Kopaonik

Za tebe, za mene, za sve!!!
Natalija Lupšić
Marija Sefčik
Boban Dinić
Sanja Kamjanac
GDE SE NALAZIMO?


U centralnoj Srbiji, 230 km od Beograda
Kopaonik se prostire u dve opštine: Rašku i Brus sa
mogućim proširenjem i na opštinu Leposavić
RELJEF


Kopaonik, najveca planina Centralne Srbije pruža se razgranatim
grebenom u dužini od 82 kilometra sa vrhovima: Gobelja (1934
m), Karaman Vučak (1936 m), Suvo Rudište (1976 m) i Pančićev
vrh (2017 m).
Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je
usecena dolina reke Ibar.
KLIMA

Preko 200 sunčanih dana
godišnje (zbog toga Kopaonik
ima i drugo ime: PLANINA
SUNCA)
Temperatura na najvišim
Delovima prosečno iznosi 3,7°C


Snegovi padaju krajem
novembra i traju do meseca
maja, prosečno 159 dana
godišnje. Padavine su u
proseku vece od 1000 mm
godišnje.
VODE KOPAONIKA


U regionu planine ima dosta
termalnih izvora. Vrlo su poznate
Vrnjacka Banja, Mataruška Banja i
Sijarinska Banja. U samom
podnožju nalazi se Jošanicka Banja
(termalni izvor, 78°C), Lukovska
Banja (36—56°C) i Kuršumlijska
Banja (38—57°C).
Pored termalnih izvora na
Kopaoniku postoje i mineralni izvori
kao i izvor niskoradioaktivne
vode(najradioaktivniji u Srbiji)
Krcmar na visini od 1950 m i Marine
vode na visini od 1700 m.
BILJNI SVET


Iznad mešovitih šumskih zajednica u nižim predelima (cera,
graba, hrasta, divlje Jaruške), prostire se pojas bukovih šuma u
kojima ima planinskog javora, belog jasena klena, lipe a na vecim
visinama i jela
Najviši šumski pojas na Kopaoniku iznad 1500 m pokrivaju guste
smrceve šume. Na vecim nadmorskim visinama (1750-1900 m)
smrceve šume se proreduju i prelaze u zajednicu niskih žbunova
gde preovladuju planinska kleka i borovnica kao i druge vrste
prizemnog sprata među kojima treba izdvojiti gencijan, divizmu,
runolist.
BILJNI SVET


Endemične vrste koje su ujedno i
zakonom zaštićene:
Pančićeva omorika
Pančićeva potočarka
kopaonička ljubičica
Runolist
Kopaonička čuvarkuća
Pančićeva režuha
Posebnu karakteristiku biljnog
sveta visokog Kopaonika cine
'Tresave".
ZIVOTINJSKI SVET




Zivotinje koje ovde zive su: vuk, srna, lisica, zec, a takode i razne
vrste ptica od kojih ušasta sova u manjem broju, jarebica
kamenjarka kao i ptica krstokljun koja se hrani semenom
četinara.
Od insekata treba naglasiti sibirskog skakavca koji živi u visokim
hladnim predelima planine.
U bistrim vodama i brzacima Samokovske reke živi potocna
pastrmka.
Na kopaoniku postoji 148
različitih vrsta ptica.
ZIVOTINJSKI SVET
Zakonom zaštićene životinje
su:
• sivi soko
• suri orao
• Buljina
• divlja macka
• Živorodni gušter
• Planinska ševa
• Sivi puh
• Srna
REZERVATI
Zone sa posebno znacajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama su
izolovani i zašticeni su kao rezervati.
 Postoji 12 takvih rezervata:
1. Kozje stene
2. Vucak
3. Mrkonja
4. Jankova bara
5. Gobelja
6. Barska reka
7. Samokovska reka
8. Metode
9. Jerak
10. Suvo rudište
11. Duboka
12. Ravnica

TURIZAM
Srednjovekovni gradovi :
* Ras
* Zvečanj (XI—XIV vek),
* Maglić (XIII vek),
* Brvenik (XIV vek),
* Vrh Lab (XIV vek),
* Koznik (XV vek)
Manastiri
* Petrova crkva kod Novog
Pazara
* Studenica kod Ušca
* Žica kod Kraljeva
* Sopocani kod Novog Pazara
* Ðurdevi stupovi kod Novog
Pazara
* Gradac kod Raške
* Pavlica kod Raške
TURIZAM
U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno—istorijskih
spomenika. Neki od njih su:
* Ostaci srednjovekovnog manastira Crkvine kod Nebeskih
stolica
* Ostaci srednjevekovnog puta — Kukavica (oko 4 km)
* Ostaci srednjevekovnog rudnika — Gvozdac
* Gradevine sakralne arhitekture — svetilište Metode, crkva Sv.
Petra i Pavla u Krivoj reci,
* Gradevina iz turskog perioda — tursko kupatilo u Jošanickoj banji
* Spomenici iz oslobodilackoh ratova: spomenik na Mramoru,
spomenici Ðacki grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj
Reci,
* Pancicev mauzolej
* Znacajni istorijski objekti — Mijatovica jaz, seoske kuce: selo
Lisina, selo Ðordevici, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzece,
vodenice i pilane: Brzece, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanicka Banja
TURIZAM

Zbog povoljne klime, broja
sunčanih dana u godini,
geomorfološke raznovrsnosti
Kopaonik je izuzetno pogodan
za razvoj turizma. Kopaonik
pruža posetiocima –
ljubiteljima prirode, uživanje i
lepe doživljaje...
U okviru Nacionalnog parka
izgrađen je prelep turistički
centar sa sistemom žičara i
skijaških terena za alpsko i
nordijsko skijanje. Jedan
kompleks se razvija kod sela
Brzeca na istocnoj padini, gde
u hotelima, apartmanima i
kucama ima oko 1.000 ležaja.
TURIZAM
počela je gradnja
luksuznog
sportskorekreativnog
centra
"KopaonikLisina", ukupne
korisne površine
100.000 kvadrata.
RUDE

Pored vec poznatih ruda
metala gvožda, olova i cinka, u
nedrima Kopaonika ima i
retkih metala srebra i zlata i
retkih minerala: volastonita,
fluorita, azbesta i drugih.
ANEGDOTA
 Koliko je ovde, posebno tokom leta, priroda
bajkolika i neobicna, najbolje svedoci
anegdota iz davnina. Jednog za planinu
toplog dana u avgustu 1336. godine, stigao
je na Kopaonik car Dušan sa svitom. Za
rucak su na trpezu domacini izneli jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje iz
Jošanicke Banje, grožde iz Župe i hladno
vino. Dušan Silni se tome jako zacudio.
Planinci su mu onda objasnili da se ovce
ovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnje
kasno stižu zbog hladnoce, da je grožde u
Župi poranilo, a za hladno vino na
Kopaoniku i u avgustu ima snega...
Radili i izlagali: Natalija lupšić
Marija Sefčik
Boban Dinić
Sanja Kamjanac