procesu.
-
Mediji bi valjalo da pre početka kampanje sačine
plan praćenja i izdvoje novinare koji će se prevashodno baviti izbornim ciklusom. Ekipu za
praćenje izbornog ciklusa u komercijalnim medijima koji imaju nacionalnu pokrivenost, i u javnim
servisima, treba da čine novinari izveštači i novinari
istraživači. Jedan od učinkovitih modela za medije
skromnijeg kadrovskog potencijala je da za vreme
izbornog ciklusa sarađuju pa i da se umreže.
-
Ciklus podrazumeva predizbornu kampanju, sam
dan izbora, postizborno vreme do formiranja
Skupštine i Vlade, i na kraju analiza finansijskog
izveštaja partija/kandidata koje predaju Agenciji za
borbu protiv korupcije o načinu na koji su stekli i
trošili sredstva za kampanju.
-
Ukoliko se, kao u Srbiji 2012, u isto vreme vode
kampanje za lokalne, pokrajinske, republičke i
-
Kampanja u elektronskim medijima se deli na (a)
besplatno medijsko predstavljanje partija i kandidata i na (b) plaćeno, ukoliko je to predviđeno u
Uputstvima koje pre početka kampanje objavljue
RRA. Stoga elektronski mediji moraju redizajnirati
programsku šemu pre početka kampanje, ali tako
da bitno ne naruše programsku strukturu u vreme
predizborne kampanje.
-
Za plaćeno oglašavanje pravila su veoma stroga.
Osnovno je da:
• Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen
od ostatka programa zvukom i slikom
• Predizborni plaćeni termin emituje se bez
prekida i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim
što se dnevno može emitovati najviše do 90
minuta.
• Pod jednakim uslovima svim izbornim listama
i kandidatima se mora obezbedi prostor u trajanju do najviše pet minuta jednokratno tokom
dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom
kandidatu
-
Za besplatno promovisanje partija i kandidata takođe postoje pravila, ali unutar njih mediji
bi trebalo da se ponašaju kreativno i da neguju
medijsku inicijativu, a ne samo da prate aktuelne
događaje.
-
Prateći kampanju medij bi trebalo da zadovolji i informativne i obrazovne potrebe auditorijuma. To
znači da medijska ponuda mora da se odnosi (a) na
izveštavanje o aktivnosti kandidata i partija, i na (b)
sam proces izbornog ciklusa, izborno zakonodavstvo, prava i obaveze građana, uputstva o tome kako
građani da ostvare svoje glasačko pravo, ponašanje
u vreme predizborne ćutnje kao i na dan izbora.
Valjalo bi i da uporede prakse u svetu sa našom
praksom i ponudi biračima uvid u sve dosadašnje
različite modele izbora i ukaže na to koji se model
pokazao kao najprihvatljiviji.
-
Najsloženiji posao medija je kako formatirati
praćenje kampanje. Rezultati monitoringa su ukazali na to da suštinski, iako su mediji posvetili mnogo prostora i vremena praćenju kampanje, medijska
prezentacija nije bila niti dovoljno informativna, niti
je osnažila na pravi način birače da izađu na izbore
i donesu odluku. To znači da je osnovni zadatak
medija da se više usredsrede na analitičke žanrove,
a faktografski (vest i izveštaj) žanrovi da zauzimaju
najmanje prostora u štampi, odnosno vremena u
elektronskim medijima.
-
Novi formati su pravi izazov za novinare. Pokazalo se da su mediji olako shvatili period kampanje
i uglavnom se zadržali na tradicionalnim formatima, pre svih radio i televizija. Medijski auditorijum zahteva mnogo složeniji i raznovrsniji pristup
od samog praćenja događaja koje, naravno, ne
sme izostati. Kampanja zahteva više kreativnosti u
pristupu sadržaju.
-
Od novinara se traži da analitički pristupe kako
partijama tako i kandidatima i da ne zanemare rodnu perspektivu pošto je i zakon prepoznao da bi
svaka četvrta osoba na listi a i u parlamentu trebalo
da bude žena.
-
Mediji prateći kampanju treba da budu u službi
građana, a ne partija. To znači da je istraživačko
novinarstvo jedna od formi za praćenje kampanja.
Aktivnost partija i kandidata između dva izborna
ciklusa su važan element u praćenju kampanje.
Upoređivanje obećanja iz prethodne kampanje i
delovanja tokom perioda između izbora zahteva
analitički pristup u pripremi materijala u koji je
uključen čitav tim, pre svega u javnim servisima.
111
-
Jednak odnos prema svim učesnicima u kampanji
podrazumeva pošten i uravnotežen pristup i tradicionalnim i novim strankama.
-
Načelo jednakosti podrazumeva:
112
•
Zastupljenost u centralnim informativnim
emisijama.
•
Zastupljenost u specijalnim programima.
•
Uravnoteženost izveštavanja u odnosu na pol.
•
Dokumentarni snimci i fotografije moraju
odraziti suštinu skupa.
•
Posebno obratiti pažnju na broj učesnika,
ne predimenzionirati odnosno smanjiti broj
prisutnih.
•
Događaj diktira mesto i način izveštavanja, a ne
odnos prema stranci.
•
Mora se meriti vreme koje je dato svakom
učesniku, ne sme biti izuzetno velikih razlika,
pre svega u posebnim emisijama informativnog programa (intervjui, debate, panel diskusije).
Posebni informativni programi osvežavaju
izveštavanje o predizbornoj kampanji i omogućuju
analitički i fokusirani pristup: Debata, Intervju,
Panel diskusija, Portret. U nekim zemljama su čak
zakonom definisana pravila o ovim formatima.
-
Debata je uobičajeno sučeljavanje dva predsednička
kandidata. Nije dobra praksa preregulisati tok debate. Novinar gubi funkciju i pretvara se u merača
vremena. Debata treba da bude izazovna i da se
bavi suštinskim i provokativnim pitanjima, a ne
protokolarnim davanjem reči i iznošenjem predizbornog programa.
-
Intervju može biti pojedinačan i grupni. Pojedinačni
su u našoj medijskoj tradiciji imali više učinka.
Grupni su se pretvarali u haotičnu raspravu suparnika, a ne argumentovano sučeljavanje mišljenja
i projekata. Novinar mora da raspolaže ozbiljnom
arhivom podataka za predizborni intervju. U elektronskim medijima je dobra praksa pripremiti dokumentarni materijal o istupima političara koji su
u intervjuu između dva izborna ciklusa. Dokumentarni materijal koristiti kao podatak i argument.
-
Žanr Portret je izuzetno učinkovit u predizbornoj
kampanji za predsednika države, kao i u neposredno postizborno vreme za, na primer, mandatara
Vlade. Podrazumeva se istraživačko novinarstvo,
a u elektronskim medijima i ozbiljno prikupljanje
dokumentarne audiovizuelne građe. Elementi:
živopisno oslikani detalji, zanimljivi autentični citati, pažljivo odabran dokumentarnin arhivski ma-
terijal, mnogo sagovornika i svedočanstava, slikoviti primeri, anegdote, kreativan pristup u realizaciji
prikupljenog materijala.
-
Izveštaji agencija koje ispituju javno mnjenje mogu
se objavljivati uz uslov da se imenuje naručilac
ankete, uzorak na kome je objavljeno ispitivanje
i način i vreme trajanja istraživanja. Navedeni
izveštaji agencija za ispitivanje javnog mnjenja ne
mogu se objavljivati u udarnim terminima informativnih emisija (naslovi, vesti dana i sl.). Rezultati
ispitivanja javnog mnjenja se moraju predstavljati
vrlo kritično.
-
Ulične, telefonske i slične ankete sa građanima ne
mogu se smatrati reprezentativnim. U ovakvim
slučajevima emiter treba da upozori slušaoce ili
gledaoce, jer je ovakvim anketama moguće favorizovanje određenih lista i kandidata i time narušavanje
principa objektivnosti izveštavanja.
-
Najstrože voditi računa da se u kampanji ne poklapaju uobičajene dužnosti vršilaca vlasti sa promocijom partije kojoj političar pripada. Ukoliko to nije
jasno defionisalo samoregulatorno telo ili Zakon,
medij mora sam postaviti standarde.
-
Kritički odnos prema pseudo događajima koje
stranke i kandidati priređuju u vreme predizborne
kampanje (deljenje paketića, suvenira, obilazak
ustanova za stare i za napuštenu decu, obilazak seo-
skih domaćinstava i tome sliučno). Podsetiti da li to
rade i u vreme između dva izborna ciklusa.
-
Svaki diskriminatorni diskurs kako u odnosu na
formu tako i u odnosu na sadržaj nedopustiv je u
praćenju kampanje. To se odnosi na diskriminatorno izveštavanje novinara, ali i na prenošenje diskriminatornih poruka učesnika u kampanji.
-
Izborni ciklus je veliki izazov za partije i kandidate,
ali još veći za medije i treba ga shvatiti kao šansu da
se po svojim kreativnim kapacitetma medij izdvoji od svih ostalih. Stoga su neophodne veoma temeljne pripreme za praćenje predizborne kampanje
koje uključuju i novinarske treninge ekipe koja je
predviđena za taj posao.
113
Beleške
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
114
_________________________________________________________________________________
Beleške
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
115
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
659.3/.4:324(497.11)”2012”
VALIŒ Nedeqkoviœ, Dubravka, 1952Koga su mediji izabrali? --- a šta su partije nudile :
monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih politiækih TV spotova
i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske,
republiæke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu /
[Dubravka Valiœ Nedeljkoviœ, Dejan Pralica ; prevod na engleski Agneš Œuræiœ
Asodi]. - Novi Sad : Novosadska novinarska škola, 2012 (Petrovaradin :
Maxima graf). - 115 str. : ilustr. ; 14 x 20 cm. - (Medijska sfera ; br. 6)
Podatak autorima preuzet s poleðine nasl. ista. - Tiraþ 800. Rezimei na engl. jeziku uz svaki rad - Bibliografija uz svaki rad.
116
ISBN 978-86-912419-3-3
1. Pralica, Dejan, 1975- [autor]
a) Masovni mediji - Izbori - Srbija - 2012
COBISS.SR-ID 273373447